Gost nase redakcije je ministar finansija u Vladi Republike Crne Gore.gospodin Igor Luksic, s kojim razgovaramo 0 pitanjima za koja smo uvjereni

da interesuju nase citaoce

Trgovinskidebalans u CrnojGori govori 0 vrlo znacajnojkonkurentnosti crnogorskeekonomije. Ali smo mi sklonida budemo pesimisticni mimomjere. Kada govorite 0 zemljikojaje u posljednje dvije iIi trigodine privukla preko milijar-du eura direktnih stranih inve-

sticija, onda je tesko moieteokarakterisatikao zemlju kojaje nekonkurentna.

Da Ii su pozitivni finansijskj.rezultati na nivou Crne Goreostvareni usled vece produktiv-nosti, novih investicionih progra-ma, izvoza, privatizacije?

Mislim da je kombinacija sve-ga toga. U proteklim godinama suu Crnoj Gori sprovedene znacajnereforme i doslo je do odgovaraju-eeg restrukturiranja ekonomije, pougledu na druge tranzicione zemlje.Oni privredni subjekti koji nijesuuspjeli da se snadu u ovakvim okol-nostima bili su predimenzionirani,napravljeni za neki drugi ekonom-ski sistem morali su biti restruktu-rirani i istovremeno, stvaranjemodgovarajueih ekonomskih uslovapojavilisu se novi. Crnogorska eko-nomija se sve vise okreee uslugamakao mala otvorena ekonomija. Sveveti procenat bruto domaeeg pro-izvoda ee se stvarati u sektorimakakvisu turizam, finansijske i raznedruge vrste usluga, a sve manje uklasicnoj proizvodnji, sto na krajupotvrduje statistika. Mislim da jeono sto biljezimo kao rezultat pro-sle i ove godine, zapravo rezultatuticaja ovih nekoliko faktora kojeste nabrojali. Restrukturiranje eko-nomije,sve veee ucesee gradevinar-stva,turizma u nasem ekonomskomsistemu dovodi do veeih stopa rastai, generalno, stabilizaciji ekonom-skog sistema i javnih finansija.

Da Iije Crna Gora spremna zaulazak u Evropsku uniju sa aspe-kta finansijskog, bankarskog, fi- .

SigurniusebeII

skalnog, pravnog sistema?Onaj ko treba to da procijeni je

Evropska komisija, koja nas prima.Ono sto je na nama, jeste da, uslov-no receno, uradimo domaei zada-tak. To znaci da se u svim oblastimaprilicno intenziviraju sve nase aktiv-nosti, kako bi ispunili obaveze. Jakoje obimna knjigazakona iraznih dru-gih propisa koje treba apsorbovatiu nas ekonomski i politicki sistem.Prakticno, to je svakodnevni posao.Mislim da smo u odredenim obla-stima postigli zavidni napredak. Usvim oblastima koje ste nabrojali,iz godine u godinu ispunjavamonase obaveze. Vlada ee, u narednihnekoliko mjeseci usvojiti nacionalniplan integracije. Njime ee se pred-vidjeti, po svim onim poglavljimabudutih razgovora sa evropskomkomisijom, sta je to sto su naseobaveze, gdje smo sada i sta trebada uradimo u narednih pet godina.

Igor LuksiiOno sto treba da bude cilj, jesteda apsorbujuei zakonodavstvo imijenjajuei nas ekonomski sistem,dostizemo standarde ekonomskogsistema koji prizeljkujemo. 5 drugestrane, stvaranje uslova za liberaliza-ciju viznog rezima od strane EUkanama ee, u svakom slucaju, doprini-jeti veeoj integrisanosti nasih grada-na u citav evropski sistem tako da,korak po korak, stvorieemo usloveda nakon toga clanstvo bude samoformalnost. Ali, prethodno, Evrop-ska komisijaje ta koja treba da kazeda je spremna za nase Clanstvo,odnosno da EUprethodno, sa svojestrane sprovede ustavne dogovore,kako bi bilo moguee buduee prosi-renje.

Sta mislite 0 odnosu: fiskalna

politika -budzet - administracija-javna potrosnja, i da Ii su uskla-deni sa evropskim standardima?

Mi smo od prosle godine u

(bIV_'C,I"

'0. '" .c'

redovnoj komunikaciji sa Evrop-skom komisijom, kroz instrumentkoji se zove razmjena ekonomskogi fiskalnog programa. To ukljucu-je sve zemlje u regionu koje supo statusu slicne nama. Dakle, naputu da zakljuce sporazum 0 stabi-lizaciji i asocijaciji, ili su ga zakljuci-Ie. Kroz redovno izvjestavanje miprakticno imamo komunikaciju saEvropskom komisijom, odnosnoonim departmanima koji su u tomsmislu vazni oko kretanja koja seticu ekonomskog sistema i fiskalnepolitike. Istovremeno, mi vec znaca-jan period za nama, a tako ce biti i ubuducnosti, blisko saradujemo i saMMF-om, Svjetskom bankom i dru-gim medunarodnim finansijskiminstitucijama. Pri tome je MMF, kaorecenzent nase ekonomske politi-ke, najznacajniji faktor jer bitno uti-ce na kreiranje razmisljanja drugihmedunarodnih institucija, u vezinase fiskalne politike. Mi smo, kadaje u pitanju stabilizacija budzetskogsistema, balansiranje budzeta (cakuzadnje dvije godine biljezimo sufi-cit, zatim dalja konsolidacija krozsmanjenje javnog duga) prakticnou okviru onoga sto seod naszahtije-va. Zemlja smo u razvoju, ogromnisu pritisci na javnu potrosnju. Kaoprvo, potrebno je postepeno pove-cavati nivo zarada. Ovih dana smo u

pregovorima sasindikatima i makarkada je naredna godina u pitanju,imamoznacajnije povecanje. Medu-tim, u godinama nakon 2008. pove-canja ne mogu da budu osim nanivou izmedu nekog realnog rastaekonomije i inflacije, da bi zadrzalirealne dohotke na istom nivou. Dru-

go, veliki su pritisci kada je u pitanjuizgradnja institucija da bismobili umogucnosti da apsorbujemo evrop-sko zakonodavstvo. I trece, ogrom-na ulaganja u infrastrukturu kojanas ocekuju u narednom periodujer nema odrzivog rasta turizma ali idrugih sektora ako nemamo znacaj-nih ulaganja u infrastrukturu.

Kako tumacite inflaciju, BDP ispoljno trgovinski deficit u CrnojGori?

UCrnoj Gori je inflacija, kao indi-kator, na nivou euro zone, u posljed-nje 2-3 godine.1 to, naravno, zahva-

Ijujuci euru. Nakon sto je uvedena,najprije njemacka marka, a potomeuro, doslo je do postepene stabili-zacije cijena i to je sasvim logicno.Istovremeno su na povrsinu ispli-vali svi izazovi za vladu kada je upitanju ekonomska politika. Jedanod tih izazova, koji smo krenuli darjesavamo, jeste cinjenica da je naselektroenergetski sistem bio u neza-vidnom stanju, nedovoljno reformi-san, nedovoljno trzisno orjentisan iu svakom slucaju u narednim godi-nama je potrebno ocekivati odre-deno retarifiranje cijene elektricneenergije, kako bi one bile dovedenena nivo odrzivosti. Nije moguce udugom roku finansirati deficite Elek-troprivrede i dovesti na nivo odrzi-vosti, jer ce ona sama sebe «jesti»iznutra, kroz smanjivanje kapitala.Dakle, neophodno je podizati cije-ne da bi one obezbijedile prihodekoje je potom moguce investiratii u prenosni sistem i u poboljsanjehidroelektrana, termoelektrana i

citavog distributivnog sistema. Svete korekcije neminovno uticu nastopu inflacije. To je nesto s cimese moramo suoCiti. 5 druge strane,crnogorska ekonomija je prilicnoliberalizovana i mislifu da je 95% ilicak 99% cijena van bilo kakve kon-trole. Dakle formira se na trzistu,tako da vrlo cesto fluktuacije naevropskom, odnosno svjetskom trzi-stu mogu se prelivati kroz varijacijena cijenu u Crnoj Gori. To je, svaka-ko, nesto sto treba da ocekujemoi moze da utice na stopu inflacije.Medutim, restrukturiranje ekonomi-je je neophodno da biste u dugomroku mogli obezbijediti punu stabil-nost, predvidljivost. To je za investi-tora izuzetno vazno i potom gene-ralno za razvoj ekonomije kroz rastproduktivnosti. Kada je u pitanjurast bruto domaceg proizvoda, onosto treba da ohrabri jeste da miove godine ocekujemo realni rastoko 7%, sto je prilicno visoko. Imaanaliticara koji smatraju da je oni veci. Naravno, to podrazumijevanastavak korjenitih reformi nasegstatistickog sistema, koji treba danam omoguci da nasa statistickakancelarija bude u potpunosti nalikclanicama eurostat familije, koje se

medusobno «hrane» informacijama.Kada je u pitanju zabrinutost zbogtrgovinskog debalansa, moramoimati u vidu jednu stvar. Crna Goraje mala ekonomija. Nas budzet je600 miliona eura ove godine. Inve-sticija u jedan hotel od 5 zvjezdicaje u zavisnosti od kapaciteta oko100 miliona eura. Takva investicija,neminovno, znacajno utice na eko-nomska .kretanja. U svakom sluca-ju, to znaci da se puna toga morauvoziti, a to opet, s druge strane,utice na trgovinski debalans. Sjutrakada budete imali izgradnju marineu Tivtu, ili valorizaciju Velike plaze,ili izgradnju hidroelektrane, to ceznacajno uticati na trgovinski deba-lans. Ono sto je sustina jeste da jeon okrenut razvoju. AIi, po meni jevrlo vazno istaCijos jednu stvar a toje da trgovinski debalans u CrnojGori govori 0 vrlo znacajnoj kon-kurentnosti crnogorske ekonomije.Ali smo mi skloni da budemo pesi-misticni mimo mjere. Kada govorite0 zemlji koja je u posljednje dvijeili tri godine privukla preko milijar-du eura direktnih stranih investicija,onda je tesko mozete okarakterisatikao zemlju koja je nekonkurentna.Mislim da i u tom smislu treba dru-

gacije posmatrati stvari.Treba izuca-vati ono sto je sustina tih procesa,a to znaci znacajne investicije kojeimamo i koje treba ocekivati da ceu nekom srednjem i duzem rokuuticati na to, da nastrgovinski deba-lans bude i dalje visok.

Redovni su izvjestaji Ministar-stva finansija, kao i institucijakoje funkcionisu u sklopu Vasegministarstva. To, svakako, dopri-nosi povjerenju sire javnosti uvas rad. Ali, ima i onih koji, poobicaju, kritikuju. Kakav je vasodgovor?

Ministarstvo finansija nastoji dasto je moguce vise ukljuci javnostkada je u pitanju fiskalna politika,transparentnost javnih finansijai uopste rad nasih institucija. Tonastojimo uraditi kroz nas web sajt,kroz redovno stampanje biltena,ali i kroz redovnu komunikaciju sajavnoscu po pitanju mnogih tema.Mislim da treba nastojati davatiodgovore, a ne samo postavljati

\'77','

pitanja. Vrlo cesto se cuju kritike itako dalje, takode i bezbroj savjeta.Nazalost, vrlo cesto ti savjeti nijesupretjerano upotrebljivi i kvalitetni,vec je to najcesce samo neko krat-korocno sticanje politickih poena.Usvakom slucaju to ne treba da nasopterecuje. Ono sto je sustina jesteda politika koju vodimo bude kon-zistentna i da posmatra period, nesamo budzetski 2008. godine negoperiod 2007 - 2017. Dakle, treba daposmatramo period narednih desetgodina, sta je to sto mozemo oceki-vati sa velikom izvjesnoscu, jer nistane mozete procijeniti sa 100% dace se desavati u Crnoj Gori i na kojinacin ce se nasa ekonomija razvijati.To je veoma vazno kada govorimo0 bilo kakvimekonomskim projekci-jama, odnosno ekonomskoj politicikoju namjeravamo voditi.

Prostorniplan i Ustavsu dvanajvaznijaakta, a u tokuje izradaAgendeza ekonomske reforme(verzijatima ekonomistasaprof.dr V. Vukoticem). Sta mislite 0predlozenimrjesenjima - nacrti-ma,proceduri,raspravama?

Mi smood sticanjanezavisnostiu procesu vrlo dinamicne realizacijenizaaktivnosti.Najprije,ukljuciva-nje umedunarodnefinansijske insti-tucije. Politicki je tu bio niz nekihdrugih institucija za koje se trebalopripremiti,odnosno za clanstvo utim institucijama. S druge strane,izrada ustava je jedan od temelj-

nih zadataka da bi konsolidovalinovi drzavni sistem, odnosno novudrzavnu realnost i stvorili uslove za

dalje jacanje vladavine prava kaojedne od pre!postavki jacanja eko-nomskog razvoja. Takode nas oce-kuje izrada strateskih dokumenatakoji treba da budu na liniji ovoga0 cemu smo razgovarali. To znacipokusaj da gledamo malo dalje odjedne godine unaprijed. U prethod-nom periodu mi smo pripremili veli-ki broj dokumenata koji su vrlo zna-cajni za pojedine segmente, tipaMaster plan za rjesavanje pitanjaotpadnih voda ili cvrstog otpada, unacrtu je Strategija razvoja saobra-caja... Medutim, to sve treba pove-zati u jedan osnovni dokument kojibi trebalo da definise nas ekonom-ski horizont za narednih recimo 5godina. Istovremeno sveje to neop-hodno posmatrati u kontekstu reali-zacije strateskog prioriteta ulaska uEU.U tom kontekstu ja posmatramrjesenja koja su data u Agendi eko-nomskih reformi kao jednom gle-danju ekspertskog tima i kao vrlokvalitetnojpodloziza vrlo kvalitet-no donosenje odluka na kojinacinVlada <<vidi»narednih pet godina.Mislim da je sustina U sljedecem.Nacionalni plan evropskih integra-cija definisace brojne zadatke unarednom periodu. Pri tome trebada budemo svjesni da evropskeintegracije nijesu sablon do kraja.Postoji znacajan broj oblasti gdje

Jan Peter Dlters, predstavnik Svjetske banke sa ministrom Luksicem

ce se pojedine zemlje,svojom ino-vativnoscu i kreativnoscu, takmicitii time uticati da budu atraktivnije zainvestitore u ovom ili onom smislu.

Treba nastojati napraviti sintezu tadva gledista i rezultat toga ce bitipolitika Vlade u narednih 5 godi-na. Naravno, ne treba ocekivati pre-tjerano detaljisanje. Sustina takvihdokumenata jeste da osvijetli nekinas odabrani horizont za narednih

pet godina 0 tome gdje zelimo davidimo Crnu Goru.

Kakavje odnos saMeaunarod-nim finansijskim institucijama,MMF/om, Svjetskom bankom,EBRD,UNDP-om...?

Mi smo u prethodnom perioduprevalili dugacak put od nestabilneekonomije ili ekonomski nestabil-nih javnih finansija sa budzetskimdeficitom koji je na konsolidova-nom nivou dostizao i 5% brute

domaceg proizvoda, sa dugomkoji je 2002. godine iznosio pre-ko 80%, prije resavanja odnosa sapariskim i londonskim klubom, dabismo danas bili u situaciji da ima-mo suficit kojije prosle godine bio,u zavisnosti od metodologije, 2%ili 4%, a ove godine ocekujemo dabude veci i dugom koji je sada oko

35% BDP-a i ocekujemo da ga saodredenim prijevremenim otplata-ma oborimo dodatno. Takvu jednusliku potvrduju kreditne agencije.U slucaju Standard and Poors kojaje broj jedan u tom poslu, mi smosa prethodnog rejtinga BB dosli narejting BB+, sa velikim izgledima davrlo brzo udemo na investicioni rej-ting, gdje je najniza Ijestvicasa BBB-. Ocekujemo, vrlo brzo, izradu kre-ditnog rejtinga od strane Moodie's,kompanije koja je takode znacajnana tom trzistu. Apsolutno mislim dasu nasi odnosi sa medunarodnim

finansijskim institucijama kvalitetni.Kao sto ste rekli, podrska turizmujeste pocetak realizacije projektaregionalnog vodovoda. S drugestrane, taj projekat cemo realizova-ti zajedno sa Svjetskom bankom,Evropskom bankom za obnovu i raz-voj i ucescem nasih sredstava. Oce-kujem da cemo do 2010. godine topitanje kvalitetno rijesiti. Naravno,po raznim oblastima saradujemo

i sa Evropskom investicionom ban-kom i sadrugim finansijskim institu-cijama. Mislim da, kada je u pitanjuCrna Gora, njihovo povjerenje jeznacajno visoko i mislim da smoto opravdali u posljednjih nekoli-ko godina jednom konzistentnomfiskalnom politikom koju je vladavodila. Pri tome naravno, ne moze-mo reci da su odnosi uvijek idealni,da se ne razlikujemo u stavovimapo odredenim pitanjima. Ocigled-no je da ce biti razlika ida, dokMMF smatra da plate treba da rastusporije nego sto ce ocigledno rasti,takode smatra da je kreditni rastbrzi nego sto bi trebalo da bude dabi ekonomija bila do kraja stabilna.Jednostavno, ekonomski sistemise ne mogu objasniti samo statisti-kom. Ekonomski sistem cinimo svi

mi kao pojedinci koji donosimo raz-licite odluke u zavisnosti od razlici-

tih motiva, koji ne moraju biti samoekonomski. Dakle, skup svega togaCini ekonomski sistem i zato nikada

nijesam mogao da prihvatim sablo-nizovane pristupe. AIi, mogu reci dasmo u najvecem broju slucajeva biliprilicno saglasni 0 tome koju politi-ku Crna Gora treba da vodi.

Akcije- Berza - brokeri - trgo-vina hartijama od vrijednosti...Da Ii uslovediktira trziste - poslo-vanje - ili je "igra na srecu"?

Nase trziste je relativno malo,prakticno tek u posljednje dvije trigodine u zizi javnosti, sto utice nato da one u krajnjem slucaju nebude do kraja stabilno. Na svjet-skim trzistima prosjecan rast indexabude 6-8%, eventualno pad 2-3%,i, otprilike, u tim okvirima se kre-cu stvari. Kod nas su te amplitudemnogo vece i to je realno ocekivati.Procice odredeni vremenski perioddok se trziste ne stabilizuje. Onosto je sasvim izvjesno i sto je bio pri-mjer u drugim drzavama, na malimtrzistima, koja se tek razvijaju, imadosta spekulacija. U svakom sluca-ju treba biti vrlo oprezan prilikomulaganja na berzi, treba pazljivocitati i ne treba se zanositi veliki

stopama rasta ili velikim prinosima.Ukoliko se odlucujete da ulazete naberzi sasvim je logicno da pokusatetakode da predvidite koje su to naj-

Ministar Luksicu razgovoru sa urednikom "Putovanja"

stabilnije HOV koje nijesu podloznespekulativnim udarima.Za sada,oCi-gledno da odredena komponentaigara na srecu vazi na nasem trzistu,ali to je karakteristicno i za svakodrugo trziste, jer nikad ne znatekada ce neka politicka odluka uodnosima velikih zemalja uticati dase neka valuta "strmoglavi" ili daodjednom ojaca a samim tim toima reperkusije na HOV.To je nestosto se vrlo cesto desava. I ovih dana

imamo priliku da tit§mo 0 velikimkorekcijama na svim svjetskim ber-zama. Vrlo je cesto to podloznopolitickim odlukama i nije samorezultat ekonomskih desavanja, stopotvrduje prethodnu tezu da eko-nomski sistem ne mozemo samo

ekonomijom objasniti.Sta mislite 0 privatizaciji,

posebno turistickih kapaciteta, ida lije «korisno» prodavati zemlji-ste sa kompanijama prilikom pri-vatizacije, kao i prodaja samogzemljista na znacajnim lokacija-ma za izgradnju hotela?

Mislimda je sustinski razlog zna-cajno visokih stopa rasta kada je upitanju nasturizam upravo bila pret-hodno izvedena privatizacija. Mi nemoramo do kraja biti zadovoljnisvakom pojedinacnom privatizaci-jom, i nijesmo, ali generalno, to jebio preduslov poboljsanja ponudei Cinjenice da sada u Crnoj Goriimate jedan znacajan broj turistai sezonu koja u sustini vec trajepola godine. Naravno, potrebno je

jos dosta uraditi kada su u pitanjupropisi, infrastruktura i, mislim dace turizam tek pokazati svoj punikvalitet kada je Crna Gora u pitanju.Nemam nikakve dileme daje privati-zacija i preostalog dijela turistickogsektora neophodan uslov da bismoi dalje biljezili visoke stope rasta uovoj oblasti. 5 druge strane, ja zai-sta nemam nikakvu skepsu kada jeu pitanju trgovina zemljom. To sveostaje u Crnoj Gori. Niko nece sadaiskopati tu zemlju i ponijeti negdjedrugo, ona se nalazi u Crnoj Gori.Izmedu ostalog, kao rezultat trgo-vine nekretninama znacajne svotenovca su usle u Crnu Goru i uticalena postepeno, ali sigurno, podiza-nje zivotnog standarda. Kao mini-star finansija bio sam u prilici dapratim i ekonomsku situaciju 2004.i sada 2007. godine. To su potpunodvije kvalitativno razlicite situacije.Stanje se mijenja na bolje. Kadaje upitanju privatna svojina, tu pogoto-vo nemam dileme. Mislim da treba

stvoriti i zakonske pretpostavke dapromet nekretnina bude potpunoslobodan. Drzava ni jednim svojimaktom ne treba da brani ili da desti-

mulise raspolaganje svojinom.Kada je u pitanju drzava i kada suu pitanju veliki drzavni kompleksi,takode mislim da, generalno, nemanista sporno kadaje u pitanju priva-tizacija. Pri tome, ne smatram da jelose da drzava prethodno pokusa itestira modele dugorocnih zakupa.To moze da bude rjesenje i to je

"

.,

C

.

;...,.

I" \::y~,~; ~)

preferiranorjesenjeu Vladikadajeu pitanju Ada Bojana, Velika plaza,Valdanos, Ostrvo evijeca i neki dru-gi kompleksi. Mislim da treba i temodele provjeriti i ponuditi investi-torima odredene mogucnostiza ula-ganja. Ono sto je sustina jeste da jeto dobar nacin da testiramo, zaista,one najvece investitore i njihovuzelju da udu na nase trziste, jer onisu takvog finansijskog kapaeitetada to sebi mogu da priuste.

Kolikoturizamuticena"stabil-nost budzeta'~ finansijskoposlo-vanje, a time na perspektivu irazvojCrneGore?

Razloga za optimizam ima jakopuno. Takode mogucnosti za razvi-

janje turizma, ne u ovom klasicnomvidu, nego i u nekim drugim turistic-kim nisama su ogromne ija sam visenego siguran da ce CrnaGora nasta-viti da biljezi vrlo visoke stope rastau turizmu. To ce neminovno da sepozitivno odrazava i na budzetskakretanja. Kada govorimo 0 turizmu,imamo turizam u uzem smislu krozdirektnu uslugu koju pruzaju hotelii restorani, koja jos nema neko pre-tjerano znacajno ucesce u BDP-u.Medutim, indirektni utieaji turizma ipotrosnja koja se na taj nacin kreira,pa i gradevinarstvo, usko povezanosa turizmom ili u funkeiji buduceturisticke ponude itekako pozitivnoutice na budzetska kretanja tako

China bank tower

da sam vise nego siguran da ce seu narednom periodu, sigurno 3-5godina, kroz aktiviranje investitorau ovim velikim projektima, znaca-jan novae prilivati u Crnu Goru iutieati da mi koristeci budzetskeinstrumente mozemo to vracatikroz kvalitetnu javnu uslugu.

Kolikose brzo mozedjelovatida bismo,izmjenama,dopunamapoboljsaliodredenezakone.DaIitakvihzakonaima ufinansijskomsektoru?

Mislim da, za sada, osim togodredenog «finog podesavanja»nema znacajnijih zakonskih propisakoje bi trebalo brzo donijeti, osim ujednoj oblasti. A ona ceka donose-nje ustava. Viste pomenuli zakon 0CB koji ceka donosenje ustava kojitreba da pozicionira CB u skladusa politickim sistemom, ali to nijenesto sto bitno utice na funkcionisa-nje bankarskog sistema. CBpostoji,postoji bankarski sistem, on se vrlobrzo prikljucuje Evropi,tako da nijebitno da Iice se zakon donijeti sadaili za 3 ili 4 mjeseea. Medutim, uoblasti imovinskih zakona veomaje vazno da donesemo brzo zakon0 svojinsko-pravnim odnosima i stosedrzavetice,zakon odrzavnoj imo-vini. Oba naerta su pripremljena ispremna da se upute ka Skupstini.Medutim, neophodno je prethod-no definisati ustavna rjesenja da bise konacno mogli izjasniti oko ovihzakona. Kada su u pitanju sistemskizakoni, ta dva propisa koja reguli-su imovinska pitanja su izuzetnoznacajna i sto prije budemo ustavdonijeli i brze propisivali ove zako-ne, mislim da cemo uvesti red usmislu da cemo razrijesiti dilemekoje se pojavljuju (da Iistranci trebada budu puni vlasnici nad zemljom,da Ii primijeniti reciprocitet...). Tojeoblast koju bih zaista zelio da stoje moguce prije uredimo. Ostalo,kada govorimo 0 sistemu, u takvomje stanju da nije potrebna nekakorjenita promjena da bi ispraviliodredenu deformaciju na trzistu.Naprotiv, mislimda smo u fazi finogpodesavanja i vodenja ekonomskepolitike u skladu sa onim sto proeje-njujemo.

II.Mihailovic