8/10/2019 Slavisa K. Miljkovic Uvod u Odghonetanje Srbskog Jezika

1/8

http://dzonson.wordpress.com/2012/06/21/slavisa-k-miljkovic-odgonetanje-srbskog-jezika/

. :

Pozdravqam naknadne gledaoce mog predavwa odr`anog ubeogradskom hotelu "Bristol" 27. 11. 21. godine.!elim ovde da uka`em na neke podatke koe gledalac treba da ima

na umu dok prati predavawe a u vezi su sa na#om sakrivenom pro#lo#$u ineasnom budu$no#$u na#e dece.

%a#em zvani&nom ezikoslovqu nametnuto e mi#qewe 'naredba()da e srbski ezik mlad ezik koi e na Stablu jezikasme#ten*prikazanme+u gran&ice. %a# ezik gotovo da nema sopstvenih re&i er e prepungr&kog, latinskog, nema&kog, albanskog, turskog... uticaa. -vonenau&no, nakazno, bolesno i zlonamerno vi+ewe sopstvenog ezika icelokupnog kolektivnog pam$ewa, dovelo e do strahovitog razarawasrbskog nacionalnog 'materialnog i duhovnog) bi$a.

ko ovome dodamo ni&im dokazanu tvrdwu zvani&nih istori&ara dasmo na Balkan*/elm do#li u sedmom veku kao divqa i nepismena ruqagenocidno raspolo`ena prema starosedeocima, asno e odakle poti&estav da "civilizovani" i "umni" narodi '0rci, atini, %emci, a+ari, 3urci,4iptari...) imau pravo da na ovo teritorii slobodno odstrequu 5rbe koi su,

adni i nikakvi, o# od klasika marksizma progla#eni za neistorijskinarod.

%ave$a po#ast koa e ikada zadesila srbski narod este delovawena#ih 'da li na#ih6) istori&ara i lingvista unutar 5rpske akademie nauka(-d osnivawa kademie do danas, unutar istoriogra8e i ezika, zvani&nodeluu iskqu&ivo qudi koi su u kademiu do#li krawom negativnomselekciom i mogu se opisati kao9 visoko obrazovane neznalice, kukavi&ki

karieristi:podrepa#i, qudi bez &asti i zlonamernici prema srbskomkolektivnom pam$ewu i srbsko kolektivno budu$nosti.Nasuprot wima stoji veli~anstvena srbska istina koju ja u

ovom delu prikazujem samo kroz jezik.; prvo kwizi '"%ovi srbski mitolo#ki re&nik") obra+uem blizu 7

pomova iz svetskih mitologia i religia i pokazuem da su obra+ena imenai pomovi nastali unutar srbske ezi&ke matrice i stare srbske duhovnosti.Polaze$i od poedina&nih primera, u kwizi pokazuem neka osnovna

ezi&ka pravila na koima su utemeqene srbske re&i.; drugo kwizi '"%ovi srbski etimolo#ki re&nik 1") polazim od kwige

"

8/10/2019 Slavisa K. Miljkovic Uvod u Odghonetanje Srbskog Jezika

2/8

Potom sam krenuo u odgonetawe suglasni&kih odrednica opetpo#tuu$i redosled starog srbskog pisma. Primer9 utvrdio sam zna&eweodrednice bg, ali sam odmah utvrdio i zna&ewe odrednice gb 'levo:desno&itawe)= potom sam izme+u suglasnika ubacivao samoglasnike a, e, i, o, ui tako stvorene troslovne odrednice sagledavao u paru, t. bag/gab,beg/geb, big/gib, bog/gob, bug/gub, t. sagledavao ih u levom:desnom

'uzro&no:posledi&nom) &itawu. Bro ovako obra+enih dvoslovnihsuglasni&kih odrednica este 30= bro obra+enih troslovnih odrednicanastalih od suglasni&kih odrednica umetawem samoglasnikaeste !"00.-va gra+a sme#tena e u pet narednih tomova.

4esti tom dopuwen e troslovnim odrednicama koe se isto &itau izoba smera. ?ao sam zna&ewa odrednica*re&i koe se ednako &itau izoba smera. 5lede$i redosled slova stare srbske pismenosti dao samparove takvih odrednica. Primer9 aba/bab, ebe/beb, obo/bob, ubu/bub=aga/gag...i tako do zadweg slova. Bro ovako obra+enih odrednica este200.

;kupan bro naslovqenih pomova u delu "-dgonetawe srbskogezika" este9 32 'slova) > 200 'dvoslovne samoglasni&ke odrednice) >30 'dvoslovne suglasni&ke odrednice) > !"00 'troslovne odrednice) >

200 'troslovne odrednice koe se ednako &itau iz oba smera) @ 2#$2srbske odrednice. % ovaj broj nisu u&le mnogobrojne druge obra'ene odredni(e koje nisu obu)va*ene pomenutim sistemom.

-dgonetau$i srbski ezik kroz ova sistem odrednica, trudio sam seda koristim re&i iz #to vi#e meni dostupnih ezika. Apak, u dokazivawu da

e srbski ezik aka ezik svih ezika, pored re&i iz srbskog ezika, trudiosam se da navi#e primera budu iz slede$ih ezika9 sanskrt, starogr~ki,latinski, jevrejski, kineski, japanski. 5matrao sam9 ako se srbska

jezi~ka matri(a poka+e kao primarna u ovim jezi(ima, srbski jezikjeste ,ajka -ezik svi) jezika( Svako ko pro~ita moje kwiges)vati*e da sam dokazni postupak izveo do kraja(

; moim kwigama nema ni edne strane re&i(%apomena9 pored obavqenih kwiga, imam napisanih kwiga koe

morau &ekati obavqivawe celokupnog '#estotomnog) -dgonetawa9"5rbizmi u Crancuskom eziku", "5rbizmi u latinskom eziku", "5rbizmi ustarogr&kom eziku", "5rbizmi u apanskom eziku", "%ovi srbski etimolo#kire&nik" 'tomovi 2 i D). Amam gra+u i za mnogobrone druge naslove.

Bro obra+enih re&i u moim kwigama odavno prelazi bro od1.. 5vaka srbska re& i svaki obra+eni poam este neoboriv dokaz danam e kademaia onakva kakvu sam e 'podvu&enim) opisao u petompasusu.

-vo #to $ete &uti unutar ovog predavawa samo e vrh vrhaogromnog ledenog brega koi se zove 5rbski ezik, koi od iskona 'o# uvekneotopqen) pluta ezi&kim -keanom stvorenim od Bo`e tvorne*plodnevode9 rekai re~esu isto*edno9 re&*re&ni, reka*reknem.

5rbski ezik este Ee& od Boga*3vorca. 5rbski ezik este savr#en erpo&iva na naednostavniiom 'Bo`im) pravilima. %eka od wih esu9: svako srbsko slovo ima utvr+eno zna&ewe proisteklo iz stare

srbske duhovnosti i iz vi+ewa 8zi&kog sveta=: svako srbsko slove este svoevrsni hierogliC koi svoom gra8kom

upotpuwue pomenuto zna&ewe=: svako srbsko slovo ima i bro&anu vrednost, t. srbskim slovima

mogu se izra`avati broevi9

@ 1 B @ 2 0 @ D ? @ F < @ G H @ I

2

8/10/2019 Slavisa K. Miljkovic Uvod u Odghonetanje Srbskog Jezika

3/8

J @ 7K @ L! @ MA* @1N @ 2

@ D @ F% @ G53 @I- @ 7P @ LO @ ME @15 @2

3 @

D; @F @G/ @IQ @74 @LR @M

3

8/10/2019 Slavisa K. Miljkovic Uvod u Odghonetanje Srbskog Jezika

4/8

: dva ma koa razli&ita suglasnikatvori$e zna&ewe

spojenost/spajawe akoprvi suglasnik ima mawubro&anu vrednost= ako prvi suglasnikima ve$u bro&anu vrednost,

zna&ewe suglasni&kog sklopa bi$eisturenot/odvojenost=

pomenuti suglasni&ki sklopovizadr`avau svoa zna&ewa i ako surazdvoena samoglasnikom=

: zna&ewa dvoslovnih itroslovnih srbskih odrednica esu uuzro&no: posledi&nom odnosu= taodnos se ogleda u levo:desnosuprotnosti, uslovno suprotnosti ilinekim drugim asno

vidqivim*prepoznatqivimodnosom= primer9 &a 'voda) a&'kamen)= ul 'vatra) lu 'hladno$a)=al 'Bog) la 'Jemqa)= ik 'nebo) ki'zemqa)...= ner 'voda) ren'zemqa)...=

: izvorna zna&ewa srbskihslova su#tinski negiraupostoawe pre8ksa i su8ksa kaoutemeqene vrednosti=

: odrednice i re&i koe se isto&itau 'ili imau ista odre+ewa) iz izoba smera, ozna&avuau9 5unce,okruglost, tvornost*roditeqstvo,

pomove koi nemau utvr+en 8zi&kioblik.5lede tabele9

S,1SN4:S%1SN456756N85

-vo e tabela naslovqenihodrednica u "-dgonetawe srbskog ezika1". 5vaka odrednica nosi poruke izlevog i desnog &itawa 'ukupno 2odrednica). 3e poruke stoe u

prepoznatqivom uzro&no:posledi&nom odnosu. -dre+

ab

be

bi bo

bu

ag

ge

gi go

gu

a

d

d

e

di d

o

d

u av

ev

vi vo

vu

az

ez

zi zo

zu

a9

e9

9i 9o

9

u a

jej ij jo ju

ak

ek

ik ko

ku

al

el il lo lu

am

em

im

mo

mu

an

en

in no

nu

ap

ep

ip op

pu

a~

e~

i~ o~

~u

ar

er ir or ru

a

s

e

s

is o

s

s

ua et it ot tu

4

8/10/2019 Slavisa K. Miljkovic Uvod u Odghonetanje Srbskog Jezika

5/8

ene su zna&ewima srbskih slova, srbskom duhovno#$u i spoznaom8zi&kog sveta. Eedosled odrednica este u skladu sa bro&animvrednostima srbskih slova.

5

8/10/2019 Slavisa K. Miljkovic Uvod u Odghonetanje Srbskog Jezika

6/8

6

8/10/2019 Slavisa K. Miljkovic Uvod u Odghonetanje Srbskog Jezika

7/8

5;7 756NS;, S1>

zvor.

Srbi(

a

r~ko pismo -evrejskopismo

4ako ,. S.vidi

jevrejsko

pismo

8rkveno:slovenski

1

, 'alCa) 1 'aleC) 1 @ q 1

=2

, 'beta)2

'bet )2

@ B R R0

8/10/2019 Slavisa K. Miljkovic Uvod u Odghonetanje Srbskog Jezika

8/8

52

?A @ 'sigma)2

'rei#)2

'sin) @ 52

a aSORO2

;D

AA B 'tau)D

'#in)D

'tav) @ 3D

b bQ0`