Kako ostvariti Odrivi razvoj?Uvodei kriterijum ekoloke odrivosti kao jedan od ciljeva razvojne politike, uspenost mera sprovoenja ogleda se u izbegavanju akcidentnih situacija koje ugroavaju ravnoteu ekosistema.Svako ponaanje /aktivnost koje umanjuje uravnoteenost ekosistema smatra se neordrivim. Meutim, do saznanja da li je sistem uravnoteen ili nije, moe se doi samo ex post! Naime, tek kada se posle poremeaja proue posledice, moe se sa sigurnou zakljuiti kako se ekosistem ponaa, tj. da li je odriv ili ne. Najvie to se pre poremeaja moe uiniti, jeste manje, ili vie uspeno nagaanje i zato, nuna je dosledna primena principa predostronosti.Istovremeno, jedan od zadataka ekonomike ivotne sredine jeste da identifikuje one ekonomske aktivnosti koje pogoduju odrivosti, kao i one koje je naruavaju.Najbolje, to se po tom moe uiniti, jeste:- Stimulisanje, razvijanje i primenjivanje onih aktivnosti koje podravaju odrivost, i - Izbegavanje kritinih situacija, koje ugroavaju perspektive odrivosti.Kako da ja delujem u pravcu odrivog razvoja?"Ma ta ja tu mogu da uradim!?", ovako zvui rezignirana reakcija pojedinca na globalne probleme klimatskih promena ili siromatva. "Moe mnogo toga da uini!", odgovor je koji nudi koncept odrivog razvoja. Mora neto da uini, ako ovaj koncept shvata ozbiljno, jer, odrivi razvoj ne obuhvata samo - kako se to esto uje - sve nivoe od globalnog do lokalnog; odrivi razvoj tie se naroito individualnog nivoa: bez napora i truda svakog pojedinca ne moe ni doi do promena u smislu odrivog razvoja.Neke mogunosti individualnog delovanja koje su predstavljene na dijagramu nije potrebno ni objanjavati. Npr. naravno da je bolje (za svakog pojedinca, ali i za ivotnu sredinu) da vozi bicikl, a ne auto, itd. I druge ponuene mogunosti delovanja su same po sebi jasne, a mogue je prepoznati iz koje su od tri sfere odrivog razvoja.Neke od preporuka potrebno je objasniti:

FER PROIZVODI koje treba prvenstveno kupovati DOLAZE IZ FER TRGOVINE, A ONA PODRAZUMEVA: Poboljanje ivotnih uslova proizvoaa (najee iz nerazvijenih zemalja) putem olakavanja pristupa tritima razvijenih zemalja, ojaavanjem organizacija proizvoaa, plaanjem bolje cene i kontinuitetom trgovinske veze; Promovisanje razvojnih prilika za ugroene kategorije stanovnita, autohtone plemenske zajednice, osobe sa posebnim potrebama, marginalne drutvene grupe,.. Podizanje svesti meu potroaima o posledicama koje trpe proizvoai u treem svetu zbog slobodne trgovine u svetskim razmerama kojom dominiraju velike korporacije, a sve sa ciljem da potroai koriste svoju kupovnu mo u pozitivne svrhe;Fer trgovina podstie promovisanje ljudskih prava, korporativne drutvene odgovornosti, ekoloki prihvatljivih tehnologija i kampanja za promenu pravila i prakse u meunarodnoj trgovini Znaaj kupovanja FER proizvoda je sastoji se u davanje prilike onim proizvoaima, koji zbog specifinih uslova u kojim rade, ne mogu da budu konkurentni pored velikih trgovako-proizvodnih lanaca Zamislimo plemensku zajednicu sa Anda koja ivi od prodaje runo tkanih proizvod (pona, marama, kapa,...). Mogi li ovi proizvodi biti konkurentni ma kojoj multinacionalnoj tekstilnoj kompaniji?Fer proizvod znai i da u njegovoj proizvodnji ne uestvuju deca jer je to nehuman (i nezakonit) odnos prema najslabijim i najosetljivijim lanovima drutvaRazlika u utroenoj energiji koja se koristi da bi se do take kljuanja doveo litar vode izmeu najbolje varijante (dobar lonac sa poklopcem) i najloije varijante (lo lonac bez poklopca) iznosi 350 procenata! Ovoje samo jedan aspekt od mnogih. Razumno ponaenje u svakodnevnom ivotu moe utedeti mnogo energije, na primer:-da koristimo sijalice koje tede energiju, da ugasimo nepotrebne sijalice, da se racionalno grejemo, da TV ne radi ceo dan za sebe, da klimu ukljuujemo kad je zaista neophodno,... Razlika u utroenoj energiji koja se koristi da bi se do take kljuanja doveo litar vode izmeu najbolje varijante (dobar lonac sa poklopcem) i najloije varijante (lo lonac bez poklopca) iznosi 350 procenata! Ovoje samo jedan aspekt od mnogih. Razumno ponaenje u svakodnevnom ivotu moe utedeti mnogo energije, na primer:-da koristimo sijalice koje tede energiju, da ugasimo nepotrebne sijalice, da se racionalno grejemo, da TV ne radi ceo dan za sebe, da klimu ukljuujemo kad je zaista neophodno,... Jedno je od kljunih pitanja civilizacije je pitanje energije. Raunica pokazuje da je manje od 4% Sahare dovoljno da danas poznatim sistemima transformacije suneve energije u elektrinu, zadovolji potrebe oveanstva za elektrinom energijom!Definicija novog modela blagostanja, usaglaenog sa Odrivim razvojem, trebalo bi da glasi:"Sporije, manje, bolje, lepe"[Hans Glauber, www.ecoistituto.it]"Ekonomija dobrog ivota sastoji se od prirodne kombinacije umerene potronje i nematerijalnih dobara."[Toblacher Thesen 1997.]Obe ove proklamacije koje podravaju odrivi razvoj su oigledno sutinski usmerene protiv filozofije danas dominantnog potroakog drutva i zato je na pojedincu odgovornost za linu promociju odrivog razvoja, sopstvenim primerom!

ta je Agenda 21?Na Svetskoj konferenciji o zatiti ivotne sredine i razvoju, koja je odrana u Riju 1992. godine, doneta je Agenda 21. To je globalni akcioni program odrivog razvoja u kojem su predviene aktivnosti na svim nivoima i to tako, da nivoi zavise jedan od drugog - od Globalne Agende 21" do mnogobrojnih projekata irom sveta u okviru Lokalne Agende 21". Odrivi razvoj se, meutim, realizuje kao zbirni rezultat pojedinanih delovanja lokalnih zajednica, pa je teite Odrivog razvoja je lokalna Agenda 21 i inicijative koje ona obuhvata.U Preambuli Agende 21 se kae: "oveanstvo se nalazi na odluujuoj taki svoje istorije. Svedoci smo nejednakosti meu narodima, siromatva, gladi, nepismenosti, bolesti i oteenja ekosistema od kojih zavisi na dalji ivot. Ujedinjavanjem razvojnih, i interesa zatite ivotne sredine, njihovim potovanjem, moemo osigurati pokrivanje osnovnih potreba oveanstva, poboljati ivotni standard svih ljudi, i ostvariti veu zatitu ekosistema, a da pri tom imamo vee prinose i da tako sebi osiguramo budunost. Ovo nijedna nacija ne moe ostvariti sama, ali je mogue da zajedniki u globalnom partnerstvu delujemo u smislu odrivog razvoja."Agenda 21: razmiljati globalno - delovati lokalnoMalo koji meunarodni dokument je toliko poznat kao Agenda 21. Agenda 21 nije kao mnogi drugi dokumenti zavrila u bogatim arhivama UN, ve, na opte dobro, u rukama mnogobrojnih organizacija koje rade na njenoj primeni. Prihvatili su je i mnogi pojedinci, i poeli da deluju u skladu sa njomKroz Agendu 21 upuen je poziv gradovima i optinama da sa svojim stanovnicima pokrenu razgovor o odrivom razvoju i naprave sopstvene planove delovanja na tom putu. Ideja vodilja je bila: Odrivi razvoj se mora deavati tamo gde ljudi ive , gde kupuju, gde imaju kole, gde planiraju graevinsko zemljite, gde imaju svoja radna mesta - dakle u gradovima i optinama. Tako je roena vizija Lokalne Agende 21. Poglavlje 28 Agende 21 bavi se ulogom lokalnih samouprava: Lokalne samouprave su te koje u gradovima i optinama upravljaju ekonomskom, socijalnom i ekolokom infrastrukturom, nadziru graevinske i urbanistike planove, odluuju o lokalnoj politici zatite ivotne sredine, o propisima u ovoj oblasti, uestvuju i u sprovoenju nacionalne i regionalne politike zatite ivotne sredine Kao politiki i upravni nivo koji je najblii graanima, lokalne samouprave igraju glavnu ulogu i imaju veliku odgovornost u procesu informisanja i mobilizacije graana na putu ka odrivom razvoju. Zato, svaka lokalna zajednica trebalo bi da zapone razgovore sa svojim graanima, lokalnim organizacijama, privatnim preduzetnicima i NVO, i zajedno s njima zakljui i donese nacrt Lokalne Agende 21', specifine za svoje podruje. Stalnim konsultacijama sa organizacijama svojih graana, privrednicima i preduzetnicima, lokalne samouprave kroz postizanje konsenzusa dolaze u poziciju da formuliu najbolju strategiju lokalnog odrivog razvoja. Sa druge strane, kroz stalne konsultacije i razmenu ideja unapreuje se meusobna informisanost i stav graana o pitanjima odrivog razvoja.Na lokalnom nivou, Agenda 21 prepoznaje se danas u LEAP (Lokalnim ekolokim akcionim planovima) gradova ili optinaNe postoji savrena formula lokalne Agende 21 u smislu gotovog recepta koji bi se mogao upotrebiti. Svaki grad i svaka optina se meusobno razlikuju i tokom debata i razgovora oni sami moraju pronai najbolji put za sebe.Uprkos tome, mogu se preporuiti neki osnovni principi i naini rada. Kao tipine karakteristike (poeljnog) procesa donoenja lokalne Agende 21 mogli bi se pobrojati sledei principi: Uee lokalnih vlasti (neophodno je zbog politikih i formalnih razloga, poto vlast sprovodi donete odluke) Uee stanovnitva, posebno ena, omladine, osoba sa posebnim potrebama, nevladinih organizacija i preduzetinika, Dugorono planiranje i dijalog koji se bazira na integraciji ekomomskih, ekolokih i socijanih aspekata, Kroz uee dolazi se do programa delovanja s kojim se svi slau (konsenzus), a koji je usmeren ka odrivom razvoju, U ovom procesu svi uesnici ue jedni od drugih, Dolazi se do novog naina razumevanja politike (kooperacija i konsenzus), to to omogueno postojanjem zajednikog cilja Postizanje cilja, odnosno napredak ka cilju mora se stalno preispitivati tokom ovog procesa, i to na osnovu jasnih indikatora.

slika: Faze toka procesa lokalne Agende 21

U dijagramu su prikazane etiri faze toka procesa donoenja i primene Lokalne Agende 21. Bitno je da se uoi da je proces ciklian i da se ne zavrava nakon evaluacije. Radi se o stalnom procesu uenja, traenja boljih reenja i analizi postignutog, prilikom kojeg se saznanja i dobra iskustva prenose u sledee cikluse (poznati Demingov ciklus stalnog poboljavanja).Kritika Agende 21: Samo tigar od papira?"Pojam 'Sustainable Development' (odrivi razvoj) ... obuhvata i formulu za kompromis izmeu (legitimnih) zahteva nerazvijenih zemalja za veim tehniko-infrastrukturnim razvojem i veim blagostanjem, sa jedne, i zahteva grupa za zatitu prirode i dugorono ouvanje prirodnih bogatstava, sa druge strane. (Primer Kine kao zagaivaa vazduha sagorevanjem fosilnih goriva) Ova konfliktna linija koja se nalazi izmeu prekomerne upotrebe resursa, i potrebe za postizanjem ekonomskog izjednaavanja ima (teoretsko) reenje: visoko-industrijaliziovane zemlje moraju rapidno smanjiti upotrebu resursa, a onaj deo sveta koji jo nije industrijalizovan i gde industrijalizacija treba tek da se sprovede, mora umereno da koristi resurse, tako da globalno doe do smanjenja korienja istih.Meutim: Na Svetskoj konferenciji u Riju nije potpisan ugovor kojim bi se regulisalo korienje resursa u budunosti ili bi se dale trgovinske olakice za ekonomski slabije nacije, pa je Agendom 21 stvorena samo nova (nesprovodiva) ideja: Odrivi razvoj se planira na osnovu postignutog konsenzusa, pritom se navodi mnogo razliitih administrativnih i tehnikih predloga, dok ni u kom sluaju nisu ponuena ogranienja. Delegacije vlada mnogobrojnih drava koje su bile prisutne na Konferenciji potpisale su Agendu 21, jer ona nije sadravala nikakva ogranienja ili obaveze. Nevladine organizacije koje su bile prisutne na Konferenciji bile su pri tom zadovoljne jer su po prvi put imale pravo glasa.Svaki poznavalac meunarodne politike scene mogao je unapred znati da dokument poput Agende 21, u ionako slabim Ujedinjenim nacijama, nee doneti bitne pomake i rezultate."[Heino Apel, Lokale Agenda 21 und Partizipation; in: Ausserschulische ildung 2/1999, S. 137]

ta je postignuto na polju odrivog razvoja?

Sledei navod predstavlja bilans stanja 10 godina nakon Konferencije u Riju i neposredno pred Konferenciju odranu 2002. godine u Johanesburgu: "Ukoliko poredimo ono to je reeno u Agendi 21, 1992. godine u Riju, i ono to se do danas postiglo, rezultati procesa su prilino razoaravajui: Nije postignuta promena raspoloenja kod graana, Nije se ostvarila mobilnost irokih masa i zalaganje za postizanje odrivog razvoja, Nisu ostvareni ni drugi postavljeni ciljevi Meutim, Poglavlje 28 Agende 21 o delovanju i ne moe se uzeti kao realistino (lako primenljivo). U vreme kada je doneta Agenda 21 nije bilo nikavih ranijih iskustava u ovoj oblasti i to je vie bio teorijski koncept - na papiru. Niko nije mogao predvideti koliko e vremena trebati da se ovaj koncept prenese u stvarnost i u drutvo.Zakljuak je da ipak treba pozdraviti ono to je do sada postignuto, ali i da ima jo mnogo toga da se uradi. Iako lokalna Agenda 21 nije do kraja ispunila oekivanja u vezi sa pokrivanjem spektra problema i donoenja reanja za probleme, mora se konstatovati da je naila na odjek kod graana. Do sada, naalost, jo nije dostignuta ona kritina masa aktivnih graana . Jo uvek su procesi lokalne Agende 21 samo dobrovoljni, ali ne i obavezni i ne bave se kontroverznim temama kao to su: finansije lokalne zajednice, dugoroni razvoj zajednice, integracija i jaanje manjina u zajednici i slinim. Princip da se koncept odrivog razvoja sprovodi u lokalnoj zajednici predstavlja ogroman potencijal, ali i lokalne zajednice moraju da prepoznaju ovaj potencijal i da se angauju. Danas i dalje u politici dominiraju kratkoroni sektorski programi delovanja."[Eick von Ruschkowski, Lokale Agenda 21 in Deutschland - eine Bilanz; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 31-32/2002, S. 24, Online-Version]

Odrivo drutvo

Odrivim drutvom moe smatrati ono drutvo koje:1 . Prepoznaje i priznaje da ekonomski rast ima granice i da su one odreene noseim kapacitetiom resursa u okruenju;2. Vrednuje kulturnu razliitost; 3. Gaji potovanje za sve oblike ivota, te podstie raznovrsnost ivog sveta; 4. iri sistem drutvenih vredonsti kroz obrazovanje o odrivosti; 5. Anagauje eksperte za ivotnu sredinu pri dodnoenju svih razvojnih odluka, ali konsultuje i graane; 6. Pravi planove uravnoteenog razvoja, potujui socijalne, zdravstvene, privredne i ekoloke potrebe; 7. Koristi lokalne resurse i kapacitete na dugorono najbolji nain;8. Koristi obnovljive i pouzdane izvore energije; 9. Minimizuje tete po ivotnu sredinu; 10. Jaa aktivnosti u kojima se materijali reciklirajuOdrivo drutvo vodi rauna i o sledeem:1. Unutargeneracijskoj i meugenerecijskoj ravnopravnosti, (u smislu da u okviru sadanje generacije postoji solidarnost i pomo najstarijim, odnosno, da sadanja generacija ne sme umanjivati anse za razvoj buduim generacijama);2. Principu predostronosti, u uslovima globalne ekoloke neizvesnosti;3. Principu ouvanja prirodnih resursa uz minimalna oteenja ivotne sredine;4. Suzbijanju zagaenja na samom izvoru;5. Principu da zagaiva plaa, putem nadoknade eko-trokova, kroz nakade, takse i dozvole;6. Korienju najboljih dostupnih tehnologija (BAT);7. Prevenciji i eliminisanju stvaranja nepotrebnog otpada,8. Izolovanju i kontroli otpada koji se ne moe reciklirati i dalje koristiti;9. Ukljuivanju ekolokih analiza i procena, pre bilo kakvog dodoenja odluka u privredi;10. Integralnom upravljanju ivotnim ciklusom proizvoda;11. Potovanju kapaciteta ivotne sredine i eko-prostora.

Kako ostvariti odrivi razvoj, globalne aktivnosti

Pojam i ideja odrivog razvoja neprestano se usavrava, tako je preko 4500 meunarodnih organizacija, ukuljuujui i UNESCO, kao i preko 250 univerziteta irom sveta usvojilo 2000. god. Povelju o Zemlji kao deklaraciju o osnovnim moralnim principima napretka oveanstva u 21. veku. Dokument je usvojen posle vie od deset godina rada na uobliavanju, uz veliku pomo Holandije. Opirnije videti na : http://www.earthcharterinaction.org/content/pages/What-is-the-Earth-Charter%3F.html

Povelja o Zemlji (Earth Charter) iz 2000. godine obuhvata 16 kljunih principa grupisanih mu etiri celine.To su:I Potovanje i briga o ivotuII Ekoloka celovitost III Drutvena i ekonomska pravinost IV Demokratija nenasilje i mir

Kljuni principi povelje o zemlji:

I Potovanje i briga o ivotu1. Potovanje planete Zemlje, ivota na njoj i svih raznorodnosti njegovog ispoljavanja.2. Briga za ivot, izraena kroz razumevanje sauestvovanje i empatiju3. Izgradnja demokratskih drutava, u kojima uestvuju svi, na trajan i miroljubiv nain.4. Ouvanje bogatstva i lepote Zemlje za sadanju, i budue generacije.II Ekoloka celovitost5. Ouvanje i oporavak celovitosti ekositema na Zemlji sa posebnim naglaskom na biodiverzitet i prirodne procese koji podravaju ivot.6. Spreavanje teta, kao najbolji metod za zatitu ivotne sredine, uz maksimalno potovanje principa predostronosti u svim situacijama kada je nivo znanja nedovoljan.7. Obavljanje proizvodnje, potronje i reprodukcije u celini na nain koji uva regenerativne sposobnosti Zemlje, ljudska prava i drutveno blagostanje.8. Napredak na polju prouavajna ekoloke odrivosti i promovisanje otvorene razmene i iroke primene prikupljenih znanjaIII Drutvena i ekonomska pravinost 9. Ukidanje siromatva, kao etiki, socijalni i ekoloki imperativ.10. Obezbeenje da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promoviu ljudski razvitak na ravnopravan i trajno odriv nain.11. Afirmacija rodne ravnopravnosti, kao jednog od preduslova odrivog razvoja, uz obezbeivanje univerzalnog pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zatiti i mogunostima za zapoljavanje. 12. Potovane prava svih, bez diskriminacije, u prirodnom i drutvenom okruenju koje omoguuje ljudsko dostojanstvo, telesno zdravlje, duhovno blagostanje, sa posebnim naglaskom na potovanje prava izvornih grupa i manjina.IV Demokratija nenasilje i mir13. Jaanje demokratskih institucija na svim nivoima , obezbeivanje transparentnosti i odgovornosti vlada, ukljuujui i uee u vlasti i pristup institucijama zatite prava. 14. Ukljuivanje u formalno obrazovanje doivotno uenje, radi sticanja znanja i vetina potrebnih za odriv nain ivota.15. Postupanje prema svim ivim biima sa potovanjem i uviavnou.16. Promovisanje kulturne tolerantnosti, nenaslja i mira.

Koji problemi stoje na putu odrivom razvoju?

Problemi koji stoje na putu irokog prihvatanja Odrivog razvoja su principijelne prirode.Nije, dakle, dovoljno i dalje se ponaati po ve ustaljenim normama, niti izmeniti neke od njih. Neophodna je principijelna promena - potpuna promena ponaanja i delovanjaPolazna taka nije ba najbolja. Dok je tokom 80-tih godina debata o ekolokim problemima (setimo se katastrofa Seveso, Bhopal, ernobil, Basel) bila u vrhu interesovanja i svoj vrhunac dostigla 1992. godine tokom sastanka na vrhu u Rio de aneiru, od polovine 90-tih godina debata o odrivom razvoju posustaje.Prepreke na putu ekolokog delovanja i ponaanja:- Potekoe prilikom shvatanja: o ekolokim problemima se moe saznati samo neposredno. - Tekoe informisanja: uzrono-posledine veze se teko shvataju.- Prepreke na emocionalnom nivou: strahovi, potiskivanja, izgovori.- Potekoe prilikom posredovanja: nedostaje pristup informacijama- Antropoloke prepreke: ekoloko civilizovanje je u suprotnosti sa duboko ukorenjenim emamam ponaanja.- Promena svesti: od mehanistike slike sveta ...

Po Fritjofu Kapri (F. Capra), poznatom fiziaru i zagovorniku pogleda na svet kao na jednu celinu, neophodna je promena svesti i sistema vrednosti. Ova promena je ve poela, ali jo uvek nije dovedena do kraja. U oblasti nauke promena je poela poetkom 20. veka izuzetnim otkriima u fizici. U drutvenoj oblasti Kapra vidi ekoloki pokret i pokret za emancipaciju ena kao nosioce ovih promena. Osnovni problem na putu ka odrivom razvoju po Kapri je nae nastojanje da zadrimo sliku iscepkanog sveta koja je ve prevaziena, mehanistiku sliku ivota koja se bazira na Njutnovoj fizici. Ovu prevazienu paradigmu Kapra je razjasnio u svojoj uticajnoj knjizi "The Turning Point" (Prekretnica, 1982)"Slika sveta ili paradigma koja se sada lagano povlai vladala je naom kulturom nekoliko vekova i tokom ovog perioda je imala jak uticaj na ceo svet. Ona sadri nekoliko ideja i pretpostavki vrednosti: - izmeu ostalog i Stanovite da je univerzum mehanistiki sistem koji se sastoji od materijalnih delova, Sliku tela oveka predstavljenog kao maina, Predstavu ivota u drutvu kao stalne borbe za odranje egzistencije, Veru u neogranieni materijani napredak koji se moe ostvariti ekonomskim i tehnolokim porastom, i na kraju, ali ne i manje bitno: Da drutvo u kojem je sve to je ensko uvek podreeno onom to je muko, proizilazi iz prirodnih zakona. Svi ovi principi su se tokom poslednje dekade pokazali kao veoma ogranieni i hitno im je potrebna korenita promena."[Fritjof Capra, Wendezeit. Bausteine fr ein neues Weltbild, Vorwort zur deutschen Taschenbuchausgabe, Mnchen 1991, S. IX]

... do slike sveta kao jedne celineOva nova formulacija sledi novu paradigmu: Doktrinu sveta kao jedne celine, i ekolokog pogleda na svet. Kapra kae: "Teorija koju su u poslednjoj dekadi razvile prirodne nauke o ivim sistemima predstavlja idealan nauni okvir i za formulisanje novog ekolokog razmiljanja i poimanja (...).ivi sistemi su integrisane celine ije bi karakteristike bilo pogreno prikazati kao prost zbir jedinki Umesto na materijalne delove celine, sistemska teorija se fokusira na osnovne principe organizacije. Primena ovakvih sistema ima na pretek u prirodi. Svaki organizam - od najmanje bakterije, preko biljaka i ivotinja pa do ljudi# - povezan je u celinu i time predstavlja ivi sistem.#Npr. posmatrajui oveka kao jedinku, tj organizam, a ne uzimajui u obzir njegovu povezanost sa svojom okolinim (ukuani, prijatelji, ali i neprijatelji; poslovno okruenje, interakcija sa prirodom, zavisnost od drugih i uticaj na druge,..,), ne bi o njemu mnogo toga tanog zakljuili,Isti aspekti celine pokazuju se i u socijalnim sistemima, na primer unutar porodice ili drutva, i u ekosistemima, koji se sastoje od velikog broja organizama koji stalno deluju jedni na druge i na neivu materiju, jednako kao to i ona djeluje na njih."[Fritjof Capra, Wendezeit. Bausteine fr ein neues Weltbild, Vorwort zur deutschen Taschenbuchausgabe, Mnchen 1991, S. X]Najvanije za sistemsku teoriju je teza da je celina uvijek neto vie od pukog zbira pojedinanih dijelova. U tom smislu prihvatljive su samo one mere koje su odrive, dakle one koje ni u kom sluaju ne tete celom sistemu. Na taj se nain postavlja nova ekoloka paradigma koja predstavlja idealnu osnovu odrivog razvoja.

Neke od promena u sistemu vrednosti koje su prouzrokovane novom paradigmom predstavljene su na dijagramu

Trina privreda i odrivost

Nekoliko faktora upuuje na to da su odrivost i kapitalizam - bar u svojoj sadanjoj (potroakoj) formi - nekompatibilni. Erich Fromm (Erih From), psihoanalitiar i sociolog, u svom svetski poznatom bestseleru iz 1956. godine "Umee ljubavi" daje dijagnozu savremenog potroakog drutva:"Modernom kapitalizmu potrebni su ljudi koji u velikom broju funkcioniu tako to sve vie konzumiraju. Njemu su potrebni ljudi koji smatraju da su slobodni i nazavisni, koji smatraju da za njih ne postoji nikakav autoritet, nikakvi principi i nikakva savest, a koji su uprkos tome spremni da dozvole da im se komanduje ta da rade, da im se tano kae ta se od njih oekuje i koji su spremni da se bez potekoa uklope u drutvenu maineriju. ta iz svega toga proizilazi? Moderni ovek je otuen od samog sebe, od svojih sugraana i od prirode ..." On "svoje nesvesno oajanje prikriva i prevazilazi rutinom zadovoljavanja samog sebe prilikom kupovine novih stvari i menjanjem tih novih za jo novije. Na karakter je satkan tako da stvari oko sebe stalno menjamo za nove, da trgujemo i konzumiramo. Sve i svako postaje objektom trgovine i konzumiranja." [Erich Fromm, Die Kunst des Liebens, Mnchen 2000, S. 100-102]Socioloko-kulturoloke prepreke: Ekoloko ponaenje se teko moe pomiriti sa vaeim sistemom vrednosti. Potekoe zbog prebacivanja krivice: ekoloko-socijalna dilema (mi nismo odgovorni, sve to se dogadja na planeti, prirodni je fenomen i nije antropolokog porekla!). Potekoe zbog vremenske perspektive: Svest pojedinca da posledice dananjeg svog ponaanja, verovatno ne moe sam doiveti (Posle mene potop) [Horst Neumann, Agenda 21. Aspekte einer nachhaltigen Entwicklung; in: Politik & Unterricht 4/1999, S. 21]Ako razmislimo o imperativu razvoja koji je neophodno postii, onda ova analiza u potpunosti odgovara trenutnom stanju: Nae se ekonomsko razmiljanje zaista bazira na maksimi "Bre, vie, dalje", i na uverenju da se problemi mogu reiti ekonomskim i razvojnim rastom. Nasuprot tome, novi model blagostanja kao definisan kao "Sporije, manje, bolje, lepe" ne nailaze na veliki broj pristalicaOvakav nain razmiljanja pojaao se posle okantnog talasa teroristikih napada u SAD i artikulie se kroz poziv na obezbeivanje sigurnosti samoizolacijom igrevitom odbranom svojih pozicija: Hou da i dalje sve u mom malom ograenom svetu ostane tako kako jeste, pa ak i ako sve oko mene potone u bedu i pribegne nasilju. (A onda, kada se poseku sve ume, Golfska struja bude zaustavljena i talasi unesreenih izbeglica postanu nepregledni; onda e biti kasno da se uvidi da je 'sustainable development' verovatno bio bolji put za ostvarivanje globalne i individualne sigurnosti.)[Ulrich Grober, Konstruktives braucht Zeit. ber die langsame Entdeckung der Nachhaltigkeit; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 31-32/2002, S. 6, Online-Version]

Odrivi razvoj Zatita ivotne sredine

Odrivi razvoj i zatita ivotne sredine - slinostiZatita ivotne sredine podrava Odrivi razvoj (ist vazduh, voda i tlo su bitni za generacije koje dolaze);Ponovna upotreba i recikliranje uvaju resurse za budue narataje, ime podrava OR;Obrazovanje za Zatitu ivotna sredine podrava Odrivi tazvoj. (usavra sposobnost iznalaenja i primene efikasnih reenja Odrivog razvoja)Odrivi razvoj i zatita ivotne sredine razlike Odrivi razvoj je bitno iri pojam od ZS; Odrivi razvoj je poeljan opti obrazac ponaanja drutva; OR je cilj drutva u celini (a ZS samo nekih segmenata drutva); OR je pristup zasnovan na sudelovanju svih segmenata drutva i zajednika obaveza svih (pojedinaca i institucija). ZS je samo jedna komponenta Odrivog razvoja. Za OR jednako su tako vane komponente drutva i ekonomije; ZS se esto ograniava samo na prirodu. Odrivi razvoj istrauje veze i meusobnu zavisnost odgovornog delovanja u privredi, drutvu i ekologiji; ZS podrazumeva smanjenje oneienja. To ne znai da e budue generacije automatski naslediti istu koliinu prirodnog, drutvenog i privrednog bogatstva kao njihovu prethodnici; ZS je regulisana propisima. OR ide dalje od pukog potovanja zakona i propisa. (ZS je obaveza, OR je pogled na svet i volonterska aktivnost)

Strategija odrivog razvoja R. Srbije

Kao direktan odgovor na zakljuke Svetskog samita u Johanesburgu odranom 2002. godine Dravna zajednica Srbije i Crne Gore preuzela je obavezu izrade Nacionalne strategije odrivog razvoja, kao osnovnog i sveobuhvatnog stretekog dokumenta. Sama izrada teksta Strategije zapoela je krajem 2005. godine, u okviru projekata koji je pomogla Vlada vedske, a koji se realizovao posredstvom Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija UNDP, u okviru Kabineta potpredsednika Vlade Republike SrbijeIzradi Strategije prethodio je proces utvrivanja razvojnih prioriteta. Utvreni su osnovni prioriteti, ije e ispunjenje u najveoj meri omoguiti ostvarenje vizije odrivog razvoja do 2017. godine. Utvreno je sledeih pet prioriteta:1. lanstvo u EU2. Razvoj konkurentne trine privrede i uravnoteen ekonomski rast3. Razvoj i obrazovanje graana, poveanje zapoljavanja i socijalna ukljuenost4. Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj5. Zatita i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa6. Prioritet 1: lanstvo u EUSrbija mora da ispuni brojne sloene i meusobno povezane uslove koje je EU formulisala pre vie od jedne decenije kroz: razvoj stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i potovanje i zatitu ljudskih prava i prava manjina; razvoj trine ekonomije sposobne da se suoi sa pritiskom konkurencije unutar EU;usaglaavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proistiu iz lanstva.

Prioritet 2: Razvoj konkurentne trine privrede i uravnoteen ekonomski rast

Podsticanje inovacija, stvaranje boljih veza izmeu nauke, tehnologije i preduzetnitva, rast kapaciteta za istraivanje i razvoj, ukljuujui nove informacione i komunikacione tehnologije kroz: unapreenje uslova za privlaenje stranih direktnih investicija; makroekonomsku stabilnost i poveanje izvoza; razvoj malih i srednjih preduzea; zavretak privatizacije; obezbeenje sigurnosti snabdevanja energijom uz poveanje efikasnosti energetskih subjekata i energetske efikasnosti privrede; podsticanje inovacija i promovisanje preduzetnitva; promovisanje informatikog drutva.

Prioritet 3: Razvoj i obrazovanje ljudi, poveanje zapoljavanja i socijalna ukljuenost

Stvaranje veeg broja radnih mesta, privlaenje strunjaka, unapreivanje kvaliteta i prilagodljivosti radne snage, vea ulaganja u ljudske resurse kroz: spreavanje odliva strunjaka stvaranjem boljih radnih uslova; unapreenje prilagodljivosti radnika i postizanje vee fleksibilnosti trita rada; ulaganje u znanje i vetine ljudi kroz kvalitetno, efikasno i praktino primenljivo obrazovanje i permanentno usavravanje pripadnika svih drutvenih grupa na principima jednakih mogunosti; socijalnu ukljuenost i mere za podsticaj zapoljavanja mladih, ena i pripadnika marginalizovanih grupa; investiranje u javno zdravlje, posebno u primarnu zdravstvenu zatitu sa akcentom na mere prevencije

Prioritet 4: Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj

Unapreivanje investicione privlanosti zemlje, osiguranje adekvatnog kvaliteta i nivoa usluga kroz: proirenje i unapreenje saobraajne infrastrukture; razvoj komunalne infrastrukture (vodosnabdevanje, preiavanje otpadnih voda i upravljanje otpadom); smanjenje regionalnih neuravnoteenosti i siromatva, i podizanje regionalne konkurentnosti; podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja i lokalnih razvojnih inicijativa otvaranjem razliitih mogunosti saradnje privatnog i javnog sektora uz sagledavanje rodne dimenzije i perspektive razvoja; adekvatno korienje prostora, kao kritinog resursa za regionalni razvoj; odrivi razvoj energetske infrastrukture u skladu sa oekivanim dinaminim privrednim rastom; ruralni razvoj.

Prioritet 5: Zatita i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa

Ouvanje i unapreivanje sistema zatite ivotne sredine, smanjenje zagaenja i pritisaka na ivotnu sredinu, korienje prirodnih resursa na nain da se obezbedi njihova raspoloivost za budue generacije kroz: uspostavljanje sistema zatite i odrivog korienja prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha, voda, zemljita, mineralnih sirovina, uma, ribljeg fonda, divljih biljnih i ivotinjskih vrsta); jaanje uzajamnog delovanja i ostvarenje znaajnih pomaka u vezi zatite ivotne sredine i ekonomskog rasta, ukljuenje politike ivotne sredine u razvojne politike drugih sektora; investiranje u smanjenje zagaenja ivotne sredine i razvoj istijih tehnologija; poveanje energetske efikasnosti privrede Srbije uz efikasnije korienje fosilnih goriva; podsticanje korienja obnovljivih izvora energije; planiranje odrive proizvodnje i potronje i smanjenje otpada po jedinici proizvoda; zatitu i ouvanja biodiverziteta. Iskazani prioriteti bili su predmet razrade kroz tri posebne celine- stuba Strategije. To su: 1. Ekonomija bazirana na znanju2. Drutveno-ekonomski uslovi i perspektive3. ivotna sredina i prirodni resursi.

Osnovni principi nacionalne Strategije odrivog razvoja Republike Srbije su:

Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije. Zadovoljiti potrebe sadanjih generacija bez ugroavanja prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Solidarnost unutar generacije postii demokratski konsenzus usaglaenom raspodelom raspoloivog prirodnog i stvorenog kapitala, na nain koji obezbeuje osnovne ljudske potrebe za sve drutvene grupe.Otvoreno i demokratsko drutvo - uee graana u odluivanju. Garantovati graanska prava, obezbediti pristup informacijama i osigurati dostupnost pravde. Obezbediti odgovarajue konsultacije i uee graana u donoenju odluka. Braniti stabilnost demokratskih institucija na osnovama mira, bezbednosti i slobode. Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati prosperitetnu, inovativnu, konkurentnu i ekoloki efikasnu ekonomiju zasnovanu na znanju, koja obezbeuje visok standard ivota i punu i visokokvalitetnu zaposlenost. Promovisati obrazovanje i razvijanje javne svesti o odrivom razvoju.Ukljuenost u drutvene procese. Promovisati punu integraciju graana u drutvo, podsticati jednake mogunosti za svakoga, promovisanjem ljudskih prava, posebno rodne ravnopravnosti, borbom protiv svih oblika diskriminacije, afirmativnim merama za marginalizovane grupe i smanjenjem siromatva. Razlike i polarizaciju meu lanovima drutva treba svoditi na najmanju moguu meru i stalno se boriti protiv socijalne iskljuenosti i siromatva.Integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike. Promovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekolokih pristupa i analiza, te podrati korienje instrumenata kao to je strateka procena ivotne sredine. Podsticati socijalni dijalog, drutveno-odgovorno poslovanje i javno-privatno partnerstvo.Princip predostronosti. Zahtevati kao primarno ouvanje prirodne ravnotee u okolnostima kada nema pouzdanih informacija o odreenom problemu. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. U sluaju moguih i znaajnih uticaja na ivotnu sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, osobito u situacijama ugroavanja dobrobiti ljudi i ivotinja.Princip zagaiva/korisnik plaa, ukljuenje trokova vezanih za ivotnu sredinu u cenu proizvoda. Internalizovati trokove vezane za ivotnu sredinu, odnosno uvrstiti trokove unitavanja ivotne sredine u ekonomske trokove zagaivaa/korisnika, primenom principa zagaiva/korisnik plaa. Na taj nain se postie pokrivanje pune ekonomske cene u koju ulaze trokovi proizvodnje, upotrebe i odlaganja proizvoda u toku itavog njegovog ivotnog ciklusa.Odriva proizvodnja i potronja. Potovati uravnoteene odnose u eksploataciji prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine. Smanjiti zagaenje ivotne sredine i promovisati odrivu potronju i proizvodnju, tako da ekonomski rast ne uzrokuje proporcionalni porast degradacije ivotne sredine.

U drugom delu Strategije OR iskazano je strateko opredeljenje za Odrivi razvoj, izneta vizija razvoja i izneti nacionalni prioriteti i principi Strategije, kao i polazna SWOT analiza SWOT analiza daje sistematian prikaz trenutnog stanja i perspektive kroz taksativno nabrojane: prednosti (Strengts), slabosti (Weaknes), anse (Opportunities) i rizike (Tretas) za Odrivi razvoj Republike Srbije. Ova anliza omoguuje da se uoe pozitivni i negativni faktori koji utiu na ostvarenje opredeljenja za ostvarivanje OR.-ema SWOT analize sa znaanjem

Trei deo Strategije OR bavi se ekonomijom, kao jednim od tri stuba OR. U ovom delu su date osnove privrede Republike Srbije zasnovane na znanju, kao i konkretni ciljevi i prioriteti u makro-ekonomskom upravljanju; Izbor odgovarajue ekonomske politike, tranzicionih tokova, odrive proizvodnje i potronje, obrazovanja za Odrivi razvoj, informaciono-komunikacione tehnologije zasnovane na znanju, odrivosti nauno-tehnoloke politike i zatiti intelektualne svojine.etvrti deo Strategije OR se bavi drutveno-ekonomskim uslovima i perspektivama koje otvara OR u Republici Srbiji. U ovom delu se navode ciljevi, mere i prioriteti koji se odnose na razliite oblasti OR i njihove veze i uticaje na ekonomski razvoj i zatitu ivotne sredine u RS, - drutvene vrednosti, kvalitet ivota i drutveno blagostanje , populacionu politiku, socijalnu sigurnost, siromatvo i ukljuenost, politiku jednakih mogunosti, rodnu ravnopravnost, javno zdravlje, stanovanje i stambenu politiku, regionalne i lokalne aspekte OR, informisanje i uee javnosti u odluivanju.Peti deo Strategije OR je posveen pitanjima ivotne sredine i ouvanja prirodnih resursa u RS, kao i uticajima ekonomskog razvoja na ivotnu sredinu. U ovom delu dati su ciljevi, mere i prioriteti vezani za zatitu prirodnih resursa (vazduha, vode, zemljita, biodiverziteta, uma, mineralnih resursa, i obnovljivih izvora energije), zatitu od delovanja razliitih faktora rizika na ivotnu sredinu (klimatskih promena i oteenja ozonskog omotaa, otpada, hemikalija, udesa, jonizujueg i nejonizujeeg zraenja, buke i prirodnih katastrofa, zatitu delovanja faktora rizika na ivotnu sredinu u razliitim ekonomskim sektorima) industriji, rudarstvu, energetici, poljoprivrdi i sumarstvu, lovstvu, ribarstvu, saobraaju i turizmu, kao i uvoenje istije proizvodnje.U estom delu Strategije OR daje se institucionalni okvir i mehanizmi za primenu Strategije, sa posebnim osvrtom na osnivanje novih institucija i jaanje postojeih za sprovoenje strategije, kao i jasni mehanizmi meusobne podele odgovornosti i nadlenosti u sprovoenju i praenju sprovoenja Strategije. U sedmom delu strategije prikazani su izvori finansiranja strategije OR. a uU osmom delu data je metodologija praenja sprovoenja Strategije sa jasno definisanim indikatorima uspeha realizacije Strategije odrivog razvoja po pojedinim oblastima kojima se Strategija bavi, i navedene institucije koje su nadlene za praenje tih indikatora

Akcioni plan za sprovoenje Strategije odrivog razvoja

Da bi se pospeila realizacija Strategije OR, Vlada RS je u maju 2008. god. usvojila Akcioni plan za sprovoenje Strategije OR koji vai od 2009. do 2017.(tj. period za koji vai strategija OR)Akcionim planom definisani su: Specifine mere ili aktivnosti za sprovoenje Strategije Nadlene institucije ili partneri u sprovoenju mera Rokovi za sprovoenje mera ili aktivnosti Ukupni trokovi sprovoenja mera ili aktivnosti i izvori finansiranja

Koordinacija sprovodjenja Akcionog plana isprva stavljena je u obavezu Kabinetu potpredsednika Vlade za Evropske kintegracije, a zatim predata Kancelariji za odrivi razvojAkcioni plan predstavljen u formi niza tabela iz kojih se vide ciljevi, aktivnosti, nadlena institucija, rokovi, trokovi i izvori finansiranja.U realizaciji Akcionog plana realizacije strategije, meutim, dosta se kasni u svim aktivnostima.

Na kraju, imajmo u vida da je:

Odrivi razvoj poeljan i potreban (ali od nekih krugova i osporavan) model planetarnog funkcionisanja, i naa dugorona obaveza je da ga aktivno podravamo ako ljudskoj civilizaciji elimo dobro.

Nerealano je oekivati da se odrivi razvoj dosegne u bliskoj budunosti, ali se mora uporno raditi, da bi mu se postepeno pribliili.