[359

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАБиблид 0350-6428, 46 (2014) 153, с. 359–379 Научни чланак

УДК

821

.14’

02.0

9-6

Слободанка ПРТИЈА(Бања Лука, Одсјек за историју, Филозофски факултет)slobodanka02@yahoo.com

КАКО СУ АНТИЧКИ ПИСЦИ ОЗНАЧАВАЛИ ПИСМО? ГРЧКА ТЕРМИНОЛОГИЈА

Кључне ријечи: писмо, βυβλίον, δέλτος, γράμματα, ἐπιστολή, античка епистолографија.

Апстракт: Писмо је играло значајну улогу, како у свакодневној комуни-кацији међу људима, тако и у књижевности античког периода. О развоју и зна-чају античке епистолографије можемо да сазнамо и преко различитих термина које су грчки писци употребљавали да означе писмо. Први термини за писмо били су у вези са материјалима на којима су поруке писане (βυβλίον, δέλτος), а затим и са самим чином писања и слања писама (γράμματα, ἐπιστολή). Пока-заћемо у овом раду које термине су најрадије употребљавали у својим дјелима неки од најзначајнијих грчких писаца, од Хомера до Плутарха.

Од самих почетака античке књижевности писмо, као форма, појављивало се било као самостално дјело било као саставни дио неког другог књижевног жанра. Писмо се није могло ставити у строго одређене оквире јер је оно било форма која је испуњавала различите намјере људи античког периода. Наиме, они су у писму могли да пренесу различите теме и садржаје, па су писма могла бити утјехе, молбе, препоруке, описи разних ствари, филозофске расправе итд. На основу дјела која смо наслиједили из антике, могли бисмо да уочимо разлику између приватних и званичних писама, дјела која су имала форму писма али су суштински пред-стављала неки други жанр и писама која су уметнута у друго књижевно дјело, било бесједу, историографско дјело, драму или роман.1

Развој писма и саме античке епистолографије можемо пратити такође и преко различитих термина које су антички писци упо- требљавали за писмо. Њихова употреба на одређени начин показује постепен развој и значај писма и ширење његове по-пуларности у античко доба. Покушаћемо стога да дамо преглед грчких термина за писмо које су употребљавали најзначајнији грчки писци, од Хомера до Плутарха, и да објаснимо употребу и значење које су ти термини код њих имали. Покушаћемо такође

1 О категоризацији писама в. Sykutris 1931: 185–220.

360]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ да одговоримо на многобројна питања, од оног које су термине

поједини грчки писци радије употребљавали да би означили писмо до питањâ који су термини представљали синониме, која су била њихова друга значења и када се десила промјена значења касније општеприхваћеног термина ἐπιστολή од „наредбе” до „писма”. Кроз овај преглед грчких термина за писмо и наведених примјера из одабраних дјела грчких писаца видјећемо многе различите функције које је писмо имало у животима људи античког периода. Из овога се такође намеће и сљедеће питање на које ћемо поку-шати да одговоримо – да ли су и како грчки писци разликовали ове многобројне функције и врсте писама.

Први траг писма у књижевности налазимо код Хомера, у сце-ни са Белерофонтом и Претом у Илијади (VI 168). Антеја, жена краља Прета, лажно оптужује Белерофонта због наводно непри-мјереног понашања. Не желећи да га сâм убије, Прет прибјегава епистоларној превари тако што шаље Белерофонта Антејином оцу с писмом, тј, „кобним знацима” (σήματα λυγρά) написаним на пресавијеној таблици, у којем тражи да Белерофонт буде убијен. Хомер овако описује ову епистоларну превару (Il.VI 166–180):

Ὣς φάτο, τὸν δὲ ἄνακτα χόλος λάβεν οἷον ἄκουσε: κτεῖναι μέν ῥ᾽ ἀλέεινε, σεβάσσατο γὰρ τό γε θυμῷ,πέμπε δέ μιν Λυκίην δέ, πόρεν δ᾽ ὅ γε σήματα λυγρὰγράψας ἐν πίνακι πτυκτῷ θυμοφθόρα πολλά,δεῖξαι δ᾽ ἠνώγειν ᾧ πενθερῷ ὄφρ᾽ ἀπόλοιτο. 170αὐτὰρ ὁ βῆ Λυκίην δὲ θεῶν ὑπ᾽ ἀμύμονι πομπῇ.ἀλλ᾽ ὅτε δὴ Λυκίην ἷξε Ξάνθόν τε ῥέοντα,προφρονέως μιν τῖεν ἄναξ Λυκίης εὐρείης:ἐννῆμαρ ξείνισσε καὶ ἐννέα βοῦς ἱέρευσεν.ἀλλ᾽ ὅτε δὴ δεκάτη ἐφάνη ῥοδοδάκτυλος Ἠὼς 175καὶ τότε μιν ἐρέεινε καὶ ᾔτεε σῆμα ἰδέσθαι‘ὅττί ῥά οἱ γαμβροῖο πάρα Προίτοιο φέροιτο.αὐτὰρ ἐπεὶ δὴ σῆμα κακὸν παρεδέξατο γαμβροῦ,πρῶτον μέν ῥα Χίμαιραν ἀμαιμακέτην ἐκέλευσεπεφνέμεν: ἣ δ᾽ ἄρ᾽ ἔην θεῖον γένος οὐδ᾽ ἀνθρώπων.2 180

Тако рече, – а срџба владара освоји када је то чуо, Али га не хтеде погубит’, јер тога се у срцу бој’о,Но га у Ликију посла, и погубне даде му знакеШто их на сложеној даски смртоносних нацрта много;Да их његову тасту предаде нека га смакне. 170Он у Ликију оде с божанском беспрекорном пратњом;А кад у ликијску земљу до реке стиже до Ксанта,Широке Ликије владар љубазно дочека њега.Девет га гостио дана и девет му говеда закл’о.А кад десета веће ружопрста освану Зора, 175

2 Текст на грчком језику према: Homer. Homeri Opera.

[361

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАТада он упита госта и затражи знаке да видиШто их је носио њему од Прета, његова зета.

А кад погубни знак од зета прихвати свога,Најпре нареди њему Химеру да убије бесну,Штоно од божанског, не људског, беше порекла. 180(Homer 2009: 130)

Ово Претово „писмо” Хомер назива знацима (σήματα), будући да су слова урезана на глиненој таблици, у то вријеме најраши-ренијем материјалу за писање. Хомерова прича о Белерофонту садржи у себи епистоларно сјеме које ће се развијати током сље-дећих вијекова, а ови „знаци” на таблици развиће се у писма која ће имати значајну улогу у историји античке књижевности.

Грчки писци су употребљавали многе термине како би оз-начили писмо и писање писама. Ти термини су: βυβλίον, δέλτος, γράμματα, ἐπιστολή и глагол ἐπιστέλλειν. (Stirewalt 1993: 69)

Βυβλίον је ријеч источног поријекла и има, прије свега, зна-чење „папирус” или „комад папируса”.3 Стога није случајно да βυβλίον најчешће употребљава Херодот (484–424. п.н.е.), који се у својој Историји, између осталог, бави персијском државом и доводи у везу развој епистолографије са Кировим успостављањем поштанског система.4 У Историји Херодот биљежи и најстарија сачувана историјска писма која су написали Поликрат са Самоса и египатски краљ Амасис (III 40–43). Претпоставља се да су их написали око 520. године п.н.е., а ова преписка између Поликра-та и Амасиса укључује писма у којима су један другоме давали савјете и размјењивали одређене новости. У скраћеном облику дајемо примјер преписке између Поликрата и Амасиса, а дијелове наводимо и у оригиналу, да бисмо јасније видјели и термине за писмо које је Херодот употребљавао:

[1] Καί κως τὸν Ἄμασιν εὐτυχέων μεγάλως ὁ Πολυκράτης οὐκ ἐλάνθανε, ἀλλά οἱ τοῦτ᾽ ἣν ἐπιμελές. πολλῷ δὲ ἒτι πλεῦνός οἱ εὐτυχίης γινομένης γράψας ἐς βυβλίον τάδε ἐπέστειλε ἐς Σάμον. «Ἄμασις Πολυκράτεϊ ὧδε λέγει. [2] ἡδὺ μὲν πυνθάνεσθαι ἂνδρα φίλον καὶ ξεῖνον εὖ πρήσσοντα·... 41 [1] ταῦτα ἐπιλεξάμενος ὁ Πολυκράτης καὶ νόῳ λαβὼν ὣς οἱ εὖ ὑπετίθετο Ἄμασις, ἐδίζητο ἐπ᾽ ᾧ ἂν μάλιστα τὴν ψυχὴν ἀσηθείη ἀπολομένῳ τῶν κειμηλίων, διζήμενος δὲ εὓρισκε τόδε... 42 [3] ...γράφει ἐς βυβλίον πάντα τά ποιήσαντά μιν οἷα καταλελἷάβηκε, γράψας δὲ ἐς Αἲγυπτον ἐπέθηκε. 43 [1] ἐπιλεξάμενος δὲ ὁ Ἄμασις τὸ βυβλίον τὸ παρὰ

3 Βιβλίον or βυβλίον, τό, I. 1. strip of βύβλος, hence, paper, document; 2. = βιβλίδιον, petition to the Government, = Lat. Libellus; 3. = δέλτος, tablet. II. 1. book; 2. book as the division of a work; 3.τὰ β. place in which books are kept, library; 4. τὰ β. τὰ ἃγια the sacred books or Scriptures. В. Liddell, Scott, Jones 1968: 315 (у даљем тексту: LSJ), а Стјепан Сенц овако објашњава ријеч: βιβλίον ili βυβλίον, τὸ, demin. od βίβλος, knjižica, knjiga, računica, pismo, list. В. Senc 1991: 154.

4 Херодотово интересовање за писмо било је везано за тајну комуникацију путем писама, односно тајно преношење писама (I 123; III 128; VII 239; VIII 128).

362]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ τοῦ Πολυκράτεος ἧκον, ἒμαθε ὃτι ἐκκομίσαι τε ἀδύνατον εἲη ἀνθρώπῳ

ἂνθρωπον ἐκ τοῦ μέλλοντος γίνεσθαι πρήγματος.5

[1] Ни Амазису није била непозната велика Поликратова срећа, него га је то чак и јако забрињавало. Кад је срећа овога бивала све већа, напише му овакво писмо и пошаље на Сам: „Амазис ово поручује Поликрату; мило ми је када чујем да је мој пријатељ и савезник добро...”41 [1] Кад је Поликрат прочитао писмо и видео да му Амазис даје добар савет, почне размишљати губитком ког накита би се највише ражалостио, и падне му на памет ово... 42 [3] ...[Поликрат] узме и запише све шта је сам урадио и шта је дожи-вео, па то писмо пошаље у Египат. 43 [1] Прочитавши писмо које је стигло од Поликрата, Амазис је дошао до закључка да човеку није могуће спасити другог човека од онога што му је судбина одредила. (Херодотова Историја 2005: 132–133).

Као што видимо из горенаведеног, Херодот употребљава термин βυβλίον у значењу „писмо”. За разлику од потоњих грчких писаца, који су често употребљавали два различита термина у истом поглављу да би означили исто писмо, Херодот, на примјер, у поглављу III 128, спомиње писмо чак седам пута и сваки пут употребљава исти термин. Наводимо овај пасус у цјелини, како бисмо видјели и то да Херодот термин βυβλίον употребљава пра-вилно у плуралу када говори о више писама (III 128.2–5):

Λαχὼν δὲ ὁ Βαγαῖος ποιέει τάδε: βυβλία γραψάμενος πολλὰ καὶ περὶ πολλῶν ἔχοντα πρηγμάτων σφρηγῖδά σφι ἐπέβαλε τὴν Δαρείου, μετὰ δὲ ἤιε ἔχων ταῦτα ἐς τὰς Σάρδις. Ἀπικόμενος δὲ καὶ Ὀροίτεω ἐς ὄψιν ἐλθών, τῶν βυβλίων ἓν ἕκαστον περιαιρεόμενος ἐδίδου τῷ γραμματιστῇ τῷ βασιληίῳ ἐπιλέγεσθαι: γραμματιστὰς δὲ βασιληίους οἱ πάντες ὕπαρχοι ἔχουσι: ἀποπειρώμενος δὲ τῶν δορυφόρων ἐδίδου τὰ βυβλία ὁ Βαγαῖος, εἰ ἔνδεξαίατο ἁπόστασιν ἀπὸ Ὀροίτεω. Ὁρέων δὲ σφέας τά τε βυβλία σεβομένους μεγάλως καὶ τὰ λεγόμενα ἐκ τῶν βυβλίων ἔτι μεζόνως, διδοῖ ἄλλο ἐν τῷ ἐνῆν ἔπεα τάδε: ὦ Πέρσαι, βασιλεὺς Δαρεῖος ἀπαγορεύει ὑμῖν μὴ δορυφορέειν Ὀροίτεα.’ οἳ δὲ ἀκούσαντες τούτων μετῆκάν οἱ τὰς αἰχμάς. Ἰδὼν δὲ τοῦτο σφέας ὁ Βαγαῖος πειθομένους τῷ βυβλίῳ, ἐνθαῦτα δὴ θαρσήσας τὸ τελευταῖον τῶν βυβλίων διδοῖ τῷ γραμματιστῇ, ἐν τῷ ἐγέγραπτο ‘βασιλεὺς Δαρεῖος Πέρσῃσι τοῖσι ἐν Σάρδισι ἐντέλλεται κτείνειν Ὀροίτεα.’

После овог успеха Бегеј уради ово. Напише много писама сва-којаке садржине и запечати их све Даријевим печатом, па затим са тим писмима оде у Сард. Дошавши тамо, изађе пред Ореста и преда једно по једно писмо краљевским писарима да их прочи-тају (сви су сатрапи, наиме, имали краљевске писаре). Бегеј им је дао писма да би могао искушати стражу да ли би пристала да се одметне од Ореста. Кад је приметио да писмима указују велико поштовање, а још више ономе што им је у писмима прочитано,

5 Текст на грчком језику према: Herodotus. The Histories.

[363

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАизвади им и дâ друго писмо, у коме је стајало: „Персијанци, краљ Дарије вам забрањује да служите у гарди код Ореста”. Кад су ови

то чули, одмах одложе своја копља. Видевши да се они толико покоравају писменом наређењу, Бегеј се онда ослободи и преда писару последње писмо, у коме је било написано: „Краљ Дарије наређује Персијанцима који се налазе у Сарду да убију Ореста”. (Херодотова Историја 2005: 157)

Како смо горе споменули, Херодот употребљава само један термин – βυβλίον, па и онда када би означио наређење које писмо доноси, што би тачније и прецизније било изражено термином ἐπιστολή. Херодот је, наиме, познавао и овај термин ἐπιστολή, али је интересантно то да га он употребљава само на два мјеста у Ис-торији, и оба пута у вези са догађајима у које су били укључени Грци. Први пут када је употријебљен, термин ἐπιστολή указује на усмену наредбу у легенди о Хераклу коју Херодот приповиједа када покушава да објасни поријекло Скита (IV 10):

Τὴν δ᾽, ἐπεὶ οἱγενομένους τοὺς παῖδας ἀνδρωθῆναι, τοῦτο μὲν σφι οὐνόματα θέσθαι, τῶ μὲν Ἀγάθυρσον αὐτῶν, τῶ δ᾽ ἑπομένῳ Γελωνόν, Σκύθην δὲ τῶ νεωτάτω, τοῦτο δὲ τῆς ἐπιστολῆς μεμνημένην αὐτὴν ποιῆσαι τά ἐντεταλμένα.

Кад су јој се синови родили и одрасли, она им надене имена: првом да име Агатирс, оном иза њега Гелон, а најмлађем Скит, па је, сетивши се наређења, урадила све онако како јој је речено. (Херодотова Историја 2005: 169)

Сâм преводилац је с правом употријебио ово значење „на-редба”, које је овај термин ἐπιστολή првобитно и имао. На другом мјесту у Историји ἐπιστολή може да има значење наредбе или обавјештења, било усменог било писменог, које је спартански краљ Демарат упутио Егињанима (VI 50):

Ὡς δὲ ἐπειρᾶτο συλλαμβάνων, ἂλλοι τε δὴ ἐγίνοντο αὐτῶ ἀντίξοοι τῶν Αἰγινητέων, ἐν δὲ δὴ καὶ Κριὸς ὁ Πολυκρίτου μάλιστα, ὃς οὐκ ἔφη αὐτὸν οὐδένα ἂξειν χαίροντα Αἰγινητέων· ἂνευ γάρ μιν Σπαρτιητέων τοῦ κοινοῦ ποιέειν ταῦτα, ὑπ᾽ Ἀθηναίων ἀναγνωσθέντα χρήμασι· ἃμα γὰρ ἂν μιν τῷ ἑτέρῳ βασιλέι ἐλθόντα συλλαμβάνειν. Ἔλεγε δὲ ταῦτα ἐξ ἐπιστολῆς τῆς Δημαρήτου.

Овај [Криј], наиме, изјави да Клеомена није овластила спартанска скупштина да то чини, него да су га Атињани подмитили, јер би иначе са њим дошао и други краљ да изврши хапшење. А он је то изјавио на основу онога што му је Демарат преко писма поручио. (Херодотова Историја 2005: 260)

364]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ Термин δέλτος, чије је основно значење „таблица” или „пло-

чица”6, налазимо код Херодота само на једном мјесту у вези с писмом, и то са другим термином – γράμματα. Ипак, на овом мјесту δέλτος има своје основно значење, као материјал на коме је писано неко обавјештење, односно писмо (γράμματα).7 Овај термин δέλτος у значењу писма најчешће је употребљавао Еури-пид (480–406. п.н.е.). Од три грчка трагичара Еурипид једини посвећује озбиљну пажњу писму на трагичкој сцени, нарочито у трагедијама Хиполит, Ифигенија на Тауриди и Ифигенија у Аулиди.8 Писма у овим Еурипидовим трагедијама не преносе само одређене информације између појединих ликова, него више дјелују као елементи у заплету, изазивајући реакције и покрећући догађаје. У Хиполиту, који је изведен 428. године п.н.е., писмо игра важну улогу заплета. Наиме, када Тесеј чита оптужбе из писма своје мртве жене Федре, писмо тада замјењује гласника и доноси оно што би он у другим околностима могао да извијести. Којим терминима је Еурипид означио ово писмо видимо у сти-ховима које над Федриним одром изговара Тесеј:

ἔα ἔα:τί δή ποθ᾽ ἥδε δέλτος ἐκ φίλης χερὸς 856ἠρτημένη; θέλει τι σημῆναι νέον;

ἀλλ᾽ ἦ λέχους μοι καὶ τέκνων ἐπιστολὰςἔγραψεν ἡ δύστηνος, ἐξαιτουμένη;...

6 Δέλτος, ἡ, I. writing-tablet; II. any writing: letter; will, etc.; Ὁμήρου δέλτον the books of Homer; αἱ δώδεκα δ. the Twelve Tables. (В. LSJ 1968: 377) У Грчко- -хрватском рјечнику стоји: δέλτος, ἡ, obič. u pl., pločica za pisanje, drvena ploča namazana voskom, ali i od mjedi; uop. ispisana ploča, glasovnica, isprava, spis. (В. Senc 1991: 185)

7 Hdt. VII 239: Ἐπείτε γὰρ Ξέρξῃ ἔδοξε στρατηλατέειν ἐπὶ τὴν Ἑλλάδα, ...ὁ Δημάρητος ταῦτα ἠθέλησε Λακεδαιμονίοισι ἐξαγγεῖλαι. [3] ...δελτίον δίπτυχον λαβὼν τὸν κηρὸν αὐτοῦ ἐξέκνησε, καὶ ἔπειτα ἐν τῷ ξύλῳ τοῦ δελτίου ἔγραψε τὴν βασιλέος γνώμην, ποιήσας δὲ ταῦτα ὀπίσω ἐπέτηξε τὸν κηρὸν ἐπὶ τὰ γράμματα, ἵνα φερόμενον κεινὸν τὸ δελτίον μηδὲν πρῆγμα παρέχοι πρὸς τῶν ὁδοφυλάκων. [4] ἐπεὶ δὲ καὶ ἀπίκετο ἐς τὴν Λακεδαίμονα, οὐκ εἶχον συμβαλέσθαι οἱ Λακεδαιμόνιοι, πρίν γε δή σφι, ὡς ἐγὼ πυνθάνομαι, Κλεομένεος μὲν θυγάτηρ Λεωνίδεω δὲ γυνὴ Γοργὼ ὑπέθετο ἐπιφρασθεῖσα αὐτή, τὸν κηρὸν κνᾶν κελεύουσα, καὶ εὑρήσειν σφέας γράμματα ἐν τῷ ξύλῳ. Кад је, наиме, Ксеркс одлучио да поведе војску на Хеладу, Демарат је, ...нашао за потребно да о томе обавести Спартанце. ...узео је таблицу за писање састављену од две плочице, па је скинуо са ње восак и на дрвету плочице написао о краљевој намери, па кад је то урадио, поново је ис-топљеним воском прелио таблицу преко писма, да стражари на друмовима не би правили никакву неприлику ономе ко буде носио те таблице. А кад је писмо стигло у Спарту, Спартанци нису знали шта да ураде са њим све дотле док им, како се прича, Клеоменова кћи, а Леонидина жена, Горга, није помогла и саветовала им да скину восак, па да на дрвету нађу писмо. (Херодотова Историја 2005: 346).8 О улози писма у Еурипидовим трагедијама опширније пише Rosenmeyer

2002: 61–97.

[365

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАφέρ᾽ ἐξελίξας περιβολὰς σφραγισμάτωνἴδω τί λέξαι δέλτος ἥ δε μοι θέλει.9 865

Гле, гле!А шта је оно? Какво писмо виси ту 856О драгој руци? Жели л’ рећи ново шта?О браку можда и о деци јадницаЗар ово писмо написа и моли што?...Де, печат скинућу и лист отворићуДа видим шта ми жели он да саопшти. 865(Есхил, Софокле, Еурипид 2001: 546)

У наведеним стиховима видимо да Еурипид употребљава два различита термина за исто писмо – δέλτος и ἐπιστολή. На- име, поред чешће употребљаваног δέλτος, Еурипид за исто писмо употребљава и касније устаљен термин ἐπιστολή, и то увијек у плуралу (ἐπιστολαί), како је и било уобичајено у ранијем периоду. Овакву употребу различитих термина за означавање истог писма наћи ћемо и код других грчких писаца. У петом, посљедњем чину ове трагедије, када се богиња Артемида обраћа жалосном Тесеју и објашњава да Федра „бојећ се открића греха свог, лист лажан напише (ψευδεῖς γραφὰς ἔγραψε)”, налазимо и много рјеђе упо-требљаван термин γραφή, такође у плуралу, да би означио један лист, тј. једно писмо.10

У трагедији изведеној највјероватније 412. године п.н.е., Ифигенији на Тауриди, важну улогу игра писмо које Ифигенија годинама чува, надајући се да ће једног дана доћи до њеног бра-та Ореста и открити истину о њеном животу, односно смрти. У пресудном тренутку Ифигенија, и не знајући да се заправо налази пред својим братом, одлучује да гласнику Пиладу саопшти са- држај писма у случају да оно буде изгубљено:

Ἀλλ᾽ οἶσθ᾽ ὃδράσω; πολλὰ γὰρ πολλῶν κυρεῖ: τἀνόντα κἀγγεγραμμέν᾽ ἐν δέλτου πτυχαῖς 760λόγῳ φράσω σοι πάντ᾽ ἀναγγεῖλαι φίλοις. Ἐν ἀσφαλεῖ γάρ: ἣν μὲν ἐκσῴσῃς γραφήν, αὐτὴν φράσει σιγῶσα τἀγγεγραμμένα: ἢν δ᾽ ἐν θαλάσσῃ γράμματ᾽ ἀφανισθῇ τάδε, τὸ σῶμα σῴσας τοὺς λόγους σὺῴσεις ἐμοί.11 765

9 Текст на грчком језику према: Euripides. Hippolytus.

10 E. Hipp. 1311; уп. E. IT. 735.11 Текст на грчком језику према: Euripides. Euripidis Fabulae. Vol. 2.

366]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ Ал’ знаш ли шта ћу? На све мораш мислити.

Што све стоји у овом писму писано 760Саопштићу ти то, да јавиш мојима.Јер то је поуздано: ако спасеш лист,Он ћутке сам ће рећи шта је писано.А ово писмо изгуби л’ се у мору,Ти остајеш и с тобом моја порука. 765(Есхил, Софокле, Еурипид 2001: 602)

Видимо у овим стиховима да, поред термина δέλτος, Еурипид за исто писмо употребљава и γράμματα12 и γραφή.13 Oво Ифи-генијино писмо већ у сљедећем стиху, што га Пилад изговара, означено је и термином ἐπιστολαί, који Еурипид, како смо раније напоменули, употребљава увијек у плуралу.14

Σήμαινε δ᾽ ᾧ χρὴ τάσδ᾽ ἐπιστολὰς φέρειν 767 πρὸς Ἄργος ὅτι τε χρὴ κλύοντα σοῦ λέγειν.

Ал’ казуј коме треба предат овај лист 767У Аргу, што ли треба сам да саопштим!

Као и у прве двије трагедије, Еурипид и у Ифигенији у Аулиди, која је изведена касније, 405. године п.н.е., највише употребљава термин δέλτος, али понегдје и у варијацији са ἐπιστολαί (увијек у плуралу) или γράμματα. На почетку трагедије Агамемнон, будући да пророчанство савјетује да жртвује кћер Ифигенију ради повољ-них услова на путу за Троју, у очајању пише писмо Клитемнестри, тражећи да пошаље кћер у Аулиду. Међутим, предомишља се и пише још једно писмо, као опозив ранијем писму. Своје намјере открива вјерном слуги:

... Κἀν δέλτου πτυχαῖς γράψας ἔπεμψα πρὸς δάμαρτα τὴν ἐμὴν πέμπειν Ἀχιλλεῖ θυγατέρ᾽ ὡς γαμουμένην, 100...μόνοι δ᾽ Ἀχαιῶν ἴσμεν ὡς ἔχει τάδε Κάλχας Ὀδυσσεὺς Μενέλεώς θ᾽. ἃ δ᾽ οὐ καλῶς ἔγνων τότ᾽, αὖθις μεταγράφω καλῶς πάλιν ἐς τήνδε δέλτον, ἣν κατ᾽ εὐφρόνης σκιὰν λύοντα καὶ συνδοῦντά μ᾽ εἰσεῖδες, γέρον. 110ἀλλ᾽ εἶα χώρει τάσδ᾽ ἐπιστολὰς λαβὼν πρὸς Ἄργος. ἃ δὲ κέκευθε δέλτος ἐν πτυχαῖς,

12 Уп. E. IT. 745 (Τοῖς σοῖς φίλοισι γράμματ᾽ ἀποδώσω τάδε. (ПИЛАД: „Твом роду, кажем, ја ћу овај предат лист.”)); 793 (δέχομαι: παρεὶς δὲ γραμμάτων διαπτυχὰς / τὴν ἡδονὴν πρῶτ᾽ οὐ λόγοις αἱρήσομαι. (ОРЕСТ: „Ја прихватам, ал’ писма нећу читати / Не желим да ми слова радост донесу.”)). Израз γραμμάτων (δέλτου) διαπτυχή значи „више пута сложено писмо.” В. Senc 1991: 203.

13 Уп. E. IT. 735 (Ὅρκον δότω μοι τάσδε πορθμεύσειν γραφὰς / πρὸς Ἄργος, οἷσι βούλομαι πέμψαι φίλων. (ИФИГЕНИЈА: „Да сад ми се закуне да ће овај лист / У Аргу предат оном ком је намењен.”))

14 Уп. E. IT. 590; 732; 786.

[367

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАλόγῳ φράσω σοι πάντα τἀ γγεγραμμένα: πιστὸς γὰρ ἀλόχῳ τοῖς τ᾽ ἐμοῖς δόμοισιν εἶ.15

... На плочициЗато нервозна слова сад жени шаљем.Пишем да Ахилу спреми кћер за жену. 100...Међу Грцима за ово знамо самоКалхант, Одисеј, Менелај и ја, алиПисмо је злочин, па га пишем, ломим. НаНовој плочи крадом пишем праву вест,Мраком овијен, како ме видиш, старче... 110

Али, хајде, крени, ново писмо носиУ Арг. Рећи ћу ти шта је поверљивоУ тајној поруци, пошто ти верујемИ одан си мојој жени и мом дому.(Еурипид 2007: 230)

Преводилац с правом преводи овај термин δέλτος као „пло-чица”, што му је и основно значење, или метонимички као „писмо”, јер на себи носи урезану поруку одсуствујућем лику у трагедији, Клитемнестри. Као и у другим, раније споменутим трагедијама, Еурипид и у Ифигенији у Аулиди означава исто писмо, поред чешћег δέλτος, и два пута са ἐπιστολαί16 и три пута са γράμματα.17

У сачуваним трагедијама друга два грчка трагичара, Есхила и Софокла, не наилазимо на мјеста која би упућивала на писање писама нити на она на којима је писмо играло важну улогу по- кретача радње, као што то налазимо у Еурипидовим трагедијама. Оно што Есхил и Софокле спомињу као писане документе јесу углавном таблице или књиге и натписи на камену или бронзи. Једини изузетак чине стихови у Софокловој трагедији Трахињан-ке, који би можда могли да укажу на писмо урезано на таблици (δέλτος), које је Херакле одлазећи на пут оставио Деjанири.18 Термин ἐπιστολή, који касније постаје прихваћен грчки термин

15 Текст на грчком језику према: Euripides. Euripidis Fabulae. vol.3.

16 E. IA. 111; 314 (ὦ δέσποτ᾽, ἀδικούμεσθα. σὰς δ᾽ ἐπιστολὰς / ἐξαρπάσας ὅδ᾽

ἐκ χερῶν ἐμῶν βίᾳ. (СТАРАЦ: „Господару! Отима ми твоје писмо, / из руку ми га он дрзовито трга.”))

17 E. IA. 37 (Σὺ δὲ λαμπτῆρος φάος ἀμπετάσας / δέλτον τε γράφεις / τήνδ᾽ ἣν πρὸ χερῶν ἔτι βαστάζεις, / καὶ ταὐτὰ πάλιν γράμματα συγχεῖς. (СТАРАЦ: „А ти ипак светлост зубље расипаш, / плочицу пишеш, / у рукама је држиш, застајкујеш: / и писмо опет ломиш, уништаваш.”)); 118 (λέγε καὶ σήμαιν᾽, ἵνα καὶ γλώσσῃ / σύντονα τοῖς σοῖς γράμμασιν αὐδῶ. (СТАРАЦ: „Кажи, хајде откриј ми, да у сагласју / с писмом известим у истом тону.”)); 322 (τήνδ᾽ ὁρᾷς δέλτον, κακίστων γραμμάτων ὑπηρέτιν. (МЕНЕЛАЈ: „Видиш плочицу што на себи срамни запис носи?”))

18 S. Tr. 47; 157.

368]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ за писмо, код Есхила и Софокла налазимо у плуралу једино да

означи усмену наредбу, не и писмо.19 Херодот и Еурипид, како видимо из гореспоменутог, највише

су давали првенство једном термину, Херодот најчешће упо- требљава βυβλίον, а Еурипид δέλτος. Код других грчких писаца термине βυβλίον и δέλτος налазимо тек спорадично, и то у ништа другачијем значењу него очигледног указивања на материјале на којима су писма написана. Згодно је овдје да напоменемо да најра-није писмо на грчком језику, које је самостално сачувано, адресант назива по материјалу на којем га је написао. Наиме, на полеђини оловне плочице пише: „Оловна плочица (τό μολίβδιον) Ахилодора свом сину и Анаксагори.” (Ἀχιλλοδώρο τὸ μολίβδιον παρὰ τὸν παῖδα κἀναξαγόρην.) Ово писмо потиче из касног VI или раног V вијека п.н.е., и представља приватну поруку једног не баш добро образо-ваног Грка. Писмо је написао на листовима олова, а пронађено је у мјесту Березан на Црном мору. Овај Грк вјероватно га je послао у Олбију, колонију коју је основао Милет, или га је пак из Олбије послао у неки други град.20 Ако је употреба терминâ „папирус” и „таблица” била у вези са материјалом на коме је порука била написана, онда је употреба термина γράμματα указивала на сâм чин писања.21 Херодот ову ријеч употребљава понајвише у зна-чењу „натпис”, „слово”, а могли бисмо издвојити само два мјеста у Историји гдје је он употребљава у вези с писмом.22 Еурипид је

19 A. Pr. 3; Pers. 783; Supp. 1012; S. Aj. 781; OC. 1601; Tr. 493. Патриша Росенмејер напомиње да у Софокловим Трахињанкама постоји мјесто (492–96) које би могло да упућује на епистоларну употребу термина ἐπιστολή. Покушавајући да придобије љубав свог супруга, Дејанира шаље λόγων τ᾽ ἐπιστολὰς, поруку преко Лихаса, али такође и поклон за Херакла: уже у кутији која је запечаћена. Поред усмене поруке, овај поклон дјелује готово као писмо – покушава да премости даљину између раздвојених љубавника, да пренесе са собом Дејанирину љубав према његовом примаоцу, Хераклу. В. Rosenmeyer 2002: 62.

20 Oво писмо први је објавио Виноградов Г., руски епиграфичар, а нешто касније свој коментар је дао и Чедвик (Chadwick, J., The Berezan lead letter, PCPhS 199 (1973), 35–37). В. Trapp 2003: 6.

21 Γράμμα, ατος, τό, Dor. γράθμα; I. that which is drawn: pl. lines of a drawing, picture, etc. II. 1. а. written character, letter, in pl. letters, characters; the letters, the alphabet; b. articulate sound, letter; c. παρὰ γράμμα λέγοντα...σκοπεῖν etymologically; d. inscription, “τὸ Δελφικὸν γ.” 2. in pl. notes in music; 3. mathematical diagram; 4. letter inscribed on the lots which the δικασταί drew; practically, = division of dicasts; 5. a small weight, 1/24 ounce, scruple; III. 1. in pl. set of written characters, piece of writing, hence, letter; inscription, epitaph, etc. 2. papers, documents, etc.; the docu-ments to prove; the public records; title-deeds, account of loans; contract or estimate; catalogue, in sg., bond; note of hand; 3. a man’s writings, i.e. book, treatise, pl. books; τὰ ἱερὰ γ. the Holy Scriptures; τὰ ἱερὰ γ., = Imperial rescripts; = hieroglyphics: in sg., the Law of Moses; 4. laws or rules; IV. in pl. also, letters, learning. В. LSJ 1968: 358. Према Стјепану Сенцу: γράμμα, τό, (ponajv. u plur.) 1. pisano slovo, N.T. protivno πνεῦμα. 2. a) s p i s, knjiga, pismena odredba, dokaznica, N.T. zadužnica, τὰ ἱερὰ γρ. Sveto pismo. b) napose: natpis, p i s m o, popis. 3. (samo u pl.) čitanje i pisanje, uop. početni nauci, g r a m a t i k a, takođ. k nj i ž e v n o s t; pak takođ. n a u k e (znanosti). 4. slika. В. Senc 1991:174.

22 I 124: Δὲ ἐν αὐτῷ τὸ βυβλίον ἐνεὸν λαβὼν ἐπελέγετο, τὰ δὲ γράμματα ἔλεγε τάδε… (Нашавши у њему писмо, узме га и прочита. Оно је гласило...); V 14: Ἐνθαῦτα Δαρεῖος γράφει γράμματα Μεγαβάζῳ τὸν ἔλιπε ἐντᾖ Θρηίκῃ στρατηγόν,

[369

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАу својим трагедијама почео да употребљава термин γράμματα у варијацији са δέλτος и нешто рјеђе са ἐπιστολή, како би означио

исто писмо. Ову праксу – да употребљавају два различита термина за исто писмо – наставили су касније и други грчки писци, и то понајвише употребљавајући γράμματα и ἐπιστολή.

Поред гореспоменутих термина βυβλίον, δέλτος и γράμματα, грчки писци су термин ἐπιστολή употребљавали без икаквог алу-дирања на материјал за писање или на чин писања, већ су га прије свега доводили у везу са слањем усмене или писане поруке.23 Двије карактеристике термина ἐπιστολή, који је касније постао прихваћен грчки термин за писмо, заслужују посебну пажњу. Једна је, како тврди Мартин Стирволт, промјена значења термина ἐπιστολή од „наредбе” до „писма”, а друга је варијација између сингуларске и плуралске употребе ријечи у вези с појединачним документом. (Stirewalt 1993: 84) Наиме, термин ἐπιστολή прво-битно се употребљавао за наредбе, било писане било усмене, које су слате ради вођења војних и званичних послова. Ово видимо и из два горенаведена примјера из Херодотовог дјела, у којима ἐπιστολή има ово првобитно значење – усмена наредба. Есхил и Софокле га такође употребљавају у значењу изговорене наредбе, не за писмо.24 Примијетили смо да Еурипид у три гореспоменуте трагедије употребљава увијек плуралски облик ἐπιστολαί да оз-начи усмену наредбу или једно (на)писано писмо, као и то да он употребљава термин γράμματα у варијацији са ἐπιστολαί и чешћим термином δέλτος како би означио исто писмо.

Овакву наизмјеничну употребу терминâ, додуше у мањој мје-ри, налазимо и код грчког историчара Тукидида (460–395. п.н.е.), у Пелопонеском рату. Наиме, Тукидид у свом дјелу употребљава пет пута термин γράμματα да би означио неко писмо, а од тога два-пут је оно у варијацији са чешћим термином ἐπιστολή и једанпут са много рјеђим термином γραφή.25 У првој књизи Пелопонеског рата Тукидид објашњава догађаје између Атињана и Спартанаца који су претходили рату, који је трајао скоро тридесет година. Тукидид овдје наводи једну епизоду када је спартански коман-дант Паусанија, намјеравајући да се домогне власти у Спарти и цијелој Хелади, писао персијском краљу Ксерксу да му помогне

ἐντελλόμενος... (Тада Дарије напише писмо Мегабазу, кога је поставио за команданта у Тракији, и нареди му...)

23 Ἐπιστολή, ἡ, (ἐπιστέλλω) – 1. anything sent by a messenger, message, order, commission, whether verbal or in writing, Hdt. 4.10; Th. 8.45, etc.; ἐξ ἐπιστολῆς by command, Hdt. 6.50; used by trag. always in pl.; 2. letter, ἐ. διαπέμπειν, ἀποδοῦναι, Th.1.129; 7.10; λύειν Id.1.132; ἐ. ἔδωκεν ἀποδοῦναι Lys. 20.27; πέμπειν τινί Eur. IT.589 (pl.): in pl. of one letter, like γράμματα, Lat. litterae, Id. IA.111; 314; Th.1.132, etc.; ὁ ἐπὶ τῶν ἐπιστολῶν.. τοῦ Ὄθωνος, Lat. ab epistulis Othoni, his secretary, Plu. Oth.9. В. LSJ 1968: 660. Стјепан Сенц за ἐπιστολή наводи: 1. nalog, zapovijed, često u pl. 2. pismena poruka, pismo, često u pl. za jedno pismo. В. Senc 1991: 336.

24 В. биљешку 19.25 Th. 1.130.1; 1.133.1 (γράμματα у варијацији са ἐπιστολή); 1.137.3 (γράμματα

у варијацији са γραφή); 7.8.3; 8.50.4.

370]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ да оствари ту своју намјеру. Тукидид за исто ово Паусанијево

писмо употребљава два термина, први пут ἐπιστολή, а други пут γραφή (1.128.6):

Ἔπεμψε δὲ καὶ ἐπιστολὴν τὸν Γόγγυλον φέροντα αὐτῷ...26

А преко Гонгиле послао је и писмо Краљу... (Тукидид 2010: 75).

У сљедећем поглављу (1.129.1) пише:

Τοσαῦτα μὲν ἡ γραφὴ ἐδήλου, Ξέρξης δὲ ἥσθη τε τῇ ἐπιστολῇ...

То све откривало је писмо. Ксеркс се обрадова писму...

У истом поглављу Тукидид још два пута помиње писмо, као одговор Ксерксов Паусанији, употребљавајући оба пута тер-мин ἐπιστολή у сингулару. Међутим, даље у тексту, у поглављу 1.130.1, Тукидид за исто ово Ксерксово писмо уводи и термин – τὰ γράμματα.27

Ταῦτα λαβὼν ὁ Παυσανίας τὰ γράμματα, ὢν καὶ πρότερον ἐν μεγάλῳ ἀξιώματι ὑπὸ τῶν Ἑλλήνων..., πολλῷ τότε μᾶλλον ἦρτο...

Пошто је примио ово писмо, Паусанија, који је и раније уживао велики углед код Грка... још више се узохолио... (Тукидид 2010: 75).

Оно што је карактеристично за Тукидида јесте то да он тер-мин ἐπιστολή употребљава без разлике у сингулару и у плуралу да би означио појединачан документ.28 Тако у књизи 8.51.1-2, у којој износи непријатељство и надметање Фриниха и Алкибија-да, Тукидид за једно Алкибијадово писмо употребљава термин ἐπιστολή час у сингулару час у плуралу.

Καὶ ὡς προῄσθετο αὐτὸν ὁ Φρύνιχος ἀδικοῦντα καὶ ὅσον οὐ παροῦσαν ἀπὸ τοῦ Ἀλκιβιάδου περὶ τούτων ἐπιστολήν, αὐτὸς προφθάσας τῷ 26 Текст на грчком језику према: Thucydides. Historiae. 27 Овај термин γράμματα Тукидид употребљава такође у варијацији са тер-

мином γραφή, када приповиједа о прогоњеном Темистоклу и његовом обраћању персијском краљу (1.137.3,4):

Καὶ μετὰ τῶν κάτω Περσῶν τινὸς πορευθεὶς ἄνω ἐσπέμπει γράμματα πρὸς βασιλέα Ἀρταξέρξην τὸν Ξέρξου νεωστὶ βασιλεύοντα. Ἔδήλου δὲ ἡ γραφὴ ὅτι ‘Θεμιστοκλῆς ἥκω παρὰ σέ... И пошто пође у унутрашњост земље са неким Персијанцем са обале, он отпреми писмо краљу Артаксерксу, сину Ксерксовом, који је недавно ступио на престо. А писмо је гласило овако: „Ја, Темистокле, дошао сам Теби....” (Тукидид 2010: 79).28 Тукидид употребљава ἐπιστολή (синг.) за једно писмо: 1.128.6; 1.129.1,2;

7.8.2; 7.10.1; 7.16.1; 8.45.1; ἐπιστολαί (пл.) за једно писмо: 1.132.5; 4.50.2, а за више писама само у 7.11.1 (πολλαῖς ἐπιστολαῖς). Ἐπιστολή и ἐπιστολαί су наизмјенично употребљени за исто појединачно писмо: 8.38.4; 8.39.2; 8.51.1,2.

[371

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАστρατεύματι ἐξάγγελος γίγνεται ὡς οἱ πολέμιοι μέλλουσιν ἀτειχίστου οὔσης τῆς Σάμου... αἱ δὲ παρὰ τοῦ Ἀλκιβιάδου ἐπιστολαὶ οὐ πολὺ

ὕστερον ἧκον...

Када је Фриних схватио да Астиох хоће да му нанесе зло и да о томе тек што није стигло писмо од Алкибијада, он то предухитри тиме што сам обавести војску да непријатељ намерава да изврши напад на логор, пошто је Сам неутврђен... И није прошло много времена, а стигне писмо од Алкибијада... (Тукидид 2010: 444).

Иако је именица ἐπιστολή већ код Тукидида помјерила значење од „усмене наредбе” до „писма”, глагол ἐπιστέλλειν29 још увијек задржава и своје првобитно значење „слати усмену наредбу”, поред другог значења „слати писмо (писану наредбу)”. Употреба писма код Тукидида, како смо видјели, углавном је у вези са неким војним дешавањима и наредбама. Да би своје излагање приказао објективним и потврдио одређене догађаје, Тукидид неријетко на-води и цијели садржај неког за догађај важног писма. Најпознатије је свакако Никијино писмо упућено Атињанима (7.10–15).

Код филозофа и историчара Ксенофонта (430–354. п.н.е.) и грчких бесједника термин ἐπιστολή постаје устаљен у сингулару за појединачно писмо, а у плуралу да укаже на више писама. Ксенофонт у својим дјелима термин γράμματα не употребљава толико често у значењу „писмо”, али и онда када то чини, упо- требљава га у варијацији са ἐπιστολή. У Кирупедији, на примјер, два пута га налазимо са термином ἐπιστολή (4.5.26 и 8.2.17), а једном у вези са оснивањем поштанског система (8.6.17). У књизи 4.5.26 Ксенофонт исто писмо, које Кир шаље у Медију Киаксару, обиљежава прво са γράμματα, а затим са ἐπιστολή:

Ὁ δὲ Κῦρος αὐτῷ ἐπέστελλε πρὸς μὲν Πέρσας λέγειν ἃ καὶ πρόσθεν ἐν τῷ λόγῳ δεδήλωται, Κυαξάρῃ δὲ ἀποδοῦναι τὰ γράμματα. Ἀναγνῶναι δέ σοι καὶ τὰ ἐπιστελλόμενα, ἔφη, βούλομαι, ἵνα εἰδὼς αὐτὰ ὁμολογῇς, ἄν τί σε πρὸς ταῦτα ἐρωτᾷ. Ἐνῆν δὲ ἐν τῇ ἐπιστολῇ τάδε...30

29 Ἐπιστέλλω, 1. send to, γράψας ἐς βυβλίον τάδε ἐπέστειλε ἐς Σάμον Hdt.3.40; τοῖσι Ἕλλησι Id.7.239; ἡδίω... ἂν εἶχον ὑμῖν... ἐπιστέλλειν Th.7.14; ἐ. ἐπιστολάς τινι D.4.37; send a message, τάδε Eur. IT.770; esp. by letter, write word; περί τινος ὡς ἀδικοῦντος Th.8.38; 2. enjoin, command, τισί τι Th.5.37; τὸν ἄγγελον ἐπιστείλας ταῦτα ἔπεμψε X.Cyr.2.4.32; …ὁ Κῦρος αὐτῷ ἐπέστελλε πρὸς Πέρσας λέγειν X.Cyr. 4.5.26; X.Cyr.5.5.1: without any case, give orders to do, Th.8.72, etc.; give orders in writing, Thphr.Char.24.13: – Pass., ἔφη οὐδέν οἱ ἐπεστάλθαι ἄλλο ἢ ἀπαλλάσσεσθαι he had received orders to… Hdt.4.131; καί μοι ἐκ βασιλέος ὧδε ἐπέσταλται Id.6.97; …with personal construction, ταῦτα ἐπεσταλμένοι having received these instructions, Th.5.37: in later writers, usu. of orders given in writing…; of orders for payment, POxy.1304 (II A.D.), etc. В. LSJ 1968: 660. У Рјечнику Стјепана Сенца налазимо: Ἐπιστέλλω, s l a t i, p r i p o s l a t i; po vjesniku ili pismom poručiti, navijestiti, naručiti, pismeno priopćiti, javiti ili doglasiti, dokazati, pisati, nalagati, zapovijedati. В. Senc 1991: 336.

30 Текст на грчком језику према: Xenophon. Xenophontis opera omnia. vol.4.

372]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ И Кир му [куриру] нареди да Персијанцима каже оно што је ра-

није било изложено у причи, а затим му даде писмо за Киакса-ра. „Волио бих”, рече, „да прочиташ оно што шаљем, да будеш у складу са тим, уколико те неко о томе буде питао”. А у писму је било ово:...31

У Грчкој историји, у поглављу кадa персијски краљ на захтјев Тебанаца даје да се испишу услови савезничког уговора између грчких градова (7.1.39), налазимо такође термин γράμματα уз други, много чешћи ἐπιστολή:

Ὡς δὲ οἱ Θηβαῖοι συνεκάλεσαν ἀπὸ τῶν πόλεων ἁπασῶν ἀκουσομένους τῆς παρὰ βασιλέως ἐπιστολῆς, καὶ ὁ Πέρσης ὁ φέρων τὰ γράμματα δείξας τὴν βασιλέως σφραγῖδα ἀνέγνω τὰ γεγραμμένα,...32

Пошто су Тебанци сазвали представнике свих градова да чују Краљево писмо и пошто је Пeрсијанац који је донио писмо пока-зао краљевски печат и прочитао написано,...

Као и код Ксенофонта, и код грчких бесједника налазимо утврђен термин ἐπιστολή за писмо, који су употребљавали у син-гулару да би означили једно писмо, или у плуралу за означавање више писама. Исократ (436–338. п.н.е.), грчки бесједник и учитељ реторике, поред тога што досљедно употребљава сингуларски или плуралски облик термина ἐπιστολή, на три мјеста у својим писмима33 такође употребљава овај термин са γράμματα да означи исто писмо.34 У писму 7.10, на примјер, Исократ упућује савјет и честита Тимотеју, који је преузео власт од свог оца Клеарха, краља Хераклеје:

Ἔτι δ᾽ ἂν πλείω σοι περὶ τούτων διελέχθην, ἴσως δ᾽ ἂν καὶ χαριέστερον, εἰ μὴ παντάπασιν ἔδει με διὰ ταχέων γράψαι τὴν ἐπιστολήν. νῦν δὲ σοὶ μὲν αὖθις συμβουλεύσομεν, ἂν μὴ κωλύσῃ με τὸ γῆρας, ἐν δὲ τῷ παρόντι περὶ τῶν ἰδίων δηλώσομεν. Αὐτοκράτωρ γὰρ ὁ τὰ γράμματα φέρων οἰκείως ἡμῖν ἔχει...35

Требало је нашироко да расправим ово с тобом, можда и пријат-није, да нисам био у журби да пишем писмо. Како год, савјетоваћу

31 Преводи са грчког на српски језик свих наведених дијелова из Ксено-фонтових дјела су ауторкини.

32 Текст на грчком језику према: Xenophon. Xenophontis opera omnia. vol.1.

33 Анализу употријебљених термина за писмо ограничили смо само на сачувана Исократова писма.

34 Isoc. Ep.1.1–2; 7.10; 8.1–2. 35 Текст на грчком језику према: Isocrates. Ad Timotheum.

[373

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАте ако ме старост не спријечи, а засад говорићу с обзиром на нашу блискост. Аутократор, носилац овог писма, пријатељ ми је...36

Слично по садржају и по употреби оба споменута термина за писмо јесте и Исократово писмо Дионисију (1.1–2):

Ἰσοκράτης Διονυσίῳ χαιρεῖν, Εἰ μὲν νεώτερος ἦν, οὐκ ἂν ἐπιστολὴν ἔπεμπον, ἀλλ᾽ αὐτὸς ἄν σοι πλεύσας ἐνταῦθα διελέχθην:... [2] Οἶδα μὲν οὖν ὅτι τοῖς συμβουλεύειν ἐπιχειροῦσι πολὺ διαφέρει μὴ διὰ γραμμάτων ποιεῖσθαι τὴν συνουσίαν ἀλλ᾽ αὐτοὺς πλησιάσαντας, οὐ μόνον ὅτι περὶ τῶν αὐτῶν πραγμάτων ῥᾷον ἄν τις παρὼν πρὸς παρόντα φράσειν ἢ δι᾽ ἐπιστολῆς δηλώσειεν, οὐδ᾽ ὅτι πάντες τοῖς λεγομένοις μᾶλλον ἢ τοῖς γεγραμμένοις πιστεύουσι, καὶ τῶν μὲν ὡς εἰσηγημάτων, τῶν δ᾽ ὡς ποιημάτων ποιοῦνται τὴν ἀκρόασιν.37

Исократ поздравља Дионисија,да сам млађи, не бих ти слао писмо, већ бих сâм допловио и раз-говарао с тобом... 2) Знам, буди сигуран, да када човјек покуша да дâ савјет, треба да то лично уради, а не да шаље писмо, не само зато што је лакше расправити о стварима очи у очи него давати савјет преко писма нити зато што људи више вјерују изговореној, а не написаној ријечи, будући да ово прво слушају као практичан савјет, а оно друго доживљавају као писмени састав.

Како видимо, Исократ најчешће употребљава већ устаље-ни термин ἐπιστολή, и само понегдје га замјењује термином γράμματα.

Нешто другачија употреба термина за писмо је код највећег грчког бесједника Демостена. Наиме, Демостен (384–322. п.н.е.) употребљава само термин ἐπιστολή да би означио писмо. У својим бесједама он спомиње углавном званична писма и њихове сад-ржаје понекад наводи као важне дијелове аргументације. У чу-веној бесједи О вијенцу,38 која представља одбрану Ктесифонову од оптужби његовог противника Есхина, Демостен као аргумент убацује садржај Филипових писама, која су била упућена савјету и народу атинском (XVIII, 39):

36 Преводи са грчког на српски језик наведених дијелова из Исократових писама су ауторкини.

37 Текст на грчком језику према: Isocrates. Ad Dionysium.

38 Ову бесједу Περὶ στεφάνου Демостен је говорио у одбрану Ктесифона,

атинског грађанина, који је 336. године п.н.е. предложио да се Демостену дâ златни вијенац ради његових заслуга за домовину. Против овога је устао Есхин, присталица Филипов, и поднио тужбу против Ктесифона. Многи стога ову највећу и најљепшу Демостенову бесједу преводе такође и као За вијенац, јер Демостен преузевши одбрану Ктесифонову у ствари брани себе и говори бесједу за своје одликовање, за вијенац.

374]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ Λέγε δὴ τὴν ἐπιστολὴν ἣν ἔπεμψε Φίλιππος μετὰ ταῦτα.“Ἐπιστολή.

Βασιλεὺς Μακεδόνων Φίλιππος Ἀθηναίων τῇ βουλῇ καὶ τῷ δήμῳ χαίρειν.39

Читај писмо што га је овамо послао Филип. Писмо: Македонски краљ Филип поздравља савјет и атински народ.40

За разлику од раније споменутих грчких писаца, који су често употребљавали два термина за исто писмо, у Демостеновим бесје-дама не налазимо да је неки други термин (γράμματα или γραφὴ) употребљаван као варијација са термином ἐπιστολή.

Грчки историчар Полибије (c. 203–118. п.н.е.), који је живио послије Демостена, у Историји, међутим, употребљава два тер-мина када спомиње писмо које је Гај Лукреције слао Рођанима (27.7.1–2):

[1] Ὅτι Γάιος ἔτι περὶ τὴν Κεφαλληνίαν ὁρμῶν ἐξέπεμψε τοῖς Ῥοδίοις γράμματα περὶ πλοίων ἐξαποστολῆς, συνθεὶς τὴν ἐπιστολὴν ἀλείπτῃ τινὶ Σωκράτει. [2] Παραγενομένων δὲ τῶν γραμμάτων εἰς τὴν Ῥόδον...41

(1) Када се Гај усидрио у Кефаленији, написа писмо Рођанима, за-хтијевајући од њих да пошаљу бродове и повјери писмо извјесном Сократу. (2) Када је писмо стигло на Родос...42

Полибије овдје употребљава час термин ἐπιστολή у сингулару, час термин γράμματα у плуралу, како је и било уобичајено.

Код каснијих грчких писаца наћи ћемо углавном употребља-ван устаљен термин ἐπιστολή за писмо. Као посљедњи примјер у овом прегледу грчких писаца који су у својим дјелима спомиња-ли писмо, како смо досад видјели, у различитим контекстима, узећемо Плутарха (46–127. н.е.), који је живио у доба римске превласти над Хеладом, посљедњег Хелена, како га многи на-зивају. (Ђурић 1982: 717) Будући да је сачуван велики корпус Плутархових дјела, своју пажњу усмјерили смо на дјело у којем је Плутарх износио упоредо биографије славних римских и грч-ких историјских личности. На примјер, у биографији Александра Македонског, Плутарх на једном од ријетких мјеста употребљава и термин τὰ γράμματα, поред, како смо споменули, уобичајеног ἐπιστολή (39.5):

39 Текст на грчком језику према: Demosthenes. Demosthenis Orationes.

40 Превод наведеног дијела Демостенове бесједе са грчког на српски језик је ауторкин.

41 Текст на грчком језику према: Polybius. Historiae.

42 Превод наведеног дијела из Полибијеве Историје са грчког на српски језик је ауторкин.

[375

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАΠολλάκις δὲ τοιαῦτα τῆς Ὀλυμπιάδος γραφούσης ἐφύλαττεν ἀπόρρητα τὰ γράμματα, πλὴν ἅπαξ Ἡφαιστίνος, ὥσπερ εἰώθει, λυθεῖσαν

ἐπισολήν αὐτῷ συναναγινώσκοντος οὐκ ἐκώλυσεν, ἀλλὰ τὸν δακτύλιον ἀφελόμενος τὸν αὑτοῦ προσέθηκε τῷ ἐκείνου στόματι τὴν σφραγῖδα.43

Често му је Олимпијада писала такве опомене, али он њена писма није никоме показивао. Само једаред, кад је Хефестион, као обич-но, једно писмо отворио и заједно с њим читао, није му то ускра-тио, али је скинуо свој прстен и ставио му печат на уста. (Плутарх 1987: 153)

У животопису Деметрија Полиоркета, сина Антигона I, Плутарх такође употребљава ова два термина за исто писмо. Наводимо ово мјесто и зато што указује посредно и на важност писма у античком периоду, у овом случају на значај и улогу коју је приватно писмо играло међу античким народима. Описујући како су Рођани пресрели брод који је послат Деметрију и који је, између осталог, носио и писмо које му је послала супруга Фила, Плутарх се присјећа да су у једном таквом ранијем случају Атињани заробили гласнике Филипа Македонског и, за разлику од Рођана, нису хтјели да прочитају једно писмо, приватно писмо које је Олимпијада слала Филипу, свом супругу (22.1).

Ὅτι, Φίλας τῆς γυναικὸς αὐτῷ γράμματα καὶ στρώματα καὶ ἱμάτια πεμψάσης, λαβόντες τὸ πλοῖον, ὥσπερ εἶχε, πρὸς Πτολεμαῖον ἀπέστειλαν, καὶ τὴν Ἀθηναίων οὐκ ἐμιμήσαντο φιλανθρωπίαν, οἳ Φιλίππου πολεμοῦντος αὐτοῖς γραμματοφόρους ἑλόντες τὰς μὲν ἄλλας ἀνέγνωσαν ἐπιστολάς, μόνην δὲ τὴν Ὀλυμπιάδος οὐκ ἔλυσαν, ἀλλ̓, ὥσπερ ἦν κατασεσημασμένη, πρὸς ἐκεῖνον ἀπέστειλαν.44

Када му је супруга Фила послала писмо и постељу и одјећу, Рођа-ни заробише брод, и пошаљу, све што је било, Птоломеју. У ово-ме они се нису угледали на љубазне Атињане, који су, ухвативши гласнике Филипове, с којим су тада били у рату, прочитали сва писма, а једно Олимпијадино нису отварали, већ су га неотпе-чаћеног вратили Филипу.45

Овим Плутарх, чини се, жели да нагласи како су Атињани цијенили важност приватних односа и приватну поруку између супружника, па чак, како видимо, и у ратним околностима.

Ако бисмо направили кратак пресјек свега наведеног, закљу-чили бисмо да је грчка терминологија за писмо и писање писама

43 Текст на грчком језику према: Plutarch. Plutarch’s Lives. 1919.

44 Текст на грчком језику према: Plutarch. Plutarch’s Lives. 1920. 45 Превод наведеног дијела из животописа Деметријевог са грчког на

српски језик је ауторкин.

376]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ била прилично богата, за разлику од римске стране и латинског

језика, у којем налазимо само два термина којима су римски писци означавали писмо. Један је преузети грчки термин epistula (epistola), а други litterae, који су многи римски писци употребља-вали у плуралу да би означили само једно писмо.

Термини βυβλίον и δέλτος употријебљени су метонимички, наглашавајући материјале (папирус, односно таблицу) на којима су поруке писане. Њих налазимо понајвише код ранијих писаца, βυβλίον у Херодотовој Историји и δέλτος код грчког трагичара Еурипида. Еурипид уводи писмо у своје трагедије и користи га како би оживио трагичку сцену. Писмо му је послужило као средство којим ће да пренесе неку значајну информацију, која на други начин не би могла бити откривена, и тиме подстакне даљи заплет драме. Еурипид тиме нуди доказе који воде до закључка да је у његово вријеме писање писама постало популарна пракса у атинском друштву.

Термин ἐπιστολή, који је изведен из глагола ἐπιστέλλειν, упућује очигледно на слање поруке одсутној особи или групи особа и премошћивање те раздвојености. Ἐπιστολή је, према томе, представљало нешто што је било послато преко гласника, било у усменом или писменом облику. На то нас наводи и два пута употријебљен термин код Херодота, који га изједначава са усменом наредбом. У том периоду, чини се, ἐπιστολή је у употреби понајвише у том значењу – усмене наредбе, па Херодот, онда не чуди, употребљава најрадије термин βυβλίον да означи писмо. Историчар Тукидид термин ἐπιστολή углавном употребљава за писмену поруку, и употребљава час сингуларски час плурал- ски облик ἐπιστολή / ἐπιστολαί без разлике, и то да означи једну писмену поруку која је увијек била у вези са војним пошиљкама. Ксенофонт и бесједници (нарочито Демостен) коначно термин ἐπιστολή ограничавају само на писану поруку, и досљедно га употребљавају у сингулару за једно писмо и у плуралу за више писама. Треба напоменути да већ Тукидид и касније споменути грчки писци не употребљавају термине βυβλίον и δέλτος у вези с писмима. Овај развој значења термина ἐπιστολή указује и на сâм развој античке епистолографије. Од првобитног значења званичне, усмене наредбе термин ἐπιστολή је, и када су наредбе почеле да се издавају писмено, задржан и касније проширен на све типове писама који су се током дуге традиције развили. На сличан начин и глагол ἐπιστέλλειν у почетку има значење „дати усмену наредбу”, а касније добија још и значење „слати писмо”. Термини γράμματα и ἐπιστολή, рјеђе термин γραφὴ, видјели смо, у већини случајева представљају синониме па су их антички писци често употребљавали у вези с истим документом. Тако налазимо да су често заједно ове термине употребљавали Тукидид, Ксено-фонт и Исократ у својим писмима. Да ли ће бити употријебљена једна или друга од постојећих ријечи зависило је од периода и од аутора. Ипак, треба напоменути да је термин ἐπιστολή постао и

[377

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАостао утврђени термин за писану поруку, који је касније преузео и латински језик (epistula, epistola). Ова ријеч ἐπιστολή, „писмо”,

обухвата низ различитих врста писама, која су имала различите намјене, од приватних, званичних, љубавних, до оних која пре-носе важно обавјештење, препоруку, савјет, опомену, утјеху итд. Наиме, на основу приказаних примјера, у којима грчки писци у различитим ситуацијама спомињу писмо, закључујемо да не по- стоје грчке ријечи којима би се разликовале и различите намјене и врсте писама, приватна од званичних, љубавна од бесједа у епистоларној форми, посланице од фиктивних писама.

Сви наведени примјери показују да су од V вијека п.н.е. и касније многи употребљавали писмо у озбиљним ситуацијама – за одржавање званичне комуникације, као што налазимо примјере у дјелима историчара, али и за свакодневне, пријатељске или по-родичне разговоре. Бројна сачувана свједочанства и фрагменти писама, од кратких пословних биљешки на оловним таблицама до приватних писама на папирусима, указују на велику популар-ност писама у Грчкој. Будући да се писмо могло употријебити у различитим приликама, било званичне или приватне природе, и међу образованим и полуобразованим слојевима друштва, за-кључујемо да се епистоларни начин изражавања и комуницирања знатно учврстио у грчкој култури па и шире.

Извори

Demosthenes. Demosthenis Orationes. Ed. S. H. Butcher. Oxonii e Typographeo Clarendoniano, 1903. 23.01.2014.

Есхил, Софокле, Еурипид. Грчке трагедије. Превео Милош Н. Ђурић. Београд: Дерета, 2001.

Euripidis Fabulae. Ed. Gilbert Murray. vol. 2. Oxford: Oxford Clarendon Press, 1913. 15.01.2014.

Euripidis Fabulae. Ed. Gilbert Murray. vol. 3. Oxford: Oxford Clarendon Press, 1913. 15.01.2014.

Euripides. Hippolytus. With an English Translation by David Kovacs. Cambridge: Harvard University Press, 1996. 15.01.2014.

Euripid. Izabrane drame. Preveli Gordan Maričić, Aleksandar Gatalica, Lucija Carević. Beograd: Plato, 2007.

378]

СТУ

ДИ

ЈЕ И

ОГЛ

ЕДИ Herodotus. The Histories. With an English Translation by A. D.

Godley. Cambridge: Harvard University Press, 1920. 11.01.2014.

Херодотова Историја. Превео Милан Арсенић. Београд: Дерета, 2005.

Homer. Ilijada. Preveo Miloš Đurić. Beograd: Dereta, 2009.Homer. Homeri Opera in five volumes. Oxford: Oxford University

Press, 1920. 11.01.2014.

Isocrates. Letters. With an English Translation in three volumes by George Norlin, L.D. Cambridge: Harvard University Press, London: William Heinemann Ltd., 1980. 23.01.2014.

Xenophon. Xenophontis opera omnia. vol. 1. Oxford: Clarendon Press, 1900 (repr. 1968).

19.01.2014.

Xenophon. Xenophontis opera omnia. vol. 4. Oxford: Clarendon Press, 1910 (repr. 1970).

19.01.2014.

Plutarch. Plutarch’s Lives. With an English Translation by Bernadotte Perrin. Cambridge: Harvard University Press, London: William Heinemann Ltd., 1919.

07.02.2014.

Plutarch. Plutarch’s Lives. With an English Translation by Bernadotte Perrin. Cambridge: Harvard University Press, London: William Heinemann Ltd., 1920. 07.02.2014.

Плутарх. Славни ликови антике. II. Превод и напомене Ми-лош Н. Ђурић. Нови Сад: Матица српска, 1987.

Polybius. Historiae. Ed. by Theodorus Büttner-Wobst after L. Dindorf. Leipzig: Teubner, 1893. 07.02.2014.

Thucydides. Historiae in Two Volumes. Еd. by H. S. Jones and J. E. Powell. Oxford: Oxford University Press, 1942. 19.01.2014.

Тукидид. Пелопонески рат. Превод и предговор Душанка Обрадовић. Београд: Admiral Books, 2010.

[379

СЛО

БОД

АН

КА

ПРТ

ИЈАЛитература

Ђурић, Милош. Историја хеленске књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1982.

Liddell, H.G., Scott, R., Jones, H.S. A Greek-English Lexicon. Ox-ford: Clarendon Press, 1968. http://www.tlg.uci.edu/lsj/ 15.12.2013.

Rosenmeyer, Patricia A. Ancient Epistolary Fiction. The letter in Greek literature. Cambridge University Press, 2002.

Senc, Stjepan. Grčko-hrvatski rječnik. Zagreb: Naprijed, 1910 (reprint 1991).

Stirewalt, Luther M. Studies in Ancient Greek Epistolography. Society of Biblical Literature: Resources for Biblical Study 27. Atlanta: Scholars Press, 1993.

Sykutris, Johannes. „Epistolographie”. Real-Encyklopädie der klassischen Altertumwissenschaft. V.G. Wissowa, W. Kroll (hrsg.). Suppl. Bd. V. Stuttgart: Alfred Druckenmüller Verlag, 1931. 185–220.

Trapp, Michael. Greek and Latin Letters. An Anthology with Translation. Cambridge Univers