Tema:

SIGURNOST VOZILA I TERETA

Profesor:Dr Zdravko B. Nuni, doc.

OSIGURANJE TRANSPORTAPOJAM OSIGURANJA Osiguranje je institucija koja nadoknauje tete nastale u drutvu, u njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva odreenog dogaaja, nesrenih sluajeva, ruilakih katastrofa i sl.Osiguranje prua ekonomsku zatitu osiguranicima (pravnim i fizikim licima) od tetnih dejstava i ekonomskih poremeaja do kojih dolazi kad nastane osigurani sluaj, odnosno kad se dogodi odreeni rizik.Institucija osiguranja predstavlja udruivanje svih koji su izloeni istoj opasnosti. Cilju udruivanja je da lake zajedniki podnesu tetu koja zadesi samo neke od njih. Osiguranje se zasniva na naelu uzajamnosti i solidarnosti. Osiguranje se javlja u tri vida tj. ima tri dela: ekonomski, tehniki i pravni. U sutini osiguranje ima tri funkcije:

OSIGURANJE TRANSPORTAZatitna funkcija -uvanje i zatita imovine i to posredno i neposredno. Neposredno je zatita preventivnog karaktera i cilj je da se sprei nastanak tete, a posredna podrazumeva nadoknadu nastale tete. Ovo je osnovna funkcija osiguranja.

Finansijska funkcija- prikupljanje novanih sredstava i njihovo korienje za nadoknadu tete nastale sa jedne strane, i ulaganja u odreene reprodukcione procese kroz razliite bankarske mehanizme s druge strane.

Socijalna funkcija koja podrazumeva poboljanje ivotnih uslova kroz lino ili imovinsko osiguranje i korienje finansijskih sredstava.

SUBJEKTI OSIGURANJAU subjekte osiguranja spadaju fizika ili pravna lica koja direktno ili indirektno pokazuju interes za pruanje ili korienje osiguranja, a to su: osiguranik, osigurava, ugovara osiguranja, korisnici osiguranja, posrednici u osiguranju i dr.

Osiguranik je subjekt osiguranja koji najee pokazuje interes za osiguravajuom zatitom.

Osigurava je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje da e nadoknaditi tetu tj. isplatiti ugovorenu vrednost osiguranja kada nastane osigurani sluaj.

Ugovara osiguranja ie subjekt koji u svoje ime a za raun osiguranika sklapa ugovor o osiguranju. Ugovara osiguranja i osiguranik moe biti isti subjekt, ako osigurava svoju robu.

SUBJEKTI OSIGURANJAZastupnici posrednici su veoma prisutni u osiguranju a to su: agenti, brokeri,havarijski komesari. Veliko mesto u osiguranju zauzimaju posrednici za sklapanje poslova osiguranja i obavljanje nekih drugih poslova koji se mogu podjeliti na agente osiguravaa i nezavisne posrednike-brokere. Broker zakljuuje i potpisuje ugovor za svog nalogodavca samo kao agent,ime ostaje izvan odgovornosti za neizvrenje ili prekraj ugovora od strane osiguravaa, izuzev ako je za to posebno pismeno naznaeno. Havarijski komesar je osoba od poverenja osiguratelja ija je osnovna dunost da na nepristrasan nain utvrdi prirodu i obim tete, kao i sve okolnosti pod kojima se teta dogodila, a koje su od vanosti za utvrivanje obaveze osiguratelja.

Prava i obaveze izmeu osiguranika i ugovaraa potvruju se ugovorom o osiguranju tj.kada osiguravai potpiu polisu osiguranja ili list pokria. U naem pravu, smatra se da je ugovor zakljuen onog asa kada ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

ELEMENTI OSIGURANJABitni elementi osiguranja su: rizik, teta, premija, bonus, franiza, osigurani sluaj, suma osiguranja, fondovi osiguranja.

Rizik je dogaaj koji dovodi do primene obaveze osiguravaa da izvri isplatu tj. nadoknadu nastale tete pokrivene uslovima osiguranja. Pod rizikom se podrazumeva nastupanje jednog ekonomski tenog dogaaja. Rizik podrazumeva budui neizvestan dogaaj nastao nezavisno od volje osiguranika zbog koje osiguranik moe pretrpeti tetu.teta je materijalni gubitak ili oteenje robe prouzokovani nekim odreenim rizikom.Premija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadri cenu kotanja osiguranja tj. cenu usluga uveanu za odreeni iznos akumulacije. To je iznos koji se uplauje u osiguravajui fond i u osnovi predstavlja stvaranje novanih sredstava za obnovu unitene imovine tj. za isplatu osiguranih suma.

ELEMENTI OSIGURANJAOsigurani sluaj je dogaaj ije nastupanje predstavlja ostvarenje rizika koji je obuhvaen osiguranjem. To je dogaaj unapred predvien ugovorom o osiguranju ijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravaa da isplati nadoknadu iz osiguranja.

Suma osiguranja je suma odreena zakonom ili ugovorom o osiguranju, koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravaa. Obaveza osiguravaa moe iznositi najvie koliko iznosi suma osiguranja.

TRANSPORTNO OSIGURANJETRANSPORTNO OSIGURANJE spada meu najsloenije, a ujedno je jedna od najvanijih grana delatnosti iz oblasti osiguranja.

Za vreme transporta, imovina (prevozno sredstvo i roba) je u neprekidnoj opasnosti, izloena je raznim vrstama rizika od prirodnih sila,tehnikih nedostataka ili mana, pa do ljudskih greaka koje su produkt neznanja, nemarnosti,nehata i sl. Transportno osiguranje je oblast osiguranja koju ine osiguranje prevoznih sredstava,osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozara i osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. Kao i sve vrste imovinskog osiguranja,transportna osiguranja imaju obeteujui karakter, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze:

osiguranik ne moe da zahteva od osiguravaa plaanje naknade koja bi bila vea od iznosa tete, odnosno osiguranik usled nastupanja osiguranog sluaja ne moe biti stavljen u povoljniji poloaj nego da osigurani sluaj nije nastupio,

TRANSPORTNO OSIGURANJEosiguranik ne moe istovremeno, po osnovu vie odnosa osiguranja, zahtevati naknade koje bi ukupno premaile iznos tete koju je pretrpeo nastupanjem osiguranog sluaja,

osiguranik ne moe u pogledu iste tete ostvariti naknadu po osnovu osiguranja i naknadu po osnovu odgovornosti za tetu ako je neko tree lice odgovorno za nastupanje osiguranog sluaja.

isplatom naknade iz osiguranja prava osiguranika prema treem licu koje je odgovorno za nastupanje osiguranog sluaja, ako takvo postoji, prelaze na osiguravaa koji je isplatio nadoknadu.

VRSTE TRANSPORTNOG OSIGURANJA

OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTUOsiguranje robe u transportu (kargo osiguranje) je grana transportnog osiguranja koja se bavi osiguranjem robe koja se prevozi.Stvari ili ive ivotinje koje se prevoze sa jednog mjesta na drugo od mjesta proizvodnje do mjesta skladita u mjestu prodaje ili potronje(bilo kojim transportnim sredstvom ine robu,kargo ili teret u prevozu.Prevoz robe unutar pogona,fabrike,skladita i sl.nije predmet osiguranja. Za robu, odnosno teret, i kod nas je uobiajen naziv kargo (cargo-brodski tovar,teret).Osiguranje robe u meunarodnom transportu predstavlja osiguranje kod kojeg se polazno i/ili odredino mesto ne nalaze na teritoriji zemlje izvoza, bez obzira o kom se prevoznom sredstvu radi. Za osiguranje robe u meunarodnom prevozu koristi se ugovor o meunarodnoj kupovini i prodaji robe. Roba u prevozu osigurana je od opasnosti gubitka, unitenja ili oteenja usled nepredvienih, eksternih faktora rizika. Roba je, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredita izloena itavom nizu najrazliitijih rizika koji mogu prouzrokovati njeno oteenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem sluaju, i potpuni gubitak. Osiguranje robe u transportu je imovinsko osiguranje robe koja se prevozi, robe u skladitu koja eka dalju otpremu i prevoznih sredstava u koja ne spadaju kopnena sredstva prevoza. Najei korisnici osiguranja robe su sami vlasnici, jer se pored osiguranja robe koja se prevozi osiguravaju i trajna i obrtna sredstva. Osiguranje pokriva sve tete nastale usled fizikog gubitka i oteenja robe u meunarodnom ili domaem transportu.

OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTUOsiguranje robe u domaem transportu predstavlja osiguranje koje vai samo u sluaju kada se polazno i odredino mesto nalaze u okviru granica jedne zemlje. Predmet osiguranja u domaem prevozu je sva roba koja se prenosi ili prevozi na teret osiguranika sa bilo kojim prevoznim sredstvom. Roba se osigurava od svih transportnih rizika, plus dopunska premija za osiguranje od specifinih rizika (lom, iscurenje, kvar i sl.). Osiguranje se moe zakljuiti pojedinano, za svaki obavljeni transport, ili po generalnoj polisi (GPT) za sve obavljene prevoze u toku osiguranog perioda koji je preciziran ugovorom.Osiguranje robe omoguava da se, osim robe, ugovore i nadoknada trokova otpreme, pakovanja i prevoza do odredita, trokovi premija osiguranja i oekivane dobiti kao i ostali trokovi poiljke (carine, porezi i drugo). Visina pokria zavisi od potreba osiguranika koji se mogu odluiti na pokrie samo odreenih imenovanih rizika (osnovni rizici) ili na sveobuhvatno pokrie svi rizici. Osiguranje je mogue sklopiti za svaki pojedinani prevoz posebno (osiguranje u drumskom, eleznikom, renom ili vazdunom prevozu robe) ili, ukoliko osiguranikovo poslovanje ukljuuje razliite vidove transporta u toku godine, moe se sklopiti godinji ugovor o osiguranju (generalna polisa).

OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTUPravila slaganja robe na paletu

Robu je najpoeljnije slagati na paletu euro dimenzija (1200 x 800 mm).Paleta mora biti dovoljno vrsta da podnese teinu robe koja je na njoj smjetena,kao i ponekad prilino estoko manipuliranje tom paletom.

Ukoliko se poiljka na paleti sastoji od nekoliko predmeta ili kutija nejednakih dimenzija,pa ih nije mogue pravilno slagati u vis u obliku kvadra poeljno ju je sloiti u oblik piramide,kojoj je baza jednaka dimenzijama palete ,a pri vrhu se suava. Vano je da NITI U JEDNOM dijelu poiljka ne prelazi dimenzije palete.

Kod slaganja tee predmete/kutije treba slagati na dno,a tek na njih one lake

OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTUPo standardima se preporua visina palete od najvie 1800 mm (ukljuujui i visinu same palete)

Nakon slaganja potrebno je robu na paleti omotati strech folijom.Preporuuje se debljina strech folije od najmanje 23 mikrona.

Robu je zatitnom folijom potrebno omotati tako da ona robu vee za samu paletu,kao i da meusobno dri na okupu predmete ili kutije na paleti.

Zatitna folija mora biti stegnuta dovoljno vrsto da sprijei ruenje predmeta ili kutija sa palete prilikom manipulacije paletom,ali ne i prevrsto.Prevrsto omatanje moe rezultirati oteenjem rubnih dijelova poiljke.

Omotavanje kutija na paleti zastitnom folijom

OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTUPravila slaganja robe u kontejnerKontejner se u jednom punjenju moe tovariti razliitim teretima osim ako ne postoje neka druga ogranienja u vezi sa njihovim meusobnim uticajem.Teret u kontejneru treba razmetati ravnomerno u odnosu na povrinu poda.Raspored mase u odnosu na podunu osu kontejnera mora biti u ravnotei.Nije dozvoljeno slagati tee terete uz jedan, a lake uz drugi boni zid.Teret koji izaziva koncentrisano optereenje odlae se tako to se povea povrina naleganja tereta na pod kontejnera. Teke teretene treba slagati ispod lakih.U slogu tereta nije dozvoljeno meati terete u razliito ambalai.Teret u ambalai sa otrim uglovima obavezno se odlae posebno i njegovo razdvajanje se vri drvenim pregradama.Teret u oteenoj ambalai i mokar teret ne smiju se puniti u kontejnerCentar gravitacije mora bitii spod polovine visine sloga.U sluaju punjenja kontejnera razliitom robom mora se voditi raun o njihovom meusobnom uticaju u cilju ouvanja kvaliteta robe

OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTUAko kontejner nije u potpunosti ispunjen robom obavezno je privravanje tereta.Pri mehanizovanom punjenju irina jedinice tereta ne sme da bude vea od 2250 mm(kod izotermikih kontejnera -2000 mm).Odlaganje tereta u kontejneru se po pravilu zapoinje od bonih zidova, tako da zazor izmeu redova tereta bude po podunoj osi kontejnera.Slaganje tereta mora biti stabilno tako da pri naginjanju kontejnera od 30 ne dolazi do pomeranja tereta.

Privravanje tereta u kontejneruSvaki teret ije mere nisu deljive sa unutranjim dimenzijama kontejnera mora biti na odgovarajui nain privren.Kod slaganja tereta sa zazorom, po sredini kontejnera postavlja se naslon za oba reda koja se meusobno podravaju uporima.Kod slaganja tereta u vie redova,svaki red mora imati sopstvene upore.Tereti u dakovima i drugoj mekoj ambalai privruju se pomou kanapa ili mree uz pomo alki u unutranjosti kontejnera.Lako lomljivi tereti i tereti koji se lako oteuju privruju se alkama.Jedinini tereti mase od 2 4 tone moraju imati sopstvene oslonce od drvenih gredica.Teret kod vrata se mora privrstiti i obezbediti ako je zazor izmeu tereta i vrata vei od 100 mm

PRIVRAVANJE TERETA U KONTEJNERUOprema za privrivanje robe:PaleteTalasasti kartonPodupiraiRamoviVazduni jastuciPlastine trakeUadPojasevi

OSIGURANJE U MEUNARODNOM KOPNENOM TRANSPORTU ROBESpecificnosti osiguranja robe u drumskom transportu robe

Osiguranik podnosi ponudu za osiguranje pre zapoetog transporta i plaa premiju prilikom uruenja polise tako da ugovor o osiguranju stupa na snagu u trenutku kada osiguravajuce drutvo primi ponudu za osiguranje. Osiguranik stie pravo osiguranja ako prethodno ispuni uslove:

pouzdanog upravljanja vozilom, pridravanja maksimalne dozvoljene nosivosti, ispravnog tovarenja i zatite robe, obezbedjenje pratioca vozaa prilikom transporta, uvanja robe prilikom prekida putovanja

Osiguranik gubi pravo na odtetu ako je do tete doslo zbog zle namere, grube nepanje ili izazivanja osiguranog sluaja.

OSIGURANJE U MEUNARODNOM KOPNENOM TRANSPORTU ROBEU saobraaju na putu vozilo ne sme da se optereti:

preko nosivosti upisane u saobraajnu dozvolu i najvee dozvoljene ukupne mase.preko najveeg osovinskog optereenja pojedinih osovina odreenih od strane proizvoaa vozila tj. preko osovinskog optereenja propisanog tehnikim normativima za odreeni tip vozila.tako da vozilo sa teretom premauje najvee dozvoljene dimenzije za pojedine vrste vozila (duina, irina i visina). Ove dimenzije, za pojedine vrste vozila, propisane su u Pravilniku o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u saobraaju, preko mogunosti koje dozvoljavaju osobine puta.

Izuzetno od gore navedenih taaka 2) i 3), po Zakonu o bezbednosti u saobraaju(ZOBS), vozilo, odnosno skup vozila, sme da uestvuje u saobraaju na putu, uz posebnu dozvolu nadlenog organa.

OSIGURANJE U MEUNARODNOM KOPNENOM TRANSPORTU ROBETeret na vozilu mora da bude smeten i obezbeen tako da pri vonji ostaje u poloaju postavljenom prilikom utovara, tako da:ne ugroava bezbednost uesnika u saobraaju i ne nanosi tetu putu i objektima na putu,ne umanjuje stabilnost vozila i ne oteava upravljanje vozilom, kao i da ne utie na funkcionisanje i korienje sklopova i delova vozila,ne umanjuje preglednost vozau,ne pada i ne rasipa se sa vozila po putu, odnosno ne vue se po putu,ne zaklanja svetla, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu,ne zagauje ivotnu sredinu. Teret u rasutom stanju, sem na prikljunom vozilu za traktor, mora da bude prekriven. Pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice, koje naloi vrenje utovara ili vri utovar duno je da prilikom utovara robe vodi rauna o potovanju gore navedenih odredbi zakona.

OSIGURANJE U MEUNARODNOM KOPNENOM TRANSPORTU ROBEUkoliko je utovar tereta izvren u inostranstvu, za potrebe primaoca, odnosno naruioca prevoza koji ima prebivalite ili sjedite u BiH, za potovanje ovih odredbi zakona odgovoran je i primalac tereta, odnosno naruilac prevoza.

Teret na motornom vozilu moe da pree najudaljeniju taku na prednjoj strani vozila do jednog metra.

OSIGURANJE U MEUNARODNOM KOPNENOM TRANSPORTU ROBETeret na vozilu ne sme da pree najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila za vie od 1/6 svoje duine, a najvie za 1,5 m, s tim da teret preostalim delom duine mora biti oslonjen na tovarni prostor.U saobraaju na putu moe da uestvuje vozilo na kome teret nije smeten na propisan nain, ukoliko to odobri upravlja puta.Ukoliko teret na vozilu prelazi najudaljeniju taku na zadnjoj strani vozila, mora biti oznaen. Kod teretnih i prikljunih vozila, teret se oznaava propisanom tablom(tabla kvadratnog oblika, dimenzije 50 x 50 cm, obojena naizmenino kosim trakama reflektujue narandaste(ili crvene) i bele boje. Tabla se postavlja upravno na uzdunu osu vozila.), kod ostalih vozila crvenom tkaninom, a u uslovima smanjene vidljivosti crvenim svetlom ili svetloodbojnom materijom crvene boje(katadiopter).

OSIGURANJE U MEUNARODNOM KOPNENOM TRANSPORTU ROBE

OSIGURANJE KONTEJNERA Osnovnu ovog sistema ini konterjner, ali i transporta sredstva specijalizovana za prevoz kontejnerea (posebno kontejnerski brodovi) i oprema u lukama za rukovanje kontejnerima. Kontejner se odredjuje kao posuda (sanduk) koja slui da se u nju slae i na taj nain prevozi teret, u prvom redu komadna roba, a moe i roba u rasutom stanju. Kontejner je napravljen od vrstog materijala, standardnih dimenzija, titi robu od svih vrsta oteenja, omoguava najpogodniji transport, posebno kod multimodalnog transporta, jer se ne vri premjetaj robe sa jednog prevoznog sredstva na drugo, ve samo kontejnera ija je manipulacija maksimalno automatizovana.

Kontejner je sredstvo namijenjeno za viestruku upotrebu i u vlasnitvo moe da bude brodarskih kompanija, uvozno-izvoznih firmi, ili u vlasnitvu velikih peditera koji ih onda iznajmljuju. Kontejneri imaju svoje identifikacione oznake (svoje brojeve, imena firmi kojima pripadaju, itd.) na koji nain se vri njihova individualizacija.

OSIGURANJE KONTEJNERA Kontejneri, isto tako i roba i prevozna sredstva, podloni su oteenju, a i drugim rizicima, na primjer, kao to je rizik kradje. Zbog toga se kontejneri osiguravaju. Ima vie naina i razradjenih mogunosti za njihovo osiguranje. Mogu se osiguravati zajedno sa osiguranjem broda, ako je vlasnik broda ujedno vlasnik i kontejnera. Zajedno sa osiguranjem robe koja se nalazi u kontejneru, ali i sasvim samostalno. Po nainu osiguranja kontejneri se mogu osiguravati na redovnom pomorskom ili avio tritu osiguranja, ali i na bazi uzajamnog osiguranja. Interesantno je da za osiguranje kontejnera u vlasnitvu brodovlasnika i tzv. multimodalnih transortera, dakle, velikih pediterskih kua, formiran i poseban Klub za njihovo osiguranje na uzajamnoj osnovi.

PRIVRAVANJE KONTEJNERA U TRANSPORTUDa bi se spreilo pomjeranje kontejnera u transportu,to moe dovesti do povrede radnika ili tete,kontejneri se moraju privrstiti za transportno sredstvo.

Kontejnere treba obezbijediti od horizontalnog pomijeranja preko njegovih donjih nauglica,poto osnovnu vrstou kontejneru prua okvir osnove.

PRIVRAVANJE ZA DRUMSKO SREDSTVOkontejner ne sme da bude izvan gabarita vozila da bi prevoz bio bezbedan kontejner mora biti oslonjen i privren na drumsko vozilo (eleznika kola) preko svoje etiri donje nauglicenajee se koristi metoda privravanja pomou obrtnih epova, koji mogu biti fiksni ili sa uvlaenjem, a u nekim sluajevima podesivi po visini.

PRIVRAVANJE ZA DRUMSKO SREDSTVOAlternativne metode su vezne papue za privrivanje ili vezni graninici sa klinom,koji obezbeuju pravilan poloaj i pruaju otpor horizontalnim i vertikalnim silama.

Da bi se obezbjedile bezbjedne operacije:

Pozicija ureaja za privravanje mora biti jasno uoljiva

Svaki sredinji ureaj za privrivanje mora biti pokretan ili sa uvlaenjem

Pre pokretanja vozila mora se proveriti da li je kontenjer propismo privren za platformu

Pre dizanja kontenjera svi ureaji za zakljuavanje moraju biti otkljuani

Obrtni ep sa uvlaenjem

OSIGURANJE U MEUNARODNOM KOPNENOM TRANSPORTU ROBESpecifinosti osiguranja robe u eljeznickom transportu robe

Prilikom osiguranja robe u eljeznickom transportu postavlja se, najcee, problem pakovanja. Zahtevi eljeznice za to boljim pakovanjem robe kako bi se mogunosti oteenja i gubitka svele na minimum, kose se sa interesom posiljaoca iz ekonomskih razloga upotrebe skupih pakovanja. Iz tih razloga, eljeznica od posiljaoca zahteva priznanje nedovoljnog pakovanja u tovarnom listu, ime ne priznaje tete, pa je osiguranje robe u ovom sluaju slobodnog stava. Osiguravajua drutva ne priznaju tete nastale usled prirodnog dogaaja ili kvara osim ako su nastale usled prekoraenja roka isporuke. Takodje, ne priznaje se ni teta nastala usled netane ili nepotpune deklaracije robe koja se prevozi od strane posiljaoca.Osiguranje u meunarodnom eleznikom transportu pokriva sve tete nastale usled: eleznike nesree, elementarnih nepogoda, neisporuke, krae, razbojnitva i tete nastale krivicom eleznice. Kod ovog osiguranja preporuljivo je sklopiti ugovor o osiguranju sa pokriem "od skladita do skladita".

(vagon sa otvorenom platformom)

PRIVRAVANJE KONTEJNERA NA BRODUU renom-pomorskom transportu kontejneri su izloeni sili kretanja broda,vjetra i mora.Osnovni uticaji na kontejner pri transportu brodom su:savijanje,prevrtanje,proklizavanje i lomljenje konstrukcije.Brodovi za prevoz kontejnera opremljeni su specijalnim konstrukcijama i fiksnim ili prenosivim fitinzima za korienje iznad ili ispod palube.Kontejnerski brod opremljen je vertikalnim draima (graninicima,voicama) za pozicioniranje i pridravanje kontejnera u vertikalnim slogovima iznad, a ponekad i ispod palube.Kada ne postoje ovi graninici koriste se razne vrste osnovne opreme za privrivanje:podupirai i okviri,ipke i ice,lanci,obrtni epovi i epovi sa klinom,vezne papue,mostni fitinzi,ureaj za zatezanje i dr.

Slaganje kontejnera na brodu

OSIGURANJE ROBE RENOG TRANSPORTAOsiguranje robe u renom transportu veoma je slino osiguranju robe u pomorskom transportu. Osiguranje robe na domaim rekama, kanalima i jezerima vri se na bazi generalne polise ili pojedinanih osiguranja. Ipak, obino se osiguranje vri na bazi generalne polise, to je, u svakom sluaju za osiguranika povoljnije. Osigurava pokriva tete koje nastanu kao posledice sudara, udara, nasukanja, poara, potonua, elementarnih nepogoda, kraa, neisporuke, manipulativnih rizika i sl. Osiguranjem nisu pokrivene tete usled nepravilne, neuobiajene ambalae, usled propusta imaoca prava ili njegovog predstavnika (peditera), usled gamadi, insekata, prirodnih mana robe i ratnih dogaaja. Kod nastanka osiguranog sluaja brodar je duan da sastavi zapisnik o nastaloj teti, da je prijavi osiguravau i, po mogunosti, da pokua da sprei dalje oteenje osigurane robe.Pri podnoenju odtetnog zahteva osiguranik, odnosno vlasnik robe je duan da priloi polisu, odnosno navede broj generalne polise, tovarni list, raun za itavu poiljku, protest brodaru, havarijski zapisnik, kao i ostala dokumenta koja e omoguiti osiguravau da tetu bez veih tekoa rei.

TRANSPORTNO OSIGURANJEOsiguranje transportnih sredstava (kasko osiguranje) je osiguranje brodova i drugih plovila od opasnosti kojima su izloeni za vreme plovidbe (udar, sudar, poar, potopnue, nasedanje), a u osiguranje se ukljuuju: brodske pogonske maine od rizika loma koji nije posledica dotrajalosti, zamora materijala ili neodravanja.Vazduhoplovi se osiguravaju od opasnosti uvezi sa letom i normalnom eksploatacijom. Mogu se osigurati i probni letovi, akrobatika ili uee na takmienju, ali to mora biti posebno ugovreno. Na slian nain mogu se osigurati i druga transportna sredstva u eksploataciji.Osiguranje od odgovrnosti podrazumeva: osiguranje vozara od odgovornosti za tetu na robi primljenoj na prevoz; osiguranje od odgovronosti brodova za tete nanete treim licima,osiguranje od odgovronosti vlasnika vazduhoplova za tete nanete treim licima, i dr. Eksploatacija transportnih sredstava (brodova, vazduhoplova, eleznice, kamiona, pote), je povezana sa odgovornou vozara za tete nanete robi primljenoj na prevoz i sa odgovornou za tete nanete treim licima. Neke odgovornosti spadaju u kategoriju obaveznih osiguranja, a neke u doborovoljno osiguranje.

OSIGURANJE DRUMSKIH VOZILAKaskoosiguranjedrumskihvozilaje vrsta neivotnog osiguranja koje se sklapa na dobrovoljnoj osnovi izmeu ugovaratelja osiguranja i osiguratelja. Ugovorom o kasko osiguranju drumskih vozila osiguratelj se obavezuje da nadoknadi materijalnu tetu na osiguranom vozilu, te drugim osiguranim predmetima u vozilu i na vozilu, ako ona nastane zbog ostvarenja osiguranih rizika.

OSIGURANJE DRUMSKIH VOZILAUgovori okasko osiguranju drumskih vozilakonsenzualan ugovor jer se smatra zakljuenim kada se ugovaratelj i osiguratelju suglase i potpiu odredbe ugovora .adhezijski ugovorjerugovarateljpopravilupristupauslovimakojepropisuje osiguratelj i potpisuje ve unapred tampanu Polisu (ponudu) za kasko osiguranje.formalan ugovor smatra se zakljuenim tek potpisom Polise u pismenom obliku.dvostranoobvezniugovorjerseunjemuugovarateljosiguranjaiosiguratelj istovremeno obvezuju; ugovaratelj se obvezuje da plati premiju osiguranja, a osiguratelj se obvezuje da nadoknadi tetu ako se ostvari osigurani rizik.naplatni ugovorjerjezakonskipropisanaobavezaplaanjai primanjapremije odreene u ugovoru, te posledica za neplaanje premije osiguranja.

OSIGURANJE RENOG TRANSPORTAOsiguranje transporta na rekama, kanalima i, eventualno, jezerima u meunarodnom saobraaju vri se na osnovu uslova osiguranja, osnovnih rizika, rizika AAR bez franize i sa franizom, kao i na osnovu ostalih rizika. Osnovni rizici obuhvataju: nasukanje broda,sudar broda, brodolom, proputanje vode, poar, neisporuku celih koleta bez obzira na procenat i drugo.Treba napomenuti da se panja mora posvetiti dopunskom osiguranju ukoliko osiguranik eli da zatiti robu od sledeih rizika: manipulativnog loma, curenja,cepanja vrea, rizika korozije, rdje, oksidacije, ogrebotina i sl.U uslovima AAR- a nisu osigurani ratni i politiki rizici, a ukoliko osiguranik eli da i njih osigura, to mora uiniti po posebnim klauzulama. Trajanje osiguranja tee od momenta kada je roba napustila skladite pa do momenta kada je roba iskrcana u mestu koje je navedeno u polisi. Ukoliko dodje do nastanka osiguranog sluaja, zapovednik broda, odnosno agent, sainie zapisnik o nastanku tete. Ukoliko je u polisi naveden havarijski komesar, slino kao kod pomorskog osiguranja, treba traiti izdavanje havarijskog certifikata. Prilikom podeenja zahteva za nadoknadu nastale tete, osiguravau treba priloiti sledee dokumente: Originalnu polisuTovarni list, odnosno teretnicu Fakturu za osiguranu poiljku,Zapisnik o pregledu oteenja robe, protest brodaru kao i njegov odgovor, odnosno havarijski certifikat, kao i ostalu dokumentaciju potrebnu osiguravau za likvidiranje prijavljene, odnosno nastale tete pokrivene rizikom zakluenog osiguranja.

OSIGURANJE U POMORSKOM TRANSPORTU Pomorsko osiguranje uslovilo razvoj ostalih vrsta osiguranja. Pomorsko osiguranje je ugovor o obeteenju po kome se osigurava obavezuje da osiguranika obeteti u sluaju gubitka, tete ili izdatka u vezi sa osiguranim rizicima navedenim u ugovoru, a osiguranik se obavezuje da osiguravau plati premiju osiguranja.Danas se pomorsko osiguranje sprovodi Lojdovom S.G. polisom, MAR polisom i UNCTAD -ovom polisom. LOJDOVA S.G. POMORSKA POLISAKlasina ''Lloyd's'' S.G. polisa sastoji se od tipskog obrasca na kojem se ispisuje: ime osiguranika ili glasi na donosioca, predmet osiguranja, osigurani iznos, osigurano putovanje i datum poetka putovanja, a dalje je odtampan tekst uslova pomorskog osiguranja.

OSIGURANJE U VAZDUNOM SAOBRAAJUKod kasko osiguranja vazduhoplova koje se vri bilo na osnovu pojedinih standardnih polisa za osiguranje vazduhoplova ili na osnovu kompanijskih polisa, znaajno je imati u vidu tri stvari, koje, reklo bi se, ine osnovnu specifinost ove vrste osiguranja. Prvo, vazduhoplov se ne osigurava samo kao cjelina, ve se osiguranje vri i za pojedine njegove djelove ,kao to su trup, motori, specijalni instrumenti, oprema vazduhoplova, itd.

Drugo, u odnosu na mjesto (i vrijeme) eksploatacije vazduhoplov se moe osigurati dok je u letu (in flight), za vrijeme dok se krece po aerodromskoj pisti (taxiing), ili za vrijeme dok je prizemljen (grounded), odnosno ako se radi o hidroavionu koji je privezan (moorned). Naravno, osiguranje se moe izvriti tako da pokriva sva tri poloaja u kojima vazduhoplov moe da bude u toku eksploatacije, i onda se radi o najirem obimu pokria, ali se moe i odvojeno osigurati svaki od ovih poloaja u kojima se vazduhoplov moe da nadje.

OSIGURANJE U VAZDUNOM SAOBRAAJUKonano, trea podijela jeste ona koja je izvrena sa stanovita naina upotrebe vazduhoplova i u tom sluaju radi se o podijeli na: privatnu upotrebu i uivanje, poslovnu upotrebu i, kao tree, za komercijalnu upotrebu. Najire pokrie prua se za komercijalnu upotrebu, koja pokriva i prethodne dvije mogunosti osiguranja. Postoji, takodje i posebno osiguranje za iznajmljivanje vazduhoplova.

TRANSPORTI RIZICIRizik je jedan od bitnih elemenata obaveznog odnosa iz osiguranja. U okviru tog odnosa pod pojmom rizik podrazumjeva se budui neizvjestan dogaaj nastao nezavisno od iskljuive volje osiguranika zbog koje osiguranik moe pretrpjeti materijalnu tetu. Izraz svi rizici prema tome obuhvaa sve iznenadne dogaaje. Sklapanjem ugovora o osiguranju osiguratelj preuzima na sebe snoenje tetnih posljedica ostvarenje osiguranog rizika. Pojam osigurani rizik treba razlikovati od pojma osigurani sluaj. Osigurani sluaj je dogaaj nastao ostvarenjem osiguranog rizika. Osigurani sluaj nije budui neizvjesni dogaaj, nego dogaaj koji se ve ostvario.U okviru transportnog osiguranja osiguravaju se transportni rizici. Pod tim se podrazumijevaju one opasnosti kojima su izloena prevozna sredstva i roba za vrijeme prevoza.

ELEMENTI RIZIKAIz definicije rizika kao budueg neizvjesnog dogaaja nastalog nezavisno o iskljuivoj volji osiguranilka proizlaze ovi bitni elementi rizika:

Mora se raditi o dogaaju -Pod dogaajem se podrazumijeva spoljni dogaaj odnosno nezgoda, koja ima za posledicu gubitak ili oteenje osiguranog predmeta.

Dogaaj mora biti budui mora se ostvariti nakon trenutka izrade ugovora ili nakon trenutka od kojeg prema ugovoru osiguravatelj snosi rizik. Nastanak dogaaja u budunosti jedna je od pretpostavki neizvjesnosti. Ostvareni rizik vie nije neizvjestan.Dogaaj mora biti neoekivan -Da bi rizik bio podoban za osiguranje neizbean je uslov da se radi o dogaaju koji je neoekivan.

Dogaaj mora biti nezavisan o iskljuivoj volji osiguranika -Pojmom rizik u poslu osiguranja nije obuhvaen dogaaj koji je nastao iskljuivo voljom osiguranika.

VRSTE RIZIKAZa vreme transporta roba je izloena brojnimi i raznovrsnim rizicima. Neki su od njih su posledica odvijanja transportnog procesa, dok su drugi rezultat radnji odnosno propusta stranaka i treih osoba ili su u vezi sa svojstvima same robe. Svi rizike se mogu podeliti u etiri osnovne grupe:

VRSTE RIZIKAU osnovne rizike spadaju:saobraajne nezgode(sudar prevoznih sredstava, udar, prevrnue, nasukanje, potonue, iskliznue, ruenje, pad letilica i sl.)elementarne nepogode ( oluja, snjene lavine, talasi, poplave, zemljotresi i sl. )Poar (vatra koja nastaje uslijed nepanje, nesrenog sluaja, udara groma,eksplozije i sl.)Eksplozija(eksplozija osiguranog predmeta napr. nekog opasnog tereta na brodu oteena je osigurana roba ).razbojnitvo oduzimanje tue imovine upotrebom sile protiv neke osobe ili samo pretnje silom, u nameri protiv pravnog prisvajanja te imovine.otplavljenje robe sa palube broda zbog pomorskih nezgoda kada zbog velikih talasa roba bude izbaena s broda i padne u more.

VRSTE RIZIKADopunske rizike-mogue je podijeliti na:

Kraa i neisporuka -redovno se i zajedno osiguravaju jer jedino tako ne ostaju praznine u pokriu.Manipulativni rizici -su rizici kojima je izloena roba za vreme rukovanja, utovara,istovara ili pretovara s jednog transportnog sredstva na drago, kao i lom robe,oteenje ambalae, curenje i rasipanje sadraja zbog oteenja ambalae, ogrebotine i ulupljenja zbog udara u drugu robu ili vozilo i sl.Ostali dopunski rizici u ovu grupu rizika ubrajaju se oni dopunski transportni rizici kojima je zajednika karakteristika da je nastanak tete vezan za osobinu same robe a njen uzrok potie iz okruenja.

VRSTE RIZIKASPECIJALNI RIZICI - OSTALI DOPUNSKI RIZICI

U okviru ovog osiguranja na temelju izriito ugovornih odredbi mogu se osigurati i one opasnosti kojima je izloena roba za vreme transporta, koje nemaju osobine rizika u smislu vanrednih spoljnih dogaaja. To su oni rizici kod kojih uzrok nastanka teta nije vanredan spoljni dogaaj. Uzrok nastanka tete potie iz samog osiguranog predmeta, zbog njegove unutranje mane ili prirodnog svojstva, ili do tete dolazi uprkos normalnim uslovima odvijanja prevoza. U praksi se prema izboru ugovaraa osiguranja uobiajno vri osiguranje ovih posebnih rizika: odbijanje, naduvavanje konzerve, oteenje etiketa iz bilo kojeg uzroka, zagrevanje ili znojenje iz bilo kog uzroka stvrdnjavanje iz bilo kojeg uzroka, rasipanje, curenje, manjak iz bilo kog uzroka, kvar iz bilo kog uzroka, samozapaljenje iz bilo kog uzroka, odmrzavanje iz bilo kog uzroka, eksplozija iz bilo kog uzroka, ra, oksidacija i korozija iz bilo kog uzroka, smrzavanje iz bilo kog uzroka, rizik moljaca, i dr

VRSTE RIZIKA RATNI I POLITIKI RIZICI

Ratni rizici od osiguranja ratnih rizika pokrie se prua za oteenje ili gubitak osigurane robe usled rata, graanskog rata, revolucije, pobune, ustanka, graanskih borbi koje zbog toga nastanu ili bilo koga neprijateljskog akta od strane ratujue sile, ili protiv nje,zarobljavanje, zadravanje ili ograniavanje zbog rata, graanskog rata i sl., ili pokuaja da se oni izvre, zaostalih mina, torpeda, bombi i drugog naputenog oruja(iskljueni su nuklearno oruje i radio aktivnosti).U pomorskom ili vazdunom transportu pokrie rizika rata ogranieno je samo na vreme dok se osigurana roba nalazi na brodu ili u avionu, a u kopnenom prevozu traje od 'vrata do vrata'.Politiki rizici- Uz ratne rizike mogu biti obuhvaeni i politiki rizici u koje spadaju:aktivnosti vojnih i politikih vlasti kao to su zaplena prevoznog sredstva i stvari koje se prevoze, zabrane isplovljenja broda ili polaska drugog prevoznog sredstva, zadravanje prevoznog sredstva i robe .

PROCJENA TEINE RIZIKASklapanju ugovora o osiguranju prethodi procjeni rizika. Tu radnju obavlja iskljuivo osiguranik na osnovu podataka dobijenih od ugovaraa osiguranja. Postupak procjene rizka obuhvata:

procjenu stepena vjerovatnoe nastupanja osiguranog sluaja, procjenu mogue visine tete.

Vejrovatnoa ostvarenja osiguranog rizika zavisi od vie faktora. Ti faktori nemaju karakter permanentosti i zavise o vie okolnosti pojedinih sluaja. Svi su obuhvaeni tarifama osiguranja. Njihova vrednost daje odgovor na osnovno pitanje za koju premiju je osiguranik spreman osigurati razmatranu robu. Radi redovnog poslovanja osiguravau svojim tarifama imaju skalu tipinih sluajeva prema uticaju pojedinih faktora na rizik uz iroke mogunosti prilagoavanja pokria prema specifinostima pojedinog sluaja. Osnovni elementi koji su u osiguranju robe znaajni za procjenu rizika su: osigurani predmet vrsta robe, pakovanje,vrsta prevoza, osigurana relacija, osobine i starost transportnog sredstva.

PREMIJA OSIGURANJAPremija osiguranja se obraunava po premijskim stopama utvrenim tarifama osiguravaa, a sluajevi u kojima se odstupa od tarife premija regulisani su njenim optim odredbama.Ugovara osiguranja je duan da plati premiju osiguranja ali je osigurava duan da primi isplatu premije od svakog lica koje ima interes da premija bude plaena. Ako nije drugaije ugovoreno, ugovara osiguranja je duan da plati premiju osiguranja prilikom zakljuenja ugovora. Premija se plaa u mjestu osiguravaa, a kao dan uplate premije smatra se dan kada je banci odnosno organizaciji kod koje se vodi raun osiguravaa, stigla novana doznaka unjegovu korist.Premija osiguranja obuhvata cenu osiguranja (Co), cenu usluge ( Cu) I obavezne rezerve osiguranja (Ro) tj. P= Co x Cu x R o.U okviru transportnog osiguranja, isto tako kao i u drugim vrstama osiguranja,osigurani sluajevi se mogu pokriti prema: uzrocima, posljedicama i prema uzrocima i posljedicama kombinovano.

PREMIJA OSIGURANJAOsiguranjem prema uzrocima, tj. osiguranim rizicima, pokrivene su sve posledice (tete)nastale uslijed ostvarenja osiguranih rizika. Osiguranje se moe ugovoriti u odnosu na: pojedine rizikesve rizike Osiguranjem prema posledicama je odreena posljedica (kategorija tete) bezo bzira na uzrok. U takvom sluaju ugovoriti se moe pokrie:odreenih posljedica (teta) (npr. samo potpunog gubitka)svih posljedica (npr. osiguranje svih gubitaka ili osteenja)Kombinovano osiguranje prema uzrocima i posledicama osnovni je nain ugovaranja osiguranih sluajeva u poslu transportnog osiguranja. Tim se nainom ugovorom predviaju pokriveni uzroci (osigurani rizici) i pokrivene posledice (osigurane tete). Prema toj varijanti,osiguranjem su pokrivene osigurane tete nastale kao posledica osiguranih rizika predvienih ugovorom.

PREMIJA OSIGURANJABonus u osiguranju znai vraanje izvesnog dela premije za ostvaren jednogodinji ili viegodinji rezultat. Ukoliko osiguranik uopte nije imao tete, ili nije imao tetu u odreenom iznosu, osigurava m umanjuje premiju, odnosno vraa deo premije od predviene tarife.

Malus u osiguranju je sve suprotno od bonusa. Malus je doplatak koji se zaraunava onim osiguranicima koji su u protekloj godini ili proteklim godinama, imali odreeni broj teta,odnosno koji su sami prouzrokovali odreeni broj teta.

Fondovi osiguranja su sredstvo koja omoguavaju da osiguranje odgovori svojim obavezama u svakom momentu. Fondovi se dijele na:sredstva tehnike premije, rezerve sigurnosti, fond preventive i reijska sredstva.

FONDOVI OSIGURANJASredstva tehnike premije su sredstva koja u toku jedne kalendarske godine slue za podmirenje tekuih teta, kao i njihov prenos u rezerve radi izravnanja tehnikog rezultata i sl.Rezerve sigurnosti formiraju se iz vikova tehnike premije i slue za pokrie vanrednih izuzetno velikih teta. Visina sredstava rezerve sigurnosti mora se pravilno planirarti i ona se prenosi iz godine u godinu. Kod osiguranja ivota rezerve sigurnosti nazivaju se matematike rezerve.Fond preventive formira se iz sredstava koja se izdvajaju iz naplaenih premija osiguranja. Slui za finansiranje raznih mjera koje imaju za cilj spreavanje nastanka teta ili smanjenja ve nastalih.Reijska sredstva izdvajaju se u odredjenom manjem procentu za rad strunih slubi osiguranja.

TRANSPORTNE TETEPod pojmom teta u transportnom osiguranju robe se podrazumeva materijalno oteenje i gubici osigurane robe uslijed ostvarenja osiguranih rizika.U transportnom osiguranju postoje sledee vrste teta: potpuni gubitak osiguranog predmeta(stvarni i izvedeni) djelimini gubitak i oteenje osiguranog predmeta, trokovi spasavanja i trokovi neposredno prouzrokovani osiguranim sluajevima, zajednike havarije, nagrade za spasavanje, obaveze naknade tete treim licima i trokovi konstacije i likvidacije tete.Stvarni potpuni gubitak je potpuni materijalni gubitak cijelog osiguranog predmeta.Potpuni gubitak samo jednog dela osiguranog predmeta robe. Do stvarnog potpunog gubitka obino dolazi uslijed: propasti odnosno unitenja celog predmeta ,oteenje robe koje je uinilo da je prestala da bude roba odreene vrste,nestanka osiguranog predmeta,ako je osiguranik lien osigurane robe bez mogunosti da mu bude vraena.

TRANSPORTNE TETEIzvedeni potpuni gubitak je ekonomski gubitak robe za osiguranika, tj. osigurana roba i dalje fiziki postoji, ali za osiguranika vie ne predstavlja nikakvu ekonomsku vrijednost. Najei sluajevi izvedenog potpunog gubitka su oni kada je stvarni potpuni gubitak neizbjean i kada su trokovi potrebni za opravku, ouvanje i spasavanje osigurane robe vei od njene vrijednosti.Zajednika ( generalna ) havarija je svaki namjeran i razloan vanredan troak i svaka namjerna i razlona teta koju napravi odnosno prouzrokuje zapovednik broda ili drugo lice koje ga zamjenjuje, preduzeti radi spasavanja imovinskih vrednosti uesnika u istom pomorskom poduhvatu (transportu robe istim brodom). Zapovijednik broda im usled odreene akcija i nastajanja teta ili doe do trokova koji se smatraju zajednikom havarijom,najavi zajedniku havariju i o tome obavjesti sve zainteresovane strane. Svaka zainteresovana strana, ukoliko smatra da najavljena zajednika havarija ne sadri elemente zajednike havarije, ima pravo da osporava in zajednike havarije.

TRANSPORTNE TETEPosebna partikulna havarija je djelimini gubitak ili oteenje osigurane robe kao neposredna posljedica ostvarenja osiguranog rizika, izuzev djeliminih gubitaka ili oteenja koji se priznaju u zajednikoj havariji. Zasebna havarija se likvidira direktno izmeu osiguravaa i osiguranika.Nagrada za spasavanje-Ukoliko brod i teret koji se nalaze na njemu dou u opasnost da propadnu, spasilac koji prui uspjenu pomo ima pravo na pokrie stvarnih trokova i na nagradu za spasavanje. Nagrada za spasavanje se ugovara izmeu broda koji se spasava i broda spasioca, ili se utvruje nakon spasavanja. Ukoliko se spaavani i spasilac nedogovore o visini trokova i nagrade,visinu odreuje arbitraa ili sud. Nagrada za spaavanje najee se tretira kao troak zajednike havarije.Obaveza naknade tete priinjena treim licima- Osiguranje odgovornosti broda,amca ili aviona je poznato, ali i vlasnik robe moe biti odgovoran i biva obavezan da nadoknadi tetu trim licima. Do takvih teta najee dolazi kad se roba prevozi u neodgovarajuoj ambalai, pa usljed toga doe do zagaivanja druge robe, broda ili okoline. Odgovornost za takve tete, koje mogu biti velike, osiguravai primaju u pokrie samo izuzetno.

KONSTATACIJA I LIKVIDACIJA TETETrokovi konstatacije i likvidacije tete nadoknauju se iz osiguranja u potpunosti i ako je teta na koju se odnose pokrivena osiguranjem. Ukoliko osiguranik odbije da plati havarijskom komesaru trokove konstatacije tete, pa se ovaj obrati osiguravau, osigurava e platiti ove trokove i ukoliko teta na koju se odnose nije pokrivena osiguranjem. U trokove konstatacije tete uvruju se i trokovi prodaje oteenog predmeta, a sa ciljem utvrivanja visine tete.teta usled dva ili vise rizikaAko je teta posljedica dva ili vie rizika i oba osigurana rizika su pokrivena osiguranjem,teta se normalno nadoknauje. Ukoliko je teta posledica dva rizika, od kojih je jedan pokriven osiguranjem, a drugi nije, smatra se da je teta pokrivena osiguranjem. Dok je usluaju kad je teta posljedica dva rizika, od kojih je jedan pokriven osiguranjem, a drugi izriito iskljuen, teta nije pokrivena osiguranjem.Franiza je iznos kojim se umanjuje naknada za tetu. Naime, to je iznos koji se prilikom nastanka osiguranog sluaja, bolje rei nadoknade tete, odbija u odreenom procentu ili iznosu, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Franiza se ugovara prilikom zakljuivanja ugovora o osiguranju. Ukoliko je u osiguranju primenjena franiza, premijska stopa je nia.Cilj franize je da stimulie osiguranika da bolje brine o robi

VRSTE FRANIZAPostoje vie vrsta franiza, a osnovna je podijela na kvalitativne i kvantitativne franize. Kvalitativne franize podrazumijevaju iskljuivanje iz osiguranja odredjenih kategorija teta. Takozvano ue pokrie za osiguranje brodova bazirano je na tom principu, gdje se iz osiguranja mogu da iskljue mnoge vrste teta, a najue pokrie je osiguranje samo protiv potpunog gubitka broda. Za ovakva suena osiguranja postoje posebne institunske klauzule. Kada se radi o osiguranju tereta po institunskim uslovima osiguranja koji su bili na snazi do donoenja Klauzula iz 1982.godine, postojao je komplet klauzula koji je iz osiguranja iskljuivao pojedinane, odnosno partikularne tete (FPA komplet). Aktuelne institunske klauzule (kompleti A, B, i C) medjusobno se razlikuju po rizicima za koje se prua pokrie, dakle, radi se o iskljuenju pojedinih rizika pa i tu se moe govoriti o postojanju kvalitativnih franiza.

VRSTE FRANIZAKvantitativne franize podrazumijevaju izvjestan odbitak od pretrpljene tete, bilo fiksni ili u odredjenom procentu. Kvantitativne franize ustvari su u tehnici osiguranja one franize koje se redovno koriste i koje zato moemo oznaiti kao prave franize, tako da se jedino one podrazumijevaju pod pojmom franiza ili odbitak.

ODTETNI ZAHTEV

Da bi osiguranik ostvario svoje pravo na naknadu tete podnosi osiguravau odtetni zahtjev. Svoje pravo na naknadu tete osiguranik dokazuje dokumentima koje prilae uz odtetni zahtjev. U svakom ugovoru o transportnom osiguranju kao i polisi, osiguraniku se daje pismeno upustvo o konstataciji eventualnih teta i kompletiranju odtetnih zahtjeva. Po pravilu, uz odtetni zahtjev moraju biti priloeni sledei dokumenti kod osiguranja robe:Original polise osiguranja ( ukoliko je roba osigurana optim ugovorom onda se poziva na broj i datum ugovora )Original prevozne ispraveKopija fakture poiljkeOdgovarajui zapisnik o tetiProtest vozaru ( ukoliko je predvien ) i njegov odgovor na protestOstali dokumenti koje ugovarau postupku likvidacije tete zatrai od osiguranika a relevantni su za utvrivanje osiguranikovog prava na naknadu tete.

ODTETNI ZAHTEVKod osiguranja od odgovornosti za tete na robi primljenoj na prevoz, potreba su sledea dokumenta:Odtetni zahtjev oteenikaOrginal prevozne isprave (sa upisanom primjedbom da je roba preuzeta sa oteenjem )Kopija fakture poljkeZapisnik o teti sainjen izmeu primaoca i vozaraIzjava vozaa i suvozaa o tetiOstali dokumenti koje ugovarau postupku likvidacije tete zatrai od osiguranika a relevantni su za utvivanje osiguranikovog prava na naknadu tete

ODTETNI ZAHTJEV ZA TETU NA TERETUUz ovaj odtetni zahtjev prilae se sva dokumentacija koja je koriena u postupku konstatacije tete, kao i zapisnici survejera o vrsti i obima oteenja, te polisa osiguranja. Postupak dokazivanja zavisi od uslova po kojima je osiguranje zakljueno. Reeno je da se osiguranje tereta u pomorskom prevozu najee zakljuuje po uslovima A (to je sluaj i kod prevoza vazduhom), dakle, protiv svih rizika, i onda osiguratelj mora da se poziva na iskljuenja. Ako je izvreno osiguranje u pomorskim prevozima po uslovima B i C, oni sadre imenovanje rizika, pa osiguranik mora da dokae da je neki od njih izazvao tetu.

PODNOENJE ODTETNOG ZAHTJEVA ZA DRUMSKA VOZILAtete nastaju kao posledice osiguranih rizika. Prijavljuju se osiguravacu ili licu navedenom u polisi. Osiguranik je duzan da tetu prijavi a osigurava da prilikom podnosenja potrebnih dokumenata tetu likvidira. Prema ugovoru o osiguranju, osiguranik je duzan da: preduzme sve mere kako na robi ne bi nastala otecenja vea od prijavljenih;otkloni otecenja na ambalai prilikom manipulisanja;izvi pretovar robe usled kvara na prevoznom sredstvu;omogui osiguravau da ostvari pravo regresa od trecih lica koja su odgovorna za nastalu tetu.Da bi osiguranik ostvario pravo na nadoknadu tete, uz odtetni zahtev prilaze i:Original polise;Original tertnice;Fakturu za deliminu ili celu posiljku;Zapisnik o pregledu robe.

ODTETNI ZAHTJEV ZA TETE NA BRODU

Pored zapisnika o konstataciji i zavretku radova na popravkama broda, uz odtetni zahtjev se prilae polisa osiguranja, fakture (rauni) koje pokrivaju izvrene popravke, dokazi o ostalim trokovima vezanim za izvreni popravak, kao to su plate pomoraca koje se priznaju od osiguratelja i sl., izvodi iz brodskog dnevnika i dnevnika maine, izvjetaj eksperata klasifikacionog zavoda koji je vrio nadzor nad radovima, itd.

U sluaju kada je popravkama prethodio sluaj generalne havarije osiguratelju se uz odtetni zahtjev prilau jo dokazi o raspodjeli teta i trokova u generalnoj havariji koji sadre doprinose koje duguje brod, kao i trokove i nagradu za spasavanje koji terete osigurani brod, sa svom dokumentacijom koja dokazuje visinu iznosa koji se trebaju priznati od strane osiguratelja.

PODNOSENJE ODTETNOG ZAHTJEVA U VAZDUNOM SAOBRAAJU U vazdusnom transportu uglavnom se osiguravaju svi osnovni i dopunski rizici kao to su:avionske nesree i nezgode, via sila, poar, neisporuka, kraa i dr. Ako nije posebno dogovoreno ne priznaju se rizici kao to su: prirodna svojstva robe, hladnoa, promena atmosferskog pritiska, zakanjenje i dr.U sluaju bilo koje tete avionski prevoznik je duan da imaoca prava na robu ispostavi zapisnik o teti. Kod podnoenja zahteva za odtetu osiguranik je treba priloiti sledea dokumanta: polisa osiguranja,tovarni list, faktura,zapisnik o teti, kopiju prepiske sa prevoznikom u vezi sa tetom kao i ostalu potrebnu dokumentaciju za potkrepljivanje otetnog zahteva.

Tovarni list

LIKVIDACIJA TETENain likvidacije tete Zavisno od predmeta osiguranja (kasko ili kargo osiguranje) i posebno od vrste tete koja se je dogodila, likvidacija tete vri se:

na bazi potpunog gubitka osiguranog predmeta, na bazi tete utvrdjene u apsolutnom iznosu, i na bazi procenta gubitka vrijednosti osiguranog predmeta.

Ako likvidacija tete ne pripada ni pod jedan od tri naina, onda se ona vri pod posebnim uslovima za neke vrste teta, odnosno nastalih obaveza da se izvri likvidacija i nadoknada prema uslovima osiguranja, to se odnosi na sve vrste likvidacija iz osnova odgovornosti, a posebno u vazduhoplovnom osiguranju.

ROK ZA LIKVIDACIJUNakon to je primio od osiguranika blagovremeni i uredni odtetni zahtjev osiguratelj je duan da pristupi likvidaciji tete, dakle, isplati odtetnog zahtjeva, odnosno one nadoknade na koju osiguranik prema okolnostima tetnog dogadjaja i uslovima zakljuenog ugovora o osiguranju ima pravo. Rok za likvidaciju i isplatu tete moe da bude odredjen ugovorom, odnosno polisom osiguranja ili zakonom. U naem pravu ovaj rok iznosi mjesec dana nakon to je osiguratelj primio odtetni zahtjev sa svom potrebnom prateom dokumentacijom. Englesko pravo nema takvu odredbu, ali je praksa na londonskom tritu osiguranja, a takodje i na ostalim znaajnim tritima, da teta bude isplaena istom u roku od mjesec dana. U svakom sluaju, likvidacija tete se mora izvriti u jednom razumnom, odnosno primjerenom roku, a sve zavisno od okolnosti osiguranog sluaja koji je predmet likvidacije.

UGOVOR O OSIGURANJUOdnosi u osiguranju ureuju se ugovorom o osiguranju, a on regulie sva prava i obaveze za odreeni posao u meunarodnom prevozu robe. Subjekti ovog ugovora su: osigurava,osiguranik i ugovara osiguranja. Ugovorom o osiguranju obavezuju se ugovarai osiguranja da na naelima osiguranja plaaju odreeni iznos-premiju osiguranja i da je,ukoliko doe do osiguranog sluaja, osigurava obavezan da isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, odnosno ugovoreni iznos. Iz razloga to u asu sklapanja ugovora roba,koja je predmet osiguranja, jo nije izloena rizicima prevoza, kod transportnog osiguranjase javlja razlika u vremenu sklapanja ugovora o osiguranju i vremena snoenja rizika. U pogledu trajanja osiguranja, postoje etiri tipa ugovora o osiguranju, i to: ugovor na vreme,ugovor na putovanje, dijele se i na pojedinacne i opste ugovore.Ova podjela od veceg je znacaja kod osiguranja robe u transportu, mada ona moze da postoji i kod osiguranja transportnih sredstava (brodova i vazduhoplova).

UGOVOR O OSIGURANJUPojedinani ugovori

Pojedinani ugovori o osiguranju robe su takvi ugovori kojima se osiguravaju pojedine konkretne poiljke na odredjenoj relaciji. Ti ugovori se zakljuuju za svaki prevoz posebno, i to obino neposredno prije upuivanja poiljke na prevoz. Kod ovih ugovora uslovi osiguranja, kao i premijska stopa, utvrdjuju se za svaki sluaj posebno, uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja, odnosno rizika kojima je roba izloena, ili treba da bude izloena u toku trajanja prevoza.Pojedinani ugovori zakljuuju se na bazi izdavanja polise osiguranja za odnos u pitanju, a kod dugoronih osiguranja koja se stalno obnavljaju izmedju istih ugovornih strana mogue je da stranke prethodno na opti nain urede svoj ugovorni odnos pismenim putem i tada dolazi do zakljuenja optih ugovora.

UGOVOR O OSIGURANJU

Opti ugovori odnose se na niz poiljki odredjenih u ugovoru o osiguranju za jedan odredjeni vremenski period.Na primjer, ugovorom se obuhvataju sve poiljke istog osiguranika koje se prevoze na jednoj odredjenoj relaciji u toku datog vremenskog perioda ili, sve poiljke raznih osiguranika, ali koje prevozi isti vozar itd. Ovi ugovori sadre samo opte podatke o robi koja se osigurava, sa obavezom osiguranika da u toku trajanja ugovora prijavljuje svaku poiljku pojedinano na precizan nain u toku trajanja ugovora.Prednost ovih ugovora sastoji se u tome to ako osiguranik zaboravi da prijavi neku pojedninanu poiljku ona se smatra osiguranom i moie da se realizuje eventualna nastala teta. Kod optih ugovora postoje unaprijed utvrdjene premijske stope, kao i uslovi kojie se primjenjivati na sve poiljke obuhvaene ugovorom .Optih ugovora o osiguranju robe moe da bude vie vrsta. Najee se pravi razlika izmedju tzv.flotantnih ili otpisnih osiguranja i osiguranja sa otvorenim pokriem

DOKUMENTA U OSIGURANJU U osiguranju je prisutno mnotvo dokumenata na osnovu kojih proistiu odreene pravne i ekonomske obaveze. Meu najvanijima su:polisa osiguranjalist pokria, Certifikat siguranja potvrda o sklopljenom osiguranju i "SLIP" i "COVER NOTE".POLISA OSIGURANJA je isprava koja potvruje da je sklopljen ugovor o osiguranju, i pojavljuje se u razliitim svojstvima, kao dokument razliite pravne snage.Ona predstavlja formu ugovora o osiguranju, ali sama po sebi to nije. Ugovor o osiguranju je sklopljen kada polisu o osiguranju potpiu ugovorne strane i tada se polisa koristi kao dokaz, odnosno potvrda da je zakljuen ugovor o osiguranju. Polisa osiguranja mora da sadri osnovne elemente kao to su: ugovorne strane osiguranja, predmet osiguranja, rizik obuhvaeno siguranjem, trajanje osiguranja i vreme pokria, svota osiguranja ili izjava da je osiguranjene ogranieno, premija ili doprinos, datum izdavanja polise, potpisi ugovornih strana, bonus/malus i dr. Polisa glasi na odreeno lice ili na donosioca, moe se preneti na tree lice ukoliko to ugovorom nije iskljueno. U transportnom osiguranju postoji nekoliko vrsta polisa: generalna, pojedinana, uvozna, izvozna, pomorska i kopnena,devizna i dinarska, taksirana, netaksirana i dr.

DOKUMENTA U OSIGURANJUGeneralne ili tzv. opte polise ispostavljaju se u onim sluajevima kada osigurava i osiguranik imaju permanentan poslovni interes. Generalna polisa predstavlja zakljuenje generalnog ugovora o osiguranju neodreene koliine poiljaka nekoliko prevoza uodredenom periodu vremena.Generalna polisa ima niz prednosti u odnosu na pojedinane polise ako se radi o uestalim ugovornim odnosima istorodnog karaktera izmeu osiguranika i osiguravaa.Pojedinana polisa -za razliku od generalne polise,ije se pokrie odnosi na vie poiljaka, zasnovano na optem ugovoru o osiguranju, pojedinana polisa se odnosi na osiguranje odreene poiljke. Pojedinana polisa kao ugovor o osiguranju sadri, izmeu ostalog, i sledee podatke: ime, naziv i sedite osiguranika, naziv i podatke o robi kojase osigurava, podatke o ambalai, o vrsti rizika od kojih je roba osigurana, vreme osiguranja, datum ispostavljanja polise, franizu sumu osiguranja, potpise osiguranika,odnosno ugovaraa osiguranja, odnosno osiguravaa i dr. Kod pojedinanih polisa izdaje se po pravilu, samo jedan originalan primjerak polise. Meutim, u meunarodnom transportu esto ugovaraosiguranja trai da se izda polisa u vie primjeraka. Uovakvim sluajevima osiguravaizdaje vie primjeraka sa obaveznom naznakom"original", odnosno "kopija".

DOKUMENTA U OSIGURANJUUvozna polisa -upotrebljavaja se prilikom uvoza robe stranog porjekla. Kod uvoza se mora znati ijeg je porjekla roba i naiji se rizik prevozi, da bismo prilikom sklapanja osiguranja imali bitne elemente: ko je osiguranik i koje rizike eli pokriti osiguranjem. Ukoliko se prilikom uvoza ispostavlja polisa osiguranja, ona ima karakter dokazne isprave o utvrenim uslovima zakljuenog osiguranja i obaveze osiguravaa koje iz tog ugovora proistiu.Prilikom zakljuivanja uvozno-transportnih poslova upotrebljava se formular transportne polise na naem jeziku, u koji se unose svi potrebni podaci o kojima je ve nekoliko puta bilo rei. Ukoliko osiguranik eli, pored polise mu se daju unaprijed tampani uslovi transportnog osiguranja.Izvozna polisa -kao kod uvoza, i kod izvoza robe ispostavlja se polisa za osiguranje robe u transportu. Posebna karakteristika izvozne polise je da, i pored toga to slui kao instrumen trobe, slui i kao instrument meunarodnog robnog prometa. Njena bitna svojstva su sledea:da je dokazna isprava o sklopljenom osiguranju, - isprava o dugu (tj. obaveza osiguravafia)koja cirkulie zajedno sa ostalim robnim dokumentima, - legitimacioni papir. Pored toga to izvozna polisa slui kao dokaz sklopljenog ugovora o osiguranju, ona slui i kao dokazna isprava bez obzira da li se ispostavlja prilikom zakljuivanja ugovora o osiguranju ili to je jo ee, izvesno vreme posle toga. S obzirom da izvozna polisa ima samo jedan potpis, slui kao dokazna isprava o sklopljenom osiguranju a ne kao dokaz o sklopljenom ugovoru oosiguranju.

DOKUMENTA U OSIGURANJU Lista pokria- ukoliko nisu poznati svi elementi osiguranja, izdaju se liste pokria. Naime,esto je nemogua da se ispotuje klasina forma ugovra o osiguranju bilo zbog nedostatka vremena ili nepoznavanja svih relevantnih faktora, potrebnih za sklapanje ugovora. Tada se pribegava izdavanju tzv. liste pokria, kao neke vrste potvrde o sklopljenom ugovoru o osiguranju. U praksi listu pokria najee potpisuje osigurava,ime daje izjavu preuzetoj obavezi iz osiguranja. Taj se list pokria kasnije zamenjuje polisom osiguranja ili nekim drugim dokumentom koji potvruje sklopljeni ugovor o osiguranju.Certifikat osiguranja je skraeni oblik polise osiguranja i sadri najosnovnije podatke o uslovima po kojima se vri osiguranje. Najee se izdaje na osnovu vaeeg ugovora o osiguranju. Certifikat se koristi onda kada ne postoji neki opti ugovor o osiguranju i to, pre svega, kad iz tehnikih razloga ne moemo odmah da izdamo polisu osiguranja ili kada je ugovarau osiguranja hitno potrebna isprava kao ptvrda da je sklopljen ugovor o osiguranju.Koristi se u transportnom osiguranju, a izdaje ga osigurava.

DOKUMENTA U OSIGURANJU Potvrda o sklopljenom osiguranju je obina pismena potvrda kojom se potvruje da je sklopljen ugovor o osiguranju i koja sadri neke osnovne, ili pak detaljnije elemente. Moeda zameni polisu kao dokaznu ispravu o sklopljenom osiguranju, jer sadri sve elemente ugovora o osiguranju, ali nema sve delove polise, odnosno njenu formu. Ova potvrda se naroito koristi kod osiguranja robe u uvozu.Slip" i "cover note"su pismene isprave koje su najblie naem "listu pokria", odnosno neka vrsta predugovora o osiguranju ili reosiguranju. Slip je dokument koji primenjuju posrednici u osiguranju i reosiguranju i sadri sve bitne elemente za potrebu ocene i teine rizika,odnosno prikazuje uslove po kojima se eli zakljuiti ugovor o osiguranju. Njime se utvruju uslovi i premije osiguranja. Na osnovu elemenata iz slipa, posrednici ispostavljaju tzv. cover note, beleku o pokriu na osnovu koje oni obavetavaju osiguranika da je pod dotinim uslovima zakljueno osiguranje kao i o udelu pojedinih osiguravaa u njemu. Cover note je dokument kojim se potvruje da je osigurava prihvatio uslove iz slipai da daje saglasnost na pokrie tog rizika.

TRAJANJE OSIGURANJA

Optim uslovima odredjuje se i trajanje osiguranja.Uslovi precizno odredjuju da osiguranje poinje u trenutku kad zapone utovar u prvo prevozno sredstvo u mjestu predvidjenom ugovorom i traje sve dok se ne zavri istovar robe sa poslednjeg prevoznog sredstva u skladitu primaoca u mjestu opredelenja ime je izvreno usaglaavanje sa zakonskim odredbama.

Pokrie traje do momenta zavretka iskrcaja i uskladitenja, ali ne due od 7 dana po prispjeu robe u mjesto opredeljenja, a ako se radi o robi koja nije kvarljiva, onda krajnji rok pokria iznosi 14 dana. Opti uslovi predvidjaju i mogunost uskladitenja robe zbog smetnji u isporuci u kom sluaju osiguranje se produava za 14 dana. Uslovi takodje prave razliku da li je robu javnom skladitu predao vozar zbog smetnji u isporuci ili je predaja izvrena po nalogu osiguranika ili lica za koja on odgovara ili je to uinjeno krivicom tih lica, u kom sluaju osiguranje prestaje predajom robe u javno skladite, osim ako se osiguranik i osiguratelj nisu drugaije dogovorili.

HVALA NA PANJI!