Skola Buducnosti

Ова књига је направљена у оквиру мађарског програма „Партнер у учењу”, који

Мајкрософт корпорација у Мађарској спроводи у сарадњи са Министарством просвете

Мађарске, са циљем да се промовишу добри примери интеграције информационих и ко-

муникационих технологија у школско окружење у свим аспектима – од опремања школе

до важних педагошких аспеката примене у настави.

Књига је преузета за српски програм „Партнер у учењу”, уз усрдну дозволу мађарских

аутора и власника ауторских права, и уз подршку Министарства просвете Републике

Србије, са циљем да се наставницима у образовно-васпитним установама Републике

Србије и директорима пренесу искуства мађарских педагога.

Уредници мађарског издања:

Др Андреа Карпати

Др Ђенђвер Молнар

Др Петер Тот

Атила Ласло Фезе

Идејни покретач:

Адам Мерењи,

канцеларија Мајкрософт корпорације у Мађарској

Преводиоци:

Мр Тадић Владимир Ласло,

Електротехничка школа Михајло Пупин, Нови Сад

Мартон Атила,


Коња Жолт,


Рецензенти:

Небојша Лазовић,

Министарство просвете Републике Србије

Јелена Никић,

Индие Медиа д.о.о.

Катарина Милановић,

канцеларија Мајкрософт корпорације у Београду

Сва права задржана. Забрањена је репродукција, складиштење и обја вљи вање ове књиге

или детаља из ње у било којој форми и било којим средством. Издавач и аутори су при-

ступали са највећом пажњом изради књиге и не одговарају за евентуалне грешке.

ШКОЛА

БУДУЋНОСТИ

БЕОГРАД

2010

АУТОРИ

Др Миклош Чефалваи (мађ. Dr Cséfalvay Miklós),

Виша техничка школа у Будимпешти,

Центар за обуку наставника и инжењерску педагогију

Ласло Хутаи (мађ. Hutai László),

Гимназија „Каринти Фриђеш” у Будимпешти

Др Андреа Карпати (мађ. Dr Kárpáti Andrea),

Универзитет Лоранд Етвеш, Факултет природних наука,

Центар за мултимедијалну педагогију и технологију образовања

Др Ференц Мако (мађ. Dr Makó Ferenc),



Др Ђенђвер Молнар (мађ. Dr Molnár Gyöngyvér),

Универзитет у Сегедину, Педагошки завод, Мађарска Академија Наука - Универзитет у

Сегедину: група за истраживање способности, група за истраживање теорије образовања

Пал Молнар (мађ. Molnár Pál),

Реформатски универзитет Кароли Гашпар

Едит Немет (мађ. Németh Edit),

Технички и економски универзитет у Будимпешти: Факултет економије и друштвених наука,

Институт примењене педагогије и психологије: катедра за ергономију и психологију

Балаж Пете (мађ. Pethő Balázs),

Универзитет Лоранд Етвеш, Факултет природних наука,

Центар за мултимедијалну педагогију и технологију образовања

Др Иштван Шимонич (мађ. Dr Simonics István),



Винце Сабо (мађ. Szabó Vince),

студент Техничког универзитета у Будимпешти

Др Петер Тот (мађ. Dr Tóth Péter),



Шара Тимар (мађ. Tímár Sára)

студенткиња Универзитета „Корвинус” у Будимпешти,

Факултет друштвених наука

Поштовани наставници и директори школа у

Републици Србији,

Наш образовни систем је у реформи која

тежи стварању школе 21. века, квали тетном об-

ра зовању за све и образовању у функцији ев роп -

ских интеграција. Наш циљ је повећање до сту-

пно сти, праведности, квалитета и ефи ка сно сти

це ло купног образовног система. Промене које те-

же децентрализацији, демократизацији, модер ни-

зацији, професионализацији и стандар ди зацији не

спутавају аутономију школа и ино вације.

Процес модернизације обухвата поправљање просторних и техни-

чких услова рада школа, нове моделе наставе и учења, пројекте и нове

наставне програме.

Наше школе самоиницијативно и вредно раде на модернизацији.

Пред нама, који смо у образовно-васпитном систему, је и велики

посао верификације свих установа које се баве делатношћу предшкол-

ског, основношколског и средњошколског образовања и васпитања и

акредитације високошколских установа. Овом послу претходи доношење

стандарда, а онда, на основу њих, норматива простора, опреме и настав-

них средстава.

Реформа мења традиционалну улогу наставника и ученика.

У средишту пажње у настави треба да буде ученик. Треба полазити

од тога шта можемо очекивати од ученика и чиме га можемо оптерети-

ти. Планиране активности треба да су у складу са могућностима учени-

ка и његовим искуством и потребама.

Задатак наставника јесте да својим компетенцијама осигура по-

сти зање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, ува-

жавајући принципе образовања, предзнања, потребе, интересовања и

по себне могућности ученика.

Реформа образовног система тражи од наставника промену улоге

– старе (испоручилац информација, предавач, испитивач) у нову (во-

6 ШКОЛА БУДУЋНОСТИ

дич/ментор, стратег наставног процеса, организатор наставе, саветник,

интелектуални вођа, управљач наставним процесом у коме се зна шта

ко ради, чиме се служи и какве би резултате требало да оствари).

Морамо бити свесни да свакодневицу ђака у 21. веку у великој

мери одређују рачунар, медији, интернет и мобилни телефон. Све већи

део знања ученика потиче из ваншколског окружења. Школа ће сачува-

ти утицај на ученике ако од мноштва извора знања што више њих уведе

у свој видокруг, уједини их и помогне ученицима у вредновању, одабиру

и коришћењу информација које стижу различитим каналима.

Пред Вама је књига „Школа будућности” коју су написали мађарски

педагози да би наставницима дали примере добре примене информа-

ционих и комуникационих технологија у школи, уочене у непосредном

школском окружењу и из сопствене наставне праксе.

Књига се састоји из три дела.

У првом делу, ЗГРАДА ШКОЛЕ, изложени су техничко-архи те к-

тон ски параметри школе 21. века у функцији ефикасности уче ња и

наставе уз уважавање принципа ергонометријског дизајна и антро по-

метријских карактеристика школске популације и несметаног протока

људи, материјала и информација. Наглашено је да фактори наставног

окружења никако не би смели негативно утицати на здравље ученика.

У другом делу, ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ, су

са знања о искуствима мађарских школа у коришћењу и опремању шко-

ла информатичком инфраструктуром (интерактивна табла, системи

гласања, пројектори, рачунари са екраном осетљивим на додир, елек-

тронски дневник, евиденција присуства и кретања у школској згради...).

Трећи део, ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ,

ра зматра све аспекте критичке употребе нових информационо-кому ни-

кационих технологија у настави, вредновању знања и школској ад ми ни-

страцији.

Министарство просвете Републике Србије подржало је објављивање

ове књиге која је направљена у образовном систему Мађарске, јер ми-

слимо да она представља драгоцена искуства наставника и организатора

наставе из образовног система који је веома сличан нашем. Истовреме-

но, дати су сасвим практични примери и преглед савремених образо в-

них метода.

Надам се да ћете у овој књизи, као и сви који годинама користе

рачунар и интернет у свом наставном раду, пронаћи нешто што ће вам

бити ново и интересантно за сопствени наставни рад или организацију

школског живота, и што ће вас инспирисати да одете корак даље у

осавремењавању метода свог рада и у сарадњи са својим колегама. Са

сваким нашим кораком напред, унапређује се српско образовање: ква-

Уводна реч 7

литет наставе уз критичку примену мултимедије, квалитет наставе уз

примену нових метода наставе, вођење школске документације уз помоћ

рачунара, комуникацијa са родитељима. Ово су само неки од примера

малих корака којe су поједини наставници и школе у Републици Србији

већ направили.

Наш циљ је да подстакнемо све наставнике и школе да стално праве

корак по корак у правцу осавремењавања српског школства, у складу са

својим могућностима и приоритетима сваке школе и сваког наставни-

ка. Надамо се да ће, поред великих инфраструктурних пројеката које је

Министарство просвете урадило у циљу осавремењавања српског школ-

ства, и ова књига дати свој допринос у разумевању значаја и улоге вели-

ког информационог система Министарства просвете Републике Србије

и напора које Министарство улаже да информатички опреми све школе,

да обезбеди интернет приступ у свим основним и средњим школама и да

обезбеди стручно усавршавање наставника за коришћење информацио-

них технологија у настави.

Захваљујемо компанији Мајкрософт што је омогућила да читамо о

искуствима наших мађарских суседа у унапређивању образовања при-

меном информационих и комуникационих технологија, и на спремно-

сти Мајкрософта да подржи информатизацију српског школства.

Проф. др Жарко Обрадовић

министар просвете Републике Србије

Поштовани директори школа

и наставници у Републици Србији,

Мајкрософт верује да образовање утиче на

сваког човека, а кроз њега на породицу и ширу

друштвену заједницу. Способност сваке државе да

буде значајан учесник у светској економији засни-

ва се на образованој и оспособљеној радној снази.

Зато је Мајкрософт осмислио програм „Партнер у

учењу”, чији је циљ да помогне појединцима, об-

разовним институцијама и читавим нацијама да уз

помоћ алата информационих и комуникационих технологија унапреде

своје потенцијале.

Кроз програм „Партнер у учењу”, који смо са Министарством про-

свете Републике Србије започели у јуну 2004. године, улагали смо у

опремање школа, стручно усавршавање наставника за коришћење ин-

формационих технологија у настави, израду образовних садржаја за на-

ставу информатике на српском језику и упутстава за коришћење мо-

дерних информатичких средстава у настави и школском животу. Више

информација о програму „Партнер у учењу” у Републици Србији можете

наћи на веб странама Мајкрософтовог сајта посвећеном овом програму

http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil/default.mspx.

Посебно смо поносни на два велика пројекта која смо до сада ура-

дили: пројекат израде базе угледних наставних материјала „Креатив-

на школа”, који je направљен у сарадњи са Заводом за унапређивање

образовања и васпитања, које и сами можете користити јер су слобод-

но доступни за преузимање на веб сајту www.kreativnaskola.rs, те на

пројекат дигиталне „Антологије српске књижевности”, који је направљен

у сарадњи са Учитељским факултетом Универзитета у Београду, и којим

је омогућено сваком дигитално писменом грађанину Републике Србије

да уз два клика мишем преузме и прочита са веб сајта www.ask.rs

нека од најбољих дела српске књижевности. Захваљујем се Министар-


ству просвете Републике Србије што нас је подржало у овим пионир-

ским подухватима, чији ће резултати имати дугорочан ефекат на наше

образовање, и нашим драгим партнерима на овим пројектима – Заводу

за унапређивање образовања и васпитања и Учитељском факултету Уни-

верзитета у Београду.

Надамо се да Ви и Ваши ученици користите и да ћете настави-

ти да користите ресурсе које смо обезбедили са жељом да помогнемо

модернизацију образовања у Републици Србији, те да ће ова књига бити

један од тих добро коришћених и искоришћених ресурса.

Владан Живановић

генерални директор канцеларије

Мајкрософта у Србији

САДРЖАЈ

I део

ЗГРАДА ШКОЛЕ

1. ЗГРАДА ШКОЛЕ И УРЕЂЕ ЊЕ ШКОЛСКИХ ПР ОС ТО РИ ЈА

(ауто ри: Ђенђвер Молнар и Е дит Нем ет ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

1.1. О рга низаци ја п ро ст ора у шко ли и учионици и по ве за ност

п рос торија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

1.1.1. Ц ентрал но ор ганизовање п ро стора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

1.1.2. А тријумск а о рганизација пр ос то ра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

1 .1.3. Орг ан изовање п рос то ра у обл ику чешљ а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

1.1 .4 . Прој ектова ње просто ри ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

1 .2. Пројек товање и опрема ње п росторија за об разов ањ е . . . . . . . . . . . . . .22

1 .2. 1. Намештај у учионици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

1.2.2. Потреба за простором и распоред столова у учионици . . . . . . . .24

1.2.3. Ергономија седишта и избор столица за учионицу . . . . . . . . . . .28

1.2.4. Положај школске табле и уређаја за пројектовање слика

и филмова у учионици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

1.2.5. Рачунарски кабинет (учионица) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

1.2.5.1. Уређење радног места са монитором . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

1.2.6. Осветљење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

1.2.6.1. Специфична питања у вези са осветљењем радног

места са монитором . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

1.2.7. Боје зидова и плафона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40

1.2.8. Климатски фактори – квалитет и температура ваздуха . . . . . . .40

1.2.9. Бука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

1.2.10. Људи у школском окружењу и људи као школско

окружење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

II део

ИНФОРМАТИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ШКОЛЕ

2. ИНФ ОРМАТИЧК А ИНФРА СТРУКТ УРА ШКОЛЕ

(ауто ри : Фе ренц Мако, Ђенђв ер Молнар , Л асло Х ут аи ) . . . . . . . . . . . . . . . . 45

2.1. Мултим едија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45


2.1. 1. О бразов но-технички кри тер ијуми уп отребе еле ктронске

табле у наста ви (аутор: Ференц Мак о) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

2.1. 1. 1. Усло ви ефикасно г кори шћ ењ а елект ро нс ке табле . . . . . . . 46

2.1.1. 2. Гр ешке у коришће њу електр он ск е табле . . . . . . . . . . . . . . .49

2.1 .2 . Сист еми гл асања у н аст ави (а уто р: Ђенђвер Молнар) . . . . . . . . . 50

2.1.3 . Пројект ори у образовању ( ау то р: Ференц Мако) . . . . . . . . . . . . .55

2.1.3.1. Типови пројектора и тумач ењ е њ ихови х основних

ката лош ки х п одата ка при из бор у . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

2. 1.3.2. Ва жн иј и појм ови везани за добар одабир пројектора и

т умачење њ ихо вих техн ичких података . . . . . . . . . . . . . . . . 56

2.1.3. 3. Из бор п рој ектора п рем а функционалној уп отр еб и . . . . . . 58

2 .1.3. 4. О колности које ут ич у на употребу проје ктора . . . . . . . . . . 58

2.1.3. 5. Одабир пројекци он ог платна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

2.1 .4 . Мод ерн и п реносни р ач унари (аутор: Ђенђвер Молна р) . . . . . . 61

2. 1. 4.1. Р ач унари са е кр аном осет љивим на додир . . . . . . . . . . . . .61

2.1.4.2. Ла копре нос ни персон ал ни рачун ар . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62

2.1.4. 3. ПДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

2.1.4.4. Шк олс ки п е рсонал ни рачун ар. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64

2.2. Информатичка подршка унапређењу релације наставник –

ученик – родитељ: транспарентна и кориснички оријентисана

школа (аутор: Ласло Хутаи) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

2.2.1. Електронски (дигитални) дневник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

2.2.1.1. Зашто би и дневник био дигиталан? . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

2.2.1.2. Дневник напредовања и евиденција кашњења и

изостанака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

2.2.1.3. Евиденција оцена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

2.2.1.4. Похвале и дисциплинске мере . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

2.2.1.5. Обавештавање родитеља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

2.2.1.6. Питања која се тичу права ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

2.2.1.7. Планирање писмених и контролних задатака на

дневном нивоу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

2.2.1.8. Ефикаснија и лакша расподела учионица . . . . . . . . . . . . . .70

2.2.1.9. „Мала свеска на коцке”, радна станица постављена

у учионици или ПДА? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71

2.2.1.10. Распрострањеност дигиталног дневника у мађарским

школама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71

2.2.2. Евиденција присуства и кретања у школској згради . . . . . . . . . .74

2.2.2.1. Картица са чипом за сваког у школи . . . . . . . . . . . . . . . . . .74

2.2.2.2. Трошкови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

2.2.2.3. Како постићи да ученици стварно носе своје картице? . . .75

2.2.2.4. Улазак на главни улаз и евиденција отварања

специјалних просторија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

2.2.2.5. Праћење кретања ноћног чувара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78

2.2.2.6. Информационе тачке у школи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78

Садржај 13

III део

ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

3. ПЕ ДАГОГИЈА И ИН ФО РМАЦИОНЕ ТЕХНОЛО ГИЈЕ

(аутори: Андреа Карпа ти, Иш тван Шимони ч, Ђенђ вер Молнар ,

Пал Молнар , Винце Сабо, Петер Тот, Миклош Чефал ваи , Балаж П ете,

Фе ре нц Мако, Ша ндо р Шупл иц ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

3.1. Образовн и софтвери и садр жаји у д иги талном о бли ку . . . . . . . . . . . . .83

3.1. 1. Шт а је об ра зо вни матер иј ал у електр онс ком обл ику?

(аутор : Андр еа Кар пати) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83

3.1 .2. Врсте ди гиталн ог образовног гради ва и образ ов но г софтвер а

(аутор: Ан дреа Карп ат и) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85

3.1.2.1. Диг итални м ат еријал и и софтвер и к ао образовно

сред ство за с ам остално уч ење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

3.1. 2.2. Ди гит ални о бр аз ов ни матери јали и обра зо вни софт вер

ка о средст во за под ршку настави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

3.1.2.3 . Дигитални са држаји и с офтвер за про це ну постигнућа

ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88

3.1 .2.4. Ок ружење за евиденц иј у р азвоја у ченика . . . . . . . . . . . . . .88

3 .1.2.5. Комплексна окруж ењ а учења и/или наставе . . . . . . . . . . . .89

3. 1. 3. Аспекти вр ед но ва њ а образ ов но г ма теријала у елект ронск ом

обли ку (аутор: Андреа К арп ати ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

3.1.4 . Б азе об ра зо вн их материј ал а у електронском облику

(аутори: Андреа Ка рпати и Ша ра Тимар ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

3.1.5. Ас пекти пл анирања и примен е об ра зо вних садр жаја у

ел ек тронско м облик у и об ра зо вн ог софт вера

(ау то р: Ш им онич Иштван) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

3.1. 5.1. П едагошки аспекти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

3.1.5.2. Психоло шки аспекти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

3.1.5.3 . Садрж ајни аспекти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

3 .1 .5 . 4. Уре ђи вачки ас пекти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106

3. 1.5.5 . Приказивање текс ту алног сад ржаја . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

3.1.5. 6. Квалитет звука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109

3.1. 5.7 . Уређив ање слик а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110

3 .1 .5.8. Хипервез е и аним ације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

3. 2. Методи учења и н аст аве п одр жа ни ин фо рм ационим и

комуни ка цио ним техн ол ог ијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

3.2.1. Групни методи наставе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

3.2.1.1. Сарадничка окружења учења

(аутор: Андреа Карпати) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

3.2.1.2. Пројектни метод, припрема мултимедијалних пројеката

(аутор: Ђенђвер Молнар) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119

3.2.1.3. Метод расправе

(аутори: Андреа Карпати и Пал Молнар) . . . . . . . . . . . . . .122

3.2.1.4. Проблемско е-учење (аутор: Ђенђвер Молнар) . . . . . . . .128


3.2.2. Комуникација на мрежи на примеру „Windows Live”

обједињене услуге за комуникацију (аутор: Сабо Винце) . . . . .131

3.2.2.1. Комуникација уз помоћ софтвера

„Windows Live Messenger”-а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131

3.2.2.2. „Windows Live” фото-галерија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132

3.2.2.3. „Windows Live Spaces” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133

3.2.2.4. „Sky Drive” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133

3.2.3. Подршка индивидуалном учењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134

3.2.3.1. Лични простор учења (аутор: Андреа Карпати) . . . . . . . .134

3.2.4. Технике предавања у информатизованој учионици . . . . . . . . .148

3.2.4.1. Презентационе технике (аутори: Тот Петер и

Чефалваи Миклош) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148

3.2.4.2. Електронска табла (аутор: Пете Балаж) . . . . . . . . . . . . . . .157

3.2.4.3. Обрада наставне јединице методом анализе случаја

коришћењем интерактивне е-табле

(аутор: Ференц Мако) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .163

3.2.5. Веб заједница и образовање (аутор: Андреа Карпати) . . . . . . . .167

3.3. Вредновање и тестирање знања уз помоћ рачунара . . . . . . . . . . . . . .174

3.3.1. Мрежно окружење за тестирање, адаптивно тестирање

(аутор: Ђенђвер Молнар) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174

3.3.1.1. Вредновање знања базирано на ИКТ-у . . . . . . . . . . . . . . . .175

3.3.1.2. Мрежно окружење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178

3.3.1.3. Адаптивно тестирање рачунаром . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .181

3.3.1.4. Рачунарско вредновање и „PISA” тестирања . . . . . . . . . . .184

3.3.1.5. Перспективе и проблеми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184

III деоПЕДАГОГИЈА И

ИНФОРМАЦИОНЕ

ТЕХНОЛОГИЈЕ

1

* Aутор: Ан дреа Кар па ти

3. ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈЕ

3.1. Обра зов ни софт ве ри и са др жа ји у ди ги тал ном об ли ку

3.1.1. Шта је обра зов ни ма те ри јал у елек трон ском об ли ку? *

Текст ко ји се по ја вљу је на екра ну ра чу на ра не мо ра ну жно да

бу де обра зов ни ма те ри јал у елек трон ском об ли ку у пра вом сми слу,

иако са др жи ин фор ма ци је и за дат ке за ре ша ва ње у ди ги тал ном об ли-

ку. Да би овај обра зов ни ма те ри јал био за и ста у „фор ма ту 21. ве ка”,

од но сно, да би пред ста вљао ви ше од обич ног уџ бе ни ка или за дат ка

на па пи ру пре сли ка них у да то те ку ко ја се чи та са екра на ра чу на ра,

обра зов ни ма те ри јал у елек трон ском об ли ку мо ра да са др жи од ре ђе-

на ди дак тич ка ре ше ња (де ло ве обра зов них фил мо ва, ин тер ак тив не

ани ма ци је, звуч не ма те ри ја ле ко ји ожи вља ва ју текст, ши ра об ја шње-

ња од фу сно та, функ ци ју бр зог пре тра жи ва ња и оста ле ин тер ак тив не

функ ци је) и тре ба ло би да об у хва та упут ства и стра те ги је ко је по-

ма жу лак шем пам ће њу са др жа ја (при ме на ма па ума нпр.) та ко да

уче ње бу де ефи ка сно и за бав но. Ра чу на ри, ко ји омо гу ћа ва ју при ме ну

ди дак тич ких софт ве ра и при каз обра зов них ма те ри ја ла у мул ти ме-

ди јал ном об ли ку, по ја ви ли су се у шко ла ма де ве де се тих го ди на 20.

ве ка.

Обра зов не ма те ри ја ле у елек трон ском об ли ку на став ни ци мо гу

да ко ри сте на тра ди ци о нал ним ча со ви ма као до пу ну об ја шње њи ма уз

фрон тал но из ла га ње гра ди ва; мо гу их де ле ги ра ти уче ни ци ма ко ји би

код ку ће са мо стал но об ра ди ли део гра ди ва ко ји ни је об ра ђен на ча су

(као до пу ну ча са или при пре му за на ред ни час); на став ни ци их мо гу

ко ри сти ти код под у ча ва ња на да љи ну и мен тор ских кон сул та ци ја пре-

ко ин тер не та у тзв. „вир ту ел ним шко ла ма”, тј. у обра зов ном окру же-

њу е-уче ња. Ко ри шће ње обра зов ног ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку

у тра ди ци о нал ној на ста ви мо же би ти син хро но (на став ник пре зен ту је

обра зов ни ма те ри јал на ча су док га уче ни ци исто вре ме но пре гле да ју)

и асин хро но (на став ник материјал ста вља уче ни ку на рас по ла га ње та ко


да мо же да га пре гле да ка да же ли, пре или по сле ча са, у вре ме ка да то

ње му од го ва ра).

Ка да је по че ло ко ри шће ње ра чу на ра у шко ла ма ми сли ло се да

ће ово но во сред ство, као др ве ни коњ у Тро ји, ме ђу зи до ве тра ди ци о-

нал ног обра зо ва ња на ма ла вра та уве сти и са вре ме не ме то де на ста ве

(Kar pa ti, 2000). Да нас већ из ис ку ства зна мо да обра зов ни ма те ри јал у

елек трон ском об ли ку, иако ко ри сти ино ва тив на пе да го шка ре ше ња, од-

лич но слу жи и као по др шка тра ди ци о нал ном фрон тал ном пре да ва њу.

Ово ди ги тал но сред ство за уче ње пе да го шки је са вре ме но у оној ме ри у

ко јој то зах те ва ју по тре бе ко ри сни ка. Сли ке, фил мо ви и звук угра ђе ни

у обра зов ни софт вер мо гу се по ка за ти це лом раз ре ду у исто вре ме – та-

да ра чу нар и про јек тор са звуч ни ци ма об је ди њу ју функ ци је про јек то ра,

гра мо фо на, гра фо ско па и дру гих тра ди ци о нал них на став них сред ста ва

због че га пред ста вља ју удоб но ви ше функ ци о нал но сред ство за по др шку

на ста ви. Исти софт вер, на истом ча су, мо же се ко ри сти ти и за по је ди-

нача н, рад у па ру и груп ни рад, у свр ху уче ња.

Осми шља ва ње и из ра да обра зов них ма те ри ја ла у елек трон ском

об ли ку зах те ва пу но вре ме на и струч ног зна ња јер об у хва та струч ну,

пе да го шку, ди зај нер ску и про гра мер ску спо соб ност. Са ма из ра да је

ску па, али је умно жа ва ње знат но јеф ти ни је у од но су на обра зов не ма-

те ри ја ле у па пир ном об ли ку. Та ко ђе, ши ре ње обра зов них ма те ри ја ла

у елек трон ском об ли ку пре ко ин тер не та је не за у ста вљи во (осим ако је

огра ни че но аутор ским пра ви ма). Кад се јед ном на пра ви, ова кав обра-

зов ни ма те ри јал се у ве ћи ни слу ча је ва лак ше ме ња и до пу њу је, не го

што је то слу чај са по нов ним пи са њем и из да ва њем уџ бе ни ка. Ко ри-

шће њем обра зов ног ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку у на ста ви не

са мо да се да је шан са но вим пе да го шким па ра диг ма ма, већ се на ме ће

и но ва фор ма струч не са рад ње из ме ђу на став ни ка. По тре ба и же ља да

се у ско ри је вре ме осми сли гра ди во по год но за ди ги тал но пред ста вља-

ње, за сва ки пред мет и те му и за све ге не ра ци је, ис ти сну ће по је ди нач-

ног ства ра о ца (у овом слу ча ју пи сца књи ге) и за ме ни ти га ства ра лач-

ком гру пом. Спо соб ност за ова кав по ду хват гра ди се кроз си мул та ни и

исто вре ме ни раз вој ин фор ма тич ке ком пе тен ци је на став ни ка и пе да го-

шког ре пер то а ра.

Мно га пи та ња се по ста вља ју пе да го зи ма ис тра жи ва чи ма у ве зи

са пра вље њем и при ме ном обра зов них са др жа ја у фор ма ту 21. ве ка,

као и обра зов них софт ве ра: Ка кве еле мен те спо соб но сти тре ба да по-

ка же уче ник и шта то тре ба да се ви ди у ње го вој лич но сти? Ка ква је

ин фор ма тич ка ком пе тент ност на став ни ка? По ка квим пе да го шким

мо де ли ма ће се раз ви ја ти ди ги тал на сред ства, обра зов ни ма те ри ја ли

и вир ту ел но окру же ње у 21. ве ку? Ка кве су мо гућ но сти за ин ди ви дуа -

ПЕДАГОГИЈА И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 85

ли за ци ју уче ња, адап тив но уче ње и те сти ра ње у ра чу нар ском окру-

же њу? И на кра ју, нај ва жни је пи та ње: у ко јој ме ри се вр ши про ме на

оп ште и ме диј ске кул ту ре и зна ња уче ни ка и на став ни ка и ка ко се

раз ви ја ју но ви на чи ни ко му ни ка ци је и пре но са зна ња при ли ком пре-

тва ра ња ИКТ кул ту ре у ма сов ну кул ту ру? Од го во ре на сва ова пи та ња

мо же мо оче ки ва ти већ у бли ској бу дућ но сти од на уч ни ка, чи ја су ис-

тра жи ва ња у то ку.

Кра јем 20. ве ка, пе ри од у ко ме су на став ни ци овла да ли ве шти-

ном ко ри шће ња ра зних ра чу нар ских про гра ма, на ча со ви ма је ко-

ришћен обра зов ни софт вер за ра зо но ду уче ни ка при кра ју ча са и за

илу стра ци је. Већ та да је до ка за но да ни је са мо реч о обич ном сред-

ству за по моћ у уче њу, не го да мо же мо го во ри ти о оса вре ме њи ва-

њу обра зо ва ња у прак си, тј. о но вој пе да го шкој кул ту ри. У на став-

ку тек ста при ка за ће мо нај зна чај ни је вр сте ди ги тал ног гра ди ва, ко је

отва ра ју мо гућ ност за оства ри ва ње ове кул ту ре. Кла си фи ко ва ће мо

их пре ма за да ци ма ко ји се ја вља ју у шко ли и илу стро ва ти крат ким

опи си ма при ме ра за софт вер, ко ји су де ли мич но до ступ ни или ће се

уско ро по ја ви ти на ма ђар ском је зи ку. За не ка обе леж ја обра зов ног

софт ве ра још увек че сто не до ста ју од го ва ра ју ћи из ра зи на ма ђар ском

је зи ку, али за то мо же мо чи та ти о њи ма у ра зним пре во ди ма.1 Ка ко би

би ло ра зу мљи во о че му је реч у по је ди ним опи си ма, мо ра мо на ве сти

из ра зе и на ен гле ском је зи ку.

3.1.2. Вр сте ди ги тал ног обра зов ног гра ди ва и обра зов ног софт ве ра*

Вр сте обра зов ног софт ве ра и обра зов них са др жа ја у ди ги тал ном

об ли ку мо гу се кла си фи ко ва ти пре ма на ме ни и са др жа ју. На ве шће мо

сле де ће вр сте обра зов ног софт ве ра и ди ги тал них обра зов них са др жа ја,

о ко ји ма ће би ти ре чи у да љем тек сту:

ди ги тал ни са др жа ји и софт ве ри као обра зов но сред ство за са- –

мо стал но уче ње;

ди ги тал ни са др жа ји и софт ве ри као сред ство за по др шку на- –

ста ви;

ди ги тал ни са др жа ји и софт вери у функ ци ји про це не и вред но- –

ва ња ре зул та та уче ња;

ди ги тал не обра зов не игри це (енг. „Edu ta in ment”); –

ком плек сна окру же ња уче ња и/или на ста ве; –

окру же ње за еви ден ци ју раз во ја уче ни ка; –

си сте ми за упра вља ње обра зо ва њем на да љи ну. –

1 Исти про блем по сто ји и за усва ја ње од го ва ра ју ћих из ра за у срп ском је зи ку.

* Aутор: Ан дреа Кар па ти


3.1.2.1. Ди ги тал ни ма те ри ја ли и софт ве ри као обра зов но сред ство

за са мо стал но уче ње

Ди ги тал ни ма те ри ја ли и софт ве ри, као обра зов но сред ство за са мо-

стал но уче ње, са др же ин фор ма ци је у об ли ку тек ста обо га ће ног сли ка ма

и звуч ним ма те ри ја ли ма, са ве ли ким бро јем ин тер ак тив них еле ме на та

и са ак цен том на јед но смер но пре но ше ње зна ња, ко је се не ба ви про це-

ном раз у ме ва ња уче ни ка. Ак тив но при су ство на став ни ка ни је по треб но,

уче ник мо же да учи са мо стал но. Ти по ви ди ги тал них обра зо вних ма те-

ри ја ла, ко ји ту спа да ју, су сле де ћи:

Из во ри ин фор ма ци ја у ди ги тал ном об ли ку – (енг. „In for ma-

tion Re so ur ce”): мул ти ме ди јал ни, мо же би ти ин тер ак ти ван,

ни је ли не а ран, мо же би ти хи пер тек сту а лан и лин ко ван, мо же

би ти ди ги тал на сли ка, ин тер ак тив на ани ма ци ја, ви део, текст и

звук или ком би на ци ја истих, та ко да чи ни је дан обје кат уче ња

(енг. „Le ar ning Ob ject”). Ди ги тал на ен ци кло пе ди ја или лек си-

кон мо же да при ка зу је, пре ко ин тер не та, чу ве не штам па не лек-

си ко не на пра вље не у XX ве ку или мо же да пред ста вља за јед-

нич ку тво ре ви ну струч ња ка и/или ла и ка до бро во ља ца, ко ја се

ме ња из да на у дан, као што је ви ки пе ди јин ди ги тал ни реч ник

или те за у рус – за свет ске је зи ке, који мо же мо на ћи на сај ту Ин-

сти ту та за ко ри шће ње ра чу на ра и ис тра жи ва ња (SZTA KI, www.

szta ki.hu/szo tar)

Елек трон ска књи га – (е-књи га) је за пра во књи га у ди ги тал ном

фор ма ту, ко ја се у ори ги на лу штам па на па пи ру. Пред ност

је што се по мо ћу пре тра жи ва ча ла ко до ла зи до ин фор ма ци-


ја и што се мо гу угра ди ти хи пер ве зе, тзв. хи пер лин ко ви (енг.

„Hyper links”), ко је во де чи та о ца. Не до ста так им је што чи та ње

са екра на ни је угод но, а штам па ње је ску по. Ово ре ше ње ни ка да

не ће ис ти сну ти књи ге са тр жи шта, али пот по ма же до ступ ност.

Ова квим књи га ма се мо же до да ти и софт вер за звуч ну ре про-

дук ци ју, тј. чи та ње.

Лич но окру же ње за уче ње и уве жбава ње на у че ног – : чи ни га

софт вер са за да ци ма за уве жба ва ње и окру же њем за про ве ру

уве жба ног – ре флек са за си му ли ра не си ту а ци је (ко ји се ка сни-

је, у ствар ним си ту а ци ја ма, ак ти ви ра ју), за тим си му ла ци о не

апли ка ци је (нпр. вир ту ел не ла бо ра то ри је), те сто ви зна ња на

ра чу на ру и сл.

Ди ги тал не обра зов не игри це – : са др жај им се ве зу је за од ре ђе-

на са зна ња или умет нич ке про сто ре, а ме то де, сли ке и звуч на

ре ше ња са др же обе леж ја ра чу нар ских игри ца и ви део спо то ва.

Уче ник се мо же так ми чи ти, ре зул тат игра ча се вред ну је у кон-

ти ну и те ту, а функ ци ја ма ка жња ва ња и на гра ђи ва ња се ин фор-

ми шу игра чи и кон тро ли ше игра, по бед ник се на гра ђу је но вом

игром и по хва лом.

3.1.2.2. Ди ги тал ни обра зов ни ма те ри ја ли и обра зов ни софт вер као сред-

ство за по др шку на ста ви

Ди ги тал ни обра зов ни софт вер и ма те ри ја ли: Са др жа ји ко ји да ју

по др шку пе да го шком ра ду спе ци фич ни су по то ме што код њих функ-

ци ја о по врат ној ин фор ма ци ји о успе ху уче ња ни је угра ђе на, јер је да-

је на став ник. Код пла ни ра ња ко ри шће ња овог сред ства ва же кон крет ни

прин ци пи и ме то де. То ком при ме не при су тан је на став ник ко ји упра вља

ра дом, де мон стри ра, упо зо ра ва, мо ти ви ше и вред ну је. Уло га уче ни ка је

да слу ша ју, про у ча ва ју, а че сто и ак тив но уче ству ју.

Код ди ги тал них ма те ри ја ла по сто ји ве о ма би тан тер мин, –

„обје кат уче ња”, ко ји пред ста вља Ди ги тал ну је ди ни цу гра-

ди ва (у струч ној ли те ра ту ри че сто се ко ри сти ен гле ски из-

раз „Le ar ning Ob ject”, скра ће но: ЛО) у ди ги тал ним ба за ма

зна ња. У на став ку књи ге је, на при мер, при ка за на ба за ди-

ги тал них ма те ри ја ла за на ста ву у са др жа ју гра ди ва ме ђу на-

род ног ре по зи то ри ју ма за раз ме ну зна ња (енг.„Le ar ning Re-

so ur ce Ex chan ge”), у ко ме се на ла зе ра зно ли ки ма те ри ја ли

за на ста ву.

Сред ства за ства ра ње ди ги тал них ма те ри ја ла – за на ста ву

омо гу ћа ва ју ства ра ње сли ка и тек сто ва, ани ма ци ја и ви део-

ма те ри ја ла и њи хо во пре тва ра ње у на став но гра ди во, од но сно


омо гу ћа ва ју про ме не и при ла го ђа ва ње по сто је ћег ди ги тал ног

гра ди ва (од ала та си сте ма Microsoft Office до нпр. www.mo ve-

lex.hu, од но сно „Le Mill” ко ла бо ра тив них сред ста ва, о ко ји ма ће

би ти ре чи у на став ку књи ге).

Осим сред ста ва за пра вље ње ди ги тал них обра зов них ма те ри ја- –

ла за на ста ву, нео п хо дан је и софт вер као сред ство за де мон-

стра ци ју: по го дан за пред ста вља ње ди на мич ких де ло ва про це-

са, ком пли ко ва них ски ца, си му ла ци ја, звуч них реч ни ка, итд.

Обра зов но гра ди во тре ба да бу де ме то до ло шки ор га ни зо ва но, са

бо га тим са др жа јем, не сме се ме ња ти (или се мо же ме ња ти у вр ло ма лој

ме ри), тре ба да са др жи и за дат ке и на чи не про ве ре зна ња. У ди ги тал ним

ба за ма зна ња (нпр. у Шу ли не ту, ко ји ће ка сни је би ти при ка за ни), без-

број је ова квих ма те ри ја ла ко ји се ве зу ју за европ ски ку ри ку лум2 и мо гу

се пре тра жи ва ти по пред ме ти ма, под руч ји ма, уз ра сту уче ни ка, раз вој-

ним ком пе тен ци ја ма и пе да го шким ме то да ма.3

3.1.2.3. Ди ги тал ни са др жа ји и софт вер за про це ну по стиг ну ћа уче ни ка

Софт вер за про це ну и вред но ва ње по стиг ну ћа уче ни ка: ин тер-

ак тив на бан ка за да та ка, софт вер за те сти ра ње и/или ко ри стан софт вер

за ве жбе. На став ник у ова квом софт ве ру мо же сам да на пра ви за дат-

ке или да ис ко ри сти те сто ве ко је су дру ги на пра ви ли (www.mo ve lex.hu,

www.hot po ta to es.com). О на пред ним ре ше њи ма, адап тив ном те сти ра њу

и ис пит ним окру же њи ма би ће ре чи у по себ ном тек сту. Ова кав софт вер

нај че шће има сле де ће функ ци је:

Пра вље ње за дат ка или гру пе за да та ка, тј. бан ке (ба за) за да та ка; –

Окру же ње за те сти ра ње ко је омо гу ћа ва ве жба ње и те сти ра ње –

уче ни ка;

По моћ за ре ша ва ње за дат ака. –

3.1.2.4. Окру же ње за еви ден ци ју раз во ја уче ни ка

Руч но на пра вље ни порт фо лио за пре зен то ва ње раз во ја уче ни- –

ка, нпр. соп стве на веб стра ни ца или не ко дру го јав но вир туeл но

под руч је на пра вље но у ту свр ху, има као пред ност огра ни чен

век тра ја ња (све док га аутор мо же ад ми ни стри ра ти), док је не-

2 „За јед нич ки европ ски ку ри ку лум” је сте пре сек на ци о нал них на став них пла но ва

ви ше зе ма ља, ко ји су, по ме ђу на род ном ис тра жи ва њу–про ве ри уче ња и упо ред ним ана-

ли за ма, у ве ћи ни европ ских зе ма ља оба ве зни.3 У за ви сно сти од на чи на упо тре бе мо же се и ту ко ри сти ти, али и код соп стве ног

уче ња. Ов де, због де мон стра ци о не при ро де, не ма по тре бе за по врат ним ин фор ма ци ја-

ма, али у слу ча ју са мо стал ног уче ња зах те ва ве ћи сте пен ин тер ак тив но сти, ори јен ти са-

но сти, као и по врат ну ин фор ма ци ју.


до ста так те шка и ком пли ко ва на из ра да, али и то што се не мо-

же до пу ни ти на пред ним функ ци ја ма.

Спе ци јал но ди ги тал но окру же ње за пра вље ње порт фо ли ја уче- –

ни ка, ко је нам ну ди го то ве ша бло не и гра фич ке сим бо ле, по-

мо ћу ко га ла ко и ефект но мо же мо при ка за ти ком пе тен ци је

уче ни ка (и до ка зе о то ме), од но сно пла но ве уче ни ка и го то ве

ра до ве. Е-порт фо лио мо же по ве за ти про јек те и ми шље ња ко ја

о њи ма има ју про фе со ри, по сло дав ци и парт не ри, од но сно на-

гра де и оста ла при зна ња.

3.1.2.5. Ком плек сна окру же ња уче ња и/или на ста ве

Вир ту ел ни про стор за рад јесте ком плек сан си стем у ком се

на ла зе раз не мо гућ но сти за уче ње и сто ји на рас по ла га њу уче ни ку

или на став ни ку за син хро ну или асин хро ну ко му ни ка ци ју са на став-

ни ком од но сно дру гим уче ни ци ма. Удео на став ни ка и уче ни ка за сни-

ва се на ак тив ном при сту пу, од но сно на став ник оба вља мо де ра ци ју,

мо ти ва ци ју и има упра вљач ку функ ци ју. Ова ком плек сна окру же ња

мо гу би ти од по мо ћи у ра зним школ ским по сло ви ма: вир ту ел ни на-

став ни план или са рад нич ко обра зов но окру же ње (нпр. „Fle3”, „Le-

Mill”), ко је по др жа ва са рад њу ко ле га и гру пе уче ни ка. Вир ту ел но

окру же ње за уче ње, ко ме при па да ју гру пи са ња по сти ло ви ма, има у

се би сле де ће функ ци је:

Ко му ни ка ци о на плат фор ма – : до пи си ва ње, пре зен та ци ја, ви део

кон фе рен ци ја итд. и њи хо во вир ту ел но ме сто, нпр. „Win dows

Li ve Mes sen ger”,(www.get.li ve.com)4, „Skype” (www.skype.com),

„Click To Me et” (http://www.ra dvi sion.com/Pro ducts/Desk top/),

„Mar ra tech” (http://www.mar ra tech.se).

Вир ту ел ни сер вер за до ку мен те – ко ји омо гу ћа ва сле де ће:

– Чу ва ње да то те ка ве ли ких ди мен зи ја и оних ко ји се те шко де-

ле (тек сто ви, сли ке, ви део сним ци итд.) и чи ни их до ступ ним

сви ма на чи је адре се су по сла те, а мо же би ти до сту пан и би-

ло ко ме на ин тер не ту. При мер за ова кав до ку мент сер вер је

„Win dows Li ve SkyDri ve” ili www.yousen dit.com. Оста ли при-

ме ри се на ла зе у по гла вљу ове књи ге по све ће ном Веб 2.0.

– Ор га ни зо ва ну рас по де лу и бр зо осве жа ва ње (енг.„Re fresh”)

тек сто ва и сли ка, што ујед но по ма же у ко му ни ка ци ји; на

4 О ко ри шће њу ко му ни ка ци о них мо гућ но сти Win dows Li ve Mes sen ger-а у на ста ви мо-

же те по гле да ти обра зов ни ма те ри јал за на став ни ке и уче ни ке „Ин тер нет ко му ни ка ци ја у

на ста ви”, http://www.mic ro soft.com/scg/obra zo va nje/pil/ma te ri ja li/pri me na_in ter net_ko-

mu ni ka ci je.mspx


ње му се ор га ни зо ва но вр ши сни ма ње и чу ва ње. Ова кав је

тзв. „Gro o ve” кли јент си сте ма Mic ro soft Of fi ce.

– Омо гу ћа ва де ље ње рад не по вр ши не: нпр. на истом до ку мен-

ту или сли ци мо гу ће је ра ди ти са два ге о граф ски уда ље на

ме ста, у исто вре ме и на ис тој рад ној по вр ши ни са два ра-

чу на ра. Та кав је „Win dows Li ve Mes sen ger” и ње го ва услу га

де ље ња (www.get.li ve.com). За раз ли чи те да то те ке ре ше ње

за за јед нич ки рад мо же би ти „Of fi ce Li ve Work spa ce” (http://

work spa ce.of fi ce li ve.com).

Си стем за школ ску еви ден ци ју и ко му ни ка ци ју – : чу ва ју по-

дат ке уче ни ка, еви ден ти ра ју њи хо ве оба ве зе и по стиг ну ћа.

– Ту спа да ди ги тал ни днев ник, у ко ме се на ла зе оце не, ђач ке

књи жи це и оста ли ре зул та ти ко ји се чу ва ју и де ле са уче ни-

ци ма, њи хо вим ро ди те љи ма и оста лим на став ни ци ма, од но-

сно са упра вом школ ске уста но ве. Ови се софт ве ри пла ћа ју

(http://di na plo.hu/,http://www.pe ter soft.hu/me nu.php?mo-

du le=cikk&id=5), али по сто ји и при мер да су про фе со ри ин-

фор ма ти ке у јед ној шко ли, у Ва ро шма јор ској гим на зи ји у

Бу дим пе шти, са ми раз ви ли та кав софт вер и да га успе шно

упо тре бља ва ју (www.vmg.su li net.hu).

– Школ ски ме наџ мент си стем, ко ји је по го дан за еви ден ци ју

за по сле них и за еко ном ске про це се у шко ли, тј. за обра зов-

но и фи нан сиј ско пла ни ра ње и да ва ње из ве шта ја.

Си стем упра вља ња (ме наџ мен та) уче њем – (енг. „Le ar ning Ma-

na ge ment System”): ма ђар ске ви со ко школ ске уста но ве у све

ве ћој ме ри ко ри сте ове си сте ме, али не за сту ди ра ње на да-

љи ну већ за по бољ ша ва ње ква ли те та ре дов них сту ди ја. Нај-

при хва ће ни ји ме ђу овим си сте ми ма је „Mo o dle” (www.mo o dle.

org), ко ји је бес пла тан и чи ји је клуб ко ри сни ка ве о ма ак ти ван

у Ма ђар ској; ње го ви чла но ви су на став ни ци и ин фор ма ти ча-

ри (http://mo o dle mo ot.kfrtkf.hu/) ко ји ор га ни зу ју ра зна уса вр-

ша ва ња. Си стем ко ји се пла ћа, али је раз ви јен у Ма ђар ској,

је сте „Co o Spa ce” (http://www.co o spa ce.hu/por tal/2.hu.pa ge). У

За пад ној Евро пи ја ко су рас про стра ње ни окви ри за сту ди ра-

ње на да љи ну, ко ји су у ве зи са мно го број ним про из во ђа чи ма

сред ста ва за обра зо ва ње на да љи ну и за то рас по ла жу бо га том

по ну дом софт ве ра и ма те ри ја ла на ен гле ском је зи ку. Ти ме се

нај ви ше мо гу по хва ли ти „Blac kbo ard” (www.blac kbo ard.com),


„FirstClass” (www.firstclass.com) и „WebCT” (www.webct.com).

Ве ћи на њих има ју и вер зи ју на ма ђар ском је зи ку и мо же мо на-

ћи мно га ис тра жи ва ња о то ме ко ли ко су ефи ка сни.5 Ови си сте-

ми има ју сле де ће:

– Алат за пра ће ње уче ња и упра вља ње њи ме: пра ће ње на-

пре до ва ња уче ни ка, во ђе ње еви ден ци је о на пре до ва њу, о на-

став ни ци ма, о ин фор ми са њу ро ди те ља и упра ве и сл.

– Про стор за ве жба ње и вред но ва ње: углав ном слу жи за ко-

ри шће ње прет ход но сте че ног зна ња и ње го вог вред но ва ња.

Глав на уло га ов де при па да уче ни ци ма, док на став ник по ма-

же са мо у слу ча ју по тре бе и вр ши вред но ва ње. Код ве ћи не

про гра ма ра чу нар, у за ви сно сти од ква ли те та од го во ра, од-

ре ђу је ко ји ће би ти на ред ни од го во ри.

– Ре сур си-из во ри зна ња по мо ћу сли ка, зву ко ва и тек ста.

– Си стем за мо ни то ринг, од но сно са ку пља ње по да та ка са

до ку мен то ва њем ра да уче ни ка по ма же у вред но ва њу то-

ком ког се, у мно гим слу ча је ви ма, вр ши об ра да по да та-

ка и гра фич ко при ка зи ва ње до би је них ре зул та та. На тај

на чин сви уче сни ци у обра зо ва њу – чак и од го вор ни за

во ђе ње кур са – има ју пра во на не по сре дан из ве штај о уче-

сни ци ма кур са и њи хо вим ак тив но сти ма и успе шно сти.

– Упут ство за на став ни ке, ко ји по ма жу пре да ва чу (мен тор,

фаси ли та тор6)

Раз ви ја ње си сте ма ко ји је спо со бан за по др шку свих фа за школ ског

жи во та ве о ма је ску по јер зах те ва ин те гра ци ју мно гих по моћ них функ ци-

ја, а за њи хо во те сти ра ње је по треб но мно го вре ме на. На сре ћу, на рас по-

ла га њу нам је је дан ком плек сан си стем за по др шку обра зо ва њу под на-

зи вом „Mic ro soft Le ar ning Ga te way” (скра ће но МЛГ), ко ји мо же све го ре

на ве де не функ ци је ор га ни зо ва ти и ре ши ти у окви ру је дин стве ног си сте-

ма. Еле мен ти овог про гра ма су за шко ле до ступ ни бес плат но кроз ма-

5 Тек сто ве пре да ва ња ко ји го во ре о окви ри ма сту ди ра ња на да љи ну мо же мо про-

чи та ти на „eLe ar ning Fo ru mu” и на „e-Le ar ning” кон фе рен ци ји, http://ele ar ning.szta ki.

hu/9_ele ar ning_fo rum_pro gram, „Agria Me dia” http://www.ektf.hu/agriamedia, ко ји се

одр жа ва на сва ке две го ди не и на ви со ко школ ским кон фе рен ци ја ма „Ме то де е-уче ња”.6 У овом тек сту „мен то ром” на зи ва мо на став ни ка ко ји по ма же осо би код са мо стал-

ног уче ња и ко ор ди ни ра тим про це сом, ко ји у окру же њу обра зо ва ња пре ко ин тер не та

или у по сто је ћем си сте му обра зо ва ња, у вир ту ел ном обра зов ном окру же њу – ко ри сте ћи

елек трон ско до пи си ва ње, ди ску си јом на фо ру ми ма, ис пра вља њем пре да тих за да та ка,

до при но си са мо стал ном уса вр ша ва њу. Фас и ли та тор у осно ви по кри ва исте обла сти де-

ло ва ња са на гла ском на по др шку и по моћ.


ђар ски „Про грам чи стог софт ве ра” www.tis ztas zoft ver.hu и мо гу се по ве за-

ти на при лич но лак на чин. МЛГ пред ста вља ре ше ње у ко ме се ма ни пу ли ше

на став ним ма те ри ја ли ма у елек трон ском об ли ку та ко што по др жа ва са рад-

нич ку пе да го ги ју и ин те гри са но је са ре ше њем за е-уче ње. Ово је ви ше стру-

ки си стем, ко ји се мо же раз ви ти над по је ди нач ним ком по нен та ма, са при-

ме ном у мно го број ним пре да вач ким ме то да ма. То ком пла ни ра ња си сте ма

основ ни циљ је био да се обез бе ди са рад ња из ме ђу нај ва жни јих уче сни ка у

обра зо ва њу. МЛГ се ба зи ра на Мај кро со фто вим ре ше њи ма и за то се до бро

ин те гри ше у већ по сто је ћу Мај кро со фто ву сре ди ну, па се ла ко мо же про-

ши ри ти. Раз вој ре ше ња, за по тре бе при ла го ђа ва ња, мо гућ је у раз вој ном

си сте му „Mic ro soft Vi sual Stu dio”7 уз ко ри шће ње .NET тех но ло ги је.8

Кроз ма ђар ски „Про грам чи стог софт ве ра” у шко ла ма се мо гу тра жи-

ти и ли цен це за „Win dows Ser ver” опе ра тив ни си стем, по ред ког нам је по-

тре бан и „Mic ro soft Ex chan ge” сер вер за ко му ни ка ци ју; за бо љу ефи ка сност

по тре бан нам је и „Mic ro soft SQL”, сер вер за ба зе по да та ка, и „Mic ro soft

Of fi ce Sha re Po int Ser ver” и са њим по ве за ни „Sha re Po int Le ar ning Kit”.

Си стем за упра вља ње обра зов ним ма те ри ја ли ма у елек трон ском об-

ли ку (енг. „Le ar ning Con tent Ma na ge ment System”) је по го дан за уба ци ва ње

ди ги тал них гра ди ва ра зних фор ма та (ком па ти би лан са SCORM и IMS стан-

дар ди ма), што зна чи да сви на став ни ци мо гу ко ри сти ти у ње му раз ви је на

гра ди ва и еле мен те „Шу ли нет ди ги тал не ба зе зна ња”. Си стем за упра вља ње

уче њем (енг. „Le ar ning Ma na ge ment System”, скра ће но ЛМС) има угра ђе ну

мо гућ ност пра ће ња на прет ка уче ња пре гле да њем гра ди ва и те сто ва, рас по-

ред ча со ва, ли сту са име нима уче ни ка у сва ком раз ре ду и по да ци ма о сва-

ком од њих; он мо же да по зо ве уче ни ка да до ђе на раз го вор са про фе со ром

на кон што је ауто мат ски пре гле дао тест; као окру же ње, си стем по спе шу је

са рад њу и пот по ма же у ко му ни ка ци ји из ме ђу уче сни ка у про це су пре да ва-

ња, тј. у уче њу. Да би се све ово по сти гло, на рас по ла га њу су услу ге фо ру ма,

до ку мен та ци ја, га ле ри је, ме ре ња, од но сно до пи си ва ња.

Сва ка услу га у си сте му мо же се про на ћи по мо ћу пре тра жи ва ча.

При ја вом на по чет ну стра ни цу си стем пре по зна је до де ље на пра ва. Уче-

ни ци мо гу да по гле да ју са мо сво ју стра ни цу и јав ну стра ни цу шко ле, а

ро ди те љи са мо ре зул та те сво је де це и по ру ке ко је им шко ла ша ље. Про-

фе со ри ма је до сту пан њи хов рад ни про стор као и стра ни це свих уче ни-

ка, док ад ми ни стра то ри мо гу по гле да ти све по дат ке у „Mic ro soft Le ar-

ning Ga te way” (скра ће но МЛГ).

7 Ин те гри сан раз вој ни алат ком па ни је Мај кро софт, http://msdn.mic ro soft.com/

vstu dio8 .NE T je услу жна стра те ги ја ком па ни је Мај кро софт, ба зи ра на на ве бу, ко ја омо гу-

ћа ва софт вер ско по ве зи ва ње љу ди, си сте ма и сред ста ва. http://www.mic ro soft.com/net/

ba sics.mspx


По чет на стра ни ца гим на зи је „Фан та зи ја” (по глед из МЛГ окру же ња)

3.1.3. Аспек ти вред но ва ња обра зов ног ма те ри ја ла у

елек трон ском об ли ку *

Ала ти и из во ри за раз вој обра зов ног ма те ри ја ла у елек трон ском об-

ли ку по мо ћу ра чу на ра и ин тер не та, чи је су при ста ли це мно го број ни је

од обо жа ва те ља тра ди ци о нал них књи га, зах те ва ју да њи хо во вред но ва ње

бу де исто та ко кон тро ли са но и кон ку рент но као вред но ва ње штам па них

гра ди ва. Ме ђу тим, пре ма до са да шњим ис ку стви ма, струч ња ци ко ји вр-

ше ре цен зи ју обра зов них ма те ри ја ла у тра ди ци о нал ном об ли ку не зна ју у

пот пу но сти да ре ше ово пи та ње, по што код обра зов них ма те ри ја ла у елек-

трон ском об ли ку, по ред струч них при мед би и струч не до след но сти, тре ба

узе ти у об зир и не ке спе ци јал не аспек те ко ји зах те ва ју ин фор ма тич ко зна-

ње. Вред но ва ње и ре цен зи ју обра зов ног ма те ри ја ла у елек трон ском об ли-

ку у Ма ђар ској вр ше струч ња ци за по сле ни код из да ва ча и ко ми си је ко је

се са ста ју при вре ме но. Од ових ко ми си ја, нај зна чај ни ја је Ко ми си ја за

вред но ва ње обра зов них ма те ри ја ла у ди ги тал ном об ли ку, ко ја функ цио -

ни ше у окви ри ма Ми ни стар ства за про све ту и кул ту ру и Са ве за про из во-

ђа ча школ ских сред ста ва, ди стри бу те ра и ко ри сни ка (HUN DI DAC, http://

hun di dac.uw.hu), ко ја се са ста је као софт вер ски жи ри јед ном го ди шње. У

пла ну је са ста вља ње но ве ко ми си је, ко ја ће у окви ри ма про јек та „Cal de ro-

ni” са ку пља ти и вред но ва ти ди ги тал на гра ди ва (Nadaši, 2008).

На од лу ку о вред но ва њу ути чу раз ли чи ти на чи ни раз ми шља ња.

Раз ли чи то ми шље ње има о ово ме не ко ко је струч њак те о риј ског обра-1

* Аутор: Ан дреа Кар па ти


зо ва ња, ко ће ове обра зов не ма те ри ја ле у елек трон ском об ли ку пре гле-

да ти на соп стве ном ра чу на ру и је дан на став ник ко ји ће те материјале

вред но ва ти на кон што их је ис про бао у раз ре ду, или жи ри, ко ји до де-

љу је на гра де за софт ве ре а ко ји ће на сај мо ви ма вред но ва ти при ја вље-

не про из во де те сти ра не на не ко ли ко од ра слих ко ри сни ка, про чи тав ши

прет ход но пра те ћу до ку мен та ци ју (ово по след ње мо же ви ше ис таћи

ква ли тет про гра ми ра ња и ди зај на, али ве ро ват но ни ка ко не ће ста ви ти

ак це нат на пе да го шке аспек те). Не ма сми сла ни тра жи ти од јед ног на-

став ни ка да сам, док се ди пред ра чу на ром, до не се од лу ку о то ме ко ли ко

би јед но ова кво сред ство би ло ко ри сно на ча су. Ње го во ми шље ње би ло

би за сно ва но на прет по став ка ма, иако ће узе ти у об зир и дру ге еле мен те

и упо ре ди ти их са из да ва чи ма. У окру же њу елек трон ског обра зов ног ма-

те ри ја ла и обра зо ва ња реч је о сред стви ма код ко јих је, да би се оба ви ло

вред но ва ње, нео п ход но при ме ни ти ис тра жи ва ње.

На ве шће мо аспек те на ко је тре ба обра ти ти па жњу при вред но ва-

њу ова квих ма те ри ја ла, а ко је су у окви ру ме ђу на род ног ис тра жи ва ња и

вред но ва ња гра ди ва на ве ли пе да го зи, ко ји су уче ство ва ли у„CA LI BRA-

TE” про јек ту, http://CA LI BRA TE.eun.org (Kar pa ti, 2008):

Са др жи мно ге илу стра ци је до брог ква ли те та (сли ке, ше ме, ани-•

ма ци је, ви део сним ке).

Ин тер ак тив на, јед но став на, пре глед на струк ту ра, што зна чи да •

на став ник или уче ник по сле кра ћег упо зна ва ња мо гу ла ко да

ко ри сте и при ла го де сво јим по тре ба ма.

Ако гра ди во са др жи пу но илу стра ци ја, си му ла ци ја или не ке •

дру ге ин тер ак тив не мо гућ но сти, та да то за пред мет ног про фе-

со ра мо же би ти ко ри сно, без об зи ра на то да ли је на ма ђар ском

је зи ку или не. Ако су обра зов ни ма те ри ја ли у елек трон ском об-

ли ку на пи са ни на не ком од свет ских је зи ка или на нај че шће ко-

ри шће ном стра ном је зи ку у зе мљи, та да се мо же ис ко ри сти ти и

на ча со ви ма стра ног је зи ка.

Пре да ва ња се вр ше ка ко по мо ћу гра фич ких при ка зи ва ња та ко •

и уз по моћ дру гих ви зу ел них ре ше ња. Ва жно је да се нај ва жни-

је ми сли и кључ не ре чи из дво је од ма ње бит ног гра ди ва. На ро-

чи то се пре по ру чу је упо тре ба ра зних бо ја.

При ка зи ва ње је ин тер ак тив но и ко ри сти се у ве ли ком бро ју ме-•

то да: сли ке, ше ме, гра фи ко ни, сни мље ни гла со ви, ви део сним-

ци, ани ма ци је итд. ко је по ма жу у при ка зи ва њу и све о бу хват-

ном са зна њу.

По треб но је да се уз обра зов ни ма те ри јал у елек трон ском об ли-•

ку о бе збе ди де таљ но упут ство ко је не опи су је са мо тех нич ке де-

ло ве. За успе шно са вла да ва ње гра ди ва нео п ход на су пред зна ња


и ком пе тен ци је ко је су ја сно на ве де не, тј. на ве де не су и го ди не

ста ро сти уче ни ка за ко је се гра ди во пре по ру чу је.

Стил обра зов ног ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку је ла ко ра-•

зу мљив, чи тљив и де та љан. Пи ше се од ре ђе ним сти лом, али се

не на го ми ла ва ју по да ци и стра не ре чи. Стил тек ста је при ла го-

ђен ста ро сном до бу за ко ји је на ме њен, као и нео п ход ним пред-

зна њи ма ко ја су на ве де на у упут ству, те се у за ви сно сти од то га

ко ри сте струч не ре чи са ма ње ком пли ко ва ним ре че ни ца ма и

из ра зи ма.

Ко ри сно је да у не ким де ло ви ма гра ди ва обе ле жи мо тач ке – •

ве зе ме ђу по је ди ним пред ме ти ма – и на тај на чин олак ша мо

гло бал но раз у ме ва ње.

Уко ли ко то зах те ва те ма ко ја је об ра ђе на (а ско ро увек је та-•

ко), по сто ји и кон трол ни тест зна ња у обра зов ном ма те ри ја лу у

елек трон ском об ли ку и то не са мо на кра ју, не го и по це ли на ма

уну тар лек ци ја. По сле по пу ња ва ња те ста уче ни ку су до ступ ни

тач ни од го во ри.

До пун ски ма те ри ја ли ко ји ма се ла ко мо же при сту пи ти са др же •

и лин ко ве из во ра и спи сак ли те ра ту ре, та ко да за ин те ре со ва ни

уче ни ци има ју мо гућ ност да де таљ ни је ана ли зи ра ју гра ди во.

Струк ту ра обра зов них ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку је •

ин тер ак тив на. То зна чи да ће на пре до ва њем у окви ру гра ди ва

уче ник ак тив но са ра ђи ва ти и кли ком на од ре ђе не лин ко ве до-

ћи до об ја шње ња ко ја се ве зу ју за те му, мо гу се тра жи ти ре чи у

лек си ко ну, про ве ра ва ти из во ри, по пу ња ва ти те сто ви, итд.

На кра ју је ва жно на по ме ну ти да је јед но став ност ко ри шће ња, •

од но сно упо зна ва ња са по треб ним тех нич ким па ра ме три ма вр-

ло ва жна.

3.1.4. Ба зе обра зов них ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку*

Из ра да обра зов них ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку ни је јеф ти-

на, али гле да но на ду же ста зе до во ди до уште де, јер се ди ги тал ни уџ-

бе ник уз ма ње из ме не мо же ко ри сти ти го ди на ма, и на хи ља де уче ни ка

мо гу по пу ња ва ти јед ну рад ну све ску до ступ ну на ин тер не ту ка ко би на

тај на чин до би ли сли ку о свом зна њу. Обра зов не софт ве ре са отво ре ним

из вор ним ко дом (енг. „Open So ur ce Soft wa re”) мно ге обра зов не уста но-

ве, кул тур не и дру штве не ор га ни за ци је ну де бес плат но (нпр. УНЕ СКО,

www.une sco.org/open so ur ce). На овај на чин је дан раз ви је ни про из вод,

чи ји је раз вој био скуп, по ста је до сту пан ми ли о ни ма ко ри сни ка (на став-1

* Ауто ри: Ан дреа Кар па ти и Ша ра Ти мар


ни ка и уче ни ка) и, та ко гле да но, тро шко ви по ста ју минимални, го то-

во бе зна чај ни ако се ра чу на ју по ко ри сни ку. Обра зов ни ма те ри ја ли у

елек трон ском об ли ку нај ко ри сни ји су он да ка да се ор га ни зо ва но и при-

пре мље но ста ве на рас по ла га ње, кроз ба зе (бан ке) ових ма те ри ја ла. Још

бо ље је за уче ни ка ка да му се за јед ну те му по ну ди ви ше ал тер на тив них

ре ше ња из ба зе, јер та ко мо же ода бра ти оно ре ше ње ко је потпуно за до-

во ља ва ње го ве зах те ве.

У Ма ђар ској је 2002. го ди не, ме ђу пр ви ма у Евро пи, по че ло раз-

ви ја ње „Шу ли нет ди ги тал не ба зе зна ња” (скра ће но Шу ли нет), http://

sdt.su li net.hu. Ово је пр ва на ци о нал на ба за зна ња, ко ја је ба зи ра на на

„Основ ном на ци о нал ном на став ном пла ну” са бо га тим са др жа јем и зах-

тев ним тех нич ким ре ше њи ма ши ром Евро пе. Ова ба за пред ста вља зна-

ча јан раз вој и до стиг ну ће на под руч ју ор га ни за ци је и до ступ но сти ди ги-

тал ног на став ног гра ди ва.

Сер ви си „Шу ли нет ди ги тал не ба зе зна ња” су:

Са ку пља ње на став них ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку и њи- –

хо во про сле ђи ва ње (по сле са др жај них и тех нич ких ко рек ци ја,

по по тре би);

По др шка ства ра њу но вих на став них ма те ри ја ла у елек трон- –

ском об ли ку по мо ћу кон кур са.

Софт вер ски си стем у ко ме се на ла зи гра ди во нео п ход но је учи-

ни ти при сту пач ним за све на став не ма те ри ја ле у елек трон ском

об ли ку и њи хо ве еле мен те и оста ле ме то до ло шке иде је ко је се

ве зу ју за њих, да би се њи хо во те сти ра ње омо гу ћи ло сва ком до-

ма ћем и ино стра ном на став ни ку, ро ди те љу и уче ни ку.

У ле то 2008. се у овој ба зи већ на ла зило мно штво ди ги тал ног гра-

ди ва, у нај ве ћој ме ри за уче ни ке и на став ни ке од сед мог до два на е стог

раз ре да, док за уче ни ке од пр вог до че твр тог раз ре да још ни је на пра вље-

но пу но на став них ма те ри ја ла. На став ни ма те ри ја ли у елек трон ском

об ли ку, ко ји су про шли кон тро лу ква ли те та, ко ри сте мул ти ме ди јал не

мо гућ но сти ко је су им на рас по ла га њу и ко је због ефи ка сни јег пре зен-

то ва ња олак ша ва ју раз у ме ва ње уче ни ка (Hu nja, 2006). Нај ве ћи део гра-

ди ва на ме њен је ко ри шће њу на ча со ви ма: на став ник у раз ре ду, по мо ћу

про јек то ра по ве за ног на ра чу нар или ин тер ак тив не та бле, ко ри сти да те

ма те ри ја ле при ли ком пре да ва ња но вих лек ци ја или уве жба ва ња ста рих.

Ма њи део ових ма те ри ја ла на ме њен је пр вен стве но уче ни ци ма, за са мо-

стал но ко ри шће ње, и по го дан је за уче ње ван на ста ве. Ови ма те ри ја ли се

вр ло че сто мо гу при ла го ди ти лич ним спо соб но сти ма уче ни ка. Ко ре ла-

ци јом ко ри шће ња ди ги тал них из во ра зна ња из ме ђу на став ни ка и уче ни-

ка, уче ње и зна ње ће до ка за но до сти ћи ве ћи ни во и код оних уче нич ких

гру па ко је су со ци јал но угро же не (Kar pa ti & Mol nar, 2005).


Стра те шки циљ пор та ла је сте ство ри ти обра зов не са др жа је у ди-

ги тал ном об ли ку ко ји од го ва ра ју и зах те ви ма тр жи шта ра да, тј. ко ји

при пре ма ју уче ни ка за до жи вот но уче ње (енг. „Li fe Long Le ar ning”). Ова

па ра диг ма, ко ја по др жа ва и омо гу ћа ва при ла го дљи вост рад не сна ге тр-

жи шту ра да, пред ста вља цен трал ни еле мент раз во ја обра зов ног про гра-

ма Европ ске уни је до 2010. го ди не. Све о бу хват ни раз вој ни циљ је сте да

се оба ве зни део гра ди ва све ве ћег бро ја пред ме та обез бе ди у ди ги тал ном

об ли ку због две ва жне осо би не: мо гућ но сти по нов ног ко ри шће ња и очу-

ва ња са др жа ја. Ова дру га осо би на, из тех нич ког угла гле да но, пред ста-

вља мо гућ ност ко ри шће ња гра ди ва уз не пре ста ни раз вој тех но ло ги је, тј.

уз но ви је опе ра тив не си сте ме и софт ве ре (нпр. осве жа ва ње вер зи је си-

сте ма „Mic ro soft Of fi ce” не ути че на чи тљи вост гра ди ва – о ис ку стви ма

ко ри сни ка Шу ли не та, Hu nja, 2006.)

Са по чет не стра ни це пор та ла „Шу ли нет ди ги тал не ба зе зна ња” из-

бо ром од го ва ра ју ћих лин ко ва (као и пре ко оп ци је за пре тра жи ва ње)

мо же се на ћи од го ва ра ју ћа те ма из обра зов них обла сти за сту пље них у

„Основ ном на ци о нал ном на став ном про гра му”, а за тим и оста ле пре по-

ру че не стра ни це од стра не уред ни ка. Је ди ни ца ма ди ги тал ног гра ди ва

уред ни ци пор та ла на зи ва ју оне ти по ве гра ди ва ко ји се са сто је из ви ше

на став них еле ме на та и ка те го ри зо ва ни су по не ким ода бра ним кри те-

ри ју ми ма, ко је мо же мо ски ну ти са пор та ла, а они су сле де ћи: про грам

за уче ње, про грам за пре да ва ње, ра ди о ни це, стра ни ца, ак тив но сти (ис-

тра жи ва ње, за да так, при мер), про грам, скуп, те ма, пој мов ник, на став ни

пла но ви, ра ди о ни чар ски пла но ви, тест за да ци, план ра да, ску по ви на-

став них еле ме на та.

По чет на стра ни ца „Шу ли нет ди ги тал не ба зе зна ња”


Осим ко ри шће ња по сто је ћих

ди ги тал них гра ди ва, на пор та лу

по сто ји мо гућ ност ства ра ња но-

вих еле ме на та гра ди ва, од но сно

еле ме на та за њи хо ву про ме ну. За

пу бли ко ва ње гра ди ва ко је су на-

пи са ли на став ни ци мо ра ју се по-

што ва ти стро га пра ви ла, ко ја су

про пи са на Шу ли нет књи гом упут-

ста ва (2006). На пор та лу се на ла зе

и на став ни пла но ви (оквир ни план, план про гра ма или мо ду ла) са де фи-

ни са ним ци ље ви ма обра зо ва ња и вас пи та ња ко ји по ма жу про фе со ри ма

да што ефи ка сни је са ста ве пла но ве за час, од но сно да мо гу да пла ни ра ју

и кон тро ли шу ду го роч не пе да го шке ци ље ве ко ји су за цр та ни.

„Шу ли нет ди ги тал на ба за зна ња” има си стем за упра вља ње са др-

жа ји ма ти па обје ка та. Објек ти су еле мен тар не је ди ни це са др жа ја – еле-

мен ти гра ди ва: текст ( ), сли ка ( ), по крет на сли ка – ви део ( ), ани ма-

ци ја ( ), звук ( ), лин ко ви ( ), тест за да ци ( ), ску по ви ( ) итд. Од

ових еле ме на та се гра ди СДТ стра ни ца ( ), ко ја за пра во ли чи на јед ну

веб стра ни цу (јер се са др жај при ка зу је у ин тер нет-пре гле да чу). Ви ше

стра ни ца чи не вре мен ски оквир јед ног тра ди ци о нал ног ча са – рад ( ).

За тај рад ве зу ју се упут ства, ме то до ло шки по ма га чи (ко ли ко вре ме на

тра је, ко ја зна ња обо га ћу је, итд.). Са ста вље ни ра до ви гру пи шу се у тзв.

те ме ( ), ко је ства ра ју оквир не те ме (област). Пој мо ви под ра зу ме ва ју

са ку пља ње свих пој мо ва при ра ду, а пој мов ни гра фи кон их пред ста вља

у ло гич ном од но су.

По треб не са др жа је мо же мо у Шу ли не ту тра жи ти на два на чи на. У

са др жа ју са ле ве стра не пре тра жу је мо на тра ди ци о на лан на чин, вр ше ћи

де таљ ну пре тра гу он да ка да тач но зна мо шта тра жи мо. Ако не мо же мо

да на ђе мо по треба н ма те ри јал за не ки раз ред, пре тра жи ва ње на ста вља-

мо у окви ру да те те ме. „Шу ли нет ди ги тал на ба за зна ња” тре нут но по др-

жа ва три објек та, ко ји се де ле по ти пу де лат но сти: ис тра жи ва ње, за да так

и при мер. За еле мен те гра ди ва че сто се ве зу ју не ки лин ко ви, ко ји не са-

мо да ко ри сте на став ни ци ма, не го слу же и за по бу ђи ва ње ин те ре со ва ња

код уче ни ка.

Ме то до ло шку по моћ си сте му пру жа ју и прет ход но до пу ње не те ме

ча со ва, ко је мо гу по слу жи ти за ко ри шће ње еле ме на та гра ди ва у окви-

ри ма на став ног ча са и да ју вре мен ски оквир за раз не за дат ке, од но сно

прет ход на са зна ња и усло ве ко ри шће ња тех но ло ги је ко је про пи су је Шу-

ли нет. Го ди не 2003. обез бе ђен је бес пла тан курс то ком ко га је 10.000

на став ни ка учи ло ка ко да ко ри сти „Шу ли нет ди ги тал ну ба зу зна ња” ко ја

Структура Шулинет система (SDT, 2006)


са др жи 20 мо ду ла; од та да сва ке го ди не ве ли ки број на став ни ка ко ри сти

ову мо гућ ност. Ко ри шће њем Шу ли не та овла да ва се то ком три де се то ча-

сов ног кур са за на став ни ке, на ко јем се раз ра ђу ју те ме о мо гућ но сти ма

и ко ри сти ма ко је до но си Шу ли нет гра ди во. Ме ђу тим, по ред све га ово га,

број на став ни ка ко ји ре дов но ко ри сте ин фор ма тич ка сред ства у обра зо-

ва њу ра сте ве о ма спо ро (Hu nja, 2007).

Струк ту ра Шу ли нет гра ди ва

Го ди не 2004. ма ђар ски ми ни стар про све те, Ба линт Ма ђар, пр ви

пут је спо ме нуо да би би ло ко ри сно, у је дин стве ном окви ру, сва ком

европ ском на став ни ку, уче ни ку или за ин те ре со ва ној осо би учи ни ти

при сту пач ним на бав ку ди ги тал ног на став ног ма те ри ја ла фи нан си-

ра ног из фон до ва др жа ве и Европ ске уни је. Мре жа европ ских шко ла

(енг. „Euro pean Scho ol net”), http://www.eun.org, је у мар ту 2008. го ди-

не при ве ла кра ју про је кат за ис точ не и сред њо е вроп ске др жа ве, где се

спа ја њем ма те ри ја ла не про фит них и про фит но ори јен ти са них пред у-

зе ћа и њи хо вих ба за по да та ка те сти ра да ли је функ ци о нал на ова ква

ме ђу на род на ба за по да та ка (ис про ба но је да ли функ ци о ни ше ова ко

оформ ље на ме ђу на род на ба за обра зов них ма те ри ја ла у елек трон ском

об ли ку).

„CA LI BRA TE” има за циљ да пот по мог не ино ва тив ну обра зов ну ин-

фор ма тич ку са рад њу у про ши ре ној Евро пи. Европ ски пор тал за раз ме ну

обра зов них ре сур са (енг. „Euro pean Le ar ning Re so ur ce Ex chan ge”), http://

lre.eun.org, у окви ру „CA LI BRA TE” про јек та, http://CA LI BRA TE.eun.org,


ко ји је тра јао од ок то бра 2005. до мар та 2008. го ди не, оства рио је

са рад њу са ми ни стар стви ма про све те осам зе ма ља9 (http://ca li bra-

te.aper tus.hu, http://www.in fo i ranytu.hu/ca li bra te, а основ ни по да ци о

про јек ту се мо гу на ћи на: http://ca li bra te.eun.org/ww/en/pub/ca libra-

te_pro ject/faq.htm).

„CA LI BRA TE” се ба зи ра на три прет ход на ме ђу на род на про јек та за

раз вој школ ског гра дивa (CE LE BRA TE10, VAL NET i TCO LE), ко ји су се

оства ри ли кроз Пе ти оквир ни про грам Европ ске ко ми си је. „CA LI BRA-

TE” се ве зу је за „MELT” про је кат11, чи ји је но си лац Мре жа европ ских

шко ла (енг. „Euro pean Scho ol net”12). У окви ри ма „CA LI BRA TE” про јек та

по че ла је из град ња јед не но ве европ ске ди ги тал не ба зе на став них ма те-

ри ја ла ко ја је обо га ће на но вим еле мен ти ма. Они сти жу и из при ват ног

сек то ра и обо га ти ли су по сто је ћу ба зу са ви ше де се ти на хи ља да стра ни-

ца, ко је се да ју на бес плат но ко ри шће ње.

„CA LI BRA TE” про је кат је имао за циљ да ис пла ни ра и ис про ба рад но

окру же ње пре ко ко јих се при сту па ди ги тал ним ма те ри ја ли ма ко ји сти жу

из се дам зе ма ља13, на раз ли чи тим је зи ци ма и у раз ли чи тим фор ма ти ма.

Ин ди рек тан циљ про јек та је сте да се ис про ба мо гу ли се, на ко ји на чин

и са ко ли ком ефи ка сно шћу, ко ри сти ти гра ди ва на пи са на на раз ли чи тим

је зи ци ма у др жа ва ма у ко ји ма се тим је зи ци ма не го во ри. На стра ни ца ма

по сто ји јед но став на на ви га ци ја. Да је се мо гућ ност из бо ра јед ног од на-

ве де них је зи ка14 у окви ру за гла вља. На сва кој стра ни ци у гор њем де сном

углу сто је три ико не ко је слу же за обе ле жа ва ње: по чет на стра ни ца, пре-

тра жи ва ње и оми ље на стра ни ца. На по чет ној стра ни ци сто ји бр зи линк за

нај но ви је при ло ге ди ги тал ном на став ном ма те ри ја лу ко ји су по ста вље ни

у окви ру про јек та. У гор њем ле вом углу по чет не стра ни це мо же мо на ћи

она гра ди ва ко ја смо обе ле жи ли као оми ље на, мо же мо на пра ви ти план

ча са или вред но ва ти гра ди ва ко ја се на ла зе у ба зи.

Де сна стра на по чет не стра ни це слу жи за брз пре глед ин фор ма ци ја

из по за ди не, но си основ не ин фор ма ци је о про јек ту „CA LI BRA TE” и о ра-

9 Аустри ја, Бел ги ја, Че шка, Ма ђар ска, Ли тва ни ја, Пољ ска, Есто ни ја и Сло ве ни ја.10 „Cаlibrate” је про је кат фи нан си ран од стра не „Дру штве но ин фор ма тив ног про гра-

ма Европ ске Уни је”. Про је кат је окон чан но вем бра 2004, у ко јем је Ма ђар ска уче ство ва-

ла раз во јем ди ги тал ног гра ди ва и ње го вом при ме ном у об ра зо ва њу и на ча со ви ма.

”Euro pean Scho ol net” је на стао по мо ћу сред ста ва ITCOLE и VALNET про је ка та, у чи-

јем фо ку су се на ла зи ло ко ла бо ра тив но пре да ва ње по мо ћу ра чу на ра и уче ње. Ма ђар ски

уче сник про јек та би ла је Про грам ска кан це ла ри ја „Шу ли нет”.11 http://in fo.melt-pro ject.eu/ww/en/pub/melt_pro ject/abo ut.htm је веб стра ни ца „MELT”

про јек та (не ма уче сни ка из Ма ђар ске). 12 Обра зов на мре жа Европ ске Уни је (EUN).13 Осма зе мља, Сло ве ни ја, је од у ста ла.14 Мо гу ћи је зи ци су: не мач ки, ен гле ски, ма ђар ски, фин ски, естон ски, ли тван ски, хо-

ланд ски, пољ ски, сло ве нач ки и че шки.


зним функ ци ја ма, углед ним пла но ви ма ча со ва итд. Ту се на ла зе и ра зна

ди ги тал на гра ди ва и опи си по је ди них зе ма ља. У гор њем де лу на ла зе се и

оста ли еле мен ти пор та ла. Ов де се на ла зе и ра зни обра зов ни ви део сним-

ци, опи си и од го во ри на че сто по ста вља на пи та ња. На сре ди ни стра ни це

је глав ни ме ни у ком ко ри сник мо же од мах вр ши ти пре тра жи ва ње на-

став них ма те ри ја ла. Име на нај по пу лар ни јих пред ме та мо гу се на ћи на

по чет ној стра ни ци, што олак ша ва пре тра гу. На пор та лу се мо же на ћи

гра ди во из укуп но 27 пред ме та.

Слика екрана „Европског портала за размену образовних ресурса”

Не ке др жа ве, по ред ра зних пред ме та, зах те ва ју да се по ста вља ју и

ком пе тен ци је ко је се сти чу и на тај на чин олак ша ва ју по сао пе да го га.

Мо же се вр ши ти пре тра га и по мо ћу кључ них ре чи на по чет ној стра-

ни ци, од но сно пре ма нај че шће ко ри шће ним кључ ним ре чи ма, а ту је и де-

та љан пре тра жи вач по мо ћу ког се вр ши пре тра жи ва ње пре ма ра зним кри-

те ри ју ми ма (ти кри те ри ју ми су: пре тра жи ва ње по ре чи ма, по пред ме ту,

го ди ни, ти пу, по моћ ном ма те ри ја лу, је зи ку, итд. а ове кри те ри ју ме мо же мо

и ком би но ва ти да би смо до би ли нај бо љи ре зул тат пре тра жи ва ња). На стра-

ни ци за пре тра жи ва ње по сто је две функ ци је: нор мал но пре тра жи ва ње или

лич но пре тра жи ва ње. Ова дру га функ ци ја не мо же да из ли ста сва гра ди ва,

због бо ље пре глед но сти, не го са мо оне по гот ке ко ји од го ва ра ју зах те ви ма

пре тра жи ва ња и лич ним осо би на ма из про фи ла (за ни ма ње, је зи ци).

Ли ста ње гра ди ва (у за ви сно сти од про на ђе не ко ли чи не) од ви ја се

ве о ма спо ро и, нажа лост, ни је у це ли ни при ла го ђе но ко ри сни ку, та ко

да си стем ли ста гра ди во по бло ко ви ма. Због то га је ка рак те ри стич но да


ко ри сник, ка да по кре не пре тра жи ва ње, не ма ин фор ма ци је о то ме ка да

ће се тач но за вр ши ти пре тра жи ва ње или да ли је већ за вр ше но. Ли ста-

ње гра ди ва вр ши се на по себ ним стра ни ца ма, тј. два де сет по го да ка по

стра ни ци. Ту се мо же про чи та ти име гра ди ва, те ма, по че так са др жа ја,

на ком је је зи ку на пи са но, циљ на гру па, за тим до са да шња вред но ва ња,

про сеч на гле да ност и ме сто на ко ме и ми мо же мо вред но ва ти гра ди во.

Код сва ког гра ди ва мо же се на ћи оп ци ја „де таљ ни је” по мо ћу ко је до ла-

зи мо до свих по да та ка о те ми гра ди ва: до кључ них ре чи и дру гих бит них

по да та ка у ве зи са да том ма те ри јом, па до де таљ ног опи са гра ди ва, спи-

ска ко ри шће не ли те ра ту ре, пре по ру че ног окру же ња и др.

У „CA LI BRA TE”-у је рас по ло жи ви са др жај за пам ћен у фор ми еле-

ме на та и гра ди ва. Еле мен ти гра ди ва су по себ не мул ти ме ди јал не је ди ни це

(чи ни о ци), ко ји се мо гу ко ри сти ти за пра вље ње гра ди ва, а за тим и за ње го во

до пу ња ва ње и до те ри ва ње. Ова кви еле мен ти су: текст, зву ко ви, сли ке и ани-

ма ци је ко је се по је ди нач но или у ко лек ци ји мо гу на ћи у ба зи гра ди ва. Гра-

ди ва се углав ном са сто је од ком би на ци је са др жа ја мно гих еле ме на та ко ји

мо гу чи ни ти обич ни тек сту ал ни до ку мен ти па све до ком пли ко ва них веб

про је ка та или мо ду ла уче ња. Под оп ци јом Оми ље ни на ла зе се она гра ди ва

ко ја су ода бра ли ко ри сни ци, ко ја се мо гу за шти ти ти соп стве ном ло зин ком

и та ко са чу ва ти на ме сту ко ме се ла ко мо же при сту пи ти. За пра во, ова мо-

гућ ност има исту функ ци ју као обе ле жа ва ње оми ље не стра ни це у књи зи. Уз

то, по сто ји и мо гућ ност вред но ва ња гра ди ва, што мо же да ти ко ри сне ин-

фор ма ци је бу ду ћим ко ри сни ци ма да тог гра ди ва (на жа лост, ова ин фор ма-

ци ја мо же се до би ти са мо на је зи ку на ком је гра ди во на пи са но).

Вред но ва ње не ких функ ци ја овог си сте ма јесте пра ви ло око ког се

сло жи ло 280 на став ни ка из се дам зе ма ља и ко је се раз ви ја ло па ра лел но

са си сте мом (Kar pa ti, 2008). Тре ба до да ти да гра ди ва или еле мен ти гра-

ди ва, за сту пље ни на Европ ском пор та лу за раз ме ну обра зов них ре сур са

де лом по ти чу из ба за Ми ни стар ста ва др жа ва ко је су уче ство ва ле у про-

јек ту, а де лом из Мре же европ ских шко ла. Пре ко Европ ског пор та ла за

раз ме ну обра зов них ре сур са сви ко ри сни ци мо гу де ли ти своје пла но ве

ча со ва са оста лим ко ри сни ци ма.

3.1.5. Аспек ти пла ни ра ња и при ме не обра зов них са др жа ја у елек трон-

ском об ли ку и обра зов ног софт ве ра*

При ли ком ко ри шће ња мул ти ме ди јал них обра зов них ма те ри ја ла и

обра зов них софт ве ра че сто се су сре ће мо са ма њим или ве ћим гре шка-

ма у њи хо вој из ра ди (или са мо с не ким естет ским не до ста ци ма), ко ји

зна чај но оме та ју њи хо во ла ко при хва та ње и ко ри сну при ме ну. Се ти те 1

* Аутор: Ши мо нич Иштван


се ко ли ко мо же да бу де стре сно и ко ли ко нер ви ра ка да обра зов ни циљ

гра ди ва ни је ви дљив од мах, ако не раз у ме мо шта се де ша ва у про гра му,

за што се ја вља ју ја ке бо је ко је нас оме та ју у чи та њу или бе сми сле не ани-

ма ци је ко је не ма ју ни ка кве ве зе са гра ди вом. Мо гли би смо да на ве де мо

још мно го та квих не до ста та ка и си гур но би сви на став ни ци зна ли да на-

ве ду бар не ко ли ко при ме ра са не до ста ци ма у на став ним ма те ри ја ли ма

у елек трон ском об ли ку. У овом по гла вљу при ка за ће мо све нај ва жни је

пе да го шке, пси хо ло шке и раз вој не аспек те ко ји мо гу по мо ћи и по др жа-

ти ефи ка сно ко ри шће ње.

3.1.5.1. Пе да го шки аспек ти

Код пла ни ра ња при ме не на став ног ма те ри ја ла у елек трон ском об-

ли ку и при ме не обра зов ног софт ве ра, слич но као и код тра ди ци о нал них

гра ди ва, пр во тре ба де таљ но од ре ди ти вас пит не и ди дак тич ке ци ље ве.

По сле ово га, сле де ћи ко рак је сте из ра да си сте ма зах те ва.

Ис ку стве на (прак тич на) са зна ња мо же мо на у чи ти кроз за дат ке за

ве жбе. Пре лаз из ме ђу зна лач ког и ауто мат ског ре ша ва ња про бле ма мо-

же се убр за ти ве жба њем. Код ре флек сно из вр ша ва них за да та ка, ре ша ва-

ње за дат ка је ауто ма ти зо ван про цес у ко ме су раз ви је ни чвр сти ре флек-

си и са зна ња и по треб на је са мо ми ни мал на спо ља шња ин фор ма ци ја за

из вр ше ње.

На став ни ма те ри јал у елек трон ском об ли ку или обра зов ни софт-

вер ко ји се при ме њу је у на ста ви мо ра да од го ва ра по тре ба ма уче ни ка и

ци ље ви ма уче ња. Ва жно је да на чин пред ста вља ња ин фор ма ци ја ко је би

се ко ри сти ле у уче њу бу де при вла чан, што се мо же по сти ћи ко ри шће-

њем при ка за по зна тих лич но сти у ма те ри ји ко је су за ни мљи ве циљ ној

гру пи ко ри сни ка. Ва жно је да се уче ни ци ма омо гу ћи да уче ње не до жи ве

као те рет, па обра зов ни ма те ри јал мо ра да са др жи за ни мљи во сти и но-

во сти. Бит но је и да обра зов ни ма те ри јал бу де до бро осми шљен, да те ма

бу де бли ска уче ни ку, јер уче ње је ко ри сно тек ка да се по стиг не пот пу на

кон цен тра ци ја уче ни ка на за да ту те му. Мо же се ре ћи да је ва жан до бро

кон тро ли са ни мар ке тинг, тј. ва жно је уче ни ку „про да ти” зна ње ко је но си

обра зов ни ма те ри јал, та ко да уче ник бу де за до во љан, јер му је обра зов-

ни ма те ри јал пру жио ефи ка сну по моћ о са зна њи ма на до тич ну те му.

Ко ри сник мо же и са мо стал но ко ри сти ти обра зов ни ма те ри јал или

обра зов ни софт вер, по што се прет по ста вља да уче ник по се ду је нео п-

ход но пред зна ње ко је је по треб но за раз у ме ва ње но вог гра ди ва. С дру-

ге стра не, нео п ход но је да уче ник бу де упо знат са основ ним зна њи ма

из тех но ло ги је ме ди ја, нео п ход ним за пре глед обра зов ног ма те ри ја ла у

елек трон ском об ли ку (нпр. по зна ва ње ра да на ра чу на ру и ко ри шће ње

ин тер не та).


Код раз ви ја ња обра зов ног ма те ри ја ла у елек трон ском об ли ку, је дан

од нај ва жни јих усло ва је сте да пла ни ра ње бу де ори јен ти са но ка ко ри сни ку.

То ком ко ри шће ња мул ти ме ди јал ног гра ди ва до бро је да ко ри сник има мо-

гућ ност ма ни пу ла ци је, тј. да мо же да се уме ша то ком пре да ва ња и да по ста-

вља пи та ња то ком ре ша ва ња за да та ка. Ти ме се по ве ћа ва ком фор ко ри сни-

ка јер се ла ко на ла зе по треб не ин фор ма ци је, ток за да та ка је јед но зна чан,

јед но став но је ру ко ва ње про гра ми ма, про це сом уче ња се мо же упра вља ти

и мо же се би ра ти на чин при сту па ња по је ди ним за да ци ма. Мул ти ме ди јал-

ни обра зов ни ма те ри ја ли су вр ло атрак тив ни, због бо ја, ква ли те та, кре а-

тив но сти (тј. због сво је ори јен ти са но сти ка ко ри сни ку, Ižo, 1998). Ова кви

ма те ри ја ли мо гу да по др жа ва ју уче ни ке са раз ли чи тим ни во ом зна ња у

ко ри шће њу ра чу на ра. Ујед но је ва жно да и сла би јим уче ни ци ма ма те ри ја

бу де ра зу мљи во пред ста вље на, али у исто вре ме се на пред ним уче ни ци ма

пру жа не што но во ка ко би и њи ма уче ње би ло за ни мљи во.

У про це су уче ња ва жна је мо гућ ност по врат не ин фор ма ци је, па на

кра ју сва ког по гла вља тре ба обез бе ди ти мо гућ ност про ве ре зна ња, ко-

ри шће њем пред но сти мул ти ме ди је. Ва жно је да се оства ри по зи ти ван

ути цај на ко ри сни ка то ком ре ша ва ња за дат ка та ко што се по вре ме но

по хва ли, ка да на про ве ри зна ња оства ри до бре ре зул та те. Уче ник се на

тај на чин мо ти ви ше на рад.

Нео п хо дан део обра зов ног софт ве ра чи ни угра ђе на мо гућ ност вред-

но ва ња и ана ли зе ре зул та та, као и проб ни тест на кра ју зад ње лек ци је

(про грам се мо же на пра ви ти и без ово га, али та да ће сва енер ги ја уло же-

на у про грам из гу би ти сми сао), уз по моћ ко је уче ник мо же кон тро ли са-

ти свој на пре дак или на став ник мо же да кон тро ли ше на пре дак уче ни ка.

На став ник мо же да пра ти ко ли ко вре ме на уче ник про во ди за про гра мом

на обра зов ном ма те ри ја лу и до кле је сти гао, али мо же по гле да ти и ка кве

је ре зул та те по сти гао на те сту на кра ју лек ци је. По сто ји не ко ли ко вр ста

за да та ка за про ве ру зна ња, али нај че шћи су они у ви ду ви ше по ну ђе них

од го во ра с јед ним тач ним од го во ром (Tot, 2000). Вред но ва ње зна ња је сте

нај ва жни ји аспект про гра ма. Софт вер мо ра да обез бе ди уче ни ку по врат-

ну ин фор ма ци ју о то ме да ли је до сти гао од го ва ра ју ћи ни во зна ња на кон

уче ња. Ако по сто је не до ста ци та да се мо ра обе ле жи ти гра ди во ко је уче-

ник тре ба да об но ви, про грам га оба ве шта ва о не до ста ци ма у зна њу и на

тај начин га мо ти ви ше на мак си мал но усва ја ње зна ња.

3.1.5.2. Пси хо ло шки аспек ти

Пре по ру чу је мо ко ри шће ње раз гра на ва ња у про гра му, да би уче-

ни ке при мо ра ли на раз ми шља ње. „Кон струк тив на пе да го ги ја сма тра да

сте че но зна ње и раз ми шља ње има ју кључ ну уло гу при ре ша ва њу про-

бле ма” (Tot, 2005, 2007). Код раз гра на тих обра зов них софт ве ра уче ни ци


из ви ше угло ва (по зи ци ја) мо гу при сту пи ти про гра му, нпр. уче ник мо же

да на пра ви гре шку на јед ном те сту али он да има мо гућ ност да се вра ти

на то гра ди во у ко ме се на ла зе ин фор ма ци је у ве зи с тим пи та њем.

Мо ти ва ци ја је сте нај ва жни ји услов ефи ка сног уче ња. Мо ти ва ци ја

је уну тра шњи по кре тач (мо тор) ко ји, упр кос мно гим про бле ми ма и те-

шко ћа ма, одр жа ва нео п ход ну ак тив ност и во љу за уче њем. Мно ги фак-

то ри ути чу на во љу за уче њем.

При ро да за дат ка ко ји се учи: оба ве зан или по сло бод ном из бо ру,

за ни мљив или до са дан уче ни ку, итд.

Лич не осо би не уче ни ка: ни во спо соб но сти и ус пе си уче ни ка, оче-

ки ва ња ро ди те ља, урав но те же ност, так ми чар ски дух итд.

Ве о ма је ва жно про бу ди ти ин те ре со ва ње уче ни ка и одр жа ти га, јер

та да ће уче ње по ста ти ефи ка сни је. Ако се про бу ди ин те ре со ва ње уче-

ни ка, та да ће он с „ра до зна ло шћу” оче ки ва ти но ва гра ди ва и обра зов не

ма те ри ја ле. Ин те ре со ва ње се мо же по ве ћа ва ти ко ри шће њем ани ма ци ја,

сли ка, ви део сни ма ка и ра зних бо ја.

Ин тер ак тив ни мул ти ме ди јал ни си сте ми спо соб ни су да ство ре по-

треб не усло ве за сти ца ње ефи ка сно сте че ног ефек тив ног зна ња. По сто ји

мо гућ ност за ства ра ње про мен љи вог и ин спи ра тив ног окру же ња за уче ње и

за оси гу ра ње си сте ма усло ва за ква ли тет но уче ње. Ин тер ак тив ност про гра-

ма омо гу ћа ва де ло ва ње уче ни ка у ви ше пра ва ца, што про ши ру је стра те ги ју

уче ња и мо гућ ност сти ца ња ис ку ста ва то ком уче ња (Ko men ci, 1997).

За по ве ћа ње ефи ка сно сти уче ња обра зов ни про грам пру жа по моћ

на ви ше на чи на. Мул ти ме ди јал на гра ди ва на ви ше на чи на мо гу да ва ти

по др шку ко ри сни ку. Мо же мо ко ри сти ти об ја шње ња пој мо ва, чак и та ко

што ће мо их угра ди ти у текст, нпр. про зор чи ће, хи пер ве зе ко ји да ју мо-

гућ ност за но ва и де таљ ни ја са зна ња и сл.

3.1.5.3. Са др жај ни аспек ти

Мул ти ме ди јал ни ди ги тал ни обра зов ни ма те ри јал ни је уџ бе ник ко-

ји је из па пи ра пре не сен у елек трон ски об лик и он тре ба да но си нов,

дру га чи ји при ступ пра вље њу обра зов ног ма те ри ја ла, са мо гућ но шћу

до да ва ња ин тер ак тив них при ка за и си му ла ци ја. Ва жан зах тев за ова кав

обра зов ни ма те ри јал је да у ње му не бу де пре ви ше по ве за ног тек ста,

не го да га по вре ме но пре ки не мо не ким ди ја гра мом, зву ком, сли ком,

ви део сним ком или ани ма ци јом. На рав но, па жљи во тре ба ко ри сти ти

ко ли чи ну мул ти ме ди јал них еле ме на та у ко ји ма се не сме пре те ри ва-

ти и па жљи во тре ба ода бра ти ове еле мен те, да би они би ли у функ ци ји

обра зов них ци ље ва.

Ме диј ко ји је угра ђен у про грам мо ра би ти ква ли те тан и пре гле дан.

Циљ мно гих обра зов них софт ве ра је да се омо гу ћи уче ни ку да учи са мо-


стал но, што зна чи да све мо ра би ти ра зу мљи во у са др жа ји ма. Ва жно је

да ко ри шће ње си му ла ци је бу де у скла ду са ствар но шћу.

Обра зов ни софт вер не сме са др жа ти про тив реч но сти и, струч но

гле да но, мо ра би ти бес пре ко ран. Да би се из бе гле про тив реч но сти, ва-

жно је ле по из ра жа ва ње и ко ри шће ње по зна тих, за уче ни ке ра зу мљи вих

пој мо ва.

То ком пра вље ња обра зов ног софт ве ра и обра зов них ма те ри ја ла у

елек трон ском об ли ку тре ба обра ти ти па жњу на сле де ће:

Ис по што ва ти ло гич ки след:

Да се не пра ве ве штач ка ло мље ња тек ста. –

Да на но ви по јам пре ла зи мо са мо ако смо за вр ши ли прет ход ни –

(пој мо ви тре ба да се на до ве зу ју).

Из бе ћи не ја сно ће у опи си ва њу и не са вр ше но сти у из ра жа ва њу. –

Ре че ни це увек тре ба да бу ду за вр ше не! Не тре ба вр ши ти пре- –

прав ке у ре че ни ци!

Од го во ри ти на по ста вље на пи та ња! –

Из бе га ва ти нео д ре ђе не пој мо ве и из ја ве ко је не го во ре ни шта, –

ре ци мо: „ово ни је то ли ко ва жно, али ипак ће мо на по ме ну ти”,

Из бе га ва ти из ра зе као што су „не где”, „мо жда”, „не зна мо тач-

но”, „ни смо си гур ни”.

Из бе га ва ти ко ри шће ње из ра за: „мо жда”, „ско ро”, „она кав”, „на- –

рав но”, „у сва ком слу ча ју”, „за пра во”, „из гле да” и сл.

Тре ба ко ри сти ти по зна те ре чи и из ра зе, а стра не ре чи тре ба до- –

дат но об ја сни ти. Не по зна те пој мо ве и ства ри не тре ба на го ве-

шта ва ти.

За пре глед ност са др жа ја и за ла ко ћу чи та ња и уче ња тре ба ство-

ри ти флек си бил ну и мо ду лар ну ар хи тек ту ру! Пла ни ра ње окре ну то ка

ко ри сни ку (енг. „Cli ent-Cen tric”) има за зах тев да обра зов ни про грам

бу де сре ђен, лак за ко ри шће ње, естет ски при хва тљив и ла ко пре гле дан,

јер са мо та ко ће по ста ти лак и ра зу мљив за ко ри сни ка. Ва жан услов је

да се би ло где и би ло ка да про грам мо же отво ри ти за рад у ње му и исто

та ко се рад увек мо же за вр ши ти и про грам за тво ри ти. Ово у ве ли кој

ме ри до при но си по ве ре њу уче ни ка, јер у би ло ко је вре ме мо гу пре ста-

ти са ра дом у про гра му, али и на ста ви ти рад та мо где су прет ход ни пут

ста ли.

3.1.5.4. Уре ђи вач ки аспек ти

Основ ни зах тев мул ти ме ди јал ног гра ди ва је сте да са др жи раз ли чи-

те ме диј ске еле мен те – текст, глас, сли ке, хи пер ве зе и ани ма ци је!


Рас по ре ђи ва ње ико на и дуг ма ди уну тар обра зов ног софт ве ра, ко ји-

ма вр ши мо на ви га ци ју уну тар про гра ма, мо ра би ти си сте ма ти зо ва но, да

би ру ко ва ње њи ма би ло што јед но став ни је! Од го ва ра ју ћом на ви га ци јом

се по сти же да ко ри сник са ла ко ћом и си гур но шћу ко ри сти обра зов ни

софт вер и на тај на чин лак ше са вла да ва гра ди во. У јед ном мул ти ме ди-

јал ном обра зов ном софт ве ру ико не и та сте ри за на ви га ци ју мо ра ју увек

да бу ду на истом ме сту, јер кад би се на сва кој стра ни ци на ла зи ли на

дру гом ме сту, та да би то ква ри ло ефи ка сност уче ња и де кон цен три са ло

би ко ри сни ка. Бо ја и ди мен зи је ико на су та ко ђе од ре ђе ни, нпр. на јед ну

ико ну там ни је бо је не сме се ста ви ти текст с там ним сло ви ма, али ни је

до бро ре ше ње да сло ва бу ду ја ко све тла. Ико не тре ба рас по ре ди ти по

ко ло на ма или по вр ста ма!

На ви га ци ју тре ба до бро осми сли ти ра ди лак ше упо тре бе. Ва жан је

до бар ода бир бо ја и по за ди не, функ ци о нал ни та сте ри и пре гле дан ме ни,

јер се на та кав на чин ла ко до ла зи до по треб ног гра ди ва. Тре ба узе ти у

об зир да све ово не иде на ште ту пре глед но сти гра ди ва. По сто је при ме-

ри ка да не ма до вољ но про сто ра за при ка зи ва ње свих функ ци ја. То се

ре ша ва скри ве ним под ме ни јем. Из град ња си сте ма ме ни ја мо ра би ти у

ло гич ком ре до сле ду, да не би мо ра ли на у чи ти где се шта на ла зи. Ко ри-

сно је да ин фор ма ци је ко је слу же за об ја шње ње бу ду у но вом про зо ру,

за шта је нај ко ри сни ји хи пер ве за, јер се на та кав на чин не ће ме ша ти с

ори ги нал ним тек стом. Хи пер ве за је увек пла ве бо је и под ву че на је. Ако

је ак ти ви ра мо, та да ће она про ме ни ти бо ју и то нај че шће у љу би ча сту.

Ва жан део си сте ма ме ни ја су дуг ма ди-та сте ри, јер са мо по мо ћу њих мо-

же мо на пре до ва ти и вра ти ти се уну тар гра ди ва. Ако по ста ви мо кур сор

на не ки та стер он по при ма об лик ка жи пр ста. По сто је основ на пра ви ла

за фор ме и бо ју та сте ра, нпр. про ме на стра не се вр ши по мо ћу стре ли ца.

Дуг ме за из ла зак је „x”, а по моћ се мо же тра жи ти са „?” итд. Цр ве ном

бо јом не што за бра њу је мо, а зе ле ном да је мо до зво лу; од но сно, зе ле но

пред ста вља до бро ре ше ње, а цр ве но ло ше.

У про це су уче ња по треб но је по ка за ти до бар–ис пра ван пут ко ри-

сни ку! У ме ни ју мул ти ме ди јал ног про гра ма ко ри сник се ла ко мо же из-

гу би ти, на ро чи то на по чет ку уче ња. Ако се уче ник из гу би у про гра му

или не чи та до бру лек ци ју или не чи та лек ци ју ко ја би тре ба ло да је по

ре ду, та да ће на сту пи ти не пра вил но са вла да ва ње гра ди ва.

3.1.5.5. При ка зи ва ње тек сту ал ног са др жа ја

Основ ни зах тев при ка за мул ти ме ди јал ног обра зов ног ма те ри ја ла

је сте да ин фор ма ци је бу ду пре глед не на мо ни то ру или на плат ну у учи о-

ни ци, при ли ком про јек то ва ња. У од но су на штам па ну стра ни цу, чи та ње

с екра на зах те ва до дат ни на пор очи ју, ми ши ћи очи ју се ви ше кре ћу и


за то се очи бр же ума ра ју. Пре по руч љи ва ди мен зи ја тек ста је 1/3 ве ли-

чи не екра на. У текст уба цу је мо и та кве ре чи за ко је ве зу је мо до дат не

ин фор ма ци је или их ко ри сти мо за на ви га ци ју, а мо же мо по ста ви ти и

хи пер ве зе у текст. Сва ки текст тре ба да но си кон кре тан са др жај, ко ји са-

др жи ва жне по дат ке.

Код тек сту ал них стра ни ца тре ба се др жа ти основ них пра ви ла ти-

по гра фи је! За бо љу чи тљи вост ко ри сти мо „ка рак тер не” ти по ве сло ва јер

ће се та ко лак ше иден ти фи ко ва ти текст. Код пи са них сло ва не мо же мо

ко ри сти ти са мо ве ли ка сло ва. Гу сти на тек ста је сте фак тор ко ји од ре ђу је

бр зи ну чи та ња и раз у ме ва ња, за то се тру ди мо да при ка же мо при хва тљи-

ву ко ли чи ну тек ста.

Ве ли чи на сло ва тре ба да по др жа ва чи тљи вост! Ва жно је да текст

ко ји смо на пи са ли бу де до бро ви дљив, па тре ба ко ри сти ти од го ва ра ју ћу

ве ли чи ну сло ва, а то су ве ли чи не фон то ва од 12, 14 и 16. Сло ва мо ра ју

да бу ду ис так ну та по за ди ном ко ја ће ис ти ца ти текст. На овај на чин се

олак ша ва чи та ње и об ра да тек ста и ко ри сник ће га ра до чи та ти и лак ше

раз у ме ти. За мул ти ме ди јал ни при каз нај ви ше од го ва ра тзв. тип сло ва

без сто па ла (Sans Se rif, као што су Arial или Hel ve ti ca). Дру ги тип сло ва

је са сто па ли ма ко ји се на зи ду те же чи та ју не го на па пи ру (Ti mes New

Ro man, Courier и др.) па се због то га не пре по ру чу ју. Ако ипак же ли мо да

ко ри сти мо не ке од ових типова сло ва тре ба по ве ћа ти њи хо ву ве ли чи ну.

Зах те ви за до бро на пра вље не стра ни це су сле де ћи:

ко ри шће ње на сло ва по ре до ви ма; –

крат ки уво ди (ако је увод ду га чак мо же се из дво ји ти кра так са- –

же так за ње гов опис);

спе ци јал ни ти по ви сло ва као што су по де бља на сло ва, ис ко ше- –

на сло ва итд. те шко се мо гу чи тати са екра на и за то их тре ба

из бе га ва ти;

под ву че ни текст се не ко ри сти јер се ова ква сло ва на ин тер не ту –

ко ри сте за обе ле жа ва ње хи пер ве за;

пре по руч љи во је ко ри сти ти по де ле. –

По себ но тре ба во ди ти ра чу на да не бу де пра во пи сних гре ша ка! Ако

не што не зна мо, или у не што ни смо си гур ни, бо ље је про ве ри ти и пра-

вил но на пи са ти, јер је те шко учи ти из тек ста са пра во пи сним гре шка-

ма.

Бло ко ве тек ста нај бо ље је сме сти ти у јед ну ко ло ну са по рав на њем с

ле ве стра не или са обе стра не, а ра ди пре глед но сти мо гу се чак и пре ска-

ка ти ре до ви. Ако по рав на ва мо с ле ве стра не, та да се мо же сте ћи ути сак

о нео р га ни зо ва но сти, док код пре ска ка ња ре до ва из ме ђу ре чи мо же до-

ћи до пре ве ли ких па у за што ни је увек естет ски до бро ре ше ње.


Бло ко ве тек ста нај бо ље је пи са ти као јед ну це ли ну. Пре по руч љи во

је не ко ри сти ти скра ће ни це и сло ва уме сто ре чи (из у зев код је ди ни ца

ме ре) и тре ба из бе ћи пре но ше ње де ла ре чи у сле де ћи ред.

Ако не што ис ти че мо, он да ти ме мо же мо усме ри ти па жњу на ва-

жни је ин фор ма ци је ко је на овај на чин ко ри сник мо же лак ше про на ћи

без ве ћег пре тра жи ва ња. Та ко ђе, ва жно је да ис так не мо са мо нај бит ни је

ин фор ма ци је, јер ће у су прот ном ис ти ца ње из гу би ти сми сао!

По сто ји ви ше на чи на за ис ти ца ње тек ста да би се скре ну ла па жња

на од ре ђе не де ло ве тек ста:

пр во ра зред но ис ти ца ње: звуч ним ефек ти ма, све тлом, од сја- –

јем;

дру го ра зред но ис ти ца ње: раз ли ка ма у ве ли чи ни и бо ји тек ста, –

ин тен зи те ту бо је и уокви ри ва њем;

тре ће ра зред но ис ти ца ње: ко ри шће ње ве ли ких сло ва у тек сту –

или про ме на ти па сло ва или по ме ра ње сло ва.

Ако ис ти че мо на сло ве, та да углав ном ко ри сти мо по ве ћа ње ве ли-

чи не сло ва, а у слу ча ју под на сло ва ко ри сти мо ис ко ше ње сло ва. Ис ти ца-

ња ко ја се ко ри сте код на сло ва и под на сло ва тек ста:

ко ри шће ње сло ва ко ја су по де бља на, или ис ко ше на; –

про ме на ве ли чи не сло ва, нпр. на ве ли ка сло ва; –

ко ри шће ње сло ва дру гих бо ја; –

уокви ри ва ње тог де ла тек ста. –

Ове мо гућ но сти мо гу се ком би но ва ти на раз не на чи не, све док се

не на ру ша ва есте ти ка тек ста. Ко ри шће ње ис ко ше них сло ва или оних

под ву че них може до ве сти до по те шко ћа у чи та њу. Из угла чи та о ца нај-

при клад ни је је ко ри шће ње сло ва ве ли чи не 14–16 pt, али из угла оста лих

по де ша ва ња то се раз ли ку је од слу ча ја до слу ча ја.

3.1.5.6. Ква ли тет зву ка

Глас на ра то ра тре ба да бу де ра зу мљив, с од го ва ра ју ћом бр зи ном

го во ра и дик ци јом. Ва жно је за по сли ти струч ња ка за овај по сао ко ји ра-

ди у не ком ко му ни ка ци о ном про це су, нпр. глум ца из син хро ни зо ва них

фил мо ва, ко мен та то ра, во ди те ља са те ле ви зи је и сл. Ва жно је да на ра тор

има леп глас. По треб но је да на ра тор го во ри у од го ва ра ју ћем рит му, ни

бр зо ни спо ро. Ва жно је да на гла ша ва њем не ких де ло ва го вор бу де при-

ја тан за слу ша ње.

Из у зет но је ва жно да се ди ги тал ни сни мак пра ви с ква ли тет ним

ми кро фо ном, у од го ва ра ју ћем фор ма ту и у да то те ци (енг. „Fi le”) од го-

ва ра ју ћег ква ли те та. Од го ва ра ју ћи фор ма ти да то те ка су нпр. mp3 или


wma. Wma је ефи ка сно сред ство за ком пре си ју, јер, по ред ма ле ди мен зи-

је да то те ке, пру жа и ква ли те тан звук и јед ним кли ком мо же мо ре про ду-

ко ва ти ма те ри јал по мо ћу „Win dows Me dia Player”-a. Фор мат wma, због

бо љих ал го ри та ма, за у зи ма ма њи про стор, не го mp3 истог ква ли те та.

Код пра вље ња сним ка бо ље је сни ми ти глас у фор ма ту у ком ни је ком-

пре со ван, као што су .wav и .api фор ма ти.

Мул ти ме ди јал ни обра зов ни софт ве ри се не пра ве за слу ша ње му-

зи ке и за то се не мо же оче ки ва ти ква ли тет као код ком пакт ди ска, изу зев

у спе ци јал ним слу ча је ви ма, нпр. ка да је звук пти ца за сту пљен у обра зов-

ном ма те ри ја лу. За то је ди ги та ли за ци ју зву ка пре по руч љи во ра ди ти са

вред но сти ма датим у табели.

Табела: Дигитализација звука

Фре квен ци ја ода би ра ња Кван ти за ци ја Сте рео/Moно

Му зи ка 22 kHz 16 bit Сте рео

На ра тор 11 kHz 16 bit Мо но

Че сто се ја вља гре шка, па се

ја чи на ко ри шће не звуч не илу стра-

ци је у раз ли чи тим де ло ви ма гра ди-

ва раз ли ку је. Ко ри сни ку сме та ако

се глас из про гра ма на тре нут ке

је два чу је, а за тим по ста не пре гла-

сан. Основ ни зах тев је сте да ја чи на

зву ка бу де рав но мер на, са уме ре но

ис так ну тим де ло ви ма! Са мо ква ли-

те тан звук је ефи ка сан за по др шку

про це су уче ња. Да кле, звук тре ба

да до пу њу је, а не да оме та пре нос

ин фор ма ци ја!

3.1.5.7. Уре ђи ва ње сли ка

Ва жно је да ве ли чи на сли ке бу де у скла ду са тек стом! Код пра вље-

ња мул ти ме ди јал них обра зов них ма те ри ја ла ко ри сти мо пу но сли ка и

ше ма, а вр ло је ва жан њи хов ода бир и ода бир ме ста у тек сту где се они

по ста вља ју, као и ве ли чи на и број. За илу стра ци ју те ме сли ка ма тре ба

ко ри сти ти сли ку од го ва ра ју ће ре зо лу ци је. Мо же мо по мо ћи ко ри сни ку

у упо зна ва њу де ло ва не ке ше ме, ако се кли ком на сли ку мо же до би ти

уве ћа ње ди мен зи ја да тог де ла сли ке. Код ше ма и фи гу ра ва жно је при-

ка за ти их што јед но став ни је, ка ко би би ле лак ше за раз у ме ва ње. Ни је


пре по руч љи во ко ри сти ти ефек те за при вла че ње па жње, као што су сјај,

треп та ње и ани ми ра не сли ке (као ани ми ра ни GIF и ли Flash) јер ква ре чи-

тљи вост стра ни це! Осим што де кон цен три шу уче ни ка, пре ви ше ова квих

ефе ка та може ство ри ти ја ко ло ше ми шље ње о про гра му и ути сак да је

„јеф тин”. Нај бо ље је ко ри сти ти сли ке у ши ро ко рас про стра ње ном фор ма-

ту, као што је нпр. JPG фор мат. Ове да то те ке, за хва љу ју ћи ви со ком сте пе-

ну ком пре си је, за у зи ма ју ма ње ме ста на ди ску. Ако же ли мо чу ва ти сли ку

у до бром ква ли те ту, мо же мо ко ри сти ти TIFF и ли WMP фор мат.15

Кон цеп ци ја сли ке, као и ме сто где је она по ста вље на, мо же у ве ли-

кој ме ри ути ца ти на по сма тра ча. Осим ви дљи во сти, фор мал ни од нос из-

ме ђу пред ме та, цр те жа и њи хо во ме сто у обра зов ном ма те ри ја лу, ути чу

и на па жњу уче ни ка. Вре ди тру ди ти се да ра зним бо ја ма и струк ту ром

па жњу усме ри мо на бит не мо мен те.

По мо гућ ству, сли ке тре ба да се по ја вљу ју увек на истом ме сту

екра на и увек у ис тој ве ли чи ни, чи ме ства ра мо осе ћај да је ма те ри јал

је дин ствен! Да би се то по сти гло, већ на по чет ку про це са раз ви ја ња

обра зов ног ма те ри ја ла по треб но је до го во ри ти се о струк ту ри ша бло-

на. Ви зу е ли за ци ја је по треб на та мо где уче ник не ма лич но ис ку ство,

нпр. ви зу е ли за ци ја да ле ких зе ма ља, ми кро скоп ских при ка за, итд. С дру-

ге стра не, при ка зи ва њем сли ка и ше ма мо же мо при ка за ти и кон цеп те,

тео ри је, мо де ле итд. Ко ри шће не сли ке су све ве ћих ди мен зи ја, ра ни је

су рет ко пре ла зи ле ди мен зи је 320x340 пик се ла (ка да се ко ри сти ре зо лу-

ци ја 640x480), а за број бо ја до вољ но је и да ље ко ри сти ти 16 би та. Тре ба

узе ти у об зир ка ква је нај че шћа ре зо лу ци ја и ве ли чи на екра на ко ју ко-

ри сте мо ни то ри на ко ји ма ће уче ни ци учи ти. Оне сли ке ко је су ве ће од

ко ри шће не ре зо лу ци је не мо гу се при ка за ти у це ли ни, јер би са мо не ки

де ло ви по ста ли ви дљи ви и та ко би ква ли тет дра стич но опао. При ли ком

по ве ћа ња не ких де ло ва сли ка, тре ба обра ти ти па жњу на то да сли ка ста-

не на екран, тј. да ис пу ни цео екран, од но сно део пред ви ђен за при каз

сли ке.

Ди ги та ли за ци ја по крет не и не по крет не сли ке мо ра би ти ква ли тет-

на. Ви део сним ци са свим сво јим пред но сти ма су ефи ка сни са мо ако

пру жа ју од го ва ра ју ћу ин фор ма ци ју, пред ста вље ну од ре ђе ним тем пом,

ре зо лу ци јом и зву ком. У ви део ма те ри ја лу мо гу се при ка за ти за да ци или

до га ђа ји, ко ји би се ре чи ма мо гли са мо по вр шно опи са ти, а ни не по-

крет на сли ка их не би мо гла при ка за ти на од го ва ра ју ћи на чин. По мо ћу

по крет них сли ка у ве ли кој ме ри се мо же про бу ди ти ра до зна лост по сма-

тра ча или ко ри сни ка. Над ви део ма те ри ја лом тре ба из вр ши ти ко мпре-

си ју, јер ми нут ви део ма те ри ја ла са зву ком, ко ји је по ква ли те ту екви ва-

15 „Win dows Vi sta” опе ра тив ни си стем већ у осно ви по др жа ва WMP, док га „Win dows

XP” мо же ко ри сти ти по сле јед ног осве жа ва ња (енг. „Re fresh”).


лен тан ви део за пи су за те ле ви зи ју, за у зи ма 2 GB ме мо ри је. Ком пре си јом

се ве ли чи на сли ке дра стич но сма њу је. У не ким слу ча је ви ма, ка да ви део

се квен ца са др жи ма ли број бр зих по кре та, мо же би ти до вољ на ком пре-

си ја на сто ти део сли ке, али нај при хва тљи ви је је ком при мо ва ње у од но-

су 1/20, ко је пру жа до бар ква ли тет. Тре ба из бе га ва ти па ра лел ну ре про-

дук ци ју ви ше ме ди ја исто вре ме но, од но сно пу шта ње два ви део сним ка у

исто вре ме! Код ал го ри та ма за ком пре си ју мо гу нам по слу жи ти MPEG,

MJPEG и DivX ал го рит ми. Ис пла ти се ко ри сти ти .wmv for mat, јер Win-

dows има уна пред угра ђен .wmv ко дек, та ко да за ње га ни су по треб не

ни ка кве при пре ме за ре про дук ци ју (на стра ни уче ни ка). Ви део сним-

ке мо же мо ком при мо ва ти у .wmv фор мат по мо ћу бес плат ног про гра ма

„Win dows Mo vie Ma ker”, ко ји је са став ни део опе ра тив ног си сте ма „Win-

dows XP” и „Win dows Vi sta”.

Ва жно је за пам ти ти да то ком ди ги та ли за ци је тре ба обра ти ти па-

жњу на уса гла ша ва ње звуч ног ма те ри ја ла и сли ка у ви део ма те ри ја лу,

на тип ко ри шће не му зи ке и на бр зи ну. Ва жно је и да го вор то ком фил ма

бу де ра зу мљив и да до кра ја бу де син хро ни зо ван са сли ком.

3.1.5.8. Хи пер ве зе и ани ма ци је

Тре ба обра ти ти па жњу на то да ко ри сти мо са мо оне хи пер ве зе ко-

јe за и ста функ ци о ни шу! Увек мо ра мо про ве ри ти да ли та мо ку да не ки

линк во ди још увек ствар но по сто ји веб стра ни ца!

Ва жно је да по вра так на гра ди во, по сле ис тра жи ва ња до дат не ли те-

ра ту ре ко јој се при сту па кли ком на хи пер ве зу, бу де мо гућ и јед но ста ван.

Ако пре те ра но ко ри сти мо лин ко ве, би ће на ру ше на це ли на ма те ри ја ла и

след уче ња и ко ри сник ће мо жда и од у ста ти од уче ња, јер је ис тра жу ју ћи

веб по мо ћу лин ко ва на и шао на ње му ин те ре сант ни је ства ри и са др жа је!

По мо ћу ани ма ци ја мо же мо са оп шти ти ви ше ин фор ма ци ја не го уз

по моћ обич них сли ка, а да се ка па ци те ти ра чу на ра не мо ра ју ан га жо ва-

ти (по ве ћа ти) у оној ме ри као ка да же ли мо ко ри сти ти ви део са др жа је.

Ово је, пре све га, ва жно ка да се обра зов ни са др жа ји ди стри бу и ра ју ин-

тер не том, у си ту а ци ји ка да те ле ко му ни ка ци о на ин тер нет ин фра струк-

ту ра ни је раз ви је на, као што је још увек си ту а ци ја у Ср би ји. По мо ћу

Флеш пле је ра, ко ји се мо же бес плат но ски ну ти с ин тер не та и ко ри сти се

у окви ру веб пре гле да ча, мо же мо по гле да ти ани ма ци је ко је се на ла зе у

гра ди ву.

Бр зи на од и гра ва ња ани ма ци је мо ра се при ла го ди ти ње ном са др-

жа ју и на ме ни и мо ра да од го ва ра ко ри сни ку (ње го вом уз ра сту и пред-

зна њу)! Код ко ри шће ња ани ма ци ја из у зет но је ва жно зна ти оби ча је и

пред зна ње циљ не гру пе ко ри сни ка. Код ста ри јих уче ни ка тре ба оста ви-

ти ви ше вре ме на за раз у ме ва ње и об ра ду ин фор ма ци ја.


Ва жно је ко ри сти ти ани ма ци је ко је се мо гу ви ше пу та ре про ду ко-

ва ти, тј. по но ви ти! Ани ма ци је су уче ни ци ма увек оми ље ни део обра зов-

ног ма те ри ја ла и тре ба им оси гу ра ти да без ве ћих тех нич ких при пре ма

по но во мо гу да по гле да ју ани ма ци ју ко ју же ле!

3.2. Ме то ди уче ња и на ста ве по др жа ни ин фор ма ци о ним

и ко му ни ка ци о ним тех но ло ги ја ма

3.2.1. Груп ни ме то ди на ста ве

3.2.1.1. Са рад нич ка окру же ња уче ња*

Нај ва жни ји циљ он лајн (енг. „Оnline”) са рад нич ких окру же ња уче-

ња јесте по моћ у за јед нич ком ра ду, ме ђу са рад ни ци ма ко ји ра де фи зич-

ки уда ље ни јед ни од дру гих. За то се по ред уоби ча је них ко му ни ка ци о них

сред ста ва обез бе ђу је и дру га вр ста по мо ћи за јед нич ком ра ду. Од те о ри ја

уче ња ко је су зна чај не за са рад нич ка окру же ња уче ња из дво ји ће мо кон-

струк ти ви стич ку пе да го ги ју ко ја по др жа ва зна ња и ис ку ства ко је је уче-

ник сте као у шко ли, али и то ком не фор мал ног уче ња. У тра ди ци о нал-

ном ин струк ти ви стич ком школ ском мо де лу, ко ји се ба зи ра на пре но су

зна ња од на став ни ка ка уче ни ку, на став ник као струч њак је пре да вач и

оце њи вач, онај ко ји уче ни ку да је упут ства и ко ји га об у ча ва, док је уче-

ник при ну ђен да бу де у па сив ној уло зи оно га ко ре про ду ку је пре да то

зна ње. Са др жај је гру пи сан око пред ме та, а пред ме ти има ју ма ли број

за јед нич ких та ча ка. Окру же ње за уче ње по др жа ва јед но смер ну пре да ју

зна ња, уџ бе ник пре сли ка ва гра ди во, ма ло је ин тер ак тив них са др жа ја и

из во ра ин фор ма ци јa из ко јих би уче ник мо гао да до пу њу је зна ња. Оце-

њи ва ње је нај че шће су мар ног ка рак те ра, ме ри се са мо да ли је до стиг нут

не ки уна пред од ре ђе ни ни во усва ја ња чи ње ни ца. На вр хо ви ма ин струк-

ти ви стич ког тро у гла уче ња на ла зе се уче ник, на став ник и гра ди во, с тим

што је ве за из ме ђу њих уна пред од ре ђе на и јед но смер на.

У кон струк ти ви стич ком мо де лу, за сно ва ном на град њи зна ња пу-

тем са рад ње, на став ник је и у уло зи тре не ра и у уло зи мен то ра, док је

уче ник ак тив ни гра ди тељ зна ња, рав но прав ни уче сник про це са уче ња.

Обра зов ни са др жа ји ко ји по др жа ва ју ова кав ме тод уче ња jeсу ин те гра-

тив ни – об у хва та ју ви ше на став них пред ме та (то не мо ра да зна чи „ста-

па ње” пред ме та, већ ви ше ука зи ва ње на за јед нич ка чво ри шта). Оце њи-

ва ње је ди јаг но стич ког или фор ма тив ног ка рак те ра, а окру же ње уче ња

тре ба да омо гу ћа ва ин тер ак ци ју. Мо дел кон струк ти ви стич ког уче ња је

ди дак тич ки мно го у гао у ко ме, осим за јед ни це на став ни ка и уче ни ка, 1

* Аутор: Ан дреа Кар па ти


има ме ста и за отво ре не за дат ке, а окру же ње уче ња са сред стви ма обра-

зов не ин фор ма ти ке ов де до би ја мно го ве ћу уло гу у од но су на све оста ле

мо де ле (Na hal ka, 2001).

Са рад нич ко уче ње пот по мог ну то ра чу на ром (енг. „Com pu ter Sup-

por ted Col la bo ra ti ve Le ar ning”) до при но си пе да го шкој па ра диг ми град-

ње зна ња и дру штве них оче ки ва ња, као и зах те ву раз во ја со ци јал них

ком пе тен ци ја. Са рад нич ка окру же ња уче ња нај че шће ни су са свим

пред о дре ђе них са др жа ја јер је циљ са рад ње упра во за јед нич ка из-

град ња зна ња и но вих са зна ња. Кла си чан при мер уче ња на осно ву ис-

тра жи ва ња (енг. „In qu iry Ba sed Le ar ning”) по др жа ног ра чу на ром као

што је „Ме ђу на род но окру же ње уче ња пот по мог ну то ра чу на ром” (енг.

„Com pu ter Sup por ted In ter na ti o nal Le ar ning En vi ron ments”) ка над ских

ис тра жи ва ча Скардамалије и Бе реј тера. Ово вир ту ел но окру же ње се

ко ри сти у број ним европ ским зе мља ма (а у Фин ској је, на при мер, про-

из вод са рад нич ког уче ња по др жан на ци о нал ном ли цен цом) и омо гу-

ћа ва уче ње то ком за јед нич ких ак тив но сти. Ту су на став ник и уче ни ци

са рад ни ци у ис тра жи ва њу, јер на став ник то ком ре ша ва ња по је ди них

за да та ка ини ци ра са зна ње сво јих уче ни ка-аси сте на та у ис тра жи ва њу

(енг. „Cog ni ti ve Ap pren ti ces hip”) ка ко би они са вла да ли ме то де ис тра-

жи ва ња. На став ник мо де лу је уло гу во ђе ис тра жи ва ња ко ји по ма же

уче ни ку да ре ши за да так де фи ни сан од стра не на став ни ка.„Ме ђу на-

род но окру же ње уче ња пот по мог ну то ра чу на ром” са др жи ди ги тал не

ала те за уче ње ба зи ра но на про бле му (енг. „Pro blem Ba sed Le ar ning”) и

та ко по ма же на став ни ку и ње го вим уче ни ци ма у об ли ко ва њу про це са

уче ња као са рад нич ког про це са.

Је дан од ре ла тив но но вих мо де ла са рад нич ке из град ње зна ња је

три ја ло шка те о ри ја уче ња (енг. „Tri a lo gi cal Le ar ning The ory”), ко ја под-

ра зу ме ва уче ње кроз мо де ле и са др жа је ко ји су за јед нич ки ства ра ни или

мо ди фи ко ва ни. На су прот по је ди нач ном уче њу и ди ја ло гу или ин тер ак-

ци ји дво је или ви ше љу ди, три ја ло шко уче ње ста вља на гла сак на ин тер-

ак ци ју из ме ђу две или ви ше осо ба у ко јој је тре ћа стра на упра во обје кат

са др жа ја ко јег за јед нич ки ства ра ју или об ра ђу ју.16 Три ја ло шка те о ри ја

уче ња (Paavola Hakkarainen, 2005) узи ма за осно ву уче ње као из град њу

зна ња и у се би са др жи те о ри је по пут мо де ла ино ва тив них за јед ни ца уче-

ња (Engeström: Екс пан зив но уче ње, Be re i ters: Из град ња зна ња, Ta ke uc hi:

Ор га ни за ци о но ства ра ње зна ња).

16 Ово мо гу да бу ду, на при мер, тек сто ви на ви ки пе ди ји, за јед нич ки ство ре ни струч-

ни тек сто ви или за јед нич ки ство ре не ма пе пој мо ва, ма пе ума, ма пе рас пра ве, где њи хо-

ви ства ра о ци ра де на за јед нич ком про из во ду. О ово ме де таљ ни је у дру гим по гла вљи ма

ове књи ге.


Овај пе да го шки мо дел се при кљу чу је те о ри ји ак тив но сти ко ја на-

гла ша ва објект ну ори јен ти са ност људ ских ак тив но сти и је дан од ње них

глав них еле ме на та је ства ра ње пој мо ва. Са рад нич ки мо дел уче ња на

ала те елек трон ског уче ња гле да као на сва ко днев ну ре ал ност дру штва

ба зи ра ног на зна њу, а не ви ше са мо као на тех нич ке мо гућ но сти. Веб 2.0

ала ти од го ва ра ју на зах те ве „умре же ног дру штва”: ства ра ју пре лаз из ме-

ђу фор мал ног и не фор мал ног уче ња. Омо гу ће но је кре та ње у вир ту ел-

ним про сто ри ма уче ња и ко ри шће ње ме то да уче ња ко ји се мо гу при ме-

њи ва ти у при ват ном жи во ту или на про јек ти ма за тво ре них гру па (нпр.

гру пе на став ни ка, фир ме за раз вој софт ве ра). У овом но вом окру же њу

се за рав но прав не обра зов не ала те сма тра ју они ко ји омо гу ћа ва ју раз-

ме ну да то те ка на ин тер не ту (сли ке, тек сто ви, аудио...), за тим ин тер нет

фо ру ми за раз ме ну ми шље ња и ви ки пе ди ја са др жа ја ко ји се сло бод но

уре ђу ју и мо гу да се ба ве би ло ко јом те мом. Све то ства ра лич но окру-

же ње уче ња (енг.„Per so na li sed Le ar ning En vi ron ment”), чи ји су ва жни

де ло ви при ме не ко ји по ма жу са рад њу рад них гру па, за јед ни ца уче ња (о

ово ме де таљ ни је у на став ку књи ге).

Ка рак те ри сти ке са рад нич ких (ко ла бо ра тив них) окру же ња уче ња су:

осла ња се на прет ход но зна ње уче ни ка; –

гра ди во се пред ста вља пу тем ди рект них от кри ћа – ак тив но уче ње; –

стал на мо гућ ност (са мо)из ра жа ва ња; –

мул ти кул ту рал ност – ла ко је спо ји ти се са до ма ћим и стра ним –

гру па ма ко је ко ри сте да то окру же ње – за јед нич ки рад са истим

ди ги тал ним учи ли ма;

ко ри шће ње ви ше чу ла у уче њу; –

ма ње је ва жан про из вод, тј. гра ди во, не го про цес от кри ва ња –

зна ња, а про цес под јед на ко до бро мо гу да пра те и на став ник и

уче ни ци. Окру же ње чу ва њи хо ве ди ја ло ге, пла но ве, на цр те, као

и по лу за вр ше на, а за тим зна чај но про ме ње на де ла.

Мно ге шко ле у Ма ђар ској ко ри сте софт вер за по др шку са рад-

нич ком уче њу „Fle3”, окру же ње уче ња бу дућ но сти (енг. „Fu tu re Le-

ar ning En vi ron ment”) на веб сај ту http://fle3.uiah.fi, у пут ство на ма-

ђар ском: https://fa ber.po li.hu/fle_ma nual. У Ма ђар ској је он пр ви пут

те сти ран у већ по ме ну том про јек ту „Val net/IT CO LE”, „Во де ни зна ци”

(мађ. Vízjelek), у са рад њи са Про грам ском кан це ла ри јом „Шу ли нет”

(мађ. Su li net) и Мре же Европ ских шко ла (ЕУН) и то у де сет ино ва-

тив них шко ла (ви ди: Fő ző, 2006). „Fle3” се не обра ћа на став ни ку ко ји

во ли да тач но од ре ди уче ни ци ма шта и ка да да ра де, већ ће се у овом

вир ту ел ном про сто ру до бро осе ћа ти они на став ни ци ко ји ра до ор га-


ни зу ју рад у па ро ви ма или по гру па ма, јер је ово окру же ње усме ре но

на кон струк ци ју зна ња и на раз вој ис тра жи ва ња зна ња. То ком ино ва-

тив ног про гра ма „Во де ни зна ци” де ца су, на при мер, оства ри ла ми ни

про јек те: фо то гра фи са ли су ста ја ће или те ку ће во де у бли зи ни сво је

шко ле и раз ма тра ли ре зул та те с аспек та очу ва ња жи вот не сре ди не,

кул ту ре и умет но сти. То зна чи да су ме ри ли за га ђе ње и на ли цу ме ста

вр ши ли хе миј ске огле де, а за тим опи си ва ли кул тур но-исто риј ске и

умет нич ке до га ђа је ко ји су у ве зи са во дом. „Fle3” је за ми шљен та ко

да гру пе уче ни ка за ин те ре су је за ис тра жи ва ња и са мо стал на от кри-

ћа то ком уче ња, за то се и по ка зао до брим у про јект ном ра ду (ви ди:

„Про јект на на ста ва у Ма ђар ској”, мађ. „A magyarországi projektokta-

tás”).

Рад се у окви ру „Fle3” од ви ја по кур се ви ма у ко ји ма од јед ном мо-

же уче ство ва ти нај ви ше 40 ко ри сни ка. Ко ри сни ке у си стем по зи ва на-

став ник, па има мо пот пу но за тво рен си стем. Плат фор ма има у осно ви

три де ла: „Ку ћи цу” (енг. „Web Top”), „Др во зна ња” (енг. „Know led ge

Bu il ding”) и „Ку ћи цу иде ја” (енг. „Jam ming Tool”), ко је се при ме њу ју у

раз ли чи тим ета па ма ра да. Ку ћи ца је соп стве на те ри то ри ја сва ког ко-

ри сни ка где се при ку пља ју сли ке, тек сту ал не ин фор ма ци је, лин ко ви

са ку пље ни то ком об ра де те ме. Ово је при ват ни про стор, али и оста ли

уче ни ци увек мо гу при сту пи ти ин фор ма ци ја ма ко је се ту чу ва ју. Ве-

ли ки део ра да се де ша ва у Др ве ту зна ња. Ово је струк тур но ко му ни ка-

ци о но окру же ње груп ног уче ња у ко ме уче ни ци сту па ју у ве зу као на

фо ру ми ма. Ку ћи ца иде ја је про стор за сло бод не асо ци ја ци је, кре а тив-

но за јед нич ко раз ми шља ње, где ђа ци „идеј ним мр ви ца ма” по ма жу за-

јед нич ки ис тра жи вач ки рад. Ту се мо гу ства ра ти и сли ке, па и ви зу ел но

раз ми шља ње до ла зи до из ра жа ја.

Нај но ви ји рад гру пе ко ја раз ви ја „Fle3” је са рад нич ко окру же ње за

раз ме ну зна ња „Le Mill”, где се већ при ка за ној ба зи по да та ка „CA LI BRA-

TE” про јек та ЛРЕ при кљу чу је и веб пор тал за са рад њу на став ни ка и за

де ље ње обра зов них ма те ри ја ла „Le Mill”, ко ме се мо же при сту пи ти пре-

ко лин ка http://le mill.net. На овом пор та лу се мо гу до да ва ти но ва гра ди-

ва, мо же се екс пе ри мен ти са ти њи ме и мо же се уре ђи ва ти. У функ ци ји је

и си стем за пре тра гу ко ји по ма же у на ла же њу нај ре ле вант ни јег гра ди ва.

Мо гу се ства ра ти и вир ту ел не гру пе или се та кви ма мо же при кљу чи-

ти пре ко став ке у ме ни ју „За јед ни ца” (ви ди ис под). На по чет ној стра ни

би ра мо јед ну од три ис так ну те мо гућ но сти: са др жај, ме то ди, сред ства.

Са др жај се од но си на на став не са др жа је. Ту мо же мо пре тра жи ва ти по

раз ли чи тим кљу че ви ма (име, на слов, на став ни пред мет, циљ на гру па,

кључ на реч), а кли ком на Са др жај мо же мо от пре ми ти (енг. „Upload”)

но ве на став не са др жа је у си стем.


Веб пор тал за са рад њу на став ни ка и де ље ње обра зов них са др жа ја„Le Mill”

Да ље пре тра жи ва ње на став них са др жа ја се мо же вр ши ти по: је зи-

ци ма, кључ ним ре чи ма, по на став ним пред ме ти ма и циљ ним гру па ма.

Пре тра га пред ста вље них ме то да на ста ве је мо гу ћа по: је зи ци ма, кључ-

ним ре чи ма и по ор га ни за ци о ним фор ма ма (нпр. са рад ња, груп ни рад,

рад по про јек ти ма итд.). Ко ри сник чу ва сво је ода бра не ме то де „Мо ји

ме то ди” у фа сци кла ма „Пу бли ко ва но” и „Збир ке”. Пре тра га сред ста-

ва се мо же ра ди ти по је зи ци ма и кључ ним ре чи ма, а са др жа ји се мо гу

сме сти ти у си сте ме „Пу бли ко ва но” и „Збир ке”. Ако клик не мо на нат-

пис Ме то ди до ла зи мо до збир ке лек си кон ског ка рак те ра ко ја мо же да

нам ме то до ло шки по мог не у пе да го шком ра ду. Ту на став ни ци мо гу да

раз ме њу ју ис ку ства, мо гу да пред ла жу од ре ђе на на став на сред ства и да

пред ста ве од ре ђе не софт ве ре за на ста ву. У сва кој од три по ме ну те по-

ну ђе не оп ци је по сто ји мо гућ ност до да ва ња фа во ри ти ма што умно го ме

олак ша ва рад на став ни ка.

По што је „Le Mill” са рад нич ко, за јед нич ко рад но окру же ње, по-

сто ји и мо гућ ност тра же ња осо ба ко је уче ству ју у за јед нич ком ра ду и

то на стра ни ци „За јед ни ца”. Мо же мо да тра жи мо осо бе и гру пе. Осо бе

тра жи мо пре ма је зи ку, име ну, зе мљи, ком пе тен ци ја ма, ин те ре со ва њу и

на став ним пред ме ти ма, а гру пе по је зи ци ма, име ну и кључ ним ре чи-

ма. Нај ве ћа пред ност „Le Mill” окру же ња упра во је то што се њи ме мо гу

ства ра ти гру пе ко је гра де зна ње са рад њом. „Le Mill” се ис ти че по то ме

што се пред ста вље ни са др жа ји че сто по зи ва ју на обра зов не пор та ле или


на соп стве не веб стра ни це са на став ним са др жа ји ма. Ни су ово јед но-

став ни лин ко ви већ пред ло зи ба зи ра ни на ис ку стви ма, јер онај ко ји је

по ста вио садр жај де таљ но ин фор ми ше о ко ри шће њу пред ло же не веб

стра ни це, мо гућ но сти ма и свој стви ма.

„Le Mill” по сто ји на мно гим је зи ци ма: че шком, не мач ком, ен гле-

ском, шпан ском, естон ском, фин ском, фран цу ском, ма ђар ском, арап-

ском, ли тван ском, пољ ском, ру ском, швед ском – и има пре гршт ма те ри-

ја ла о овим зе мља ма и свим дру гим у ко ји ма се до тич ни је зи ци ко ри сте

као зва нич ни (обра зов ни). Из зе ма ља ко је се још ни су при кљу чи ле за ин-

те ре со ва ли су се тек по је ди ни пе да го зи, због че га има ре ла тив но ма ло,

нпр. сло вач ких или хо ланд ских на став них са др жа ја. Слич но си сте ми ма

Европ ског пор та ла за школ ско гра ди во, и ов де по чет ни ци ма или они ма

ко ји има ју по те шко ћа по ма же мул ти функ ци о нал ни си стем за по моћ.

И збир ка че сто по ста вља них пи та ња мо же пру жи ти ко ри сне иде је и ин-

фор ма ци је.

Но ви про је кат, по име ну „MELT”, по кре нут је 2007. го ди не и ба ви

се уса вр ша ва њем и до пу ња ва њем ба зе Европ ског пор та ла за школ ско

гра ди во. Мо дер ни зо ва ни пор тал ће би ти на след ник Европ ског пор та ла

за школ ско гра ди во од мар та 2009, с том пред но шћу да ће рад на став-

ни ка по ма га ти мно го де таљ ни јим по да ци ма (о еле мен ти ма гра ди ва, са

ин фор ма ци ја ма ко је олак ша ва ју ко ри шће ње тих еле ме на та). Сре ћом,

овај про је кат ће се по за ба ви ти и са два про бле ма – бо љим озна ча ва њем

гра ди ва и обез бе ђи ва њем ква ли те та са др жа ја. На ин фор ма ци о ном сај ту

http://in fo.melt-pro ject.eu пи ше да се од овог про јек та мо гу оче ки ва ти и

но ви не ве за не за по ста вља ње на став них са др жа ја. Овај про је кат та ко ђе

усме ра ва „Мре жа Европ ских шко ла”, а парт не ри у Ма ђар ској су љу ди

ко ји ра де на Шу ли нет ди ги тал ној ба зи по да та ка.

Не ко ли ко пред но сти Европ ског пор та ла за школ ско гра ди во:

Кон тро ли шу га струч ни и уве жба ни љу ди ко ји пре гле да ју гра- –

ди во и озна ча ва ју га де таљ ни јим опи си ма – ин дек си ра ју га.

И са ми на став ни ци ко ји су ко ри сни ци „MELT”-а на пор та лу –

мо гу да по ста ве ин дек са ци ју. Ен гле ским из ра зи ма за так со-

но ми ју (енг. „Тaxonomy”) и на род (енг. „Folk”) ово за јед нич ко

ства ра ње пре по ру ка на зи ва мо фолк со но ми јом (енг. „Folk so-

nomy”).

Софт вер за ауто мат ску про из вод њу ме та по да та ка по ма же да –

о по је ди ним еле мен ти ма гра ди ва рас по ла же мо нај ве ћим мо-

гу ћим бро јем по да та ка. Циљ је да на ста не окру же ње у ко јем

је по тра га по јед но ста вље на и ефи ка сни ја (еко ло ги ја ме та по-

да та ка).


Обез бе ђи ва ње ква ли те та са др жа ја ће у по чет ку би ти за да так –

на ци о нал них снаб де ва ча по да ци ма и оба вља ће се уз по моћ

струч них на став ни ка и оце њи ва ча. На на ци о нал ном ни воу ће

се раз ма тра ти:

– ис прав ност гра ди ва (на уч на тач ност);

– опа сан, не ко рект ни са др жај ће би ти „фил три ран”;

– пи та ња ве за на за аутор ска пра ва.

Ако се све ове но ви не и оства ре, Европски пор тал за школ ско гра-

ди во ће за и ста по ста ти ба за зна ња на европ ском ни воу, ко ја се ла ко ко-

ри сти, а ко ри сни ци (би ли они на став ни ци или уче ни ци) пред ста вља ће

европ ску за јед ни цу не са мо у прав ном, већ и у пе да го шком кон тек сту.

3.2.1.2. Про јект ни ме тод, при пре ма мул ти ме ди јал них про је ка та*

У Ма ђар ској се од груп них ме то да на ста ве нај бо ље и нај ви ше по-

зна је про јект ни ме тод. Су шти на овог ме то да јесте да на кра ју од ре ђе не

ета пе у уче њу уче ни ци тре ба да при пре ме не ки ма те ри јал, про из вод ко ји

је опи пљив (Fa lus, 2003). Због ово га су про јект ни за да ци че сто сло же ни,

зах те ва ју рад у гру па ма и са рад њу и прак тич ног су ти па. Сва ко дне ви цу

ђа ка у 21. ве ку у ве ли кој ме ри од ре ђу ју ме ди ји и ин тер нет ко ји су за њих

глав ни из во ри са зна ња ван шко ле (Molnár, 2007). Сто га је не ки за да так

за њих жи вот ни, мо ти ви шу ћи, прак ти чан са мо ако за ње го во ре ша ва ње

тре ба да се ко ри сти уоби ча је но сред ство за ре ша ва ње про бле ма: ра чу-

нар, ин тер нет, мо бил ни те ле фон и др. (Csapó, 2003). Ове зах те ве за до во-

ља ва ју мул ти ме ди јал ни про јек ти.

DDM-E мо дел (Ka ren & Bar ron, 2006)1

* Аутор: Ђен ђвер Мол нар


Сли ка по ка зу је ше мат ски DDM-E мо дел пла ни ра ња мул ти ме ди јал-

них про је ка та. То ком про јек та тре ба оства ри ти ко ра ке у че ти ри основ не

гру пе за да та ка: од лу ка, пла ни ра ње, ре а ли за ци ја и про це на.

Табела: Уло га на став ни ка и уче ни ка то ком оства ри ва ња DDM-E мо де ла

(Ka ren & Bar ron, 2006)

Фаза Улога наставникa Улога ученика

Одлука ПЛАНИРАЊЕ

• Дефинисање стандарда и

образовних циљева

• Дефинисање пројекта

• Које су способности и

таленти потребни?

• Одређивање начина

вредновања

OРГАНИЗАЦИЈА

• Преглед начина стварања

група

• Стварање група

• Одређивање времена које

је на располагању

• Прикупљање идеја у вези

са садржајем

• Студија изводљивости

Планирање • Дефинисање главног

правца планирања, евен-

туално стварање шаблона

или примера

• Формативно вредновање

• План садржаја

• Цртање графикона тока

• Планирање филма, из-

гледа површине

• Стварање приче

Реализација • Помоћ у изради

мултимедијалних

садржаја, усмеравање,

менторски рад

• Формативно вредновање

• Припрема и преузимање

слика и анимација

• Припрема, снимање и

преузимање аудио и

видео материјала

• Интеграција материјала у

програм који омогућава

реализацију пројекта

Вредновање • Вредновање ученика

• Вредновање активности,

упутства за даљи рад

• Приказ пројекта

• Вредновање другова

• Самовредновање

У фа зи од лу чи ва ња, на став ник најпре тре ба да де фи ни ше на став не

са др жа је и пе да го шке ци ље ве због ко јих је и за по чео про је кат и ко ји ће

би ти вред но ва ни то ком ре а ли за ци је. Он тре ба да од ре ди вре мен ско тра-

ја ње про јек та и да то ком ра да де фи ни ше ко јим про из во ди ма, на чи ном


ра да и ко јим сред стви ма мо гу нај бо ље да се ре а ли зу ју да ти ци ље ви. Та да

про је кат тре ба раз ло жи ти са мо на не ко ли ко за да та ка.

Глав на уло га фа зе пла ни ра ња јесте по де ла ра да на ко ра ке и на де-

ли мич не за дат ке. Ова фа за је од од лу чу ју ћег зна ча ја, за то тре ба пред-

ви де ти до вољ но вре ме на, што тре ба об ја сни ти и уче ни ци ма, ко је тре-

ба укљу чи ти у пла ни ра ње да би план обо га ти ли сво јим иде ја ма и да би

се ство ри ла мо ти ва ци ја код њих. Ове ак тив но сти се оба вља ју нај пре са

свим уче ни ци ма за јед но, а за тим уну тар од ре ђе них рад них гру па. Гру пе

се мо гу од ре ди ти и име но ва њем и са мо ор га ни зо ва њем. Нај бо ље је, ме-

ђу тим, ако на став ник да не ко ли ко по моћ них смер ни ца на осно ву ко јих

се уче ни ци са мо ор га ни зу ју у гру пе. Сте пен са мо стал но сти то ком свих

про јект них за да та ка и ак тив но сти за ви си нај ве ћим де лом од ухо да но-

сти. До бро би би ло др жа ти се прин ци па по ступ но сти. На кон за јед нич ког

од ре ђи ва ња де ло ва за да та ка и ре зул та та, пла ни ра ње вре ме на и по де ла

ра да је већ за да так по је ди них рад них гру па. На став ник са мо још у овој

фа зи мо же ути ца ти на ток про јек та, из во ре и сред ства, тј. мо же да да је

са ве те, ша бло не, при ме ре ђа ци ма. Би тан услов пла ни ра ња је то да на

по чет ку на став ник при ка же и по ја сни кри те ри ју ме вред но ва ња, тј. шта

он оче ку је од уче ни ка.

Вред но ва ње тре ба да бу де усме ре но де лом на сам рад, а де лом на

ре зул та те ко је тре ба до би ти (на де ло ве и на за вр шни про из вод). Из ра да

кри те ри ју ма је за да так на став ни ка, док се ко нач но вред но ва ње мо же за-

јед нич ки оба ви ти.

Тре ћа фа за је сам рад на про јек ту, ре ше ње за дат ка. Сва ко ра ди свој

део по сла, у то ме се уче ни ци ме ђу соб но по ма жу, а од де ло ва тре ба да се

са ста ви цео за јед нич ки про из вод. У ме ђу вре ме ну тре ба па зи ти на то да

се по шту ју вре мен ска огра ни че ња и да рад од го ва ра кри те ри ју ми ма. Ко-

ри сно је одр жа ти кон сул та ци је, раз го во ре на ни воу оде ље ња да би се рад

од ви јао ка ко је пла ни ра но. У слу ча ју мул ти ме ди јал них про је ка та тре ба

обра ти ти па жњу и на про бле ме ве за не за ко ри шће ни софт вер и на ком-

па ти бил ност софт ве ра.

Че твр та фа за је пред ста вља ње крај њег про из во да и вред но ва ње на

осно ву уна пред од ре ђе них кри те ри ју ма. Да би да ље ак тив но сти би ле

успе шне, ко ри сно би би ло да на став ник не вред ну је са мо про је кат, већ и

ђа ке, од но сно да за мо ли ђа ке да вред ну ју свој рад и рад гру пе. По тре бан

алат се мо же обез бе ди ти већ на по чет ку про јек та, на при мер у фор ми

кон трол не ли сте или кри те ри ју ма.

Пред ност про јект ног ме то да је ве ли ки сте пен сло бо де, што мо ти-

ви ше уче ни ке. Про је кат ко ји им је по ве рен омо гу ћа ва да они ис по ље

кре а тив ност, док груп ни рад и ме ђу за ви сност раз ви ја ју мно штво спо соб-

но сти, а све то тра ди ци о нал ни обра зов ни си стем не мо же да обез бе ди.


3.2.1.3. Ме тод рас пра ве *

Раз вој ком пе тен ци ја, а то је да нас већ глав ни циљ јав ног обра зо ва ња у

Ма ђар ској, зна чи да тре ба раз ви ја ти спо соб но сти ко је се мо гу до бро ис ко-

ри сти ти у жи вот ним окол но сти ма, у све ту ра да. Јед на од њих је да уче ни ци

бу ду ве шти у рас пра ви, чи ји су нај ва жни ји еле мен ти: ја сна ар гу мен та ци ја,

раз у ме ва ње оно га што парт нер хо ће да ка же, вред но ва ње истог и да ва ње

од го во ра на ра зу мљив и убе дљив на чин. На став ник мо же ефи ка сно да раз-

ви ја ове спо соб но сти са мо ако ре дов но до би ја по врат ну ин фор ма ци ју о њи-

хо вом раз вит ку и ако је спо со бан да ла ко, пре глед но при ка же и ана ли зи ра

рад ње ко је раз ви ја ју уме шност рас пра ве. Ако смо исто вре ме но уче сни ци у

рас пра ви и ње ни по сма тра чи, го то во је не мо гу ће на пра ви ти тач не и де таљ-

не за бе ле шке о бит ним го во ри ма и њи хо вим ме ђу за ви сно сти ма. Сни ма ње

у аудио или ви део фор ма ту зах те ва ве ћи број сред ста ва и те мељ ну ор га ни-

за ци ју, а на кнад ни ра до ви – ста вља ње све га на па пир и ана ли за – зах те ва ју

мно го вре ме на. Све ово је лак ше у ра чу нар ском окру же њу, а у том слу ча ју

не гу би мо ни на прак тич ном, жи вот ном ка рак те ру за да та ка, јер са рад ни ци

ко ји су че сто раз дво је ни др жав ним гра ни ца ма иона ко ре дов но ко ри сте ин-

тер нет за ре ша ва ње по је ди них про бле ма.

Ви зу ел ни при каз зна ња има огро ман број пред но сти, јер је при каз

до го во ра у ства ри гра фич ки пу то каз за уче сни ке. Овим на чи ном се и

на кнад но ла ко мо же утвр ди ти ко је шта ре као и ко ме, ка да, ка квог су

ка рак те ра би ла ње го ва уче шћа у рас пра ви, ка да су би ла пи та ња, ка да се

де ша вао са мо пре нос по да та ка, ко је су се ак тив но сти до го ва ра ле, шта је

ура ђе но и пла ни ра но, мо же да се пра ти кон текст у ком је не што из го во-

ре но, тач ке днев ног ре да итд. При ме ном софт ве ра за пра ће ње рас пра ве

бр зо и јед но став но се ре ша ва ју сле де ћи за да ци:

струк тур и ра ње до го ва ра ња, –

уста но вља ва ње пра вог ре до сле да го вор ни ка, –

од ре ђи ва ње прав ца рас пра ве и фи не ин тер вен ци је, –

ис ти ца ње по др шки и су прот них ста во ва, –

јед но ста ван при каз ве ли ке ко ли чи не ин фор ма ци ја, –

при ме ћи ва ње трен до ва, ста во ва, про ме на, –

раз ви је но ја ча ње се ћа ња, –

по ве ћа ње све сно сти о до при но су дру гих, –

ла ка про ме на мо де ра ци је. –

Циљ са рад нич ког ме то да на ста ве за сно ва ног на рас пра ви (енг. „Col-

la bo ra ti ve Ar gu men ta tion-Ba sed Le ar ning”, скра ће но CABLE) јесте по др-

шка ме то ду рас пра ве и то ала том за по моћ ко му ни ка ци ји и исто вре-

ме но вред но ва ње. Ко ри шће њем овог софт ве ра у Ма ђар ској се од ви јао 1

* Ауто ри: Ан дреа Кар па ти и Пал Мол нар


„SCA LE” про је кат (2000–2004) у ко јем је уче ство ва ло 6 зе ма ља, уз ко ор-

ди на ци ју обра зов но-ин фор ма тич ког ак ци о нар ског дру штва „Ша малк”

(мађ. „SZÁMALK Oktatási és In for ma ti kai Rt”), то ком ко јег је раз ви јен и

ис про бан софт вер ба зи ран на ин тер не ту а ко ји по др жа ва про це се уче-

ња за сно ва не на рас пра ви у сред њим шко ла ма. На пра вљен је софт вер

ко ји мо же да об ра ди ре ле вант ност и те жи ну ар гу ме на та у рас пра ви и то

ефи ка сни је од на став нич ког вред но ва ња. Циљ про јек та је био и раз вој

веб стра ни це ко ја уз по моћ раз ли чи тих сред ста ва (нпр. об ја вљи ва њем

сту ди ја, струч ног ма те ри ја ла и гра ди ва ве за ног за раз вој вич но сти рас-

пра ви) по ма же раз вој не ак тив но сти на став ни ка и струч ња ка ис тра жи ва-

ча, http://www.sza malk.hu/pro jects/P003/De fa ult.htm. Ком по нен та софт-

вер ске по ро ди це под име ном „DREW” омо гу ћа ва вред но ва ње, по врат ну

спре гу пре ма уче ни ку о сна зи и ре ле вант но сти ње го вих ар гу ме на та.

При каз струк ту ре рас пра ве „DREW” софт ве ром, сред ством„SCA LE” про јек та

Софт вер је спо со бан да раз дво ји рас пра ву на еле мен те и да их при-

ка же ди ја гра мом, ко је и сам уче ник мо же пре у ре ди ти. Софт вер пре тва-

ра овај ди ја грам у фор му тек сту ал ног есе ја, при ка зу ју ћи уче ни ку за ви-

сност из ме ђу ди ја гра ма и есе ја. По др жа ва и тек сту ал ни ди ја лог уче ни ка

ко ји рас пра вља ју о ис тој те ми. Ауто мат ски пре тва ра текст у тврд ње,

пра ви ла за кљу чи ва ња и пре ми се, чи ме убр за ва унос ин фор ма ци ја и


омо гу ћа ва пре лаз из про зних тек сто ва у ди ја гра ме рас пра ве и обр ну то.

Рас пра ву при ка зу је на елек трон ском ди ја гра му ко ји се мо же уре ђи ва-

ти и где тврд ње по ве зу ју од го ва ра ју ће стре ли це (тврд ње, про тив тврд ње).

Осим ово га, ана ли тич ки алат софт ве ра „RA IN BOW”, (срп. „Ду га”), од го-

ва ра ју ћим бо ја ма иден ти фи ку је вр сте обра ћа ња17 и од мах да је по врат ну

ин фор ма ци ју на став ни ку о ква ли те ту рас пра ве.

При каз са др жа ја рас пра ве „Ду га” софт ве ром

„Ma pIT” је дру ги си стем за пра ће ње рас пра ве, ко ји је још у фа зи

раз во ја у вре ме пи са ња члан ка (2007. го ди на) и он ће од 2009. та ко ђе

би ти до сту пан бес плат но. Софт вер је у скло пу про јек та „Ла бо ра то ри је

зна ња и прак се”, (енг. „Know led ge Prac ti ce La bo ra tory”), у Ма ђар ској

ис про бан у Цен тру за мул ти пе да го ги ју Уни вер зи те та ЕЛ ТЕ. „Ла бо ра-

то ри ја зна ња и прак се” раз ви ја и те сти ра софт ве ре ко ји се мо гу ко-

ри сти ти у са рад нич кој на ста ви у ви со ком обра зо ва њу и као део то га

и у обу ци на став ни ка, http://www.kp-lab.org/pu bli ca ti ons/pu blic-de li

ve ra bles. Сва ки од ала та „Ла бо ра то ри је зна ња и прак се” по др жа ва са-

рад нич ко уче ње, сти ца ње зна ња за сно ва но на рав но прав ном од но су

и не пре кид ној са рад њи на став ни ка и ђа ка. Наш софт вер за рас пра ве

не са мо да пре сли ка ва, не го и по спе шу је са рад њу ти ме што да је ла ко

17 Вр сте обра ћа ња ко је мо же мо иден ти фи ко ва ти Ду га ком по нен том софт ве ра: 1.

обра ћа ње ван те ме (енг. „Off Task”), 2. Дру же ње, ус по ста вља ње со ци јал них кон та ка та

(енг. „So cial Re la tion”), 3. Ор га ни зо ва ње ин тер ак ци ја (енг. „In ter ac tion Ma na ge ment”),

4. Ор га ни зо ва ње кон крет ног за дат ка (енг. „Task Ma na ge ment”), 5. Ми шље ње (енг. „Opi-

nion”), 6. Ар гу мен та ци ја (енг. „Ar gu men ta tion”), 7. Ис тра жи ва ње де та ља (енг. „Ex plo re/

De e pen”).


упо тре бљи ве и ра зно вр сне ала те за те мељ ну ана ли зу про бле ма и њи-

хо во за јед нич ко ре ша ва ње.„Ma pIt” се као ма па ума (енг. „Mind Map”)

мо же да ље раз ви ја ти и струк ту ри ра ти.

Уз по моћ „Ma pIt”-a мо же мо раз ви ти за јед нич ки рас по ред и не-

пре кид но раз ме њи ва ти ма те ри ја ле – чак и то ком са стан ка – и при

том не мо ра мо да на пу сти мо вир ту е лан про стор у ком раз го ва ра мо,

не тре ба да се обра ти мо на шем си сте му елек трон ске по ште и не тре-

ба да че ка мо док на ша по шиљ ка до спе до свих. Уче сни ци су, да кле,

„при ну ђе ни” да при пре ме сво је ма те ри ја ле за са ста нак (на и ме, на

рас по ла га њу им је соп стве на фа сци кла, а оста ли ће ве ро ват но да се

спре ме, па ће не при пре мље ни уче сник у рас пра ви би ти у под ре ђе-

ном по ло жа ју). Ка да са ста нак поч не, сва ко има ста лан при ступ сли-

ка ма, ни зо ви ма по да та ка, тек сту ал ним до ку мен ти ма ко је су оста ли

од лу чи ли да по де ле, а мо гу и да ис ко ри сте ту ђе ма те ри ја ле за да-

ље уса вр ша ва ње. На за јед нич кој рад ној по вр ши ни се по ја вљу ју и на-

ши ар гу мен ти и про тив ар гу мен ти, а ви ди се и ко ли ко њих че ка да се

укљу чи у рас пра ву о не кој те ми. Го вор ник мо же од мах да по ста ви

сво је нај ва жни је ми сли на за јед нич ки па но за рас пра ву или мо же да

за ду жи за пи сни ча ра да то ура ди уме сто ње га. На кра ју сед ни це, софт-

вер ауто мат ски ства ра под сет ник или за пи сник у ко јем се по је ди ним

те ма ма при дру жу ју бе ле шке на чи ње не на осно ву по је ди них ја вља ња

и спа ја ар гу мен те за и про тив.

Ма па рас пра ве на чи ње на „Ma pIt” софт ве ром


Го то в до ку мент је мно го де таљ ни ји и по у зда ни ји од уоби ча је ног

под сет ни ка, јер се ре зул тат за јед нич ког ра да e-по штом од мах ша ље

свим уче сни ци ма.

Функ ци ја „Ma pIt”-а, ко ја је слич на ма пи ума и спо соб на је да ви зуа -

ли зу је струк ту ру рас пра ве, ар гу мен те и из ја ве ко је су се чу ле при ка зу је

на ди ја гра му, спа ја са по за дин ским по да ци ма, днев ним ре дом са стан ка

или ли стом те ма. Та ко, ако нам је на рас по ла га њу аудио или ви део сни-

мак раз го во ра, он да ре кон струк ци ја це ле рас пра ве тра је са мо не ко ли-

ко ми ну та. Ве ро ват но да ко ри сни ци без по др шке софт ве ра не би би ли

спо соб ни да ство ре ма пу ума ко ја се мо же до бро ис ко ри сти ти, јер би

им па жњу од вла чи ли или ар гу мен ти ко је чу ју или при пре ма соп стве ног

на сту па. Си стем ауто мат ски кре и ра де ло ве ма пе. Овај софт вер мо же да

по мог не у лич ним или он лајн (енг. „On li ne”) су сре ти ма, на са стан ци ма

и то ти ме што гра фич ки при ка зу је раз го во ре, из ја ве, иде је, пред ло ге, за-

тим мо де лу је и ре пре зен ту је то ко ве раз ми шља ња, да би се ка сни је ла ко

мо гли раз дво ји ти де ло ви рас пра ве ко ји се пре кла па ју. Је дан од ци ље ва је

гра фич ки при каз иде ја ко је се ја вља ју то ком рас пра ва и са ста на ка и то

из сред ста ва за за пис кон фе рен ци ја ко је ра де у ре ал ном вре ме ну. Циљ-

на гру па софт ве ра су пре све га уни вер зи тет ски на став ни ци и сту ден ти,

као и уче сни ци по слов ног жи во та: ме на џе ри, ди рек то ри, за по сле ни. Не-

скри ве ни циљ оних ко ји раз ви ја ју овај софт вер је да се он при ме њу је и

на ме на џер ским он лајн са стан ци ма, да кле и у си ту а ци ја ма ко је се баш и

не мо гу ве за ти за про цес уче ња.

У са да шњој фор ми је софт вер спо со бан са мо за пи са ни при каз са-

стан ка, да кле по треб но је ру ком за пи са ти оно што ка жу уче сни ци са-

стан ка. Ово на рав но оста вља ве лик про стор за гре шке услед из о ста вља-

ња, гре ша ка у ку ца њу тек ста – и мо же да оме та ток раз го во ра – јер за

вре ме за пи си ва ња мо ра да за ста не и за пи сни чар и го вор ник и слу ша лац.

За то би, у слу ча је ви ма кад се раз го вор мо же за бе ле жи ти у аудио фор ми,

софт вер био од огром не по мо ћи ка ко за одр жа ва ње при род ног то ка раз-

го во ра та ко и у ње го вој ре кон струк ци ји. Јед на од пред ви ђе них функ ци ја

је упра во сни ма ње раз го во ра у звуч ну да то те ку.18

Тре нут но по сто је ће функ ци је „Ma pIt”-а јесу бе ле же ње и тре нут-

но ма пи ра ње ди ја ло га, гра фич ки при каз из го во ре ног, тј. при каз из го-

18 Да ли ће аудио ма те ри јал би ти ди рект но еми то ван (енг. „Stre a ming”), или ће

мо ћи да се не пре кид но слу ша без пре у зи ма ња (енг. „Dow nlo ad”) или ће би ти мо гу ће

са мо да се он пре у зме; за тим, фор мат за пи са, на чин чу ва ња и ода бир де ло ва за чу-

ва ње и да ље су глав на пи та ња ко ја се ти чу раз во ја. Ако има мо еми то ва ње ме диј ског

са др жа ја, он да не тре ба пре у зи ма ти звуч ну да то те ку, или се већ то ком пре у зи ма ња

мо же слу ша ти до тич на да то те ка. Слу ша ње и ван мре же (енг. „Of fli ne”) зна чи да пр во

мо ра мо да пре у зме мо ма те ри јал па да га за тим слу ша мо пу тем софт ве ра за ре про-

дук ци ју зву ка.


во ре ног пре ко гра фи ко на – пра воу га о ни ци ма се при ка зу је са др жи на

раз го во ра, а стре ли ца ма ток и ре до след раз го во ра. По што је спо со бан

да пра ти то ко ве раз го во ра, „Ma pIt” је по го дан и за ана ли зу оно га што је

из го во ре но на са стан ци ма ис тра жи вач ких гру па.

Не ко ли ко при ме ра упо тре бе:

За јед нич ко уче ње – : ка да се са ста не мо ра ди за јед нич ког уче ња, овај

софт вер мо же да се ис ко ри сти за тек сту ал но бе ле же ње раз го во ра,

пи та ња ко ја су се по ста ви ла, да ље стра те ги је, иде је итд.

Са рад нич ко уче ње – : на сли чан на чин се ко ри сти и за са жи ма ње са-

зна ња ко ја по ти чу од ви ше осо ба, а тек сту ал ни гра фи кон то ка за јед-

нич ке ди ску си је да је од ли чан пре глед са мих те ма.

Од ви ја ње рас пра ва: – ако рас пра ву бе ле жи мо ви зу ел но и тек сту ал но,

он да се ја сно ви де то ко ви раз го во ра, ја вља ња и ре ак ци је, а на кра ју

рас пра ве се мо же су ми ра ти и ис та ћи не што од оно га што се чу ло.

По го дан је за при ме ну и при из ра ди за пи сни ка.

Упра вља ње са стан ци ма: – ор га ни зо ва ње и ре а ли зо ва ње са ста на-

ка по ста је ве о ма јед но став но, јер је софт вер и на ме њен баш за

то. Све функ ци је су ла ко до ступ не то ком раз го во ра и све до гра-

фич ког при ка за оно га што се до га ђа ло. До ступ не су нам сле де ће

функ ци је:

– отва ра ње са стан ка,

– при кљу че ње и од ја ва,

– за вр ше так са стан ка,

– по зив дру гим уче сни ци ма пре и то ком са стан ка,

– за по чи ња ње но ве те ме раз го во ра,

– при кљу че ње по сто је ћој рас пра ви,

– ис ти ца ње, спољ ни из во ри (са ин тер не та и из соп стве них да то-

те ка), бе ле же ње за да та ка.

Ви зу е ли за ци ја струк ту ре раз го во ра: – по је ди не те мат ске обла сти

са ста на ка мо гу се ви зу ел но при ка за ти слич но гра фи ку то ка и ма пи

ума. По је ди не ди ску си је се спа ја ју стре ли ца ма у скла ду са тач ка ма

ко је их спа ја ју, та ко да се ток и струк ту ра са стан ка мо гу са гле да ти у

мо не ту.

Из ра да под сет ни ка: – по што се раз го вор и де та љи при ка зу ју гра фич-

ким еле мен ти ма, до би ја мо ток раз го во ра сли чан ма пи ума и гра фи-

ко ну то ка; ако се та ше ма би ло ка да по но во по гле да, раз го вор се бр зо

и ла ко мо же ре кон стру и са ти, па мо же би ти од лич но сред ство за ви-

зу ел но под се ћа ње.

Са рад нич ко пи са ње: – софт вер се не мо ра ко ри сти ти са мо за са стан-

ке ужи во. Мо же да се ор га ни зу је и ис кљу чи во пи са на са рад ња чи ји


је циљ ства ра ње за јед нич ких до ку ме на та и до ку мен та ци је. Тек сто ви

ко ји та ко на ста ју мо гу се до бро струк ту ри ра ти, про ме не се јед но-

став но пра те и у слу ча ју по тре бе се мо гу за бе ле жи ти. На при мер, мо-

же мо по је ди на по гла вља за јед нич ки уре ђе ног до ку мен та по кре ну ти

као за себ не кон вер за ци је и на до гра ди ти их у са рад њи. Ако се ука же

по тре ба, мо же мо отво ри ти до дат на пот по гла вља.

Раз ме на зна ња: – ма па зна ња као ре зул тат са рад ње, за хва љу ју ћи

сво јој пре глед но сти, до број струк ту ри, ускла ђе ној тек сту ал ној и

гра фич кој пре зен та ци ји мо же би ти од ли чан по моћ ни алат у раз-

ме ни и об ја вљи ва њу но во на ста лог зна ња. Би ло да је реч о штам па-

ној или ди ги тал ној фор ми, са др жај на шег ра да ће мо ћи ла ко да се

пра ти, би ће мо гу ће да се ла ко ре кон стру и ше и мо ћи ће до бро да се

укло пи у но ве до ку мен те.

Из град ња зна ња – : по што софт вер до зво ља ва са рад њу ви ше уче сни-

ка, сам по се би се на ме ће ме тод сти ца ња зна ња са ви ше уче сни ка.

Ка ко се бе ле же раз го во ри, ре ак ци је, пи та ња, уче шћа у ди ску си ји,

та ко по је ди нач но зна ње по ста је део ко лек тив ног зна ња. Уче сни ци

у раз го во ру об ра ђу ју јед ну те мат ску област или де ло ве те ма и са-

жи ма ју их у пи са ној или гра фич кој фор ми.

3.2.1.4. Про блем ско е-уче ње*

Те ле ви зи ја и све ра ши ре ни ја упо тре ба ин тер не та за по сле ди цу

има ју да све ве ћи део зна ња уче ни ка по ти че из ван школ ског окру же-

ња. Ефи ка сност обра зо ва ња је у ве ли кој ме ри од ре ђе на ти ме да ли се

шко ла при ла го ђа ва но во на ста лој си ту а ци ји (Csapó, 2005), да ли на став-

ни ци узи ма ју у об зир да (1) де ца све ви ше уче ван шко ле, (2) са зна ња

ко ја по ти чу из раз ли чи тих ме ди ја ни су увек ре ле вант на и (3) да ли се

на став ни ци тру де да уоб ли че и ин те гри шу та са зна ња. Ако се то не де-

ша ва, он да ће нај ве ћи део оно га што се на у чи у шко ли и оста ти у њој

и не ће до ћи у ин тер ак ци је са са зна њи ма и ис ку стви ма ко ја су сте че на

ван шко ле. „Шко ла ће има ти ре ле ван тан ути цај на сво је уче ни ке ако

од мно штва из во ра зна ња што ви ше њих уве де у свој ви до круг и ако се

тру ди да све то ује ди ни, ин те гри ше; ако по ма же сво јим уче ни ци ма у

вред но ва њу, ода би ру и ко ри шће њу ин фор ма ци ја ко је сти жу раз ли чи-

тим ка на ли ма.” (Csapó, 2005)

По што су ђа ци у нај ве ћој ме ри из ло же ни ути ца ју елек трон ских

ме ди ја, они оче ку ју да те ути ца је укљу чи мо у школ ску на ста ву. Ако

гра ди во упа ку је мо у про бле ме ко ји су ва жни за уче ни ке и ове про-

бле ме мо гу да ре ше ин фор ма ци ја ма ко је су из сва ко днев ног жи во та, 1

* Аутор: Ђен ђвер Мол нар


он да ства ра мо ди рект ну ве зу из ме ђу усва ја ња и при ме не зна ња. На-

став ни ме тод ко ји је по го дан за оства ре ње тог ци ља је про блем ско

е-уче ње.

Ин фор ма тич ка кул ту ра је оно без че га се не мо же у ин фор ма-

тич ком дру штву (Lom he im, 2005), где се под ин фор ма тич ком кул ту ром

под ра зу ме ва тра же ње, се лек то ва ње, кри тич ко вред но ва ње, за пис, а по-

том од го ва ра ју ћа об ра да и ефи ка сна упо тре ба ин фор ма ци ја (Csapó,

2005). Све на бро ја но се, ме ђу тим, мо же на у чи ти ис кљу чи во у прак си,

об ра дом ве ли ке ко ли чи не ин фор ма ци ја. Про блем ско е-уче ње је по го-

дан ме тод и у овом слу ча ју.

Про блем ско уче ње то јест е-про блем ско уче ње је на став ни ме-

тод ко ји је усме рен на уче ни ка. Он при ме њу је еле мен те са рад нич ког и

про јект ног ра да, али се у осно ви раз ли ку је од оста лих на став них ме то-

да у при бли жа ва њу про бле му, за дат ку. На и ме, уче ни ци ра де у ма лим

гру па ма (4–7 осо ба), њи хов рад по ма же јед на од ра сла осо ба или ста-

ри ји уче ник ко ји се обич но на зи ва ту то ром, фа си ли та то ром (аси стен-

том или по ма га чем). За да так му је да под сти че раз го во ре и за јед нич ки

рад, а не да пре но си зна ње. Кључ ни еле ме нат овог ме то да је аутен-

тича н про блем ко ји је за дат на по чет ку фа зе уче ња, што по ста је алат за

усва ја ње и раз вој зна ња и спо соб но сти за ре ша ва ње про бле ма. То ком

про це са уче ња но ве ин фор ма ци је се усва ја ју пу тем ана ли зе ре ша ва ња

про бле ма, са мо ре гу ла ци о ним уче њем (Molnár, 2005).

Ти пич но окру же ње про блем ског е-уче ња

Не из о став ни еле ме нат ча са за сно ва ног на ме то ду про блем ског

е-уче ња је што пот пу ни је ис ко ри шће ње мо гућ но сти ко је пру жа ју ин-

тер нет и ра чу нар, то јест за јед нич ка при ме на син хро них и асин хро них

ме то да (Fő ző, 2006).

Час уме сто по на вља ња и осве жа ва ња прет ход них зна ња за по чи ње

за да ва њем про бле ма ко ји у иде ал ном слу ча ју ни је кон кре тан про блем,

већ са мо про блем ска си ту а ци ја. Пре по зна ва ње про бле ма је оте жа но

ти ме што му ни је прет хо ди ло под се ћа ње на прет ход но на у че но гра ди-

во ко је је по треб но за ре ше ње про бле ма, ни ти би ло ко је дру го упут ство

ве за но за ре ше ње про бле ма (Mol nár, 2005).

Као пр ви ко рак на кон упо зна ва ња са си ту а ци јом, ђа ци тре ба да

од лу че да ли по сто ји про блем и ако по сто ји, шта би то мо гло би ти.

Дру ги ко рак је то да ђа ци у ма лим гру па ма при ку пља ју све оно што

зна ју о про бле му – би ло прет ход на зна ња, би ло ин фор ма ци је ко је су

из ву кли из тек ста ко ји је по слу жио за пред ста вља ње про блем ске си-

ту а ци је – све што им мо же по слу жи ти за те мељ ни је раз у ме ва ње про-


бле ма, евен ту ал но за ње го во ре ша ва ње, по ста вља ње пре ли ми нар них

хи по те за, за про ве ру тих хи по те за итд. На осно ву по сто је ћих зна ња

они са ку пља ју иде је у ве зи са мо гу ћим схва та њима про бле ма и на чи-

ни ма ре ша ва ња.

На кон све га ово га уче ни ци по де ле за дат ке ме ђу со бом, да кле

сва ко до би ја за да так шта ће и где по тра жи ти. Ра ди ве ће ефи ка сно сти

ове фа зе, а пре ко ри шће ња про блем ског е-уче ња у шко ли, у на ста ву

тре ба увр сти ти на став ну је ди ни цу у ко јој ће ђа ци при ку пи ти, си сте-

ма ти зо ва ти и вред но ва ти ло ка ци је и мо гућ но сти при ку пља ња ин фор-

ма ци ја, а за тим на у че но при ме ни ти у прак си.

Ка да се уче ни ци вра те у гру пу, они не ће са мо пре зен то ва ти ре-

зул та те при ку пља ња ин фор ма ци ја, не го ће но ва са зна ња при ме ни ти

и на пре и спи ти ва ње про бле ма, ако је то по треб но. За ово је нео п ход-

на ана ли за про бле ма и њи хо во кри тич ко вред но ва ње. Уче ни ци тре ба

да из дво је ин фор ма ци је по треб не за ре ша ва ње про бле ма и тре ба да

их син те ти зу ју у ци љу да ва ња од го во ра на про блем, тј. ње го вог ре ша-

ва ња. Пред ло же но ре ше ње ће вер ба ли зо ва ти и пот кре пи ти ар гу мен-

ти ма, а за тим ће се на раз ли чи те на чи не освр ну ти на ура ђе но – на

при мер са мо вред но ва њем и груп ним вред но ва њем. То ком вред но ва-

ња ће пре све га тра жи ти од го вор на пи та ње да ли је про блем ре шен и

ка ко је те као рад.

Ре ша ва ње про бле ма у про блем ском уче њу мо же би ти и ду го тра-

јан и кру жни про цес, јер но ве ин фор ма ци је на ме ћу и но ве про бле ме,

па мо же до ћи до про ме не у схва та њу пр во бит ног про бле ма, па цео

про цес кре ће ис по чет ка. То ком ре ша ва ња про бле ма ђа ци на пре ду ју

уче ћи јед ни дру ге, што има по зи ти ван ути цај на дру штве ни раз вој

и на пре дак у уче њу и код оног уче ни ка ко ји је тре нут но у уло зи на-

став ни ка и код оног ко ји од ње га учи. Уло га на став ни ка се у осно ви

раз ли ку је од ње го ве тра ди ци о нал не уло ге, ка да на став ник од ре ђу је

са др жај и тем по уче ња, да је не по сред на упут ства и где је он вла сник

тач ног од го во ра. На ча со ви ма где се при ме њу је е-про блем ско уче ње

на став ник по ма же у про це су раз ми шља ња, он евен ту ал но мо де ли ра

стра те ги ју ис тра жи ва ња, усме ра ва от кри ва ње (Gal lag her, 1997), и по

по тре би по ма же уче ни ци ма у тач ном де фи ни са њу пи та ња ве за них за

ис тра жи ва ње. На став ник има од лу чу ју ћу од лу ку о то ме да ли ће ђа ци

по ста ти до бри са мо ре гу ли шу ћи уче ни ци. Ка ко у Ма ђар ској, та ко и на

ме ђу на род ном ни воу, све је ви ше на став ни ка ко ји успе шно ко ри сте

овај ме тод то ком на ста ве раз ли чи тих пред ме та (Molnár, 2004, 2008;

Törley, 2006; Sej tes, 2006; Arts, 2002; Ac hten ha gen, 2001; Oli ver & Oma ri,

1999).

Documents

Skola Buducnosti