SLOBODNO KRETANJE LICA U EVROPSKOJ UNIJI

Slobodno kretanje lica

• Slobodno kretanje lica odnosi se podjednako na fizička i na pravna lica

• Spominje se već u članu 3 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, kao jedna od delatnosti Zajednice

• Ta odredba dopunjena je članom 14, u kojem se unutrašnje tržište određuje kao područje bez unutrašnjih granica na kome je obezbeđeno slobodno kretanje lica, i promet robe, usluga i kapitala

• U daljim odredbama Ugovora posebno se regulišu pravila o slobodnom kretanju pravnih i fizičkih lica

Sloboda kretanja fizičkih lica

Ova sloboda ima tri komponente:

• Slobodno kretanje iz jedne države članice u drugu

• Pravo na kratkotrajni boravak u drugoj državi članici

• Pravo na zapošljavanje ili samozapošljavanje u drugoj državi članici

Slobodno kretanje preko granicei odredbe Direktive 38/2004

• Slobodno kretanje fizičkih lica preko granice tj.iz jedne države u drugu Ugovorom iz Mastrihta zagarantovano svim građanima Unije, uz poštovanje ograničenja i uslova predviđenih Ugovorom i merama za njegovo sprovođenje tj. odgovarajućim sekundarnim zakonodavstvom. •Ranije se ovo pravo vezivalo za ekonomsku delatnost nekog lica tj. činjenicu da je radnik ili samozaposleno lice.• Sloboda kretanja se ne primenjuje na kretanje unutar same države članice – tzv. “obrnuta diskriminacija”

Sva lica koja su državljani neke od država članica mogu uz važeći pasoš ili ličnu kartu ući na teritoriju bilo koje države članice i sa nje izaći

Osim za građane Unije, ovo pravo takođe važi i za članove njihovih porodica, a to su:

• bračni drug građanina Unije• registrovani partner građanina Unije • neposredni potomci koji su mlađi od 21

godine ili koje građanin Unije ili bračni drug izdržavaju

• druga izdržavana lica u direktnom nishodnom srodstvu (npr. unuci)

• Od građana Unije se ne može tražiti ulazna viza, dok se od članova porodice koji nisu građani Unije može tražiti ulazna viza. Ako član porodice ima dozvolu boravka, viza nije potrebna.

• Vize se članovima porodice izdaju besplatno i u što kraćem roku

• Direktivom je takođe garantovana sloboda napuštanja teritorije neke države članice bez ikakvih formalnosti

• Građani Unije i članovi njihovih porodica imaju pravo i na povratak na teritoriju države koju su napustili – to je Sud izričito presudio još u predmetu Singh, (C– 370/90), potvrdivši pravo muža britanske državljanke da ponovo uđe na teritoriju Velike Britanije nakon što su oboje neko vreme radili u Nemačkoj

Pravo boravka u drugoj državi članici

i odredbe Direktive 38/2004 Razlikuje se pravo kratkotrajnog boravka

– do 3 meseca i pravo dužeg boravka Pravo na kratkotrajni boravak nije

uslovljeno ispunjavanjem nikakvih formalnosti. Njega imaju:

• državljani Unije uz važeći pasoš ili ličnu kartu

• članovi njihovih porodica, uz važeći pasoš

Pravo na duži boravak građani Unije imaju pod sledećim uslovima:• ako su radnici ili samozaposlena lica• ako imaju dovoljno sredstava za izdržavanje sebe i članova svoje porodice i imaju zdravstveno osiguranje•ako su upisani u obrazovnu ustanovu, imaju zdravstveno osiguranje i dovoljno sredstava za izdržavanje sebe i članova svoje porodice Članovi porodica građana Unije imaju pravo na duži boravak ako građanin Unije ispunjava neki od navedenih uslova, bez obzira na to da li su i oni sami građani Unije ili ne. Oni pravo na boravak mogu zadržati i nakon smrti ili odlaska građanina Unije, razvoda ili poništaja braka, ali pod uslovom da dokažu da ispunjavaju uslove koji se za boravak zahtevaju od građanina Unije.

Pojam “dovoljnih sredstava za izdržavanje” određuju države članice, ali on ne sme biti fiksan i uvek se mora uzeti u obzir lično stanje datog lica.Iznos dovoljnih sredstava ne sme biti viši od iznosa prihoda na osnovu kojih se državljanima države domaćina daje socijalna pomoć iline sme biti viši od minimalne penzije po osnovu socijalnog osiguranja koja se isplaćuje u toj državi

U slučaju boravka dužeg od tri meseca, od građana Unije se može zahtevati da prijave svoj boravakIsto važi i za članove porodice koji su građani UnijeČlanovima porodice koji nisu građani Unije izdaje se dozvola boravka, koja važi pet godina ili kraće, u zavisnosti od predviđene dužine trajanja boravka

Pravo na rad i samozapošljavanje u drugoj državi članici

Pravo na kretanje radne snage u okviru Unije regulisano je članovima 39-42 Ugovora o EZ. Ono podrazumeva: slobodno kretanje radne snage, koja obuhvata pravo da se prihvati učinjena ponuda za zaposlenje, slobodno kretanje u okviru Zajednice u tu svrhu, pravo boravka u svrhu zaposlenja i pravo zadržavanja u državi nakon zaposlenja zabranu diskriminacije po osnovu državljanstva prilikom zapošljavanja, plate i drugih uslova rada ova prava se ne primenjuju na zapošljavanje u javnoj upravi.pravo na slobodno kretanje radne snage može biti ograničeno iz opravdanih razloga po osnovu javnog poretka, javne bezbednosti i javnog zdravlja

Pojam “javne uprave”

Državama članicama je omogućeno da na osnovu državljanstva ograniče mogućnost zapošljavanja u javnoj upravi. Ovaj pojam ne tumače države članice, već Sud pravde. Presuda Commission v Belgium C 149/79 - to su oni poslovi koji podrazumevaju “vršenje ovlašćenja poverenih javnim pravom” i to kada postoji “obaveza čuvanja opštih interesa države” – dakle, policija, vojska, pravosuđe...Sud je u svojim presudama utvrdio da se ograničenje npr. ne odnosi na profesore univerziteta i nastavnike u školama...Ako strani državljanin bude zaposlen u javnoj upravi, on ne sme trpeti nikakvu diskriminaciju.

Dozvoljena ograničenja slobode kretanja – Direktiva 38/2004 i

praksa ESP•Sloboda kretanja tj. ulazak, boravak i (samo) zapošljavanje mogu se ograničiti po osnovu javnog poretka, javne bezbednosti ili javnog zdravlja• Direktiva 38/2004 izričito propisuje da mere kojima se sloboda ograničava po osnovu javnog poretka ili javne bezbednosti moraju biti u skladu sa načelom proporcionalnosti i mogu se zasnivati samo ličnom ponašanju pojedinca. Prethodne krivične osude same po sebi ne predstavljaju osnov za preduzimanje tih mera• Jedine bolesti koje opravdavaju preduzimanje mera po osnovu javnog zdravlja su bolesti koje mogu izazvati epidemiju i druge infektivne bolesti ili zarazne parazitske bolesti koje su predmet zaštitnih odredaba koje se primenjuju na državljane države članice domaćina.

Za dozvoljena ograničenja izuzetno je bitna i praksa ESP: U predmetu Van Duyn, Sud je presudio da je opravdana zabrana ulaska holandskoj državljanki, koja je radila u službi Sajentološke crkve, na teritoriju Velike Britanije po osnovu javnog poretka, iako sama crkva nije bila zabranjena britanskim zakonimaU čuvenom predmetu Bosman Sud je presudio da pravila fudbalskih klubova o transferima igrača predstavljaju prepreku za slobodno kretanje radnika u Uniji, kao i da pravila sportskih udruženja po kojima fudbalski klubovi mogu izvesti na teren samo određeni broj profesionalnih igrača koji su državljani drugih članica EU nisu u skladu sa pravom na slobodno kretanje radnika