*Sinteticka pitanja iz uporedne pravne tradicije*

~Pravni polozaj zene u starom i srednjem veku~1)Mesopotamija; Imala pravnu I poslovnu sposobnost; Imala delimicnu procesnu sposobnost; Za preljubu smrtna kazna,za optuzbu da je prevarila muza bozji sud utapanjem u reku; Mogla zatraziti raskidanje braka ukoliko je muz ostavi,ne ispunjava svoje bracne obaveze ili zbog bolesti nadje drugu zenu;2)Egipat; Zena imala potpunu pravnu,poslovnu I procesnu sposobnost; Cak je muz trazio saglasnost od nje prilikom sklapanja poslova; Sama zakljucivala I mogla da raskine brak; Za neverstvo bi se kaznjavala odecanjem nosa; Srodstvo se racunilo po liniji zene; Mogla je cak da bude upravnik provincija(dzati) ili cak faraon(Kleopatra);3)Sparta; Zena bila ravnopravna sa muskarcem; Od malih nogu devojke se fizicki spremaju da bi mogle da obezbede potomstvo; Nisu postojala polna ogranicenja,mogla da prevari muza,a da za to ne bude kaznjena,pogotovo ako izrodi potomstvo,jer je to u Sparti bilo najbitnije;4)Gortina; Imala sopstvenu imovinu kojoj je mogla raspolagati kako je htela,mogla je istupati na sudu,pa cak I zatraziti razvod braka; Slobodna razvedena zena mogla je odbaciti rodjeno dete sto je u drugim civilizacijama bilo nezamislivo;5)Atina; Pravni polozaj u odnosnu na druge drzave starog veka najlosiji; Nema pravnu,poslovnu ni procesnu sposobnost,a umesto nje bi izjave na sudu davao njen kirios(otac ili muz); Ukoliko je izlazila isla je uvek uz pratnju robinja,a vremenom se uvodi posebna vrsta magistrate koji kontrolisu njeno ponasanje(ginekonomi); Za preljubu usledio bi razvod,a zena vise nije smela da nosi nakit niti da se pojavljuje na religijski svecanostima;6)Vizantija; Zena imala I pravnu I poslovnu sposobnost mada je uglavnom imovinom upravljao muz; Muz je dodeljivao bracni poklon-hypobolon,koji bi u celosti dobijala ukoliko nemaju dece,a ukoliko imaju, deo koji odgovara delu jednog deteta;7)Arabljanske drzave; Zena imala manji nasledni deo od muskarca,bila slabiji svedok I teze se razvodila; Ukoliko muz osiromasi zena nije bila duzna dag a izdrzava,a on nije imao nikakvo pravo nad njenom imovinom;8)Germanske drzave; Zena unosila u brak miraz kojim je upravljao muz;u slucaju smrti predaje se deci,a ukoliko dece nema rodjacima; Pripada joj polovine zajednicke bracne tekovine; Nad njom mundium ima muz,ali bitno je reci da je to daleko uze od rimske patria potestas; Zene su bile dobro pravno zasticene,pogotovo one koje su sposobne da radjaju ili trudnice;

9)Engleska; Polozaj zene nepovoljan; Nije mogla sklapati ugovore,niti sastavljati testament; Ukoliko ima dece njen miraz ostaje muzu(pravo ljubaznosti); Za razlicita krivicna dela muz mogao da je telesno kaznjava I zlostavlja; Na uzim teritorijama polozaj zene bio bolji,jer se primenjivalo liberalnije patikularno pravo;~Svojina u starom I srednjem veku~1)Mesopotamija; Kolektivna svojina-zemlja,robovi,stoka,oruzje za obradu zemlje se nalazilo u svojini drzave,hrama ili seoskih opstina,a mnoga lica su je koristila u zamenu za naturalnu rentu; Privatna svojina-Hamurabijev zakonik ne poznaje naziv za privatnu svojinu,ali to ne znaci da ona nije bila razvijena;prvi put se u ovom zakoniku navodi ustanova koja ce kasnije u Rimu biti okarakterisana kao odrzaj;razvijaju se zalozna prava I sluzbenosti; Vojni posedi-Iktu posed se dodeljivao vojnicima ili cinovnicima uz vrsenje vojne sluzbe;posle smrti pripadao sinu uz obavezu vrsenja vojne sluzbe;2)Egipat; Kolektivna svojina-uglavnom se sva zemlja nalazila u rukama faraona koju je on dodeljivao uz obavezu naturalne rente; Privatna svojina-bila je prvo razvijena na pokretnim stvarima cak u doba Starog carstva,a svojina na nepokretnostima se razvija kasnije,o cemu svedoce podaci iz Novog carstva;3)Sparta; Kolektivna svojina-bila razvijena kroz klerove koje su dobijali spartijati I ciju je raspodelu izvrsio Likurg na 9000;za Spartu bilo bitno obezbediti potomstvo da bi se odrzao stalan broj klerova,a posle smrti oca sin bi preuzimao svojinu nad klerom; Privatna svojina-retrom Epitadeja omoguceno je da se klerovima upravlja kako inter vivos tako mortis causa sto je dovelo do stvaranja nejednakosti izmedju spartijata;4)Gortina; Kolektivna svojina-dodeljivala se kockom aristokratama uz uslov pripadanje hetajriji(zajednici);kolektivna svojina bila je rasirena I kroz porodicnu imovinu koja bi se dodeljivala sinovima; Privatna svojina-bila razvijena na pokretnim stvarima kojom su mogli upravljati I zena I sin bez dozvole svog oca,a prilikom nasledjivanja zene bi dobile deo dvostruko manji od muskaraca;5)Atina; Kolektivna svojina-dodeljivanja zemljista kockom(kleros); Privatna svojina-prema velikom broju horosa(kamenova na kojima su belezeni svi podaci koji su ticu zemljista) koji su pronadjeni u V veku smatra se da je tad nastala privatna svojina;bila je prvo razvijena na pokretnim stvarima,prvenstveno robovima,a kada se razvila na nepokretnostima imala mnoga ogranicenja; Razvija se zalozno pravo,jemstvo,realna obezbedjenja;6)Vizantija; Privatna svojina-domintna u Vizantiji,lica su sa njom mogla da raspolazu kako inter vivos tako mortis causa;drugacije obrise dobija kada pocinju da se dodeljuju zemljista Slovenima uz obavezu placanja poreza I vrsenja vojne sluzbe;u pocetku se nije mogla otudjivati kasnije da; Vojni posed-Vremenom se razvijaju pronije koje su zajedno sa zavisnim seljacima odnosno kmetovima (paricima) uz obavezu vrsenja vojne sluzbe;vremenom se pronijarima dodeljuju imunentna prava koja podrazumevaju vrsenja sudske I upravne vlasti na pronijama sto je oslabilo centralnu vlast; Novelom Romana I Lakapina Iz 922.god ustanovljena institucija prvootkupa ili prece kupovine;

7)Arabljanska drzava; Vrhovno pravo svojine pripada Alahu,ona se stice radom,ratnim plenom ili dodeljivanjem od strane halife; Kolektivna svojina-metruke(pasnjaci ili suma u svojini zajednice na cijoj se teritoriji nalaze); Privatna svojina-mulk I placao se zekat; Vojni posed-ikta posed dodeljivan vojnicima; Emirije-drzava zadrzava kontrolu,dok pojedinci imaju pravo koriscenja; Vakufske nekretnine-imovina zavestana verskoj ili drzavnoj oranizaciji koja se nije mogla otudjivati; Razvijeno zalozno pravo;8)Germanske drzave; Kolektivna svojina-ogledala se kroz imovinu seoske zajednice I porodicnu imovinu koju je nasledjivao sin; Feudalna svojina-ustanova beneficijuma I commendatuma(zemlja na koriscenje uz razlicite vidove obaveza); Privatna svojina-allodium(najblizi pojmu privatne svojine otudjiv inter vivos mortis causa,koji je u pocetku obuhvatao samo nasledjenu,a kasnije I stecenu imovinu,ali je postojalo pravo prece kupovine);postojala svojina na pokretnim stvarima;9)Engleska; Svojina predstavlja posebnu granu prava;odredjuju je dva elementa tenure(drzanje) I estate(obim ovlascenja I vremenski period trajanja) kao I posebna vrsta tuzbi real property I personal property; Tenure-1)Slobodno drzanje(sokidz ili freehold)-unapred odredjena obaveza,postupak se void pred kraljevim sudom;2)Neslobodna drzanja-stite se pred nizim sudovima I obaveza se utvrdjuje zajedno sa davaocem zemlje; Estate-Fee simple-najsire pravo svojine na zemlji,vremenski neotudjivo;Fee tail-neotudjivo poslovima inter vivos ili mortis causa,ali se prenosi na najstarijeg muskog potomka;Life estate-vremenski neograniceno,dozivotno pravo drzanja;~Ugovori u starom veku~1)Mesopotamija; Kupoprodaja-sve pokretne I nepokretne,osim miraz,udovickih dobara I vojnickih poseda;prodavac robe odgovarao za evikciju,sto se kaznjavalo smrtnom kaznom,a za nedostatke stvari vracanjem novca kupcu; Zajam-zito I novac;za zito kamata iznosila 33%,za novac 20%;lice kome tokom godine propadne zemlja usled visih sila ne mora da vraca ni kamtu ni zajam;ukoliko se padne u ropstvo zbog dugovanja,Hamurabi ga ogranicio na 3 godine; Zakup-najcesce se davala zemlja,a naknada se placala u odredjenoj kolicini prinosa ili redje u novcu;bio prisutan zakup drzavne,hramovske I seoske zemlje uz naknadu,zakup kuce; zakupac odgovarao za svaku stetu,osim one visom silom; Ostali ugovori;ugovor o najmu,ugovor o delu,poklonu,ostavi,ortakluku itd;2)Egipat; U Starom carstvu trampa,kasnije se razvijaju kupoprodaja,zajam,poklon,zakupi itd; Ugovori bili izuzetno formalni,a najkomplikovaniji o kupoprodaji nepokrenosti;3)Sparta; O obligacionom pravu iz Sparte gotovo da se nista ne zna,jer su se spartijati prvenstveno bavili vojnickim obrazovanjem,dok o trgovini kojom su se bavili perijeci nema podataka;4)Gortina; Poslednje tri tablice su govorile o obligacionom pravu gde se izmedju ostalog pominji ortkakluk,poklon,jemstvo,zaloga;5)Atina; Nije bila potrebna forma za nastanak ugovora; Synallagmata hekousia-ugovori koji nastaju voljom stranaka(kupoprodaja,zakup,zajam ostava itd;) Synallagmata akousia-ugovori koji nastaju mimo volje stranaka(ubistvo,izdaja,kradja itd;); Kupoprodaja-nije dozvoljena kuporpodaja na kredit,ali je postojala kapara(arrabon);prodavac arhonta obavestava 60 dana pre nego sto zeli da proda svoju stvar; Zajam-bio je rasprostranjen kako prijateljski tako I sa kamatom koja se kretala od 1% mesecno do 25% dnevno kod rizicnih zajmova kao sto je bio pomorski; Zakup-zemlja ili kuca,naknada se davala u nature od V veka u novcu; Ortakluk-ortaci dele dobit srazmerno visini uloga;~Velike gradjanske kodifikacije u Novom veku~ Opsti gradjanski zakonik za nemacke nasledne zemlje (1811); Nemacki gradjanski zakonik(1901); Svajcarski gradjanski zakonik(1912); Code civil(1804);~Najvazniji pravni I politicki akti nastali pod uticajem prirodno-pravne skole~ 1. PRUSKI OPSTEZEMALJSKI ZAKONIK LANDEHT- (1794);2. OPSTI GRADJANSKI ZAKONIK ZA NEMACKE NASLEDNE ZEMLJE ABGB- (1811);3. BILL OF RIGHTS;4. DEKLARACIJA O NAZAVISNOSTI (1776);5. USTAV SAD (1787);6. DEKLARACIJA PRAVA COVEKA I GRADJANINA (1789)7. FRANCUSKI GRADJANSKI ZAKONIK CODE CIVIL- (1804);8. PROGLAS O NEZAVISNOSTI (1581) vezan za nastanak Ujedninjenih provincija( Holandske republike );

~Bracna davanja u starom i srednjem veku~1)Mesopotamija; Tirhatu-muz davao ocu devojke kao neku vrstu kapare;ukoliko bi odustao od braka izgubio bi ga,a ukoliko otac mlade odustane mora platiti dvostruki iznos; Seriktu-miraz;u slucaju razvoda,ukoliko zena nije kriva vracao se njoj,a u slucaju smrti nasledjuju je sinovi,a ako njih nema,onda se vraca porodici;dok muz samo upravlja njime dok traje brak; Nudunu-bracni poklon koji je muz davao zeni,ali kojim je on upravljao za zivota,a posle njegove smrti pripao bi zeni,ukoliko njega nema zena ima pravo uzivanja na delu koji je jednak delu jednog deteta;2)Egipat; Zena je unosila u brak miraz,a posle razvoda njoj bi pripala 1/3,a muzu 2/3;3)Sparta; Nema podataka.4)Gortina; Donatio mortis causa koji je isao u korist zene i iznosi 100 statera;5)Atina; Hedna-bracni poklon koji je muz davao zeni; Miraz(proix)-upravlja muz,u slucaju razvoda vraca se zeninoj porodici,a u slucaju smrti nasledjuju ga bracna deca;poseban vid zaloge se ustanovljavao na miraznoj imovini,a to je apotimema;6)Vizantija; Zena je u brak unosila miraz(dos) kojim je raspolagao muz; Bracni poklon(hypobolon) koji je dobila od muza bi joj pripadao u celosti u slucaju da nema dece,a ukoliko ima pripadalo bi joj pravo svojine na jednom delu koje odgovara delu jednog deteta;7)Arabljanska drzava; Muz je u pocetki zeninoj porodici davao vencani dar(mehr),a kasnije njoj samoj; Zena je u brak unosila miraz,ali muz nije imao nikakvo pravo prema zeninoj imovini,niti da raspolaze niti da upravlja; Zena je spadala u privilegovane srodnike i u slucaju smrti muza,a nemaju dece pripala bi joj 1/4,a ukoliko imaju 1/8;Kod muza je ovaj odnos bio u razmeri 1/2 odnosno 1/4;8)Germanske drzave; Muz je davao zeni jutarnji poklon ili Morgengabe koji se zadrzao u Austrijskom,a kasnije i u Srpskom zakoniku; Mirazom je upravljao njen muz,u slucaju smrti se vraca njenoj deci,a ako ih nema porodici; U germanskom pravu posle smrti jednog od supruznika,ovom drugom bi pripala polovina bracne tekovine;9)Engleska; Zena bi u brak unosila miraz,posle smrti bi se vracao njenoj porodici ukoliko nemaju dece,a ukoliko imaju iz prava ljubaznosti ostajao je muzu;~Sinovi i cerke u pravima Starog i Srednjeg veka~1)Mesopotamija; Za nepostovanje roditelja bile predvidjene stroge kazne;za uvredu oca I majke odsecanje jedne ruke,a ukoliko se udari otac,obe ruke;uglavnom su nasledjivali sinovi,a cerka bi svoj deo namirivala kroz miraz;ukoliko se bavila religijskim delatnostima pripada joj trecina dela koji bi pripao sinovima;2)Egipat; Uglavnom su I sinovi I cerke bili ravnopravni s tim sto se primat davao najstarijem sinu koji je nasledjivao visi deo od ostalih;3)Sparta; Klerove su nasledjivali sinovi,a ukoliko nije bilo sinova,onda bi se potomstvo obezbedjivalo pomocu cerke epiklere,koja bi se udala za najblizeg muskog srodnika,dobila potomstvo,I celu imovinu prenela na dete kao naslednika;U Sparti epiklera je imala najbolji polozaj,jer je vremenom ipak stekla to pravo da upravlja ocevom imovinom;4)Gortina; Postojalo 5 naslednih redova;u prvom su se nalazili sinovi sa potomcima,a ukoliko njih nemacerka epiklera,u drugom braca sa potomcima,u trecem sestre sa potomcima,u cetvrtom osobe koje su zivele sa ostaviocem u siroj zajednici I u petom ukoliko nikog nema sve je pripadalo zajednici (hetajriji); Ustanova epiklerata u Gortini se nazivala patroiokos;cerka epiklera mogla samo da iz ostavioceve imovine naplati dugove ili da je koristi kao zalogu,ali nikakve vece nadleznosti nije imala;5)Atina; Muskarci bili pod nadzorom kiriosa(oca) do punoletstva,cerke do udaje; Nasledjivali su sinovi I njihovi potomci,a ukoliko njih nije imalo,cerka epiklera bi obezbedjivala potomstvo,s tim sto je u Atini imala najgori polozaj,jer nema nikakvo pravo nad ostaviocevom imovinom;brak koji je ona sklapala naziva se epidikasia;6)Vizantija; Sinovi I cerke su bili ravnopravni s obzirom da je preuzet redosled nasledjivanja od Justinijana gde u prvom redu nasledjuju descedenti;7)Arabljanska drzava; Islam poboljsao nasledni polozaj zenskih srodnika s tim sto su one nasledjivale dvostruki manji deo od muskih;

8)Germanske drzave; Prema Salijskom zakonu u prvom naslednom redu su bila deca,s tim sto se naglasava da zenski srodnici ne mogu nasledjivati nepokretnosti; Druga germanska prava dozvoljavaju da zenski srodnici naslede nepokretnosti,ukoliko nema muskih srodnika; Langobardsko pravo dozvoljava da zenski srodnici naslede trecinu ukoliko nema muskih;9)Engleska; Od XII veka nepokretnost nasledjuje najstariji sin prema principu primogeniture;testamentom se nepokretnostima pocelo upravljati tek u XVI veku; Sto se tice pokretnih stvari ukoliko je bilo dece ostavilac raspolaze sa 1/3,a ukoliko nije sa 1/2;~Zaobilazenje zakonskog nasledng reda u Starom I Srednjem veku~1)Mesopotamija; Poklon za slucaj smrti-odredjena stvar bi se izuzimala iz ostavioceve imovine I dodeljivala se odredjenom licu,a ostala imovina bi se podelila zakonskim naslednicima; Adopcija-usled nedostatka prirodng potomstva;ukoliko usvojilac dobije dete,onda bi se raskidala veza izmedju usvojenika I njega,ali bi morao da mu da 1/3 imovine u pokretnim stvarima;2)Egipat; Eksheredacija-iskljucenje iz testamenta; Adopcija; Imit-per-ustanova slicna testament,gde bi ostavilac popisivao svoju imovinu,a posle dodeljivao odredjenim licima;ne moze se smatrati testamentom,jer ne sadrzi imenovanje univerzalnog sukcesora,ali se moze opozvati I sastavlja se pred svedocima;

3)Sparta; Nema podataka;4)Gortina; Adopcija koju nisi mogle da koriste zene; Donatio mortis causa u korist zene koji je iznosio 100 statera;5)Atina; Testamentarna adopcija-adopcija ne inter vivos nego mortis causa,koja se mogla primeniti samo ukoliko nema zakonito rodjenih sinova; Donatio mortis causa-potrebna dvostrana saglasnost volja; U IV veku p.n.e omoguceno imovinsko raspolaganje jednostranom izjavom volje iz cega se razvio legatski testament koji se naziva diatheke,ali ne sadrzi imenovanje univerzalnog sukcesora,vec singularne sukcesore;6)Vizantija; Diatheke-testament;7)Arabljanska drzava; Vasijet-vrsta testamenta kojom je lice moglo raspolagati 1/3 svoje imovine,a ostala pripada zakonskim naslednicima;8)Germanske drzave; Afatomija-ostavilac prenosi imovinu na jedno lice koje bi posle toga prenelo drugom,ova ustanova slicna ustanovi u Rimu mancipatio familiae,dok je u Langobardskom pravu imala karakter adopcije;9)Engleska; Trust-imovina se prenosi na jedno lice,ali tako da korist od prenete imovine ne izvlaci on,neko trece lice odnosno beneficijar;u XVI veku moguce je raspolaganje nepokretnostima testamentom;

~Organizacija sudstva u Starom I Srednjem veku~1)Mesopotamija; U vecini slucajeva postupak su vodili upravni organi-rabianumi zajedno sa nekoliko uglednih gradjana-damkara; Postojale su posebne sudije odnosno daianum I oni su bili profesionalne vladareve sudije; U procesu ucestvovali I svestenici pred kojima se polagala zakletva; Koristila se I racionalna I iracionalna dokazna sredstva; Kada se jednom donese presuda,o njoj se vise ne raspravlja;2)Egipat; Postupak su vodili upravnici provincija ili dzati,postojalo je Vece desetorice I Palata sestorice; Ceo postupak bio je u pismenoj formi; Presudu donosio faraon koji je takodje mogao da pomiluje one koji su osudjeni na smrtnu kaznu;3)Sparta; Basileusi,geruzija,narodna skupstina;4)Gortina; Ukoliko je sudija donosio presudu na osnovu sopstvenog misljenja onda se to naziva krinein,a ukoliko se oslanja na zakonik-dikazein; Postojali su I mnamoni koji su pamtili sve ono sto je bitno za spor;5)Atina; Helieja-najvisi sud,medjutim pored nje I drugi organi su imali sudske nadleznosti;Arhont eponim-bracni I porodicni sporovi;Arhont basileus-religijski prestupi;Arhont polemarh-vojne sporove;Tesmoteti-statusni sporovi;Vece bule-za sporove manje od 500 drahmi;Narodna skupstina-sporovi koji su vezani za drzavu.Pored ovih postojali su I nizi sudovi,a to su:Sud efeta od 51 clana,Vece jedanaestorice,Vece cetvorice koji su bili kolegijalni ,ali ne I porotni; Pored stranaka I sudskog organa u sporu su ucestvovali jos I profesionalni cinkarosi(sikofanti);svedoci;logografi(profesionalni pisci sudskih govora koji su doprineli razvoju sudskog besednistva),sinegori(krasnorecivi prijatelji koji su govorili umesto stranaka koje nisu vicne lepom govoru); Od iracionalnih dokaznih sredstva koristila se jedino zakletva; Presudu predlazu stranke,a sama porota odlucuje izmedju ta dva resenja;6)Vizantija; Veliki uticaj rimskog prava; Andronik III osnovao prvo Vrhovni sud 12 sudija,a kasnije Generalni sud Romeja,koji se sastojao od dva svetovna I dva duhovna velikodostojnika,koji su prvenstveno sprecavali korumpiranost; Sudsku nadleznost vrsili su I pronijari,kada bi im centralna vlast dodelila ovu duznost;7)Arabljanska drzava; Sudstvo u nadleznosti kadija koji su kao savetnika uzimali muftije; Presuda kadije konacna I neopoziva,ali se od vremena Omajada,formira vrhovni upravni sud,koji stiti stanovnistvo od zloupotreba vlasti od stranke drzavnih organa pa cak I kadije;od vremena Abasida naziva se mezalim;8)Germanske drzave; Najveci broj slucajeva se resavao u centenama pred vikarima,gde su presudu predlagali rahinburzi,a o njoj se izjasnjavali svi prisutni gradjani,dok bi presudu donosio grof; Postojao je kraljev sud koji je sudio samo pripadnicima visih drustvenih slojeva; Od Karla Velikog sudstvo prelazi u ruke grofova koji organizuju sudjenja na tri godisnja skupa,gde pored grofa ucestvuju I skabini-poznavaoci prava;ukoliko se na ova tri skupa neki spor ne resi prelazi u ruke vikara sa skabinima; Postojala iracionalna dokazna sredstva(zakletva I bozji sud); Pravo zalbe:stranka nezadovoljna presudom bi na odgovornost pozvala rahinburga pred kraljevim sudom;9)Engleska; U sudskom postupku ucestvovala I porota; Menorijalni sudovi na kojima su sudili lordovi,ali su postojali I kraljevi sudovi; Sud opste nadleznosti-uglavnom imovinski sporovi; Sud kraljeve klupe-mogao da preuzme spor od bilo kog organa I bio drugostepeni sud; Sud drzavne blagajne Ili Sud sahovske table-finansijska pitanja; Kancelarov sud-doprineo razvoju treceg izvora prava Equity Law;~Sankcije od prvobitne zajednice do Novog veka~1)Prvobitna zajednica; Progonstvo-jedna od najtezih kazni,jer se izvan svoje zajednice tesko opstajalo; Krvna osveta-koja se u pocetku odnosila na zajednicu lica koje nacini delikt,zatim na njegovu porodicu,a kasnije on samostalno odgovara; Talion-potpuni ili simbolican(odsecanje pojedinih delova tela); Kompozicija-prvo je bila dobrovoljna(osteceni ili njegova porodica dogovarali se sa pociniocem delikta),a kasnije I zakonska koju predvidje vazeci zakon;2)Mesopotamija; Brutalan sistem sankcija; U prvih 30 clanova Hamubrabijevog zakonika nema druge kazne osim smrtne,koja se najvise primenjivala bacanjem u vodu ili spaljivanjem; Talion-potpuni ili simbolicni; Imovinska kompozicija-bila je dobrovoljna,ali na nekim mestima I sam Hamurabijev zakonik predvidja kompoziciju;3)Egipat; Smrtna kazna bila predvidjena za religijske prestupe,za laznu optuzbu,lazno svedocenje I ubistvo; Primenjivale se batine od 10-100 zavisno od krivicnog dela; Bokhoris uvodi ropstvo umesto smrtne kazne; Pripadnici najuglednijih slojeva smrt izvrsavali trovanjem;4)Sparta; Nema podataka.5)Gortina; Krivicno pravo se uglavnom bavilo silovanjem I preljubom; Ukoliko je slobodan muskarac bio sa slobodnom zenom u kuci njenog muza,oca ili brata onda je kazna sto statera,a ukoliko su bili oprezniji manje;6)Atina; Phonos hekousios-namerno,umisljajno ubistvo(ubistvo,zabrana sahranjivanja u Atini I konfiskacija imovine); Phonos akousios-nehatno ubistvo(progonstvo); Dozvoljeno ubistvo-nema kazne; Preljubu-muskarac smrtna kazna,a ako mu oprosti materijalna naknada ili izvrgavanje licnosti ruglu,a zena ne bi smela da nosi nakit I da prisustvuje religijskim svecanostima; Silovanje-novcana kazna; Kradja-lice je moralo da vrati stvar I da plati dvostruku kaznu;ukoliko je uhvaceno delu,Sud 11 mogao je izreci smrtnu kaznu,a ukoliko je kradja izvrsena sa upotrebom sile,visestruki iznos I ostecenom I drzavi; Dela protiv drzave-smrtna kazna; Progonstvo; Atimija-gubitak casti,koja je mogla biti delimicna,potpuna I pojedinacna; Imovinske kazne;

7)Vizantija; Ubistvo sa predumisljajem-smrtna kazna dekapitacijom-odsecanje glave macem; Telesne kazne-odsecanje razlicitiv delova tela; Konfiskacija imovine I progonstvo,imovinske kazne;8)Arabljanska drzava; Za zlocine predvidjene Kuranom,Alah zahteva kaznu;u tu grupu spadaju kradja(odsecanje ruke),razbojnistvo(smrtna kazna),silovanje(bicevanje,kamenovanje,a kasnije novcana naknada),upotreba zabranjenih predmeta I lazna optuzba za preljubu; Islam je krvnu osvetu sveo samo na pocinioca delikta; Za ostale slucajeve kadija donosi presudu(opomena,pritvor,izgnanstvo itd.); Postojale su I oprost I nagodba;9)Germanske drzave; Preovladava sistem kompozicije sto je jedna od najbitnijih karakteristika germanskog krivicnog prava; Pored kompozicije predvidjene su I konfiskacija I progonstvo I telesne kazne,a smrtna se retko primenjivala;10)Engleska; Uglavnom je kazna za sve vrste zlocina bila smrtna sa konfiskacijom imovine; Za vreme kraljice Meri I Elizabete izvrsavala se spaljivanjem na lomaci,dok se za pripadnike visih slojeva smrtna kazna izvrsavala odsecanjem glave; A do 1964.god izvrsavala se vesanjem,od tad vise ne,jer je ukinuta smrtna kazna;

~Pravni spomenici drzava starog veka~1)Mesopotamija-(Ur-Namu,Lipit-Istar,Esnunski,Hetitiski,Asirski I Hamurabijev);2)Egipat-(Nema puno sacuvanih dokumenata,uglavnom su to ugovori,presude,a smatra se da je faraon Bokhoris doneo prvi zakonik u 8 knjiga,vazan izvor je takodje I Egipatska knjiga mrtvih);3)Sparta-(Nema puno sacuvanih podataka o Sparti sem onoga sto se saznaje na osnovu dela atinskih pisaca,jer Sparta zbog svoje konzervativnosti I ksenofobicnosti nije ostavila puno podataka);4)Gortina-(Gortinski zakonik za koji se smatra da je nastao u V veku;pronasao ga je Halbher;smatra se prvim evropskim zakonikom;pisan je na 12 kolumni,na svakoj se nalazilo oko 60 redova teksta pisanih dorskim dijalektom grckog jezika;sa 600 redova teksta smatra se kraljicom zakonika;ne vezuje se ni za jednog zakonodavca I nema religijskih primesa;5)Atina-(S obzirom da su atinski zakoni pisani na drvenim plocama(aksones),veliki broj njih nije sacuvan tako da dosta podataka o Atini saznajemo na osnovu dela pisaca sudskih govora,onosno logografa medju kojima su najpoznatiji Antifont,Lisija,Isej,Isokrat I Demosten.Postoji cak oko 110 beseda;Aristotelovo delo Atinski polis u velikoj meri rasvetljava istoriju Atine;

~Zakonodavna I izvrsna vlast po francuskim ustavima~1)Ustav iz 1791; Zakonodavna vlast-Narodna skupstina,745 poslanika,mandat im traje dve godine,biraju se na posrednim izborima,gradjani se dele na aktivne(oni koji mogu da glasaju) I pasivne(oni koji ne mogu); Izvrsna vlast-pripada kralju s tim sto ovim ustavom ima pravo suspezivnog veta na odluke skupstine I ogranicen je premapotpisom ministara;

2)Ustav iz 1793; Zakonodavna vlast-pripada Narodnoj skupstinia,a mandate traje godinu dana;podnosi zakonski predlog koji se izglasava na skupstinama na u departmanima,a prihvata se ukoliko ka izglasa 1/2 departmana; Izvrsna vlast-pripada Izvrsnom savetu od 24 clana koje bira skupstina I ciji je mandate dve godine,Skupstina kontrolise njihov rad,a ovaj savet bira jos jedan izvrsni organ Staresine organa republike koji imaju funckiju ministara; Karakteristika ovog ustava je sto nikad nije zvanicno stupio na snagu I sto se prvi put u njemu pominje skupstinski sistem vlasti koji ce kasnije biti uspesno primenjen u Svajcarskoj;3)Ustav iz 1795; Zakonodavna vlast pripada telu koje je prvi put dvodomo.Gornji dom cini Savet starih koji ima 250 clanova,a Donji dom cini Savet 500,koji ima 500 clanova.Biraju se na posrednim izborima,mandat je tri godine I Gornji dom ima pravo samo da prihvati ili odbije zakonske preloge Donjeg Doma; Izvrsna vlast pripada Direktorijumu koji ima 5 clanova I ulogu kolektivnog sefa republike;clanovi Direktorijuma biraju ministre;zbog velikog znacaja ovog organa,ovaj ustav se naziva direktorijalni;4)Ustav iz 1799; Zakonodavna vlast pripada Senatu koji ima 80 clanova,a biraju ga Zakonodavno telo sa 300 clanova I Tribunat sa 100 clanova; Izvrsna vlast pripada novom organu a to je konzul,kojih je bilo 3,s tim sto je najvecu ulogu imao Napoleon Bonaparta,a ostala dva savetodavnu ulogu;zakonodavna vlast bila potcinjena izvrsnoj pa se formirala diktatura egzekutive;5)Ustavna povelja iz 1814; Zakonodavna vlast pripada dvodom telu:Gornji dom se naziva Dom perova I bira ga monarh,a Donji dom se naziva Dom predstavnik I bira se na neposrednim izborima uz visok imovinski cenzus; Uzvrsna vlast pripada kralju I ministrima s tim sto kralj bira clanove Doma perova,ima pravo zakonodavne inicijative I moze da raspusti Dom predstavnika;6)Ustav iz 1848; Zakonodavna vlast pripada Narodnoj skupstini koja biraju svi punoletni muskarci na neposrednim izborima; Izvrsna vlast pripada predsedniku koji se bira na cetiri godine I ogranicen je premapotpisom ministara,ali dobija pravo da ih on bira;7)Ustav iz 1875; Zakonodavna vlast pripada dvodom telu:Senatu koji ima 300 clanova ,75 su stalni I njih je izabrala Narodna skupstina,mandat im traje 9 godina,oba Doma ravnopravna,jer se bez saglasnosti jednog nije mogla doneti odluka,ali ipak primat ima Senat,jer on ne moze biti raspusten,a Skupstina(Donji dom) moze; Izvrsna vlast pripada predsedniku kome mandate traje 7 godina,ima veliku kolicinu vlasti u svojim rukama;deli izvrsnu vlast sa ministrima cijim je premapotpisom ogranicen,ali ih on postavlja,dok oni odgovaraju Skupstini;8)Ustav iz 1946; Zakonodavna vlast pripada dvodom telu;Savetu republike I Skupstini, s tim sto skupstini ima daleko veci znacaj od Gornjeg doma,jer Vlada odgovara Skupstini,a ukoliko Gornji dom odbije zakonodavni predlog,Skupstina ga moze sama izglasati,a Savet ima pravo samo suspenzivnog veta; Izvrsna vlast pripada predsedniku cija se pozicija nije puno promenila;9)Ustav iz 1958; Zakonodavna vlast pripada dvodom telu Senatu I Skupstini; Izvrsna vlast pripada predsedniku koji sam bira predsednika vlade I njegove clanove,takodje ima pravo da raspusti Donji,ali ne I Gornji dom.