SPECIJALNO IZDANJE

KOLA GAJENJA JAGODEProf. dr Neboja Momirovi

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITACena: 200 dinara 7,40 KM 3,20 EUR 22 Kn 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voa

Zeleni hit d.o.o. Toin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajniki drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Doite da uradimo hemijske analize zemljita i vode za navodnjavanje i da Vam preporuimo program ishrane Vaih zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI

SadrajRobna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voa ............................... 6 Dragi itaoci, Neprestano oslukujui Vae potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voa, a naroito proizvodnja jagodastog voa u fokusu Vaeg interesovanja. Nastavljajui praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, doao je red i na kolu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja kola gajenja povra, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Neboja Momirovi, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktine proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zatienom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Neboji Momiroviu na uloenom trudu i nadamo se da ete bez obzira da li ste profesionalni proizvoa jagode ili ne, meu brojnim tekstovima pronai teme koje Vas interesuju. Korienje savremenih tehnolokih dostignua u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i trinosti jagode i sitnog voa i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zatienom prostoru ........................................... 26 Izvozna ansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe strunjaka Zelenog hita i prof. dr Neboje Momirovia, nastali kao rezultat viegodinjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporuenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margeti, dipl. ing. Direktor: Neboja Margeti, dipl. ing. Tehniko ureenje i grafiki dizajn: Prepress studio AGROTOP tampa: Modriani, Golubinaka 54, 22310 imanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Raunovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekui raun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZATITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

KOLA GAJENJA JAGODE

3

TRITE

Robna proizvodnja jagodei sitnog voa u svetlu novih trinih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voa

oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voa obeleile su nove tendencije i kretanja uslovljena, prvenstveno otvaranjem trita, povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaem i na okolnim tritima. Takoe je dolo i do laganog pomeranja u nainu prometa, kao i do promena u potroakim navikama i u specifinim vidovima tranje za industrijsku preradu. U prethodne dve, ali i u ovoj sezoni zabeleeni su i prvi primeri izvoza jagode, maline i trenje na strana trita, prvenstveno u Rusiju i bive sovjetske republike, ali i u Sloveniju, eku druge okolne zemlje i zemlje lanice Evropske Unije. Prola godina je obeleena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i moemo slobodno rei da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma vane privredne delatnosti. Najpre, dolo je do velikog skoka rasta potronje i cena energije fosilnih goriva, ali i drugih sirovina, u prvom redu poveanja cena mineralnih ubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najveoj meri zavisi cena kotanja poljoprivrednih proizvoda. U Evropskim okvirima doneti su strateki planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa, onom iz obnovljivih izvora,4

P

ukljuujui i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. U svetu, posebno u Kanadi i Sad znaajan deo proizvodnje itarica i uljane repice se troi za dobijanje bioetanola i biodizela. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija, ali politika i vojna sukobljavanja oko kontrole stratekih energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. S druge strane, potronja voa i povra ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. Naroito jagodasto voe koje sadri visoke koliine antioksidativnih materija sve vie postaje predmet prometa, esto i na vrlo velike udaljenosti. Jednoduna ocena svih proizvoaa i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz svee jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael, panija, Italija i Grka), u prvim godinama vrlo ogranienog obima, a u poslednjoj izvesno znaajan po obimu i svojoj vrednosti, promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaeg trita. U poetku je s obzirom na relativno malu tranju zbog slabije kupovne moi graana, uvoz veih koliina bio skopan sa vrlo visokim trokovima transporta, manipulacje i uvanja, sa neizvesnm plasmanom. Zato je domaa jagoda iz zatienog prostora imala vrlo

visoku cenu, te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke trokove dopunskog grejanja. U blioj budunosti, vansezonski uvoz nee biti ogranien prvenstveno na velike lance hipermarketa, ije se dalje irenje moe sa sigurnou oekivati. U prometu jagode tokom sezone nee dolaziti do znaajnijih poremeaja i velikih oscilacija cena, prvenstveno jer se kvalitetna (itaj krupna, sjajna, dobro obojena) jagoda ne moe proizvesti na tradicionalni nain, dok proizvoai kod novopodignutih savremenih zasada jo uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu trinosti, naina pakovanja i niza prateih elemenata u distribuciji i prodaji, to omoguuje i nae pojavljivanje sa trnim vikovima u ponudi zemljama prvenstveno u naem okruenju (CEFTA) ali i na udaljenijim tritima. Veoma je znaajno istai neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji, onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na nae proizvoae. Kasnije, visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspenu proizvodnju, dok se kod nas, osim gajenjem jagode u ravniarskim

KOLA GAJENJA JAGODE

predelima, izmetanjem proizvodnje na vee nadmorske visine moe obezbediti kontinuirano snabdevanje veim delom godine. U ceni kotanja jagodastog voa uopte, cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom, te se u tom smislu zahvaljujui niim trokovima radne snage, moe ostvariti puna profitabilnost veih projekata. Obim proizvodnje kod veih robnih proizvoaa, ili malih proizvoaa povezanih u zadruge, kooperative, ili vee asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila, u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome e se upakovana roba sloiti za transport, rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjau, mora biti to bri i efikasniji, te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji ve imaju izgraenu infrastrukturu, obuene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Uz to, kao i kod drugog jagodastog voa, prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1,2 EUR za kilogram, pri emu kooperativa (zadruga) obezbeuje materijal za pako-

vanje, obezbeuje doradu, pakovanje i plasman. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvoaa jagode su ove godine izvozile za 1,7 EUR za kilogram. Dakle ako uzmemo da kooperative zadre oko 30% za zajednike trokove, onda moemo rei da je to manje vie ujednaena i stabilna cena, te da naa gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu

oko 100 din u otkupu. U toku juna i jula jagoda je skuplja, pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adie prodaje za 3,4 EUR/kg, a pribline su cene i u Sloveniji. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg to je znaajno vie nego u Italiji i Evropi, jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zatienom prostoru i obnavlja iz frigo ivia svakog leta.

Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260.000 hektara, od ega u Evropi najvie u Poljskoj 55.600 ha, zatim u SAD 21.000 ha, Nemakoj 14.200 ha, Turskoj 14.000 ha, paniji 7.400 ha i Italiji 3755 ha. Sobzirom da je najvei broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti mogue trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja poveana za 4%. U zatienom prostoru najvie se gaji u regionu Veneto, a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom, a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija, 320 ha Sicilija, 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. U ravniarskom kontinentalnom delu jagode ima najvie u regionu Veneto 704 ha, potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adie na povrini od 231 ha. Najpribliniji naim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja, uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blae u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji.

KOLA GAJENJA JAGODE

5

rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voa uopte. Geografska irina, karakteristike klime, reljefa i zemljita svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog trita kvalitetnom robom tokom itave sezone. Za razliku od zemalja sa june hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko trite u hladnijem delu godine, proizvodnja u Srbiji treba da poevi od maja meseca, pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogui dovoljno kvalitetne robe za sve veu tranju uslovljenu znaajem koji visok sadraj antioksidanasa u jagodastom vou ima u zatiti zdravlja potroaa. Zahvaljuju vertikalnom termikom gradijentu i obilju proizvodnih povrina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na razliitim nadmorskim visinama, jagoda i ostalo sitno voe se moe proizvoditi tokom itave sezone. U pojedinim reonima, kao to je npr. Arilje, Ivanjica, Javor i Sjenika visoravan, dostupnost vode za navodnjavanje, laka zemljita kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunanih dana, mogu se postii veoma dobri rezultati, pri emu, osim prirodnih uslova, ve imamo obezbeenu i infrastrukturu, iskusne proizvoae, te njihove asocijacije i strunu slubu. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobru od Varvarina prema Velikoj Drenovi, kome gravitiraju i vei proizvoai podno Jastrepca i oko Aleksinca. Drugi regioni sa povoljnim zemljinim i klimatskim uslovima su Mavansko- Pocerski , Subotiki i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljitima pogoduju gajenju jagode, ali niske temperature tokom6

S

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voazime i veliki broj dana sa maglom poveavaju rizik u proizvodnji. Osobine zemljita Za gajenje jagodastog voa najboja su zemljita lakog mehanikog sastava, koja pripadaju seriji peskovitih ilovaa sa manjim sadrajem gline od 30%, poeljno oko 20%. Struktura mora da bude vrlo izraena, nikako preterano fina, a najpoeljnija je veliina agregata od 1-10 mm. Na taj nain zemljite e imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdune osobine. Humusno akumulativni sloj treba da je moan, dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj, kao kod pseudoglejnih zemljita, jer jagodasto voe ne podnosi slabo ocedna zemljita. Dakle osobine kao to su brzina infiltracije, brzina filtracije odnosno kvalitet drenae mora da budu izrazito preovlaujue, jer se u protivnom zbog prevlaenosti korenovog sistema poveava osetljivost useva na oboljenja uvenua i plamenjae. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljita sa pH vrednou 5,5 do 7,0. Pri tom treba imati na umu da na zemljitima sa sadrajem aktivnog krea preko 6% jagodu ne treba gajiti, niti na jako zaslanjenim zemljitima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljita je i sortna specifinost. Tako se najosetljivije, po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljitima, a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretenim uspehom da se gaje na neto teim, ali dobro humoznim i propusnim zemljitima. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razvie useva jagode su 1822C, a optimalne none temperature su 12-13C. Jasno je da usevu jagode odgovaraju prolea sa manjim oscilacijama u dnevnm i nonim temperaturama. Bioloki mnimum za jagodu je 6 C, i praktino usev treba zapoeti sa forsiranjem u prolee kada se none temperature ustale oko ove vrednosti. ivii izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 C, a ozbiljne tete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2C. U plodonoenju visoke temperature u opsegu od 25-35 C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Sa visokim intenzitetom respiracije, posebno tokom toplih noi, smanjuje se akumulacija eera u plodovima. Visoka osunanost tokom dana i relativno svee noi, presudne su za postizanje dobrog kvaliteta, ukusa i arome jagode, kao i sadraja vitamina C u plodovima. Zato u brdsko planinskom podruju jagoda moe imati izvanredan kvalitet i moe na trite pristii u vreme kada je tranja veoma velika.

GAJENJE JAGODE

KOLA GAJENJA JAGODE

SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAA

AquaParcijalno kruni rasprskivaiUdarni rasprskivai11070 Novi Beograd Milutina Milankovia 120a tel: 011/21-39-493, 011/31-32-128 www.agrogas.co.yu

Vodeni topovi

GAJENJE JAGODE

Korienje savremenih tehnolokih dostignua u kontroli mikroklimatslihvoa za gajenje jagodastog uslova u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnoloke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omogue i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih inilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fiziolokih procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvia gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim znaajem, obezbeivanje tehniko-tehnolokih sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlanosti vazduha i koliine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke trinosti, kako za gajenje jagode u zatienom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poeljno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u tokuRegulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili slinih flis termozatitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7C. Zbog toga to veina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 C neophodno je, naroito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj nain obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

KOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, esto dolazi do kanjenja ili ak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunanost dovodi do pojave oteenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mree, ili neki drugi oblik zasene koji e redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature poveala i relativna vlanost vazduha. U objektima zatienog prostora, pravilan menadment svetlosti predstavlja veoma vaan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, moe upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omoguuju bolju zatitu od fiziolokih nedostataka, odnosno od oteenja usled pojave patogena i tetoina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vai,Koliina svetlosti

bele muice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive trulei, to umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, koliina svetla ne omoguuje gajenje jagode u gustinama veim od 10 ivia/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehnike savrenosti sistema broj penje i do 14 ivia/m2, a u Izraelu i do 20 ivia/m2. Uloga mal folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je jo znaajnija sa aspekta trinosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav moe biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvanije bolesti i tetoina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog vee koliine svetla, ve i zbog manje pojave plamenjae u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna mal folija daju odline rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz povrinu zemljita, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti to im obezbeuje pouzdano trogodinje trajanje, nakon ega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma vano sa stanovita odravanja reima vlanosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljita i prizemnog sloja atmosfere, posebno u nonim asovima za vreme toplih noi u periodu plodonoenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poeljno je u poetku koristiti sistem za mikrooroavanje bez obzira na sistem kap po kap koji slui za fertigaciju. Visoka vlanost vazduha i rashlaivanje folija i sadnica doprinosi ujednaenijem i brem porastu i poveava procenat prijema frigo ivia.Navodnjavanje

KOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvalitetai trinosti jagode i sitnog voa ivalitet i trinost su osobine koji se meusobno veoma prepliu, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voa podrazumevamo obino standardima ili zakonom propisane vrednosti sadraja

K

kako ih ostvariti?suve materije (vrednost briksa), eera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zatitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadraja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, ee, tekih metala, rezidua pesticida ili nekih drugih tetnih materija. Osim u kvalitetu, trinost se ogleda u nizu drugih osobina kao to su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veliine, boja, njen intenzitet i sjaj, vrstina, transportabilnost, duina uvanja i konano organoleptike osobine, koje su vrlo esto veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potronji stanovnitva odreenog podruja. Ipak, kod jagode izbalansiranost eera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira to u veletrgovini, ak i na zelenim pijacama vrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju esto presudnu ulogu. Trina jagoda kod domaeg potroaa podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veliine, ali nadasve vanim se smatra krupnoa, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takoe, osobina koja postaje sve bitnija jeste vrstina ploda, odnosno transportabilnost i duina uvanja. Osim to je uslovljena sortimentom, vrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim ueem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivredei mrei lokalnih tv stanicaTV GALAKSIJA 32 AAK etvrtak RTV BATOINA Utorak TV TOP 3 PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS KREPOLJIN Subota TV 2000 LOZNICA Subota STV NEGOTIN Subota RTV VK KIKINDA Petak RTV PATRIJA K23 SUBOTICA Subota TV KANAL 9 KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA KRUEVAC Nedelja TISA INFO KANAL NOVI BEEJ Utorak TV AS ABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NI Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRAC Subota TV SAT - POAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR etvrtak TV POEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BATA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVI Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 etvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 hUrednik i voditelj Dejan Jovanovi Produkcija Rainbow Beograd

10

KOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

Odabir sortimentaa oglednom polju preduzea Zeleni hit traje ispitivanje veeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije, na osnovu ega moemo preporuiti vei broj sorti iz uvoza za razliite sezone i namene gajenja, od najranijih, do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma vaan preduslov za stabilnu proizvodnju. Naime, gajenjem sorata razliite duine vegetacije u regionima sa razliitim toplotnim sumama tokom vegetacione

N

sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom, sezona berbe se maksimalno produuje i time smanjuje pritisak na trite i variranje cene. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju to vei broj sorata razliite namene, od onih za sveu potronju, do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. Proiriti njihovo gajenje od nizijskih podruja do brdsko planinskih krajeva, od krajnjeg juga, pa do najsevernijih podruja Srbije. Iako se na Evropskoj i Amerikoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara,

opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma, a takoe i onim koje su obeleile prethodne decenije i sve se manje gaje, ili sa onim koje se gaje u specifinim klimatskim uslovima, odnosno duini dana. Podebljanim slovima oznaene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanina sortnaj lista) vae za najkomercijalnije, ili najvie gajene, kao i najperspektivnije za 2008 godinu.

KOLA GAJENJA JAGODE

11

Rane sortenosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. To je vrlo krupna sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim ainim listiima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Odline je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti, pa se moe upeno gajiti i na teim i neto alaklnijim zemljitima. U dobrim uslovima proseni prinos po iviu je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Briks je na nivou sorte Clery, ali ima neto vii sadraj kiselina u plodu. Plodovi su vrlo vrsti sa otporom penetracije 3538 g. Prosena masa ploda je 27-30 g, ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Kod ove sorte zametanje, porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje due od desetak do petnaest dana, sa vrlo ujednaenim kvalitetom od poetka do kraja.

Alba je vrlo rana sorta koja u od-

Clery je odlina rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome, solidne vrstine i elf lajfa, visoke otpornosti i adaptibilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko vei od 0,5 do 0,6 kg po iviu. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ogranien i obino se svodi na 0,3 kg po iviu. Relativno dugo plodonosi, ali je u poetku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva na sivu trule u plastenicima. Boja je zadovoljavajua, ali je sklona u odreenim uslovima tamnjenju i matiranju. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane moe se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.

Miss je vrlo rana sorta, vrlo pravilnih, konusnih plodova, neto svetlije boje. Ima visok sadraj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. Potencijal rodnosti nije izrazit, osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljitima. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenue prouzrokovano, bilo plamenjaom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenuem, ak i padanjem rasada.

12

KOLA GAJENJA JAGODE

Srednje rane sorteje srednje rana sorta, koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Plodovi su krupni konusni, vrlo uniformni, izuzetne jarko crvene boje i sjaja, sa vrlo atraktivnm ainim listiima Zahvaljujui visokom sadraju eera, i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar, vrlo blizu ukusu Elsante. Odline je transportabilnosti. Prosean prinos po biljci u dobrim uslovima je 0,9 do 1,1 kg. Prosena masa ploda, 26 do 30 grama, a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Odlina je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata.

Asia

Darselect je ranija francuska sorta koja spada meu najukusnije i veoma gajene posebno u Nemakoj i u Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnou, ali osim rustinog izgleda i tamnije boje, odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi.lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. U Italiji se gaji na veim nadmorskim visinama, posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Srednje rana sorta, par dana ranija od Marmolade, koja obilno zamee. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu vrstinu, karakterie ih izvanredan elf lajf. Plodovi se beru na poetku zrelosti, jer ve tada ih odlikuje visok briks. Na taj nain se

Antea je srednje rana sorta koja stie 5 dana nakon sorte Clery. Plodovi su ujednaeni, izdueno konusnog oblika, srednje krupni do krupni. Plodovi su solidne vrstine i nisu skloni povrinskim povredama u uvanju i manipulacijama, ak i na povienoj temperaturi.

Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na veinu bolesti jagode. Plodovi su krupni, kupasti, izdueni i krupni jarko crvene boje sa naranastom nijansom. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Vrlo pogodna za gajenje na siromanijim i zamorenim zemljitima, gde ne raspolaemo dovoljnim koliinama vode. Lako se odvaja plod, pa se troi manje radne snage u berbi. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena trita.habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Cvasti su visoko u bokoru, pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja esto nije dobra. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Plodovi su solidne krupnoe, vrstine i uniformnosti. Stie 4 dana pre Marmolade. Pogodna za siromanija zemljita. Osetljiva je na antraknozu.

Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zatienom prostoru. Ima vrlo kupne, uniformne plodove konusnog oblika, odline vrstine, crvene boje mesa i dobrog ukusa. Dobro se transportuje i uva do prodaje.

dugo mogu uvati u transportu i prodaji. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na veim nadmorskim visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljitima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja, ostale osobine prvenstveno fantastino izbalansiran odnos kiselina i eera i odlian ukus, jo uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno za pijanu prodaju.

Elsanta je holandska sorta se-

Madalleine ima vrlo bujni

Patty je sorta koja se u Italiji jo uvek puno gaji u Veronskim plasteniciKOLA GAJENJA JAGODE13

- RAGGI-VIVAI - Ravena - GEOPLANT - ezena - PROPLANT - BudimpetaSadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voa, jabuke, kruke, breskve, nektarine, kajsije, ljive, trenje.

- HABERLI - NEW FRUITS

AlbaRana, krupa, sjajna i vrsta

AsiaKrupna, blistava, vrlo ukusna

ElsantaStandard u proizvodnji na supstratu

RoxanaVrlo rodna, obilna jesenja berba

TuchampionPrinosna i ukusna sorta

ThutopIzuzetno rodna i slatka krupna sorta

Loch NessKrupna i slatka kupina za sveu potronju

Standard za plasman u sveem stanju

Tulameen

Srednje rane sortema i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos, za razliku od prolenog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Za berbu stie par dana ranije od Marmolade, ali su plodovi znatno meki, iako izuzetnog sjaja. Odline je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena, pa se preporuuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda, a prethodno se ne vri dezinfekcija.

Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Ima krupnije plodove, tamnije crvene boje, u veoj meri konusnog oblika, ali jo uvek rustinog izgleda i neto nie unformnosti. Po svojim organoleptikim osobinama Sonata ni priblino ne ispunjava standarde sorte Elsanta.

Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Odlikuje je odlian ukus i aroma, visok sjaj i lepa boja, dobra uniformnost i vrstina plodova. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Za branje stie 2 do 3 dana nakon Albe. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti, ali odlinog ukusa i mirisa. Zahteva nova zemljita sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljno razvila do zime..koja je par dana kasnija od Albe. Biljke su bujne odline adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. Plodovi su konusno okruglasti, vrsti, dobrog ukusa i arome. Mada ima lep sjaj, ova sorta moe poprimiti tamniju boju. Cveta veoma rano, a u naim uslovima plodonosi neto iza najranijih sorti.

Queen Elisa je odlina sorta

Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. Odline konzistencije i odlinog ukusa i mirisa. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost.

16

KOLA GAJENJA JAGODE

Srednje kasne i kasne sortese odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Ima izvanredan potencijal rodnosti, koji se meri sa sortom Onda. Plodovi su vrlo krupni, konusnog oblika, tamnije crvene boje i sjajni. Za razliku od Onde imaju odlian ukus.

Dora je sorta novijeg datuma koja

Roxanna ima veoma bujnu biljku, visoke otpornosti na bolesti korena, i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae, delom i na Collectotrichum acutatum. Ima veoma krupne, uniformne, atraktivne plodove, izdueno-kupastog izgleda, srednje konzistencije, jarko crvene boje, dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vreama. Prosean prinos po iviu u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg. Prosena masa ploda je 26-28 grama, a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2, ali ne kao kod Albe. Berba kasni za Marmoladom 2 dana, Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnih plodova, ali ne tako visokog potencijala rodnosti. Karakteriu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje, sa krupnim ainim listiima. Boja u mnogome podsea na Elsantu, a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte.17

Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji, mada ukus a naroito miris ne predstavlja najau stranu ove sorte. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stie otprilike u isto vreme. Solidne je otpornosti na gljivina oboljenja, ali dosta osetljiva na bakterioze.

Marmolada je sorta sa kojom obino zapoinje intenzifikacija proizvodnje, ali posle izvesnog vremena gubi na znaaju, ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. Krupnih i vrsti plodova, sa briksom koji ne prelazi 5,7, sa ukusom koji nije izuzetan, ak i vrlo osetljiva na bolesti korena, ali jo uvek vrlo adaptibilna i dobra, ak i u loim uslovima navodnjavanja i ishrane. Gajiti je na devianskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljita.

KOLA GAJENJA JAGODE

Jako kasne sorteje vajcarska sorta, iji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Ima kupaste, lepo obojene i sjajne plodove, odlinog ukusa i mirisa. to se tie elf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogunosti izvoza. Zamee veliki broj cvetnih grana i plodova. Obavezno treba oistiti da ne bude vie od 2 korenova vrata po iviu u jesenoj nezi zasada.

Thuchampion

Thutop je kasna sorta krupnih, vrlo slatkih plodova, sa malim sadrajem kiselina, ali sa briksom preko 7. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zamee, a plodovi su krupni od poetka do kraja berbe. Sorta je pogodna i za sveu potronju i za industrijsku preradu. Jako kasne sorte

Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima, zbog visokog kvaliteta, odlinog ukusa i mirisa, ak i na visokim temperaturama.

Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Vrlo je slina po svojm osobinama sorti Record.

Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Moe se gajiti uspeno na slabim zemljitima, uz ogranienu agrotehniku i zatitu od koletotrihuma, pepelnice i bolesti korena. Ima krupne, konusne plodove, neto svetlije boje, izraenog sjaja i ne tako vrste. Sadraj vitamina C u plodovima je vrlo visok. Stalnoraajue sorte Albion je amerika sorta iz Kalifornije, solidne otpornosti na uvenue i18

Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim poloajem listova, ne tako bujna. Ima krupne plodove osrednje konzistencije, koji u uslovima visokih temperatura esto gube na kvalitetu i trinosti. Stie 5 dana nakon Marmolade, a u brdsko-planinskom podruju ak 10 dana nakon Elsante.

KOLA GAJENJA JAGODE

Stalno raajue sortevisoko otporna na plamenjau i na koletotrihum. Takoe ima solidnu otpornost na grinje. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante, sa ujednaenijim branjem krupnih plodova prve klase. Ima neto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante, ali daleko ujednaenije plodove po obliku i po veliini. Ima visok briks i solidan ukus.

Ocena trinosti u Breicama, maj 2008, Slovenija

Diamante je amerika sorta stalnoraajue jagode, vrlo bujnog habitusa i odline produktivnosti. Osetljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlo krupni, nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama, odlinog ukusa i vrlo atraktivni. Nema bojazni da e sauvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci.

Organoleptika ocena sa zadnje degustacije u Breicama, maj 2008, Slovenija

Mara de Bois je francuska stalnoraajua sorta jagode, sitnih i neubedljivih plodova, ali izuzetnog ukusa, koja se u Sloveniji plaa i do 7 Eur za kilogram preko leta. Seescape je amerika stalnoraajua sorta koja se odlikuje veoma ujednaenim osobinama. Stajanjem jako gubi na masi. Osim sklonosti kaliranju, ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Pogodna za brdskoplaninska podrujastalnoraajua sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnou. Ima krupne konusne plodove, sjajne crvene boje, dobre uniformnosti, odline vrstine, sa veoma dobrim ukusom, slatke i sa finim kiselinama. Sorta se nalazi u velikom usponu.

Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u prolee i tokom leta. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom eera i kiselina. Plodovi su krupni, konusnog oblika, svetle boje, izraenog sjaja, odline vrstine.

Selva je

U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voa u velikom usponu, sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna trita u Evropskoj uniji. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i trinosti na skupu u Breicama, kome je osim najvienijih proizvoaa jagodastog voa prisustvovali prometnici, struno osoblje savetodavne slube, nauni radnici iz Slovenije i jugoistone Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona.navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u naim agroekolokim uslovima Camarosa, Candonga, Pajaro, Paros, Thetis, Tudla, Ventana. Novi cilj selekcije u Italiji jeste vrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa, Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima, sa namenom udaljenog transporta. pomisli na sortu Zenga Zengana, koja se i danas uspeno gaji, pogotovo na jugu Srbije u Leskovakom i Prokupakom kraju. Intenzitet obojenosti i aromatinosti preporuuje ovu sortu i hladnjaari rado otkupljuju ovu sortu. Naalost, slabija produktivnost ne omoguuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja

Sorte za podruje MediteranaMada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije, regiona Basilicata na jugu Italije, te u paniji, Turskoj na Kipru i na grkim ostrvima, ipak ih taksativno

Industrijske sorteI danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo

Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Ima konusne plodove, intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potronju.19

KOLA GAJENJA JAGODE

SORTIMENTi smanjenog pritiska inokuluma, moe dati odline rezultate. Najvie se gaji na podruju Mave i ve je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. Izuzetno rana i dobra sorta Clary, zbog nieg potencijala rodnosti ima vie alternativa, poput sorte Alba, i drugih srednje ranih sorata Asia, Lia, Queen Elisa,. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. Inae su odlinog ukusa, sjaja, pravilnih, vrstih i kupastih plodova. Najrodnija meu njima je sorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornou na bolesti, dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. Vaan element u odabiru sortimenta je bolji ukus, vrlo visok prinos i odlinu vrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo kasnija, ali izuzetno dugo plodonosi. Ima izuzetno krupan, obojen i vrst plod. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. Izuzetno prinosna sorta. Mada nije izuzetno prinosna, sorta Saint Pierre po svojim osobinama trinosti i po izuzetom ukusu takoe zasluuje veliku panju. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u ezeni. Od poetnih uspeha sa sortom Maja i Gemma, doli su do faze visokog uea na proizvodnim povrinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna, dok je Asia, koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Svojim izdueno kupastim plodovima visokog sjaja, jarke crvene boje koja ne tamni, sitnim semenom, pravilnou, ujednaenou, krupnoom i izuAsia zetnom vrstinom Alba konkurie za lidersko mesto u izvozu na udaljenea trita. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takoe ima vrlo impresivan poetak introdukcije. Sorta Antea prema vodeim strunjacima predstavlja takoe vrlo perspektivnu sortu, a verujemo da e sa razvojem gajenja jagode u zatienom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne, odnosno stalnoraajue i osetljivost na bolesti, prvenstveno na sorte, mada se znalakim navodnjaplamenjau i uvenue, zbog ega recivanjem i ishranom moe indukovati i mo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolenih sorti koje nisu remonperspektivnom. tantne jo jedno solidno zametanje i Niz novih vajcarskih sorata, koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne, podjednako se sa usprve. pehom mogu gajiti i za sveu konzumnu potronju, ali i za preradu, jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatinost. Ove sorte osim vrstine ploda odlikuje i odlina adaptibilnost i otpornost na bolesti, jer su stvorene ukrtanjem sorte Marmolada i jedne autohtone vajcarske sorte. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podsea na Marmoladu, sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo

Alba Komentar vie

Intenzifikacija proizvodnje obino zapoinje irenjem sorte Marmolada, zbog visoke adaptibilnosti, ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje, ve i eventualnih greaka u tehnologiji gajenja. Ova sorta se odlikuje velikim ueem u ukupnom rodu krupnih, kupastih plodova, svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. U odnosu na Marmoladu, sorta Madalleinne je introdukcijom dola neto kasnije. Ova sorta stie ranije, ima karmin crvene plodove, ali je i mnogo vee bujnosti, to u uslovima obilne ishrane azotom obino dovodi do slabije oplodnje, poto su cvasti visoko postavljene u bokoru. Kada je re o zatienom prostoru, za razliku od poetnog trenda gajenja to ranijih sorata, sve se vie uvia da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odlinog kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti, prvenstveno uvoenjem sorte Elsanta, koja je danas manje vie severnoevropski standard. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu, plodovi su vrlo lepe boje i sjaja, ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti, ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. Elsanta u plastenicima uz paljivu tehnologiju gajenja ima deliminu remontantnost, odnosno specifinom ishranom i navodnjavanjem moe naknadno da rodi i do 200 gr po iviu. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. Posebno je preporuujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljita, gde u uslovima niih temperatura20

KOLA GAJENJA JAGODE

KOLA GAJENJA JAGODE

21

SADNI MATERIJAL

Nabavka kvalitetnog sadnog materijala

a sve vrste voa, povra i cvea, te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnoava vegetativnim putem, zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja vaan preduslov uspeha u proizvodnji, posebno god podizanja viegodinjih zasada. Od momenta uvoenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala, proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voa dobila je sasvim nove dimenzije i vidove, ukljuujui i gajenje sa visoki stepenom zatite od nepovoljnih spoljnh inilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Osim protivgradnih mrea, sve vie su u upotrebi kvalitetni mrearnici, nadstrenice od polietilenske folije, moderni tunelski objekti, ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. Na tritiKategorija Dijametar sadnica Fri A- 1000 Fri A- 800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4.5 x 5 cm 4.5 x 5 cm Napomena

Z

ma sa probirljivim kupcima, visoke cene jagode i drugog sitnog voa opravdavaju vrlo visoke trokove vansezonske proizvodnje, jagode, maline ili borovnice, ili pak veoma visoke trokove transporta sa june hemisfere. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz ilea, sa Novog Zelanda i ko zna odakle, esto nije ukusa na koju su potroai navikli, a esto doe i do velikih poremeaja, pa ak smrznuta malina ove zime i prolea vredi itavo bogatstvo od 3,5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim trokovima amortizacije moderne opreme i tehnologije, jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost, neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala.Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din

Stoga je nabavka sertifikovanog, bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od sutinskog znaaja. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matine biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji slui za umnoavanje sertifikovanog sadnog materijala. Matine ili majinske biljke gaje se u mrearnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mreama, dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeena potpuna zdravstvena bezbednost, jer odsustvo vektora (vai, grinja, tripsa i drugih tetoina) znai potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vrnih meristema ili iz stolona, bilo da se vri mikropropagacija za klasino gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih ivia.

Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni ivi otv.polje 60-68 Prezimeli ivi otv. polje 60

U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnoava iz razliitih kategorija frigo ivia, sa ili bez pripadajueg supstrata. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. Najskuplje su A++ trej sadnice, sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm, smrznute sa pripadajuim supstratom na korenovom sistemu.

22

KOLA GAJENJA JAGODE

P R A V E

S A D N I C E

Hranljiva vrednost jagodeagode ne sadre mnogo kalorija 33 kcal, odnosno 137 kJ (u 100 grama). Sadre 0 % holesterola i 0 % masti, to ih preporuuje svima koji ele da smraju, a da, uz to, unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. Meu njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama), vitamin E (0,12 miligrama), B1 (0,031), B2 (0,054), B6 (0,06), PP (0,51), folna kiselina (0,016 mikrograma), bitoin (4), K (13), i, pre svih, vitamin C, koga ima ak 64 miligrama. Od minerala, znaajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma), koji titi zube, kalijuma (147 miligrama) koji pomae u ienju organizma od otrova, blagotvorno delujui na bubrege, srce i kardiovaskularni sistem, ima i kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvoa (pa je dobra u borbi protiv anemije). Prisutnost cinka, joda, ali i hroma, uz malu koliinu saharoze, ini je dostupnom i dijabetiarima, a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena, potreban je oprez naroito kod odojadi koja poinju da se dohranjuju, to uz mleko podrazumeva postupno uvoenje novih namirnica. To znai da se jagode u njihovoj ishrani ne preporuuju pre estog, odnosno od estog do desetog meseca ivota, a ako su roditelji alergini na ovu voku, ili postoji vea sklonost pojavi alergija, jagode ne treba davati pre 12. meseca, odnosno uvode se u ishranu izmeu 12 meseci do navrene druge godine. Ako doe do alergijske reakcije na jagode, potrebno je javiti se lekaru, a ovo voe, na alost, treba izbaciti iz jelovnika. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. Naravno, ima i biljnih vlakana koja poboljavaju varenje hrane. 24

J

Upotreba listaListovi jagode sadre dosta tanina koji se uspeno upotrebljava za leenje proliva, deluje i kao diuretik, tj. podstie mokrenje. Upotrebljava se protiv spoljanjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv loeg zadaha. aj od lista jagoda pripravlja se tako to se 1 gram usitnjenog lista prelije oljicom kipue vode. Stoji 10 minuta, a potom se procedi. Uz sve to, jagoda gasi e, jer sadri 89,5 grama vode u 100 grama. Ona podstie apetit, pa se preporuuje da se jede pre glavnog obroka. Za bolji rad jetre preporuuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima, posebno fenolima, koji spreavaju ili pomau u leenju tekih i hroninih bolesti kao to su dijabetes, kardiovaskularni problemi, maligna oboljenja, ir na elucu, a ak doprinose i smanjenju holesterola. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva, a istraivanja su pokazala i da usporavaju starenje. Jagode su nezamenljive za osobe izloene sekundarnom puenju, jer elagina kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta.

Za beljenje zuba i licaListovi jagode sadre dosta tanina koji se uspeno upotrebljava za leenje proliva, deluje i kao diuretik, tj. podstie mokrenje. Upotrebljava se protiv spoljanjih hemoroida, kao i za ispiranje usta protiv loeg zadaha. aj od lista jagoda pripravlja se tako to se 1 gram usitnjenog lista prelije oljicom kipue vode. Stoji 10 minuta, a potom se procedi.

Jagode i alkoholUtvreno je da manja koliina alkohola pomeana s jagodama ili kupinama, pojaava antioksidantnu snagu tog voa, to poveava karakteristiku spomenutog voa da neutralie destruktivne molekule poznate kao slobodni radikali, koji oteuju DNK i elijsku membranu. Ipak, konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva, ako se uzimaju velike koliine, pa se zato preporuuje umerenost u ispijanju koktela.

Alergen

KOLA GAJENJA JAGODE

Odabir naina proizvodnjeobezbeivanju to due sezone prodaje jagode i radi iznalaenja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odluiti se za kombinaciju nekoliko moguih opcija, odnosno tehnika i sezona gajenja, ukljuujui proizvodnju u plastenicima

U

i staklenicima sa ili bez grejanja, proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima, proizvodnju u niskim tunelima, proizvodnju uz zatitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. U cilju kontinuiranog nastupa na odreenim tritima veliku ulogu treba

da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom podruju, gde e on za berbu pristizati od sredine juna, pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji moe obezbediti kontinuirano snabdevanje trita od kraja marta-poetka aprila, pa sve do novogodinjih praznika.

KOLA GAJENJA JAGODE

25

GAJENJE JAGODE

roizvodnja jagode u zatienom prostoru ima niz ogranienja u naoj zemlji, koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. Poto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tritima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zatienom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana.

P

Tehnologija gajenja jagode u zatienom prostoruKada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo ivie, koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu, daleko prevazilaze ivie koje moemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. ivii se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose razliite oznake, a za sadnju u plasteni-

Zasnivanje useva

Vrsta objekta

Jednostavna proizvodnja na zemljitu Plasteniki objekat Plasteniki objekat 5,3m x 30m (159m2) 6,0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10.6 13.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12.73 15.44 5 4 kg

Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. Dvostruka folija Mrea za zasenu Supstrat ivici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj ivia po m2 Prinos po m2

cima se iskljuivo koriste vie kategorije frigo sadnica, sa ili bez supstrata. Kada se sadnja obavlja na zemljitu, onda se koristi A kategorija ivia, najee A 500, ree A700, u poslednjoj dekadi jula. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najee A+300, 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od duine vegetacije odreene sorte, ali se obino svodi na sam poetak avgusta. U staklenicima sa velikom koliinom svetlosti, dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem, sadnja se obavlja krajem avgusta, odnosno poetkom septembra korienjem kontejnerskih frigo ivia A, A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produavanjem duine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi, a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu, ili eventualni tretman u aminokiselinama, huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. Pre nego to se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sisteminim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma, Rhisoctonie, Phytiuma, i nekog insekticida npr. Prestige i dobro se ispere, neophodno je koren skratiti na duinu od desetak centimetara. U sadnji je veoma vano da korenove ilice u zemljitu imaju potpuno vertikalni poloaj i da ne doe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka povrini zemljita, jer e to usloviti propadanje ivia. Pogreno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju, u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju, ili na bilo koji drugi nain hidroponskog gajenja moe neogranieno poveavati gustina useva jagode. Brojnim ogledima jeU kojoj gustini zasnivati usev?

Plasteniki objekat - model A

Plasteniki objekat - model B

26

KOLA GAJENJA JAGODE

Hidroponska proizvodnja na supstratima Vrsta objekta Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. Dvostruka folija Mrea za zasenu Supstrat ivici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj ivia po m2 Prinos po m2 Plasteniki objekat 8,0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plasteniki objekat 8,0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vreama + + Plasteniki objekat 8,0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + +

+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15.58 18.63 16.08 19.1 20.11 23.16 21.12 24.17 28.82 31.87 29.83 32.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg

Proizvodnja na lejidokazano da broj sadnica po jedinici povrine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljitu), odnosno od koliine svetlosti u fazi formiranja plodova. Pa ipak, ak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporuuje gustina vea od 20 biljaka/m2, na Siciliji 14 biljaka/m2, u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2, dok se na geografsoj irini Beograda ne preporuuju gustine vee od 10 biljaka/m2. Ovaj broj ivia se bez obzira na vrstu medijuma bez problema moe rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj nain omoguiti pri gajenju

Proizvodnja u vreamajagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti, vode i hraniva, odnosno ujednaeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. Kod vertikalnog uzgoja se znaajno uveavaju trokovi proizvodnje. Osim neadekvatne gustine, nepravlne distribucije svetlosti, vrlo veliko ogranienje je i nemogunost ujednaenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra. ivii nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj nain se rod smanjuje i obino ne prelazi 4 do 5 kg/ m2, to onda nikako ne opravdava poveana ulaganja.

Proizvodnja na binorimaSa nesavrenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnou drenae, smanjuje se i gustina useva. Kada se jagoda gaji u vreama odignutim od povrine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju, ali i za manipulaciju i berbu. Odizanje vrea je veoma znaajno zbog bolje drenae i manje opasnosti od sive trulei, pogotovo kod sorata sa duim cvetanjem i plodonoenjem. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu povrine plastenika. To je dobar sistem koji omogu27

KOLA GAJENJA JAGODE

GAJENJE JAGODEuje veu fleksibilnost, brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u sluajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Po sadnici je vea koliina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko via, te greke nisu katastrofalnog karaktera. Kada se jagoda gaji na zemljitu, onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 ivia po kvadratu. Treba napomenuti da jagoda stie uvek ranije ukoliko su vree tokom kasne jeseni i zime na povrini zemljita, koje jo uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi brem kretanju useva u prolee. Ukoliko se zasad zasniva na vreme, polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula, onda u plastenicima obezbeujemo dovoljno dugu sezonu da moemo isforsirati usev da posle jesenje berbe, dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledee prolee i da ne kasni u cvetanju, zametanju i berbi, niti da se smanjuje prinos u nekom veem procentu. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znai kanjenje zametanja narednog prolea i smanjenje potencijalnog prinosa. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni znaaj za uspeh u proizvodnji. Regulacija mikroklimatskih uslova je takoe veoma znaajna u pravilnom zasnivanju useva. Zasenjivanje mreama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera, poveava se relativna vlanost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. U ovakvom reimu tek posaene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po iviu, kod ranih i srednje ranih sorata, pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija iiva A+ ili A++. Kombinacijom dobrog provetravanja, zasenjivanja i oroavanja, poeljno je odrati temperaturu od 25 do 28C i na taj nain dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Ukoliko je mlada biljka previe generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvinih cvetova28 Negovanje useva do jesenje berbe

ili itavih cvetnih grana. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno troili stvorene asimilate. Voditi rauna o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Obavezno je noenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte, te kategorije ivia, berba obino zapoinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima neto due trajanje obino se moe produiti do prve dekade oktobra, to smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi, sa itavom cvasti.Negovanje useva do zimskog mirovanja

nih materija, povea viskozitet u eliji i smanji sadraj vode u intercelularnom prostoru. Tako se poveanom otpornou biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje tete od mrazeva. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. Relativnim zasuivanjem zasada od kraja oktobra do poetka decembra i prvih jaih zahlaenja i ledenih dana, poveava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivinim oboljenjem. Na ovaj nain su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature, onda usev pre prvih jaih zahlaenja treba pokriti agrotekstilom. Termozatitne barijere od lakog netkanog tekstila, omoguuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u prolee.Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja

Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korienjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Od prve dekade oktobra do poetka no-

vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za to veu organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Ukoliko se bez obzira na optereenost jesenjim rodom u bokoru formira vie od 2 do 3 korenova vrata, onda ih laganim kidanjem treba ukloniti, jer e u protivnom na prolee veliki broj korenovih vratova, nekad i desetak, usloviti preobilno zametanje, sitnije plodove, koji nee imati dovoljno trinosti. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira to vie plasti-

Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najveoj meri utiu temperature, duina dana i u letnjem periodu nakon prolene berbe, zasuivanje. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom poetkom septembra, onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku veeri, odnosno duina dana 14 do 16 sati, kako bi jagoda nakon 6 nedelja od zavretka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je odravati none temperature u opsegu 13 do 18 C, a dnevne 21 C. Drugi nain jeste sniavanje temperatura u plasteniku na nivo nii od 7 C u trajanju od 500 sati, odnosno tri ne-

KOLA GAJENJA JAGODE

delje za fotoneutralne sorte, dok se kod sorata dugog dana (veina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1,5 do 2 C u trajanju od 5 nedelja. Kada se none temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 C zapoinje se sa ienjem zasada jagode i njegovim prolenim forsiranjem. Staro sasueno lie, donji listovi koji dodiruju mal foliju, promrzli i li ljubiastiNegovanje useva do berbe

nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do razliitih deformacija plodova. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unoenja konice. Takoe je od presudnog znaaja pravilno normiranje veliine drutava prema broju sadnica. Ukoliko konice unesemo ranije od poetka masovnog cvetanja, sa veim brojem bumbara od optimalnog, velika aktivnost moe dovesti do oteenja plodova. Osim redovnog navodnjavanja, ishrane i zatite zasada jagode, mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja vika cvetnih grana kod jako generativnih sorata. Mada se tehnici berbe posveuje relativno slaba panja, treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija, od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda

jagoda. Pavilno otkidanje, bez jakog pritiska na plodove, uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe, brzo rashlaivanje pre otpreme, imaju veoma veliki znaaj u postizanju dobre cene i privlaenju kupaca. Prezrela jagoda gubi na trinosti, smanjuje se konzistencija, matira sjaj, a boja esto dobija vrlo tamnu nijansu. Prezrela jagoda na visokim temperaturama poveava respiraciju tkivima, pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama, tzv. elf lajf.

listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. Odmah potom se pristupa zatiti useva primenom bakarnih preparata, preko primene Ridomila i nekog akaricida, do faze cvetanja kada se posebna panja posveuje zatiti od sive trulei. Prema naim iskustvima najbolje je da se none temperature u zatienom prostoru sa dogrevanjem odravaju na 12 do 13 C, a da se dnevne temperature do cvetanja odravaju na 16 do 18C. Relatvna vlanost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. Polinacija je veoma znaajan aspekt gajenja jagode u zatienom prostoru. U zavisnosti od naina i tehnologije gajenja za te namene se koriste razliite vrste solitarnih insekata, ali u poslednje vreme konice sa bumbarima imaju najeu primenu. Posebno je znaajno korienje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zatienom prostoru, kada su ose i pele u prirodi malobrojne, a plastenici veim delom dana zatvoreni. Aktivnost veine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 C, dok su bumbari aktivni ve od 8 C. U uslovima niih temperatura u plasteniku i vee relativne vlanosti, naroito kod nekih sorti je koliina polenaPolinacija

izvodnji i prodaji. Naime, za samo par dana u plodu se drastino menja sadraj eera i kiselina, od ega presudno zavisi ukus i kvalitet, ali i trinost ubranih

Kod nekih sorata dugog dana, u izvesnoj meri je mogue inicirati i drugo zametanje. Naa iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta, ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja, podrazumeva preciznu metodologiju zasuivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. U protivnom treba pratiti sledeu tehniku. Polagano zasuiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na znaajnije preimustvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlaih listova kao vodilice, iako je regeneracija bila neto bra. Posebno je to bez znaaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zatita onda moe u potpunosti unititi inokolum i prekinuti ciklus zaraze. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drki pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0,4%, a potom kod olistavanja primeni metalaksila, fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednaenog vegetativnog razvoja, najpre u odnosu NPK 1:1:1, a potom 2:1:3, uz obavezno unoenje magnezijum sulfata i mikroelemenata29

Negovanje useva posle prolene berbe i obnavljanje zasada

KOLA GAJENJA JAGODE

o

rme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god.Firma Agro-FertiCrop od ove godine na naem tritu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda, frigo ivie, renomiranih italijanskih proizvoaa. Takoe, kao i predhodnih godina, agronomska struna sluba firme Agro-FertiCrop prua na terenu kompletnu pomo proizvoaima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje, line posete proizvoaima kao i davanjem strunih saveta. ivi predstavlja sadnicu jagode, to jest, najkorieniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnoavanje jagoda. ivi se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (lanak) stolona. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni, ekajui, frigo i kontejnerski. Frigo ivii su ivii koji se uvaju u hladnjaama gde one miruju i na taj nain se uvaju i do 10 meseci. Frigo ili ohlaeni ivii na osnovu prenika korena dele na etiri klase: A++, A+, A i A-. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo ivie A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledee sorte: ezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, tolerantna na bolesti. Plod velik i ujednaen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odlinog ukusa i mirisa. Berba je laka zahvaljujui ujednaenom zrenju i lakom ubiranju plodova. Vrlo rana sorta, irokog polja uzgajanja. Daje odline rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. ezena, Italija. Bujna biljka, visoke produktivnosti, tolerantna na bolesti. Plod velik i ujednaen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, crveno blago narandaste boje, visokog sjaja, odlinog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujui ujednaenosti zrenja i veliine plodova. Srednje rana sorta. Daje odline rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Ne podnosi preterano azotna ubriva.MAYA - srednje rana sorta ALBA izuzetno rana sorta

frigoivia jagodaROXANA srednje kasna sorta

Ponuda sorti

ezena, Italija. Izuzetno bujna biljka, visoke produktivnosti, tolerantna na bolesti. Plod izuzetno velik i ujednaen, lepog, duguljastog izgleda, izuzetno otporan, sjajno crvene boje, odlinog ukusa i mirisa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujui ujednaenosti zrenja i veliine plodova Srednje kasna sorta. Daje odline rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Odlina kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u viseim sistemima. Verona, Italija. Srednje bujna biljka, srednje do visoke produktivnosti. Plod vrlo velik, pravilnog, izduenog oblika, vrlo ujednaen, sa okruglim ili duplim vrhom, crvene boje, srednjeg sjaja, vrste peteljke, izuzetno otporan, veoma slatkog ukusa. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. Verona, Italija. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Plod velik, izdueno koninog oblika, pravilan, srednje ujednaen, otrog ili duplog vrha, vrlo sjajno crvene boje, slatko kiselkastog ukusa. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom polju. U plastenikoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. ezena, Italija. Srednje bujna biljka visokog prinosa. Otporna na antraknoze i glavne bolesti, ali je osetljiva na bakterije. Kasno cveta. Plod velikih dimenzija, koninog ili okruglo koninog oblika, ujednaen, otporne i suve povrine, intenzivno crveno narandaste boje, ujednaene i vrlo sjajne, srednje slatkog ukusa. Izuzetno izraeno srce. Srednje rana sorta, pogodna za gajenje na otvorenom polju. U plastenikoj proizvodnji takoe daje dobar prinos.ONDA srednje rana sorta IRMA srednje rana sorta DORA srednje rana sorta

30

KOLA GAJENJA JAGODE

Frigo ivie 2 dana pre rasaivanja staviti u upu, ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine.Parcelu navlaiti dan pre sadnje.

Tehnologija proizvodnje

U zemljite, pre rasaivanja, uneti mineralno ubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha, organsko ubrivo Fertor ili Siforga (750 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation, Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije, rupe za sadnju (6 8 cm) buiti preko folije. Prilikom rasaivanja ivi staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije. SadniRazvojni stadijum Vrsta ubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. Posle rasaivanja, ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj povrini runo zaliti rastvo0,3-0,5 pospeivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0,2 Od poetka cvetanja, FERTICARE 5-10-26 ili poboljanje kvaliteta i 0,5-0,7 0,3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0,5 l) po iviu. Vee povrine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0,5-1,0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledeoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje, po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15, U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0,4-0,6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0,1%) radi zatite ivia od trulei. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 12 sata, odnosno do normalne vlanosti (80 85% PVK). ubri- umakanje korena u rastvor koncentracije 0,3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 34 dana po sadnji i to - tretman u vegetaciji 10 l/ha, putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili runo koncentracija 0,2 0,3%). Posle, viom dozom vode kada se jagode prime i isprave, ii sa Ferticare 14-11-25 10-15gra- jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tenosti, primena sistemom kap po kap Osnovno ubrenje na srednje tekim zemljitima - folijarna prihrana 2,5-3 l/ha, sa mnogo u zavisnosti od obezbeenosti hranivima izraeno u kg/ha Obezbeenost zemljita hranljivim elementima tenosti, 2-3 puta za vreme sezone poevi Prinos t/ha Vrsta ubriva slabo srednje dobro pre cvetanja. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i vie 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja, kao i eventualne probleme obratiti se naoj strunoj slubi Nedeljne doze ubriva u tehnologiji fertigacije, na otvorenom i u zatienom prostoru, dipl. ing. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljitu sa primenjenim osnovnim ubrenjem dipl. ing. Vuk Vujasinovi 063/ 442-240 dipl. ing. Malina Petrovi 063/ 444-662 Period Vrsta ubriva Kg/ha Napomena dipl. ing. Radenko Nikoli 063/ 544-195 Sadnja, zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0,2% rastvor dipl.ing. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. ing Boban Stankovi 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-prolee) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(prolee) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno, prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe, do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop, KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. Voditi rauna o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zatitu. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ete dobiti za prolee) jagode pripremamo da u prolee daju pun i pravi prinos (1kg/iviu).

Hranljive materije primenjene direktno na listove pomau bri oporavak od nedostatka pojedinih elemenata, ali u sluaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. Zato se predlae primena folijarnih ubriva svakih 7-10 dana, zajedno sa sredstvima za zatitu bilja. Dejstvo folijarnog ubrenja je brzo, ima veliki znaaj u regeneraciji biljaka, pomae biljci da prebrodi nepovoljne periode. PHOSFIK 3-27-18 je ubrivo specijalnog stimulativnog dejstva, pomae i poboljava efikasnost sredstava za zatitu, a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiu na koliinu i kvalitet ploda.

Folijarna prihrana

Subotica; Pap Pala 17, tel/fax: 024/622-119 www.agro-ferticrop.co.yu , www.yara.rs e-mail: office@agro-ferticrop.co.yu

KOLA GAJENJA JAGODE

31

GAJENJE JAGODE

Izvozna ansa u proizvodnji jagode na otvorenom poljuProizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrenicama ima veliku perspektivu u bliskoj budunosti, ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Tu pre svega jako vanim smatramo pravilnu reonizaciju, koja bi omoguila da izborom odgovarajueg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaeg i stranog trita kvalitetnom robom itave sezone, najpre iz ravniarskih, a potom i planinskih podruja ak do 1000 m nadmorske visine, gde za to postoje dobri preduslovi. Nae komije u Sloveniji i Hrvatskoj ve uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemaku i postiu veoma dobre cene. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju zapoelo se pre par godina. Bez obzira na poetno nesnalaenje, slabu organizaciju i vrlo esto nekorektnosti u pakovanju i otpremi, ne treba sumnjati da e se ovaj trend poveanja izvoza dalje nastaviti.

Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunanou, zatieni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljita. Proizvodnja jagode na lakim, humoznim zemljitima, koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom, nakon unoenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike anse za uspeh, uz kasnije potovanje osnovnih agrotehnikih principa. Najvaniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogunost navodnjavanja. Poto se jagoda gaji na foliji, onda sistem kap po kap ne obezbeuje samo neophodnu vodu za porast i razvie useva, ve na taj nain primenjujemo i sva potrebna hraniva, kao i neka hemijska zatitna sredstva u kontroli bolesti i tetoina jagode. Stoga, do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doi. U dolinama reka i kotlinama, gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljita, esta je pojava magle i poznih prolenih mrazeva. U pribreju je vei problem pronai laka, peskovita zemljita i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se potovanju plodoreda posveuje veoma velika panja. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivinih oboljenja, u prvom redu krompir, paradajz i papriku, druge vrste jagodastog voa, ali i neke druge povrtarske useve. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraa za 6-7 godina. Ukoliko se ne moe praktiko32

Odabir parcele i potovanje plodoreda

vati pun plodored onda treba primeniti etvoropoljnu rotaciju (eerna repa, kukuruz, soja, penica), a potom povrinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno prolee, a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u etvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu.

Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve etvene ostatke preduseva. Laka zemljita koja nisu sklona stvaranju plunog ona dovoljno je orati na

Agrotehnika zasnivanja zasada jagode

dubinu 35 do 40 cm, dok je za tea i loe drenirana zemljita poeljno obaviti podrivanje. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke, a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loe razrivanjem banka na povrinu izbaciti i ostatke korena, pa ih setvospremaem sakupiti i ukoloniti sa parcele. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljita na dubini 50 do 60 cm, naubriti zemljite zgorelim stajnjakom, a potom izvriti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. Unoenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma znaajno kod zemljita koja nisu idealna za gajenje jagode, jako vezanih zemljita koja imaju vii sadraj gline,

KOLA GAJENJA JAGODE

ili pak kod peskovitih, malo humoznih zemljita. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom, ime je aktivnost korena optimalna, poto ne dolazi do prevlaivanja, a usev u prolee ranije prispeva, poto se zemljite bre zagreva. Plodovi su krupniji, obojeniji i isti, tako da imaju daleko veu trinu vrednost. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda tekom mehanizacijom, da se zemljite

Comp Base ubriva, a sve u zavisnosti od plodnosti zemljita. Ovo ubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti, diamonijum fosfata i kalijum nitrata, pri emu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. Tokom izvoenja dopunske obrade, ili tokom samog formiranja bankova, unosi se inkorporacijom potrebna koliina zemljinih insekticida radi kontrole injaka, grica, rovaca i drugih zemljinih tetoina, naroito nakon razoravanja travno-leguminoznih smea, ili nakon razoravanja lucerke. Unoenje 8 kg/ha preparata Force esto nije dovoljno, pa se odmah nakon pripreme leja, postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1,5 l/ha Talstara.

ne bi previe sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. Tada se unosi i potrebna koliina mineralnih ubriva, najbolje to kvalitetnijih vodorastvorljivih, koja sadre i huminske kiseline, magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Preporuujemo unoenje 400-600, pa ak i 800 kg/ha Multi

Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo ivie, koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu, daleko prevazilaze klasian nain umnoavanja jagode. ivii se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose razliite oznake A-, A+ i AA+. ivii A++ tzv. (waiting bad) mogu prolenom sadnjom dati pristojan rod ve u godini zasnivanja na otvorenom polju, kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zatienom prostoru. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viih kategorija frigo ivia obavlja od kraja maja do kraja jula, pri emu se kod iskusnih proizvoaa i u dobrim uslovima proizvodnje moe oekivati inicijalni rod po iviu od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte, snage ivia i uslova i tehnike gajenja. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih ivia, jer jo uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. Frigo ivii se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. Pre sadnje izvri se skraivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija ivia u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. Prestige.

Kada obaviti sadnju jagode?

U samoj sadnji ivi ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi, ve se to pre nakon iznoenja iz vlanog i tamnog prostora, paljivo rasauje u zemljite tako da se koren sluajno ne povije vrhovima uvis, to onemoguava pouzdan prijem. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje, kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem ivia. Treba voditi rauna da obilnim i estim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem, truljenje i propadanje ivia. Visoke temperature pod mal folijom na jako vlanom, ili potpuno saturisanom zemljitu prosto skuvaju mlade ivie. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura, esto se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno oroavanje mikrorasprskivaima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo ivii pravilno ukorene i ponu vegetativno da razvijaju. Oroavanjem se smanjuju temperature i poveava relativna vlanost vazduha to izuzetno pogoduje porastu i razviu jagode, bez bojazni od infekcije patogenima. U naim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula, najkasnije do kraja jula poetka avgusta, ali samo ako raspolaete sadnicom dijametra preko 10 mm. Napominjemo da je vrlo vano meu redovnim merama nege, pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti, kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. Poeljno je da se po svakom iviu formira najmanje 2-3 korenova vrata, odakle e se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom ve u jesen, narednog prolea imaemo kanjenje cvetanja, plodonoenja i mali rod. U septembru i u oktobru trudimo se da ivi fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuu zimu. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki znaaj. Od polovine oktobra do polovine novembra, smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice, suvi vetrovi i zaleivanje banka ispod folije na teim zemljitima koja nisu najbolje drenirana, onda usev pre33

KOLA GAJENJA JAGODE

GAJENJE JAGODEi Alliette u narednim tretmanima, a u folijarnom ubrenju i aminokiseline i fosfitna ubriva. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju sluajeva, naroito kod teih tipova zemljita nastiranje slamom izmeu bankova, kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu, a berai mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kie. Nakon zavretka berbe usev se jedno vreme odrava vegetativno, a najkasnije do polovine jula izvri se potpuno uklanjanje nadzemne mase koenjem, nakon ega ponovo sledi program zatite, ishrane i navodnjavanja. Polovinom septembra se proreuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte, a od poetka oktobra se usev zasuuje. Od polovine novembra, a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vri se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zatite od izmrzavanja. Usev se obino gaji

prvih jaih zahlaenja treba pokriti agrotekstilom. Termozatitne barijere od lakog netkanog agrotekstila, naroito one vee debljine 23 g/m2 omoguuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 C) i na negativnim temperaturama blizu 0 C (visoka zasienost vlagom). Kada se u prolee stabilizuju none temperature na oko 5-6 C, uklanjamo sve promrzle i oteene listove, kao i starije donje listove koji lee na foliji. Rano proleni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata, nakon ega se primenjuju i Ridomil

tri godine i u sluaju prosenih meteorolokih uslova, bez elementarnih nepogoda, uz dosledno potovanje preporuene tehnologije, naporan rad, istrajnost, mogue je postii prinose od 20 t/ha za rane, pa ak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. Prinosi u paniji i Italiji, gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu, gde se zemljite detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja, dostignuti su prinosi od 45 t/ha.

34

KOLA GAJENJA JAGODE

GAJENJE JAGODE

Predraun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagodeodnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupnoVrsta repromaterijala Mal folija Srebrna o. R = 5 cm 40 x 30 cm ubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO ivii jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Prikljuna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x Spojnica M x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf x Mix Rite fertilizaciona pumpa PE 25mm/3,2 Ventil M/F 1 1/2 Spojnica M 1 1/2 x 50 Spojnica F 2 x 50 Filter 2 mreni inox Filter 2 disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL

ene su date sa ukljuenim PDV-om koji za frigo sadnice i ubrivo iznosi 8 %, a za opremu za navodnjavanje, folije i lutrasil iznosi 18%. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.000 dinara/ha, a povraaj za folije i agrotekstil 15%, dok za sistem za navodnjavanje kap po kap itavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a, dok je u marginalnim podrujima povraaj i vei.j.m. kom

C

Naa ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voa za sveu konzumnu potronju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja znaajnu razvojnu ansu Srbije u bliskoj budunosti. Najvanije pretpostavke za uspean nastup na stranim tritima jesu, odgovarajui obim proizvodnje, kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom, dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.Cena () Cena ()

Specifikacija

Cena po j.m. ()

1,2mx1000mx25mic

rolna

6

127.00

766.00

766.00

50 kg

vrea

12

52.00

624.00

624.00

Dijametar 10-12 mm

Kom

40000

0.20

8,000.00

8,000.00

3050 m

kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom

4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3

146.76 0.80 1.20 1.30 1.20 1.10 1.80 0.25 235.00 0.40 10.00 3.15 3.25 14.35 19.25 0.60

587.04 32.00 48.00 43.00 2.40 4.40 3.60 0.50 235.00 0.80 10.00 3.15 16.25 14.35 19.25 1.80 1,021.54 10,411.54

23 g/m2 - 4.05 m

9720

m2

0.14

1,360.80

1,360.80

36

KOLA GAJENJA JAGODE

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voaTekst. M.V.

ili piite na: Poljoprivredni list, Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.co.yu 38 KOLA GAJENJA JAGODE NARUDBINE IZ SRBIJE:

NARUDBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315

065 705 534

ili piite na: Poljoprivredni list - predstavnitvo, Pilanska bb (Banjaluki velesajam) Banja Luka p_list@blic.net 39 KOLA GAJENJA JAGODE

Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAA MILETI iz Subotice nastavljaju svoju saradnju zapoetu pre 4 godine. U 2008. godini uveden je niz novina. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvoae uvodi se obavezna obuka. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. Cilj obuke je da se eliminiu poetnike greke i da proizvodnja bude laka, kvalitetnija i efikasnija, da se investicije bre otplate i da ponu bre da donose prihod. Obuka e se izvoditi u Surinu kod G-dina Bate Miloevia. G-din Bata je ve proao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plastenikoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda, potpuno je ovladao tehnologijom i poetnicima moe biti od velike pomoi njegovo iskustvo. Poetnici e u Surinu moi da vide kako G-din Bata uspeno proizvodi jagode u namenskom, hobi plasteniku i da naue sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim ubrivima.

Sve za jagode na jednom mestu

U

U aprilu 2008. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala, proizvodnju i promet sadnica, PLANTAA MILETI je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na povrini od 1 ha. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa strunim slubama, tako da po kvalitetu tla, lokaciji, neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neop