SLU@BENI LISTDudovica Dudovica @upawac @upawac Zeoke Zeoke Godina XLVIII Broj 14 21. jul 2004. godine Cena 120 dinara ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o lokalnoj sa-moupravi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 9/02i 33/04) i ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`benilist grada Beograda”, br. 18/95 – pre~i{}en tekst, 20/95,21/99, 2/00 i 30/03), donela je

STATUT GRADA BEOGRADA

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Grad Beograd je posebna teritorijalna jedinica u kojojgra|ani ostvaruju lokalnu samoupravu.

Grad Beograd obavqa poslove op{tine utvr|ene Usta-vom, poslove koje mu republika zakonom poveri iz okvirasvojih prava i du`nosti, kao i druge poslove utvr|ene za-konom i ovim statutom.

Ovim statutom odre|uje se koje poslove op{tine utvr|e-ne Ustavom i zakonom vr{i grad, a koje gradska op{tina uwegovom sastavu, i druga pitawa od zna~aja za grad Beo-grad, u skladu sa zakonom.

^lan 2.

Teritorija grada Beograda utvr|uje se zakonom.U okviru zakonom utvr|ene teritorije grada Beograda –

grad Beograd obrazuje gradsku op{tinu na na~in i po po-stupku utvr|enom ovim statutom.

Granice izme|u gradskih op{tina utvr|uju se odlukomSkup{tine grada, po prethodno pribavqenom mi{qewuskup{tina gradskih op{tina.

^lan 3.

U gradu Beogradu gradske op{tine su: Barajevo, Vo`do-vac, Vra~ar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladeno-vac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Sav-ski venac, Sopot, Stari grad, Sur~in i ûkarica.

Podru~je gradske op{tine ~ine naseqena mesta, odno-sno katastarske op{tine koje ulaze u wen sastav, i to:––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Gradska op{tina Naseqe Katastarska op{tina––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– BARAJEVO Arnajevo Arnajevo

Barajevo BarajevoBa}evac Ba}evacBeqina BeqinaBo`darevac Bo`darevacVeliki Borak Veliki BorakVrani} Vrani}Guncati GuncatiLisovi} Lisovi}

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Mani} Mani}Meqak MeqakRoànci Roànci[iqakovac [iqakovac

VO@DOVAC Beli Potok Beli PotokBeograd – deo Vo`dovac

JajinciKumodra`Rakovica selo

Zuce ZucePinosava PinosavaRipaw Ripaw

VRAÂR Beograd – deo Vra~ar

GROCKA Begaqica BegaqicaBole~ Bole~Brestovik BrestovikVin~a Vin~aVr~in Vr~inGrocka GrockaDraàw Draàw@ivkovac @ivkovacZaklopa~a Zaklopa~aKalu|erica Kalu|ericaKamendol KamendolLe{tane Le{tanePudarci PudarciRitopek RitopekUm~ari Um~ari

ZVEZDARA Beograd – deo ZvezdaraVeliki Mokri LugMali Mokri LugMirijevo

ZEMUN Beograd – deo BatajnicaZemunZemun poqe

Ugrinovci Ugrinovci

LAZAREVAC Arapovac ArapovacBarzilovica BarzilovicaBaro{evac Baro{evacBistrica BistricaBrajkovac BrajkovacBurovo BurovoVeliki Crqeni Veliki CrqeniVrbovno VrbovnoVreoci VreociDren DrenDudovica Dudovica@upawac @upawacZeoke Zeoke

Godina XLVIII Broj 14 21. jul 2004. godine Cena 120 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Junkovac JunkovacKru{evica Kru{evicaLazarevac LazarevacLeskovac LeskovacLukavica LukavicaMali Crqeni Mali CrqeniMedo{evac Medo{evacMirosaqci MirosaqciPetka PetkaPrkosava PrkosavaRudovci RudovciSakuqa SakuqaSokolovo SokolovoStepojevac StepojevacStrmovo StrmovoStubica StubicaTrbu{nica Trbu{nicaCvetovac Cvetovacîbutkovica îbutkovica[opi} [opi}[u{war [u{war

MLADENOVAC Ameri} Ameri}Velika Ivan~a Velika Ivan~aVelika Krsna Velika KrsnaVla{ka Vla{kaBelu}eGranice GraniceDubona DubonaJagwilo JagwiloKova~evac Kova~evacKora}ica Kora}icaMala Vrbica Mala VrbicaMarkovac MarkovacBeqevacCrkvineMe|ulu`je Me|ulu`jeMladenovac Mladenovac (varo{) (varo{)Mladenovac Mladenovac (selo) (selo)Pruàtovac PruàtovacRabrovac RabrovacRajkovac RajkovacSenaja Senaja[ep{in [ep{in

NOVI BEOGRAD Beograd – deo Novi Beograd

OBRENOVAC Baqevac BaqevacBari~ Bari~Belo Poqe Belo PoqeBrgulice BrguliceBrovi} Brovi}Veliko Poqe Veliko PoqeVuki}evica Vuki}evicaGrabovac GrabovacDraèvac DraèvacDren DrenZabre`je Zabre`jeZve~ka Zve~kaJasenak JasenakKonatice KonaticeKrtinska KrtinskaQubini} Qubini}Mala Mo{tanica Mala Mo{tanicaMislo|in Mislo|inObrenovac ObrenovacOra{ac Ora{acPiroman PiromanPoqane Poqane

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ratari RatariRvati RvatiSkela SkelaStubline StublineTrstenica TrstenicaUrovci UrovciU{}e U{}e

PALILULA Beograd – deo Vi{wicaKrwa~aPalilula

Bor~a Bor~aVeliko Selo Veliko SeloDunavac Besni fokKovilovo KovilovoOv~a Ov~aPadinska skela Komareva humka

Lepu{nicaSlanci Slanci

RAKOVICA Beograd – deo KneèvacResnikStara Rakovica

SAVSKI VENAC Beograd – deo Savski venac

SOPOT Babe BabeGuberevac GuberevacDrlupa DrlupaDu~ina Du~ina\urinci \urinciMala Ivan~a Mala Ivan~aMali Poàrevac Mali PoàrevacNemeniku}e Nemeniku}eParcani ParcaniPopovi} Popovi}Raqa RaqaRoga~a Roga~aSibnica SibnicaSlatina SlatinaSopot SopotRopo~evo Ropo~evoStojnik Stojnik

STARI GRAD Beograd – deo Stari grad

SURÎN Be~men Be~menBoqevci BoqevciDobanovci DobanovciJakovo JakovoPetrov~i} Petrov~i}Progar ProgarSur~in Sur~in

ÛKARICA Beograd – deo Veliki Maki{@eleznikûkarica

Velika Velika Mo{tanica Mo{tanicaOstru`nica Ostru`nicaRu{aw Ru{awSrem~ica Srem~icaUmka UmkaPe}aniRucka

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 4.

Grad ima svojstvo pravnog lica.Grad ima pe~at okruglog oblika sa tekstom po obodu:

„Republika Srbija – Grad Beograd” i grbom Republike Sr-bije u sredini.

Broj 14 – 610 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 21. jul 2004.

^lan 5.

Grad Beograd ima grb i zastavu.Grad Beograd koristi grb u tri nivoa, kao osnovni,

sredwi i veliki grb.Osnovni grb grada Beograda je {tit barokne forme, na

plavom poqu je srebrni, kamenom ozidani grad zako{enihzidina sa kruni{tem sa ~etiri zupca i dve ugaone konzol-ne kule motriqe koni~nih krovova sa po jednim uskim cr-no ispuwenim prozorom nadovezane na spoqni par zubacakruni{ta. Nad kruni{tem grada, izme|u kula motriqa iiznad u poqe otvorene dvokrilne srebrne kapije od talpisa po dve horizontalne grede za u~vr{}ewe kroz ~iji selu~ni otvor sa klinastim temenim kamenom vidi plavetni-lo neba, izdiè se dvospratna srebrna, kamenom ozidanakula sa trozubim kruni{tem i sa po dva crno ispuwenapravougaona prozora na svakom spratu. Grad po~iva naeskarpiranom crvenom tlu iznad dve talasaste srebrne gre-de, koje predstavqaju reke Savu i Dunav. Na dowoj udesnobrodi zlatna anti~ka trirema sa tri jarbola sa razapetimsrebrnim ~etvrtastim jedrima i crnim uàdima i sa sre-brnim kru`nim otvorima na trupu u tri reda iz kojih iz-laze crna vesla koja su urowena u reku, i to u gorwem redutri, u sredwem ~etiri, a u dowem redu dva vesla.

Sredwi grb je istovetan Osnovnom grbu, ali je {titnadvi{en zlatnom bedemskom krunom sa pet vidqivih mer-lona i sa istom takvom dijademom ukra{enom rubinima,safirima i smaragdima.

Veliki grb se sastoji od srebrnog dvoglavog orla u po-letu, zlatno oruànog i isto takvih nogu i jezika. Orao udesnoj kanxi drì srebrni ma~ zlatnog bal~aka i jabuke, au levoj plodnu prirodnu granu masline. Na grudima orla jeOsnovni grb grada, a iznad orla zlatna bedemska kruna sapet vidqivih merlona i sa istom takvom dijademom ukra-{enom rubinima, safirima i smaragdima. Ispod orla sudve lu~no postavqene plodne zlatne grane hrasta preko ~i-je se ukrsnice nalazi prvi poznati grb grada ({tit razde-qen, gore u crvenom iz razdeone linije izdiè se srebrnobedemsko kruni{te sa tri merlona, od kojih su dva bo~nanadvi{ena zlatnim patrijar{kim trolisnim krstovima, asredwi kru`nom dvospratnom srebrnom kulom sa kruni-{tem i sa po dva lu~na poqem otvorena prozora na svakomspratu, a dole tri puta razdeqeno crveno i srebrno). Saobe strane {tita, preko re~enih hrastovih grana su odli~-ja dodeqena gradu u prirodnim bojama i sa odgovaraju}imtrakama, i to bliè {titu desno Orden Kara|or|eve zvezdes ma~evima 4. stepena, a levo Orden narodnog heroja. Daqeod {tita desno je francuski Orden legije ~asti 5. stepe-na, a levo ~ehoslova~ki Ratni krst 1914–1918. Sva pomenu-ta odli~ja prikazana su u aversu.

Zastavu grada Beograda predstavqa grb grada Beograda,bez {tita, koji ispuwava ~itavo poqe zastave kvadratnogoblika.

Upotreba grba i zastave grada Beograda ure|uje se odlu-kom Skup{tine grada.

^lan 6.

Grad Beograd, povodom zna~ajnih datuma iz svoje isto-rije, obeleàva i proslavqa „Dane Beograda” od 16. do19. aprila, kao sve~anost grada.

^lan 7.

Grad ustanovqava nagrade i druga javna priznawa prav-nim i fizi~kim licima za zna~ajna ostvarewa u oblastiproizvodwe, obrazovawa, nauke, umetnosti, sporta i drugimoblastima stvarala{tva.

Grad dodequje zvawe po~asnog gra|anina Beograda.Dodela nagrada i zvawa po~asnog gra|anina Beograda

ure|uju se odlukom Skup{tine grada.

^lan 8.

Grad ostvaruje saradwu sa gradovima i op{tinama uzemqi i inostranstvu.

Grad se moè u~lawivati u organizacije gradova u ze-mqi i inostranstvu.

Vlada Republike Srbije daje saglasnost za saradwu sagradovima i op{tinama u inostranstvu i za u~lawewe uorganizacije gradova u inostranstvu.

^lan 9.

Rad organa grada je javan, osim u slu~aju ratnog stawa.

Glava druga

POSLOVI KOJE VR[I GRAD

^lan 10.

Grad je odgovoran da preko svojih organa, u skladu saUstavom i zakonom:

1) donosi, u okviru svoje nadle`nosti, programe razvo-ja i akte za wihovo ostvarivawe;

2) donosi buxet i zavr{ni ra~un;3) donosi regionalni prostorni plan i urbanisti~ke

planove, uz prethodno pribavqeno mi{qewe gradske op-{tine kada se plan donosi za podru~je gradske op{tine;

4) ure|uje i obezbe|uje obavqawe i razvoj komunalnihdelatnosti, kao i organizacione, materijalne i drugeuslove za wihovo obavqawe;

5) stara se o odràvawu stambenih zgrada i bezbednostiwihovog kori{}ewa i utvr|uje visinu naknade za odràvawestambenih zgrada; vodi evidenciju o na~inu organizovawaposlova odràvawa stambenih zgrada;

6) donosi programe ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta,ure|uje i obezbe|uje vr{ewe poslova ure|ewa i kori{}ewagra|evinskog zemqi{ta i utvr|uje visinu naknade za ure|i-vawe i kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta; daje u zakupgra|evinsko zemqi{te u skladu sa zakonom, osim onog kojeu skladu sa ovim statutom daje gradska op{tina; izdaje odo-brewe za izgradwu objekata preko 800 m² bruto povr{ine iobjekata infrastrukture; osniva javno preduze}e radiobezbe|ewa uslova za ure|ivawe, kori{}ewe i unapre|iva-we i za{titu gra|evinskog zemqi{ta;

7) ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe poslovnog prostorakojim upravqa, utvr|uje visinu naknade za kori{}ewe po-slovnog prostora i vr{i nadzor nad kori{}ewem poslov-nog prostora;

8) stara se o za{titi ìvotne sredine, donosi progra-me kori{}ewa i za{tite prirodnih vrednosti i programeza{tite ìvotne sredine, odnosno lokalne akcione i sa-nacione planove, u skladu sa strate{kim dokumentima isvojim interesima i specifi~nostima i utvr|uje posebnunaknadu za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine;

9) ure|uje i obezbe|uje obavqawe poslova koji se odnosena izgradwu, rehabilitaciju i rekonstrukciju, odràvawe,za{titu, kori{}ewe, razvoj i upravqawe lokalnim i neka-tegorisanim putevima, kao i ulicama u nasequ;

10) ure|uje i obezbe|uje posebne uslove i organizacijuauto-taksi prevoza putnika;

11) ure|uje i obezbe|uje organizaciju prevoza u linij-skoj plovidbi koji se vr{i na teritoriji grada, i odre-|uje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogugraditi hidrogra|evinski objekti i postavqati plovniobjekti;

12) osniva robne rezerve i utvr|uje wihov obim i struk-turu, uz saglasnost nadle`nog ministarstva, radi zadovo-qavawa potreba lokalnog stanovni{tva;

13) osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnogobrazovawa, kulture, primarne zdravstvene za{tite, fi-zi~ke kulture, sporta, de~je i socijalne za{tite i turizma,prati i obezbe|uje wihovo funkcionisawe;

14) organizuje vr{ewe poslova u vezi sa za{titom kul-turnih dobara od zna~aja za Grad, podsti~e razvoj kultur-no-umetni~kog amaterizma i stvara uslove za rad muzeja ibiblioteka i drugih ustanova kulture ~iji je osniva~;

21. jul 2004. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 14 – 611

15) organizuje za{titu od elementarnih i drugih ve}ihnepogoda i za{titu od poàra i stvara uslove za wihovootklawawe, odnosno ublaàvawe wihovih posledica;

16) donosi osnove za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqo-privrednog zemqi{ta i stara se o wihovom sprovo|ewu,odre|uje erozivna podru~ja, stara se o kori{}ewu pa{wakai odlu~uje o privo|ewu pa{waka drugoj kulturi, podsti~ei pomaè razvoj zadrugarstva;

17) ure|uje i utvr|uje na~in kori{}ewa i upravqawa iz-vorima, javnim bunarima i ~esmama, utvr|uje vodoprivred-ne uslove, izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodopri-vredne dozvole za objekte lokalnog zna~aja;

18) podsti~e i stara se o razvoju turizma na teritorijigrada i utvr|uje visinu boravi{ne takse; stara se o razvo-ju i unapre|ewu ugostiteqstva, zanatstva i trgovine, ure|u-je radno vreme, mesta na kojima se mogu obavqati odre|enedelatnosti i druge uslove za wihov rad;

19) ure|uje i organizuje vr{ewe poslova u vezi sa drà-wem i za{titom doma}ih i egzoti~nih ìvotiwa;

20) organizuje vr{ewe poslova pravne za{tite svojihprava i interesa;

21) obrazuje organe, organizacije i slu`be za potrebegrada i ure|uje wihovu organizaciju i rad;

22) organizuje, po potrebi, slu`bu pravne pomo}i gra-|anima;

23) obezbe|uje javno informisawe od zna~aja za grad;24) ure|uje i obezbe|uje upotrebu imena, grba i drugog

obele`ja grada;25) obavqa i druge poslove od neposrednog interesa za

gra|ane, u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim statutom.

Glava tre}a

GRADSKA OP[TINA

^lan 11.

Gradska op{tina je deo teritorije grada Beograda u ko-joj se vr{e odre|eni poslovi lokalne samouprave utvr|eniovim statutom.

Gradska op{tina ima svojstvo pravnog lica.Gradska op{tina ima praznik, grb i zastavu, u skladu sa

zakonom.

^lan 12.

Gradska op{tina, u skladu sa ovim statutom, preko svo-jih organa:

1) donosi odluku o organizaciji i radu organa gradskeop{tine, buxet i zavr{ni ra~un;

2) moè da obrazuje mesnu zajednicu, po pribavqenommi{qewu gra|ana, u skladu sa odlukom skup{tine gradskeop{tine o na~inu obrazovawa, poslovima i na~inu finan-sirawa poslova mesne zajednice;

3) daje mi{qewe na urbanisti~ke planove koji se donoseza weno podru~je i na regionalni prostorni plan grada;

4) daje gra|evinsko zemqi{te u zakup, u skladu sa zako-nom i odlukom grada, radi izgradwe objekta bruto povr{i-ne do 800 m²;

5) donosi re{ewe u prvom stepenu za izgradwu i rekon-strukciju objekta do 800 m² bruto povr{ine i pretvarawuzajedni~kih prostorija u stambeni, odnosno poslovni pro-stor i odlu~uje o postavqawu privremenih objekata na jav-nim povr{inama (kiosci i mawi monta`ni objekti) uskladu sa odlukom i planom koji donosi grad.

6) sprovodi postupak iseqewa bespravno useqenih li-ca u stanove i zajedni~ke prostorije u stambenim zgradama;

7) stara se o izgradwi, odràvawu, upravqawu i kori-{}ewu seoskih, poqskih i drugih nekategorisanih puteva;

8) ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe poslovnog prostorakojim upravqa, utvr|uje visinu naknade za kori{}ewe po-slovnog prostora i vr{i nadzor nad kori{}ewem poslov-nog prostora;

9) stara se o razvoju ugostiteqstva, zanatstva, turizma itrgovine na svom podru~ju;

10) planira i preduzima mere u slu~aju elementarnih idrugih nepogoda u gradskoj op{tini i stvara uslove zawihovo otklawawe u ciqu za{tite gra|ana i materijalnihdobara;

11) organizuje vr{ewe poslova pravne za{tite svojihprava i interesa;

12) {titi i unapre|uje ìvotnu sredinu i stara se iobezbe|uje uslove za o~uvawe, kori{}ewu i unapre|ewepodru~ja sa lekovitim prirodnim svojstvima;

13) stara se i predlaè mere za ure|ewe i odràvawespoqnog izgleda stambenih i poslovnih objekata, zelenihpovr{ina, de~jih igrali{ta, objekata javne rasvete i sao-bra}ajnih znakova;

14) stara se o javnom obave{tavawu gra|ana o pitawimaod zna~aja za ìvot i rad gra|ana u gradskoj op{tini;

15) obezbe|uje pruàwe pravne pomo}i gra|anima zaostvarivawe wihovih prava, u skladu sa zakonom;

16) ure|uje organizaciju, postupawe i rad mirovnih ve}a;17) obrazuje organe, organizacije i slu`be za potrebe

gradske op{tine, ure|uje wihovu organizaciju i rad iosniva preduze}a;

18) izvr{ava propise i op{te akte grada i gradskeop{tine.

Gradske op{tine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mlade-novac, Obrenovac, Sopot i Sur~in, pored poslova iz stava 1.ovog ~lana:

– donose urbanisti~ke planove za svoje podru~je, osimgeneralnog i planova za primarne objekte jedinstvenoggradskog infrastrukturnog sistema, izdaju akta o uslovi-ma za ure|ewe prostora na osnovu planova koje donose; do-nose re{ewe u prvom stepenu za izgradwu i rekonstrukci-ju objekata za koje izdaju akte o uslovima za ure|ewe prosto-ra na osnovu planova koje donose;

– daju gra|evinsko zemqi{te u zakup radi izgradweobjekata predvi|enih urbanisti~kim planovima koje onedonose i donose plan za postavqawe privremenih objekatana javnim povr{inama (kiosci i mawi monta`ni objekti);

– obezbe|uju uslove za obavqawe i razvoj komunalnih de-latnosti (proizvodwa i isporuka vode, gasa, toplotne itermoelektri~ne energije, odràvawe grobaqa i obavqawepogrebnih usluga, obavqawe dimni~arskih usluga, uslugapijaca, kao i za odràvawe javnih zelenih povr{ina i dr.)i za wihovo obavqawe, po pravilu, osnivaju javna preduze}a;

– staraju se o izgradwi, odràvawu i kori{}ewu lokal-nih puteva, ulica i drugih javnih objekata od zna~aja zagradsku op{tinu.

^lan 13.

Poslove gradske op{tine vr{e organi gradske op{tine.Organi gradske op{tine su:– skup{tina op{tine,– predsednik op{tine,– op{tinsko ve}e.Gra|ani u~estvuju u vr{ewu poslova gradske op{tine

preko izabranih odbornika u skup{tinu gradske op{tine,putem gra|anske inicijative, zbora gra|ana i referendu-ma, u skladu sa Ustavom, zakonom, ovim statutom i aktimagradske op{tine.

^lan 14.

Skup{tina gradske op{tine ima od 19 do 75 odbornika.Op{tinsko ve}e ~ine predsednik gradske op{tine,

zamenik predsednika gradske op{tine i najvi{e sedam~lanova.

^lan 15.

Gra|ani biraju odbornike u skup{tinu gradske op{ti-ne na neposrednim izborima, tajnim glasawem, u skladu sazakonom.


Izbore za odbornike skup{tine gradske op{tine spro-vode izborni organi gradske op{tine saglasno zakonu.

Predsednika gradske op{tine bira skup{tina gradskeop{tine iz reda odbornika, ve}inom glasova ukupnog bro-ja odbornika, na predlog jedne petine odbornika.

Predsednik gradske op{tine predsedava skup{tinomgradske op{tine i predsednik je op{tinskog ve}a.

Predsednik gradske op{tine ima zamenika, koga iz re-da odbornika imenuje i razre{ava predsednik gradske op-{tine, uz saglasnost skup{tine gradske op{tine.

^lanove op{tinskog ve}a bira skup{tina gradske op-{tine iz reda odbornika i iz reda gra|ana, na predlogpredsednika gradske op{tine.

Glava ~etvrta

ME\USOBNI ODNOSI ORGANA GRADA I GRADSKE OP[TINE

^lan 16.

Kada organ gradske op{tine ne vr{i poslove utvr|eneovim statutom duè od mesec dana, odgovaraju}i organ gra-da upozori}e na to organ gradske op{tine.

Ako organ gradske op{tine i posle upozorewa ne vr{ite poslove duè od mesec dana, Skup{tina grada, odnosnoorgan koji ona ovlasti, preuze}e obavqawe tih poslova.

Istovremeno sa preuzimawem poslova, Skup{tina gra-da sa skup{tinom gradske op{tine preduzima potrebne me-re radi stvarawa uslova za obavqawe tih poslova u grad-skoj op{tini.

^lan 17.

Kada organ gradske op{tine vr{i poslove iz nadle-`nosti organa grada suprotno odredbama ovog statuta, nad-le`ni organ grada upozori}e na to organ gradske op{tinei zatraìti da odmah prestane sa vr{ewem tih poslova.

Ako organ gradske op{tine ne postupi u skladu sa upo-zorewem iz stava 1. ovog ~lana, Skup{tina grada moè po-ni{titi akt za ~ije dono{ewe organ gradske op{tine ni-je nadleàn.

^lan 18.

Kada gradske uprave smatraju da op{ti akt organa grad-ske op{tine nije u skladu sa zakonom, Statutom grada, pro-pisom ili drugim op{tim aktom grada, duàn je da pokre-ne postupak za ocewivawe ustavnosti i zakonitosti tog ak-ta pred Ustavnim sudom i da zatraì obustavu izvr{ewapojedina~nog akta ili radwe koja je preduzeta na osnovuop{teg akta ~ija se ustavnost, odnosno zakonitost ocewu-je, ako bi wihovim izvr{avawem mogle nastupiti neotklo-wive {tetne posledice.

^lan 19.

Kada organ grada ne vr{i poslove utvr|ene Statutomgrada, skup{tina gradske op{tine moè zatraìti odnadle`nog organa grada da postupa u skladu sa Statutomgrada.

Ako organ grada i posle upozorewa ne vr{i te posloveduè od mesec dana, skup{tina gradske op{tine moè dazatraì da Vlada Republike Srbije preduzme mere u skla-du sa zakonom.

Glava peta

SREDSTVA ZA IZVR[AVAWE POSLOVA GRADA I GRADSKIH OP[TINA

^lan 20.

Gradu pripadaju prihodi i primawa utvr|eni zakonom,kao i sredstva za obavqawe poverenih poslova iz okviraprava i du`nosti republike.

Za ostvarivawe poslova utvr|enih ovim statutom deoprihoda iz stava 1. ovog ~lana raspore|uje se gradskim op-{tinama posebnom gradskom odlukom.

Odlukom iz stava 2. ovog ~lana moè se predvideti dagradska op{tina ima izvorne prihode.

^lan 21.

Poslovi grada finansiraju se iz poreza, taksa, nakna-da i ostalih javnih prihoda u skladu sa zakonom.

Gradu pripadaju sredstva koja mu republika obezbe|ujezakonom za vr{ewe poslova iz okvira prava i du`nostirepublike.

Za zadovoqavawe potreba gra|ana u gradu ili wegovomdelu, sredstva se mogu prikupqati i samodoprinosom, uskladu sa zakonom.

^lan 22.

Grad samostalno raspolaè prihodima i primawimakoja mu pripadaju.

O upotrebi buxetskih sredstava grada odlu~uje Skup-{tina grada i gradona~elnik.

Grad se moè zaduìvati i zakqu~ivati ugovore o kre-ditu.

^lan 23.

Grad ima buxet u kome se iskazuju svi wegovi prihodi iprimawa, rashodi i izdaci.

Buxet grada izra|uje se na na~in predvi|en zakonom idonosi se za jednu kalendarsku godinu.

Po isteku godine za koju je buxet grada donet sastavqase zavr{ni ra~un o izvr{ewu buxeta grada.

Skup{tina grada usvaja izve{taj o izvr{ewu buxetagrada.

Buxet grada i zavr{ni ra~un o izvr{ewu buxeta gradadostupni su javnosti.

^lan 24.

Korisnici sredstava buxeta du`ni su da na zahtevGradske uprave, a najmawe jedanput godi{we, podnose izve-{taj o svom radu i ostvarivawu programa ili dela progra-ma i kori{}ewu sredstava buxeta.

Grad vr{i nadzor nad namenskim kori{}ewem sredsta-va korisnika buxeta.

^lan 25.

Grad daje saglasnost na op{te akte organizacija ~ijise rad finansira iz buxeta grada, kojima se ure|uje broj istruktura zaposlenih i daje saglasnost na broj i strukturuzaposlenih i drugih lica koja se angaùju na ostvarivawuprograma ili delova programa korisnika buxeta grada.

^lan 26.

Za finansirawe odre|enih potreba, odnosno namena zateritoriju grada ili za deo teritorije grada moè se ras-pisati samodoprinos.

Odluku o samodoprinosu donose gra|ani koji imaju iz-borno pravo i prebivali{te na podru~ju na kome se sred-stva prikupqaju.

Odluku donose i gra|ani koji nemaju izborno pravo iprebivali{te na podru~ju na kome se prikupqaju sredstvaako na tom podru~ju imaju nepokretnu imovinu, a sredstvi-ma se poboq{avaju uslovi kori{}ewa te imovine.

Odluka se smatra donetom kada se za wu izjasni ve}inaod ukupnog broja gra|ana iz st. 2. i 3. ovog ~lana.

Predlog odluke o samodoprinosu za teritoriju gradaili za vi{e gradskih op{tina donosi Skup{tina grada, aza podru~je gradske op{tine skup{tina gradske op{tine.

Inicijativu za dono{ewe odluke podnosi 5.000 bira~aili dve tre}ine odbornika Skup{tine grada kad se samo-doprinos raspisuje za teritoriju grada ili vi{e gradskihop{tina, odnosno 500 bira~a ili dve tre}ine odbornikaskup{tine gradske op{tine kada se samodoprinos raspi-suje za podru~je gradske op{tine.


^lan 27.

Odluka o samodoprinosu se objavquje na na~in na kojise objavquju akti gradske op{tine.

Odluka sa spiskom gra|ana na koje se samodoprinos od-nosi dostavqa se isplatiocu ~ije je sedi{te van podru~jana kome se sredstva prikupqaju.

Glava {esta

ORGANI GRADA

^lan 28.

Organi grada su: Skup{tina grada, gradona~elnik iGradsko ve}e.

1. Skup{tina grada

^lan 29.

Skup{tina grada je predstavni~ki organ koji vr{iosnovne funkcije lokalne vlasti utvr|ene zakonom i ovimstatutom.

Skup{tina grada sastaje se po potrebi, a najmawe jed-nom u tri meseca.

Skup{tina grada saziva se i kad to zatraì jedna tre-}ina odbornika, skup{tina gradske op{tine ili najma-we 5.000 bira~a, najkasnije u roku od 30 dana od podnetogzahteva.

^lan 30.

Skup{tina grada ima 90 odbornika.Gra|ani biraju odbornike na neposrednim izborima,

tajnim glasawem u skladu sa zakonom i ovim statutom.Odbornici se biraju na ~etiri godine.

^lan 31.

Skup{tina grada:1) donosi statut grada i odlu~uje o wegovim promenama;2) donosi odluke i druge op{te akte i daje autenti~na

tuma~ewa tih odluka i op{tih akata;3) donosi program razvoja grada i pojedinih delatno-

sti, regionalni prostorni plan i urbanisti~ke planove;4) donosi buxet grada i zavr{ni ra~un;5) osniva javna preduze}a, javne slu`be i u~estvuje u

osnivawu preduze}a od interesa za grad;6) odlu~uje o izgradwi, odràvawu i kori{}ewu ulica,

trgova i drugih javnih objekata od zna~aja za grad;7) odlu~uje o zaduèwu grada i o raspisivawu gradskog

zajma, kao i o plasirawu sredstava grada;8) raspisuje gradski referendum, odlu~uje o predlozima

sadrànim u gra|anskoj inicijativi i utvr|uje predlog od-luke o samodoprinosu;

9) donosi osnove za{tite, kori{}ewa i ure|ewa poqo-privrednog zemqi{ta i stara se o wihovom sprovo|ewu;

10) donosi godi{wi program o pribavqawu nepokret-nosti za potrebe organa grada i Gradske uprave, uz sagla-snost Vlade Republike Srbije;

11) osniva gradsku upravu, slu`be i druge organizacijeod interesa za grad;

12) bira i razre{ava predsednika i zamenika predsed-nika Skup{tine grada, predsednika i ~lanove radnih telaSkup{tine grada;

13) postavqa i razre{ava sekretara i zamenika sekreta-ra Skup{tine grada;

14) na predlog gradona~elnika bira i razre{ava Grad-sko ve}e;

15) imenuje i razre{ava upravni i nadzorni odbor,postavqa i razre{ava direktore organizacija ~iji jeosniva~ i daje saglasnost na wihove op{te akte, u skla-du sa zakonom;

16) odlu~uje o dodeqivawu zvawa po~asnog gra|aninaBeograda, plakete grada Beograda i drugih javnih priznawa;

17) postavqa i razre{ava na~elnika i zamenika na~el-nika Gradske uprave, na predlog gradona~elnika;

18) daje mi{qewe o zakonima kojima se ure|uju pitawaod interesa za lokalnu samoupravu;

19) pokre}e postupak za za{titu prava lokalne samou-prave pred Ustavnim sudom;

20) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugogobele`ja grada;

21) odlu~uje o pristupawu u ~lanstvo organizacija gra-dova u zemqi i inostranstvu;

22) donosi poslovnik o svom radu;23) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim

statutom.

^lan 32.

Skup{tina grada odlu~uje ve}inom glasova na sednicikojoj prisustvuje ve}ina od ukupnog broja odbornika, osimkad se odlu~uje o dono{ewu Statuta, programa razvoja gra-da, odnosno delatnosti za koje je nadle`na, regionalnogprostornog plana i generalnog plana, kad se odluka dono-si ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika.

^lan 33.

Pravo je i du`nost odbornika da u~estvuje u raduSkup{tine grada; izvr{ava poverene zadatke; predlaèSkup{tini grada raspravu o odre|enim pitawima; pod-nosi predloge za dono{ewe odluka i drugih akata; posta-vqa pitawa vezana za rad organa grada; daje amandmane napredlog propisa i u~estvuje u drugim aktivnostima Skup-{tine grada.

Pravo je odbornika da bude stalno i redovno obave-{tavan o pitawima od uticaja za vr{ewe odborni~ke du-`nosti, da od organa i slu`bi traì podatke koji su mupotrebni za rad, kao i stru~nu pomo} u pripremawu pred-loga za Skup{tinu grada.

^lan 34.

Odbornik Skup{tine grada ima pravo na naknadu put-nih tro{kova i izgubqene zarade, nastalih vr{ewem od-borni~ke du`nosti.

^lan 35.

Odbornik ne moè biti pozvan na krivi~nu odgovor-nost, pritvoren ili ka`wen za izraèno mi{qewe ilidati glas u Skup{tini grada i wenim radnim telima.

1.1. Radna tela Skup{tine grada

^lan 36.

Skup{tina grada osniva od sedam do 13 saveta i od trido sedam komisija kao stalna radna tela radi razmatrawai re{avawa pojedinih pitawa iz wene nadle`nosti.

^lanovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni pe-riod za koji je izabrana Skup{tina grada.

Skup{tina grada, po potrebi, obrazuje povremene komi-sije, radne grupe odbornika i druga povremena radna telaradi razmatrawa odre|enih pitawa iz svoje nadle`nosti.

^lan 37.

Skup{tina grada bira ~lanove radnih tela iz sastavaodbornika, na predlog odborni~kih grupa, a srazmernobroju odbornika koje imaju u Skup{tini grada.

O predloènoj listi za izbor ~lanova radnih telaSkup{tina grada odlu~uje u celini javnim glasawem.

Radno telo je izabrano ako je za wega glasala ve}inaprisutnih odbornika.

Ako radno telo ne bude izabrano, postupak se ponavqa.

^lan 38.

Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skup{tinegrada.


Do izbora predsednika radnog tela, prvom sednicompredsedava najstariji odbornik, ~lan radnog tela.

Radno telo, na prvoj sednici, iz sastava svojih ~lanovabira predsednika i zamenika predsednika.

^lan 39.

Stalna radna tela daju mi{qewe na predloge odluka idrugih op{tih akata koje donosi Skup{tina grada i oba-vqaju i druge poslove u skladu sa aktima grada.

1.2. Predsednik i zamenik predsednika Skup{tine grada

^lan 40.

Skup{tina grada ima predsednika i zamenika predsed-nika, koji se biraju iz sastava odbornika, na vreme od ~e-tiri godine.

^lan 41.

Predsednik Skup{tine grada: organizuje rad Skup-{tine grada, saziva sednice, predlaè dnevni red ipredsedava sednicama, stara se o ostvarivawu javnostirada Skup{tine grada, potpisuje akte koje je donelaSkup{tina grada i vr{i i druge poslove koje mu poveriSkup{tina grada.

^lan 42.

Zamenik predsednika Skup{tine grada zamewuje pred-sednika Skup{tine grada u slu~aju wegove odsutnosti,spre~enosti da obavqa svoju du`nost ili na osnovu poseb-nog ovla{}ewa.

Zamenik predsednika Skup{tine grada bira se i razre-{ava na isti na~in kao predsednik Skup{tine grada.

^lan 43.

Izbor predsednika Skup{tine grada vr{i se tajnimglasawem.

Kandidata za predsednika Skup{tine grada moè dapredloì najmawe 20 odbornika.

Odbornik moè da u~estvuje u predlagawu samo jednogkandidata.

Za predsednika Skup{tine grada izabran je kandidatkoji je dobio ve}inu glasova od ukupnog broja odbornika.

Ako je predloèno vi{e kandidata a ni jedan nije do-bio potrebnu ve}inu, izbor se ponavqa izme|u dva kandida-ta koji su dobili najve}i broj glasova.

Ako ni u drugom krugu predsednik Skup{tine grada ni-je izabran, ponavqa se postupak izbora.

^lan 44.

Predsednik i zamenik predsednika Skup{tine gradamogu biti razre{eni pre isteka vremena na koje su iza-brani na na~in i po postupku koji je predvi|en za wihovizbor.

1.3. Sekretar Skup{tine grada

^lan 45.

Skup{tina grada ima sekretara koji se stara o obavqa-wu stru~nih poslova u vezi sa sazivawem i odràvawemsednica skup{tine i wenih radnih tela i rukovodi admi-nistrativnim poslovima vezanim za wihov rad.

Skup{tina grada postavqa sekretara skup{tine, napredlog predsednika Skup{tine grada, na ~etiri godine imoè biti ponovo postavqen.

Za sekretara Skup{tine grada moè biti postavqenolice sa zavr{enim pravnim fakultetom, poloènim stru~-nim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvomod najmawe pet godina.

Skup{tina grada moè, na predlog predsednika Skup-{tine grada, razre{iti sekretara i pre isteka mandata.

Sekretar Skup{tine grada moè imati zamenika, ko-ga na predlog predsednika, Skup{tina grada postavqana ~etiri godine.

2. Gradona~elnik

^lan 46.

Gradona~elnik predstavqa i zastupa grad i vr{i izvr-{nu funkciju u gradu.

Gradona~elnik se bira istovremeno kad i odbornici zaSkup{tinu grada neposrednim tajnim glasawem, na vremeod ~etiri godine, u skladu sa zakonom.

Gradona~elnik ne moè biti odbornik Skup{tinegrada.

^lan 47.

Gradona~elnik ima zamenika koji ga zamewuje u slu~ajuduè odsutnosti ili drugih razloga spre~enosti da obavqasvoju du`nost.

Gradona~elnik imenuje i razre{ava zamenika gradona-~elnika uz saglasnost Skup{tine grada.

^lan 48.

Gradona~elnik:1) neposredno izvr{ava i stara se o izvr{avawu odlu-

ka i drugih akata Skup{tine grada;2) predlaè odluke i druge akte koje donosi Skup{ti-

na grada, kao i na~in re{avawa pitawa o kojima odlu~ujeSkup{tina grada;

3) stara se o izvr{avawu poverenih poslova iz okviraprava i du`nosti republike;

4) usmerava i uskla|uje rad Gradske uprave;5) predlaè postavqewe i razre{ewe na~elnika i za-

menika na~elnika Gradske uprave;6) odlu~uje o davawu na kori{}ewe, odnosno u zakup,

kao i o otkazu ugovora o davawu na kori{}ewe, odnosno uzakup i stavqawu hipoteke na nepokretnosti koje koristeorgani grada i Gradska uprava, uz saglasnost Republi~kedirekcije za imovinu Republike Srbije;

7) naredbodavac je za izvr{ewe buxeta;8) donosi pojedina~ne akte za koje je ovla{}en zakonom,

ovim statutom ili odlukom Skup{tine grada;9) obrazuje stru~na radna tela za pojedine poslove iz

svog delokruga;10) vr{i i druge poslove utvr|ene ovim statutom i dru-

gim aktima grada.

^lan 49.

Gradona~elnik je istovremeno i predsednik Gradskogve}a sa pravom glasa.

^lan 50.

Izbor, odnosno opoziv gradona~elnika, sprovodi seprimenom odredaba Zakona o lokalnim izborima.

^lan 51.

Gradona~elniku prestaje mandat pre isteka vremena nakoje je izabran:

1) podno{ewem ostavke;2) ako je osu|en na kaznu zatvora u trajawu od najmawe

{est meseci;3) ako je pravosna`nom sudskom odluku li{en poslovne

sposobnosti;4) ako mu prestane prebivali{te na teritoriji grada;5) gubqewem dràvqanstva;6) ako vr{i poslove koji su zakonom odre|eni kao ne-

spojivi sa funkcijom gradona~elnika;7) u slu~aju smrti;8) opozivom;9) u drugim slu~ajevima predvi|enim zakonom.


Predsednik Narodne skup{tine raspisuje u roku od 15dana od prestanka mandata gradona~elnika izbore za gra-dona~elnika, ako do isteka mandata gradona~elnika nijeostalo mawe od {est meseci.

Do izbora novog gradona~elnika wegovu funkciju vr{ipredsednik Skup{tine grada.

^lan 52.

Gradona~elnik moè biti opozvan pre isteka mandatana koji je biran.

Predlog za opoziv gradona~elnika mogu podneti, poseb-no ili zajedno politi~ke stranke, odnosno grupa gra|ana,koje svojim potpisom podrì najmawe 10% bira~a u gradu.

Predlog za opoziv gradona~elnika moè podneti iSkup{tina grada ve}inom glasova od ukupnog broja od-bornika.

Vlada Republike Srbije moè podneti predlog za opo-ziv gradona~elnika, ako oceni da se povereni poslovi neobavqaju u skladu sa zakonom.

O predlogu za opoziv izja{wavaju se bira~i neposred-no, tajnim glasawem u skladu sa zakonom.

3. Gradsko ve}e

^lan 53.

Gradsko ve}e je organ koji uskla|uje ostvarivawe funk-cija gradona~elnika i Skup{tine grada i vr{i kontrol-no-nadzornu funkciju nad radom Gradske uprave.

^lan 54.

Gradsko ve}e:1) utvr|uje predlog odluke o buxetu grada;2) vr{i nadzor nad radom Gradske uprave, poni{tava

ili ukida akte Gradske uprave koji nisu u saglasnosti sazakonom, ovim statutom i drugim op{tim aktom ili odlu-kom koju donosi Skup{tina grada;

3) donosi pojedina~ne akte za koje je ovla{}en zakonom,ovim statutom ili odlukom Skup{tine grada;

4) re{ava u upravnom postupku u drugom stepenu o pra-vima i obavezama gra|ana, preduze}a i ustanova i drugihorganizacija iz izvornog delokruga grada;

5) pomaè gradona~elniku u vr{ewu poslova iz wegovenadle`nosti.

^lan 55.

Gradsko ve}e ~ine gradona~elnik, zamenik gradona~el-nika i devet ~lanova.

^lanove Gradskog ve}a bira Skup{tina grada, javnimglasawem, na predlog gradona~elnika.

Broj kandidata za ~lanove Gradskog ve}a odgovara bro-ju koji se bira.

^lanovi Gradskog ve}a izabrani su kad je predlog u ce-losti dobio ve}inu glasova ukupnog broja odbornika.

Ukoliko predlog gradona~elnika u celosti bude od-bijen dva puta, Skup{tina grada moè doneti odluku oizboru Gradskog ve}a bez tog predloga.

^lanovi Gradskog ve}a biraju se na vreme od ~etiri go-dine.

Skup{tina grada moè razre{iti ~lana Gradskog ve}ana predlog gradona~elnika ili najmawe jedne tre}ine od-bornika.

Skup{tina grada izabra}e novog ~lana Gradskog ve}ana predlog gradona~elnika, javnim glasawem ve}inom gla-sova ukupnog broja odbornika.

Ukoliko predlog gradona~elnika bude odbijen dva pu-ta, Skup{tina grada moè doneti odluku o izboru ~lanaGradskog ve}a bez predloga gradona~elnika.

^lan 56.

Gradsko ve}e radi u sednicama kojima prisustvuje ve}i-na ~lanova Gradskog ve}a.

Gradsko ve}e odlu~uje ve}inom od ukupnog broja ~lanova.

^lan 57.

Sednice Gradskog ve}a saziva i wima predsedava grado-na~elnik.

U slu~aju odsustva ili spre~enosti gradona~elnika,sednicu Gradskog ve}a saziva i predsedava joj zamenikgradona~elnika ili ~lan Gradskog ve}a koga gradona~el-nik ovlasti.

Gradsko ve}e ure|uje svoj rad i organizaciju poslovni-kom o radu.

Glava sedma

GRADSKA UPRAVA

^lan 58.

Za vr{ewe upravnih poslova u okviru prava i du`nostigrada i odre|enih stru~nih poslova za potrebe Skup{tinegrada, gradona~elnika i gradskog ve}a, obrazuje se Gradskauprava (u daqem tekstu: Gradska uprava).

^lan 59.

Gradska uprava:1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donose

Skup{tina grada i gradona~elnik;2) izvr{ava odluke i druge akte Skup{tine grada i gra-

dona~elnika;3) re{ava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravi-

ma i du`nostima gra|ana, preduze}a, ustanova i drugih or-ganizacija iz izvornog delokruga grada, ako ovim statutomto nije povereno gradskim op{tinama;

4) obavqa poslove upravnog nadzora nad izvr{avawempropisa i drugih op{tih akata Skup{tine grada;

5) izvr{ava zakone i druge propise ~ije je izvr{avawepovereno gradu;

6) obavqa stru~ne i druge poslove koje utvrde organigrada.

^lan 60.

Radom Gradske uprave rukovodi na~elnik.Na~elnika Gradske uprave postavqa Skup{tina grada

na predlog gradona~elnika, u skladu sa zakonom.Na~elnik Gradske uprave moè imati zamenika koji se

postavqa i razre{ava na isti na~in kao na~elnik.

^lan 61.

Na~elnik za svoj rad i rad Gradske uprave odgovaraSkup{tini grada, gradona~elniku i Gradskom ve}u.

Gradona~elnik moè predloìti Skup{tini gradarazre{ewe na~elnika, odnosno zamenika na~elnika, a oba-vezan je da to u~ini u roku od 30 dana, ako to zatraì naj-mawe dve tre}ine ~lanova Gradskog ve}a.

Uz predlog za razre{ewe na~elnika, odnosno zamenikana~elnika Gradske uprave gradona~elnik obavezno podno-si predlog za postavqewe novog na~elnika, odnosno zame-nika na~elnika.

^lan 62.

U okviru Gradske uprave, za vr{ewe srodnih poslova,obrazuju se unutra{we organizacione jedinice.

Rukovodioce unutra{wih organizacionih jedinica po-stavqa na~elnik uz saglasnost gradona~elnika.

^lan 63.

Organizacija i rad Gradske uprave ure|uje se odlukomkoju donosi Skup{tina grada na predlog gradona~elnika.

Skup{tina grada, moè da obrazuje posebne organiza-cije za obavqawe odre|enih stru~nih i drugih poslova i sawima povezanih upravnih poslova koji su od zna~aja zaostvarivawe poslova grada, Gradske uprave ili javnihpreduze}a i slu`bi ~iji je osniva~ grad.

Akt o unutra{woj organizaciji i sistematizacijiGradske uprave donosi na~elnik Gradske uprave uz sagla-snost gradona~elnika.


^lan 64.

U Gradskoj upravi postavqa se glavni arhitekta gradakoji:

1) pokre}e inicijative za izradu urbanisti~kih plan-skih akata, kao i za wihove izmene i dopune;

2) daje uputstvo pri izradi arhitektonskih projekata uciqu za{tite arhitektonskih vrednosti i o~uvawa ambi-jentalnih vrednosti pojedinih gradskih delova i objekata;

3) sara|uje sa ustanovama za{tite nepokretnih kultur-nih dobara i za{tite prirodnih dobara posebnih vredno-sti;

4) daje mi{qewe na arhitektonske projekte od velikogzna~aja za grad i vr{i druge poslove utvr|ene aktom o or-ganizaciji Gradske uprave.

Glavnog arhitektu postavqa i razre{ava gradona~el-nik.

U Gradskoj upravi u skladu sa zakonom, mogu se postavi-ti i drugi glavni stru~waci za pojedine oblasti (primar-na zdravstvena za{tita, za{tita ìvotne sredine, poqo-privreda i dr.).

^lan 65.

Za vr{ewe odre|enih poslova grada, grad koristi uslu-ge gradskog menaxera.

Uslovi i na~in kori{}ewa usluga gradskog menaxerautvr|uje se ugovorom koji za grad zakqu~uje gradona~elniksa gradskim menaxerom, uz prethodno pribavqeno mi{qe-we Skup{tine grada.

^lan 66.

Menaxer u okviru svojih poslova, posebno:1) predlaè projekte kojima se podsti~e ekonomski raz-

voj i zadovoqavaju potrebe gra|ana i obezbe|uje za{titaìvotne sredine;

2) podsti~e preduzetni~ke inicijative i stvarawe pri-vatno-javnih aran`mana i partnerstva;

3) podsti~e i koordinira investiciona ulagawa i pri-vla~ewe kapitala;

4) inicira izmene i dopune propisa koji oteàvaju po-slovne inicijative.

Glava osma

NEPOSREDNO UÊ[]E GRA\ANA U OBAVQAWUPOSLOVA GRADA

^lan 67.

Gra|ani koji imaju bira~ko pravo i prebivali{te nateritoriji grada u~estvuju u odlu~ivawu o poslovima gra-da: ostvarivawem gra|anske inicijative, na zborovima gra-|ana i referendumu, u skladu sa zakonom i ovim statutom.

Gra|anska inicijativa

^lan 68.

Gra|ani putem gra|anske inicijative predlaù Skup-{tini grada dono{ewe akta kojim }e se urediti odre|enopitawe iz izvornog delokruga grada, promenu Statuta gra-da ili drugih akata i raspisivawe referenduma u skladusa zakonom i ovim statutom.

Za punova`no pokretawe gra|anske inicijative potre-ban je potpis najmawe 10% bira~a sa odre|enog podru~jagrada.

O predlogu iz stava 1. ovoga ~lana Skup{tina grada jedu`na da odrì raspravu i da dostavi obrazloèn odgovorgra|anima u roku od 60 dana od dobijawa predloga.

Zbor gra|ana

^lan 69.

Zbor gra|ana se saziva za deo teritorije grada na komeima prebivali{te do 5.000 gra|ana.

Zbor gra|ana raspravqa i daje predloge o pitawima iznadle`nosti organa grada.

Zbor gra|ana kome prisustvuje najmawe 10% gra|ana ve-}inom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upu}ujeih Skup{tini grada ili Gradskoj upravi.

Gradska uprava du`na je da u roku od 30 dana od odrà-vawa zbora gra|ana, razmotri zahteve i predloge gra|ana io wima zauzme stav, odnosno donese odgovaraju}u odlukuili meru i o tome obavesti gra|ane.

Na~in sazivawa zbora gra|ana, wegov rad, kao i na~inutvr|ivawa stavova zbora ure|uju se odlukom skup{tinegradske op{tine.

Referendum

^lan 70.

Skup{tina grada moè na sopstvenu inicijativu daraspi{e referendum o pitawima iz svoga delokruga.

Skup{tina grada du`na je da raspi{e referendum opitawu iz svoga delokruga na zahtev najmawe 20.000 bira~ai skup{tine gradske op{tine za podru~je te gradske op-{tine.

Odluka putem referenduma doneta je ako se za wu izja-snila ve}ina gra|ana koja je glasala, pod uslovom da je gla-salo vi{e od polovine ukupnog broja gra|ana.

^lan 71.

Svaki gra|anin ima pravo Skup{tini grada, gradona-~elniku i Gradskom ve}u podnositi predstavke i pritu`bei davati predloge.

Organi grada iz stava 1. ovog ~lana obavezni su da do-stave odgovor gra|anima, najkasnije u roku od 30 dana oddana prijema akta.

Glava deveta

MESNA SAMOUPRAVA

^lan 72.

Radi neposrednog zadovoqavawa potreba i interesastanovnika u gradu osnivaju se mesne zajednice i drugi ob-lici mesne samouprave.

^lan 73.

Mesna zajednica i drugi oblik mesne samoupraveosniva se za naseqeno mesto, za dva ili vi{e naseqenihmesta i za deo naseqenog mesta, stambeni blok, ulicu,deo jedne ili vi{e ulica, deo sela koji predstavqa pro-stornu, funkcionalnu i urbanisti~ku celinu i gde po-stoji me|usobna povezanost stanovnika i mogu}nost wi-hovog organizovawa.

Mesna zajednica, po pravilu, obuhvata podru~je sa pri-bli`no istim brojem stanovnika.

^lan 74.

Skup{tina gradske op{tine donosi odluku kojom sebliè ure|uju pitawa vezana za osnivawe, poslove, odlu~i-vawe i finansirawe rada mesne zajednice i drugog obli-ka mesne samouprave i odlu~uje o osnivawu i podru~ju zakoje se osniva mesna zajednica i drugi oblik lokalne sa-mouprave, kao i o wihovom ukidawu.

Pre osnivawa, odnosno ukidawa mesne zajednice i dru-gog oblika mesne samouprave skup{tina gradske op{tinepribavqa mi{qewe stanovnika sa odre|enog podru~ja nana~in i po postupku koji je utvr|en odlukom iz stava 1. ovog~lana.

^lan 75.

Mesna zajednica i drugi oblik mesne samouprave imasvojstvo pravnog lica u okviru prava i du`nosti utvr|enihodlukom skup{tine gradske op{tine i odlukom o osnivawu.


Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samoupra-ve ima statut kojim se utvr|uju poslovi koje ona vr{i, or-gani i postupak wihovog izbora, organizacija i rad orga-na, na~in odlu~ivawa i druga pitawa od zna~aja za rad me-sne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave.

^lan 76.

Sredstva za rad mesne zajednice i drugog oblika mesnesamouprave obezbe|uju se u buxetu gradske op{tine i izdrugih izvora u skladu sa zakonom.

Glava deseta

ZA[TITA LOKALNE SAMOUPRAVE

^lan 77.

Radi za{tite individualnih i kolektivnih prava i in-teresa gra|ana i kontrole rada Gradske uprave i javnihslu`bi grada ustanovqava se gra|anski branilac za gradBeograd.

Gra|anskog branioca postavqa Skup{tina grada napredlog gradona~elnika, na vreme od pet godina i moèbiti biran na istu du`nost najvi{e dva puta uzastopno.

Nadle`nost i ovla{}ewa, na~in postupawa, postavqe-we i razre{ewe du`nosti gra|anskog branioca za grad Be-ograd bliè se ure|uje odlukom Skup{tine grada.

Glava jedanaesta

DONO[EWE AKATA U SKUP[TINI GRADA

^lan 78.

U okviru Ustavom i zakonom utvr|enih prava, grad do-nosi propise kojima ure|uje pitawa iz svoje nadle`nosti.

Propisom iz stava 1. ovog ~lana moè se predvideti dapojedine odnose i pitawa, koji se ure|uju tim propisom,gradske op{tine mogu bliè urediti.

^lan 79.

Propise i op{te i pojedina~ne akte iz nadle`nostigrada donosi Skup{tina grada, gradona~elnik i Gradskove}e, u okviru ovim statutom utvr|ene nadle`nosti.

Odluke donosi samo Skup{tina grada.

^lan 80.

Svaki odbornik Skup{tine grada, skup{tina gradskeop{tine i 500 bira~a imaju pravo predlagawa propisa iop{tih akata iz nadle`nosti Skup{tine grada.

U pripremi predloga akata Gradska uprava du`na je dakonsultuje odgovaraju}e stru~ne, nau~ne i druge organiza-cije, odnosno slu`be.

^lan 81.

Skup{tinama gradskih op{tina dostavqa se na mi{qe-we nacrt:

– Statuta grada;– programa razvoja grada i regionalni prostorni plan

grada;– urbanisti~kih planova u skladu sa ~lanom 10. ta~ka 3.

ovog statuta;– odluke o utvr|ivawu prihoda koji pripadaju gradskim

op{tinama.

O nacrtima akata iz stava 1. ovog ~lana, skup{tinegradskih op{tina izja{wavaju se u roku koji se utvrdi pri-likom utvr|ivawa nacrta ovih akata, a koji ne moè bitiduì od 30 dana.

Po isteku utvr|enog roka, predlog akta se moè utvrdi-ti i bez mi{qewa skup{tine gradske op{tine.

^lan 82.

Odluke, drugi propisi i op{ti akti organa grada, prestupawa na snagu, objavquju se u „Slu`benom listu gradaBeograda”.

^lan 83.

Odluke, drugi propisi i op{ti akti koji se objavquju,stupaju na snagu osmog dana od dana objavqivawa, osim ako,iz naro~ito opravdanih razloga, nije predvi|eno da rani-je stupe na snagu.

Glava dvanaesta

PROMENE STATUTA GRADA

^lan 84.

Predlog za promenu Statuta grada moè podneti najma-we 20 odbornika u Skup{tini grada, skup{tina gradskeop{tine i gra|ani putem gra|anske inicijative.

O predlogu za promenu Statuta grada, Skup{tina gradaodlu~uje ve}inom od ukupnog broja odbornika.

^lan 85.

Kad Skup{tina grada odlu~i da se pristupi promeniStatuta, odre|uje na~in, postupak i komisiju za izradu od-luke o promeni Statuta grada.

^lan 86.

Nacrt akta o promeni Statuta grada utvr|uje Skup{ti-na grada ve}inom od ukupnog broja odbornika i dostavqaga na mi{qewe skup{tinama gradskih op{tina.

Komisija za Statut grada, posle pribavqenih mi{qe-wa, iz stava 1. ovog ~lana, utvr|uje predlog akta o promeniStatuta grada i dostavqa ga Skup{tini grada na usvajawe.

Glava trinaesta

PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 87.

Odredbe ovog statuta o organima grada primewiva}e seod sprovo|ewa narednih izbora za odbornike Skup{tinegrada.

^lan 88.

Do sprovo|ewa narednih izbora organi grada Beogradai organi gradskih op{tina nastavqaju sa radom u dosada-{wem sastavu i vr{e poslove u skladu sa Ustavom i Statu-tom grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,br. 18/95 – pre~i{}en tekst, 20/95, 21/99, 2/00, 30/03), a skup-{tina gradske op{tine Zemun i weni organi do dana kon-stituisawa gradske op{tine Sur~in.

^lan 89.

Gradske op{tine uskladi}e svoje odluke o organizaci-ji i radu organa sa odredbama ovog statuta u roku od 30 da-na od dana wegovog stupawa na snagu.

^lan 90.

Gradska op{tina Sur~in konstituisa}e se nakonsprovedenih prvih narednih izbora u jedinicama lokalnesamouprave.

^lan 91.

Propisi grada ostaju na snazi do wihovog uskla|ivawasa ovim statutom.

Propisi grada uskladi}e se sa odredbama ovog statutau roku od {est meseci od dana konstituisawa Skup{tinegrada, nakon sprovedenih narednih izbora za odbornikeSkup{tine grada ako zakonom nije druga~ije odre|eno.


^lan 92.

Skup{tina grada done}e akt o organizaciji Gradskeuprave u roku od 60 dana od dana konstituisawa Skup{ti-ne grada, nakon sprovedenih narednih izbora za odbornikeSkup{tine grada.

^lan 93.

Danom stupawa na snagu ovog statuta prestaju da vaèodredbe ~lana 2. st. 4. i 5. Odluke o upotrebi grba i zasta-ve grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, broj18/03).

^lan 94.

Danom stupawa na snagu ovog statuta prestaje da vaìStatut grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,br. 19/91, 4/93, 9/93, 9/94, 16/94, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03),osim odredaba ~l. 14, 15. i od 27. do 60. o organima grada igradskih op{tina koje }e se primewivati do sprovo|ewanarednih izbora u jedinicama lokalne samouprave.

^lan 95.

Ovaj statut stupa na snagu narednog dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina grada BeogradaBroj 020-381/04-Hááá-01, 21. jula 2004. godine

PredsednikRadmila Hrustanovi}, s. r.

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~lana 27. Statuta grada Beogra-da („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99,2/00 i 30/03), donela je

PRIVREMENI POSLOVNIK

SKUP[TINE GRADA BEOGRADA

á – OP[TA ODREDBA

^lan 1.

Ovim poslovnikom ure|uje se konstituisawe, organiza-cija i rad Skup{tine grada Beograda (u daqem tekstu:Skup{tina) i na~in ostvarivawa prava i du`nosti odbor-nika.

áá – KONSTITUISAWE SKUP[TINE

1. Prva sednica

^lan 2.

Prvu sednicu Skup{tine saziva predsednik Skup{tineiz prethodnog saziva u roku od 20 dana od dana izbora od-bornika.

Prvom sednicom Skup{tine predsedava, do izborapredsednika Skup{tine, najstariji odbornik (u daqemtekstu: predsedavaju}i) kome u radu pomaù dva najmla|aodbornika i sekretar Skup{tine iz prethodnog saziva.

Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno do-stavqa Statut grada Beograda, Poslovnik Skup{tine gra-da i Odluka o Gradskoj upravi.

2. Potvr|ivawe mandata odbornika

^lan 3.

Odbornici sti~u prava i du`nosti odbornika Skup-{tine danom potvr|ivawa mandata.

^lan 4.

Skup{tina potvr|uje mandate izabranim odbornicimana osnovu izve{taja Komisije za potvr|ivawe mandata od-bornika (u daqem tekstu: komisija).

^lan 5.

Na po~etku prve sednice Skup{tine predsedavaju}ipredlaè sastav komisije.

Komisija ima tri ~lana, i to po jednog ~lana sa tri iz-borne liste koje su dobile najve}i broj odborni~kih man-data u Skup{tini.

Komisija je izabrana ako za wu glasa ve}ina prisutnihodbornika.

Komisijom predsedava najstariji ~lan komisije.Komisija prestaje sa radom kad Skup{tina potvrdi

mandate odbornika.

^lan 6.

Potvr|ivawe mandata odbornika vr{i se na osnovu uve-rewa o izboru odbornika i izve{taja Gradske izborne ko-misije o sprovedenim izborima.

Komisija na osnovu izve{taja Gradske izborne komisi-je utvr|uje da li su podaci iz uverewa o izboru svakog od-bornika istovetni sa podacima iz izve{taja Gradske iz-borne komisije i da li su uverewa izdata od nadle`nih or-gana i o tome podnosi izve{taj Skup{tini.

^lan 7.

Na osnovu izve{taja komisije lice koje predsedava kon-stitutivnom sednicom Skup{tine, konstatuje da je Gradskaizborna komisija podnela izve{taj o sprovedenim izbori-ma i koja su uverewa o izboru za odbornike u saglasnostisa tim izve{tajem, ~ime je potvr|en mandat novoizabranimodbornicima.

ááá – PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKASKUP[TINE

1. Predsednik Skup{tine

^lan 8.

Skup{tina, na prvoj sednici, bira predsednika iz sa-stava odbornika, na ~etiri godine, tajnim glasawem.

Kandidata za predsednika Skup{tine moè predloì-ti najmawe 20 odbornika.

Odbornik moè da u~estvuje u predlagawu samo jednogkandidata.

^lan 9.

Predlog kandidata za predsednika Skup{tine podnosise predsedavaju}em u pisanom obliku.

Predlog sadrì ime i prezime kandidata, kratku bio-grafiju, strana~ku pripadnost, ime izvestioca predlaga~ai obrazloèwe.

Predsedavaju}i dostavqa odbornicima sve pripremqe-ne predloge kandidata za predsednika Skup{tine, po pra-vilu, sa materijalom za prvu sednicu.

U ime predlaga~a, izvestilac predlaga~a je duàn daobrazloì predlog.

Predloèni kandidat za predsednika Skup{tine imapravo da se predstavi i iznese svoj program rada.

O predloènim kandidatima otvara se rasprava.Posle rasprave predsedavaju}i utvr|uje listu kandida-

ta za predsednika Skup{tine, i to po azbu~nom redu prezi-mena.

^lan 10.

Glasawem za izbor predsednika Skup{tine rukovodipredsedavaju}i, a pomaù mu dva najmla|a odbornika i se-kretar Skup{tine prethodnog saziva.


^lan 11.

Glasawe se vr{i na glasa~kim listi}ima.Svi glasa~ki listi}i su iste veli~ine, oblika i boje.

Svaki glasa~ki listi} overen je pe~atom Skup{tine.Na glasa~kom listi}u kandidati se navode redosledom

utvr|enim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandi-data stavqa se redni broj.

Glasa se za jednog od kandidata izme|u kandidata ~ijasu imena navedena na glasa~kom listi}u zaokruìvawemrednog broja ispred wegovog imena.

Nevaè}im se smatra glasa~ki listi} koji nije popu-wen, zatim onaj koji je tako popuwen da se ne moè sa si-gurno{}u utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i onajna kome je zaokruèn ve}i broj kandidata.

^lan 12.

Za predsednika Skup{tine izabran je odbornik koji jedobio ve}inu glasova ukupnog broja odbornika.

Ako je predloèno vi{e kandidata, a nijedan nije do-bio potrebnu ve}inu, ponovi}e se izbor, i to izme|u kandi-data koji su dobili najve}i broj glasova.

Ako ni u drugom krugu predsednik Skup{tine nije iza-bran, ponavqa se postupak izbora.

^lan 13.

Predsednik Skup{tine stupa na du`nost po objavqiva-wu rezultata i preuzima vo|ewe sednice.

^lan 14.

Predsedniku Skup{tine prestaje funkcija pre istekavremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku ilibude razre{en.

Danom podno{ewa ostavke predsedniku Skup{tineprestaje funkcija.

O ostavci predsednika Skup{tine odmah se obave{ta-vaju odbornici Skup{tine, a na prvoj narednoj sedniciSkup{tina, bez glasawa, utvr|uje da mu je mandat prestaodanom podno{ewa ostavke.

^lan 15.

Predsednik Skup{tine moè biti razre{en i pre is-teka mandata.

Predlog za razre{ewe moè podneti najmawe 20 odbor-nika Skup{tine.

Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obra-zloèn.

Razre{ewe se vr{i na na~in i po postupku predvi|e-nom za izbor predsednika Skup{tine.

2. Zamenik predsednika Skup{tine

^lan 16.

Zamenik predsednika Skup{tine se bira, po pravilu,na prvoj sednici, iz sastava odbornika, na vreme od ~eti-ri godine.

Predlagawe i izbor zamenika predsednika sprovodi sepo istom postupku koji je ovim poslovnikom utvr|en za iz-bor predsednika Skup{tine.

^lan 17.

Zamenik predsednika Skup{tine moè podneti ostavkuili biti razre{en sa funkcije po postupku predvi|enomza podno{ewe ostavke, odnosno razre{ewe predsednikaSkup{tine.

áâ – GRADSKO VE]E

^lan 18.

Gradsko ve}e ima 11 ~lanova.Gradona~elnik je predsednik Gradskog ve}a sa pravom

glasa.

Zamenik gradona~elnika je ~lan Gradskog ve}a pofunkciji.

^lan 19.

Kandidate za ~lanove Gradskog ve}a predlaè gradona-~elnik.

Broj kandidata za ~lanove Gradskog ve}a odgovara bro-ju koji se bira.

^lan 20.

^lanove Gradskog ve}a bira Skup{tina javnim glasa-wem.

^lanovi Gradskog ve}a izabrani su kad je predlog u ce-losti dobio ve}inu glasova ukupnog broja odbornika.

Ako predlog u celosti bude odbijen, postupak predlaga-wa kandidata za ~lanove Gradskog ve}a se ponavqa.

^lan 21.

^lan Gradskog ve}a moè biti razre{en i pre istekavremena na koje je izabran.

Predlog za razre{ewe ~lana Gradskog ve}a moè pod-neti gradona~elnik ili najmawe jedna tre}ina odbornika.

Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obra-zloèn.

Razre{ewe se vr{i na na~in i po postupku koji je pred-vi|en za wihov izbor.

â – SEKRETAR SKUP[TINE

^lan 22.

Skup{tina postavqa sekretara Skup{tine iz reda di-plomiranih pravnika, na ~etiri godine, javnim glasawem,na predlog predsednika Skup{tine.

Sekretar Skup{tine je postavqen ako je dobio ve}inuglasova prisutnih odbornika.

Sekretar Skup{tine moè imati zamenika, koga posta-vqa Skup{tina iz reda diplomiranih pravnika, na ~etirigodine, javnim glasawem, na predlog predsednika Skup-{tine.

^lan 23.

Sekretar Skup{tine stara se o obavqawu stru~nih idrugih poslova u vezi sa sazivawem i odràvawem sednicaSkup{tine i wenih radnih tela i rukovodi administra-tivnim poslovima vezanim za wihov rad.

^lan 24.

Sekretar i zamenik sekretara Skup{tine mogu podnetiostavku.

^lan 25.

Skup{tina moè razre{iti sekretara i zamenika se-kretara i pre isteka vremena na koje su postavqeni.

Predlog za razre{ewe sekretara i zamenika sekretarapre isteka vremena na koje su postavqeni podnosi predsed-nik Skup{tine.

âá – ODBORNI^KE GRUPE

^lan 26.

Odbornici Skup{tine imaju pravo da obrazuju odbor-ni~ke grupe.

Odborni~ku grupu ~ine odbornici koji pripadaju jed-noj politi~koj stranci ili drugoj politi~koj organizaci-ji, koja ima najmawe ~etiri odbornika.

Odborni~ku grupu mogu udruìvawem da obrazuju i od-bornici koji pripadaju politi~kim strankama ili drugim,politi~kim organizacijama koje imaju mawe od ~etiri od-bornika i odbornici koji su izabrani na predlog grupagra|ana.


Odborni~ka grupa se konstitui{e tako {to se predsed-niku Skup{tine podnosi spisak ~lanova grupe koji je pot-pisao svaki wen ~lan. Na spisku se posebno nazna~avapredsednik odborni~ke grupe.

Odbornik moè biti ~lan samo jedne odborni~kegrupe.

O promeni sastava odborni~ke grupe wen predsednikobave{tava predsednika Skup{tine uz pismenu saglasnostodbornika koji mewa pripadnost grupi.

O obrazovawu nove odborni~ke grupe i o promenama upostoje}im obave{tavaju se odbornici Skup{tine na prvojnarednoj sednici.

^lan 27.

Stru~ne i administrativno-tehni~ke poslove za potre-be odborni~kih grupa obavqa odgovaraju}a stru~na slu`baSkup{tine.

âáá – RADNA TELA SKUP[TINE

1. Obrazovawe i sastav

^lan 28.

Za razmatrawe i re{avawe pojedinih pitawa iz nadle-`nosti Skup{tine i vr{ewe drugih poslova u skladu saovim poslovnikom, osnivaju se stalna radna tela.

^lanovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni pe-riod za koji je izabrana Skup{tina.

Skup{tina, po potrebi, osniva povremene komisije,radne grupe odbornika i druga povremena radna tela radirazmatrawa odre|enih pitawa i izvr{avawa posebnih za-dataka iz nadle`nosti Skup{tine.

^lan 29.

Stalna radna tela su saveti i komisije.Saveti imaju 7–11 ~lanova.Komisije imaju 5–9 ~lanova.Ukupan broj ~lanova radnog tela, utvr|uje se aktom o

osnivawu radnog tela.

^lan 30.

^lanove radnih tela Skup{tine predlaù odborni~kegrupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skup{tini.

^lan 31.

O predloènoj listi za izbor ~lanova radnih telaSkup{tina odlu~uje u celini, javnim glasawem.

Radno telo je izabrano ako je za wega glasala ve}inaprisutnih odbornika.

Ako radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se po-navqa.

^lan 32.

Prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skup{tine.Do izbora predsednika radnog tela, prvom sednicom ru-

kovodi najstariji odbornik, ~lan radnog tela.Radno telo na prvoj sednici bira, iz sastava svojih ~la-

nova, predsednika i zamenika predsednika.

^lan 33.

Odbornik moè biti ~lan najvi{e dva stalna radnatela.

^lan 34.

Skup{tina moè i pre isteka roka na koji su izabrani,razre{iti pojedine ~lanove radnih tela i izabrati noveputem pojedina~nog kandidovawa i izbora.

Predlog za razre{ewe ~lana radnog tela moè podnetigrupa od najmawe 10 odbornika.

^lan radnog tela razre{en je kad za to glasa ve}ina od-bornika prisutnih na sednici Skup{tine.

2. Sednice radnih tela

^lan 35.

Sednicu radnog tela saziva predsednik po sopstvenojinicijativi ili na inicijativu jedne tre}ine ~lanovaradnog tela, a duàn je sazvati sednicu na zahtev predsed-nika Skup{tine.

Predsednik Skup{tine moè sazvati sednicu radnogtela.

^lan 36.

Radno telo radi u sednici kada je prisutna ve}ina ~la-nova, a odlu~uje ve}inom glasova prisutnih.

Obave{tewe o datumu i dnevnom redu sednice radnogtela dostavqa se ~lanovima radnog tela, po pravilu, sedamdana pre odràvawa sednice.

^lan 37.

Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnikpredlaga~a akta koji se na sednici razmatra.

U radu radnog tela, po pozivu, mogu u~estvovati stru~ninau~ni radnici, bez prava odlu~ivawa.

Sednici radnog tela moè prisustvovati i u~estvovatiu radu, bez prava odlu~ivawa, i odbornik koji nije ~lan togradnog tela.

^lan 38.

Po zavr{enoj raspravi radno telo podnosi Skup{tiniizve{taj koji sadrì mi{qewe i predlog radnog tela.Radno telo odre|uje izvestioca koji na sednici Skup{ti-ne obrazlaè izve{taj radnog tela.

^lan 39.

Na sednici radnog tela vodi se zapisnik. U zapisnikse obavezno unose: imena prisutnih, predlozi izneti nasednici, stavovi radnog tela, svako izdvojeno mi{qewe,kao i izve{taj radnog tela.

^lan 40.

Stru~nu obradu akata i drugih materijala za sedniceradnih tela vr{i Gradska uprava.

Organizacione i administrativne poslove za potreberadnih tela vr{e odgovaraju}e stru~ne slu`be Skup{tine.

3. Saveti

^lan 41.

Saveti Skup{tine su:1. Savet za pitawa lokalne samouprave,2. Savet za buxet i finansije,3. Savet za komunalno-stambene delatnosti i energetiku,4. Savet za urbanizam,5. Savet za saobra}aj,6. Savet za za{titu ìvotne sredine,7. Savet za privredna pitawa,8. Savet za poqoprivredu,9. Savet za kulturu,

10. Savet za obrazovawe, sport i omladinu,11. Savet za zdravstvo, socijalnu i de~ju za{titu,12. Savet za bora~ka i invalidska pitawa,13. Savet za informisawe.

^lan 42.

Savet za pitawa lokalne samouprave – razmatraostvarivawe sistema lokalne samouprave u gradu; pita-wa vezana za organizaciju i rad organa Gradske uprave;ostvarivawe poslova dràvne uprave koje republika po-veri gradu, kao i druga pitawa iz oblasti lokalne samo-uprave i uprave.


^lan 43.

Savet za buxet i finansije – razmatra predloge odlu-ka i drugih op{tih akata koji se odnose na finansiraweposlova grada, takse, naknade i druge da`bine, buxet i za-vr{ni ra~un, zajmove grada, zaduìvawe i imovinu grada,kao i druga pitawa iz oblasti imovinsko-pravnih odnosai finansija grada.

^lan 44.

Savet za komunalno-stambene delatnosti i energeti-ku – razmatra predloge odluka i drugih op{tih akata kojise odnose na ure|ewe, obavqawe i razvoj komunalnih delat-nosti, ure|ivawe i kori{}ewe gradskog zemqi{ta, stam-benu izgradwu i stambene odnose, kao i druga pitawa izove oblasti i pitawa vezana za planirawe i izgradwuenergetskih kapaciteta i snabdevawe grada svim vrstamagoriva.

^lan 45.

Savet za urbanizam – razmatra predloge odluka i dru-gih op{tih akata, kao i druga pitawa iz oblasti urbanizmana teritoriji grada.

^lan 46.

Savet za saobra}aj – razmatra pitawa koja se odnose najavni gradski i prigradski prevoz putnika (linijski ivanlinijski), izgradwu, odràvawe i kori{}ewe lokal-nih puteva i ulica i drugih javnih objekata od zna~aja zagrad i druga pitawa iz ove oblasti.

^lan 47.

Savet za za{titu ìvotne sredine – razmatra pitawavezana za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine, vazduha,prirode i prirodnih dobara, za{titu od buke i prati ak-tivnosti na spre~avawu i otklawawu {tetnih posledicakoje ugroàvaju ìvotnu sredinu.

^lan 48.

Savet za privredna pitawa – prati i razmatra pitawakoja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteqstvo, trgo-vinu, robne rezerve, privatno preduzetni{tvo i ure|ewe,obezbe|ewe i kori{}ewe poslovnog prostora, kao i drugapitawa od zna~aja za razvoj svih privrednih grana.

^lan 49.

Savet za poqoprivredu – prati i razmatra pitawa izoblasti poqoprivrede, {umarstva, vodoprivrede i snabde-vawa grada poqoprivredno-prehrambenim proizvodima.

^lan 50.

Savet za kulturu – razmatra predloge odluka i drugihop{tih akata i inicijative i predloge za realizaciju pro-grama iz oblasti kulture, kao i druga pitawa iz ove obla-sti i oblasti za{tite kulturnih dobara.

^lan 51.

Savet za obrazovawe, sport i omladinu – razmatrapredloge odluka i drugih op{tih akata, kao i sva druga pi-tawa iz ovih oblasti.

^lan 52.

Savet za zdravstvo, socijalnu i de~ju za{titu – raz-matra predloge odluka i drugih op{tih akata, kao i svadruga pitawa iz ovih oblasti.

^lan 53.

Savet za bora~ka i invalidska pitawa – vr{i poslovekoji se odnose na zadovoqavawe potreba i ostvarivaweprava boraca, invalida i ~lanova wihovih porodica, raz-matra predloge odluka i drugih op{tih akata, kao i svadruga pitawa iz ove oblasti.

^lan 54.

Savet za informisawe – prati i razmatra ostvarivawejavnosti rada Skup{tine, wenih organa i radnih tela ina~in obave{tavawa javnosti o wihovom radu.

4. Komisije

^lan 55.

Komisije Skup{tine su:1. Komisija za propise,2. Administrativno-mandatna komisija,3. Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova,4. Komisija za predstavke i predloge,5. Komisija za saradwu sa gradovima u zemqi i ino-

stranstvu.

^lan 56.

Komisija za propise – razmatra uskla|enost predlogaodluka i drugih op{tih akata koje usvaja Skup{tina saUstavom, zakonom, Statutom grada i drugim propisima idaje svoje predloge i mi{qewa Skup{tini.

Komisija daje odgovor Ustavnom sudu na predlog, ini-cijativu i re{ewe o pokretawu postupka za ocenu ustavno-sti, odnosno zakonitosti odluka i drugih op{tih akata ko-je je donela Skup{tina.

Komisija utvr|uje pre~i{}ene tekstove odluka i drugihpropisa Skup{tine.

^lan 57.

Administrativno-mandatna komisija – priprema ipredlaè propise kojima se ure|uju pitawa ostvarivawaprava i du`nosti odbornika; donosi pojedina~ne akte ostatusnim pitawima odbornika i izabranih, imenovanih ipostavqenih lica u Skup{tini; priprema predloge za iz-bor i imenovawe direktora, ~lanova upravnih i nadzornihodbora u odre|enim preduze}ima i ustanovama, u skladu sazakonom i propisima grada, kada nije predvi|en drugipredlaga~.

Komisija razmatra:– razloge prestanka mandata pojedinih odbornika i o

tome podnosi Skup{tini izve{taj sa predlogom za dodelumandata novom odborniku, na na~in propisan zakonom;

– izve{taj Gradske izborne komisije i uverewe o izbo-ru odbornika i podnosi Skup{tini izve{taj sa predlogomza potvr|ivawe mandata;

– druga pitawa u vezi sa mandatno-imunitetnim pravi-ma odbornika.

U postupku potvr|ivawa mandata odbornika komisijaradi na na~in utvr|en ovim poslovnikom za rad komisijeza potvr|ivawe mandata odbornika.

^lan 58.

Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova – vr{i po-slove utvr|ene propisom Skup{tine o postavqawu spomeni-ka na javnim mestima i odre|ivawu naziva ulica i trgova.

^lan 59.

Komisija za predstavke i predloge – razmatra predstav-ke i predloge gra|ana upu}ene ili ustupqene Skup{tini ipredlaè Skup{tini i nadle`nim organima mere za re-{avawe pitawa sadrànih u wima.

^lan 60.

Komisija za saradwu sa gradovima u zemqi i inostran-stvu – razmatra pitawa me|ugradske saradwe; podnosipredloge Skup{tini za uspostavqawe, odràvawe i daqerazvijawe odnosa i veza Beograda sa drugim gradovima u ze-mqi i inostranstvu; organizuje i prati sprovo|ewe zakqu-~aka Skup{tine u ovoj oblasti; obavqa poslove me|ugrad-ske i me|unarodne saradwe u oblasti brige o deci, porodi-ci i fondacijama.


5. Povremena radna tela

^lan 61.

Povremena radna tela Skup{tina osniva aktom kojimse odre|uje: zadatak, sastav i broj ~lanova, vreme na koje seobrazuje ili rok za zavr{etak zadatka tela.

Aktom o osnivawu ure|uje se i obavqawe stru~nih i ad-ministrativno-tehni~kih poslova za to radno telo.

Predsednik povremenog radnog tela moè biti biraniz sastava odbornika i gra|ana.

âááá – SEDNICE SKUP[TINE

1. Sazivawe sednice

^lan 62.

Sednice Skup{tine odràvaju se po potrebi, a najmawejednom u tri meseca.

^lan 63.

Predsednik Skup{tine stara se o pripremawu sedniceuz pomo} sekretara Skup{tine.

^lan 64.

Sednicu Skup{tine saziva predsednik Skup{tine posopstvenoj inicijativi i kada to zatraì najmawe jednatre}ina odbornika Skup{tine.

Skup{tina grada saziva se i kad to zatraì skup{tinagradske op{tine ili najmawe 5.000 bira~a.

^lan 65.

Sednice Skup{tine sazivaju se pisanim putem.Poziv za sednicu sadrì mesto i vreme odràvawa sed-

nice.Poziv za sednicu dostavqa se odbornicima najkasnije

10 dana pre sednice. Kada postoje opravdani razlozi, kojimoraju biti obrazloèni, ovaj rok moè biti i kra}i.

^lan 66.

Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavqa predlogdnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnogreda i zapisnik sa prethodne sednice.

Poziv za sednicu Skup{tine sa predlogom dnevnog re-da i materijalom obavezno se dostavqa i:

– Narodnoj skup{tini Republike Srbije,– skup{tinama gradskih op{tina,– Privrednoj komori grada, i– sredstvima javnog informisawa.

2. Dnevni red i vo|ewe sednice

^lan 67.

Dnevni red sednice predlaè predsednik Skup{tinena osnovu izve{taja sekretara Skup{tine o pristiglimmaterijalima.

Sa predloènim dnevnim redom upoznaju se predsedni-ci odborni~kih grupa.

U dnevnom redu se posebno grupi{u ta~ke o kojima se,s obzirom na wihov karakter i zna~aj, obavezno sprovo-di procedura po ovom poslovniku i ta~ke o kojima seraspravqa i posebno glasawe sprovodi samo ako to zah-teva odbornik.

^lan 68.

Sednicom predsedava predsednik Skup{tine, a u slu~a-ju wegove odsutnosti mewa ga zamenik predsednika.

3. Tok sednice

^lan 69.

Po{to otvori sednicu, pre utvr|ivawa dnevnog reda,predsednik, po izve{taju sekretara Skup{tine, utvr|uje dali sednici prisustvuje dovoqan broj odbornika za punova-`no odlu~ivawe.

Za punova`no odlu~ivawe i rad na sednici potrebno jeprisustvo ve}ine odbornika. Ako se utvrdi da ve}ina nepostoji, predsednik odlaè sednicu za odgovaraju}i danili sat. O odlagawu sednice pisano se obave{tavaju od-bornici koji su odsutni. Sednica }e se prekinuti i odlo-ìti i u slu~aju kada se u toku wenog trajawa utvrdi da ni-je prisutna ve}ina odbornika.

Ako predsednik na po~etku ili u toku sednice posumwada sednici ne prisustvuje ve}ina odbornika, naredi}e pro-zivawe ili prebrojavawe. Prozivka ili prebrojavawe iz-vr{i}e se i kad to zatraì neki od odbornika. Prozivawena sednici vr{i sekretar Skup{tine.

^lan 70.

Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa pret-hodne sednice.

O primedbama na zapisnik Skup{tina odlu~uje bez ras-prave.

Odbornik moè traìti da se pro~ita deo stenogramasa sednice koji je osporio.

^lan 71.

Kada predsednik Skup{tine utvrdi da je prisutanpotreban broj odbornika, pristupa se utvr|ivawu dnev-nog reda.

Svaki odbornik moè zahtevati da se u dnevni red, po-red predloènih, unesu i druga pitawa i predlozi za kojeon smatra da su hitni.

Odbornik je duàn da hitnost razmatrawa obrazloì.O predlozima odbornika za izmene i dopune predloè-

nog dnevnog reda ne vodi se rasprava.Odbornici se posebno izja{wavaju, prvo, o svakom

predlogu za izmenu i dopunu predloènog dnevnog reda, azatim o predloènom dnevnom redu u celini.

Dnevni red se utvr|uje ve}inom glasova prisutnih od-bornika.

^lan 72.

Posle usvajawa dnevnog reda prelazi se na raspravu opojedinim pitawima po utvr|enom redosledu.

Skup{tina moè, u toku sednice, bez rasprave, izvr{i-ti izmene u redosledu razmatrawa pojedinih ta~aka dnev-nog reda.

Svako pitawe se raspravqa dok o wemu ima prijavqenihgovornika.

Kad se zakqu~i rasprava o odre|enom pitawu, ne moèse ponovo otvarati.

^lan 73.

Na sednici Skup{tine ima pravo da govori svaki od-bornik.

Skup{tina moè odlu~iti da o odre|enim pitawimasaslu{a predstavnike pojedinih preduze}a, organa i orga-nizacija, kao i pojedine gra|ane.

^lan 74.

Prijava za re~ podnosi se predsedniku ~im raspravapo~ne i moè se podnositi sve do wenog zakqu~ewa.

Predsednik daje govornicima re~ po redu prijave.Predsednik moè i preko reda dati re~ predstavniku

predlaga~a.Kada predsednik oceni da }e rasprava o pojedinim pita-

wima duè trajati ili kad je prijavqen ve}i broj govornika,


moè predloìti da se ograni~i trajawe govora svakogu~esnika u raspravi (sem govora predlaga~a), i da svakiu~esnik u raspravi o istom pitawu govori samo jedanput.

Ograni~ewe trajawa govora moè predloìti i svakiodbornik.

Kad je trajawe govora ograni~eno, predsednik }e u slu-~aju prekora~ewa odre|enog vremena opomenuti govornikada je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta nezavr{i govor, oduzima mu re~.

^lan 75.

Govornik moè da dobije re~ po drugi put tek po{to seiscrpi lista govornika koji govore prvi put i samo akopitawe koje je na dnevnom redu, po oceni predsednikaSkup{tine, nije dovoqno raspravqeno.

Predsednik odborni~ke grupe koji èli da iznese stavte grupe o pitawu koje je na dnevnom redu, ima pravo da do-bije re~ preko reda, s tim {to ne moè govoriti duè odvremena odre|enog za izlagawe, ako je to vreme ograni~e-no, odnosno vi{e od dva puta o istom pitawu.

^lan 76.

Ukoliko se odbornik u svom izlagawu na sednici Skup-{tine uvredqivo izrazi o drugom odborniku ili pogre-{no protuma~i wegovo izlagawe, odbornik na koga se iz-lagawe odnosi ima pravo da odmah zatraì re~ – repliku.

Odluku u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana donosi predsed-nik Skup{tine.

Ukoliko predsednik Skup{tine ne dozvoli traènurepliku, odbornik koji je traìo repliku moè zahtevatida se o tome izjasni Skup{tina.

^lan 77.

Odborniku koji zatraì da govori o povredi Poslov-nika ili utvr|enog dnevnog reda, predsednik daje re~ ~imje zatraì. Wegov govor ne moè trajati duè od pet mi-nuta.

Predsednik je duàn dati obja{wewe povodom izre~e-ne primedbe.

Ako odbornik ne bude zadovoqan datim obja{wewem,predsednik poziva odbornike da odlu~e o izre~enoj pri-medbi.

^lan 78.

Govornik moè govoriti samo o pitawu koje je na dnev-nom redu.

Ako se govornik udaqi od dnevnog reda, predsednik }ega opomenuti i pozvati da se drì dnevnog reda. Ukolikoodbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik}e mu oduzeti re~.

Govornika moè prekinuti ili opomenuti na red samopredsednik.

Nije dozvoqeno ni ometawe govornika dobacivawem ikomentarisawem izlagawa, kao i svaki drugi postupak ko-ji spre~ava slobodu govora.

Predsednik je duàn da se brine da govornik ne budeometan u svom izlagawu.

4. Odlu~ivawe

^lan 79.

Skup{tina o svakom predlogu koji je stavqen na dnev-ni red sednice odlu~uje posle rasprave, sem u slu~ajevimau kojima je ovim poslovnikom odre|eno da se odlu~uje bezrasprave.

Pre ili posle rasprave Skup{tina moè da odlu~i dase pojedino pitawe skine sa dnevnog reda ili da se vratiodgovaraju}em radnom telu ili organu na daqe prou~avawei dopunu.

^lan 80.

Posle zakqu~ene rasprave prelazi se na glasawe opredlogu. O predlogu se glasa u celini. Ako je stavqenamandman, prvo se odlu~uje o amandmanu, a zatim o predlo-gu u celini.

^lan 81.

Skup{tina odlu~uje ve}inom glasova prisutnih odbor-nika, izuzev kada se odlu~uje o pitawima predvi|enim u ~l.12, 15, 16, 20, 21. i 82. ovog poslovnika.

^lan 82.

Ve}ina glasova od ukupnog broja odbornika potrebna jekad se odlu~uje o pitawima navedenim u ~lanu 81. ovog po-slovnika, kao i kad se odlu~uje o:

1. dono{ewu i promeni Statuta grada,2. dono{ewu i izmenama programa razvoja grada, odno-

sno delatnosti za koje je Skup{tina nadle`na,3. dono{ewu i izmenama Generalnog urbanisti~kog

plana.

^lan 83.

Glasawe na sednici Skup{tine je javno.Odbornici glasaju izja{wavawem za predlog ili pro-

tiv predloga ili se uzdràvaju od glasawa.Glasawe se vr{i dizawem ruke ili poimeni~no.Kada se glasa dizawem ruke, predsednik prvo poziva da

se izjasne odbornici koji glasaju „za", zatim oni koji gla-saju „protiv" i najzad, odbornici koji su uzdràni. Pritom prebrojava samo glasove mawine, osim ako ve}ina gla-sova nije o~igledna.

Poimeni~no se glasa tako {to odbornici po prozivciizjavquju da glasaju „za" ili „protiv" ili da su uzdràni.

Poimeni~no glasawe vr{i se ako to odredi predsednikili ako to Skup{tina odlu~i na predlog odbornika radita~nog utvr|ivawa rezultata glasawa.

^lan 84.

Skup{tina moè odlu~iti da glasawe bude tajno, napredlog jednog odbornika.

Tajno glasawe vr{i se glasa~kim listi}ima koji suiste veli~ine, oblika i boje i overeni pe~atom Skup-{tine.

Svaki odbornik po prozivci dobija glasa~ki listi}.Nevaè}im glasa~kim listi}ima smatraju se oni iz ko-

jih se ne moè ta~no utvrditi da li je odbornik glasao„za" ili „protiv".

^lan 85.

Tajnim glasawem rukovodi predsednik kome pomaèsekretar Skup{tine i dva odbornika koje odredi Skup-{tina.

Po zavr{enom glasawu predsednik utvr|uje rezultateglasawa i objavquje da li je predlog prihva}en ili od-bijen.

Rezultat glasawa unosi se u zapisnik.

5. Odràvawe reda na sednici

^lan 86.

O redu na sednici Skup{tine stara se predsednikSkup{tine.

Za povredu reda na sednici predsednik Skup{tine mo-è da izrekne meru upozorewa ili oduzimawa re~i.

Skup{tina na predlog predsednika Skup{tine moèda izrekne i meru udaqewa sa sednice.

^lan 87.

Mera upozorewa izri~e se odborniku koji svojim pona-{awem, uzimawem re~i kad mu je predsednik Skup{tinenije dao, ometawem i upadawem u re~ govorniku ili sli~nim


postupkom, naru{ava red na sednici ili na drugi na~inpostupa protivno odredbama ovog poslovnika.

^lan 88.

Mera oduzimawa re~i izri~e se odborniku koji svojimgovorom naru{ava red na sednici ili povre|uje odredbeovog poslovnika, a ve} je na toj sednici dva puta upozora-van na pridràvawe reda i odredbi ovog poslovnika.

^lan 89.

Mera udaqewa sa sednice izri~e se odborniku koji iposle izre~ene mere upozorewa, odnosno mere oduzimaware~i, ometa ili spre~ava rad na sednici ili na sednicivre|a Skup{tinu i odbornike ili upotrebqava izraze ko-ji nisu u skladu sa dostojanstvom Skup{tine.

Odbornik moè biti udaqen samo sa sednice na kojoj jepovredio red.

Odbornik prema kome je izre~ena mera udaqewa sa sed-nice duàn je da se odmah udaqi iz dvorane u kojoj se odr-àva sednica.

Ako predsednik Skup{tine redovnim merama ne moèda odrì red na sednici, odredi}e kratak prekid sednice.

^lan 90.

Odredbe o odràvawu reda na sednici Skup{tineprimewuju se i na sve druge u~esnike u radu sedniceSkup{tine.

6. Zapisnici i stenografske bele{ke

^lan 91.

O radu na sednici vodi se zapisnik.O vo|ewu zapisnika stara se sekretar Skup{tine.U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto odràva-

wa sednice; imena predsedavaju}eg i zapisni~ara; imenaopravdano i neopravdano odsutnih odbornika; imena licakoja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti; kra-tak tok sednice sa naznakom pitawa o kojima se raspravqa-lo i odlu~ivalo i imenima govornika; rezultat glasawa opojedinim pitawima; naziv svih akata donetih na sednici.

Predsednik moè formulisati pojedine zakqu~ke kojise unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svaki govornik upogledu formulacije svojih predloga i mi{qewa.

Originali zapisnika ~uvaju se u dokumentaciji Skup-{tine a prepis zapisnika dostavqa se odbornicima uz po-ziv za narednu sednicu.

^lan 92.

O radu na sednici Skup{tine vode se i stenografskebele{ke koje sadrè potpuni tok sednice.

U stenografske bele{ke unose se govori, izjave i izve-{taji onako kako su odràni, dati ili podneti.

Svaki govornik na sednici ima pravo da pregleda ste-nografske bele{ke (kada budu sa~iwene) i da tekst svogizlagawa autorizuje. Sekretar Skup{tine stara se da segovorniku obezbedi to pravo.

Stenografske bele{ke sluè, po pravilu, za rad stru~-nih slu`bi i organa gradske uprave, a za druge potrebe, sa-mo ako je govornik na sednici autorizovao deo stenograf-skih beleàka koji sadrì wegovo mi{qewe.

Stenografske bele{ke mogu koristiti predstavnicisredstava javnog informisawa, a citirawe u {tampi izla-gawa pojedinih u~esnika na sednici na osnovu beleàkamoè se vr{iti samo ukoliko su govornici autorizovalideo beleàka koji sadrì wihovo mi{qewe. Odobrewe zajavno kori{}ewe stenografskih beleàka daje sekretarSkup{tine.

Stenografske bele{ke sa sednice mogu da se objave idostave odbornicima. Ukoliko se bele{ke objavquju, sva-kom u~esniku u raspravi mora se prethodno dostaviti tekstbeleàka da pregleda i potvrdi tekst svog izlagawa.

áH – POSTUPAK DONO[EWA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUP[TINI

1. Akti koje donosi Skup{tina

^lan 93.

Skup{tina donosi: odluku, program, re{ewe, poslov-nik, zakqu~ak, deklaraciju, rezoluciju, preporuku i daje au-tenti~no tuma~ewe akata koje donosi.

2. Predlagawe odluke

^lan 94.

Predlog odluke moè da podnese gradona~elnik iGradsko ve}e (buxet), svaki odbornik Skup{tine, skup-{tina gradske op{tine i 500 bira~a.

Predlog odluke podnosi se u obliku u kome se odlukadonosi i mora biti obrazloèn.

Obrazloèwe mora da sadrì pravni osnov i razlogeza dono{ewe odluke, obja{wewe ciqa koji se èli posti-}i i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih zasprovo|ewe odluke.

Predlog odluke koji je upu}en Skup{tini predsednikSkup{tine dostavqa odbornicima.

Predlog odluke upu}uje se i nadle`nom radnom telu igradona~elniku, ako on nije predlaga~.

Skup{tina }e, najkasnije u roku od 30 dana od dana pod-no{ewa predloga odluke, utvrditi dan kada }e razmatratipredlog odluke.

^lan 95.

Predlog odluke se, pre razmatrawa u Skup{tini, razma-tra u nadle`nim radnim telima.

Nadle`na radna tela u svojim izve{tajima mogu pred-loìti Skup{tini da prihvati predlog odluke u celiniili predloìti da Skup{tina donese odluku u tekstu iz-mewenom, delom ili u celini, u odnosu na tekst koji jepodneo predlaga~ ili da predlog odluke ne prihvati.

^lan 96.

Predlaga~ odluke, odnosno wegov predstavnik, moè,na po~etku rasprave, da izloì dopunsko obrazloèwepredloga. On ima pravo da u~estvuje u raspravi sve dowenog zakqu~ewa, da daje obja{wewe i iznosi svoje mi-{qewe.

^lan 97.

Predlaga~ odluke ima pravo da povu~e predlog odlukesve do zakqu~ewa rasprave na sednici Skup{tine.

3. Amandman

^lan 98.

Predlog za izmenu i dopunu predloga odluke podnosi seu obliku amandmana. Amandman moè podneti odbornik,gradona~elnik, stalno radno telo Skup{tine, skup{tinagradske op{tine i 500 bira~a.

Amandman se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloè-wem.

Amandman se podnosi pre sednice, a izuzetno na sedni-ci u toku rasprave o tom predlogu.

O amandmanu se obavezno izja{wava predstavnik pred-laga~a i gradona~elnik, kad on nije predlaga~.

Predlaga~ odluke moè podnositi amandmane sve do za-kqu~ewa rasprave o predlogu.

^lan 99.

Skup{tina prvo odlu~uje o prispelim amandmanima od-bornika po redosledu ~lanova, a zatim o amandmanima gra-dona~elnika i amandmanima nadle`nih stalnih radnih tela,na iste ~lanove predloga odluke.


Ako je podneto vi{e amandmana na isti ~lan predlogaodluke, prvo se odlu~uje o amandmanu kojim se predlaèbrisawe odredbe tog ~lana.

4. Hitan postupak

^lan 100.

Ako za podno{ewe pojedinog akta postoji neodlo`napotreba ili ako bi nedono{ewe takvog akta u odre|enomroku imalo ili moglo imati {tetne posledice po intere-se gra|ana, preduze}a ili drugih organa i organizacija,gradske op{tine i grada, predlog akta moè se iznetiSkup{tini na razmatrawe i odlu~ivawe bez prethodnograzmatrawa u odgovaraju}im organima i radnim telimaSkup{tine.

Predlaga~ hitnog postupka mora obrazloìti razlogezbog kojih traì hitan postupak.

^lan 101.

Svaki ovla{}eni predlaga~ moè podneti obrazloènpredlog da se o odre|enom pitawu odlu~i po hitnom po-stupku.

O predlogu za dono{ewe akta po hitnom postupku odlu-~uje se bez rasprave. Pre glasawa o tom pitawu Skup{tina}e saslu{ati obrazloèwe predlaga~a.

Ako Skup{tina usvoji predlog da se akt donese po hit-nom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red iste sed-nice.

Skup{tina moè u toku sednice da zatraì hitno mi-{qewe od odgovaraju}eg radnog tela Skup{tine.

Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku morase dostaviti odbornicima najkasnije do po~etka sednice.

5. Skra}eni postupak

^lan 102.

U skra}enom postupku odlu~uje se bez prethodne ras-prave.

^lan 103.

Po skra}enom postupku Skup{tina moè odlu~ivati opojedina~nim konkretnim aktima.

Rasprava i odlu~ivawe po skra}enom postupku moè dase sprovede samo ako su predlozi iz prethodnog stava upredlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeqku iozna~eni kao „predlozi o kojima se odlu~uje po skra}enompostupku".

^lan 104.

U materijalu koji se odbornicima dostavqa uz poziv zasednicu mora se u propisanoj formi izloìti puna sadr-ìna akta o kome se odlu~uje po skra}enom postupku iobrazloèwe predloga.

^lan 105.

Po utvr|ivawu dnevnog reda predsednik je duàn daupozna odbornike sa zahtevima za otvarawe rasprave opredlozima iz grupe „predloga o kojima se odlu~uje poskra}enom postupku", ukoliko su takvi predlozi u~iwenido po~etka sednice.

Pre utvr|ivawa dnevnog reda sednice ili prelaska nadnevni red po „predlozima o kojima se odlu~uje po skra}e-nom postupku", predsednik pita da li ima zahteva za otva-rawe rasprave o pojedinom pitawu iz ove grupe predloga.

Odre|eni predlog se izdvaja iz te grupe predloga i sta-vqa u redovan postupak ako to zatraì jedan odbornik. Zah-tev ne mora da se obrazloì, niti se o wemu Skup{tina iz-ja{wava.

Predsednik zatim saop{tava da se predlozi za koje jezahtevano otvarawe rasprave izdvajaju iz grupe „predloga o

kojima se odlu~uje po skra}enom postupku" i da se o wimaraspravqa i odlu~uje odvojeno. Potom konstatuje da suusvojeni svi predlozi koji su ostali u grupi „predloga okojima se odlu~uje po skra}enom postupku".

6. Potpisivawe i objavqivawe akata

^lan 106.

Akte donete na sednici Skup{tine potpisuje predsed-nik Skup{tine. Izvornik akta podnetog na potpis pred-sedniku Skup{tine svojim potpisom, overava sekretarSkup{tine.

^lan 107.

Izvornik akta potpisan od strane predsednika Skup-{tine i overen pe~atom Skup{tine ~uva se u dokumentaci-ji Skup{tine.

Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst akta koji jeusvojen na sednici Skup{tine.

O izradi izvornika akata i wihovih otpravaka, o ~uva-wu izvornika akata i wihovoj evidenciji, objavqivawuakata i wihovom dostavqawu zainteresovanim organima iorganizacijama stara se Sekretarijat za skup{tinske po-slove i propise.

^lan 108.

Akti iz ~lana 93. ovog poslovnika objavquju se u „Slu-`benom listu grada Beograda", u skladu sa posebnom odlukomSkup{tine.

H – POSTUPAK ZA RASPISIVAWE GRADSKOG REFERENDUMA

^lan 109.

Skup{tina moè odlu~iti da pojedino pitawe iz svojenadle`nosti iznese na referendum, a du`na je da ga ras-pi{e kada to zahteva najmawe 20.000 bira~a i skup{tinagradske op{tine za podru~je te gradske op{tine.

^lan 110.

Predlog za raspisivawe referenduma razmatra stalnoradno telo u ~ijem su delokrugu pitawa o kojima se predla-è odlu~ivawe na referendumu. Predstavnik podnosiocapredloga poziva se na sednicu stalnog radnog tela.

Predlog za raspisivawe referenduma razmatra i grado-na~elnik, ako on nije predlaga~.

Nadle`no stalno radno telo i gradona~elnik dajumi{qewe Skup{tini o predlogu za raspisivawe refe-renduma.

^lan 111.

Ako usvoji predlog za raspisivawe referenduma, Skup-{tina donosi odluku o raspisivawu referenduma u kojojse utvr|uje tekst pitawa o kome se gra|ani izja{wavaju, od-nosno odre|uje predlog odluke ili drugog akta iz wenenadle`nosti koji se iznosi na referendum.

Ako se na referendum iznosi odre|eno pitawe na izja-{wavawe, rezultat referenduma obavezuje Skup{tinu u po-gledu ure|ivawa tog pitawa.

Há – RAD SKUP[TINE U SLUÂJU NEPOSREDNERATNE OPASNOSTI, RATNOG

ILI VANREDNOG STAWA

^lan 112.

Odredbe ovog poslovnika primewuju se na rad Skup-{tine u slu~aju neposredne ratne opasnosti, u ratu i uslu~aju drugog vanrednog stawa, ako odredbama ovogpoglavqa ili drugim op{tim aktima Skup{tine nijedruga~ije odre|eno.


^lan 113.

Predsednik Skup{tine u slu~aju neposredne ratne opa-snosti, ratnog ili vanrednog stawa:

– odre|uje vreme i mesto odràvawa sednica Skup{tine;– odlu~uje o na~inu pozivawa odbornika na sednice i

na~inu i rokovima dostavqawa materijala za te sednice;– moè, po potrebi, odrediti poseban na~in vo|ewa, iz-

davawa i ~uvawa stenografskih beleàka i zapisnika sasednice Skup{tine i wenih stalnih radnih tela;

– moè odrediti da se predlozi odluka i drugi op{tiakti i drugi materijali ne stavqaju na raspolagawe sred-stvima javnog informisawa, dok Skup{tina druga~ije neodlu~i;

– odlu~uje o na~inu rada i izvr{avawu zadataka stru~-nih slu`bi Skup{tine.

^lan 114.

U slu~aju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnogili vanrednog stawa, predlozi odluka, drugih propisa iop{tih akata koje razmatra Skup{tina mogu se izneti narazmatrawe i odlu~ivawe bez prethodnog razmatrawa u nad-le`nim radnim telima, ukoliko to Skup{tina odlu~i.

O ovim aktima gradona~elnik daje svoje mi{qewe nasamoj sednici Skup{tine.

^lan 115.

Odbornici su du`ni da u slu~ajevima neposredne ratneopasnosti, ratnog ili vanrednog stawa, izve{tavaju sekre-tara Skup{tine o svakoj promeni adrese prebivali{taili boravi{ta.

Háá – JAVNOST RADA SKUP[TINE

^lan 116.

Rad Skup{tine dostupan je javnosti.

^lan 117.

Predstavnici sredstava javnog informisawa imajupravo da prisustvuju sednicama Skup{tine i wenih radnihtela radi obave{tavawa javnosti o wihovom radu.

^lan 118.

Sednici Skup{tine imaju pravo da prisustvuju i gra|a-ni, osim kada se sednica drì bez prisustva javnosti.

Ukupan broj gra|ana koji moè da prisustvuje sedniciograni~ava se, ako je to potrebno, radi obezbe|ivawa ne-smetanog toka sednice.

^lan 119.

Skup{tina i wena radna tela, u slu~aju razmatrawa od-re|enih pitawa, izuzetno mogu ograni~iti ili iskqu~itijavnost iz svog rada.

^lan 120.

Predstavnicima sredstava javnog informisawa sta-vqaju se na raspolagawe predlozi odluka, drugih propisa iop{tih akata, kao i informativni i dokumentacioni ma-terijali o pitawima iz rada Skup{tine i wenih radnihtela.

Radi stvarawa uslova za rad predstavnicima sredstavajavnog informisawa obezbe|uju se potrebni uslovi za pra-}ewe rada na sednicama Skup{tine i wenih radnih tela.

^lan 121.

Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenosititok sednice Skup{tine ukoliko Skup{tina druk~ije neodlu~i, u skladu sa ~lanom 119. ovog poslovnika.

^lan 122.

Skup{tina moè da izda slu`beno saop{tewe za sred-stva javnog informisawa.

Tekst slu`benog saop{tewa sastavqa nadle`na slu`baSkup{tine, a odobrava predsednik Skup{tine ili licekoje on ovlasti.

Konferenciju za {tampu, u vezi sa pitawima koja raz-matra Skup{tina, moè da odrì predsednik i zamenikpredsednika Skup{tine, a predsednik radnog tela Skup-{tine o pitawima iz nadle`nosti tog radnog tela.

Hááá – PRAVA I DU@NOSTI ODBORNIKA

^lan 123.

Odbornik je duàn da u~estvuje u radu Skup{tine i rad-nih tela ~iji je ~lan.

Predsednik Skup{tine moè da odobri odborniku od-sustvo sa sednice, o ~emu obave{tava Skup{tinu.

^lan 124.

Odbornik ima pravo na naknadu tro{kova za obavqaweodborni~ke funkcije i druga primawa koje utvr|uje Skup-{tina na predlog Administrativno-mandatne komisije.

^lan 125.

Odbornik ima pravo da bude obave{tavan o svim pita-wima ~ije mu je poznavawe potrebno radi vr{ewa funkci-je odbornika.

Radi potpunijeg obave{tavawa, odbornicima se redov-no dostavqaju slu`bene publikacije i informativni i do-kumentacioni materijali o pitawima koja su na dnevnomredu sednice Skup{tine i o drugim pitawima iz delokru-ga Skup{tine.

^lan 126.

Odbornik ima pravo da traì obave{tewa i obja{we-wa od predsednika Skup{tine, predsednika stalnih rad-nih tela Skup{tine i na~elnika Gradske uprave o pitawi-ma koja se odnose na poslove iz okvira wihovih prava i du-`nosti, odnosno poslove iz nadle`nosti organa na ~ijemse ~elu nalaze, a koja su mu potrebna za vr{ewe funkcijeodbornika.

^lan 127.

Odbornik pitawe postavqa, po pravilu, izme|u dve sed-nice, pisano, neposredno predsedniku Skup{tine, a izu-zetno, moè ga postaviti i na kraju sednice Skup{tine.

^lan 128.

Prilikom postavqawa pitawa u pisanoj formi odbor-nik treba da se izjasni da li èli da se na pitawe odgovo-ri usmeno ili pismeno, neposredno wemu van sednice ilina sednici Skup{tine.

Na pitawe koje je postavqeno izme|u dve sednice odgo-vara se na prvoj narednoj sednici.

Ako to nije mogu}e, zbog potrebe prikupqawa podata-ka i informacija ili iz drugih razloga, predstavnikorgana ili radnog tela na koje se pitawe odnosi imapravo da zatraì da Skup{tina odredi duì rok za pri-premu odgovora.

Na pitawe postavqeno na sednici odgovara se, ako jemogu}e, na istoj sednici, a ako to nije mogu}e, na prvoj na-rednoj sednici.

Kada se odgovor na odborni~ko pitawe ne daje na istojsednici na kojoj je pitawe postavqeno, odgovor se, po pra-vilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je pitawe po-stavio.

Na zahtev odbornika koji je pitawe postavio, odgovorse dostavqa svim odbornicima.


^lan 129.

Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pra-vilu, treba da sadrì predloge za re{avawe problema nakoje se pitawe odnosi.

^lan 130.

Povodom dobijenog odgovora, odbornik koji je postaviopitawe, kao i svaki odbornik, moè predloìti da se opitawu na koje se odgovor odnosi otvori rasprava.

O tom predlogu odlu~uju odbornici.Kada odbornici prihvate da se o pitawu na koje se od-

nosi odgovor vodi rasprava, to pitawe se uvr{}uje u dnev-ni red sednice kao posledwa ta~ka predloènog dnevnogreda, ako odbornici ne odlu~e druga~ije.

^lan 131.

Stru~ne slu`be Skup{tine obezbe|uju, u okviru svojihzadataka, uslove za vr{ewe funkcije odbornika i na wiho-vo traèwe:

– pruàju im stru~nu pomo} u izradi predloga koje onipodnose Skup{tini i radnim telima Skup{tine;

– obezbe|uju im kori{}ewe „Slu`benog lista grada Be-ograda", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitawakoja su na dnevnom redu Skup{tine ili wenih radnih tela;

– staraju se o obezbe|ewu tehni~kih uslova za wihov rad.

^lan 132.

Odborniku se, posle izvr{ene potvrde mandata, izdajeposebna legitimacija.

Administrativno-mandatna komisija propisuje sadr-ìnu, oblik i na~in izdavawa legitimacije i vo|ewe evi-dencije izdatih legitimacija.

Háâ – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 133.

Danom stupawa na snagu ovog poslovnika prestaje da va-ì Poslovnik Skup{tine grada Beograda („Slu`benilist grada Beograda", br. 18/94 i 21/94).

^lan 134.

Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda".



Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~lana 86. Zakona o lokalnoj sa-moupravi („Slu`beni glasnik RS", br. 9/02 i 33/04) i ~la-na 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je

O D L U K U

O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O LOKALNIM KOMUNALNIM TAKSAMA ZA TERITORIJU GRADA

BEOGRADA

^lan 1.

U Odluci o lokalnim komunalnim taksama za teritori-ju grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br.30/02, 7/03, 10/03, 18/03 i 30/03), u ~lanu 6. u stavu 1. re~i uzagradi: „osim komunalnih taksi iz ~lana 7", zamewuju sere~ima: „osim komunalnih taksi za obavqawe poslovne

delatnosti na podru~ju gradskih op{tina: Barajevo, Groc-ka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Sur~in ikomunalnih taksi iz ~lana 7".

^lan 2.

Posle ~lana 6. dodaje se novi ~lan koji glasi:

„^lan 6a

Komunalna taksa iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 1. ove odlukeza obavqawe poslovne delatnosti na podru~ju gradskeop{tine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obre-novac, Sopot i Sur~in, pla}a se po zonama (âá zona, âá Azona i âá B zona) koje svojim aktom utvr|uje ta gradskaop{tina.

Naplata komunalne takse iz stava 1. ovog ~lana vr{i seprema tarifnom broju 1. ta~ka 1, podta~ka 1a) Taksenetarife koja je sastavni deo Odluke."

^lan 3.

U tarifnom broju 1. ta~ka 1. podta~ka 1a) Taksene tari-fe, posle alineje 7. dodaju se nove alineje koje glase:

„– âá A zona 10– âá B zona 5".

U istom tarifnom broju, u ta~ki 2. posle re~i: „1v),"dodaju se re~i: „~lanom 6a Odluke za 1a)".

^lan 4.

Gradske op{tine Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mlade-novac, Obrenovac i Sopot done}e akt iz ~lana 2. ove odlu-ke u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ove odluke.

^lan 5.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-vawa u „Slu`benom listu grada Beograda".



Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21.jula 2004. godine, na osnovu ~lana 36. Zakona o prevozu udrumskom saobra}aju („Slu`beni glasnik RS”, br. 46/95i 66/01) i ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`benilist grada Beograda" br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03),donela je

O D L U K U

O IZMENI I DOPUNI ODLUKE O AUTO-TAKSIPREVOZU

^lan 1.

U Odluci o auto-taksi prevozu („Slu`beni list gradaBeograda”, br. 12/02 i 5/03), ~lan 6. mewa se i glasi:

„Fizi~ko lice moè obavqati taksi prevoz, kao predu-zetnik, ako pored op{tih uslova utvr|enih zakonom, ispu-wava i uslove utvr|ene ovom odlukom, i to:

1. da ima voza~ku dozvolu „B” kategorije najmawe dve go-dine;

2. da ima najmawe ááá stepen stru~ne spreme saobra}aj-nog smera i radno iskustvo sa voza~kom dozvolom „B” kate-gorije najmawe dve godine;

3. da ima poloèn ispit iz poznavawa grada Beograda ipropisa koji reguli{u taksi prevoz putnika u Beogradu,ili da je taksi prevoz obavqao na teritoriji grada najma-we pet godina;

4. da je poslovno sposoban;


5. da je vlasnik vozila ili korisnik vozila po ugovoruo lizingu;

6. da je izvr{ilo estetski pregled vozila;7. da ima slobodno mesto taksi voza~a prema godi{wem

planu potreba iz ~lana 5. ove odluke.Ako fizi~ko lice namerava da taksi prevoz obavqa kao

zaposleno u pravnom licu registrovanom za obavqawe ovevrste delatnosti, pored uslova iz stava 1. (osim ta~. 5. i 6)ovog ~lana, mora da ima zakqu~en ugovor o radu sa pravnimlicem.

Radno iskustvo iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana dokazuje se:– potvrdom preduze}a ili preduzetnika,– overenom fotokopijom radne kwiìce ili ugovorom

o delu."

^lan 2.

U ~lanu 9. stav 4. mewa se i glasi:„U slu~aju da organ Gradske uprave nadleàn za poslo-

ve privrede prilikom estetskog pregleda utvrdi da motor-no vozilo ispuwava uslove iz ~lana 8. ove odluke, izdajepotvrdu o izvr{enom estetskom pregledu, sa rokom vaèwagodinu dana od dana izvr{enog estetskog pregleda vozila.”

^lan 3.

U ~lanu 11. u stavu 4. re~i: „ta~ka 8” zamewuju se re~i-ma: „ta~ka 7”.

^lan 4.

U ~lanu 13. u stavu 1. u alineji 3. posle re~i „vozila”dodaju se re~i: „najkasnije do isteka roka vaèwa potvrdeo izvr{enom estetskom pregledu.”

U istom ~lanu i stavu, posle alineje 6. dodaje se novaalineja koja glasi:

„– da u roku od tri dana po pravosna`nosti re{ewa otrajnom prestanku obavqawa auto-taksi delatnosti done-tom po slu`benoj du`nosti, organu Gradske uprave nadle-`nom za poslove privrede vrati taksi dozvolu i krovnuoznaku Grada a preduze}u odnosno udruèwu wihovu krovnuoznaku”.

^lan 5.

U ~lanu 35. u stavu 1. re~i: od „15.000 do 100.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: od „5.000 do 500.000 dinara.”

U istom ~lanu u stavu 2. re~i: od „1.000 do 5.000 dinara”zamewuju se re~ima: od „250 do 25.000 dinara.”

U istom ~lanu i stavu u ta~ki 14. re~i: „pri podno{e-wu prijave” bri{u se, a u zagradi posle re~i: „alineja 6.”dodaju se re~i: „i 7".

^lan 6.

U ~lanu 36. u stavu 1. re~i: od „3.000 do 50.000 dinara”zamewuju se re~ima: od „2.500 do 250.000 dinara".

U istom ~lanu i stavu u ta~ki 14. re~i: „pri podno{e-wu prijave” bri{u se, a u zagradi posle re~i: „alineja 6.”dodaju se re~i: „i 7".

^lan 7.

U ~lanu 37. u stavu 1. re~i: od „20.000 do 100.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: od „5.000 do 500.000 dinara".

U istom ~lanu, u stavu 2. re~i: od „3.000 do 5.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: od „250 do 25.000 dinara".

^lan 8.

U ~lanu 38. re~i: „od 3.000 do 5.000 dinara” zamewuju sere~ima: od „250 do 25.000 dinara".

^lan 9.

U ~lanu 39. re~i: od „3.000 do 5.000 dinara” zamewuju sere~ima: od „250 do 25.000 dinara".

^lan 10.

U ~lanu 40. u stavu 1. re~i: „0.000 do 100.000 dinara” za-mewuju se re~ima: od „5.000 do 500.000 dinara".

U istom ~lanu, u stavu 2. re~i „od 3.000 do 5.000 dinara”zamewuju se re~ima: od „250 do 25.000 dinara".

U istom ~lanu, u stavu 3. re~i „od 3.000 do 50.000 dina-ra” zamewuju se re~ima: od „2.500 do 250.000 dinara".

^lan 11.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o delatnostimaod op{teg interesa u oblasti kulture („Slu`beni glasnikRS”, broj 42/92), ~lana 4. Zakona o javnim slu`bama („Slu-`beni glasnik RS”, br. 42/91 i 71/94), ~lana 11. ta~ka 8. i~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list gradaBeograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je

R E [ E W E

O OSNIVAWU USTANOVE KULTURE – BELEF CENTRA

1. Grad Beograd osniva ustanovu kulture radi obavqawadelatnosti u oblasti kulture od zna~aja za grad Beograd.

2. Naziv ustanove je: Belef centar.Sedi{te Belef centra je u Beogradu, ulica Masariko-

va broj 5/Hááá.Belef centar posluje sa potpunom odgovorno{}u.

3. Delatnost Belef centra je obavqawe organizacio-nih, marketin{kih, administrativnih, finansijskih, teh-ni~kih i drugih poslova neophodnih za odràvawe mani-festacija u oblasti kulture, kao i programska priprema,produkcija i prezentacija projekata iz oblasti kulture,razli~itih namena i organizovawe gostovawa projekata izoblasti kulture.

[ifre delatnosti Belef centra su:92320 – rad umetni~kih ustanova,92310 – umetni~ko i kwièvno stvarala{tvo i scenska

umetnost,92120 – kinematografska i video distribucija,92130 – prikazivawe filmova,74402 – ostale usluge reklame i propagande,72400 – izgradwa baze podataka,22320 – reprodukcija video-zapisa,22220 – {tampawe na drugom mestu nepomenuto,55510 – kantine.

4. Belef centar je pravno lice sa pravima, obavezama iodgovornostima koje ima na osnovu zakona i ovog re{ewa.

Belef centar ima ra~un kod Uprave za javna pla}awa, apravo raspolagawa sredstvima preko ra~una Belef centrautvr|uje se statutom Belef centra.

5. Belef centar sti~e sredstva za ostvarivawe svojedelatnosti:

– iz buxeta grada Beograda,– od prihoda koje ustanova samostalno ostvari,– iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.Grad Beograd, kao osniva~, obezbe|uje poslovni prostor

sa neophodnom opremom, kao i sredstva za po~etak radaBelef centra u iznosu od 2.490.000 dinara.


6. Skup{tina grada Beograda, kao organ osniva~a, imapravo:

– da direktoru i upravnom odboru Belef centra predla-è mere u ciqu ostvarivawa delatnosti Belef centra;

– da, osim redovnog godi{weg izve{taja, traì podno-{ewe i drugih izve{taja o radu i poslovawu Belef centra;

– da, u skladu sa zakonom, preduzima mere kojima seobezbe|uju uslovi za obavqawe delatnosti Belef centra.

Skup{tina grada Beograda }e razmatrati sve inicija-tive i predloge Belef centra, koje se odnose na obezbe|i-vawe uslova za ostvarivawe delatnosti kulture i, u okvirusvoje nadle`nosti, preduzeti potrebne mere za wihovu re-alizaciju.

7. Belef centar je duàn da:– u ostvarivawu delatnosti postupa po predlozima

Skup{tine grada Beograda;– Skup{tini grada Beograda podnosi godi{wi izve-

{taj o radu i ostvarivawu delatnosti, a po potrebi i dru-ge izve{taje o radu i poslovawu;

– za promenu ili pro{irewe delatnosti traì pret-hodnu saglasnost Skup{tine grada Beograda;

– za promenu sedi{ta i naziva traì prethodnu sagla-snost Skup{tine grada Beograda.

8. Organi Belef centra su:– direktor, sa pravima i obavezama utvr|enim zakonom

i statutom Belef centra,– upravni odbor,– nadzorni odbor.

9. Upravni odbor Belef centra imenuje i razre{avaSkup{tina grada Beograda.

Upravni odbor Belef centra ima tri ~lana, i to: dva~lana predstavnika osniva~a i jednog ~lana iz reda zapo-slenih Belef centra.

10. Upravni odbor:– donosi statut Belef centra,– odlu~uje o poslovawu Belef centra,– usvaja izve{taj o poslovawu i godi{wi obra~un,– donosi program rada Belef centra,– odlu~uje o kori{}ewu sredstava u skladu sa zakonom,– vr{i i druge poslove utvr|ene statutom Belef centra.

11. Nadzorni odbor Belef centra imenuje i razre{avaSkup{tina grada Beograda.

Nadzorni odbor ima tri ~lana, i to: dva ~lana pred-stavnika osniva~a i jednog ~lana iz reda zaposlenih Be-lef centra.

12. Nadzorni odbor je duàn da:– vr{i nadzor nad poslovawem, pregleda godi{wi izve-

{taj i godi{wi obra~un i druga akta od zna~aja za poslo-vawe Belef centra,

– vr{i i druge poslove utvr|ene statutom Belef centra.

13. Za direktora Belef centra imenuje se Milena Sto-ji}evi}, diplomirani pozori{ni i filmski producent.

14. Poslove organa upravqawa, do imenovawa upravnogodbora Belef centra, obavqa}e Privremeni upravni od-bor, u slede}em sastavu:

– Milan Lu~i}, predsednik, diplomirani dramaturg,– Vesna Danilovi}, ~lan, diplomirani politikolog,– Bojan \or|evi}, ~lan, diplomirani pravnik.

15. Privremeni upravni odbor:– utvr|uje predlog statuta Belef centra,– utvr|uje predlog programa rada Belef centra,– utvr|uje predlog akta o unutra{woj organizaciji i si-

stematizaciji poslova i radnih zadataka Belef centra.

16. Belef centar po~iwe sa radom od momenta upisa usudski registar.

Skup{tina grada Beograda imenova}e upravni odbor inadzorni odbor u roku od 60 dana od dana po~etka radaBelef centra.

17. Upravni odbor Belef centra done}e statut Belefcentra u roku od 30 dana od dana imenovawa upravnog odbora.

18. Op{ta akta Belef centra bi}e doneta u roku od{est meseci od dana dono{ewa statuta Belef centra.

19. Do dono{ewa op{tih akata Belef centra neposred-no }e se primewivati Op{ti kolektivni ugovor, Posebankolektivni ugovor za ustanove kulture od zna~aja za gradBeograd i zakon.

20. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.



Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o delatnostimaod op{teg interesa u oblasti kulture („Slu`beni glasnikRS”, broj 42/92), ~lana 4. Zakona o javnim slu`bama („Slu-`beni glasnik RS”, br. 42/91 i 71/94), ~lana 11. ta~ka 8. i~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list gradaBeograda”, br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je

R E [ E W E

O OSNIVAWU USTANOVE KULTURE – KU]E LEGATA

1. Grad Beograd osniva ustanovu kulture radi obavqawadelatnosti u oblasti kulture od zna~aja za grad Beograd.

2. Naziv ustanove je: Ku}a legata.Sedi{te Ku}e legata je u Beogradu, ulica Knez Mihai-

lova broj 46.Ku}a legata posluje sa potpunom odgovorno{}u.

3. Delatnost Ku}e legata je obavqawe organizacionih,pravnih, administrativnih, finansijskih, tehni~kih idrugih poslova neophodnih radi sprovo|ewa mera za{tite,sme{taja, ~uvawa, odràvawa i prezentacije pokretnih inepokretnih legata i zbirki poverenih gradu Beogradu.

[ifre delatnosti Ku}e legata su:92521 – delatnost muzeja, galerija i zbirki,92522 – za{tita kulturnih dobara, prirodnih i drugih

znamenitosti,92310 – umetni~ko i kwièvno stvarala{tvo i scenska

umetnost,92130 – prikazivawe filmova,74402 – ostale usluge reklame i propagande,72400 – izgradwa baze podataka,22320 – reprodukcija video-zapisa,22220 – {tampawe na drugom mestu nepomenuto,55510 – kantine.

4. Ku}a legata je pravno lice sa pravima, obavezama iodgovornostima koje ima na osnovu zakona i ovog re{ewa.

Ku}a legata ima ra~un kod Uprave za javna pla}awa, apravo raspolagawa sredstvima preko ra~una Ku}e legatautvr|uje se statutom Ku}e legata.

5. Ku}a legata sti~e sredstva za ostvarivawe svojedelatnosti:

– iz buxeta grada Beograda,– od prihoda koje ustanova samostalno ostvari,– iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.Grad Beograd, kao osniva~, obezbe|uje poslovni prostor

sa neophodnom opremom, kao i sredstva za po~etak radaKu}e legata u iznosu od 1.480.000 dinara.

6. Skup{tina grada Beograda, kao organ osniva~a, imapravo:

– da direktoru i upravnom odboru Ku}e legata predla-è mere u ciqu ostvarivawa delatnosti Ku}e legata;


– da, osim redovnog godi{weg izve{taja, traì podno-{ewe i drugih izve{taja o radu i poslovawu Ku}e legata;

– da, u skladu sa zakonom, preduzima mere kojima seobezbe|uju uslovi za obavqawe delatnosti Ku}e legata.

Skup{tina grada Beograda }e razmatrati sve inicija-tive i predloge Ku}e legata, koje se odnose na obezbe|iva-we uslova za ostvarivawe delatnosti kulture i, u okvirusvoje nadle`nosti, preduzeti potrebne mere za wihovu re-alizaciju.

7. Ku}a legata je du`na da:– u ostvarivawu delatnosti postupa po predlozima

Skup{tine grada Beograda;– Skup{tini grada Beograda podnosi godi{wi izve-

{taj o radu i ostvarivawu delatnosti, a po potrebi i dru-ge izve{taje o radu i poslovawu;

– za promenu ili pro{irewe delatnosti traì pret-hodnu saglasnost Skup{tine grada Beograda;

– za promenu sedi{ta i naziva traì prethodnu sagla-snost Skup{tine grada Beograda.

8. Organi Ku}e legata su:– direktor, sa pravima i obavezama utvr|enim zakonom

i statutom Ku}e legata,– upravni odbor,– nadzorni odbor.

9. Upravni odbor Ku}e legata imenuje i razre{avaSkup{tina grada Beograda.

Upravni odbor Ku}e legata ima tri ~lana, i to: dva~lana predstavnika osniva~a i jednog ~lana iz reda zapo-slenih Ku}e legata.

10. Upravni odbor:– donosi statut Ku}e legata,– odlu~uje o poslovawu Ku}e legata,– usvaja izve{taj o poslovawu i godi{wi obra~un,– donosi program rada Ku}e legata,– odlu~uje o kori{}ewu sredstava u skladu sa zakonom,– vr{i i druge poslove utvr|ene statutom Ku}e legata.

11. Nadzorni odbor Ku}e legata imenuje i razre{avaSkup{tina grada Beograda.

Nadzorni odbor ima tri ~lana, i to: dva ~lana pred-stavnika osniva~a i jednog ~lana iz reda zaposlenih Ku}elegata.

12. Nadzorni odbor je duàn da:– vr{i nadzor nad poslovawem, pregleda godi{wi izve-

{taj i godi{wi obra~un i druga akta od zna~aja za poslo-vawe Ku}e legata,

– vr{i i druge poslove utvr|ene statutom Ku}e legata.

13. Za vr{ioca du`nosti direktora Ku}e legata imenu-je se Ana Popovi}-Bodroà, istori~ar umetnosti.

14. Poslove organa upravqawa, do imenovawa upravnogodbora Ku}e legata, obavqa}e Privremeni upravni odbor,u slede}em sastavu:

– prof. dr Irina Suboti}, predsednik, istori~ar umet-nosti,

– Nenad Radi}, ~lan, istori~ar umetnosti,– Novica Anti}, ~lan, diplomirani pravnik.

15. Privremeni upravni odbor:– utvr|uje predlog statuta Ku}e legata,– utvr|uje predlog programa rada Ku}e legata,– utvr|uje predlog akta o unutra{woj organizaciji i si-

stematizaciji poslova i radnih zadataka Ku}e legata.

16. Ku}a legata po~iwe sa radom od momenta upisa u sud-ski registar.

Skup{tina grada Beograda imenova}e upravni odbor inadzorni odbor u roku od 60 dana od dana po~etka radaKu}e legata.

17. Upravni odbor Ku}e legata done}e statut Ku}e lega-ta u roku od 30 dana od dana imenovawa upravnog odbora.

18. Op{ta akta Ku}e legata bi}e doneta u roku od {estmeseci od dana dono{ewa statuta Ku}e legata.

19. Do dono{ewa op{tih akata Ku}e legata neposredno}e se primewivati Op{ti kolektivni ugovor, Posebankolektivni ugovor za ustanove kulture od zna~aja za gradBeograd i zakon.




Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim iz-borima („Slu`beni glasnik RS”, br. 33/02, 37/02, 42/02,72/03 i 100/03) i ~lana 100. Poslovnika Skup{tine gradaBeograda („Slu`beni list grada Beograda", br. 18/94 i21/94), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ZAMENIKA ^LANA GRADSKEIZBORNE KOMISIJE

1. Razre{avaju se du`nosti zamenika ~lana Gradske iz-borne komisije, i to:

– Predrag Dejanovi}, dipl. pravnik,– Marija Posti}, dipl. pravnik.




Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim iz-borima („Slu`beni glasnik RS”, br. 33/02, 37/02, 42/02,72/03 i 100/03) i ~lana 100. Poslovnika Skup{tine gradaBeograda („Slu`beni list grada Beograda", br. 18/94 i21/94), donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU DVA ZAMENIKA ^LANA GRADSKEIZBORNE KOMISIJE

1. Imenuju se za zamenike ~lanova Gradske izborne ko-misije, i to:

– Radmila Josipovi}, dipl. pravnik, samostalni stru~nisaradnik – koordinator u Sekretarijatu za skup{tinskeposlove i propise Gradske uprave,

– Stanija Vi{ekruna, dipl. pravnik, zamenik sekreta-ra Sekretarijata za privredu Gradske uprave.





Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~lana 27. Zakona o javnim pred-uze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa („Slu-`beni glasnik RS", br. 25/00 i 25/02) i ~lana 27. ta~ka 12aStatuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,br. 18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA STATUTARNU ODLUKUO IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A „BEOGRAD-PUT"

^lan 1.

Daje se saglasnost na statutarnu odluku o izmenama i do-punama Statuta Javnog komunalnog preduze}a „Beograd-put"áâ/9 broj 430/10 od 2. jula 2004. godine.

^lan 2.

Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada".

Skup{tina grada BeogradaBroj 34-397/04-Hááá-01, 21. jul 2004. godine


Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 21. ju-la 2004. godine, na osnovu ~l. 53. i 54. Zakona o osnovamasistema obrazovawa i vaspitawa („Slu`beni glasnik Re-publike Srbije”, br. 62/03, 64/03 i 58/04) i ~lana 27. Statu-ta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda", br.18/95, 20/95, 21/99, 2/00 i 30/03), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „VOJVODA STEPA", BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Vojvoda Stepa", Beograd, ulica VojvodeStepe broj 512, zbog podnete ostavke,

– Milo{ Vuka{inovi}.

2. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa.





R E [ E W E

O IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „VOJVODA STEPA", BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Vojvoda Stepa", Beograd, ulica Vojvode Stepe broj 512,

– Nata{a Arsovski, vaspita~.






R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA[KOLE ZA UÊNIKE O[TE]ENOG VIDA „VEQKO

RAMADANOVI]", ZEMUN

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odbora[kole za u~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}",Zemun, ulica Cara Du{ana broj 143, i to:

– Bora Prì}, voza~,– Milan @ivojinovi}, komercijalista.






R E [ E W E

O IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA[KOLE ZA UÊNIKE O[TE]ENOG VIDA „VEQKO

RAMADANOVI]", ZEMUN

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora [kole zau~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}", Zemun, uli-ca Cara Du{ana broj 143, i to:

– Sun~ica Bulatovi}, doma}ica,– Senka Popovi}, doma}ica.


3. Ovo re{ewxe objaviti u „Slu`benom listu gradaBeograda”.




Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda na sedniciodrànoj 16. jula 2004. godine, na osnovu ~lana 27. Zakona ojavnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg inte-resa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00 i 25/02), ~lana 27. Za-kona o komunalnim delatnostima („Slu`beni glasnik RS”,br. 16/97 i 42/98) i ~lana 2. ta~ka 15. i ~lana 23. Odluke o Iz-vr{nom odboru Skup{tine grada Beograda („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 17/92 i 10/93), doneo je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA IZMENE I DOPUNECENOVNIKA USLUGA JKP „PARKING SERVIS” ZAPARKIRAWE VOZILA U VI[EETA@NIM PARKINGPROSTORIMA, U PODZEMNOM PARKING PROSTORU„VUKOV SPOMENIK”, U BOKS GARA@AMA, NA PO-SEBNIM, POVREMENIM, SEZONSKIM, OP[TIM

I PARKIRALI[TIMA PO UGOVORU

1. Daje se saglasnost na Odluku Upravnog odbora JKP„Parking servis” broj 90-HSáH/9 od 17. juna 2004. godine,kojom se vr{i dopuna Odluka objavqenih u „Slu`benom li-stu grada Beograda”, br. 21/01, 1/03, 12/03, 29/03 i 6/04, i to:

„á – Utvr|uju se cene usluga za parkirawe vozila na po-sebnom parkirali{tu ’Kvanta{’, i to:

CENOVNIK

USLUGA ZA PARKIRAWE VOZILA NA POSEBNOMPARKIRALI[TU „KVANTA[”

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Red.

Opis Dinarabr.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Parkirawe putni~kog vozila za svaki

zapo~eti ~as 102. Mese~na pretplata

– za putni~ka vozila 600– za kombi i teretna vozila nosivosti

do 3,5 t 1.200––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá – Cenovnik }e se primewivati po dobijawu saglasno-sti od Izvr{nog odbora Skup{tine grada.

ááá – Za sprovo|ewe ove odluke zaduùje se Sektor rob-no-distributivnih poslova i Sektor za finansijsko-ko-mercijalne poslove.”

2. Ovo re{ewe stupa na snagu narednog dana od dana ob-javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Izvr{ni odbor kup{tine grada Beograda

Broj 38-2597/04-IO, 16. jula 2004. godine

PotpredsednikBojan Stanojevi}, s. r.

Na osnovu ~lana 148. Zakona o bezbednosti i saobra}a-ja na putevima („Slu`beni glasnik SRS”, broj 53/82) i ~la-na 14. Odluke o gradskoj upravi („Slu`beni list grada Be-ograda”, broj 2/04 – pre~i{}en tekst), Sekretar Sekretari-jata za saobra}aj Gradske uprave donosi

R E [ E W E

O RE@IMU KRETAWA TERETNIH MOTORNIH VOZILA KROZ BEOGRAD

^lan 1.

Ovim re{ewem utvr|uje se reìm kretawa teretnih mo-tornih vozila ~ija najve}a dozvoqena masa prelazi 3,5 tone,na teritoriji grada Beograda.

^lan 2.

Zabrawuje se kretawe teretnih motornih vozila ~ijanajve}a dozvoqena masa prelazi 3,5 tone svim putevima iulicama u Beogradu koje ne spadaju u trasu kru`nog pr-stena: Pan~eva~ki most, 29. novembra (od Mije Kova~e-vi}a do Klani~kog keja), Klani~ki kej, Dunavska – Do-wogradski bulevar – Kara|or|eva – Savski trg – Savska,Bulevar vojvode Mi{i}a – Savska magistrala – BoreStankovi}a – Lole Ribara – Avalska – Kru`ni put –Smederevski put – Bulevar kraqa Aleksandra (od Smede-revskog puta do Ustani~ke) – Ustani~ka (od Bulevarakraqa Aleksandra do Vojislava Ili}a) – Vojislava Ili-}a (od Mokrolu{ke do Gospodara Vu~i}a) – Toplice Mi-lana – Vladimira Tomanovi}a (od Autoputa do VojislavaIli}a) – Gospodara Vu~i}a (od Vojislava Ili}a do Bu-levara kraqa Aleksandra) – Bulevar kraqa Aleksandra(od Gospodara Vu~i}a do Batutove) – Batutova – Dimi-trija Tucovi}a – Ruzveltova (od Dimitrija Tucovi}a doMije Kova~evi}a) – Mije Kova~evi}a.

Vozila iz stava 1. ovog ~lana mogu se kretati slede}imputevima i ulicama: Autoput, Stevana Prvoven~anog, Bule-var Fran{e D’ Eperea, Bulevar Arsenija ârnojevi}a, No-vosadski autoput, T6, T17, Batajni~ki drum (od T7 ka Bataj-nici), Ibarska magistrala (od Kru`nog puta prema â~-ku), Zrewaninski put, Pan~eva~ki put, Obrenova~ki put,Kragujeva~ki put (od Kru`nog puta prema Kragujevcu).

^lan 3.

Zabrawuje se kretawe teretnih motornih vozila ~ijanajve}a dozvoqena masa prelazi 3,5 tone u vremenu od 07,00do 20,00, na putevima i ulicama iz ~lana 2. stav 1. ovog re-{ewa, i to trasama u delu:

– Dowogradski bulevar – Kara|or|eva – Savski trg –Savska, Bulevar vojvode Mi{i}a;

– Vojislava Ili}a (od Vladimira Tomanovi}a do Go-spodara Vu~i}a) – Gospodara Vu~i}a (od Vojislava Ili}ado Bulevara kraqa Aleksandra) – Bulevar kraqa Aleksan-dra (od Gospodara Vu~i}a do Batutove) – Batutova – Dimi-trija Tucovi}a – Ruzveltova (od Dimitrija Tucovi}a doMije Kova~evi}a) – Mije Kova~evi}a.

^lan 4.

Izuzetno od odredaba ~l. 2. i 3. ovog re{ewa, teretnavozila mogu se kretati samo sa posebnom dozvolom.

Dozvolu iz prethodnog stava izdaje Sekretarijat za sao-bra}aj uz naknadu, koja se napla}uje u skladu sa odredbamaposebne odluke.

Zabrana iz ~l. 2. i 3. ne odnosi se na vozila komunal-nih preduze}a za hitne intervencije na infrastrukturnojmreì, kao i interventna vozila JKP „Parking servis”,na vozila Hitne pomo}i, vatrogasna vozila i po{tanskavozila.

Komunalna vozila koja se izuzimaju od odredaba ovogre{ewa moraju u toku intervencije biti obeleèna za-{titnim grbom preduze}a i rotacionim svetlom odgovara-ju}e boje.

^lan 5.

Vozila i autobusi iz ~lana 1. ovog re{ewa parkiraju sena namenskim parking prostorima.

^lan 6.

Stupawem na snagu ovog re{ewa prestaje da vaì Re{e-we o reìmu tranzitnog saobra}aja teretnih motornih vo-zila kroz Beograd i reìmu za teretna motorna vozila ko-ja snabdevaju Beograd („Slu`beni list grada Beograda”,broj 20/99).


^lan 7.

Ovo re{ewe objavquje se u „Slu`benom listu gradaBeograda”, a stupa na snagu slede}eg dana od dana obja-vqivawa.

Grad Beograd – Gradska upravaSekretarijat za saobra}aj

áâ-03 broj 346.12-2075/04, 19. jula 2004. godine

Sekretar@eqko \ukanovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 148. Zakona o bezbednosti saobra}ajana putevima („Slu`beni glasnik SRS”, broj 53/83) i ~lana14. Odluke o gradskoj upravi („Slu`beni list grada Beo-grada, broj 2/04 – pre~i{}en tekst), sekretar Sekretarija-ta za saobra}aj gradske uprave donosi

R E [ E W E

O RE@IMU SAOBRA]AJA VOZILA KOJA SNABDEVAJUTERITORIJU GRADA BEOGRADA

^lan 1.

Ovim re{ewem utvr|uje se reìm saobra}aja vozila ko-ja snabdevaju teritoriju grada Beograda, kao i vozila kojana toj teritoriji vr{e redovno komunalno odràvawe (od-no{ewe sme}a, prawe ulica, odràvawe vodovoda i kana-lizacije, javne rasvete, uli~nog zelenila itd.), utovar iistovar ostale robe i materijala.

^lan 2.

Snabdevawe vozilima iz ~lana 1. ovog re{ewa, redovnokomunalno odràvawe (odno{ewe sme}a, prawe ulica, odr-àvawe vodovoda i kanalizacije, javne rasvete, uli~nog ze-lenila itd.), utovar i istovar ostalih roba i materijala,dozvoqeno je u vremenu od 20 do 7 ~asova u zoni ograni~e-noj ulicama Autoput – Bokeqska – Ustani~ka – Bulevar

kraqa Aleksandra – Batutova – Dimitrija Tucovi}a – Ru-zveltova – Mije Kova~evi}a – 29. novembra – Cviji}eva –\ure \akovi}a – Francuska – Dunavska – Bulevar vojvodeBojovi}a – Kara|or|eva – Savska i ulicama na kojima senalaze trase linija javnog gradskog i prigradskog prevozaputnika.

^lan 3.

Snabdevawe i redovno komunalno odràvawe u smislu~lana 2. ovog re{ewa vr{i se iskqu~ivo sa kolovoza. Uulicama gde se krajwa desna saobra}ajna traka koristi zakretawe tramvaja snabdevawe se vr{i sa trotoara, tako daslobodna {irina trotoara namewena za kretawe pe{akaizme|u parkiranog vozila kojim se vr{i snabdevawe i unu-tra{we ivice trotoara mora biti najmawe 1,6 m.

Sa saobra}ajne trake kojom se kre}u tramvaji snabdeva-we se moè vr{iti izuzetno i to iskqu~ivo u vremenu od01,00 do 3,30 ~asova.

^lan 4.

Vozila za snabdevawe iz ~lana 2. ovog re{ewa morajuimati posebnu dozvolu, a komunalna vozila oznaku komu-nalnog preduze}a.

^lan 5.

Odredbe ovog re{ewa ne odnose se na vozila komunal-nih preduze}a za hitne intervencije na infrastrukturnojmreì.

^lan 6.

Ovo re{ewe objavquje se u „Slu`benom listu gradaBeograda”, a stupa na snagu narednog dana od dana obja-vqivawa.

Grad Beograd – Gradska upravaSekretarijat za saobra}aj

áâ-03 broj 346.12-2074/04, 19. jula 2004. godine

Sekretar@eqko \ukanovi}, s. r.


AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA I WIHOVIH ORGANA

VRAÂR

Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 24.juna 2004. godine, na osnovu ~lana 130. Zakona o lokalnojsamoupravi („Slu`beni glasnik RS”, broj 49/99) i ~lana16. ta~ka 9. Odluke o organizaciji i radu organa op{tineVra~ar („Slu`beni list grada Beograda”, broj 3/2000)donela je

R E [ E W E

O IMENOVAWU OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJEOP[TINE VRAÂR

1. Imenuje se Op{tinska izborna komisija op{tineVra~ar u stalnom sastavu, i to:

za zamenika predsednikaGordana Marinkovi}, dipl. pravnik – na~elnik

Odeqewa za op{tu upravu SO Vra~ar;

za ~lanove:– Miodrag Milo{evi},zamenik ~lana – Bratislava Parezanovi},– Bojana \oki},

zamenik ~lana – Sawa Dozet,– Vera \uki}zamenik ~lana – Mirjana Teofanovi},– Nenad Vukovi}zamenik ~lana – Velimir Matkovi};

za sekretaraGordana Miqkovi}, dipl. pravnik – sekretar

Skup{tine op{tine Vra~ar;za zamenika sekretaraBiqana Mirovi}, dipl. pravnik – zamenik sekretara

Skup{tine op{tine Vra~ar.

Imenovawe se vr{i na period od ~etiri godine.

2. Sedi{te Op{tinske izborne komisije je u Beogradu– Wego{eva broj 77.

3. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu gradaBeograda”.

Skup{tina op{tine Vra~arBroj 96-43/2004-âááá, 24. juna 2004. godine

PredsednikMilena Milo{evi}, s. r.

Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 24.juna 2004. godine, na osnovu ~l. 49–54. Zakona o javnim pri-hodima i javnim rashodima („Slu`beni glasnik RepublikeSrbije”, br. 76/91, 41/92, 18/93, 22/93, 37/93, 67/93, 45/94,42/98, 54/99, 22/2001 i 33/2004), ~lana 63–65. Zakona o buxet-skom sistemu („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br.9/2002 i 87/2002), ~lana 30. stav 1. ta~ka 2. Zakona olokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RepublikeSrbije”, broj 9/2002 i 33/2004) i ~lana 16. Odluke o orga-nizaciji i radu organa op{tine Vra~ar („Slu`beni listgrada Beograda”, broj 3/2000) donela je

O D L U K U

O ZAVR[NOM RAÛNU BUXETA I STALNE REZERVEOP[TINE VRAÂR ZA 2003. GODINU

^lan 1.

Ukupno ostvarena i raspore|ena primawa u buxetuop{tine Vra~ar iznose:

PRIMAWA––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vi{ak prihoda iz 2002. godine din. 8.201.946,46– Ostvarena primawa u 2003. godini din. 141.072.463,63– Nepovratni transferi od grada din. 2.000.000,00– Nepovratni transferi od republike din. 350.000,00––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupna primawa 151.624.410,09––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNI RASHODI 107.757.329,06––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 2.

Planirana sredstva za potro{wu u buxetu op{tineVra~ar uve}ana su za sredstva ostvarena iznad dozvoqenogokvira za potro{wu u 2002. godini u ukupnom iznosu od8.201.946,46 dinara po ~lanu 3. Odluke o zavr{nom ra~unubuxeta i Stalne rezerve op{tine Vra~ar za 2002. godinu(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 11/2003).

^lan 3.

Planirana sredstva za potro{wu u buxetu op{tineVra~ar uve}ana su za sredstva ostvarena po ~lanu 4. Odlukeo buxetu op{tine Vra~ar za 2003. godinu („Slu`beni listgrada Beograda", broj 32/2002), i to:

– sredstva dobijena od grada za ru{ewe bespravno podignutih objekata i komunalno ure|ewe din. 2.000.000

– sredstva dobijena od republike za ekolo{ku za{titu din. 350.000

^lan 4.

Neraspore|eni prihodi u buxetu op{tine Vra~ar za2003. godinu u ukupnom iznosu od 29.952.142,13 dinaraprenose se u narednu godinu i koristi}e se po Programuangaòvawa prihoda koji su ostvareni iznad dozvoqenog

okvira za potro{wu u 2003. godini, broj 96-68/2003-âááá/15i 96-76/2003- âááá/16, na koje je Izvr{ni odbor Skup{tinegrada Beograda dao saglasnost zakqu~cima broj 4-3112/03-IO i 4-4592/03- IO, kao i neutro{eni vi{ak sredstavaostvarenih u 2002. godini u iznosu od 3.041.974,46 dinara,koji }e se tro{iti po programu Izvr{nog odbora SOVra~ar za tu godinu.

^lan 5.

Sredstva koja su korisnicima buxetskih sredstava u2003. godini preneta, a nisu utro{ena u toj godini,iskazana su u buxetu op{tine Vra~ar kao potraìvawa odtih korisnika, i to:

– Potraìvawa od Stru~ne slu`be Op{tinske uprave op{tine Vra~ar din. 3.130.246,60

– Potraìvawa od Odeqewa za finansije, privredu i dru{tvene delatnosti op{tine Vra~ar din. 2.954.814,70

– Potraìvawa od Mesnih zajednica din. 227.354,32

– Potraìvawa od JP „Poslovni prostor Vra~ar” din. 4.560.548,82

––––––––––––––––––– UKUPNO 10.872.964,44

Sredstva iz stava 1. ovog ~lana korisnici buxetskihsredstava du`ni su da vrate u buxet po ~lanu 6. Odluke obuxetu op{tine Vra~ar za 2004. godinu („Slu`beni glas-nik Republike Srbije”, broj 48/2004) i koristi}e se zanamene utvr|ene istim ~lanom navedene Odluke i za ovasredstva uve}an je ostvareni vi{ak prihoda u buxetu.

^lan 6.

U toku 2003. godine nisu ostvarena nikakva sredstva poosnovu donacija.

U istom periodu buxet se nije kreditno zaduìvao inije bilo otplate dugova.

U toku fiskalne godine nisu date nikakve garancije.

^lan 7.

U toku 2003. godine u Stalnu buxetsku rezervu izdvoje-na su sredstva u ukupnom iznosu od 707.579,90 dinara istawe na ra~unu Stalne buxetske rezerve na dan 31. decem-bra 2003. godine iznosi 1.434.237,53 dinara.

^lan 8.

U skladu sa stavom 2. ~lana 16. Odluke o buxetuop{tine Vra~ar za 2003. godinu („Slu`beni list gradaBeograda”, broj 32/2002) vr{ene su odgovaraju}e izmenenapred navedene Odluke u delu koji je vezan za izmenekontnog plana.

^lan 9.

Planirana i ostvarena primawa i planirani iizvr{eni rashodi po osnovnim namenama iznose:


BILANS PRIMAWA I RASHODA BUXETA OP[TINE VRAÂR ZA 2003. GODINU

1. Primawa–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ek. kl. Vrsta primawa Plan Izvr{ewe %

á-Háá/03 á-Háá/03–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––321 Vi{ak prihoda iz 2002. god. 8.201.946,46 8.201.946,46 1007111 Samodoprinos iz li~nih primawa i samostalnih delatnosti

na teritoriji op{tine – 43.264,20 –7421 Prihodi od davawa u zakup objekata 135.000.000 129.906.273,31 967422 Op{tinske administrativne takse 4.458.000 8.038.104,58 1807423 Prihodi koje svojom delatno{}u ostvaruju op{tinski organi 5.276.000 93.193,28 2

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––7331 Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti u korist nivoa op{tine 2.350.000 2.350.000 1007411 Kamate 100.000 110.474,27 1107433 Nov~ane kazne u prekr{ajnom postupku – 802.850,45 –7451 Ostali op{tinski prihodi – 2.078.303,54 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNA PRIMAWA 155.385.946,46 151.624.410,09 98–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Rashodi–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ek. kl. Vrsta rashoda Plan Izvr{ewe %

á-Háá/03 á-Háá/03–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––41 Rashodi za zaposlene – ukupno 66.973.831,67 66.684.976,67 99

411 Plate, dodaci i naknade zaposlenim 55.791.799,98 55.791.799,98 100412 Socijalni doprinos na teret poslodavca 9.322.031,69 9.322.031,69 100413 Naknade u naturi – prevoz 1.420.000 1.405.764 99414 Socijalna davawa zaposlenima 440.000 165.381 38

42 Kori{}ewe roba i usluga – ukupno 23.605.227,57 15.691.436,35 67421 Stalni tro{kovi 9.363.758,33 7.270.283,26 78422 Tro{kovi za poslovna putovawa 180.000 162.176,75 91423 Op{te usluge po ugovoru 2.972.657,50 2.239.413,40 75424 Specijalizovane usluge 7.878.811,74 3.578.080,74 46425 Teku}e popravke i odràvawe 1.210.000 1.009.121,38 83426 Materijal 2.000.000 1.432.360,82 72

45 Subvencije – ukupno 20.360.000 15.799.451,18 78451 Teku}e subvencije JP „Poslovni prostor Vra~ar” 20.360.000 15.799.451,18 78

46 Donacije i transferi – ukupno 1.500.000 1.272.645,68 85463 Teku}i transferi MZ 1.500.000 1.272.645,68 85

47 Socijalna pomo} – ukupno 2.613.090,10 2.396.676,23 92472 Naknade iz buxeta za decu i porodicu 785.714 707.590,40 90472 Naknade iz buxeta u slu~aju smrti 111.905 22.664,54 20472 Naknade za obrazovawe i kulturu iz buxeta 1.685.709,10 1.636.659,29 97472 Socijalna pomo} iz buxeta 29.762 29.762 100

48 Ostali rashodi – ukupno 5.915.171,22 5.006.038,05 85481 Dotacije ostalim neprofitnim institucijama 2.852.574 2.852.574 100482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom

– porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije 2.132.262,50 2.043.292,05 96483 Nov~ane kazne po re{ewu sudova i sudskih tela 930.334,72 110.172 12

49 Rezerve – ukupno 34.098.625,90 707.579,90 2499 Stalna rezerva iz ostvarenog prihoda 557.580 557.579,90 100499-1 Stalna rezerva iz odobrenog vi{ka 150.000 150.000 100499 Teku}a rezerva 73.045,90 – –499-1 Sredstva teku}e rezerve koja }e se tro{iti u skladu sa ~lanom 4. Odluke

(planirani vi{ak) 33.318.000 – –

51 Osnovna sredstva – ukupno 320.000 198.525 62511 Kapitalno odràvawe zgrada i objekata 29.000 – –512 Ma{ine i oprema – nabavka 291.000 198.525 68–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNI RASHODI 155.385.946,46 107.757.329,06 69–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 10.

Ukupno planirani i izvr{eni rashodi u buxetu Op{tine po bliìm namenama i korisnicima iznose:

POSEBAN DEO BUXETA

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––R. b. Ek. kl. Vrsta rashoda Plan Izvr{ewe %

á-Háá/03 á-Háá/03–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 1:

SKUP[TINA OP[TINE I IZVR[NI ODBOR

1. 422 Putni tro{kovi 100.000 90.262,11 902. 423 Tro{kovi odràvawa sednica Skup{tine op{tine Vra~ar 200.000 200.000 1003. 423 Tro{kovi protokola Skup{tine op{tine Vra~ar i Izvr{nog odbora 1.442.857,50 1.155.058,08 80


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––4. 423 Reprezentacija 400.000 381.646,70 955. 423 Tro{kovi „Vra~arskog glasnika” 400.000 83.077 216. 421 Sredstva za tro{kove platnog prometa 40.000 24.292,04 617. 423 Tro{kovi ogla{avawa 299.800 246.840 828. 424 Specijalizovane usluge (tro{kovi ru{ewa bespravno sagra|enih objekata

i komunalno ure|ewe) 7.821.811,74 3.563.080,74 468a 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom

– porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije 22.262,50 22.262,50 100–––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega pozicija 1–8a 10.726.731,74 5.766.519,17 54––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

46 Donacije i transferi9. 463 Teku}i transfer MZ 1.500.000 1.272.645,68 85

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 9 1.500.000 1.272.645,68 85

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––47 Socijalna pomo}

10. 472 Naknade iz buxeta za decu i porodicu 785.714 707.590,40 9011. 472 Naknade iz buxeta u slu~aju smrti 111.905 22.664,54 2012. 472 Naknade za obrazovawe i kulturu iz buxeta 1.685.709,10 1.636.659,29 9713. 472 Socijalna pomo} iz buxeta 29.762 29.762 100

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 10–13 2.613.090,10 2.396.676,23 92

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––48 Ostali rashodi

14. 481 Donacije ostalim neprofitnim institucijama 2.852.574 2.852.574 10015. 483 Nov~ane kazne po re{ewu sudova i sudskih tela 930.334,72 110.172 12

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 14–15 3.782.908,72 2.962.746 79

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––49 Rezerve

16. 499 Sredstva iz ostvarenog prihoda 557.580 557.579,90 10017. 499-1 Stalna rezerva iz odobrenog vi{ka za 2003. god. 150.000 150.000 10018. 499 Teku}a rezerva 73.045 – –19. 499-1 Sredstva teku}e rezerve koja }e se utro{iti u skladu

sa ~lanom 4. Odluke 33.318.000 – ––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega pozicija 16–19 34.098.625,90 707.579,90 2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno razdeo 1. (poz.1–19) 52.721.356,46 13.106.166,98 25

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 2:

STRU^NA SLU@BA OP[TINSKE UPRAVE

41 Rashodi za zaposlene20. 411 Plate, dodaci i naknade zaposlenim 55.791.799,98 55.791.799,98 10021. 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 9.322.031,69 9.322.031,69 10022. 411 Naknade u naturi – prevoz 1.420.000 1.405.764 9923. 412 Socijalna davawa zaposlenima 440.000 165.381 38

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 20–23 66.973.831,67 66.684.976,67 99

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––24. 421 Stalni tro{kovi 9.123.758,33 7.210.500,72 7925. 422 Tro{kovi za poslovna putovawa 80.000 71.914,64 9026. 423 Op{te usluge po ugovoru 230.000 172.791,62 7527. 424 Specijalizovane usluge 57.000 15.000 2728. 425 Teku}e popravke i odràvawe 1.210.000 1.009.121,38 8329. 426 Materijal 2.000.000 1.432.360,82 72

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 24–29 12.700.758,33 9.911.689,18 78

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––48 Ostali rashodi

30. 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom – porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije 2.110.000 2.021.029,55 96

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 30 2.110.000 2.021.029,55 96

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––51 Osnovna sredstva

31. 511 Kapitalno odràvawe zgrada i objekata 29.000 – –32. 512 Ma{ine i oprema – nabavka 291.000 198.525 68

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 31–32 320.000 198.525 62

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno razdeo 2 (poz. 20–32) 82.104.590 78.816.220 96

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 3:

BUXET

42 Kori{}ewe roba i usluga33. 421 Tro{kovi platnog prometa 200.000 35.490,50 18

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 33 200.000 35.490,50 18

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno razdeo 3 (poz. 33) 200.000 35.490,50 18

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 4:

JP „POSLOVNI PROSTOR VRAÂR”

45 Subvencije34. 451 Teku}e subvencije JP „Poslovni prostor Vra~ar” 20.360.000 15.799.451,18 78

–––––––––––––––––––––––––––––––––Svega pozicija 34: 20.360.000 15.799.451,18 78

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno razdeo 4 (poz. 34) 20.360.000 15.799.451,18 78

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNI RASHODI 155.385.946,46 107.757.329,06 69

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

STALNA REZERVA OP[TINE VRAÂR

á – PRIHODI

1. Preneta sredstva iz prethodnih godina 726.657,632. Izdvojena sredstva u 2003. godini 707.579,90

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 1+2 1.434.237,53

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá – RASHODI

1. Rashodi u 2003. godini –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––STAWE 31. 12. 2003. god. (á–áá) 1.434.237,53

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 11.

Bilans stawa buxeta op{tine Vra~ar na dan 31. decembra 2003. godine:u hiqadama dinara

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––AKTIVA PASIVA

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Konto Naziv konta Iznos Konto Naziv konta Iznos–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––011100 Zgrade i gra|. objekti 34.749 311900 Ostali izvori kapitala preneti

iz prethodne god. 35.198–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––121100 @iro-ra~un 34.428 321121 Vi{ak prihoda – suficit 40.825–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––122100 Potraìvawa 10.986 321311 Neraspore|eni vi{ak prihoda

iz ranijih godina 3.042–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

311100 Preneta neutro{ena sredstva iz ranijih godina 1.434

123900 Ostali kratkoro~ni plasmani 340 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––254900 Ostale obaveze 4

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNA AKTIVA 80.503 UKUPNA PASIVA 80.503

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



^lan 12.

Angaòvana sredstva teku}e buxetske rezerve u tokugodine iskazana su u skladu sa zakonskim propisima premavrsti tro{ka na odgovaraju}im pozicijama rashoda iplaniranih rashoda.

Sredstva teku}e buxetske rezerve u ukupnom iznosu od1.208.521,60 dinara angaòvana su za slede}e namene:– protokol 42.857,50 din.– naknade iz buxeta u slu~aju smrti 11.905,00 din.– jednokratne pomo}i 29.762,00 din.– naknade iz buxeta za decu i porodicu 35.714,00 din.– dotacije verskim zajednicama 200.000,00 din.– tro{kovi sprovo|ewa izbora 200.000,00 din.– dotacije udruèwima gra|ana 252.574,00 din.– naknade iz buxeta za kulturu 288.709,10 din.– naknade iz buxeta za sport 147.000,00 din.

^lan 13.



PredsednikMilena Milo{evi}, s. r.

Skup{tina op{tine Vra~ar na sednici odrànoj 24. juna2004. godine, na osnovu ~lana 20. stav 1. ta~ka 2. Zakona ojavnim prihodima i javnim rashodima („Slu`beni glasnikRS”, br. 76/91, 41/92, 18/93, 22/93, 37/93, 67/93, 45/94, 42/98,54/99, 22/01 i 33/04), ~lana 30. stav 1. ta~ka 5. Zakona o lo-kalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 i 33/04)i ~lana 16. Odluke o organizaciji i radu organa op{tineVra~ar („Slu`beni list grada Beograda”, broj 3/2000)donela je

O D L U K U

O FINANSIRAWU POTREBA GRA\ANA U OBLASTIKULTURE, OBRAZOVAWA, ZDRAVSTVENE I SOCIJAL-NE ZA[TITE, DRU[TVENE BRIGE O DECI, FIZI^-KE KULTURE, JAVNOG OBAVE[TAVAWA, ZANATSTVA,TURIZMA I UGOSTITEQSTVA, ZA[TITE I UNA-PRE\EWA @IVOTNE SREDINE I DRUGIM OBLA-STIMA OD NEPOSREDNOG INTERESA ZA GRA\ANE

OP[TINE VRAÂR U 2004. GODINI

^lan 1.

Ovom odlukom u skladu sa Zakonom utvr|uju se odre|enepotrebe gra|ana op{tine Vra~ar u oblasti kulture, obra-zovawa, zdravstvene i socijalne za{tite, dru{tvene brigeo deci, fizi~ke kulture, javnog obave{tavawa, zanatstva,turizma i ugostiteqstva, za{tite i unapre|ewa ìvotnesredine i drugim oblastima od neposrednog interesa zagra|ane op{tine Vra~ar u 2004. godini.

^lan 2.

Potrebe iz ~lana 1. ove odluke ostvariva}e se kroz rea-lizaciju programskih aktivnosti slede}ih dru{tvenih or-ganizacija i udruèwa gra|ana:

– Vra~arski omladinski centar – Pozori{te „Dadov”,– Crveni krst Srbije – Op{tinska organizacija Crvenog

krsta Vra~ar,– Udruèwe samohranih roditeqa,– Kolo srpskih sestara,– OKUD „Gradimir”.

^lan 3.

Za finansirawe potreba iz ~lana 1. ove odluke Izvr-{ni odbor Skup{tine op{tine Vra~ar odobri}e sredstva

iz buxeta Op{tine, nakon razmatrawa programa rada i fi-nansijskih planova dru{tvenih organizacija i udruèwagra|ana za 2004. godinu.

^lan 4.



Potpredsednik Milena Milo{evi}, s. r.

RAKOVICA

Skup{tina op{tine Rakovica na sednici odrànoj 8. jula2004. godine na osnovu ~lana 3. i 27. Zakona o lokalnoj sa-moupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 i 33/04) i ~la-na 88. Poslovnika Skup{tine op{tine Rakovica, donela je

O D L U K U

O IZMENI ODLUKE O ORGANIZACIJI I RADU ORGANA OP[TINE RAKOVICA

^lan 1.

U odlulci o organizaciji i radu organa op{tine Rako-vica („Slu`beni list grada Beograda”, br. 5/2000, 17/2000i 12/2002) u ~lanu 33. stav 1. mewa se i glasi:

„Skup{tina op{tine ima 61 odbornika.”

^lan 2.

Ova odluka primewiva}e se od sprovo|ewa narednih iz-bora za odbornike Skup{tine op{tine.

Do sprovo|ewa narednih izbora Skup{tina op{tinenastavqa rad u dosada{wem sastavu.

^lan 3.

Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}ese u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina op{tine RakovicaBroj 06-61/2004-áâ, 8. jula 2004. godine

Potpredsednik Bojan Mili}, s. r.

Skup{tina op{tine Rakovica na sednici odrànoj 8. jula2004. godine, na osnovu ~lana 29. Zakona o buxetskom si-stemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/2002 i 87/2002) i ~la-na 88. Poslovnika Skup{tine op{tine Rakovica, donela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BUYETUOP[TINE RAKOVICA ZA 2004. GODINU

^lan 1.

U ~lanu 1. Odluke o buxetu op{tine Rakovica za 2004.godinu (pre~i{}en tekst), iznos „190.555.288” zamewuje seiznosom „213.555.288” i dodatna sredstva iznos „33.785.922”zamewuje se iznosom „55.785.922”.

^lan 2.

U ~lanu 3. iznos „137.522.922” zamewuje se iznosom„159.522.922”, u tabeli prihoda: ekonomska klasifikacija8111 primawa od prodaje nepokretnosti, iznos „4.380.000”zamewuje se iznosom „27.380.000”.

^lan 3.

áá – Poseban deoU ~lanu 5. iznos „137.522.922” zamewuje se iznosom

„159.522.922” i vr{e se slede}e dopune:U Razdelu 2. Op{tinska uprava– u aproprijaciji 42. ekonomska klasifikacija 511212

izgradwa stambenog prostora za socijalne grupe, iznos„4.380.000” zamewuje se iznosom „27.380.380”.

^lan 4.

Saglasno izvr{enim izmenama i dopunama vr{e se od-govaraju}e izmene u odnosnim delovima i razdelima buxeta.

^lan 5

Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa a objavi}ese u „Slu`benom listu grada Beograda” i u „Slu`benomglasniku Republike Srbije”.



Skup{tina op{tine Rakovica na sednici odrànoj 8.jula 2004. godine na osnovu ~lana 14. Zakona o lokalnim iz-borima („Slu`beni glasnik RS”, broj 33/02) i ~lana 88.Poslovnika Skup{tine op{tine Rakovica donela je

R E [ E W E

O IZMENI I DOPUNI RE[EWA O IMENOVAWUOP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE

1. U re{ewu o imenovawu Op{tinske izborne komisi-je („Slu`beni list grada Beograda”, br. 20/2000, 35/2003 i12/2004) razre{ava se:

– zamenik ~lanaGordana Koji}, ekonomista.

2. Imenuju se u Op{tinsku izbornu komisiju:– za zamenika ~lana Du{an Vojinovi}, dipl. politikolog;

– za ~lana Gordana Koji}, ekonomista,

– za zamenika ~lanaJelena Novkovi}, student prava;

– za ~lanaSvetlana Mar~eti}, dipl. pravnik,

– za zamenika ~lanaSawa Radojevi}, dipl. pravnik;

– za ~lana Dragoslav Mili~kovi}, dipl. in`. elektrotehnike,

– za zamenika ~lana Vladan Koci}, dipl. in`. geologije.

3. Ovla{}uje se Komisija za propise, predstavke i àl-be Skup{tine op{tine Rakovica da utvrdi pre~i{}entekst ovog re{ewa.

4. Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}ese u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Komisija za propise, predstavke i àlbe Skup{tineop{tine Rakovica u skladu sa ta~kom 3. Re{ewa o izmenire{ewa o imenovawu Op{tinske izborne Komisije („Slu-`beni list grada Beograda”, broj 12/2004) na sednici odr-ànoj 9. jula 2004. godine, utvrdila je pre~i{}en tekst Re-{ewa o imenovawu Op{tinske izborne komisije.

Pre~i{}en tekst re{ewa obuhvata: – Re{ewe o imenovawu op{tinske izborne komisije od

20. novembra 2000. godine („Slu`beni list grada Beograda”,broj 20/2000);

– Re{ewe o izmeni re{ewa o imenovawu Op{tinskeizborne komisije od 26. decembra 2003. godine („Slu`benilist grada Beograda”, broj 35/2003);

– Re{ewe o izmeni re{ewa o imenovawu Op{tinskeizborne komisije od 23. juna 2004. godine („Slu`beni listgrada Beograda”, broj 12/2004);

– Re{ewe o izmeni i dopuni re{ewa o imenovawu op-{tinske izborne komisije od 8. jula 2004. godine.

Pre~i{}en tekst ne sadrì odredbe o ovla{}ewu Skup-{tine za izradu pre~i{}enog teksta re{ewa, odredbe koji-ma je utvr|eno vreme stupawa na snagu ovih re{ewa, kao i od-redbe o prestanku vaèwa prethodnog re{ewa o imenovawuop{tinske izborne komisije od 27. marta 2000. godine.

Skup{tina op{tine RakovicaKomisija za propise, predstavke i àlbe

Broj 06-62/2004-áâ, 9. jula 2004. godine

Predsednik Dejan \oki}, s. r.

R E [ E W E

O IMENOVAWU OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE(pre~i{}en tekst)

1. U stalni sastav Op{tinske izborne komisije ime-nuju se:

– za predsednika Irena Qubomirovi}, dipl. pravnik, – za zamenika predsednika Borisav Jovanovi}, advokat;– za ~lanaTatjana Jovi~i}, dipl. tehnolog,– za zamenika ~lana Radenko Durkovi}, ma{. in`.; – za ~lana Violeta Bawac, pravnik, – za zamenika ~lana Rade Orlovi}, medicinski tehni~ar;– za ~lana Igor Kiso, student, – za zamenika ~lana Miladin Bojanovi}, dipl. in`. org. nauka; – za ~lana Vesna Mizdrak, dipl. pravnik, – za zamenika ~lanaDu{an Vojinovi}, dipl. politikolog;– za ~lana Gordana Koji}, ekonomista, – za zamenika ~lana Jelena Novkovi};– za ~lana Svetlana Mar~eti}, dipl. pravnik,– za zamenika ~lana Sawa Radojevi}, dipl. pravnik;– za ~lana Dragoslav Mili~kovi}, dipl. in`. elektrotehnike, – za zamenika ~lanaVladan Koci}, dipl. in`. geologije;


– za sekretara Mila [kori}, dipl. pravnik, – za zamenika sekretaraGoran Kresovi}, dipl. pravnik.

2. Pro{ireni sastav komisije ~ine po jedan predstav-nik predlaga~a kandidata koji je predloìo kandidate zaodbornike u najmawe dve tre}ine izbornih jedinica u op-{tini, a koji }e utvrditi komisija iz stava 1. ovog re{ewa.

LAZAREVAC

Na osnovu ~lana 18. ta~ka 3. Zakona o lokalnoj samou-pravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/2002 i 33/2004), ~la-na 63. Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni glasnikRS”, br. 9/2002 i 87/2002) i ~lana 19. Odluke o organizaci-ji i radu organa op{tine Lazarevac („Slu`beni list gra-da Beograda”, broj 2/01) Skup{tina op{tine Lazarevac, nasednici odrànoj 2. jula 2004. godine, donela je

O D L U K U

O KONSOLIDOVANOM ZAVR[NOM RAÛNU BUYETAOP[TINE LAZAREVAC ZA 2003. GODINU

á – OP[TI DEO

^lan 1.

Ukupno ostvareni prihodi buyeta i buyetskih korisni-ka op{tine Lazarevac za 2003. godinu iznose 627.398hiqada dinara, i to:

– prihodi buyeta op{tine Lazarevac iznose 507.076hiqada dinara,

– prihodi iz drugih izvora iznose 120.322 hiqade dinara.

Ukupno raspore|eni prihodi za 2003. godinu iznose481.154 hiqade dinara, i to:

– raspore|eni prihodi iz buyeta iznose 471.479 hiqadadinara,

– raspore|eni prihodi iz drugih izvora iznose 9.675hiqada dinara.

^lan 2.

Vi{ak prihoda u iznosu od 146.244 hiqade dinara ras-pore|uje se:

– za pokri}e izdvojenih sredstava u stalnu buyetsku re-zervu u 2003. godini u iznosu od 2.365 hiqada dinara,

– za pla}awe preuzetih obaveza iz prethodnih godina uiznosu od 29.885 hiqada dinara i

– za redovnu delatnost u 2004. godini u iznosu od113.994 hiqade dinara.

^lan 3.

Sredstva stalne buyetske rezerve na dan 31. decembra2003. godine iznose 4.165 hiqada dinara.

^lan 4.

Planirani i ostvareni prihodi po vrstama i izvr{e-ni rashodi po osnovnim namenama iznose:


PLANIRANI I OSTVARENI PRIHODI PO VRSTAMA

(u 000 dinara)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Eko- Ostvareno %nomska Naziv Plan Ostvareno iz ostalih Ukupno ostvarewaklasi- 2003. iz buyeta izvora (4+5) prihodafikacija buyeta–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

A – Ustupqeni javni prihodi

711120 Porez na prihode od samostalnih delatnosti 7.449 9.605 0 9.605 128.94711146 Porez na prihod od poqoprivrede i {umarstva 376 650 0 650 172.87711147 Porez na zemqi{te 0 1.046 0 1.046 /713120 Porezi na imovinu 24.168 9.432 0 9.432 39.02713310 Porezi na nasle|e i poklon 1.380 1.517 0 1.517 109.92713611 Porez na akcije na ime i udele 0 32 0 32 /714100 Op{ti porezi na dobra i usluge 18.480 14.605 0 14.605 79.03712110 Porez na fond zarada i radnu snagu 169.282 209.351 0 209.351 123.67

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Svega A – Ustupqeni javni prihodi 221.135 246.238 0 246.238 111.35

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– B – Izvorni javni prihodi

711180 Samodoprinos 0 42 0 42 /714513 Komunalne takse za dràwe motornih

drumskih i prikqu~nih vozila, osim poqoprivrednih vozila i ma{ina 15.016 13.758 0 13.758 91.62

714514 Godi{wa naknada za drumska motorna vozila,traktore i prikqu~na vozila 10.063 9.102 0 9.102 90.45

714561 Naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{tau gra|evinskom podru~ju na teritoriji op{tinai grada 0 2 0 2 /

714591 Posebna naknada za za{titu i unapre|eweìvotne sredine 30 16.384 0 16.384 54.613,33

716110 Komunalne takse na firmu 7.000 6.814 0 6.814 97.34741150 Kamate na sredstva buyeta op{tina 0 103 2.676 2.779 /

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5 6 7–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 741500 Zakup neproizvodne imovine 0 0 69.473 69.473 /741531 Komunalna taksa za kori{}ewe prostora na

javnim povr{inama ili ispred poslovnihprostorija u poslovne svrhe, osim radi prodaje{tampe, kwiga i drugih publikacija, proizvodastarih i umetni~kih zanata i doma}e radinosti 0 820 0 820 /

741532 Komunalna taksa za kori{}ewe prostora zaparkirawe drumskih motornih i prikqu~nihvozila na ure|enim i obeleènim mestima 0 91 0 91 /

741534 Naknada za kori{}ewe gradskog gra|evinskogzemqi{ta 9.324 112.566 0 112.566 1207.27

741535 Komunalna taksa za zauze}e javne povr{inegra|evinskim materijalom 0 72 0 72 /

741542 Naknada za kori{}ewe prirodnog lekovitogfaktora 0 1 0 1 /

742100 Prihodi od prodaje dobara i usluga ili zakupaod strane trì{nih organizacija 0 0 3.337 3.337 /

742152 Prihodi od davawa u zakup poslovnog prostora 5.481 5.976 96 6.072 109,03742251 Op{tinske administrativne takse 6.259 8.218 0 8.218 131.30742253 Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta 3.000 6.124 0 6.124 204.13742351 Prihodi op{tinskih organa uprave 0 1 0 1 /743351 Prihodi od nov~anih kazni izre~enih u

prekr{ajnom postupku za prekr{aje propisaneaktom SO, kao i oduzeta imovinska korist utom postupku 0 240 0 240 /

745150 Me{oviti i neodre|eni prihodi u koristnivoa op{tina 1.492 53.334 44.015 97.349 3574.66

771100 Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 0 0 725 725 /–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega B – Izvorni javni prihodi 57.665 233.648 120.322 353.970 405.18–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

V – Transferi

733151 Teku}i transferi od drugih nivoa vlasti ukorist nivoa op{tina 0 11.853 0 11.853 /

733251 Kapitalni transferi od drugih nivoa vlasti u korist nivoa op{tina – od Grada 0 15.337 0 15.337 /

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega V – Transferi i primawa 0 27.190 0 27.190–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO A+B+V 278.800 507.076 120.322 627.398 181,88

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

IZVR[ENI RASHODI PO OSNOVNIM NAMENAMA*

(u 000 dinara)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ekonom. Izvr{eno Izvr{eno Ukupnoklasi- Vrsta rashoda iz buyeta iz ostalih (3+4)fikacija izvora––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 41 Rashodi za zaposlene 51.819 725 52.544411 Plate naknade i dodaci za zaposlene 42.836 0 42.836412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 7.139 0 7.139413 Naknade u naturi 527 0 527414 Socijalna davawa zaposlenima 674 725 1.399415 Naknade zaposlenima 107 0 107416 Jubilarne nagrade 536 0 536

42 Kori{}ewe usluga i roba 14.465 515 14.980421 Stalni tro{kovi 5.853 14 5.867422 Tro{kovi za putovawa 159 0 159423 Usluge po ugovoru 2.796 385 3.181424 Specijalizovane usluge 778 0 778

–––––––––––* Konsolidovani su samo izvr{eni rashodi.


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 425 Teku}e popravke i odràvawe 1.355 0 1.355426 Materijal 3.524 116 3.640

45 Subvencije 360.732 2.500 363.232451 Subvencije javnim nefinansijskim organizacijama 360.732 2.500 363.232

46 Transferi ostalim nivoima vlasti 2.452 4.841 7.293463 Transferi mesnim zajednicama 2.452 4.841 7.293

47 Socijalna pomo} 1.482 0 1.482472 Naknade za socijalnu za{titu iz buyeta 1.482 0 1.482

48 Ostali rashodi 9.086 1.094 10.180481 Dotacije nevladinim organizacijama 2.290 1.060 3.350482 Porezi,obavezne takse i kazne nametnute od jednog

nivoa vlasti drugom 1.584 34 1.618483 Nov~ane kazne po re{ewima sudova i sudskih organa 5.212 0 5.212

49 Administrativni transferi iz buyeta od direktnihbuyetskih korisnika indirektnim buyetskimkorisnicima ili izme|u buyetskih korisnika na istomnivou 0 0 0

499 Sredstva rezerve 0 0 0

50 Izdaci za nefinansijsku imovinu 31.443 0 31.443510 Osnovna sredstva 31.443 0 31.443511 Zgrade i gra|evinski objekti 28.955 0 28.955512 Ma{ine i oprema 2.281 0 2.281513 Ostala osnovna sredstva 207 0 207

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 471.479 9.675 481.154

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá – POSEBAN DEO

^lan 5.

Sredstva u iznosu od 481.154 hiqade dinara, raspore|ena su za finansirawe rashoda po korisnicima i bliìmnamenama i to:

A – BUXET

Razdeo 1:

SKUP[TINA OP[TINE I IZVR[NI ODBOR OP[TINE(u 000 dinara)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––%

Po- Ekonom. Vrsta rashoda Plan Izvr{eno Izvr{eno Ukupno Razlika izvr-zi- klasi- 2003. iz buyeta iz ostalih (5+6) (4-5) {ewa cija fika. izvora iz

buyeta––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1a 421 Stalni tro{kovi 5 5 0 5 0 100,002 422 Tro{kovi putovawa 128 75 0 75 53 58,593 423 Usluge po ugovoru 1.816 1.590 0 1.590 226 87,564 424 Specijalizovane usluge 134 122 0 122 12 91,045 426 Materijal 714 633 0 633 81 88,666 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni

rashodi 140 140 0 140 0 100,00––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega razdeo 1 2.937 2.565 0 2.565 372 87,33––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 2:

OP[TINSKA UPRAVA(u 000 dinara)

7 411 Plate dodaci i naknade za zaposlene 42.843 42.836 0 42.836 7 99,988 412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 7.172 7.139 0 7.139 33 99,549 413 Naknade u naturi 595 527 0 527 68 88,57


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 2 3 4 5 6 7 8 9––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––10 414 Socijalna davawa zaposlenima 735 674 725 1.399 61 91,7011 415 Naknade za zaposlene 140 107 0 107 33 76,4311a 416 Jubilarne nagrade 135 131 0 131 4 97,0412 421 Stalni tro{kovi 4.875 4.289 0 4.289 586 87,9813 422 Tro{kovi putovawa 250 84 0 84 166 33,6014 423 Usluge po ugovoru 1.517 1.173 0 1.173 344 77,3215 424 Specijalizovane usluge 362 565 0 565 -203 156,0816 425 Teku}e popravke i odràvawe 1.640 1.355 0 1.355 285 82,6217 426 Materijal 3.245 2.889 56 2.945 356 89,0318 482 Porezi,obavezne takse i kazne nametnute

od jednog nivoa vlasti drugom 1.782 1.555 0 1.555 227 87,2619 483 Nov~ane kazne po re{ewima sudova i

sudskih tela 35 24 0 24 11 68,5720 510 Osnovna sredstva 2.688 2.488 0 2.488 200 92,56

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega razdeo 2 68.014 65.836 781 66.617 2.178 96,80

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo 3:

SREDSTVA ZA OSTALE POTREBE(u 000 dinara)

21 421 Stalni tro{kovi 350 338 0 338 12 96,5723 463 Donacije i transferi ostalim nivoima

vlasti 421 1.331 0 1.331 -910 316,1523a 423 Usluge po ugovoru – za{tita ìvotne

sredine 0 23 0 23 -23 /23b 451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama– za{titaìvotne sredine 0 4.355 0 4.355 -4355 /

23v 481 Dotacije nevladinim organizacijama 0 373 0 373 -373 /23g 421 Stalni tro{kovi– za{tita ìvotne

sredine 0 1.175 0 1.175 -1.175 /23d 426 Materijal 0 2 0 2 -2 /23| 424 Specijalizovane usluge 0 91 0 91 -91 /24 451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama-JP zainformisawe „Radio Lazarevac” –poqoprivreda, – ostala javna preduze}akoja je osnovala SO 10.114 25.113 0 25.113 -14.999 248,30

25 463 Donacije i transferi ostalim nivoimavlasti 592 579 579 13 97,80

25a 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buyeta(tro{kovi sahrane nezbrinutih lica) 909 869 0 869 40 95,60

25b 472 Naknade za socijalnu za{titu iz buyeta –studentske stipendije 613 613 0 613 0 100,00

26 481 Dotacije nevladinim organizacijama – Crveni krst – sportske i omladinske organizacije – ostale neprofitne organizacije – kultura – Stalna konferencija gradova 2.010 1.917 0 1.917 93 95,37

26a 463 Donacije i transferi ostalim nivoimavlasti – kultura 499 499 0 499 0 100,00

27 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnuteod jednog nivoa vlasti drugom 65 20 0 20 45 30,77

28 499 Sredstva rezerve (Teku}a rez.) 171 0 0 0 171 /28a 499 Sredstva rezerve (Stalna rez.) 1.394 0 0 0 1.394 /29* 451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama 185.511 331.264 0 331.264 -145.753 178,5730 483 Nov~ane kazne po re{ewima sudova i

sudskih tela 5.200 5.190 0 5.190 10 99,81–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega razdeo 3 207.849 373.752 0 373.752 -165.903 179,82––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Svega 1+2+3 278.800 442.153 781 442.934 -163.353 158,59

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––*) U koloni 4. sadràn je plan sredstava za Fond za finansirawe izgradwe stanova solidarnosti, u koloni 5. iskqu~ena su utro{ena

sredstva fonda solidarnosti, jer su ista sadràna u koloni 5.Tabele V.


B – MESNE ZAJEDNICE(u 000 dinara)

463 Donacije i transferi ostalim nivoimavlasti – Samodoprinos / 41 0 41 -41 /

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega / 41 0 41 -41 /

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

V – FOND ZA FINANSIRAWE IZGRADWE STANOVA SOLIDARNOSTI(u 000 dinara)

416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi / 265 0 265 -265 /421 Stalni tro{kovi / 46 0 46 -46 /423 Usluge po ugovoru / 10 0 10 -10 /482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute

od jednog nivoa vlasti drugom / 9 0 9 -9 /511 Zgrade i gra|evinski objekti / 28.955 0 28.955 -28.955 /

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Svega / 29.285 0 29.285 -29.285 /

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

G – FOND ZA KORI[]EWE SREDSTAVA OD NAKNADE ZA KORI[]EWE DOBARA OD OP[TEG INTERESAU PROIZVODWI ELEKTRI^NE ENERGIJE I UGQA OP[TINE LAZAREVAC

(u 000 dinara)

421 Stalni tro{kovi / 0 14 14 / /423 Usluge po ugovoru / 0 385 385 / /426 Materijal / 0 60 60 / /451 Subvencije javnim nefinansijskim

preduze}ima i organizacijama / 0 2.500 2.500 / /463 Donacije i transferi ostalim nivoima

vlasti / 0 4.841 4.841 / /481 Dotacije nevladinim organizacijama / 0 1.060 1.060 / /482 Porezi,obavezne takse i kazne nametnute

od jednog nivoa vlasti drugom / 0 34 34 / /–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega / 0 8.894 8.894 / /–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 278.800 471.479 9.675 481.154 -192.679 /

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


ááá – STALNA BUXETSKA REZERVA

^lan 6.

Ukupna sredstva stalne buyetske rezerve op{tine Laza-revac iznose:

1. Ukupno ostvarena sredstva: 4.726 hiqada dinara,i to:

– preneta sredstva iz 2002. godine 2.361 hiqadu dinara

– izdvojena sredstva u 2003. godini 2.365 hiqada dinara

2. Utro{ena sredstva stalne buyetske rezerve u 2003. godini 561 hiqadu dinara

3. Neutro{ena sredstva na dan31. decembra 2003. godine 4.165 hiqada diara

Sredstva stalne buyetske rezerve u iznosu od 4.165hiqada dinara prenose se kao priliv sredstava stalnebuyetske rezerve za narednu godinu.

^lan 7.

Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina op{tine LazarevacBroj 06-62/2004-âá, 2. jula 2004. godine

PredsednikQiqana Zdravkovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i iz-gradwi („Slu`beni glasnik RS", broj 47/2003) i ~lana 19.ta~ka 2. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine La-zarevac („Slu`beni list grada Beograda", broj 2/2001),Skup{tina op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 2. jula2004. godine, donela je

PLAN DETAQNE REGULACIJE

ZA EKSPLOATACIJU KVARCA U ALUVIJALNIMNANOSIMA REKE „OWEG” KOD SELA BRAJKOVCA

– OP[TINA LAZAREVAC

A. UVOD

Plan detaqne regulacije za eksploataciju kvarca u alu-vijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovca – op-{tina Lazarevac sastoji se od:

– Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á),– Grafi~kog dela (sveska áá),– Dokumentacionog dela (sveska ááá).

Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á) i gra-fi~ki deo (sveska áá) delovi su plana detaqne regulacijekoji se objavquju, dok je dokumentacioni deo (sveska ááá)deo Plana detaqne regulacije koji se ne objavquje, ali sestavqa na javni uvid.

A.1. Povod i ciq izrade Plana detaqne regulacije

Povod za izradu Plana detaqne regulacije za eksploa-taciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg” je po-treba da se planski uredi budu}a eksploatacija kvarca.

Ciq izrade Plana detaqne regulacije je:– stvarawe planskog osnova za povr{insku eksploata-

ciju kvarca,– omogu}avawe re{avawa imovinsko-pravnih odnosa na

zemqi{tu u privatnom vlasni{tvu utvr|ivawem javnog in-teresa,

– omogu}avawe eksploatacije uz nesmetano funkcioni-sawe neposrednog okruèwa,

– obezbe|ivawe neophodne infrastrukture za planira-nu eksploataciju kao dela {ire infrastrukturne mreèkao i

– stvarawe obaveze nakon i u toku eksploatacije vra}awaderogiranih prostora u prvobitno ili poboq{ano stawe.

A.2. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne regulacije

Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne re-gulacije je:

– Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnikRS", broj 47/03);

– Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewastru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslovima ina~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni glasnikRS", broj 12/04);

– Odluka o izradi Urbanisti~kog projekta za eksploa-taciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kodsela Brajkovac – op{tina Lazarevac br. 06-35/2003-âá od18. aprila 2003. god.;

– Mi{qewe Komisije za planove SO Lazarevac br.06-94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god.;

– Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulaci-je za eksploataciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke„Oweg” kod sela Brajkovac – op{tina Lazarevac br. 06-102/2003-IO od 18. novembra 2003. god.;

– Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli Komisije zaplanove odràne 26. aprila 2004. god. u Lazarevcu.

Planski osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqneregulacije je:

– Prostorni plan Republike Srbije („Slu`beni gla-snik RS", broj 13/96).

A.3. Obuhvat Plana

Plan detaqne regulacije obuhvata prostor sastavqenod dva, fizi~ki odvojena dela leì{ta. Prvi severoisto~-ni deo zahvata povr{inu od 15,4 ha, dok drugi, jugozapadni,ima povr{inu od 22,1 ha.

Podru~je plana obuhvata prostor od 37,5 ha.Podru~je za ekskploataciju kvarca u aluvijalnim nano-

sima reke „Oweg” obuhvata slede}e katastarske parceleKO Brajkovac:

á deo

1717, 1718, 1716/1, 1716/2, 1716/3, 1719, 2550/1 (potok),1749/2, 1749/1, 1750, 1751/1, 1751/2, 2566 (put), 1761, 1760/2,1748/1, 1758/7, 1758/2, 1758/6, 1758/1, 1758/2, 1758/3, 1758/4,1759, 1756, 1757/1 (deo parcele), 1757/3, 1757/2, 1771/1,1771/2, 1755/1, 2561 (put), 1961, 1960 i 2502 (suvi Oweg).

áá deo

1846/1, 1846/2, 1847/1, 1847/2, 1848/1, 1848/2, 1848/3, 1849,1850, 1851, 1852, 1853, 1854, 1855, 1856/1, 1856/2, 1857, 1858,1859, 1860, 1861/1, 1861/2, 1861/3, 1862, 1863, deo parcele1866/1, 1866/3,1867, 1868/2,1868/5, 1869, 1870,1873/1, 1873/2,1875/1, 1875/2, 1876, 1877,1878/1, 1878/2, 1879/1, 1879/2,1879/3, 1879/4, 250/1 (reka Oweg), 2557 (put), 2154 (put), 2555(put), 2515/2 (put).

Brojevi katastarskih parcela identifikovani su nageodetskim podlogama u razmeri R1:2.500. U slu~aju neu-sagla{enosti izme|u popisa katastarskih parcela i gra-fi~kog priloga br. 2 „Geodetska podloga sa granicom

plana i granicom javnog gra|evinskog zemqi{ta", vaèpodaci iz grafi~kog priloga.

Plan obuhvata podru~je KO Brajkovac, teritorija op-{tine Lazarevac ome|eno slede}im granicama:

á deo

– Sa severa – ju`nim delom granice kat. parc. br. 1846/3od koordinate Y 46275 h 905025, do preseka sa rekom Owegkat. parc. br. 2500/1, daqe granica se~e reku Oweg i ide pu-tem kat. parc. br. 2555, do reke Oweg, rekom Oweg, ju`nomi jugoisto~nom stranom kat. parcela broj 2498/1, a zatimlu~no putem kat. parcele broj 2506 i jugozapadnom grani-com kat. parcele broj 1881/2 iste KO;

– sa istoka – putem kat. parcela br. 2515/2 zatim grani-ca se~e reku Oweg kat. parcela broj 2500/1, putem kat. par-cela broj 2516/3, severoisto~nom i zapadnom granicom kat.parcele broj 1874, zapadnom granicom kat. parcele broj1872, severoisto~nom i severozapadnom granicom kat. par-cela broj1871, se~e put kat. parcela broj 2657, a daqe seve-rozapadnim granicama kat. parcela broj 1868/4, 1868/1,1868/3, zatim se~e severozapadni deo kat. paracele broj1866/1, od granice po Y 46870 H 905105 do Y 4682 H 905065,severozapadnom granicom kat. parcele broj 1865, rekomOweg, putem kat. paracela broj 2154 iste KO;

– sa juga – severozapadnom granicom kat. parcela broj1863/5 i 2151/1, severoisto~nom i severozapadnom grani-com kat. parcela broj 1863/1, severnom granicom kat. par-cela broj 1861/6, jugoisti~nom, severozapadnom i severnomgranicom kat. paracele broj 1861/4, severnim granicamakat. parcela broj 2142, 2141, 2140/2 i 2140/1 iste KO;

– sa zapada isto~nom granicom kat. parcele broj 1846/3iste KO.

áá deo

– Sa severa – ju`nom i jugoisto~nom granicom kat. par-cele broj 1714/1, ju`nom granicom kat. parcele broj 2545iste KO;

– sa istoka – zapadnom granicom kat. parcele broj2525/1, rekom Oweg kat. parcela broj 2500/1, se~e rekuOweg, zatim jugozapadnom granicom kat. parcele broj1737/3 do severne granice kat. parcele broj 1746/2, zapad-nom granicom kat. parcele br. 1747/1 severozapadnom gra-nicom kat. parcele broj 1748/3 do severoisto~ne granicekat. parcele broj 1757/1, rekom Oweg, granicama kat. par-cele broj 1757/1 do granice sa kat. parcelom br. 1748/3, se-vernim i zapadnim granicama kat. parcele 1755/2, zapad-nom granicom kat. parcele broj 1966;

– sa juga – ispu{tenim koritom reke Oweg kat. parcelabroj 2502 (suvi Oweg), severoisto~nom granicom kat. par-cela broj 1958 i 1959;

– sa zapada – tokom reke Oweg, isto~nom granicom kat.parcele broj 1772, jazom kat. parcele broj 2506, severoi-sto~nom granicom kat. parcele broj 1767/2, ju`nom i isto~-nom granicom kat. parcele broj 1760/1, putem kat. parc. broj1716/2, jugoisto~nom granicom kat. parc. broj 1715 i isto~-nom granicom kat. parc.broj 1714/1.

A.4. Status zemqi{ta

Plan detaqne regulacije obuhvata prostor povr{ine37,5 ha, na teritoriji op{tine Lazarevac, odnosno delovekatastarske op{tine Brajkovac.

Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te

Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te (u smislu vla-sni{tva) ~ine postoje}i pristupni putevi: kat. parcela2554, 2552, 2555, 2561, 2566, 2525/1, 2550, 2514, 2515/2, 2516/2,2516/3, 2154, 1716/2, 1716/3, 2569, 1960. kao i reka Oweg kat.parcela br. 2500/1,2506 i suvi Oweg kat. parcela br. 2502,kao i kat. parcele br. 1716/1, 1749/1, 1750, 1751/1, 1751/2,1746/2, u vlasni{tvu JP „Kolubara" Lazarevac sve KOBrajkovac.


Planirano javno gra|evinsko zemqi{te

Planirano javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata ze-mqi{te planirano za izgradwu objekata povr{inskog kopa.

Sve katastarske parcele unutar granice Plana detaqneregulacije pripadaju planiranom javnom gra|evinskom ze-mqi{tu.

B. PRAVILA URE\EWA

B.1. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine i javne objekte

1. Saobra}aj

U okviru plana zadràva se postoje}a mreà lokalnihsaobra}ajnica i pristupnih puteva sa postoje}im elemen-tima trase, uz eventualno osavremewivawe kolovoza – kva-litetnijim kolovoznim zastorom.

Za put Lazarevac – Brajkovac, kao i za lokalnu saobra-}ajnicu koja ima izlaz na pomenuti put, predvi|ena je re-konstrukcija koja obuhvata izmenu elemenata trase (osovine),pro{irivawe kolovoza i izradu kolovoza od asfalt-betona,a u ciqu poboq{awa vozno-dinami~kih karakteristika ibezbednosti u~esnika u saobra}aju.

Na grafi~kom prilogu br. 3 „Plan saobra}ajnica saanaliti~ko-geodetskim elementima” obeleène su sve te-mene i osovinske ta~ke sa elementima krivina, kao i ka-rakteristi~ni popre~ni profili.

Pristup otkopnim poqima na desnoj obali reke Owegostvaruje se pomo}u ~eli~nog pontonskog mosta koji jemonta`no demonta`nog tipa i koji se moè locirati pre-ko reke u zavisnosti sa napredovawem kopa.

Saobra}ajnice koje bi ~inile vezu kopa preko ponton-skog mosta i daqe do puta Lazarevac – Brajkovac tako|e }epratiti napredovawe kopa i poloàj pontonskog mosta, te}e se probijati u zavisnosti od te dinamike.

2. Vodoprivreda

Vodovodna mreà

Podru~je plana je bez prikqu~ka na vodovodnu mreù.

Kanalizacija

Kanalizaciona mreà ne postoji na podru~ju obuhva}e-nom planom.

Svi potrebni prate}i objekti sa vodovodnom i kanali-zacionom mreòm se nalaze u okviru separacije i kontej-nerskog naseqa, na udaqenosti od oko 300 m od oba leì{ta.

Odvodwavawe povr{inskih voda

Povr{inske vode se na povr{inskom kopu formirajuna dva na~ina:

– od podzemnih voda koje se osloba|aju otkopavawem ja-lovinskih naslaga otkopavawem samog sloja i iz padine,kao i

– od povr{inskih ki{nih voda koje padnu na eksploa-taciono poqe i gravitaciono se skupqaju na najniòj ko-ti kopa.

Sva otkopna poqa generalno imaju pad prema reciOweg, te se i o~ekuje dotok povr{inske vode sa istih sliv-nih povr{ina.

Zbog neposredne blizine reke Oweg i hidrauli~ne veze{qunka, reke i otkopnog poqa moè se o~ekivati akumuli-rawe vode u udubqewima.

Povr{inske vode se odvode sistemom obodnih kanalaili pumpama izbacuju iz udubqewa kopa, i odvode do Owega.

3. Elektroenergetika

Postoje}e stawe

U zoni PDR-a ili u neposrednoj blizini nalaze se sle-de}i elektroenergetski objekti.

TS 10/0,4 kâ „Pale`" sa prikqu~nim dalekovodom izpravca TS „Kula"

– Dalekovod 10 kâ koji prolazi kroz zonu – leì{ta áá(eksploataciono poqe âááá) prema TS 10/0,4 kâ „Petrovi}i".Ovaj dalekovod se mora dislocirati, da bi se omogu}ilaeksploatacija kvarca.

Planirano stawe

Za potrebe budu}e potro{we u zoni leì{ta 1 (eksplo-ataciono poqe á do â) treba obezbediti instalisanu snaguod cca 120 kW. U tom ciqu treba izgraditi TS 10/0.4 kâsnage 160 kâA, tipa SBTS, sa prikqu~kom na dalekovodpostoje}eg dalekovoda koji napaja TS „Pale`".

Kroz zonu leì{ta 2 (eksploataciono poqe âá do áH)prolazi 10 kâ dalekovod iz pravca TS „Kula" prema TSPetrovi}i. Ovaj dalekovod treba izmestiti tako da se trasapreko kopa gasi, a obilazni vod treba graditi kao me{o-viti vod sa kablovskim snopom 10 kâ i kablovskim snopom1 kâ za obezbe|ewe potrebne energije na delovima kopaelektri~ne energije za ovu zonu PDR-a se obezbe|uje iz-gradwom stubne TS – SBTS 160 kâA 10/0.4 kâ (kvara áá) saprikqu~kom na dislocirani dalekovod.

Napajawe sa izgra|enih TS vr{i}e se preko vazdu{nemreè koju treba izgraditi sa kablovskim snopom 1 kâpreko razvodnih ormana za spoqnu montaù koji se monti-raju u pojedinim eksploatacionim poqima leì{ta 1 i 2.

Za merewe potro{we elektri~ne energije i snage u obeTS }e se ugraditi merne grupe prema uslovima nadle`ne ED.

Niskonaponska mreà izgra|ena sa kablovskim snopomsadrì i dodatne provodnike 2 h 16 mm² za napajawe spoq-ne rasvete delova kopova.

Uslovi

Pri izgradwi TS elektroenergetskih objekata treba po-{tovati tehni~ke propise i tehni~ke preporuke ED Srbije.

4. Telekomunikacije

Na lokaciji obuhva}enoj izradom plana nema postoje}ihpodzemnih TT instalacija. Nema ekonomske opravdanostiza izvo|ewe radova te vrste.

5. Sakupqawe i odno{ewe ~vrstog otpada

Otpadne materije u toku redovnog rada mogu se javiti u~vrstom i te~nom obliku. ^vrste otpadne materije u kon-kretnom slu~aju predstavqa}e otpad koji poti~e od boravkazaposlenih, a koji po svom karakteru pripada kategorijikomunalnog otpada. Sav ~vrsti otpad koji se produkuje nakompleksu potrebno je organizovano sakupqati (razdvojen povrsti) u metalne nepropusne kontejnere u krugu kompleksa.

Otpad koji ima svojstvo sekundarnih sirovina (stakloi plastika) i koji je mogu}e reciklirati, sakupqati poseb-no i tretirati ga u skladu sa odredbama Zakona o postupa-wu sa otpadnim materijama („Slu`beni glasnik RS", broj25/96).

^vrsti otpad koji po svom karakteru pripada kategorijikomunalnog otpada odlagati u posebne kontejnere, ~ije }ese redovno pra`wewe i odvoèwe na gradsku deponijure{iti angaòvawem javnog komunalnog preduze}a.

B.2. Za{titno zelenilo

Po obodu objekta povr{inskog kopa i na delovima uzreku Oweg je postoje}e zelenilo koje ima ulogu za{titnogzelenila.

Povr{ina u okviru podru~ja plana pod zelenilom izno-si 8,20 ha, odnosno 22% povr{ine plana.

B.3. Posebni zahtevi i uslovi za izdavawe odobrewa za gradwu

Eksploatacija kvarca na povr{inskom kopu je planira-na da se realizuje u dva leì{ta na 10 otkopnih poqa odkojih je devet otkopnih poqa u granici plana.


Kako se Plan detaqne regulacije realizuje izgradwomotkopnih poqa, to su formirane gra|evinske parcele poje-dinih otkopnih poqa. To }e investitoru omogu}iti priba-vqawe odobrewa za gradwu za svako pojedina~no poqe, ka-ko to dinamika radova na eksploataciji bude zahtevala, uzprethodno re{avawe imovinsko-pravnih odnosa.

B.4. Bilansi planirane namene povr{ina

Bilansi planirane namene povr{ina dati su ovim po-glavqem za planirane namene povr{ina u okviru javnoggra|evinskog zemqi{ta.

Tabela br. 1 – Date su planirane povr{ine javnog gra-|evinskog zemqi{ta, kao i odnos prvog i drugog dela le-ì{ta prema ukupnom planskom obuhvatu i gra|evinskomrejonu.

Tabela br. 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Redni Namena Povr{ina

––––––––––––––– Namena––––––––––––––––––––––––––––––––broj ha %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Povr{ina plana 37,5 100

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2. Gra|evinski rejon 37,5 100

Prvo leì{te 15,4 42Drugo leì{te 22,1 58

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela br. 2 – Date su planirane povr{ine javnog gra-|evinskog zemqi{ta i wihov odnos prema povr{ini prvogi drugog leì{ta (kako je to prikazano na grafi~kom pri-logu br. 6 „Pravila gra|ewa i regulacije”).

Tabela br. 2


––––––––––––––– Namena––––––––––––––––––––––––––––––––broj ha %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Prvo leì{te 15,4 100

– povr{inski kop 10 65– plato 0,8 5– za{titno zelenilo 3,4 22– vodno zemqi{te 1,0 6,5– putno zemqi{te 0,22 1,5

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2. Drugo leì{te 22,1 100

– povr{inski kop 15,0 68– za{titno zelenilo 4,8 22– vodno zemqi{te 2,1 9– putno zemqi{te 0,2 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

B.5. Op{ti i posebni uslovi o za{titi ìvotne sredinei za{titi od elementarnih nepogoda

1. Mogu}e promene i uticaji na ìvotnu sredinu

Za povr{inski kop eksploatacije kvarca u aluvijalnimnanosima reke Oweg ura|ena je prethodna analiza uticajana ìvotnu sredinu („Geokop – inìwering", Beograd, av-gust 2003).

Planirana eksploatacija kvarca u leì{tu Oweg moèpotencijalno predstavqati uzrok degradacije ìvotne sre-dine. Prvi vid mogu}ih posledica predstavqaju uticaji koji}e se javiti tokom ure|ivawa same lokacije, izgradwe pla-niranih objekata koji su po svojoj prirodi i privremenogi trajnog karaktera. Ovi uticaji su posledica prisustvaqudi i mehanizacije, kao i tehnologije izvo|ewa radova.

Pri analizi ekolo{kih faktora koji uti~u na tehni~-ko-ekonomsku ocenu leì{ta kvarca, mogu}e je generalnoizdvojiti dve grupe ovih faktora; pozitivnih i negativnih.

U konkretnom slu~aju u pozitivne faktore mogu seubrojati:

– eksploatacijom kvarca iz aluvijalnih nanosa rekeOweg dobija se ekolo{ki prihvatqiva sirovina koja bezdaqe prerade ne sadrì u sebi {tetne sastojke za ìvotnusredinu i zdravqe qudi;

– otpadni materijal iz procesa eksploatacije i separa-cije tako|e ne sadrì {tetne sastojke za ìvotnu sredinu;

– s obzirom na to da se investitor opredelio za suvipostupak separacije, ne}e se javqati otpadne tehnolo{kevode koje bi mogle zagaditi aluvijon Owega i sam vodotok.

Negativni faktori bili bi:– uni{ti}e se deo zajednice biqaka u prostoru predvi-

|enom za budu}u eksploataciju kvarca;– mewa se reqef terena i ambijent sa svim mogu}im po-

sledicama;– tokom rada na povr{inskom kopu, a tako|e i pri radu

separacije ispoqava se niz {tetnih uticaja na biqke, ì-votiwe i qude u {irem okruèwu povr{inskog kopa i se-paracije (pra{ina, buka, izduvni gasovi i sl.).

2. Za{tita ìvotne sredine

Mere za{tite ìvotne sredine su:– da se tehni~kom dokumentacijom ta~no defini{u

poloàj i granice eksploatacionih poqa;– da se na~in i kapacitet proizvodwe vr{e prema bi-

lansnim rezervama;– da se predvide mere za{tite od rasipawa pri tran-

sportu utovarenog materijala;– ne dozvoqavaju se radovi koji na bilo koji na~in mogu

da remete reìm voda;– tokom eksploatacije uvek predvideti kori{}ewe opreme

koja poseduje ure|aje za otpra{ivawe (aspiratori i sl.);– usled ~iwenice da se najve}e izdvajawe pra{ine na

kopu vr{i pri kamionskom transportu, redovno vr{itioro{avawe transportnih puteva na povr{inskom kopu itransportnih traka unutar postrojewa separacije.

3. Tehni~ka i biolo{ka rekultivacija zemqi{ta

Eksploatacija leì{ta mineralnih sirovina povr-{inskim putem dovodi do promene reqefa i degradirawapoqoprivrednog zemqi{ta i {umskih zasada. Ova promenaje trajnog karaktera a sanirawe posledica se obavqa teh-ni~kom i biolo{kom rekultivacijom pri ~emu se teìprivo|ewu zemqi{ta prvobitnoj nameni.

Sastavni deo Glavnog rudarskog projekta mora da budei tehni~ki projekat rekultivacije povr{inskog kopa.

Problematika za{tite ìvotne sredine vezana za otva-rawe i eksploataciju povr{inskog kopa „Oweg” moè sesagledati u potrebi rekultivacije, odnosno revitalizaci-je prostora posle obavqenih radova.

Rekultivacija degradiranih prostora usled povr{in-ske eksploatacije predvi|a niz aktivnosti kojima ove pro-store treba oblikovati, pripremiti, vratiti prirodnefunkcije i, ukoliko je to mogu}e, vratiti poqoprivrednimnamenama.

Da bi se ovo ostvarilo potrebno je obaviti:– tehni~ku rekultivaciju,– biolo{ku rekultivaciju.Tehni~ka rekultivacija obuhvata tehni~ko-tehnolo{ke

aktivnosti u smislu adekvatnog selektivnog odlagawa ja-lovinskih materijala, oblikovawa prostora, uspostavqawapotrebnih komunikacija i za{titu (trajnu) prostora od po-vr{inskih (atmosferskih) voda. Dakle tehni~kom rekul-tivacijom potrebno je izvr{iti pripremu prostora prepristupawa biolo{koj rekultivaciji.

Tehni~ka rekultivacija ili tehni~ka priprema za izvo-|ewe biolo{ke revitalizacije radova defini{e se u ru-darskom projektu i ona obuhvata:

– selektivno skidawe i deponovawe humusnog sloja ra-di wegove naknadne upotrebe u oplemewivawu tla otkopa-nog prostora;

– stalna dogradwa drena`nog sistema za prikupqawe iodvod voda atmosferskog porekla iz otkopanog prostora;


– nano{ewe i ravnawe humusnog sloja na kosine i eta-`ne ravni radi otpo~iwawa biolo{kih revitalizacionihradova.

Biolo{ka rekultivacija podrazumeva kratkoro~ne i du-goro~ne mere biolo{ke pripreme degradiranih sterilnihpovr{ina i kona~ne aktivnosti na vra}awu biolo{kihfunkcija tretiranih povr{ina.

Sve navedene aktivnosti od tehni~ke do biolo{ke re-kultivacije me|usobno se uslovqavaju i u realizaciji po-stoji logi~nost redosleda wihovog sprovo|ewa. To izisku-je ne samo disciplinu u sprovo|ewu mera ve} i po{tovawedinamike realizacije aktivnosti u kojoj je faktor vreme-na veoma izraèn. Dakle, pored po{tovawa projektnih re-{ewa i wihovog potpunog izvo|ewa, potrebno je znatnovreme za ostvarivawe postavqenog ciqa.

4. Za{ti}ena prirodna i kulturna dobra

U blizini povr{inskog kopa nema za{ti}enih prirod-nih i kulturnih dobara, u skladu sa uslovima dobijenim odZavoda za za{titu prirode Srbije i Zavoda za za{titu spo-menika kulture grada Beograda.

Investitor je duàn da ukoliko u toku izvo|ewa rado-va nai|e na prirodno dobro ili arheolo{ke nalaze, obu-stavi radove i obavezno obavesti nadle`ni zavod o tome.

5. Za{tita od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa

Saglasno Pravilniku o merama za{tite od elementar-nih nepogoda i drugih ve}ih nepogoda i opasnosti, elemen-tarne nepogodne obuhvataju:

Zemqotres

Lokacija Plana detaqne regulacije se nalazi u podru~-ju seizmi~kog inteziteta âááá stepna MKS, {to odgovaraintenzitetu sredwe razorne mo}i.

Uzimaju}i u obzir sve projektovane geometrijske para-metre povr{inskog kopa eventualni zemqotres navedenogintenziteta ne moè izazvati obru{avawe zemqi{ta i ru-{ewe ve}ih razmera, samim tim ne moè izazvati {tetneposledice u prostoru kopa i izvan wega.

Atmosfersko pra`wewe

Pojedini objekti rudarskog kompleksa, s obzirom nagabarite i tehnolo{ke karakteristike su potencijalnougroèni od ove prirodne pojave, kao elementarne nepogo-de, potrebno je preduzeti sve neophodne mere gromobranskeza{tite.

Poàr

Poàr kao potencijalna opasnost u tehnologiji otkri-vawa i dobijawa mineralne sirovine i odlagawa jalovinene postoji.

Ratna razarawa

Lazarevac je kao grad svrstan u ~etvrti stepen ugroè-nosti stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih dej-stava. To podrazumeva da se za{tita qudstva i materijal-nih dobara planira u rovovskim i drugim zaklonima a uslu~aju neposredne ratne opasnosti i dodatnom izgradwomobjekata za{tite.

B.6. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskogzemqi{ta i izvori finansirawa radova na ure|ivawu

zemqi{ta

1. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta

Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta se sastoji od:– pripremnih radova i– izvo|ewe radova.Pripremni radovi se odvijaju na celoj povr{ini kopa

dok }e se izvo|ewe radova obavqati sukcesivno, u skladu sadinamikom eksploatacije na povr{inskom kopu.

Potrebna sredstva za sredworo~ni program ure|ivawajavnog gra|evinskog zemqi{ta su data u narednoj tabeli:––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Opis radova Vrednost (din.)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pripremni radovi

1. Osniva~ka ulagawa– izrada tehni~ke dokumentacije 10.080.020– promena namene poqoprivrednog

u gra|evinsko zemqi{te 289.958– otkup zemqi{ta 10.500.000

2. Istra`ni radovi 47.767

3. Gra|evinski radovi i objekti– rekonstrukcija puta 6.600.000– vodosnabdevawe 1.030.000– fekalna kanalizacija 250.000

4. Elektroradovi 4.600.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvo|ewe radova

2. Rekultivacija 312.200––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno: 33.709.945––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2. Izvori finansirawa radova na ure|ivawu zemqi{ta

Sredstva za realizaciju sredworo~nog programa ure|i-vawa javnog gra|evinskog zemqi{ta obezbe|uje investitorKolubara „Gra|evinar” iz svojih investicionih ulagawa isukcesivno realizacijom planirane ekskploatacije kvarca.

V. PRAVILA GRA\EWA

V.1. Plan parcelacije

Gra|evinske parcele su formirane za svako pojedina~nootkopno poqe u okviru povr{inskog kopa.

Gra|evinske parcele su obeleène brojevima 1–15 kakoje to prikazano u grafi~kom prilogu br. 4 „Plan parcela-cije sa elementima za obeleàvawe planiranih javnihpovr{ina".

Koordinate ta~aka parcelacije su date na grafi~komprilogu br. 4.

1. Pravila gra|ewa za objekat – povr{inski kop

Na leì{tu kvarca Oweg dosada{wim istraìvawimaizdvojeno je 10 otkopnih poqa, od ~ega u prvom leì{tupet poqa, a u drugom leì{tu ~etiri poqa.

Otvarawe i eksploatacija leì{ta zapo~iwe na otkop-nom poqu 1. [to se ti~e separacije rovne sirovine – kvar-ca, u pitawu je fiksno, tj. stabilno separaciono postroje-we koje }e biti locirano na otkopnom poqu 2.

U neposrednoj blizini, ali izvan granica plana, for-mirano je separaciono postrojewe i kontejnersko naseqe ufunkciji kopa.

U podru~ju obuhvata plana nije planirana izgradwaobjekata visokogradwe.

Uslovi budu}e eksploatacije kvarca leì{ta Oweg mo-gu se oceniti povoqnim.

Eksploatacioni vek povr{inskog kopa je 10,48 godina.Umesto skupih radova na izme{tawu reke Oweg i seo-

skog puta, predvi|eno je da se uz wih ostave trajni sigur-nosni stubovi, {to zna~i da se otkopavawem ne}e remeti-ti ni reìm reke. Izabrana tehnolo{ka {ema eksploata-cije i separacije omogu}i}e da se prakti~no istovremenosa otkopavawem vr{i i rekultivacija degradiranog zemqi-{ta. Tako, nakon zavr{etka eksploatacije u jednom poqu,jedini trag od eksploatacije bi}e zavr{na kosina kopa(veza rekultivisane povr{ine unutra{wih odlagali{ta saokolnim terenom) koja mora uvek biti maweg nagiba od10% jer se time spre~ava erozija i ne naru{avaju uslovi zaodvijawe saobra}aja (poqoprivrednih radova) na terenukoji je bio zahva}en eksploatacijom.


Tehnologija rada je ista za sva poqa. Radovi na eksplo-ataciji obuhvati}e:

– skidawe humusa,– otkopavawe raskrivke sa prebacivawem u otkopani

prostor,– otkopavawe sa utovarom rude na separaciju,– separacija rude,– vra}awe humusa i zavr{no planirawe povr{ina.

Skidawe humusa

Humus se skida buldoèrom u sloju od 30 cm prose~neduìne 10 m i deponuje van pojasa za eksploataciju u gra-nicama otkopnog poqa.

Otkopavawe raskrivke sa prebacivawem u otkopani prostor

Raskrivka se otkopava i prebacuje direktno u otkopaniprostor. Samo se pri otvarawu prvog pojasa raskrivka de-ponuje van pojasa otkopavawa, ~ime se stvara privremenoodlagali{te raskrivke, koja se vra}a u otkopni prostor pozavr{etku otkopavawa poqa.

Otkopavawe rude sa utovarom na separaciji

Otkopavawe rude se obavqa da bi se potom ruda tran-sportovala do bunkera separacije. Prose~na duìna tran-sporta je 60 m, u prvom poqu, a u ostalim poqima kre}e seod 30 do 50 m. U povratku se prenosi jalovina od separaci-je u otkopani prostor. Jalovina u ovom slu~aju predstavqanekomercijalni kvarc.

Separacija rude

Separacija rude vr{i se suvim postupkom. Ova okol-nost umnogome doprinosi za{titi reke Oweg s obzirom nato da se ne}e javqati otpadne vode pri prawu rude (izdva-jawu rude od jalovinskog materijala) iz zahva}enog produk-tivnog sloja.

Vra}awe humusa i zavr{no planirawe povr{ina

Posle otkopavawa i prebacivawa jalovinskih masa uotkopni prostor, odloèna jalovina se poravnava.

Posle prebacivawa humusa na planiranu povr{inu, vr-{i se zavr{no planirawe humusa.

Odlagawe jalovine

Ne postoji potreba za formirawem trajnog odlagali-{ta jalovine. Po{to se separacija vr{i van povr{ine sa-mog kopa, jalovina se vra}a u otkopni prostor.

Planirana godi{wa proizvodwa i vek eksploatacije kopa

Planirana godi{wa proizvodwa od 20.000 t komerci-jalnog kvarca. Prema elaboratu o rezervama, planirane re-zerve kvarca su (A+B) 24906 t 227407 t, {to ukupno iznosi252.313 t.

Objekti visokogradwe

U okviru povr{inskog kopa ne planira se izgradwaobjekata zbog neposredne blizine objekata separacije ikontejnerskog naseqa. Wihov poloàj je na povoqnom ra-stojawu u odnosu na oba leì{ta.

Vek eksploatacije

Vek ekskploatacije kopa odre|uje se iz odnosa raspolo-ìvih eksploatacionih rezervi i godi{wih potreba iz ~egasledi da je vek eksploatacije leì{ta 10,48 god.

G. SMERNICE ZA PRIMENU I SPROVO\EWE PLANA DETAQNE REGULACIJE

Odobrewe za gradwu izdaje nadle`ni op{tinski organna osnovu izvoda iz ubranisti~kog plana, u skladu sa odred-bama ovog plana. Pravila izgradwe i regulacije se defini{upojedina~no za svaki objekat na gra|evinskoj parceli.

Plan detaqne regulacije za eksploataciju kvaraca ualuvijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovca op-{tina Lazarevac, ura|en je u tri istovetna primerka u ana-lognom i ~etiri primerka u digitalnom obliku.

D. GRAFI^KI PRILOZI

Grafi~ki prilozi plana su:1. Poloàj planskog prostora u odnosu

na {ire okruèwe R 1:25.0002. Geodetska podloga sa granicom plana

i postoje}im javnim gra|evinskim zemqi{tem R 1:2.500

3. Plan saobra}ajnica sa analiti~ko--geodetskim elementima R 1:2.500

4. Plan parcelacije sa elementima za obeleàvawe planiranih javnih povr{ina R 1:2.500

5. Namena povr{ina R 1:2.5006. Pravila gra|ewa i regulacije R 1:2.5007. Plan tehni~ke i biolo{ke rekultivacije

prostora R 1:2.5008. Planirani sistem mreà i objekata

komunalne infrastrukture R 1:2.500

\. DOKUMENTACIJA

– Izvod iz prethodne studije opravdanosti– Sadràj prethodne analize uticaja na ìvotnu sredinu– Potvrda o rezervama Ministarstva rudarstva i ener-

getike br. 310-02-00536/2002-09 od 6. februara 2003. god.– Odluka o izradi urbanisti~kog projekta za eksploata-

ciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg" kod selaBrajkovca – op{tina Lazarevac

– Bele{ka sa sastanka u Ministarstvu urbanizma i gra-|evina odrànog 26. maja 2003. god.

– Izvod iz Prostornog plana Republike Srbije– Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tine

Lazarevac br. 06-101/2003-02 od 13. novembra 2003. god.– Ugovor broj 403 od 17. jula 2003. god.– Ugovor broj 3708 od 18. jula 2003. god.– Odluka o izradi Plana detaqne regulacije za eksplo-

ataciju kvarca u aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod se-la Brajkovac – op{tina Lazarevac br. 06-102/2003-IO od18. novembra 2003. god.

– Zahtev za mi{qewe AD „Infoplan" Ministarstvugra|evina i urbanizma br. 72 od 27. februara 2004. god.

– Mi{qewe Ministarstva za kapitalne investicijeSektor za urbanizam i prostorno planirawe br. 011-00-00087/2004-10 od 15. marta 2004. god.

– Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tineLazarevac br. 06-38/2004-02 od 26. aprila 2004. god.

– Odluka o upu}ivawu Plana na javni uvid broj 06-44/2004 od 12. maja 2004. god.

– JVP „Srbijavode” br. 4279/2 od 8. oktobra 2003. god.– EPS JP „Elektrosrbija” Kraqevo ED „Lazarevac” br.

02/4-3477 od 28. novembra 2003. god.– Telekom Srbija TD za privatne korisnike „Beograd”

filijala „Beograd” 2 br. 235/2003 od 20. novembra 2003. god.– Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore sektor za

gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost uprava za ure|eweprostora i infrastrukturu odbrane int. broj 888-6 od 3. de-cembra 2003. god.

– Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beogradabr. 5531 od 15. oktobra 2003. god.

– Zavod za za{titu prirode Srbije br. 03-908/4 od 15. de-cembra 2003. god.

– Javno preduze}e za komunalne poslove „Lazarevac” br.02-1122/2 od 1. oktobra 2003. god.

– Izvod iz kopije plana– Ekonomska ocena opravdanosti investicije


– Re{ewe Ministarstva za za{titu prirodnih bogat-stava i ìvotne sredine br. 353-02-01032/2003-02 od 5. no-vembra 2003. god.

– Zapisnik br. 320-13/2004-04 od 16. januara 2004. god.– Re{ewe sekretarijata za privredu gradske uprave gra-

da Beograd br. âááá-320-76/2003 od 9. decembra 2003. god.– Re{ewe Ministarstva poqoprivrede i vodoprivrede

br. 320-11-01481/2003-06 od 27. februara 2004. godinePlan detaqne regulacije za eksploataciju kvaraca u

aluvijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovca –op{tina Lazarevac, stupa na snagu osmog dana od dana ob-javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda".



Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i iz-gradwi („Slu`bni glasnik RS", broj 47/2003) i ~lana 19.ta~ka 2. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine La-zarevac („Slu`beni list grada Beograda", broj 2/2001),Skup{tina op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 2. jula2004. godine donela je


ZA EKSPLOATACIJU GRANODIORITA NA POVR-[INSKOM KOPU „PLO^NIK” U BRAJKOVCU

A. UVOD

Plan detaqne regulacije za eksploataciju granodioritana povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu sastoji se od:

– Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á),– Grafi~kog dela (sveska áá),– Dokumentacionog dela (sveska ááá).Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á) i gra-

fi~ki deo (sveska áá) delovi su plana detaqne regulacijekoji se objavquju, dok je dokumentacioni deo (sveska ááá)deo Plana detaqne regulacije koji se ne objavquje, ali sestavqa na javni uvid.

A.1. Povod i ciq izrade Plana detaqne regulacije

Podru~je obuhva}eno Planom detaqne regulacije jeProstornim planom Republike Srbije evidentirano kaopodru~je energetskih resursa u okviru [umadijske zone po-vr{inske eksploatacije mineralnih sirovina.

Za deo podru~ja plana koji je razra|en u ovom planu de-taqne regulacije postoji ura|en i verifikovan Glavni ru-darski projekat za eksploataciju granodiorita leì{ta„Plo~nik" – Brajkovac (DP „Kolubara – projekt" Lazare-vac, 2003. godine) ~iji sastavni deo ~ini i Projekat teh-ni~ke rekultivacije.

Povod i ciq za izradu plana je:– potreba da se planski omogu}i eksploatacija grano-

diorita na lokalitetu Plo~nik u Brajkovcu,– da se u toku eksploatacije obezbedi nesmetano funk-

cionisawe prostora u neposrednom okruèwu povr{in-skog kopa,

– planirawe infrastrukture za potrebe funkcionisa-wa povr{inskog kopa koja je sastavni deo {ireg infra-strukturnog sistema i ostaje u funkciji i nakon zavr{et-ka eksploatacije,

– da u toku i po zavr{etku ekploatacije investitor imaobavezu da vr{i rekultivaciju degradiranog zemqi{ta iomogu}i wegovu budu}u trajnu namenu na osnovu odgovaraju-}e projektne dokumentacije,

– da se planski usmeri ulagawe i izgradwa u podru~jupovr{inskog kopa i wegovog okruèwa.




– Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e-wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslovi-ma i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla-snik RS", broj 12/04);

– Odluka o izradi Urbanisti~kog projekta za eksploa-taciju granodiorita na povr{inskom kopu „Plo~nik” uBrajkovcu br. 06-99/2002-IO od 29. januara 2003. god.;

– Mi{qewe Komisije za planove SO Lazarevac br. 06-94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god.;

– Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulaci-je za eksploataciju granodiorita na povr{inskom kopu„Plo~nik” u Brajkovcu br. 06-102/2003-IO od 18. novembra2003.;

– Izve{taj Komisije za planove odràne 26. aprila2004. godine u Lazarevcu.



A.3. Obuhvat Plana

Podru~je koje zahvata Plan detaqne regulacije pripadateritoriji op{tine Lazarevac, a obuhvata katastarske par-cele u katastarskim op{tinama Brajkovac i Barzilovica.

Plan detaqne regulacije obuhvata slede}e katastarskeparcele, i to:

– KO Barzilovica: 314/2; 300/4; 2047 (put);– KO Brajkovac: 8/1 (deo); 8/2; 179; 183/1; 183/2; 183/3;

183/4; 183/5; 183/6; 183/7; 184; 185/2; 185/3; 186; 187; 188;189/1; 189/2; 189/3; 2609 (potok Plo~nik), 2489 (put).

Granica Plana polazi na severu od trome|e katastar-skih parcela broj 300/4, 300/5, 2047 KO Barzilovica i obu-hvataju}i katastarsku parcelu 300/4 KO Barzilovica ide kaseveroistoku koritom potoka Plo~nika kat. parcela broj2609 do najisturenije severozapadne ta~ke kat. parcelabroj 8/1 KO Brajkovac, se~e pravom linijom duìne 130 mkat. parcelu broj 8/1 KO Brajkovac dolazi do puta kat. par-cela broj 2489 KO Brajkovac i nastavqa ka jugozapadu le-vom ivicom puta kat. parc. broj 2489 KO Brajkovac do ras-krsnice sa poqskim putem kat. parc. broj 189/2 KO Brajko-vac i nastavqa ovim putem do najisto~nije ta~ke kat. parc.broj 188 KO Brajkovac, obuhvata celu kat. parc. broj 188 KOBrajkovac i nastavqa na sever koritom potoka Plo~nikkat. parc. broj 2609 KO Brajkovac do puta kat. parc. broj2047 KO Barzlovica i ide na sever levom ivicom puta doraskrsnice sa putem Milanovac – Lazarevac (kat. parcelabroj 124/2 KO Barzilovica), vra}a se na jug obuhvataju}iovaj put do po~etne ta~ke.

Brojevi katastarskih parcela identifikovani su na ge-odetskim podlogama u razmeri R 1:2.500.

U slu~aju neusagla{enosti izme|u popisa katastarskihparcela i grafi~kog priloga br. 2 „Goedetska podloga sagranicom plana i postoje}im javnim gra|evinskim zemqi-{tem", vaè podaci iz grafi~kog priloga.


Plan detaqne regulacije obuhvata prostor povr{ine19,00 ha, na teritoriji op{tine Lazarevac, odnosno delo-ve katastarskih op{tina Barzilovica i Brajkovac.


Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te (u smislu vla-sni{tva) ~ine postoje}i pristupni putevi: kat. parcela


br. 2047 KO Barzilovica, kat. parcela br. 2489 KO Brajko-vac i potok Plo~nik: kat. parcela br. 2609, 8/1 (vlasni-{tvo JP „Srbija{ume", 8/2, 185/3, 186 i 187 (vlasni{tvo JP„Kolubara gra|evinar"), sve KO Brajkovac.


Planirano javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata ze-mqi{te planirano za izgradwu objekta povr{inskog kopa.

Javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata sve katastarskeparcele unutar granice Plana detaqne regulacije, koje }ese nakon pribavqawa u dràvnu svojinu proglasiti javnimgra|evinskim zemqi{tem.

B. PRAVILA URE\EWA


1. Saobra}aj

Postoje}i pristupni putevi u okviru planskog podru~-ja se zadràvaju i rekonstrui{u. Rekonstrukcija se odnosina delimi~nu izmenu elemenata trase: pravci i krivine,izradu savremenog kolovoza asfalt-betonom.

Postoje}a pristupna saobra}ajnica prelazi preko poto-ka Plo~nik i u skladu sa tim preko potoka treba izgradi-ti propisanu silazno – izlaznu rampu za prelaz mehaniza-cije i ostalih motornih vozila, a potok na tom delu zace-viti (∅ 1000).

U blizini objekata prate}ih sadràja planiran je par-king za putni~ka i teretna vozila.

Na grafi~kom prilogu br. 3 „Plan saobra}ajnica saanaliti~ko-geodetskim elementima” obeleène su sve te-mene i osovinske ta~ke sa elementima krivina i dati po-pre~ni profili za planirane saobra}ajnice.

2. Vodoprivreda

Vodovodna mreà

Podru~je plana je bez prikqu~ka na vodovodnu mreù. Ukoridoru puta Lazarevac – Brajkovac na udaqenosti od oko1,5 km postoji lokalni mesni vodovod za snabdevawe pija-}om vodom, odakle se moè koristiti za potrebe radnikana povr{inskom kopu. Snabdevawe pija}om vodom }e se re-{iti kopawem posebnog bunara.

Tehnolo{ki postupak odvajawa blokova granodioritaiz stenske mase dijamantskim uètom zahteva znatnu koli-~ini vode (potrebno 30 l/min). Snabdevawe industrijskomvodom obezbedi}e se iz potoka Plo~nik koji ne presu{ujeiako u toku godine nivo vode osciluje. Ipak, i u letwimmesecima nivo vode je zadovoqavaju}i. Predvi|eno je da sevoda za tehnolo{ke potrebe recilkuli{e i u tu svrhu pred-vi|ena je izrada talo`nih bazena i bazena ~iste tehnolo-{ke vode. Tako|e treba obezbediti jedan pokretni (monta-`no-demonta`ni) rezervoar iznad kote rada dijamantskeìce kako bi voda gravitaciono opsluìvala ìcu u rezu~iji kapacitet treba da iznosi najmawe 20 m³.

Kanalizacija

Kanalizaciona mreà ne postoji, nego }e se za potrebepovr{inskog kopa izgraditi vodonepropusna septi~ka jama,kako je to prikazano na grafi~kom prilogu br. 7 „Plani-rani sistem mreà i objekata komunalne infrastrukture".Obavezno je redovno pra`wewe septi~ke jame od nadle-`nog komunalnog preduze}a.

Te~ne otpadne materije javqaju se u obliku otpadnih vo-da. Zna~ajno je ista}i da „pravih tehnolo{kih – otpadnihvoda nema", postoje}im tehnolo{kim procesom. Otpadnevode poti~u od odràvawa i sanitarno-fekalne vode.Tretman ovih voda planiran je organizovanim sakupqawempomo}u lokalne kanalizacione mreè i wihovim odvo|e-wem u vodonepropusnu septi~ku jamu.



– od podzemnih voda koje se osloba|aju otkopavawem ja-lovinskih naslaga iznad kamena, otkopavawem samog slojai iz padine, kao i

– od povr{inskih ki{nih koje padnu na eksploatacionopoqe i gravitaciono se skupqaju na najniòj koti kopa.

Povr{inske vode se gravitacijski odvode ili pumpamaizbacuju van kontura kopa, i odvode do starog korita Plo~-nika.


Postoje}e stawe

U zoni povr{inskog kopa „Plo~nik” u Brajkovcu, po-stoji TS 10/0,4 kâ snage 250 KVA sa ugra|enim transfor-matorom snage 50 KVA, {to zadovoqava sada{we potrebe.

Napajawe TS se vr{i preko 10 kâ dalekovoda koji po-vezuje TS br. 123304 sa TS br. 123409, koji se u delu odla-gali{ta mora obavezno izmestiti (tri stubna mesta).

Plan

TS je namewena iskqu~ivo za potrebe kamenoloma i saiste }e se napajati svi prate}i sadràji kamenoloma. Na-pajawe objekata vr{i}e se kablom tipa HR44-ASJ 4x16 mm².

Merewe potro{we elektri~ne energije vr{i}e se prekodirektne merne grupe 3h380/220 â 50 Hz ugra|ene u samoj TS.

Du` pristupne saobra}ajnice u zoni objekata prate}egsadràja predvi|a se izgradwa javne rasvete na posebnimstubovima, sa ìvinim svetiqkama snage 125 W, napajanihkablovskim snopom hoo/o-A 2h16 mm².

Pri aktivirawu áá faze kamenoloma, predvi|a se posta-vqawe kablovskog razvodnog ormana sa prikqu~kom na TS„Kamenolom” kablom odgovaraju}eg preseka.

U slu~aju potrebe za ve}om angaòvanom snagom u odno-su na trenutnu investitor je duàn da od nadle`ne EDpribavi elektroenergetsku saglasnost, a snagu TS uz zame-nu transformatora prilagodi novim zahtevima.

4. Telekomunikacije

Postoje}i nadzemni TT kabl koji ide preko planiranogpovr{inskog kopa treba izmestiti zapadno, s druge stranepotoka Plo~nik sa istim brojem i rastojawem (40–45 m)spoqnih izvoda u mesnoj TT mreì.


Otpadne materije u toku redovnog rada kamenoloma mo-gu se javiti u ~vrstom i te~nom obliku. ^vrste otpadne ma-terije u konkretnom slu~aju predstavqa}e otpad koji poti~eod boravka zaposlenih, a koji po svom karakteru pripadakategoriji komunalnog otpada. Sav ~vrsti otpad koji seprodukuje na kompleksu potrebno je organizovano sakupqati(razdvojen po vrsti) u metalne nepropusne kontejnere ukrugu kompleksa.

Otpad koji ima svojstvo sekundarnih sirovina (stakloi plastika) i koji je mogu}e reciklirati, sakupqati posebnoi tretirati ga u skladu sa odredbama Zakona o postupawu saotpadnim materijama („Slu`beni glasnik RS", broj 25/96).

^vrsti otpad koji po svom karakteru pripada kategorijikomunalnog otpada, odlagati u posebne kontejnere, ~ije }ese redovno pra`wewe i odvoèwe na gradsku deponijuorganizovati angaòvawem javnog komunalnog preduze}a.


Po obodu objekta povr{inskog kopa ostavqeno je zele-nilo koje ima ulogu za{titnog zelenila. [irina pojasaza{titnog zelenila je promenqiva i iznosi min. 10 m u od-nosu na susedne parcele.

Povr{ina u okviru á faze eksploatacije pod zelenilomiznosi 6,5 ha odnosno 32% kopa.



Eksploatacija granodiorita na povr{inskom kopu jeplanirana da se realizuje u dve faze.

Prva faza obuhvata zapadni deo povr{inskog kopa, dokdrugoj fazi pripada ostatak planiranog prostora u isto~-nom delu.

Kako se Plan detaqne regulacije realizuje izgradwomrazli~itih objekata u funkciji kopa, to je i za svaki obje-kat na kopu formirana posebna gra|evinska parcela, {to}e investitoru omogu}iti pribavqawe odobrewa za gradwuza svaki pojedina~ni objekat, kako to dinamika radova naeksploatacionom poqu bude zahtevala.



Tabela br. 1 – Date su planirane povr{ine javnog gra-|evinskog zemqi{ta, kao i wihov odnos prema planskomobuhvatu

Tabela br. 1


––––––––––––––– Namena –––––––––––––––––––––broj ha %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––á Gra|evinski rejon 19 100áá Javno gra|evinsko zemqi{te 19 1001. á faza kopa 9,52 50,3

– kontura kopa 2,41– odlagali{te 0,43– za{titno zelenilo oko kopa 6,14– manipulativni plato

sa internim putem 0,542. áá faza kopa 7,87 41,03. za{titno zelenilo 0,34 1,74. potok Plo~nik 0,52 3,05. putno zemqi{te 0,75 4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno: povr{ina plana 19 100

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Tabela br. 2 – Planirane povr{ine u okviru á faze po-

vr{inskog kopa i wihov odnos prema obuhvatu á faze kopa.

Tabela br. 2


––––––––––––––– Namena –––––––––––––––––––––broj ha %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––á á faza 9,52 100

kontura kopa 2,41 25,5odlagali{te 0,43 4,5za{titno zelenilo oko kopa 6,14 64,5manipulativni plato sa internim putem 0,53 5,5

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

B.5. Op{ti i posebni uslovi o za{titi ìvotne sredinei za{titi od elementarnih nepogoda


Aerozaga|ewe pri povr{inskoj eksploataciji spada uhemijsko zaga|ewe zbog prisustva razli~itih gasova kao{to su ugqendioksid, azotdioksid, azotmonoksid, sumpor-dioksid i dr. i mehani~ko od ~a|i.

Odvijawe radova na eksploataciji leì{ta granodio-rita „Plo~nik” ne moè bitno uticati na kvalitet vazdu-ha usled male koli~ine izduvnih gasova od motora sa unu-tra{wim sagorevawem a drugih izvora {tetnih gasova ne-ma, niti drugih izvora toplote i ova zaga|ewa }e se odvi-jati samo u neposrednoj okolini ma{ina.

Pra{ina koja se stvara na kopu (o~ekuje se samo u uèmprostoru bu{ewa eksploatacionih rupa), javqa se samo uizrazito su{nom periodu, brzo se sleè a zbog velikekrupno}e ~estica i wihove teìne ne lebdi u vazduhu.Uzev{i u obzir vazdu{na strujawa, prisustvo zelenih po-vr{ina i ~iwenicu da je kop visinskog tipa kvalitet va-zduha u bliòj i daqoj okolini je prakti~no nepromenqiv.

U procesu povr{inske eksploatacije granodiorita prirezawu se koristi voda iz potoka koji proti~e pored leì-{ta. S obzirom na to da ona u procesu kruì i da se talo-ì u bazenima koji se povremeno ~iste, ne}e se daqe ispu-{tati, a u leì{tu nije konstatovana izdan, pa se ne o~e-kuje zaga|ewe podzemnih i povr{inskih voda.

Atmosferske vode se nezaga|ene odvode gravitacijskiili se pumpama izbacuje van konture kope.

Uticaj rudarskih radova na zemqi{te ogleda se u wego-vom degradirawu i naru{avawu, {to je neminovno pri ova-kvoj vrsti eksploatacije.

Nivo buke je u dozvoqenim granicama u bliòj i {irojokolini kopa, s obzirom na to da }e se na eksploatacijiraditi sa standardnom i atestiranom opremom.

Jonizuju}ih i nejonizuju}ih zra~ewa nema.Eksploatacija leì{ta granodiorita ne uti~e nega-

tivno na zdravqe stanovni{tva, kao {to se vidi iz izve-{taja o ispitivawu sadràja radionukleida ura|enom odstrane laboratorije instituta za nuklearne nauke „Vin~a".Brajkova~ki granodiorit kao mineralna sirovina ispuwa-va zakonske uslove u pogledu sadràja radionukleida zaupotrebu: za enterijer, za eksterijer i u niskogradwi i ni-je {tetan po zdravqe, jer se ne proizvode niti otvorene ni-ti agresivne materije, ne remete se podzemni niti povr-{inski vodotokovi.

îwenica da u procesu dobijawa mermernih blokovanema velikih izvora toplote niti vodenih isparewa ukazu-je da nema uticaja na klimu niti na uèm niti na {irempodru~ju.


Mere za{tite ìvotne sredine su:– eksploatacija i svi prate}i sadràji moraju se odvi-

jati unutar povr{inskog kopa, odnosno u granici plana;– tehni~ka dokumentacija, na osnovu koje se vr{i eks-

ploatacija, mora biti sveobuhvatna i u skladu sa svim za-konskim i tehni~kim propisima;

– na~in i kapacitet eksploatacije moraju biti u skladusa bilansom rezervi i tehni~kom dokumentacijom;

– da se u eksploataciji i transportu koristi opremapredvi|ena tehni~kom dokumentacijom;

– da se ne dozvoqavaju radovi koji na bilo koji na~inremete reìm podzemnih voda.

3. Tehni~ka i bilo{ka rekultivacija zemqi{ta

Eksploatacija leì{ta mineralnih sirovina povr-{inskim putem dovodi do promene reqefa i degradirawapoqoprivrednog zemqi{ta i {umskih zasada. Ova promenaje trajnog karaktera a sanirawe posledica se obavqa re-kultivacijom pri ~emu se teì privo|ewu zemqi{ta prvo-bitnoj nameni.

Da bi se ovo ostvarilo potrebno je obaviti:– tehni~ku rekultivaciju– biolo{ku rekultivaciju.Tehni~ka rekultivacija obuhvata tehni~ko-tehnolo{ke

aktivnosti u smislu adekvatnog selektivnog odlagawa ja-lovinskih materijala, oblikovawa prostora, uspostavqawapotrebnih komunikacija i za{titu (trajnu) prostora od po-vr{inskih (atmosferskih) voda. Dakle, tehni~kom rekul-tivacijom je potrebno izvr{iti pripremu prostora prepristupawa bilo{koj rekultivaciji.

Biolo{ka rekultivacija podrazumeva kratkoro~ne i du-goro~ne mere biolo{ke pripreme degradiranih povr{inai kona~ne aktivnosti na vra}awu bilo{kih funkcija tre-tiranih povr{ina.


Tehni~ka rekultivacija ili tehni~ka priprema za izvo-|ewe biolo{ke revitalizacije radova obuhvata:

– selektivno skidawe i deponovawe humusnog sloja ra-di wegove naknadne upotrebe u oplemewivawu tla otkopa-nog prostora;

– delimi~no ravnawe i korekciju kosina i eta`nihravni u ciqu dovo|ewa objekta u kona~nu geometrijskuformu, svo|ewe kosina prvih {est jalovinskih etaà napad najmawe 1:1;

– stalnu dogradwu drena`nog sistema za prikupqawe iodvod voda atmosferskog porekla iz otkopanog prostora;

– nano{ewe i ravnawe humusnog sloja na kosine i eta-`ne ravni radi otpo~iwawa biolo{ke rekultivacije.

Dinamika napredovawa radova na tehni~koj rekultiva-ciji prostora povr{inskog kopa granodiorita „Plo~ni-ka" u direktnoj je vezi sa dinamikom eksploatacije kamenai dinamikom odlagawa jalovinskih materijala.

Biolo{ka rekultivacija ima za ciq da se primenom od-re|enih biolo{kih, agrotehni~kih i meliorativnih meraobnovi poreme}eni ekosistem i unapredi pejza`na vred-nost predela. Rekultivacijom }e se formirati otporanbiqni pokriva~ koji }e po produktivnim karakteristika-ma biti isti kao i na autohtonom zemqi{tu u neposrednomokruèwu. Na taj na~in }e se unaprediti upotrebna vred-nost predela sa mogu}no{}u vi{enamenskog kori{}ewa.

Radovi na bilo{koj rekultivaciji }e u potpunosti pra-titi dinamiku zavr{etka radova na tehni~koj rekultivaci-ji. Prednost }e imati jesewa sadwa, a zatravqivawe }e seizvoditi u prole}e nakon zavr{enih radova na rekultiva-ciji po{umqavawem.



Investitor je duàn da ukoliko u toku izvo|ewa rado-va nai|e na prirodno dobro ili arheolo{ke nalaze, obu-stavi radove i obavezno obavesti nadle`ni zavod o tome.



Zemqotres

Lokacija Plana detaqne regulacije nalazi se u podru~-ju seizmi~kog inteziteta âááá stepna MKS, {to odgovaraintenzitetu sredwe razorne mo}i.

Uzimaju}i u obzir sve projektovane geometrijske para-metre povr{inskog kopa eventualni zemqotres navedenogintenziteta ne moè izazvati obru{avawe zemqi{ta i ru-{ewe ve}ih razmera, samim tim ne moè izazvati {tetneposledice u prostoru kopa i izvan wega.


Pojedini objekti rudarskog kompleksa, s obzirom nagabarite i tehnolo{ke karakteristike, potencijalno suugroèni od ove prirodne pojave, kao elementarne nepogo-de. Potrebno je preduzeti sve neophodne mere gromobran-ske za{tite.

Poplava

S obzirom na konfiguraciju terena na kome je lociranoleì{te „Plo~nik", kao i na hidrogeolo{ke karakteri-stike leì{ta i hidrolo{ku situaciju okolnog podru~ja,ne postoji realna opasnost od prodora ve}e koli~ine vodeu prostor kopa sa povr{ine ili podzemnog dela leì{ta,pa se iskqu~uje mogu}nost ugroàvawa qudi, tehnolo{keopreme i rudarskih objekata u samom otkopnom prostorukao i okolnog prostora ìvotne sredine.

Poàr

Poàr kao potencijalna opasnost u tehnologiji otkri-vawa i dobijawa mineralne sirovine i odlagawa jalovine nepostoji.

Ratna razarawa

Lazarevac je kao grad svrstan u ~etvrti stepen ugroè-nosti stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih dej-stava. To podrazumeva da se za{tita qudstva i materijalnihdobara planira u rovovskim i drugim zaklonima a u slu~ajuneposredne ratne opasnosti i dodatnom izgradwom objekataza{tite.

B.6. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskogzemqi{ta i izvori finansirawa radova na ure|ivawu

zemqi{ta


Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta sastoji se od:– pripremnih radova i– izvo|ewa radova.Pripremni radovi odvijaju se na celoj povr{ini á fa-

ze povr{inskog kopa, dok }e se izvo|ewe radova obavqatisukcesivno u skladu sa dinamikom eksploatacije na povr-{inskom kopu.


Opis radova Vrednost (din.)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pripremni radovi1. Osniva~ka ulagawa

– izrada tehni~ke dokumentacije 6.552.0001. promena namene poqoprivrednog


2. Istra`ni radovi 36.650.000

3. Gra|evinski radovi i objekti– izgradwa i rekonstrukcija puta 6.600.000– vodosnabdevawe 1.030.000– fekalna kanalizacija 250.000

4. Elektroradovi 300.000

5. Telekomunikacije 80.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvo|ewe radova

2. Rekultivacija 181.760––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno 57.649.473––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Za finansirawe investicionog ulagawa predvi|ene sutri varijante finansirawa.

Varijanta 1: finansirawe sopstvenim sredstvima u ce-lini;

Varijanta 2: predvi|en je kredit za doma}u opremu uvrednosti od 50% doma}e opreme, sa kamatnom stopom od14% i rokom otplate od tri godine. Ostala ulagawa fi-nansirala bi se sopstvenim sredstvima;

Varijanta 3: predvi|en je kredit za celokupnu doma}uopremu pod istim uslovima, kao i kod varijante 2. Ostalaulagawa finansiraju se sopstvenim sredstvima.

V. PRAVILA GRA\EWA

1. Plan parcelacije

– Gra|evinske parcele u podru~ju plana su planiranojavno gra|evinsko zemqi{te.

– Svaka gra|evinska parcela formira funkcionalnucelinu u okviru eksploatacije na povr{inskom kopu.


– Svaka parcela javnog gra|evinskog zemqi{ta defi-nisana je elementima za obeleàvawe, kako je to prikaza-no u grafi~kom prilogu br. 4 „Plan parcelacije sa ele-mentima za obeleàvawe planiranih javni povr{ina" iprilogu uz tekst „Koordinate ta~aka parcelacije".

– Sve formirane gra|evinske parcele su numerisanebrojevima od 1 do 16 kao {to je to prikazano na grafi~komprilogu br. 4.

– Gra|evinske parcele u okviru prve faze eksploataci-je su formirane u skladu sa wihovom namenom dok su gra-|evinske parcele u okviru druge faze eksploatacije ostaleu svojim katastarskim granicama.


Povr{inski kop se otvara na koti 240 u {irini od 70 m,duìni oko 50 m i visini do kote 276.

Kota 240 se nalazi u nivou pristupnog puta povr{in-skom kopu.

Pravac napredovawa povr{inskog kopa je jugozapad–se-veroistok {to uslovqavaju pretpostavqeni rasedi.

Projektovani parametri povr{inskog kopa su:– visina jalovinske etaè: N=3 (m),– nagib jalovinske etaè: α=45º,– visina radne etaè Tk (tehni~ki kamen) N=22,5 (m),– ugao radne etaè Tk:α 1=70º,– visina radne etaè G (granodiorit): 3,5 (m),– ugao radne etaè G:β = 90º,– ugao zavr{ne kosine: β 1=60º.Najvi{a kota povr{ine terena u severoisto~nom delu

leì{ta je K+290 (m), a najnià K+220 (m) u ju`nom delu.Eksploatacija granodiorita na povr{inskom kopu u

ciqu dobijawa komercijalnih blokova, }e se vr{iti savre-menim metodama uz maksimalno kori{}ewe opreme i mehani-zacije i minimalno u~e{}e fizi~kog rada. To podrazumevaupotrebu dijamantske ìce za se~ewe u masivu i bu{ewe bu-{otina uz delimi~no minirawe. Eksploatacija granodiori-ta se sastoji od:

– eksploatacije jalovine iznad, granodioritskog masiva,– otkopavawa blokova,– unutra{weg transporta,– transporta blokova do mesta prerade.Eksploatacioni vek povr{inskog kopa je 98,34.Sastavni deo povr{inskog kopa je interni put koji po-

vezuje povr{inski kop sa pristupnom saobra}ajnicom.Pristupna saobra}ajnica je sa isto~ne, ju`ne i zapadne

strane povr{inskog kopa, tako da ostaje mogu}nost, u skla-du sa konfiguracijom terena, odvojenih ulaza i izlaza sakopa odnosno jednosmernog i dvosmernog kretawa unutarkopa.

Za á fazu povr{inskog kopa zavr{eni su svi istra`niradovi i dobijena potvrda o rezervama leì{ta od straneMinistarstva rudarstva i energetike br. 310-02-00303/2003-09 od 24. jula 2003. god.

3. Pravila gra|ewa za odlagali{te jalovine

Eksploatacija jalovine vr{i se tako {to se mek{idelovi kategorisani kao peskovita glina otkopavaju bul-doèrom, a ~vr{}i delovi kategorisani kao alterisanigranodioriti delimi~no otkopavaju a delimi~no rastre-saju minirawem.

Peskovita glina zauzima prostor do samo 0-1,0 m debqinejalovinskog dela i upotrebqava se za nasipawe zavodwenihbara pored puta u neposrednoj blizni povr{inskog kopa, kakobi se iste isu{ile i time pove}ala stabilnost konstrukcijeputa.

Alterisani granodirit }e se upotrebqavati kao gra|e-vinski materijal za izgradwu doweg stroja kolovoznihkonstrukcija (nasipa), a delimi~no kao lomqeni kamen zapotrebe u gra|evinarstvu.

Pored pristupnog puta kamenolomu postoje uvale koje jeneophodno nasipawem jalovinskog materijala poravnati.Time }e se stvoriti novi prostori za izgradwu prate}ih

objekata za drugu fazu koja }e obuhvatiti preradu i skladi{te-we blokova, kocke i ivi~waka i wihov plasman na trì{te.

Napredovawem eksploatacije i pove}awem koli~ine ja-lovine planom je predvi|eno u jugozapadnom delu podru~ja,na prostoru izme|u potoka Plo~nik i pristupnog puta,formirawe odlagali{ta povr{ine 0,43 ha.

Deponovawe jalovine mora se obaviti na stabilnom te-renu, a deponija u celosti mora biti stabilna. Noìca de-ponije mora biti udaqena od vodotoka Plo~nik minimum2,5–3 m, i u tom delu deponija mora biti obezbe|ena od vi-sokih voda. Tako|e moraju biti preduzete sve mere (odabi-rom odgovaraju}e kosine, izradom podgrade, ozelewavawemi drugo) kako bi se izbegla svaka mogu}nost pokretawa ma-sa sa deponije i time izbegla mogu}nost zaga|ewa potokaPlo~nik. Visina deponije se moè pove}ati samo za 2 m ine moè biti ve}a od kote 242 m, odnosno dva metra vi{eod kote na kojoj je upravna zgrada.

[irinu deponije u delu nadvi{ewa odrediti u odnosuna postoje}u upravnu zgradu (koja je na koti 240 m) i pla-niranu saobra}ajnicu izme|u upravne zgrade i deponije.Pri tome obavezno voditi ra~una o stabilnosti. Za eventu-alni vi{ak jalovine u odnosu na kapacitet deponije jalo-vi{ta potrebno je odabrati novu lokaciju koja }e svojimpoloàjem i kapacitetom mo}i da se koristi i pri eksploa-taciji áá faze povr{inskog kopa. Eventualno novo odlagali-{te jalovine treba da bude u okviru áá faze eksploatacije,{to }e biti predmet razrade urbanisti~kog projekta, koji jeobavezan za áá fazu.

4. Pravila gra|ewa za objekte prate}eg sadràja

U funkciji povr{inskog kopa u okviru á faze izgra|enasu dva objekta visokogradwe.

U objektima su sme{tene kancelarije, garderoba, trpe-zarija, mokri ~vor, kao i priru~ni magacin za alat.

Objekti su zidani od ~vrstog materijala, spratnostiP+0.

Objekti su spratnosti P+0 sa maksimalnom spratno-{}u do P+1+Pk.

Objekti su u centralnom delu prostora uz á fazu povr-{inskog kopa. Nalaze se u neposrednoj blizini prilaznogputa po obodu manipulativnog prostora. U okviru wega jeplanirana izgradwa parkinga sa pet parking mesta za put-ni~ke automobile i dva parking mesta za teretna vozila.

Poloàj objekata je takav da su na optimalnoj udaqeno-sti od svih sadràja povr{inskog kopa á faze, ali ostajemogu}nost wihovog kori{}ewa i u áá fazi za istu ili pro-mewenu namenu.


Planom je predvi|ena fazna realizacija planiraneeksploatacije.

Za á fazu eksploatacije odobrewe za gradwu izdaje nad-le`ni op{tinski organ na osnovu izvoda iz ubranisti~-kog plana, u skladu sa odredbama ovog plana. Odobrewe zagradwu se izdaje posebno za svaku gra|evinsku parcelu, apravila izgradwe i regulacije se defini{u pojedina~noza svaki objekat na gra|evinskoj parceli.

Za áá fazu eksploatacije neophodna je izrada urbani-sti~kog projekta, ~iji }e planski osnov biti ovaj plan de-taqne regulacije.

Plan detaqne regulacije za eksploataciju granodiori-ta na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu, op{tinaLazarevac, ura|en je u analognom obliku, tri (3) istovetnaprimerka i ~etiri (4) primerka u digitalnom obliku.

D. GRAFI^KI PRILOZI

1. Poloàj planskog prostora u odnosu na {ire okruèwe R 1:25.000

2. Geodetska podloga sa granicom plana i postoje}im javnim gra|evinskim zemqi{tem R 1:2.500


3. Plan saobra}ajnica sa analiti~ko--geodetskim elementima R 1:2.500


5. Namena povr{ina R 1:2.5006. Pravila gra|ewa i regulacije R 1:2.5007. Planirani sistem mreà i objekata

komunalne infrastrukture R 1:2.5008. Plan tehni~ke i biolo{ke rekultivacije R 1:2.500

\. DOKUMENTACIJA


getike br. 310-02-00303/2003-09 od 24. jula 2003. god.– Analize i rezultati prethodnih istraìvawa (hidro-

tehnika)– Odluka o pristupawu izradi urbanisti~kog projekta

za eksploataciju granodiorita na povr{inskom kopu„Plo~nik” u Brajkovcu br. 06-99/2002-âá od 29. januara2003. god.

– Bele{ka sa sastanka u Ministarstvu urbanizma i gra-|evina odrànog 26. maja 2003. god.

– Izvod iz Prostornog plana Republike Srbije– Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tine

Lazarevac br. 06-94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god.– Ugovor broj 289 od 21. maja 2003. god.– Ugovor broj 2444 od 22. maja 2003. god.– Odluka o izradi Plana detaqne regulacije za

ekskploataciju granodiorita na povr{inskom kopu „Plo~-nik” u naseqenom mestu Brajkovac br. 06-102/2003-IO od18. decembra 2003. god.

– Izve{taj Komisije za planove broj 06-110/2003-02 od17. decembra 2003. god.

– Zakqu~ak Komisije za planove broj 06-19/2004-02 od19. februara 2004. god.


– Izve{taj Komisije za planove broj 06-38/2004-02 od26. aprila 2004. god.

– Odluka o upu}ivawu Plana na javni uvid broj 06-44/2004-02 od 12. maja 2004. god.

– JVP „Srbijavode” br. 2849/2 od 18. jula 2003. god.– EPS JP „Elektrosrbija” Kraqevo ED „Lazarevac” br.

02/4-2875 od 19. avgusta 2003. god.– Telekom Srbija TD za privatne korisnike „Beograd”

filijala „Beograd” 2 br. 05-22519/03 od 5. avgusta 2003. god.– Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore sektor za

gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost uprava za ure|eweprostora i infrastrukturu odbrane int. broj 603-4 od 24.septembra 2003. god.

– Zavod za za{titu prirode Srbije br. 03-643/2 od 3. ju-la 2003. god.

– Dopuna – Zavod za za{titu prirode broj 03-414/2 od 15.aprila 2004. god.

– Javno preduze}e za komunalnu privredu „Lazarevac”br. 02-1136/1 od 3. jula 2003. god.

– Ekonomski tok projektaPlan detaqne regulacije za eksploataciju granodiori-

ta na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu, stupa nasnagu osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listugrada Beograda".



Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i iz-gradwi („Slu`bni glasnik RS", broj 47/2003) i ~lana 19.ta~ka 2. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine La-zarevac („Slu`beni list grada Beograda", broj 2/2001),Skup{tina op{tine Lazarevac na sednici odrànoj 2. jula2004. godine, donela je


ZA EKSPLOATACIJU KERAMI^KE GLINE IZ LE@I[TA „DREN” KOD LAZAREVCA

A. UVOD

Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~kegline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevaca sastoji se od:

– Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á),– Grafi~kog dela (sveska áá),– Dokumentacionog dela (sveska ááá).Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa (sveska á) i gra-

fi~ki deo (sveska áá) delovi su plana detaqne regulacijekoji se objavquju, dok je dokumentacioni deo (sveska ááá)deo Plana detaqne regulacije koji se ne objavquje, ali sestavqa na javni uvid.

A.1. Ciq izrade Plana detaqne regulacije

Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~kegline iz leì{ta „Dren” treba da omogu}i:

– planski osnov za nastavak eksploatacije,– omogu}i re{avawe imovinsko-pravnih odnosa na ze-

mqi{tu u privatnom vlasni{tvu utvr|ivawem javnog inte-resa,

– urbanisti~ke uslove ure|ewa prostora obuhva}enogpovr{inskim kopom,

– uslove za izgradwu infrastrukture kao dela infra-strukturne mreè neposrednog okruèwa,

– obavezu kori{}ewa i eksploatacije zemqi{ta po{tu-ju}i sve mere za{tite ìvotne sredine,

– obavezu investitoru da u toku eksploatacije i po we-nom zavr{etku dovede prostor u prvobitno stawe ili gaeventualno obogati novim sadràjima primerenim toj lo-kaciji.




– Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewastru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslovima ina~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni glasnikRS", broj 12/04);

– Odluka o izradi Urbanisti~kog projekta za eksploa-taciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevacabr. 06-35/2003-âá od 18. aprila 2003. god.;

– Mi{qewe Komisije za planove SO Lazarevac br. 06-94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god.;

– Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulacijeza eksploataciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kodLazarevaca br. 06-102/2003-IO od 18. novembra 2003. god.;

– Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli Komisije zaplanove odràne 26. aprila 2004. god. u Lazarevcu.



A.3. Obuhvat Plana

Podru~je za otvarawe povr{inskog kopa „Dren", obu-hvata slede}e katastarske parcele KO Dren: 461/1, 461/2,672, 673, 44, 249/2, 248/3, 670, 676/1, 439/2, 243, 246, 38/1, 38/2,


671/1, 671/2, 241, 249, 248/1, 248/2, 254, 242, 244/1, 245/1, deoparcela 244/2, 245/2, 674, 675, 676/2, 250, 251, 252, 45, 443,441/2, 43/1, 253/1, 253/2, 253/3, 253/4, 253/5, 439/3, 439/4, 439/1,delove parcela 247, 255/1, 37,36, 46/1, 256, 255/2 kao i kat.parcele 46/2, 438, 462/2, put 1157/1, 1157/2, 1152, potok:1145/2 i 1145/1.

Plan obuhvata podru~je KO Dren, teritorija op{tineLazarevac ome|eno slede}im granicama:

– sa severa – ju`nom granicom kat. parc. br. 669, delomzapadne granice kat. parc. br. 13/2 do koordinata Y 43525x 16960, putem kat. parc. br. 1152 do granice sa kat. parc.br. 37, do koordinata Y 43700 x 16990, severnom i jugozapad-nom granicom kat. parc. br. 247, delovima kat. parcela br.247, 37, 39 jugoisto~no od koordinata Y 43815 x 16865 dokoordinata Y 43915 x 17010, isto~nom granicom kat. parce-le br. 36 do koordinata Y 43865 x 17040, jugoisto~nom gra-nicom kat. parcele br. 41 i kat. parcele br. 43/2 jugozapad-nom granicom katastarske op{tine Burovo;

– sa istoka – zapadnim granicama kat. parcele br. 47/1,48, 46/1, 256, 255/2 i 436, podru~ju pripada pristupni putkat. parcela broj 1157/1 a granica se daqe prostire kori-tom potoka kat. parc. broj 1145/1 do severozapadnog delakat. parcele broj 444;

– sa jugozapada – severoisto~nim granicama kat. parce-la broj 462/4, 462/3, 462/1, preseca put kat. parc. broj 462/2a daqe severoisto~nom granicom kat. parc. broj 441/4, ju-`nom i severoisto~nom granicom kat. parc. broj 440, jugo-isto~nom granicom kat. parc. broj 677 i daqe potokom kat.parc.broj 114582.

Brojevi katastarskih parcela indentifikovani su nageodetskim podlogama u razmeri R 1:2.500. U slu~aju neusa-gla{enosti izme|u popisa katastarskih parcela i grafi~-kog priloga br. 2 „Geodetska podloga sa granicom plana igranicom javnog gra|evinskog zemqi{ta", vaè podaci izgrafi~kog priloga.


Plan detaqne regulacije obuhvata prostor povr{ine18,0 ha, na teritoriji op{tine Lazarevac, odnosno delovekatastarske op{tine Dren. Gra|evinski rejon obuhvatajavno gra|evinsko zemqi{te ~ija je granica identi~na sa-moj granici plana.


Postoje}e javno gra|evinsko zemqi{te (u dràvnomvlasni{tvu) ~ine postoje}i pristupni putevi: kat. parcela1156 i 668 KO Dren i Crni potok kat. parcela br. 1145/1 i1145/2 kao i kat. parcele br. 461/1, 461/2, 672, 673, 44, 249/2,248/3, 670, 676/1, 439/2, 243, 246, 38/1, 671/1, 38/2, 671/2, 241,249, 248/1, 248/2, 254, 242, 244/1, 245/1, 244/2 (deo), 245/2, 674,675, 676/2, 250, 251, 252, 45, 443, 441/2, 43/1, 253/1, 253/2,253/3, 253/4, 253/5, 439/3, 439/4, 439/1, 247 (deo), 46/2, 438 i462/2, sve KO Dren.


Planirano javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata ze-mqi{te planirano za izgradwu objekata povr{inskog kopa.

Sve katastarske parcele unutar granice Plana detaqneregulacije pripadaju planiranom javnom gra|evinskom ze-mqi{tu.


1. Saobra}aj

Lokalitet leì{ta privredno i administrativno gra-vitira Lazarevcu od koga je udaqeno oko 5 km severoisto~no.Do wega se moè do}i iz pravca Lazarevca asfaltnom sa-obra}ajnicom Lazarevac – Kru{evica u duìni oko 4 km,sa kojom je povezan makadamskim putem duìne oko 700 m.Leì{te se nalazi izvan naseqenog podru~ja, odnosno na-lazi se na samoj periferiji atara sela Dren.

Postoje}i pristupni put po obodu planskog podru~ja sezadràva uz neznatne izmene elemenata trase i uz osavre-mewivawe kolovoza po èqi investitora.

Saobra}ajnica prelazi preko potoka i u skladu sa timpreko potoka treba izgraditi propisanu silazno-izlaznurampu za prelaz mehanizacije i ostalih motornih vozila, apotok na tom delu zaceviti (∅ 1.000 mm).

Postoje}a lokalna saobra}ajnica koja prolazi kroz sampovr{inski kop se ukida.

Na grafi~kom prilogu br. 3 „Plan saobra}aja sa anali-ti~ko-geodetskim elementima" obeleène su sve temene iosovinske ta~ke sa elementima krivina karakteristi~nipopre~ni profil.

2. Vodoprivreda

Vodovodna mreà

Podru~je plana je bez prikqu~ka na vodovodnu mreù.Snabdevawe vodom re{ava se kopawem posebnog bunara ilidovozom vode za pi}e autocisternom, s obzirom na mawibroj zaposlenih.

Tehni~ka voda se obezbe|uje bu{ewem bunara ili iz vo-dotoka.

Kanalizacija

Kanalizaciona mreà ne postoji nego }e se za potrebepovr{inskog kopa izgraditi vodonepropusna septi~ka jama,kako je to prikazano na grafi~kom prilogu br. 8 „Plani-rani sistem mreà i objekata komunalne infrastrukture".

Obavezno je redovno pra`wewe septi~ke jame od nadle-`nog komunalnog preduze}a.

Te~ne otpadne materije javqaju se u obliku otpadnih vo-da. Zna~ajno je ista}i da „pravih tehnolo{kih – otpadnihvoda nema", postoje}im tehnolo{kim procesom. Otpadnevode poti~u od odràvawa i sanitarno-fekalne vode.Tretman ovih voda planiran je organizovanim sakupqawempomo}u lokalne kanalizacione mreè i wihovim odvo|e-wem u vodonepropusnu septi~ku jamu.



– od podzemnih voda koje se osloba|aju otkopavawem ja-lovinskih naslaga otkopavawem samog sloja i iz padine,kao i

– od povr{inskih ki{nih voda koje padnu na eksploa-taciono poqe i gravitaciono se skupqaju na najniòj ko-ti kopa.

Povr{inske vode se odvode ili pumpama izbacuju vankontura kopa, do Crnog potoka.


Postoje}e stawe

Na lokaciji leì{ta Dren nema izgra|enih elektroe-nergetskih objekata, pa se za potrebe leì{ta mora obez-bediti elektri~na energija iz eketroenergetskih objekatakoje treba izgraditi.

Plan

S bzirom da se za potrebe leì{ta mora obezbediti in-stalisana snaga minimalno 50 kW, potrebno je izgraditistubnu TS – SBTS 160 kâA sa transformatorom snage 100kâA. Prikqu~ak TS izvr{i}e se preko ogranka 10 kâ da-lekovoda koga treba izgraditi od dalekovoda 10 kâ za TS„Burovo". Lokacija TS je odabrana tako da ne ometa eks-ploataciju leì{ta.

Za merewa potro{we i snage TS treba ugraditi mernugrupu. Karakteristike merne grupe odredi}e nadle`na ED(direktna ili indirektna merna grupa) imaju}i u vidu dasnaga ne prelazi 50 kW.


Napajawe potro{a~a na leì{tu vr{i}e se sa mreè0.4 kâ koji treba izgraditi od TS do objekata.

Du` pristupnog puta leì{tu predvi|a se izrada javnerasvete koja }e se napajati direktno iz TS sa celunodnimautomatskim ukqu~ewem.

Ne planira se osvetqewe leì{ta.

Uslovi

TS izgraditi prema uslovima nadle`ne ED a saglasnovaè}im propisima i TP – 1 v (tehni~ka preporuka ED Sr-bije) za stubne TS 10/0,4 kâ snage 100 kâA.

4. Telekomunikacije

Na podru~ju plana nema postoje}ih TT instalacija, iztog razloga ekonomski je neopravdana izgradwa s obziromna na~in eksploatacije i funkcionisawa povr{inskogkopa.


Otpadne materije u toku redovnog rada mogu se javiti u~vrstom i te~nom obliku. ^vrste otpadne materije u kon-kretnom slu~aju predstavqa}e otpad koji poti~e od borav-ka zaposlenih, a koji po svom karakteru pripada kategorijikomunalnog otpada. Sav ~vrsti otpad koji se produkuje nakompleksu potrebno je organizovano sakupqati (razdvojenpo vrsti) u metalne nepropusne kontejnere u krugu kom-pleksa.

Otpad koji ima svojstvo sekundarnih sirovina (stakloi plastika) i koji je mogu}e reciklirati, sakupqati posebnoi tretirati ga u skladu sa odredbama Zakona o postupawu saotpadnim materijama („Slu`beni glasnik RS", broj 25/96).

^vrsti otpad, koji po svom karakteru pripada kategorijikomunalnog otpada, odlagati u posebne kontejnere, ~ije }ese redovno pra`wewe i odvoèwe na gradsku deponiju re-{iti angaòvawem javnog komunalnog preduze}a.


Po obodu objekta povr{inskog kopa ostavqeno je zele-nilo koje ima ulogu za{titnog zelenila. [irina pojasaza{titnog zelenila je promenqiva i iznosi min. 10 m u od-nosu na susedne parcele. Povr{ina pod zelenilom iznosi10,2 ha odnosno 56% kopa.


Kako se Plan detaqne regulacije realizuje izgradwomobjekta – povr{inskog kopa to je neophodno prethodno re-{avawe imovinsko-pravnih odnosa za parcele koje su uprivatnom vlasni{tvu.



Tabela br. 1 – Date su planirane povr{ine javnog gra-|evinskog zemqi{ta kao i wihov me|usobni odnos kao iodnos prema ukupnom planskom obuhvatu.

Tabela br. 1


––––––––––––––– Namena –––––––––––––––––––––broj ha %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––á Gra|evinski rejon 18 100áá Javno gra|evinsko zemqi{te 18 1001. Povr{inski kop 17 942. Potok 0,5 33. Putno zemqi{te 0,5 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupna povr{ina plana 18 100

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

B.5. Op{ti i posebni uslovi o za{titi ìvotne sredine i za{titi od elementarnih nepogoda


Aerozaga|ewe pri povr{inskoj eksploataciji spada uhemijsko zaga|ewe zbog prisustva razli~itih gasova kao{to su ugqendioksid, azotdioksid, azotmonoksid, sumpor-dioksid i dr. i mehani~ko od ~a|i.

Odvijawe radova na eksploataciji leì{ta kerami~kegline „Dren” ne moè bitno uticati na kvalitet vazduhausled male koli~ine izduvnih gasova od motora sa unutra-{wim sagorevawem a drugih izvora {tetnih gasova nema,niti drugih izvora toplote i ova zaga|ewa }e se odvijatisamo u neposrednoj okolini ma{ina.

Atmosferske vode se nezaga|ene odvode gravitacijskiili pumpama izbacuju do Crnog potoka.

Uticaj rudarskih radova na zemqi{te ogleda se u wego-vom degradirawu i naru{avawu {to je neminovno pri ova-kvoj vrsti eksploatacije.

Nivo buke je u dozvoqenim granicama u bliòj i {irojokolini kopa, s obzirom na to da }e se na eksploatacijiraditi sa standardnom i atestiranom opremom.

Jonizuju}ih i nejonizuju}ih zra~ewa nema.


Osnovne mere za{tite ìvotne sredine predvi|eneplanom su:

– da se eksploatacija moè vr{iti samo u skladu sa teh-ni~kom dokumentacijom ura|enom o vaè}im tehni~kim iostalim propisima koji }e onemogu}iti zaga|ewe vazduha,zemqi{ta, povr{inskih i podzemnih voda;

– obezbe|ivawe adekvatnog prostora za sme{taj zapo-slenih radnika na kopu (voda za pi}e i sanitarni ~vor);

– obezbe|ivawe infrastrukturne opremqenosti prosto-ra (poboq{an saobra}ajni pristup, mreù vodovoda i ka-nalizacije, snabdevawe elektri~nom energijom i dr.);

– adekvatno sakupqawe i uklawawe ~vrstog i te~nog ot-pada;

– zeleni za{titni pojas po celom obodu kopa, promen-qive {irine, min. 10 m;

– obaveza stabilizovawa terena u toku i po zavr{etkueksploatacije kao i obavezna izrada projekta tehni~ke ibiolo{ke rekultivacije u okviru glavnog rudarskog projekta.

3. Tehni~ka i bilo{ka rekultivacija zemqi{ta

Rekultivacija degradiranih prostora usled povr{in-ske eksploatacije predvi|a niz aktivnosti kojima ove pro-store treba oblikovati, pripremiti, vratiti prirodnefunkcije i ukoliko je to mogu}e vratiti poqoprivrednimnamenama.

Da bi se ovo ostvarilo potrebno je obaviti:– tehni~ku rekultivaciju,– biolo{ku rekultivaciju.Tehni~ka rekultivacija obuhvata tehni~ko-tehnolo{ke

aktivnosti u smislu adekvatnog selektivnog odlagawa ja-lovinskih materijala, oblikovawa prostora, uspostavqawapotrebnih komunikacija i za{titu (trajnu) prostora od po-vr{inskih (atmosferskih) voda. Dakle tehni~kom rekul-tivacijom je potrebno izvr{iti pripremu prostora prepristupawa bilo{koj rekultivaciji.

Biolo{ka rekultivacija podrazumeva kratkoro~ne i du-goro~ne mere biolo{ke pripreme degradiranih povr{inai kona~ne aktivnosti na vra}awu bilo{kih funkcija tre-tiranih povr{ina.

Sve navedene aktivnosti od tehni~ke do bilo{ke re-kultivacije me|usobno se uslovqavaju i u realizaciji po-stoji logi~nost redosleda wihovog sprovo|ewa. To iziskujene samo disciplinu u sprovo|ewu mera ve} i po{tovawedinamike realizacije aktivnosti u kojoj je faktor vremenaveoma izraèn. Dakle, pored po{tovawa projektnih re{ewai wihovog potpunog izvo|ewa, potrebno je znatno vremena(strpqewa) za ostvarivawe postavqenog ciqa.


Tehni~ka rekultivacija ili tehni~ka priprema za izvo-|ewe biolo{ke revitalizacije radova defini{e se u ru-darskom projektu i ona obuhvata:

– selektivno skidawe i deponovawe humusnog sloja radiwegove naknadne upotrebe u oplemewivawu tla otkopanogprostora;

– delimi~no ravnawe i korekciju kosina i eta`nihravni u ciqu dovo|ewa objekta u kona~nu geometrijsku formusvo|ewem kosina jalovinskih etaà na pad najmawe 1:1;

– stalnu dogradwu drena`nog sistema za prikupqawe iodvod voda atmosferskog porekla iz otkopanog prostora;

– no{ewe i ravnawe humusnog sloja na kosine i eta`neravni radi otpo~iwawa biolo{kih revitalizacionih ra-dova.

Po zavr{enoj eksploataciji, u terenu }e ostati depre-sija izduène nepravilne pravougaone forme sa pravilnoformiranim kosinama i ravnim dnom.

Tehni~ka rekultivacija treba da se izvodi u sklopu re-dovnih rudarsko-eksploatacionih radova. Za tehni~ku re-kultivaciju koriste se postoje}e ma{ine i oprema.

Istraìvawima je dokazano da, ukoliko se za ciq po-stavi npr. kori{}ewe rekultivisanog predela za rekrea-ciju u prirodi, vrednosti novoformiranih {umskih, li-vadskih i akvati~nih ekosistema mogu biti mnogo izraè-nije.

Imaju}i u vidu lokaciju nalazi{ta „Dren” u neposred-noj blizni Lazarevca, kao i perspektivu da u budu}nosti„uraste” u samo gradsko tkivo, ovaj projekat biolo{ke re-kultivacije polazi od osnovne koncepcije:

– obaveznog skidawa plodnog, humusno-akumulativnoghorizonta, wegovog privremenog deponovawa, i po izvr{e-noj tehni~koj rekultivaciji, razastirawa po povr{inipredvi|enoj za biolo{ku rekultivaciju;

– opredeqewa za biolo{ku rekultivaciju po{umqavawem.Kratkoro~ni i dugoro~ni ciqevi ovako koncipirane

biolo{ke rekultivacije su vi{estruki:– revitalizacija prostora degradiranog povr{inskom

eksploatacijom gline,– za{tita od erozije, pra{ine, buke,– formirawe novih ekosistema – {umskih, livadskih,

akvati~nih,– obnavqawe i oboga}ivawe biodiverziteta;– polifunkcionalna valorizacija novoformiranih

ekosistema:– za{titna,– proizvodwa kiseonika,– apsorpcija ugqen-dioksida,– taloèwe ~estica pra{ine na li{}u,– izletni~ko-rekreativna namena prostora.Zadovoqavawu svih navedenih ciqeva podre|en je izbor

vrsta dendroflore, kompoziciona re{ewa i tehnika, od-nosno tehnologija osnivawa zasada.



Investitor je duàn da ukoliko u toku izvo|ewa radovanai|e na prirodno dobro ili arheolo{ke nalaze, obustaviradove i obavezno obavesti nadle`ni zavod o tome.



Zemqotres

Lokacija Plana detaqne regulacije se nalazi u podru~-ju seizmi~kog inteziteta âááá stepna MKS, {to odgovaraintezitetu sredwe razorne mo}i.

Uzimaju}i u obzir sve projektovane geometrijske para-metre povr{inskog kopa, eventualni zemqotres navedenogintenziteta ne moè izazvati obru{avawe zemqi{ta i ru-{ewe ve}ih razmera, samim tim ne moè izazvati {tetneposledice u prostoru kopa i izvan wega.


Pojedini objekti rudarskog kompleksa, s obzirom nagabarite i tehnolo{ke karakteristike, potencijalno suugroèni od ove prirodne pojave kao elementarne nepogo-de. Potrebno je preduzeti sve neophodne mere gromobran-ske za{tite.

Poplava

S obzirom na konfiguraciju terena na kome je locira-no leì{te „Dren", kao i na hidrogeolo{ke karakteri-stike leì{ta i hidrolo{ku situaciju okolnog podru~ja,ne postoji realna opasnost od prodora ve}e koli~ine vodeu prostor kopa sa povr{ine ili podzemnog dela leì{ta,pa se iskqu~uje mogu}nost ugroàvawa qudi, tehnolo{keopreme i rudarskih objekata u samom otkopnom prostorukao i okolnog prostora.

Poàr

Poàr kao potencijalna opasnost u tehnologiji otkri-vawa i dobijawa mineralne sirovine i odlagawa jalovinene postoji.

Ratna razarawa

Lazarevac je kao grad svrstan u ~etvrti stepen ugroè-nosti stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih dej-stava. To podrazumeva da se za{tita qudstva i materijal-nih dobara planira u rovovskim i drugim zaklonima a uslu~aju neposredn ratne opasnosti i dodatnom izgradwomobjekata za{tite.

B.6. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskogzemqi{ta i izvori finansirawa radova ure|ivawa

zemqi{ta


Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta se sastoji od:– pripremnih radova, i– izvo|ewe radova.Pripremni radovi se odvijaju na celoj povr{ini kopa

dok }e se izvo|ewe radova obavqati sukcesivno u skladu sadinamikom eksploatacije na povr{inskom kopu.


Opis radova Vrednost (din.)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pripremni radovi

1. Osniva~ka ulagawa– izrada tehni~ke dokumentacije 5.900.000– promena namene poqoprivrednog


2. Istra`ni radovi 35.860.000

3. Gra|evinski radovi i objekti– rekonstrukcija puta 4.000.000– vodosnabdevawe 120.000– fekalna kanalizacija 1.500.000

4. Elektroradovi 2.035.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izvo|ewe radova

2. Rekultivacija 259.680––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno 51.361.680––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



Sredstva za realizaciju sredworo~nog programa ure|i-vawa javnog gra|evinskog zemqi{ta obezbe|uje investitor„Kolubara gra|evinar" iz svojih investicionih ulagawa isukcesivno realizacijom planirane ekskploatacije gline.

V. PRAVILA GRA\EWA

1. Plan parcelacije

Od svih katastarskih parcela u dràvnom vlasni{tvu,osim parcele pristupnog puta (br. 6), formirane su trigra|evinske parcele povr{inskog kopa (br. 1, 7 i 8).

Ostale gra|evinske parcele (br. 2, 3, 4, 5, 10), zato {tosu u privatnom vlasni{tvu, ostavqene su u svojim katastar-skim granicama.

Nakon re{avawa imovinsko-pravnih odnosa one mogupostati sastavni deo povr{inskog kopa.

Koordinate ta~aka parcelacije i numeracija gra|evin-skih parcela su date na grafi~kom prilogu br. 4 „Planparcelacije sa elementima za obeleàvawe javnih povr{ina".


Ekskploatacija kerami~kih glina vr{i}e se iskqu~ivopovr{inskim kopom.

Eksploatacija gline sa ovog leì{ta zapo~eta je 1964.godine u svemu prema tada vaè}im propisima. Intenziteteksploatacije je varirao tako da se u kontinuitetu eksplo-atacija odvijala samo u periodu od 1983. do 1988. godine, saprose~nom proizvodwom od oko 6.000 t godi{we.

U me|uvremenu je do{lo do zaustavqawa proizvodwe isada{wih potreba za wenim ponovnim aktivirawem.

Eksplatacioni vek povr{inskog kopa je 33 godine.Duìna leì{ta u pravcu ZSZ – IJI iznosi 420 m.

Najve}a {irina leì{ta u pravcu SSI – JJZ iznosi 320 m.Najvi{a kota otkrivke je +167 m, najnià kota korisneiskopine je +117 m.

Za ovaj kop projektovani su slede}i parametri:– visina radne etaè N = 5 (m),– ugao radne etaè α = 45°,– ugao zavr{ne kosine: β = 26°.Za potrebe zaposlenih na povr{inskom kopu planiran

je objekat, neposredno u blizini kopa, korisne povr{ine20 m², spratnosti P+0.

Poloàj objekata odre|en je ta~kama ~ije su koordinatedate na grafi~kom prilogu br. 6 „Pravila gra|ewa i regu-lacije". Objekat je povezan na vodovodnu i kanalizacionumreù i snabdeven elektri~nom energijom.


Odobrewe za gradwu izdaje nadle`ni op{tinski organna osnovu izvoda iz ubranisti~kog plana, u skladu sa od-redbama ovog plana. Pravila izgradwe i regulacije se de-fini{u pojedina~no za svaki objekat na gra|evinskoj par-celi.

Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~kegline iz leì{ta „Dren" kod Lazarevca, je ura|en u triistovetna primerka u analognom obliku i ~etiri primer-ka u digitalnom obliku.

D. GRAFI^KI PRILOZI

1. Poloàj planskog prostora u odnosu na {ire okruèwe R 1:25.000

2. Geodetska podloga sa granicom plana i postoje}im javnim gra|evinskim zemqi{tem R 1:2.500

3. Plan saobra}ajnica sa analiti~ko-geodetskim elementima R 1:2.500


5. Namena povr{ina R 1:2.5006. Pravila gra|ewa i regulacije R 1:2.5007. Plan tehni~ke i biolo{ke rekultivacije R 1:2.5008. Planirani sistem mreà i objekata

komunalne infrastrukture R 1:2.500

\. DOKUMENTACIJA


getike br. 310-02-00303/2003-09 od 3. marta 2003. god.– Obrazloèwe za Ministarstvo rudarstva i energeti-

ke od strane EPS JP RB „Kolubara" DP „Gra|evinar" La-zarevac br. 6375 od 27. novembra 2003. god.

– Obrazloèwe za Ministarstvo rudarstva i energeti-ke od strane EPS JP RB „Kolubara" DP „Gra|evinar" La-zarevac br. 6478 od 2. decembra 2003. god.

– Re{ewe br. 465-36/84-áá od 20. aprila 1984. god.– Odluka o izradi urbanisti~kog projekta za eksploata-

ciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevcabr. 06-35/2003-âá od 18. aprila 2003. god.

– Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tineLazarevac br. 06-94/2003-02 od 16. oktobra 2003. god.

– Ugovor broj 402 od 17. jula 2003. god.– Ugovor broj 3707 od 18. jula 2003. god.– Odluka o izradi plana detaqne regulacije za eksplo-

ataciju kerami~ke gline iz leì{ta „Dren” kod Lazarev-ca br. 06-102/2003-IO od 18. novembra 2003. god.


– Mi{qewe Komisije za planove Skup{tine op{tineLazarevac br. 06-38/2004-02 od 26. aprila 2004. god.

– Odluka o upu}ivawu Plana na javni uvid broj 06-44/2003-02 od 12. maja 2003. god.

– JVP „Srbijavode” br. 4280/2 od 8. oktobra 2003. god.– EPS JP „Elektrosrbija” Kraqevo ED „Lazarevac''br. 02/4-3478 od 22. septembra 2003. god.– Telekom Srbija TD za privatne korisnike „Beograd”

filijala „Beograd” 2 br. 235/2003 od 20. novembra 2003. god.– Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore sektor za

gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost uprava za ure|eweprostora i infrastrukturu odbrane int. broj 890-4 od 18.novembra 2003. god.

– Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beogradabr. 5531 od 15. oktobra 2003. god.

– Zavod za za{titu prirode Srbije br. 03-907/4 od 5. de-cembra 2003. god.

– Javno preduze}e za komunalnu privredu „Lazarevac”br. 02-1122/2 od 1. oktobra 2003. god.

– JP direkcija za gra|evinsko zemqi{te planirawe iizgradwu Lazarevca br. 5345 od 2. oktobra 2003. god.

– Izvod iz kopije plana– Ekonomska ocena opravdanosti investicije– Re{ewe Ministarstva za za{titu prirodnih bogat-

stava i ìvotne sredine br. 353-02-01130/2003-02 od 14. no-vembra 2003. god.

Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~kegline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevca, stupa na snaguosmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu gradaBeograda".




MLADENOVAC

Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrànoj8. jula 2004. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planira-wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS", broj 47/03) i ~la-na 15. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac(„Slu`beni list grada Beograda", br. 1/99 – pre~i{}entekst, 17/01 i 9/02), donela je


GROBQA U RAJKOVCU

á – UVOD

1. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe plana

1.1. Pravni osnov

Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne re-gulacije, sadrì se u odredbama:

– Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnikRS", broj 47/03);

– Pravilnika o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e-wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovimai na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla-snik RS", broj 12/04);

– Odluke o pripremawu Plana detaqne regulacije gro-bqa u Rajkovcu koju je donela Skup{tina op{tine Mlade-novac br.: 9-006-1-1/11/2004-á, od 11. februara 2004. godine(„Slu`beni list grada Beograda", broj 2/04);

– Pravilnika o op{tim uslovima o parcelaciji i iz-gradwi, sadrìni, uslovima i postupku izdavawa akta ourbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za iz-gradwu izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava („Slu-`beni glasnik RS", broj 75/03);

– Zakona o sahrawivawu i grobqima („Slu`beni gla-snik SRS" br. 20/77, 24/85, 6/89) i („Slu`beni glasnikRS", br. 53/93, 67/93, 48/94);

– Odluke o na~inu sahrawivawa, upravqawu, ure|ivawui odràvawu grobqa na podru~ju grada Mladenovca („Slu-`beni list grada Beograda", br. 7/72, 21/80, 16/90, 22/90).

1.2. Planski osnov

Lokacija za novo grobqe odre|ena je Generalnim pla-nom Mladenovca koji je u izradi. Programom za izraduPlana detaqne regulacije grobqa Rajkovac, izbor ove lo-kacije je potvr|en.

1.3. Ciq izrade plana detaqne regulacije

Ciq izrade plana detaqne regulacije je ure|ewe kom-pleksa gradskog grobqa, utvr|ivawe uslova za izgradwu po-trebnih objekata, kao i formirawe odgovaraju}ih parcelaza ove potrebe.

2. Obuhvat plana

2.1. Granica plana detaqne regulacije

Ukupna povr{ina obuhvata plana je oko 4.58.62 ha.Granica plana definisana je spoqnom regulacionom

linijom magistralnog puta M-23 i me|nim linijama slede-}ih katastarskih parcela: 1509, 1508, 1507/1, deo 1506, deo1503/1, 1504/2, 1503/2, 1500/2, 1496/2, 1494/2, 1495, 1496/1,1494/1, 1501, 1502, 1504/1, 1505 i 1126, sve u KO Rajkovac.

Granica plana je prikazana u grafi~kom prilogu br. 4„Katastarsko topografska podloga sa granicom plana",R 1:500.

2.2. Popis katastarskih parcela

U okviru obuhvata plana nalaze se slede}e cele kata-starske parcele: 1509, 1508, 1507/1, 2842/2, 1504/2, 1503/2,1500/2, 1496/2, 1494/2, 1495, 1496/1, 1494/1, 1501, 1502, 1504/1,1505 i 1126, i delovi katastarskih parcela 2825/1, 1506,1503/1, sve u KO Rajkovac.

U slu~aju neuskla|enosti navedenih katastarskih par-cela sa granicom plana detaqne regulacije prikazanom ugrafi~kim prilozima, vaè podaci iz kopije plana parce-le R 1:2.500, koja je sastavni deo dokumentacije plana.

Popis parcela u obuhvatu plana sa trenutnim statusomvlasni{tva na zemqi{tu, prikazan je u Tabeli 1.

Tabela 1––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Katastarska Broj Povr{ine Stawe svojine

op{tina katastarske parcela (m) na dan 20. februaraparcele 2004. god.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2825/1 deo 51.21 Rep. dir. za puteve1509 19.17 Op{tina Mladenovac1508 5.08 Op{tina Mladenovac1507/1 13.84 @ivkovi} (Boìdar) Desanka2842/2 5.96 Op{tina Mladenovac1506 deo deo= 1.76 Dragoqub (Miodrag) Jovan~evi}1503/1 deo deo=0.97 Zagorka Vasiqevi}1504/2 0.10 Op{tina Mladenovac1503/2 1.54 Op{tina Mladenovac1500/2 0.93 Op{tina Mladenovac1496/2 2.54 Op{tina Mladenovac1494/2 0.89 Op{tina Mladenovac1495 12.71 Radivoje (Dragoqub) Panti}1496/1 90.57 Zoran (Miodrag) Mileti} 1494/1 39.62 Radivoje (Dragoqub) Panti} 1501 25.71 JP DIP – Mladenovac1502 33.65 JP DIP – Mladenovac1504/1 27.82 JP DIP – Mladenovac1505 38.07 JP DIP – Mladenovac1126 86.48 JP DIP – Mladenovac

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno – dràvna svojina 2.99.15–––––––––––––––––––Ukupno – privatna svojina 1.59.47––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno 4.58.62––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá – PRAVILA URE\EWA

3. Statut gra|evinskog zemqi{ta i podela na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te

Zemqi{te u okviru plana delom je progla{eno za javnogra|evinsko zemqi{te, i to: k.p. br. 1508, 1509, 1494/2,1496/2, 1500/2, 1502, 1503/2, 1504/2, 1505, 1504/1, 1126, 2842/2,2825/1 KO Rajkovac, Odlukom o odre|ivawu javnog gra|e-vinskog zemqi{ta na teritoriji op{tine Mladenovac(„Slu`beni list grada Beograda", broj 25/03). Preostalogra|evinsko zemqi{te je u privatnom vlasni{tvu.

Ovim planom planirano je da se svo zemqi{te progla-si javnim gra|evinskim zemqi{tem, i to: k.p. br. 1506(deo), 1503/1 (deo), 1494/1, 1495, 1496/1, 1507/1, 1501, sve uKO Rajkovac.

4. Podela na celine

4.1. Karakteristike podru~ja i pojedinih celina u okviru plana

Podru~je grobqa nalazi se u prigradskom nasequ Rajko-vac, severno od centra gradskog naseqa, na blagoj padinijugoisti~ne orijentacije, koja se pruà iznad doline Ve-likog Luga. Kompleks grobqa tangira magistralni put Beo-grad – Kragujevac (M-23).

Na lokaciji je formirano grobqe sela Rajkovac, na ko-me je izgra|ena kapela. Popuwenost grobqa prema{uje 98%kapaciteta. Grobqe je delimi~no ogra|eno. Pristup gro-bqu je sa magistralnog puta i sa lokalnog seoskog puta.

Osnovni koncept re{ewa proistekao je iz poloàjaglavnog pristupa grobqu, odnosno novog prikqu~ewa namagistralni put M-23. Osnovna saobra}ajnica prostire seju`nom granicom kompleksa od raskrsnice ka istoku.


Ra

jk

ov

ac

Glavna ulazna kapija novoformiranog grobqa nalazi seneposredno iza postoje}eg grobqa. Komemorativni platosadrì objekte potrebne za funkcionisawe grobqa i odwega se prostiru glavne aleje koje razgrani~avaju pojedineparcele za sahrawivawe. U okviru glavnih aleja formiranasu pro{irewa sa ~esmama. Pravac i poloàj aleja odre|en jena osnovu pravca sahrawivawa i konfiguracije terena.

Obodom kompleksa predvi|eno je za{titno izolacionozelenilo a parking povr{ina planirana je u ju`nom delukompleksa uz pristupnu saobra}ajnicu.

4.2. Opis celina

Na osnovu prirodnih uslovqenosti, gore navedenihkarakteristika terena, stepena izgra|enosti i konceptare{ewa, povr{ina obuhvata plana podeqena je na tri ce-line, i to:

– Celina „A" – za{tita i rekonstrukcija postoje}eggrobqa,

– Celina „B” – izgradwa novog gradskog grobqa,– Celina „C” – saobra}ajne povr{ine pristupa grobqu.Celina „A" obuhvata katastarsku parcelu br. 1126 KO

Rajkovac, u pov. od oko 8.648 m². U okviru ove celine predvi|a

se daqe sahrawivawe na slobodnim mestima, do ukupne po-puwenosti, i sahrawivawe u postoje}e grobnice u rotaci-onom turnusu od 25 godina. Predvi|a se rekonstrukcija po-stoje}ih saobra}ajnih povr{ina, ograde, objekta i formi-rawe za{titnog zelenila. Planirana je za{tita postoje-}ih spomenika i eventualna zamena o{te}enih.

Celina „B" – izgradwa novog gradskog grobqa na povr-{ini od oko 22.626 m². U okviru ove celine izdvajaju se po-vr{ine, i to:

– parcele za sahrawivawe B1–B10,– komemorativni plato za ispra}aj,– interne pe{a~ko-kolske saobra}ajnice,– za{titno, izolaciono zelenilo,– izgradwa objekata.U okviru svake parcele za sahrawivawe obrazuju se

grobna mesta u redovima {irine 3,05 m u pravcu sever-jug,u okviru kojih se vr{i sahrawivawe u pojedina~na, dvojnaili trojna grobna mesta. U parcelama B1, B6 i B7 planira-na su mesta za izgradwu porodi~nih grobnica, u redovima{irine 3,85 m u istom pravcu. Parcele B1 i B3 izdignutesu u odnosu na komemorativni plato oko 1,50 m. Broj grob-nih mesta i povr{ine parcela prikazane su u Tabeli br. 2.


Tabela 2–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcele za Maks. gabarit Broj grobnih Povr{ina (m²) Broj Povr{ina (m²) Povr{ina

sahrawivawe mesta grobnica parcele–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B1 206 1.069,97 33 379.77 1.449,74–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B2 156 810,66 810,66––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B3 188 973,25 973,25––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B4 182 943,93 943,93––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B5 296 1.532,66 1.532,66–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B6 179 927,84 16 184,62 1.112,46–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B7 209 1.080,55 27 313,46 1.394,01–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B8 271 1.406,15 1.406,15––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B9 258 1.338,11 1.338,11––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parcela B10 175 904,66 904,66–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno 2.120 10.987,78 76 877,85 11.865,57–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––* Odnos broja grobnih mesta i grobnica dat je orijentaciono, a ta~no }e se utvrditi izradom glavnog projekta.

Ukupno je predvi|eno obrazovawe 2.120 grobnih mestana ukupnoj povr{ini od 10.987,78 m² i 76 porodi~nih grob-nica na ukupnoj povr{ini od oko 877,85 m². Ukupna povr-{ina za sahrawivawe je oko 11.865,57 m².

Komemorativni plato za ispra}aj sa glavnom ulaznom ka-pijom formiran je na ju`noj strani kompleksa u ukupnoj povr-{ini od oko 1.850 m². Planirana je izgradwa komemorativnogobjekta, administrativnog objekta i prodajnog objekta.

Povr{ine i sadràj objekata dati su u tabeli br. 3.Gabariti objekata dati su orijentaciono a ta~ni gaba-

riti bi}e definisani glavnim projektom.

Tabela 3––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat Maks. Maks. oko Namena

spratnost BRGP (m²)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Komemorativni P+0 260 m² ~etiri kapele, pomo}na objekat prostorija i trem––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Administrativni P+1 160 m² uprava grobqa, javniobjeka sanitarni ~vor,

prate}e prostorije––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Objekat za prodajne P+0 120 m² Prodaja cve}a sadràje i ni{a i pogrebne opreme za kontejnere i ni{a za kontejnere––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno 540 m²––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Interne pe{a~ko-kolske saobra}ajnice su: glavne aleje{irine 3 m sa obostrano formiranim drvoredom {irine1 m i pe{a~ke staze {irine 3 m. U okviru glavnih alejaformirana su tri pro{irewa sa ~esmama. Saobra}ajnicesu povr{ine oko 2.000 m² u ukupnoj duìni od oko 700 m.Pe{a~ke staze koje se pruàju u pravcu sever – jug, su unagibu oko 7,5%, a staze u pravcu zapad – istok u nagibuoko 1,5%.

Na po~etku glavne aleje kod komemorativnog platoa na-lazi se stepeni{te i rampa.

Za{titno-izolaciono zelenilo formirano je po obodukompleksa u {irini oko 10 m ukupne povr{ine oko 6.500 m².

Celinu „C" – saobra}ajnu povr{inu sa~iwavaju:– novoplanirani prikqu~ak na magistralni put,– autobusko stajali{te sa prate}im sadràjima,– saobra}ajnica za pristup grobqu,– parking prostor i– za{titno zelenilo u okviru raskrsnice, autobuskog

stajali{ta i parking prostora.Podela obuhvata plana na celine prikazana je u gra-

fi~kom prilogu br. 6. „Podela na celine".

5. Bilans povr{ina

Namena povr{ina je prikazana u grafi~kom prilogubr. 5 „Plan namena povr{ina", a bilans povr{ina prika-zan je u Tabeli br. 4.

Grobn

o m

esto

: 3.

05 h

2.0

0 =

5.1

8 m

²

Grobn

ica:

3.85

h 3

.00

= 1

1,55

m²

Tabela 4

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Namena povr{ina m² %––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Saobra}ajne povr{ine 4.810 10.48Parking povr{ine 1.823 3.97Pe{a~ke i kolsko-pe{a~ke povr{ine 2.810 6.12Komemorativni plato 1.793 3.90Plato autobuskog stajali{ta 641 1.39Postoje}e grobqe 8.648 18.85Povr{ine za sahrawivawe 11.857 25.85Izolaciono zelenilo 6.402 13.95Za{titno zelenilo saobra}ajnice 7.078 15.43––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO 45.862 100––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

6. Regulacija saobra}ajnih povr{ina

6.1. Postoje}e stawe saobra}ajne mreè

Pristupna saobra}ajnica u okviru kompleksa regulaci-onog plana grobqa nije izvedena. Postoji deo pristupnesaobra}ajnice na zemqanoj podlozi bez izvedene kolovoznekonstrukcije i bez adekvatnog popre~nog profila.

Kroz kompleks prolazi izgra|ena magistralna saobra-}ajnica „M-23" koja sem funkcije u tranzitu saobra}ajakroz kompleks ima tretman i sabirne saobra}ajnice prekokoje se opsluùje kompleks.

6.2. Uslovi za izgradwu saobra}ajne mreè

A. Spoqni saobra}ajni sistem kompleksa

Spoqni saobra}ajni sistem kompleksa predstavqa iz-gra|ena magistralna saobra}ajnica „M-23".

B. Unutra{wi saobra}ajni sistem kompleksa

Unutra{wi sistem kompleksa sa~iwava pristupna sao-bra}ajnica koja obezbe|uje pristup svim sadràjima kom-pleksa, deo magistralne saobra}ajnice M-23 sa autobuskomokretnicom i povr{inskom raskrsnicom koja obezbe|u-je ukr{taj u nivou magistralne saobra}ajnice „M-23" ipristupne saobra}ajnice kao i nesmetano odvijawe tran-zitnog.

6.3. Miruju}i saobra}aj

U okviru kompleksa planiran je parking prostor zasme{taj 72 vozila i on je lociran uz pristupnu saobra}aj-nicu.

6.4. Pe{a~ki saobra}aj

Uz pristupnu saobra}ajnicu u okviru wenog popre~nogprofila predvi|en je trotoar za odvijawe pe{a~kog sao-bra}aja {irine 1,50 m. U okviru kompleksa za sahrawiva-we predvi|ene su pe{a~ke komunikacije {irine 3 m. U ni-velacionom smislu popodu`ni nagib je 4,53–7,64%.

6.5. Autobuski saobra}aj

U sklopu autobuske okretnice predvi|eno je i autobu-sko stajali{te u zoni kompleksa.

Napomena: u okviru autobuskog stajali{ta mogu}a je iz-gradwa objekata za potrebe prodaje cve}a i ostale prate}eopreme.

7. Regulaciono i nivelaciono re{ewe

Prostor obuhvata plana je na padini jugoisto~ne ori-jentacije prose~nog pada od oko 4% do 7,5%.

Nivelacija podrazumeva nivelisawe terena tako da seformiraju staze orijentacije sever–jug u nagibu od 6 % do7,50% a staze orijentacije istok–zapad u nagibu oko 1 %.Grobni redovi na parcelama prate nagibe staza. Komemo-rativni plato sa objektima nivelisan je tako da ima pad od

maksimalno 3%. Izme|u komemorativnog platoa i glavnealeje za sahrawivawe i parcela za sahrawivawe, je denive-lacija visinske razlike od 1,50 m. Ova razlika se savla|u-je stepeni{tem i rampom u okviru glavne aleje, i {karpomu okviru zelene povr{ine koja }e biti parterno i horti-kulturno obra|ena.

Saobra}ajne povr{ine su nivelisane tako da je mini-malani nagib 1%, a nivelacija parking prostora je 2,5%.

Kota poda prizemqa komemorativnog i administrativ-nog objekta je 158,20 mNV. Kota poda prizemqa prodajnogobjekta je 156 mNV.

Regulaciona linija postavqena je na mestu razgrani~e-wa saobra}ajnih i drugih povr{ina, a definisana odsto-jawem od osovine saobra}ajnice koja je definisana anali-ti~ko-geodetskim elementima.

Gra|evinska linija definisana je u odnosu na regula-cionu liniju.

Elementi regulacije i nivelacije prikazani su u gra-fi~kom prilogu „Nivelacija regulacije", list broj 8.

8. Parcelacija

Postoje}e stawe parcelacije

U obuhvatu plana nalazi se 17 celih parcela i tri u de-lovima.

Na parceli k.p. br. 1126 formirano je grobqe a parcelek.p. br. 2825/1, deo k.p. br. 1509 i 1508 pripadaju magistral-nom putu M-23 Beograd–Kragujevac.

Parcela broj 2842/2 je javni put – pristup grobqu i dru-gim parcelama, ostale parcele koriste se kao obradive po-qoprivredne povr{ine.

Planirano stawe parcelacije

Na prostoru obuhvata plana formiraju se tri parcele.

á – parcela postoje}eg grobqaOva parcela ostaje nepromewena i sa~iwava je k.p. br.

1126, gde je ve} formirano postoje}e grobqe.

áá – parcela novog grobqaOvu parcelu formirati od parcela k.p. br. 1494/1, 1495

i 1494/2 i od delova parcela k.p. br. 2842/2, 1505, 1504/1,1502, 1501, 1496/1. Linija parcelacije definisana je ta~-kama 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 i 15.

ááá – parcela saobra}ajnih povr{inaOvu parcelu formirati od parcela k.p. br. 1507/1,

1504/2, 1503/2, 150/2 1496/2, 1494/2, i delova k.p. br. 2842/2,1505, 1502, 1501, 1506, 1503/1, 1504 i 1496/1.

Linija parcelacije definisana je ta~kama 1, 2, 3, 4, 5,i ta~kama 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 i 15.

Parcele koje pripadaju magistralnom putu M-23 Beo-grad–Kragujevac k.p. br. 2825/1 i deo 1508 i 1509 ostaju ne-promewene i daqe pripadaju magistralnom putu.

Formirane parcele sa analiti~kim i geodetskim ele-mentima za obeleàvawe prikazane su u grafi~kom prilo-gu Plan parcelacije, R=1:500, broj lista 4.

9. Mreà i objekti infrastrukture i javnog zelenila

9.1. Elektroenergetska mreà

Postoje}e stawe

Niskonaponska mreà na betonskim i drvenim stubo-vima prolazi sa druge strane saobra}ajnice M-23. Sada-{wa kapela je napojena iz niskonaponske mreè kablomHOO/O-A 4 h 16 mm² preko dva pomo}na stuba, od kojih sejedan mora izmestiti iz budu}e raskrsnice.

Planirano stawe

Novoprojektovana upravna zgrada, napaja}e se iz isteniskonaponske mreè zamenom postoje}eg prikqu~ka ka-blom HOO/O-A 3 h 35 + 50/8 mm². U objektu upravne zgradeugradi}e se merni orman prema energetskim uslovima


EDB-a. Za komandovawe i za{titu vodova osvetqewa stazai parkinga predvi|a se komandni orman u objektu upravnezgrade.

Za napajawe prodavnica cve}a dovode se prikqu~ci izupravne zgrade kablovima HOO/O-A 2 h 16 mm².

9.2. Telekomunikaciona mreà

Postoje}e stawe

U granicama kompleksa ne postoje TT objekti, ali poredwega uz saobra}ajnicu M-23 postoje koaksijalni i opti~kime|umesni, veoma zan~ajni TT kablovi, koji se moraju za-{titi pri izradi raskrsnice i pristupne saobra}ajnice.

Planirano stawe

Za potrebe TT saobra}aja predvi|a se dovo|ewe desetlinija do upravne zgrade. Slobodnih kapaciteta ima u te-lefonskoj centrali Vla{ka. Zbog toga je potrebno produ-ìti postoje}u vazdu{nu TT mreù kablom TK 5 h 4 h 0,6do upravne zgrade prema uslovima „Telekom Srbija".

9.3. Vodovod

Predmetna lokacija pripada prvoj visinskoj zoni vo-dosnabdevawa, sa postoje}im distributivnim vodovodom∅ 150 mm, izgra|enim od azbest-cementnih cevi, koji se pruàsuprotnom stranom magistralnog puta M-23 Beograd–Kra-gujevac. Prikqu~ewe objekata sa obuhvata plana na pomenutugradsku vodovodnu mreù izvr{i}e se preko sekundarnogvodovoda ∅ 100 mm, koji }e se izgraditi od mesta prikqu~-ka, u blizini raskrsnice sa putem za Vrbicu, zatim ispodtrupa magistralnog puta, te desnom stranom planirane sa-obra}ajnice prema grobqu do vodomernog {ahta za merewepotro{we vode objekata na grobqu, koji }e biti lociranna 1,5 m iza regulacione linije.

Pritisak u mreì na mestu prikqu~ka iznosi od 5,1 do5,5 bara.

Prikqu~ak na vodovodnu mreù ∅ 150 mm, ostvariti ise-cawem dela cevi i ugradwom odgovaraju}e ra~ve ∅ 150/100 mmna cev i montaòm sekundarnog cevovoda od PVC-a ∅ 100 mmNP 10 bara, sa minimalnom dubinom ukopavawa od 80 cm upesku, po 10 cm ispod i iznad cevi.

Radna cev sekundarnog vodovoda mora biti u za{titnoj~eli~noj cevi ∅ 200 mm, sa {ahtovima sa obe strane magi-stralnog puta, jednim na mestu prikqu~ka na gradski vodovod∅ 150 mm i drugim iza noìce nasipa ovog puta, a premauslovima dobijenim od Republi~ke direkcije za puteve.

Unutra{wu vodovodnu mreù projektovati od plasti~nihcevi NP 10 bara.

Predvi|ena je i prstenasta hidrantska mreà ∅ 100 mmsa podzemnim protivpoàrnim hidrantima ∅ 80 mm i ba-{tenskim hidrantima ∅ 50 mm, sme{tenim u zelenoj povr-{ini ili uz samu ivicu saobra}ajnice, sa liveno-gvozde-nim poklopcima i kapom.

Za merewe potro{we vode na lokaciji predvideti vodo-mer postavqen u vodomernoj {ahti lociranoj na 1,5 m izaregulacione linije, odnosno neposredno iza glavne kapijegrobqa. Dimenzije vodomernog {ahta }e biti 1,0 h 1,2 h 1,2 m,sa armirano-betonskom plo~om i lakim poklopcem odlivenog gvo`|a, ozidan od pune opeke.

Planirano je snabdevawe vodom svih objekata, ~esmi ihidranata.

Prikqu~ak na vodovodnu mreù raditi prema vaè}impropisima i uslovima JKP „Mladenovac”.

9.4. Fekalna kanalizacija

Predmetna lokacija nema mogu}nosti za prikqu~ak nagradsku mreù fekalne kanalizacije, pa }e se problem ka-nalisawa otpadnih voda re{iti izgradwom vodonepropusnesepti~ke jame zapremine V=25 m³, koja }e biti lociranana zelenoj povr{ini unutar grobqa. Unutra{we dimenzi-je septi~ke jame iznose 2,0 h 4,5 h 3,0 m, bi}e izgra|ena od

vodonepropusnog armiranog betona sa slojem od min. 40 cmzemqe iznad gorwe plo~e i otvorom za ventilaciju. Sep-ti~ka jama }e biti locirana tako da postoji dovoqan padterena za prikqu~ewe svih objekata sa obuhvata plana.

Predvideti revizione {ahtove na mestima ra~vawa iskretawa cevovoda kanalizacije otpadnih voda, nameweneza odràvawe istog. Kaskade locirati iskqu~ivo u revizi-onim {ahtovima.

Fekalnu kanalizaciju projektovati od PVC cevi sa padomod 2%, u sloju peska po 10 cm ispod i iznad cevi. Minimal-na dubina ukopavawa je 80 cm od gorwe povr{ine cevi doterena.

Na mestima ukr{tawa vodovodnih i kanalizacionihprikqu~aka, vodovodna cev mora biti bar 20 cm iznad ka-nalizacione.

Planirano je odvo|ewe otpadnih voda od svih objekatai od ~esmi.

Instalacije unutra{we mreè fekalne kanalizacije,vertikalu i horizontalne razvode, projektovati od PVCcevi.

9.5. Atmosferska kanalizacija

Radi efikasnijeg odvo|ewa atmosferskih voda, kojezbog konfiguracije terena gravitiraju ka prostoru za par-kirawe i planiranoj pristupnoj saobra}ajnici, koja imaznatan podu`ni nagib, predvi|ena je izgradwa atmosfer-ske kanalizacije. Ona }e biti locirana uz desnu ivicupristupne saobra}ajnice, gledano od magistralnog puta kagrobqu, a odvodi}e ki{nicu ka propustu ispod puta M-23,koji se nalazi na oko 140 m od budu}e raskrsnice za gro-bqe u pravcu Mladenovca.

Atmosferska kanalizacija }e se graditi od PVC cevipre~nika ∅ 300 mm, sa revizionim {ahtovima i slivnicima,postavqenim tako da efikasno sakupqaju i odvode vodu sasaobra}ajnica i prostora za parkirawe.

9.6. Regulacija slobodnih i zelenih povr{ina

Zelene povr{ine zauzimaju oko 13.480 m², proìmaju idopuwuju osnovne sadràje grobqa. U okviru kompleksaraspoznajemo: za{titno zelenilo saobra}ajnih povr{ina,izolaciono zelenilo kompleksa grobqa i zelenilo unutarkompleksa.

1. Za{titno zelenilo saobra}ajnih povr{ina – u okvi-ru regulacije saobra}ajnih povr{ina predvideti linearnetrake niskog zelenila i drvorede u okviru autobuskih staja-li{ta. Zasenu svih parking mesta obezbediti sadwom drvo-rednih sadnica visokih li{}ara dugog vegetativnog perioda.

2. Za{titno – izolaciono zelenilo – pojas za{titnogzelenila je planiran ogradom unutar ogra|enog kompleksagrobqa i ima zadatak prvenstveno da obezbedi vizuelnorazdvajawe prostora grobqa i okoline, a isto tako i da po-boq{a ukupne mikroklimatske uslove na ovom podru~ju.[irina pojasa ne moè biti mawa od 20 m, uz odgovaraju}uvrstu vegetacije i gustinu sadwe.

3. Zelenilo u kompleksu grobqa – uz komemorativniplato uz glavne aleje i staze za ispra}aj, trgove i odmori-{ta primeniti parkovsko re{ewe zelenila. Obradom par-tera, izborom biqnih vrsta i dekorativnih elemenata trebadoprineti dostojanstvenoj i smirenoj atmosferi posledwegispra}aja i se}awa na umrle. Na prostoru izme|u komemo-rativnog platoa i parcela za sahrawivawe i du` glavnihaleja za ispra}aj formirati obostrane drvorede od sadnica~etinara ili li{}ara visokog uzrasta. U okviru granicaparcela za sahrawivawe obezbediti minimalno 20% zele-nila.

9.7. Sistem prikupqawa i evakuacije otpada

Tehnologija rada u delatnosti izno{ewa sme}a podra-zumeva locirawe pocinkovanih kontejnera na to~ki}imazapremine 1,1 m³ (1.05 h 1.36 h 1,42 m) u posebno izgra|enojni{i u okviru prodajnog objekta. Ni{a je van kolovoza i


trotoara te je mogu}e nesmetano pra`wewe. Nadle`no ko-munalno preduze}e obezbedi}e odgovaraju}u dinamiku pra-`wewa kontejnera. Unutar kompleksa grobqa postavqajuse korpe za otpatke i obezbe|uje redovno pra`wewe.

[irina saobra}ajnice mora da obezbedi rad specijalnogvozila za izno{ewe sme}a, koje ima gabarit 8,60 h 2,50 h 3,50 m.Kretawe specijalnog vozila nije dozvoqeno unazad. [irinasaobra}ajnice za jednosmerni saobra}aj mora se predvidetimin. 3,50 m, a za dvosmerni 6 m.

10. Inèwersko-geolo{ki uslovi

Predmetna lokacija je blagog nagiba apsolutnih kota150 do 172,30 mNv.

[iri istra`ni prostor za povratni period od 100 go-dina karakteri{e intenzitet seizmi~nosti á=âáá MKS.

Teren istraìvanog podru~ja i wegove {ire okolineizgra|en je od holocenskih, pleistocenskih i miocenskihsedimenata.

Ovaj deo terena je sredwe vodopropustan, nivo podzem-ne vode je na oko 5 m.

Inèwersko-geolo{ka konstrukcija terena zadovoqa-va sanitarne i druge uslove za klasi~an vid sahrawivawa.

Izgradwa prate}ih objekata upravne zgrade, kapele kaoi septi~ke jame je mogu}a uz po{tovawa preporuka datih uelaboratu inèwersko-geolo{kih istraìvawa za loka-ciju gradskog grobqa „Rajkovac" u Mladenovcu, izra|enogod strane DP „Geozavod" Beograd, koji predstavqa sastav-ni deo dokumentacije ovog plana detaqne regulacije.

Zona novog grobqa je u povr{inskom delu izgra|ena oddeluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih sedimenata de-bqine 8–9 metara. Deluvijalni sedimenti predstavqeni supeskovitim pra{inama (dl1), debqine oko 2,5 m, koje su upovr{inskom delu humizirane u debqini 1–1,4 m. Ispodovih sedimenata nalazi se pogrebena zemqa (dpr pz2) de-bqine 1,2–1,5 m, pra{inasta glina (dpr4) debqine 1–4 m iglinovita pra{ina (dpr 2,3), debqine 1,3–7 m u kojima jekonstatovan nivo podzemne vode na dubini od 5 m. Podinuovim sedimentima ~ini degradirana zona neogena LGP.

Inèwersko-geolo{ka konstrukcija terena ne uslovqa-va ograni~ewa, zadovoqava sanitarne uslove za klasi~nosahrawivawe na dubini 1,8 m i distance od 1 m od maksimal-nog nivoa podzemnih voda. Iskopi }e se izvoditi u sredinamakoje se drè u vertikalnim zasecima do 2,5 m visine. Sredi-na u kojoj }e se izvoditi iskopi spada u sredwevodopropusnatla {to predstavqa uslovno povoqnu sredinu sa stanovi{taodvijawa mikrobiolo{kog procesa dekompozicije. Pri nive-lacionom ure|ewu treba pratiti prirodan nagib terena.

10.1. Preporuke za fundirawe objekata

Na bazi analize litolo{kih ~lanova, i to pra{inastegline, pogrebene zemqe, pra{inaste gline, laporovitegline i peska, ura|en je prora~un slegawa tla, za temeq ob-lika trake, i to za traku {irine 0,6 m i 1 m, i za dubinufundirawa od 1,5 m i usvojeno optere}ewe od objektab=120 kN/m², umaweno za litostati~ki pritisak do datedubine fundirawa. Rezultati ovog prora~una su u granica-ma dozvoqenih vrednosti.

10.2. Inèwersko-geolo{ki uslovi za izgradwu septi~ke jame

S obzirom na to da }e septi~ka jama najve}im delom an-gaòvati sredinu deluvijalnih sedimenata predstavqenihpra{inastim glinama, osetqivim na provlaàvawe, po-trebno je:

– da jama bude vodonepropusna, kako bi se spre~ilo pro-ce|ivawe otpadnih te~nih materija u tlo, usled ~ega moèdo}i do naknadnog provlaàvawa tla i sufozije ~estica akao posledica ovoga moè do}i do deformisawa i pucawaokolnih objekata;

– blagovremeno prazniti jamu i time spre~iti razliva-we otpadnih materija po povr{ini terena. Na ovaj na~inspre~ava se raskva{avawe terena.

10.3. Inèwersko-geolo{ki uslovi za izgradwu saobra}ajnice

Planirana saobra}ajnica izvodi}e se u nasipu i po po-vr{ini terena. Na osnovu geomehani~kog modela terena,slojevi koji }e predstavqati podtlo saobra}ajnici su pe-skovita pra{ina i pra{inasta glina. Ovi slojevi pred-stavqaju relativno povoqno tlo za izgradwu saobra}ajnica,pod uslovom da se sprovedu tehni~ke mere za povr{inskoodvodwavawe kako u toku izgradwe tako i po zavr{etkuradova.

Saobra}ajnica u nasipu }e se izvoditi u zoni uz posto-je}i magistralni put M-23 jer je ova zona prekrivena nasu-tim tlom lo{ih fizi~ko mehani~kih parametara. Nasutotlo ukloniti u celosti, kao i humusni pokriva~. U kojoj de-bqini }e se ukloniti humusni pokriva~ zavisi od procen-tualnog u~e{}a organske materije (definisano propisima).Po uklawawu humusnog pokriva~a izvr{iti mehani~ku sta-bilizaciju podtla, zatim po~eti sa nasipawem. Nasipaweizvoditi u slojevima debqine 0,2 m do modula sti{qivo-sti od 30.000 kN/m², odnosno do odgovaraju}e zbijenosti zaposteqice saobra}ajnica. Podtlo ovom delu saobra}ajniceje pra{inasta glina.

Za izvo|ewe saobra}ajnice po povr{ini terena potreb-no je ukloniti humus. Po uklawawu humusnog pokriva~a iz-vr{iti mehani~ku stabilizaciju podtla, zatim po~eti saizgradwom. Podtlo ovom delu saobra}ajnice je peskovitapra{ina.

U ciqu op{te stabilnosti padine, stabilnosti saobra-}ajnice, neophodno je sa uzbrdne strane saobra}ajniceizvesti drenaù, dubine do prirodnog terena, koja bi pri-kupqala sve povr{inske vode. Izrada saobra}ajnice u na-sipu bez izrade drenaè predstavqala bi branu tom pri-rodnom oticawu voda sa padine i prouzrokovalo podizawenivoa izdani na padini {to bi se nepovoqno odrazilo naplanirani sadràj.

11. Uslovi i mere za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine

Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i ì-votne sredine donelo je Re{ewe broj: 353-02-01521/2003-0226. februara 2004. godine, u kome se izdaje saglasnost na„Prethodnu analizu uticaja gradskog grobqa Rajkovac uMladenovcu na ìvotnu sredinu". Obaveza investitora jeda izradi detaqnu analizu uticaja na ìvotnu sredinu iobaveza investitora je da po izradi detaqne analize uti-caja na ìvotnu sredinu po utvr|enoj predra~unskoj vred-nosti objekata i radova uplati 1% od iste na ra~un Buxe-ta Republike Srbije.

Prethodnom analizom uticaja na ìvotnu sredinu pre-vi|ene su slede}e mere koje se predvi|aju za spre~avaweili smawewe negativnih uticaja:

1. Na~in sahrawivawa

Predvi|eno je sahrawivawe u zemqi i mogu}a je izgrad-wa grobnica. Grobna mesta se postavqaju kaskadno, s obzi-rom na konfiguraciju terena.

2. Mere za za{titu vazduha

Po{to su glavni elementi zaga|ewa vazduha na grobqupra{ina i neprijatni mirisi, mere za suzbijawe su slede}e:

– pojava pra{ine spre~i}e se u toku su{nih perioda,oro{avawem vodom i formirawem pojasa vegetacije, koji}e biti uskla|en sa pravcima dominantnih vetrova, dispo-zicijom naseqenih mesta, pojedina~nih ku}a i konfigura-cijom terena;

– prilikom ukopavawa grobna mesta odmah urediti i vi-{ak zemqe odmah ukloniti;

– pojavu neprijatnih mirisa spre~iti po{tovawem pro-pisanog na~ina sahrawivawa.


3. Mere za za{titu voda

Da ne bi do{lo do zaga|ivawa povr{inskih ili pod-zemnih voda preduzimaju se slede}e mere:

– izgradwom fekalne kanalizacije sprovesti otpadnevode u vodonepropusnu septi~ku jamu koju treba redovnoprazniti;

– atmosferskom kanalizacijom odvesti povr{inskevode u recipijent nizvodno od objekta grobqa;

– vode sa platoa i saobra}ajnica provesti kroz separatoruqa i benzina;

– nivelacijom kolskih i pe{a~kih saobra}ajnica povr-{inske vode, izgradwom niskih sokli oko grobnih mesta,spre~ava se slivawe vode u grobna mesta, ve} se vode odvo-de do zelenih povr{ina;

– pre po~etka izgradwe i kori{}ewa grobqa potrebnoje postaviti tri pijezometra (jedan iznad, jedan u komplek-su i jedan ispod grobqa), radi pra}ewa promena kvalitetavoda.

4. Mere za za{titu zemqi{ta

– Potrebno je sve otpadne materije, koje su vremenompodlo`ne raspadawu, uredno sakupqati, odlagati na odre-|eno mesto do odno{ewa na deponiju ~vrstog komunalnogotpada.

5. Mere za za{titu okolne biosfere

– Biosfera moè biti ugroèna zaga|ewem vazduha, vo-da, okolnog zemqi{ta i prodirawe podzemnih i povr{in-skih voda u okolna zemqi{ta. Mere za{tite opisane su uprethodnim poglavqima.

6. Mere za{tite od poàra

– Predvi|ene su slede}e mere za{tite: stalna kontrolainstalacija, ure|aja i aktivnosti na grobqu, i izgradwahidrantnog sistema;

– radi za{tite od prirodnih katastrofa, zemqotresa,potrebno je primeniti potrebne mere u toku projektovawai gra|ewa na osnovu geomehani~kih osobina tla i seizmi~-nosti podru~ja.

7. Mere predvi|ene za uklapawe grobqa u okolni pejza`

– Izgradwom za{titnog pojasa zelenila, sa {umskimzasadom formira se prostorna barijera prema najuèmokruèwu i na taj na~in se uklapa u okolni ambijent.

8. Mere za{tite prirodnih vrednosti

– Ispo{tovati uslove zavoda za za{titu prirode Srbijebroj 03-840/02 od 9. septembra 2003. godine.

9. Mere za za{titu kulturnih dobara

– Na predmetnoj lokaciji nije evidentirana pojava kul-turno-istorijskog nasle|a, te je Zavod za za{titu spomenikakulture grada Beograda doneo Re{ewe o davawu saglasno-sti na lokaciju kojim se uslovqava da se po~etak radovaprijavi ovom zavodu, da se obezbedi stru~an konzervator-ski nadzor, da se vodi dokumentacija o preduzetim meramatehni~ke za{tite i izvo|ewu drugih radova, da se po zavr-{etku radova primerak dokumentacije preda Zavodu i da seo zavr{etku radova o tome obavesti isti zavod.

10. Sanitarni uslovi

– Ispo{tovati uslove Ministarstva zdravqa Republi-ke Srbije broj 530-02-16026/2003-04 od 26. septembra 2003.godine.

Zakqu~ak

Ukoliko se ispo{tuju sva data re{ewa pri projektova-wu, izgradwi i kori{}ewu grobqa, moè se konstatovatida se izgradwom grobqa ne}e pogor{ati postoje}e staweìvotne sredine.

12. O~uvawe kulturnih vrednosti i ambijentalnih celina

Predmetno podru~je je van interesa Slu`be za{tite.Za sada nema evidentiranih arheolo{kih nalaza niti suspomenici na postoje}em grobqu valorizovani kao kultur-ne vrednosti.

Ukoliko se u toku realizacije grobqa nai|e na arheo-lo{ke ostatke, neophodno je obavestiti Zavod za za{tituspomenika kulture grada Beograda kako bi se preduzele od-govaraju}e mere za{tite.

13. Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogodai prostorno-planski uslovi od interesa za odbranu

U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara odratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa-snosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa morabiti realizovana uz primenu odgovaraju}ih preventivnih,prostornih i gra|evinskih mera za{tite.

Radi za{tite od potresa planirani objekti u komplek-su moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravil-niku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata viso-kogradwe u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni listSFRJ", br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90).

Radi za{tite od poàra predmetni kompleks mora bi-ti realizovan prema odgovaraju}im tehni~kim protivpo-àrnim propisima, standardima i normativima:

– mora imati odgovaraju}u hidrantsku mreù koja se, poprotoku i pritisku vode u mreì planira i projektuje pre-ma Pravilniku o tehni~kim normativima za spoqnu i unu-tra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra („Slu`benilist SFRJ", broj 39/91);

– objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va-trogasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normati-vima za pristupne puteve… („Slu`beni list SRJ", broj8/95) po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 mod gabarita objekta. Interne saobra}ajnice u kompleksuzadovoqavaju navedene uslove.

– objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil-nikom za elektroinstalacije niskog napona („Slu`benilist SRJ", broj 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekataod atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ", broj11/96);

– U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra(„Slu`beni glasnik SRS", broj 37/88) investitor morapribaviti saglasnost na tehni~ku dokumentaciju objektaod MUP-a Srbije – SUP-a Uprava protivpoàrne polici-je u Beogradu.

U vezi sa civilnom za{titom u skladu sa Odlukom o vr-stama investicionih objekata i prostornih i urbanisti~-kih planova zna~ajnih za odbranu zemqe („Slu`beni listSRJ", broj 39/95), na predmetnoj lokaciji nema posebnihuslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbranezemqe.

14. Uslovi za neometano kretawe dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica

Prilikom projektovawa objekata, saobra}ajnih i pe-{a~kih povr{ina primeniti Pravilnik o uslovima zaplanirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanimkretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica.(„Slu`beni glasnik RS", broj 18/97).


Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta podrazumevawegovo pripremawe i opremawe. Pored ovoga, sredworo~-ni program predvi|a i pribavqawe i progla{ewe javnoggra|evinskog zemqi{ta. Pripremawe zemqi{ta obuhvata:istra`ne radove, izradu geodetskih i drugih podloga, iz-radu planske i projektne dokumentacije, sanirawe terenai druge radove.


Opremawe zemqi{ta obuhvata izgradwu objekata komu-nalne infrastrukture, izgradwu saobra}ajnica i objekatapotrebnih za funkcionisawe grobqa, kao i ure|ivawe jav-nih povr{ina.

Tabela br. 5 – opremawe zemqi{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Orijentaciona

Vrsta radova predvi|enasredstva (din.)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izgradwa pristupnih saobra}ajnica 14.000.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Parking prostor 3.500.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Za{titno zelenilo 3.700.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pristupni plato 1.400.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Povr{ine za sahrawivawe 5.100.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pe{a~ke staze 1.400.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Elektroenergetska mreà 800.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vodovodna mreà 300.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Kanalizaciona mreà 600.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––TT instalacije 400.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Izgradwa objekata 3.000.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno 34.200.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Potrebna sredstva za ure|ivawe javnog gra|evinskog ze-mqi{ta u obuhvatu ovog plana prikazana su u tabeli.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Vrsta radova Koli~ina Iznos (din.)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pribavqawezemqi{ta 1.59.47 ha h 4.900.000 din. oko 8.000.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Pripremawezemqi{ta oko 2.000.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Opremawezemqi{ta oko 34.200.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno ure|ivawe javnog gr. zem. oko 52.200.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskogzemqi{ta podrazumeva petogodi{wi period intenzivnogulagawa u pripremawe i opremawe lokacije grobqa. U prvojgodini potrebno je pripremiti investicionu dokumenta-ciju, pribaviti deo zemqi{ta, izvr{iti osnovne gra|evin-ske radove na saobra}ajnom pristupu, potrebnim objektima,povr{inama za sahrawivawe i osnovnoj infrastrukturi.U narednom periodu predvi|a se sukcesivna realizacijaradova do ukupnog opremawa lokacije.

O~ekivana vrednost ulagawa u sredworo~nom periodudata je po godinama u tabeli.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Godina Iznos (din.)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2004. 13.000.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2005. 13.000.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2006. 13.000.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2007. 13.000.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Sredstva potrebna za realizaciju planom predvi|enihnamena obezbedi}e se iz buxeta SO Mladenovac Progra-mom ure|ivawa gradskog gra|evinskog zemqi{ta.

ááá – PRAVILA GRA\EWA

16. Pravila gra|ewa

Ova pravila primewuju se pri izgradwi novih povr{i-na za sahrawivawe, izgradwi novih objekata i na rekon-strukciju postoje}ih povr{ina i objekata.

16.1. Pravila izgradwe na novim povr{inama za sahrawivawe

Granice novih parcela za sahrawivawe definisane suminimalnim udaqewima u odnosu na regulacione linijeinternih pe{a~ko-kolskih saobra}ajnica, {to je prikaza-no u grafi~kom prilogu br. 8. „Nivelacija i regulacija".Pristup novim parcelama je sa komemorativnog platoapreko glavnih aleja za ispra}aj. Sistem internih pe{a~ko--kolskih staza {irine 3 m postavqen je u ortogonalnomrasteru u pravcu sever-jug i istok-zapad. Ovakav sistemomogu}ava racionalno kori{}ewe zemqi{ta za sahrawivawei obezbe|uje pravilnu orijentaciju grobnih mesta i lak{esnalaèwe posetilaca.

Na ukr{tawu glavnih aleja i pe{a~kih staza formira-na su pro{irewa – trgovi sa prostorom za odmor, ~esmom izelenilom. Du` glavnih aleja predvi|eni su obostrani dr-voredi. Grobovi su formirani u nizovima, gde je ukupna{irina niza 3,05 m. Samo grobno mesto je duìne 2,45 mtako da se izme|u grobnih mesta formira staza {irine0,60 m. [irina izme|u grobnih mesta je 0,60 m. Po~etak pr-vog grobnog mesta u okviru parcele je na 0,40 m od regula-cione linije. Grobovi mogu biti pojedina~ni, dupli ilitrostruki, od ~ega zavisi i {irina grobnog mesta, a moèbiti 1,1 m, 1,90 m, 2,70 m. Redovi su formirani u pravcu se-ver-jug, a grobna mesta u pravcu istok-zapad.

U delovima parcela za sahrawivawe predvi|enim za po-rodi~ne grobnice, formirani su redovi ukupne {irine3,85 m, gde je sama grobnica dimenzija 2,50 h 3,10 m, razmakizme|u grobnica je 0,50 m, a prostor ispred grobnica je0,50 odnosno 0,75 m.

Spomen-obele`ja kod glave umrlog ne treba da prelazevisinu od 1,5 m od povr{ine plo~e. Za izgradwu grobnihmesta i spomenika koristiti tradicionalne materijale:granit, mermer i sl.

16.2. Pravila za izgradwu komemorativnog objekta

Poloàj objekta na parceli definisan je gra|evin-skim linijama u odnosu na regulacione linije saobra}aj-nica. Ovaj objekat je lociran na isto~noj strani komemo-rativnog trga. Objekat je prizeman, sa vi{evodnom krov-nom konstrukcijom. U okviru objekta formirati ~etirikapele i pomo}ni prostor, kao i trem.

Objekat projektovati u skladu sa namenom i predvi|e-nim tehnolo{kim postupkom uz primenu odgovaraju}ih gra-|evinskih materijala.

16.3. Pravila za izgradwu administrativnog objekta

Objekat je lociran na zapadnoj strani komemorativnogtrga, spratnosti maks. P+1. U okviru objekta predvideti:prostorije za upravu grobqa, prostorije za radnike, pro-storije za opremu i materijal, sanitarni ~vor za radnike,sanitarni ~vor za posetioce i ostale pomo}ne prostorije.Objekat izgraditi od ~vrstog gra|evinskog materijala savi{evodnom krovnom konstrukcijom.

16.4. Pravila za izgradwu prodajnog objekta

Prodajni objekat lociran je na ju`nom delu kompleksauz ulaznu kapiju, spratnosti P+0. U okviru ovog objektaformirati vi{e prodavnica cve}a i pogrebne opreme iprostor za kontejnere.


16.5. Uslovi za arhitektonsko oblikovawe

Komemorativni trg sa planiranim objektima zajedno saglavnom alejom, ulaznom kapijom i ogradom grobqa trebada predstavqa jedinstvenu arhitektonsku kompoziciju, tese mora u pogledu izbora materijala i pejza`nog ure|iva-wa jedinstveno projektovati.

16.6. Uslovi za ogra|ivawe

Ogradu ulaza u kompleks formirati sa dve kapije –glavnom ulaznom kolsko-pe{a~kom i sporednom ekonom-skom kapijom. Ogradu izgraditi od ~vrstog gra|evinskogmaterijala sa odgovaraju}om ispunom, visine 1,5-2 m. Ogra-du kompleksa formirati po granici kompleksa od pleteneìce visine do 2,5 m.

16.7. Uslovi za rekonstrukciju postoje}eg grobqa

Slobodne kapacitete postoje}eg grobqa popuwavati uskladu sa pravilima gra|ewa na novim povr{inama za sa-hrawivawe. Dotrajalu ogradu grobqa rekonstruisati takoda obezbedi za{titu postoje}eg grobqa a visine do 2,5 m.Objekat kapele u okviru investicionog odràvawa prila-goditi kori{}ewu. Formirati ulaznu kapiju na postoje-}em ulazu u grobqe.

17. Smernice za sprovo|ewe

Plan detaqne regulacije predstavqa pravni i planskiosnov za izdavawe odobrewa za izgradwu.

Odobrewe za izgradwu moè se izdavati u fazama.Plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana od

dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

áâ – GRAFI^KI PRILOZI PLANA

1. [ira situacija lokacije R 1: 25.0002 Postoje}e stawe, podela na celine

prema planskim oblikovnim i morfolo{kim karakteristikama R 1:1.000

3. Postoje}e stawe, funkcionalna organizacija sa namenom prostora R 1: 1.000

4. Katastarsko-topografska podloga sa granicom plana R 1:500

5. Plan namene povr{ina R 1:5006. Podela na celine R 1:5007. Plan saobra}aja R 1:5008. Nivelacija i regulacije R 1:5009. Plan parcelacije R 1:500

10. Skupni prikaz infrastrukture R 1:500

Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-5/3/2004-á, 8. jula 2004. godine

PredsednikZoran Kosti}, s. r.

Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrànoj8. jula 2004. godine, na osnovu ~l. 46. i 48. Zakona o plani-rawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS", broj 47/03) i~l. 11. i 15. Odluke o organizaciji organa op{tine Mlade-novac („Slu`beni list grada Beograda", br. 1/99 – pre~i-{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je

O D L U K U

O PRIPREMAWU PLANA DETAQNE REGULACIJEBATA[EVSKOG POTOKA

^lan 1.

Pristupa se izradi Plana detaqne regulacije Bata{ev-skog potoka.

^lan 2.

Granica Plana detaqne regulacije utvr|ena je spoqnimme|nim linijama slede}ih katastarskih parcela: 1412/2,1350/1 i se~e slede}e kat. parcele 1412/1, 1373/6, 1370/2,1370/1, 1370/3, 1369, 1368/1, 1368/2, 1361/6, 1360, 1359/2,1359/1, 1354, 1403/2, 1348/2 sve u KO Varo{ Mladenovac, ispoqnim me|nim linijama kat. parcela 2123/2, 2117/3, i se~ekat. parcele 2304, 2123/2, 2130/2, 2130/1, 2129, 2127/2, 2126,2125, 857/1, 2124, 2123/1, 2116/1, 2115, 2114/1, 2107/1, 2106/1,2105/3, 2105/1, 2105/2 sve u KO Selo Mladenovac.

^lan 3.

Plan detaqne regulacije predstavqa}e planski i prav-ni osnov za izdavawe odobrewa za izgradwu.

^lan 4.

Nosilac izrade Plana detaqne regulacije je Javnopreduze}e Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, stambeneusluge, urbanizam i izgradwu „DIP-Mladenovac", iz Mla-denovca.

^lan 5.

Nosilac izrade Plana detaqne regulacije duàn je daizradi plan u roku od 45 dana od dana stupawa na snagu oveodluke.

^lan 6.

Sredstva za izradu plana obezbe|uje Javno preduze}e Di-rekcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, urbani-zam i izgradwu „DIP-Mladenovac", iz Mladenovca.

^lan 7.

Sastavni deo ove odluke je Program za izradu plana de-taqne regulacije Bata{evskog potoka, izra|en od JP„DIP-Mladenovac" maja 2004. godine.

^lan 8.

Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawau „Slu`benom listu grada Beograda".



Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odrànoj8. jula 2004. godine, na osnovu ~lana 130. Zakona o lokalnojsamoupravi („Slu`beni glasnik RS", br. 49/99 i 27/01), a uvezi sa ~lanom 66. Zakona o lokalnim izborima („Slu`be-ni glasnik RS", broj 33/02) i na osnovu ~lana 15. Odluke oorganizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`benilist grada Beograda", br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i9/02), donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU I IMENOVAWU ^LANA OP[TINSKEIZBORNE KOMISIJE U STALNOM SASTAVU

1. Razre{ava se Miodrag Jaranovi} du`nosti ~lana Op-{tinske izborne komisije u stalnom sastavu.

2. Imenuje se Nikolina Busi}, diplomirani pravnik,za ~lana Op{tinske izborne komisije u stalnom sastavu.

3. Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda".




OBRENOVAC

Izvr{ni odbor Skup{tine op{tine Obrenovac na sedni-ci odrànoj 2. jula 2004. godine, na osnovu ta~ke áâ-8 Inter-ventnih mera za{tite najugroènijih gra|ana koje je utvrdioIzvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 19/95, 13/96, 22/98, 10/99, 14/99, 21/99, 9/00,21/00, 14/01, 19/01, 26/01, 1/02, 11/02, 29/02, 2/03, 17/03, 33/03 i1/04) i ~lana 4. Odluke o Izvr{nom odboru SO Obrenovac(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/00 i 4/02), doneo je

Z A K Q U ^ A KO IZMENI INTERVENTNIH MERA ZA ZA[TITU

NAJUGRO@ENIJIH GRA\ANA OBRENOVCA

1. U Zakqu~ku o uvo|ewu Internventnih mera za za{ti-tu najugroènijih gra|ana u Obrenovcu („Slu`beni list

grada Beograda”, br. 3/02, 16/02, 3/03, 21/03 i 2/04) u odeqkuá pod b mewa se i produàva rok primene uvedenih inter-ventnih mera tako da glasi:

„b) Po~ev od 1. jula 2004. do 31. decembra 2004. godine.”

2. Zakqu~ak objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.

Izvr{ni odbor

Skup{tine op{tine Obrenovac

âá-13 broj 020-1/152, 2. jula 2004. godine

PredsednikSvetozar Dobra{inovi}, s. r.




StranaStatut grada Beograda – – – – – – – – – – – – – – – – – 609Privremeni poslovnik Skup{tine grada Beograda – 619Odluka o izmeni i dopuni Odluke o lokalnim komu-

nalnim taksama za teritoriju grada Beograda – – – – – – 628Odluka o izmeni i dopuni Odluke o auto-taksi pre-

vozu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 628Re{ewe o osnivawu ustanove kulture – Belef centra – 629Re{ewe o osnivawu ustanove kulture – Ku}e legata – – 630Re{ewe o razre{ewu dva zamenika ~lana Gradske izbor-

ne komisije – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 631Re{ewe o imenovawu dva zamenika ~lana Gradske izbor-

ne komisije – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 631Re{ewe o davawu saglasnosti na statutarnu odluku o

izmenama i dopunama Statuta Javnog komunalnog predu-ze}a „Beograd-put” – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 632

Re{ewe o razre{ewu ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole „Vojvoda Stepa”, Beograd – – – – – – – – – – – – – – 632

Re{ewe o imenovawu ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole „Vojvoda Stepa”, Beograd – – – – – – – – – – – – – 632

Re{ewe o razre{ewu dva ~lana [kolskog odbora[kole za u~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}”, Zemun – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 632

Re{ewe o imenovawu dva ~lana [kolskog odbora[kole za u~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}”, Zemun – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 632

Re{ewe o davawu saglasnosti na izmene i dopuneCenovnika usluga JKP „Parking servis” za parkirawevozila u vi{eeta`nim parking prostorima, u podzemnomparking prostoru „Vukov spomenik”, u boks garaàma, naposebnim, povremenim, sezonskim, op{tim i parkira-li{tima po ugovoru – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 633

Re{ewe o reìmu kretawa teretnih motornih vozila kroz Beograd – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 633

Re{ewe o reìmu saobra}aja vozila koja snabdevaju teritoriju grada Beograda – – – – – – – – – – – – – – – – – 634

Akti skup{tina gradskih op{tina i wihovih organa

VRAÂR

Re{ewe o imenovawu Op{tinske izborne komisije op{tine Vra~ar – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 634

StranaOdluka o zavr{nom ra~unu buxeta i Stalne rezerve

op{tine Vra~ar za 2003. godinu – – – – – – – – – – – – – – 635Odluka o finansirawu potreba gra|anina u oblasti

kulture, obrazovawa, zdravstvene i socijalne za{tite,dru{tvene brige o deci, fizi~ke kulture, javnog obave-{tavawa, zanatstva, turizma i ugostiteqstva, za{tite iunapre|ewa ìvotne sredine i drugim oblastima odneposrednog interesa za gra|ane op{tine Vra~ar u 2004. godini – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 639

RAKOVICA

Odluka o izmeni Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Rakovica – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 639

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o buxetu op{ti-ne Rakovica za 2004. godinu – – – – – – – – – – – – – – – – 639

Re{ewe o izmeni i dopuni Re{ewa o imenovawu Op{tin-ske izborne komisije – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 640

Re{ewe o imenovawu Op{tinske izborne komisije (pre~i{}en tekst) – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 640

LAZAREVAC

Odluka o konsolidovanom zavr{nom ra~unu buxeta op{tine Lazarevac za 2003. godinu – – – – – – – – – – – – 641

Plan detaqne regulacije za eksploataciju kvarca ualuvijalnim nanosima reke „Oweg” kod sela Brajkovca – op{tina Lazarevac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 645

Plan detaqne regulacije za eksploataciju granodiorita na povr{inskom kopu „Plo~nik” u Brajkovcu – – – – – – – 651

Plan detaqne regulacije za eksploataciju kerami~kegline iz leì{ta „Dren” kod Lazarevca – – – – – – – – – 656

MLADENOVAC

Plan detaqne regulacije grobqa u Rajkovcu – – – – – 661Odluka o pripremawu plana detaqne regulacije Bata-

{evskog potoka – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 668Re{ewe o razre{ewu i imenovawu ~lana Op{tinske

izborne komisije u stalnom sastavu – – – – – – – – – – – – 668

OBRENOVAC

Zakqu~ak o izmeni interventnih mera za za{titu naj-ugroènijih gra|ana Obrenovca – – – – – – – – – – – – – – 669

S A D R @ A J


„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259Pretplata: 3242-516

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

ГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg NikolePa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednikRADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa:JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

Documents

SLU@BENI LISTDudovica Dudovica @upawac @upawac Zeoke Zeoke Godina XLVIII Broj 14 21. jul 2004. godine Cena 120 dinara ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA