Službeni glasnik BiH [godina 16, broj 44; 5.6.2012]

У

Б

480 На осно

и Херцегови81/06, 76/07,а) и Прилогаи Херцеговправилима сЕвропске заимплементацпомоћи (ИПуговори", брвине, на 6. сј

О ИМ

Др НикБосне и Херлица за акуправљања И

СтупањОдлука о ("Службени

ГодинУторак, 5. јун

САВЈЕТ БОСНЕ И Х

ову члана 17. Зине ("Службен, 81/07, 94/07 иа А тачка 1) Овине и Комсарадње која саједнице Босције помоћи пуПА) ("Службенрој 6/08), Савјједници одржа

ОДМЕНОВАЊУ О

АКРЕД

Ч(Пред

кола Шпирић,рцеговине, имекредитовање Инструментом

Ч(Прест

њем на снагу именовању гласник БиХ",

на XVI на 2012. годин

МИНИСТАХЕРЦЕГОВ

Закона о Савјетни гласник БиХи 24/08) и члаОквирног спорамисије Европссе односи на фсни и Херцеутем инструмени гласник Бијет министарааној 03.05.2012

ДЛУКУ ОДГОВОРНОДИТОВАЊЕ

Члан 1. дмет Одлуке) , министар фиенује се на фуу децентрал

м претприступн

Члан 2. танак важења) ове Одлуке службеника

, број 62/10).

нe

АРА ВИНЕ

ту министара БХ", бр. 30/03, 4ана 6. став (1) азума између Бских заједницфинансијску пеговини у окента претпристиХ - Међунара Босне и Хер2. године, дони

ОГ ЛИЦА ЗА

инансија и трункцију одговизованом сисне помоћи (ИП

престаје да за акредито

Број/Broj

44

Босне 42/03, тачка Босне ца о помоћ квиру тупне родни рцего-ио је

резора орног стему ПА).

важи овање

објав

0

Herc76/07A tačKomodnoHercinstru- MeHercje

Hercakredment

Uto

Ова Одлука вљује се у "Слу

СМ број 68/03. маја 2012. г

Сарајево

Na osnovu člaegovine ("Služ7, 81/07, 94/07 čka 1) Okvirnog

misije Evropskihsi na finansijegovini u oumenta pretpriseđunarodni ugovegovine, na 6.

O IMENOV

Dr. Nikola Špegovine, imenditiranje u decetom pretpristupn

Godinorak, 5. juna/li

ISSN 1ISSN ISSN 1

Члан 3(Ступање наступа на сн

ужбеном гласн

/12 године

ana 17. Zakonabeni glasnik Bi 24/08) i članag sporazuma izh zajednica o sku pomoć Eokviru implemstupne pomoći (vori ", broj 6/0sjednici održan

ODLUKANJU ODGO

AKREDITIR

Član 1(Predmet Od

pirić, ministar uje se na funentralizovanomne pomoći (IPA

na XVI ipnja 2012. god

1512-7508 - 1512-7486 - бо1512-7494 - х

3. а снагу) нагу даном нику БиХ".

ПредсједСавјета миниВјекослав Бе

a o Vijeću minBiH", br. 30/03,a 6. stav (1) tačzmeđu Bosne i

pravilima sarEvropske zajedmentacije po(IPA) ("Služben08), Vijeće minnoj 3.5.2012. go

KU OVORNE OSO

RANJE

1. dluke) finansija i tre

nkciju odgovom sistemu upravA).

dine

српски језикосански језикхрватски језик

доношења и

авајући истара БиХ еванда, с. р.

nistara Bosne i 42/03, 81/06, čka a) i Priloga Hercegovine i adnje koja se

dnice Bosni i omoći putem ni glasnik BiH

nistara Bosne i odine, donijelo

OBE ZA

ezora Bosne i rne osobe za vljanja Instru-

Број 44 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, 5. 6. 2012.

Član 2. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o imenovanju službenika za akreditiranje ("Službeni glasnik BiH", broj 62/10).

Član 3. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 68/12 3. maja 2012. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03,42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 6. stavak (1) točka a) i Priloga A točka 1) Okvirnog sporazuma između Bosne i Hercegovine i Komisije Europskih zajednica o pravilima suradnje koja se odnosi na financijsku pomoć Europske zajednice Bosni i Hercegovini u okviru implementacije pomoći putem instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 6/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 6. sjednici održanoj 3.5.2012. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU ODGOVORNE OSOBE ZA

AKREDITIRANJE

Članak 1. (Predmet Odluke)

Dr. Nikola Špirić, ministar financija i trezora Bosne i Hercegovine, imenuje se na funkciju odgovorne osobe za

akreditiranje u decentraliziranom sustavu upravljanja Instrumentom pretpristupne pomoći (IPA).

Članak 2. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o imenovanju službenika za akreditiranje ("Službeni glasnik BiH", broj 62/10).

Članak 3. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 68/12 3. svibnja 2012. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА И ТРЕЗОРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

481 На основу члана 20. и 21. Закона о задуживању, дугу и

гаранцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 52/05) и члана 4. Упутства о прикупљању података и вођењу евиденција о државном дугу, о државним гаранцијама, те о дугу и гаранцијама ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 14/09), Министарство финансија и трезора БиХ објављује податке како слиједи:

Уторак, 5. 6.

2012.

СТАЊЕ СППОЉНОГ Д

С Л У Ж Б Е

ДРЖАВНО

Е Н И Г Л А С

ОГ ДУГА Б

С Н И К Б и Х

иХ НА ДАН

Х

Н 31.12.2011

Број

1. ГОДИНЕ

44 - Страна 3

Е

Број 44 - Стр

рана 4

С Л У Ж Б ЕЕ Н И Г Л А СС Н И К Б и ХХ Уторак, 5. 6. 2012.

Уторак, 5. 6.

2012.

С Л У Ж Б ЕЕ Н И Г Л А СС Н И К Б и ХХ Број 44 - Страна 5


рана 6


Уторак, 5. 6.

2012. С Л У Ж Б ЕЕ Н И Г Л А СС Н И К Б и ХХ

Број 44 - Страна 7


НАПОМЕНE:

1) Прерачун у КМ извршен према курсној листи ЦББиХ бр.256 од 31.12.2011. године

2) Валута CPU (Currency Pool Unit) - Корпа валута коју користи Свјетска банка и друге регионалне развојне банке за обрачун обавеза по зајмовима који се уобичајено исплаћују у доларима. Прерачун у КМ извршен преко курсне листе Свјетске банке (Прерачун CPU -USD).

3) Алокација обавеза на ентитете по кредитима Краљевине Шпаније (Вода за Широки, Љубушки и Фојницу) и кредита Свјетске банке- IDА (Локално гријање - 38970, Гас - 30290 и Струја 1-29030) извршена по локацији крајњих корисника који је искористио кредитна средства, обзиром да супсидијарни пренос са државе на ентитете није извршен.

4) Алокација обавеза на ентитете по кредиту Свјетске банке које је искористила Агенција IGA (Индустрија - Н0010 и Извозна подршка предузећима - 32570) је

привремена, обзиром да супсидијарни пренос на ентитете још увијек није завршен.

5) Алокација обавеза по кредиту Владе Белгије (Извозни кредит 1) извршена је на државне институције обзиром да су крајњи корисници кредита отплатили своје обавезе.

Број 07/3-16-21-1967-7/12 27. априла 2012. године

СарајевоМинистар

Др Никола Шпирић, с. р.

Na osnovu člana 20. i 21. Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 52/05) i člana 4. Uputstva o prikupljanju podataka i vođenju evidencija o državnom dugu, o državnim garancijama, te o dugu i garancijama entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 14/09), Ministarstvo finansija i trezora BiH objavljuje podatke kako slijedi:

Уторак, 5. 6.

2012.

STANJE VVANJSKOG

С Л У Ж Б Е

DRŽAVNO


OG DUGA B


BiH NA DAN

Х

N 31.12.201

Број

11. GODINE

44 - Страна 9

E


рана 10


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 12


Уторак, 5. 6.




NAPOMENE:

1) Preračun u KM izvršen prema kursnoj listi CBBiH br. 256 od 31.12.2011. godine.

2) Valuta CPU (Currency Pool Unit) - Korpa valuta koju koristi Svjetska banka i druge regionalne razvojne banke za obračun obaveza po zajmovima koji se uobičajeno isplaćuju u dolarima. Preračun u KM izvršen preko kursne liste Svjetske banke (Preračun CPU -USD).

3) Alokacija obaveza na entitete po kreditima Kraljevine Španije (Voda za Široki, Ljubuški i Fojnicu) i kredita Svjetske banke - IDA (Lokalno grijanje - 38970, Gas - 30290 i Struja 1-29030) izvršena po lokaciji krajnjih korisnika koji je iskoristio kreditna sredstva, obzirom da supsidijarni prenos sa države na entitete nije završen.

4) Alokacija obaveza na entitete po kreditu Svjetske banke koje je iskoristila Agencija IGA (Industrija - N0010 i Izvozna podrška preduzećima - 32570) je privremena,

obzirom da supsidijarni prenos na entitete još uvijek nije završen.

5) Alokacija obaveza po kreditu Vlade Belgije (Izvozni kredit 1) izvršena je na državne institucije, obzirom da su krajnji korisnici kredita otplatili svoje obaveze.

Broj 07/3-16-21-1967-7/12 27. aprila 2012. godine

SarajevoMinistar

Dr. Nikola Špirić, s. r.

Na temelju članka 20. i 21. Zakona o zaduživanju, dugu i jamstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 52/05) i članka 4. Naputka o prikupljanju podataka i vođenju evidencija o državnom dugu, o državnim jamstvima, te o dugu i jamstvima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 14/09), Ministarstvo financija i trezora BiH objavljuje podatke kako slijedi:

Уторак, 5. 6.

2012.

STANJE VVANJSKOG

С Л У Ж Б Е

DRŽAVNO


OG DUGA B


BiH NA DAN

Х

N 31.12.201

Број 4

11. GODINE

4 - Страна 15

E


рана 16


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 18


Уторак, 5. 6.




NAPOMENE

1) Preračunod 31.12

2) Valuta koristi Sza obraisplaćujuliste Svj

3) AlokacijŠpanije Svjetske30290

482

рана 20

E:

n u KM izvršen2.2011. godine.CPU (CurrencSvjetska banka ačun obveza pu u dolarima. Pjetske banke (Pija obveza na

(Voda za Šire banke - IDAi Struja 1-290

СТАЊЕ ДУ

Број 07/27. апр

STANJE

Broj 0727. ap

n prema kursnoj. y Pool Unit) -i druge region

po zajmovima Preračun u KM reračun CPU -Uentitete po k

roki, Ljubuški A (Lokalno grij030) izvršena

УГА ПО ИЗ

/3-16-21-1967-рила 2012. годиСарајево

DUGA PO

7/3-16-21-1967-prila 2012. god

Sarajevo

С Л У Ж Б Е

j listi CBBiH b

- Korpa valutanalne razvojne

koji se uobičizvršen preko k

USD). kreditima Kralji Fojnicu) i kanje - 38970, po lokaciji kr

ЗДАТИМ С

НА ДАН

7/12 ине

IZDATIM V

NA DAN

-7/12 ine


br. 256

a koju banke čajeno kursne

jevine kredita Gas -

rajnjih

4)

5)

Bro27

СПОЉНИМ

31.12.2011.

VANJSKIM

31.12.2011.


korisnika koji supsidijarni prAlokacija obvkoje je iskoriIzvozna podršobzirom da suzavršen. Alokacija obve1) izvršena je nkorisnici kredi

oj 07/3-16-21-17. travnja 2012.

Sarajevo

М ДРЖАВН

ГОДИНЕ

Др

M DRŽAVN

GODINE

Х

je iskoristio krenos sa države

veza na entitetestila Agencija ška preduzećimupsidijarni pren

eza po kreditu Vna državne instta otplatili svoj

967-7/12 godine

НИМ ГАРА

МинистаНикола Шпи

IM GARAN

MinistaDr. Nikola Špi

Утор

kreditna sredstvna entitete nije

e po kreditu SIGA (Industri

ma - 32570) jnos na entitete j

Vlade Belgije (titucije, obziromje obveze.

MinisDr. Nikola Š

АНЦИЈАМА

ар ирић, с. р.

NCIJAMA

ar irić, s. r.

ак, 5. 6. 2012.

va, obzirom da e završen. Svjetske banke ija - N0010 i e privremena, još uvijek nije

(Izvozni kredit m da su krajnji

star Špirić, v. r.

А

Уторак, 5. 6.

483

2012.

STANJE

Broj 07/27. tra

ПРЕГЛЕД


E DUGA PO

/3-16-21-1967-avnja 2012. god

Sarajevo

Д СЕРВИСБОСН

/3-16-21-1967-рила 2012. годиСарајево

С Л У Ж Б Е

O IZDATIM

NA DAN

7/12 ine

ИРАНИХ ОНЕ И ХЕРЦЕ

7/12 ине


M VANJSKI

31.12.2011.

ОБАВЕЗА СЕГОВИНЕ


IM DRŽAV

GODINE

D

СПОЉНОГУ 2011. ГО

Др

Х

NIM JAMS

MinistarDr. Nikola Špir

Г ДРЖАВНОДИНИ

МинистаНикола Шпи

Број 4

STVIMA

r rić, v. r.

НОГ ДУГА

ар ирић, с. р.

4 - Страна 21


рана 22

PREGLE

Broj 07/27. ap

PREGLE

Broj 07/27. trav

ED SERVISIBOSN

/3-16-21-1967-7rila 2012. godinSarajevo

ED SERVISBOSN

3-16-21-1967-7vnja 2012. godi

Sarajevo

С Л У Ж Б Е

IRANIH OBNE I HERC

7/12 ne

SIRANIH ONE I HERC

7/12 ine


BAVEZA VCEGOVINE

OBVEZA VACEGOVINE


ANJSKOG U 2011. GO

D

ANJSKOG DU 2011. GO

Х

DRŽAVNOODINI

MinistarDr. Nikola Špi

DRŽAVNOGODINI

MinistarDr. Nikola Špi

Утор

OG DUGA

r irić, s. r.

G DUGA

ar irić, v. r.

ак, 5. 6. 2012.

Уторак, 5. 6.

484

ЗБИРН

ZBIR

2012.

НИ ПЛАН ОЗА СЕРВ


RNI PLAN ZA SER

Broj 07/27. ap

ОТПЛАТЕ ВИСИРАЊ

/3-16-21-1967-7рила 2012. годиСарајево

OTPLATE RVISIRANJ

/3-16-21-1967-7prila 2012. godin

Sarajevo

С Л У Ж Б Е

ОБАВЕЗА Е СПОЉН

7/12 ине

OBAVEZAJE VANJSK

7/12 ne


А БОСНЕ ИНОГ ДРЖАВ

A BOSNE I HKOG DRŽAV


ХЕРЦЕГОВНОГ ДУГ

Др

HERCEGOVNOG DUG

D

Х

ОВИНЕ ПО ГА У 2012. Г

МинистарНикола Шпи

OVINE PO KGA U 2012. G

MinistarDr. Nikola Špir

Број 4

О КРЕДИТОГОДИНИ

р ирић, с. р.

KREDITORGODINI

r irić, s. r.

4 - Страна 23

ОРИМА

RIMA


ZBIR

рана 24

RNI PLAN OSERV

Broj 0727. tra

OTPLATE OVISIRANJE

7/3-16-21-1967avnja 2012. god

Sarajevo

С Л У Ж Б Е

OBVEZA BOVANJSKO

-7/12 dine


OSNE I HEOG DRŽAVN


ERCEGOVINOG DUGA

Х

NE PO KREA U 2012. GO

MinistaDr. Nikola Šp

Утор

EDITORIMODINI

ar pirić, v. r.

ак, 5. 6. 2012.

MA ZA

Уторак, 5. 6.

485 На осно

за лијекове и

ЛИЈЕ

2012.

АГ

ову члана 77. Зи медицинска с

ЕКОВА КОЈИ

ГЕНЦИЈА З

Закона о лијексредства Босне

ИМА ЈЕ ИЗДА

С Л У Ж Б Е

ЗА ЛИЈЕКОБОСНЕ

ковима и медие и Херцеговин

АТА ДОЗВОЛХ


ОВЕ И МЕДИ ХЕРЦЕГ

ицинским средне објављује

СПИСАКЛА ЗА СТАВЉХЕРЦЕГОВИН


ДИЦИНСКГОВИНЕ

ствима ("Служ

ЉАЊЕ У ПРОНЕ

Х

КА СРЕДСТ

жбени гласник

ОМЕТ НА ТРЖ

Број 4

ТВА

к БиХ", бр. 58/

ЖИШТЕ БОС

4 - Страна 25

/08), Агенција

СНЕ И


1. У случза лијекове и

Na osnoi medicinska

LIJEKOVA

рана 26

чају да прије ии медицинска с

Број 21. м

ovu člana 77. Zsredstva Bosne

KOJIMA JE

истека периодасредства Босне

10-07.2-3634/маја 2012. годиВања Лука

Zakona o lijekove i Hercegovine

IZDANA DOZ

С Л У Ж Б Е

а важности насе и Херцеговин

12 не

vima i medicinsobjavljuje

ZVOLA ZA ST


ступе ограничене ће објавити

skim sredstvim

SPISAKTAVLJANJE U


ења за употреби измјену овог

a ("Službeni gl

U PROMET N

Х

бу неког од навсписка.

ДиректНаташа Груб

asnik BiH", br.

NA TRŽIŠTE B

Утор

ведених лијек

тор биша, с. р.

. 58/08), Agenc

BOSNE I HER

ак, 5. 6. 2012.

ова, Агенција

cija za lijekove

RCEGOVINE

Уторак, 5. 6.

1. U slulijekove i med

Na temlijekove i med

LIJEKOVA

2012.

učaju da prije dicinska sredstv

Broj 121. ma

B

melju članka 77dicinska sredstv

KOJIMA JE

isteka perioda va Bosne i Herc

10-07.2-3634/1aja 2012. godinBanja Luka

7. Zakona o lijva Bosne i Herc

IZDANA DOZ

С Л У Ж Б Е

važnosti nastucegovine će obj

2 ne

ekovima i medcegovine objavl

ZVOLA ZA ST


upe ograničenjajaviti izmjenu o

dicinskim sredljuje

POPIS TAVLJANJE U


a za upotrebu ovog spiska.

N

stvima ("Služb

U PROMET N

Х

nekog od nave

Direktor Nataša Grubiš

beni glasnik Bi

NA TRŽIŠTE B

Број 4

edenih lijekova

r ša, s. r.

iH", br. 58/08)

BOSNE I HER

4 - Страна 27

a, Agencija za

), Agencija za

RCEGOVINE


1. U slučlijekove i med

486 На осно


ЛИЈЕКОВА

рана 28

čaju da prije isdicinska sredstv

Bro21. sv


А КОЈИМА ЈЕ

steka razdobljava Bosne i Herc

oj 10-07.2-3634vibnja 2012. go

Banja Luka


Е ИЗДАТА ДО

С Л У Ж Б Е

a važnosti nastucegovine će obj

4/12 odine


ОЗВОЛА (У ОТРЖИШТЕ Б


upe ograničenjjaviti izmjenu o


СПИСАКОБНОВЉЕНОБОСНЕ И ХЕ


a za uporabu ovog popisa.


ОМ ПОСТУПЕРЦЕГОВИНЕ

Х

nekog od nave

RavnateNataša Grub


ПКУ) ЗА СТАЕ

Утор

edenih lijekova

telj biša, v. r.


АВЉАЊЕ У П

ак, 5. 6. 2012.

a, Agencija za


ПРОМЕТ НА

Уторак, 5. 6.

2012. С Л У Ж Б ЕЕ Н И Г Л А СС Н И К Б и ХХ Број 44 - Страна 29


1. У сАгенција за л

Na osnoi medicinska

LIJEKOVA

рана 30

случају да прилијекове и мед

Број 21. м


A KOJIMA JE

ије истека пердицинска средс

10-07.2-3635/1маја 2012. годинБања Лука

Zakona о lijekove i Hercegovine

E IZDATA DO

С Л У Ж Б Е

риода важностства Босне и Х

12 не


OZVOLA (U OTRŽIŠTE B


ти наступе огХерцеговине ће

skim sredstvim

SPISAKOBNOVLJENOBOSNE I HER


граничења за е објавити изм

Н

a ("Službeni gl

OM POSTUPKRCEGOVINE

Х

употребу некомјену овог спис

ДиректоНаташа Груби

asnik BiH", br.

KU) ZA STAVL

Утор

код од наведенска.

ор иша, с. р.

. 58/08), Agenc

VLJANJE U PR

ак, 5. 6. 2012.

них лијекова,

cija za lijekove

ROMET NA

Уторак, 5. 6.

2012.



1. U slučajmedicin


LIJEKOVA

рана 32

ju da prije isteknska sredstva Bo

Broj 21. m


A KOJIMA JE

ka perioda važnosne i Hercegov

10-07.2-3635/1maja 2012. godin

Banja Luka

7. Zakona о lijva Bosne i Herc

E IZDANA DO

С Л У Ж Б Е

osti nastupe ogvine će objaviti

12 ne


OZVOLA (U OTRŽIŠTE B


graničenja za upi izmjenu ovog

dicinskim sredljuje

POPIS OBNOVLJENOBOSNE I HER


potrebu nekog ospiska.

stvima ("Služb

OM POSTUPKRCEGOVINE

Х

od navedenih lij

DirektoNataša Grubi

beni glasnik Bi

KU) ZA STAV

Утор

jekova, Agencij

or iša, s. r.

iH", br. 58/08)

VLJANJE U PR

ак, 5. 6. 2012.

ja za lijekove i

), Agencija za

ROMET NA

Уторак, 5. 6.

2012.



1. U slučaji medici

487 На осно


ЛИЈЕК

Na osnoi medicinska

LIJE

рана 34

ju da prije istekinska sredstva B

Broj 121. svib

B


КОВА КОЈИМ

Број 121. мај

Б


EKOVA KOJI

Broj 121. ma

B

ka razdoblja važBosne i Herceg

10-07.2-3635/12bnja 2012. godiBanja Luka


МА ЈЕ УКИН

10-07.2-3636/22аја 2012. годинБања Лука

Zakona о lijekove i Hercegovine

IMA JE UKIN

0-07.2-3636/12aja 2012. godinBanja Luka

С Л У Ж Б Е

žnosti nastupe oovine će objavi

2 ne


НУТА ДОЗВОЛХ

2 е


NUTA DOZVOH

2 e


ograničenja za uiti izmjenu ovog


СПИСАКЛА ЗА СТАВЉХЕРЦЕГОВИН

skim sredstvim

SPISAKOLA ZA STAVHERCEGOVIN


uporabu nekog g popisa.

N


ЉАЊЕ У ПРОНЕ

На

a ("Službeni gl

VLJANJE U PRNE

N

Х

od navedenih l

RavnateljNataša Grubiš


ОМЕТ НА ТР

Директораташа Грубиш

asnik BiH", br.

ROMET NA T

Direktor Nataša Grubiša

Утор

lijekova, Agenc

j ša, v. r.


РЖИШТЕ БО

р ша, с. р.

. 58/08), Agenc

TRŽIŠTE BOS

a, s. r.

ак, 5. 6. 2012.

cija za lijekove


ОСНЕ И

cija za lijekove

SNE I

Уторак, 5. 6.


LIJE

АГБ

488 На осн

ХерцеговинеАгенција за с

НА НПРОИЗ

ДОДАТАК

Номенкобавезни стразврставањестатистика, производње. стандарде Естатистике успостављањистраживањаЕУ (PRODCONo. 948/2009индустријски

ЕУ PRкласификацијнивоу (ЕУ - Nи свјетском нЦН; УН - Хобавеза земупоредивоститрговине.

Статисткористе заиндустријскекраткорочнихподатака вепроизводње, подацима инса својом намподатака, но

2012.


EKOVA KOJI

Broj 1021. svibn

B

ГЕНЦИЈА ЗБОСНЕ И Х

нову члана 8.е ("Службени статистику Бо

ДООМЕНКЛАТЗВОДА БОСН

(НИП"Промјене Н

клатура индустандард који е индустријскипрвенствено НИП се дир

Европске унијиндустрије, т

њу и обавеза индустријске OM Council Reg9), као и наих производа "PRODCOM листијама и номенклNACE и CPA; УноменклатуромХС). Годишње маља чланицаи индустријски

тичке институца спровођење производњех, годишњих езаних за пкоји требају

ндустријских стмјеном и захтјеменклатура ин

7. Zakona о lijva Bosne i Herc

IMA JE UKIN

0-07.2-3636/12nja 2012. godinanja Luka

ЗА СТАТИХЕРЦЕГОВ

Закона о стгласник БиХ",сне и Херцего

ОДАТАК ТУРУ ИНДУСНЕ И ХЕРЦЕГП БиХ 2010) НИП БиХ 2010

стријских просе користи

их производа уу статист

ректно наслањје (ЕУ) који тј. на пропизном спровођпроизводње у

gulations: No.39а пратеће стаPRODCOM". та усклађена латурама на еврУН – ISIC и CPм из области споусклађивање Pа ЕУ, а у их статистика и

ције у Босни иње статистиче што укљуи вишегодиш

праћење прому бити потпутатистика другевима међунарндустријских п

С Л У Ж Б Е


NUTA DOZVOH

ne

СТИКУ ВИНЕ

татистици Бос, бр. 26/04 и 4вине утврђује

СТРИЈСКИХ ГОВИНЕ 2010

0 настале до 20

оизвода (НИПза груписањ

у домену послтици индустрња на одговар

регулишу осе Савјета Еђењу статистиземљама члани

924/91; No. 912/андардне ЕУ

је са економропском и свјеPC), те са европољне трговине PRODCOM лициљу осигу

и статистике сп

и Херцеговини чких истражиучује компилишњих статистимјена индуструно успоредивгих земља. У сродне успоредипроизвода у Би


dicinskim sredljuje

POPIS OLA ZA STAVHERCEGOVIN

сне и 42/04),

0

012."

П) је ње и ловних ријске рајуће област ЕУ о тичких ицама

2/2004; листе

мским етском пском е (ЕУ - исте је урања пољне

НИП ивања ирање тичких ријске ви са складу ивости иХ се

требаPROD

PRODмеђулистиФедезаводдокум2012вршистандлистарада за 20

садржу 20проипрои

јединобласкори

штамваријАгенФедеРепу

2012њенапромнастабиће БиХ.


stvima ("Služb

VLJANJE U PRNE

а редовно усклDCOM листамаКако је важе

DCOM листоувремену су наси, Агенција ералним завододом за статистмент - Додата.". Додатком "Пи се потпуно усдардима, тј. саама од 2010. ди Календаром 12. Додатак "Прожава укупне пр

011. и 2012. гизвода, промјеизвода, брисањеСходно напринице за попуњасти статистикстити оба доку- НИП Би

објављенод 15.02.

- Додатак 2012." коPRODCO

Додатак "Промпан је у ограјанте, а електронције www.bhaералног заводбличког заводаНа страници

. године, кориса електронска вмјенама наведенале до 2012.". редовна годи

Х

beni glasnik Bi

ROMET NA T

RavnateNataša Grubi

лађивати са свиа и пратећим ЕУећа НИП БиХм из 2010 стале одређене за статистикуом за статисттику Републикеак "Промјене НПромјене НИПсклађивање НИа промјенама ндо 2012., како јпубликовања А

омјене НИП Бромјене насталеодине, а које ене шифри пе одређених проијед наведеномавање упитникаке индустрије мента: иХ 2010 (штно у "Службено2011.) и "Промјене Н

оји укључује сOM листама у 2омјене НИП Баниченом бројуонска верзија мas.ba, те на да за статиста за статистику Агенције за ссницима ће на верзија НИП Биним у ДодаткуОвакав начин ишња пракса с

Број 4

iH", br. 58/08)

TRŽIŠTE BOS

elj iša, v. r.

им званичним пЕУ прописима. Х 2010 усагла

(EC No. 163промјене на Еу БиХ је у тику ФБиХ и е Српске сачиНИП БиХ 201П БиХ 2010 насИП БиХ 2010 снасталим на ЕУје то и предвиАгенције за ст

БиХ 2010 насте на ЕУ PRODукључују дод

производа, прооизвода и сл. м, статистичка годишњих ису 2012. год

тампано у виом гласнику Би

НИП БиХ 201све промјене н2011. и 2012. БиХ 2010 насту примјерака уможе се преузетодговарајућимтику www.fzsРС www.rzs.rs.статистику БиХрасполагању биХ 2010 са укљу "Промјене НИажурирања НИстатистичких и

4 - Страна 35

), Agencija za

SNE I

промјенама на

ашена са ЕУ 3/2010), а у ЕУ PRODCOM

сарадњи саРепубличким

инила посебан 10 настале до тале до 2012." а важећим ЕУ У PRODCOM иђено Планом татистику БиХ

але до 2012." COM листама давање нових омјене описа

е извјештајне страживања из дини требају

иду књиге и иХ" број 12/11

0 настале до настале на ЕУ

але до 2012." у три језичке ти на страници м страницама s.ba, односно .ba. Х крајем јуна бити и обједи-љученим свим ИП БиХ 2010 ИП БиХ 2010 институција у


рана 36


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 38


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 40


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 42


Уторак, 5. 6.

2012.



Овај документ ступа на снагу даном објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Броj 10-43-5-1-638-3-1/12 30. мајa 2012. године

Сарајево Директор

Зденко Милиновић, с. р.

Na osnovu člana 8. Zakona o statistici Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine utvrđuje

DODATAK NA NOMENKLATURU INDUSTRIJSKIH PROIZVODA

BOSNE I HERCEGOVINE 2010 (NIP BiH 2010) DODATAK "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012."

Nomenklatura industrijskih proizvoda (NIP) je obavezni standard koji se koristi za grupisanje i razvrstavanje industrijskih proizvoda u domenu poslovnih statistika, prvenstveno u statistici industrijske proizvodnje. NIP se direktno naslanja na odgovarajuće standarde Evropske unije (EU) koji regulišu oblast statistike industrije, tj. na propise Vijeća EU o uspostavljanju i obaveznom provođenju statističkih istraživanja industrijske proizvodnje u zemljama članicama EU (PRODCOM Council Regulations: No.3924/91; No. 912/2004; No. 948/2009), kao i na prateće standardne EU liste industrijskih proizvoda "PRODCOM".

EU PRODCOM lista usklađena je sa ekonomskim klasifikacijama i nomenklaturama na evropskom i svjetskom nivou (EU - NACE i CPA; UN – ISIC i CPC), te sa evropskom i svjetskom nomenklaturom iz oblasti vanjske trgovine (EU - CN; UN - HS). Godišnje usklađivanje PRODCOM liste je obaveza zemalja članica EU, a u cilju osiguranja uporedivosti industrijskih statistika i statistike vanjske trgovine.

Statističke institucije u Bosni i Hercegovini NIP koriste za provođenje statističkih istraživanja industrijske proizvodnje što uključuje kompiliranje kratkoročnih, godišnjih i višegodišnjih statističkih podataka vezanih za praćenje promjena industrijske proizvodnje, koji trebaju biti potpuno uporedivi sa podacima industrijskih statistika drugih zemlja. U skladu sa svojom namjenom i zahtjevima međunarodne uporedivosti podataka, nomenklatura industrijskih proizvoda u BiH se treba redovno

usklađivati sa svim zvaničnim promjenama na PRODCOM listama i pratećim EU propisima.

Kako je važeća NIP BiH 2010 usaglašena sa EU PRODCOM listom iz 2010 (EC No. 163/2010), a u međuvremenu su nastale određene promjene na EU PRODCOM listi, Agencija za statistiku BiH je u saradnji sa Federalnim zavodom za statistiku FBiH i Republičkim zavodom za statistiku Republike Srpske sačinila poseban dokument - Dodatak "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012.". Dodatkom "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012." vrši se potpuno usklađivanje NIP BiH 2010 sa važećim EU standardima, tj. sa promjenama nastalim na EU PRODCOM listama od 2010. do 2012., kako je to i predviđeno Planom rada i Kalendarom publikovanja Agencije za statistiku BiH za 2012.

Dodatak "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012." sadržava ukupne promjene nastale na EU PRODCOM listama u 2011. i 2012. godine, a koje uključuju dodavanje novih proizvoda, promjene šifri proizvoda, promjene opisa proizvoda, brisanje određenih proizvoda i sl.

Shodno naprijed navedenom, statističke izvještajne jedinice za popunjavanje upitnika godišnjih istraživanja iz oblasti statistike industrije u 2012. godini trebaju koristiti oba dokumenta:

- NIP BiH 2010 (štampano u vidu knjige i objavljeno u "Službenom glasniku BiH" broj 12/11 od 15.02.2011.) i

- Dodatak "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012." koji uključuje sve promjene nastale na EU PRODCOM listama u 2011. i 2012.

Dodatak "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012." štampan je u ograničenom broju primjeraka u tri jezične varijante, a elektronska verzija može se preuzeti na stranici Agencije www.bhas.ba, te na odgovarajućim stranicama Federalnog zavoda za statistiku www.fzs.ba, odnosno Republičkog zavoda za statistiku RS www.rzs.rs.ba.

Na stranici Agencije za statistiku BiH krajem juna 2012. godine, korisnicima će na raspolaganju biti i objedinjena elektronska verzija NIP BiH 2010 sa uključenim svim promjenama navedenim u Dodatku "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012.". Ovakav način ažuriranja NIP BiH 2010 biće redovna godišnja praksa statističkih institucija u BiH.

Уторак, 5. 6.

2012.



рана 46


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 48


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 50


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 52


Уторак, 5. 6. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 44 - Страна 53

Ovaj dokument stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 10-43-5-1-638-4-1/12 30. maj 2012. godine

Sarajevo Direktor

Zdenko Milinović, s. r.

Na temelju članka 8. Zakona o statistici Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine utvrđuje

DODATAK NA NOMENKLATURU INDUSTRIJSKIH PROIZVODA

BOSNE I HERCEGOVINE 2010 (NIP BiH 2010)

DODATAK "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012."

Nomenklatura industrijskih proizvoda (NIP) je obvezni standard koji se koristi za grupiranje i razvrstavanje industrijskih proizvoda u domenu poslovnih statistika, prvenstveno u statistici industrijske proizvodnje. NIP se izravno naslanja na odgovarajuće standarde Europske unije (EU) koji regulira oblast statistike industrije, tj. na propise Vijeća EU o uspostavljanju i obveznom provođenju statističkih istraživanja industrijske proizvodnje u zemljama članicama EU (PRODCOM Council Regulations: No.3924/91; No. 912/2004; No. 948/2009), kao i na prateće standardne EU liste industrijskih proizvoda "PRODCOM".

EU PRODCOM lista usklađena je sa ekonomskim klasifikacijama i nomenklaturama na europskoj i svjetskoj razini (EU - NACE i CPA; UN – ISIC i CPC), te sa europskom i svjetskom nomenklaturom iz oblasti vanjske trgovine (EU - CN; UN - HS). Godišnje usklađivanje PRODCOM liste je obveza zemalja članica EU, a u cilju osiguranja uporedivosti industrijskih statistika i statistike vanjske trgovine.

Statističke institucije u Bosni i Hercegovini NIP koriste za provođenje statističkih istraživanja industrijske proizvodnje što uključuje kompiliranje kratkoročnih, godišnjih i višegodišnjih statističkih podataka vezanih za praćenje promjena industrijske proizvodnje, koji trebaju biti potpuno uporedivi sa podacima industrijskih statistika drugih zemlja. Sukladno svojom namjenom i zahtjevima međunarodne uporedivosti podataka, nomenklatura industrijskih proizvoda u BiH se treba redovito

usklađivati sa svim zvaničnim promjenama na PRODCOM listama i pratećim EU propisima.

Kako je važeća NIP BiH 2010 usuglašena sa EU PRODCOM listom iz 2010 (EC No. 163/2010), a u međuvremenu su nastale određene promjene na EU PRODCOM listi, Agencija za statistiku BiH je u suradnji sa Federalnim zavodom za statistiku FBiH i Republičkim zavodom za statistiku Republike Srpske sačinila poseban dokument - Dodatak "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012.". Dodatkom "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012." vrši se potpuno usklađivanje NIP BiH 2010 sa važećim EU standardima, tj. sa promjenama nastalim na EU PRODCOM listama od 2010. do 2012., kako je to i predviđeno Planom rada i Kalendarom publiciranja Agencije za statistiku BiH za 2012.

Dodatak "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012." sadržava ukupne promjene nastale na EU PRODCOM listama u 2011. i 2012. godine, a koje uključuju dodavanje novih proizvoda, promjene šifri proizvoda, promjene opisa proizvoda, brisanje određenih proizvoda i sl.

Shodno naprijed navedenom, statističke jedinice izvješća za popunjavanje upitnika godišnjih istraživanja iz oblasti statistike industrije u 2012. godini trebaju koristiti oba dokumenta:

- NIP BiH 2010 (tiskano u vidu knjige i objavljeno u "Službenom glasniku BiH" broj 12/11 od 15.02.2011.) i

- Dodatak "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012." koji uključuje sve promjene nastale na EU PRODCOM listama u 2011. i 2012.

Dodatak "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012." tiskan je u ograničenom broju primjeraka u tri jezične varijante, a elektronička verzija može se preuzeti na stranici Agencije www.bhas.ba, te na odgovarajućim stranicama Federalnog zavoda za statistiku www.fzs.ba, odnosno Republičkog zavoda za statistiku RS www.rzs.rs.ba.

Na stranici Agencije za statistiku BiH krajem lipnja 2012. godine, korisnicima će na raspolaganju biti i objedinjena elektronička verzija NIP BiH 2010 sa uključenim svim promjenama navedenim u Dodatku "Promjene NIP BiH 2010 nastale do 2012.". Ovakav način ažuriranja NIP BiH 2010 biće redovita godišnja praksa statističkih institucija u BiH.


рана 54


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 56


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 58


Уторак, 5. 6.

2012.



рана 60


Уторак, 5. 6.

2012.



Ovaj dokument stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj10-43-5-1-638-2-1/12 30. svibanj 2012. godine

Sarajevo Ravnatelj

Zdenko Milinović, v. r.

ВИСОКИ СУДСКИ И ТУЖИЛАЧKИ САВЈЕТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

489 На основу члана 17. став 1. тачка 1. Закона о Високом

судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08), Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине је, на сједници одржаној дана 24.5.2012. године, донио

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОСНОВНОГ

СУДА У ВИШЕГРАДУ

I За предсједника Основног суда у Вишеграду, именује

се Радмила Богдановић.

II Приликом именовања Високи судски и тужилачки

савјет Босне и Херцеговине је узео у обзир квалификације, знање и искуство именоване кандидаткиње. Именована кандидаткиња се истакла, између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и руководиоца, могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникатив-ности и зрелости приликом одлучивања. Савјет сматра да ова кандидаткиња у потпуности испуњава услове за именовање прописане у члану 43. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.

III Именована преузима дужност 24.5.2012. године.

IV Ова одлука ступа на снагу даном доношења.

V Ова одлука ће бити објављена у "Службеном гласнику

БиХ", у складу са чланом 45. Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине.

Број 04-02-2015-28/2012 24. маја 2012. године

Предсједник Милорад Новковић, с. р.

Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 1. Zakona o Visokom

sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine je, na sjednici održanoj 24.5.2012. godine, donijelo

ODLUKU O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OSNOVNOG SUDA

U VIŠEGRADU

I Za predsjednika Osnovnog suda u Višegradu, imenuje se

Radmila Bogdanović.

II Prilikom imenovanja Visoko sudsko i tužilačko vijeće

Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se

istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obavljanje poslova sudije i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj nezavisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obavljanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uslove za imenovanje propisane u članu 43. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.

III Imenovana preuzima dužnost 24.5.2012. godine.

IV Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.

V Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH", u

skladu sa članom 45. Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.

Broj 04-02-2015-28/2012 24. maja 2012. godine

Predsjednik Milorad Novković, s. r.

Na temelju članka 17. stavak 1. točka 1. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08), Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće Bosne i Hercegovine, je na sjednici održanoj dana 24.5.2012. godine, donijelo

ODLUKU O IMENOVANJU PREDSJEDNIKA OSNOVNOG SUDA

U VIŠEGRADU

I Za predsjednika Osnovnog suda u Višegradu, imenuje se

Radmila Bogdanović.

II Prigodom imenovanja Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće

Bosne i Hercegovine je uzelo u obzir kvalifikacije, znanje i iskustvo imenovane kandidatkinje. Imenovana kandidatkinja se istakla, između ostalih prijavljenih kandidata, svojim prethodnim stručnim dostignućima, sposobnošću za obnašanje poslova suca i rukovodioca, mogućnošću analiziranja pravnih problema, po pokazanoj neovisnosti, nepristrasnosti, integritetu, revnosti i odgovornosti u obnašanju dužnosti, kao i komunikativnosti i zrelosti prilikom odlučivanja. Vijeće smatra da ova kandidatkinja u potpunosti ispunjava uvjete za imenovanje propisane u članku 43. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.

III Imenovana preuzima dužnost 24.5.2012. godine.

IV Ova odluka stupa na snagu danom donošenja.

V Odluka će biti objavljena u "Službenom glasniku BiH",

sukladno članku 45. Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine.

Broj 04-02-2015-28/2012 24. svibnja 2012. godine

Predsjednik Milorad Novković, v. r.

УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

490 Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија,

у предмету број АП 3417/08, рјешавајући апелације Алме


Бригић, Зеничко-добојског кантона и Кантона Сарајево, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Миодраг Симовић, предсједник Валерија Галић, потпредсједница Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија на сједници одржаној 15. маја 2012. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбијају се као неосноване апелација Алме Бригић

поднесена против Пресуде Кантоналног суда у Тузли број 29 0 П 000699 08 Гж од 14. октобра 2008. године, апелација Зеничко-добојског кантона поднесена против Пресуде Кантоналног суда у Зеници број 004-0-Гж-08-001 329 од 23. јануара 2009. године и Пресуде Општинског суда у Зеници број 043-0-П-07-000136 од 2. јуна 2008. године и апелација Кантона Сарајево поднесена против Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 65 0 Рс 112546 10 Рсз од 17. марта 2011. године и Пресуде Општинског суда у Сарајеву број 65 0 П 112546 09 П од 16. јула 2010. године.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Алма Бригић (у даљњем тексту: апеланткиња), коју заступа Златан Бектић, адвокат из Живиница, поднијела је 27. октобра 2008. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Кантоналног суда у Тузли број 29 0 П 000699 08 Гж од 14. октобра 2008. године. Апелација је у Уставном суду заведена под број АП 3417/08. Апеланткиња је доставила допуне апелације 24. децембра 2008. године, 23. јануара 2009. године, 8. маја 2009. године, те 22. и 29. марта 2010. године.

2. Зеничко-добојски кантон (у даљњем тексту: апелант Зеничко-добојски кантон), ког заступа Кантонално правобранилаштво Зеница, поднио је 3. априла 2009. године апелацију Уставном суду против Пресуде Кантоналног суда у Зеници број 004-0-Гж-08-001 329 од 23. јануара 2009. године и Пресуде Општинског суда у Зеници број 043-0-П-07-000136 од 2. јуна 2008. године. Апелација је у Уставном суду заведена под број АП 1038/09.

3. Кантон Сарајево (у даљњем тексту: апелант Кантон Сарајево), ког заступа Правобранилаштво Кантона Сарајево, поднио је 20. маја 2011. године апелацију против Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 65 0 Рс 112546 10 Рсз од 17. марта 2011. године и Пресуде Општинског суда у Сарајеву број 65 0 П 112546 09 П од 16. јула 2010. године. Апелација је у Уставном суду заведена под број АП 2133/11. Апелант је доставио допуну апелације 6. јуна 2011. године.

II. Поступак пред Уставним судом

4. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од кантоналних судова (Тузла, Зеница и Сарајево), општинских судова (Зеница и Сарајево), Тузланског кантона (у даљњем тексту: тужени), Ћамиле Сердаревић и других (у даљњем тексту: тужиоци) затражено је 3. априла 2009. године и 25. маја 2011. године да доставе одговоре на апелацију.

5. Кантонални судови, општински судови, тужени и тужиоци су доставили одговоре у периоду од априла 2009. године до јуна 2011. године.

6. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори кантоналних судова, општинских судова, тужилаца и туженог достављени су апелантима у периоду од априла 2009. године до јуна 2011. године.

7. Уставни суд је донио Одлуку о допустивости број АП 3417/08 од 9. марта 2011. године којом је предметну апелацију одбацио као недозвољену због тога што је очигледно (prima facie) неоснована. Уставни суд је донио одлуке о допустивости и меритуму бр. АП 1038/09 и АП 2133/11 од 21. јула 2011. године којима је предметне апелације одбио као неосноване.

8. Поступајући поводом захтјева за преиспитивање одлука о допустивости и меритуму бр. АП 1038/09 и АП 2133/11 од 21. јула 2011. године, који је 24. новембра 2011. године поднио предсједник Уставног суда Миодраг Симовић, Уставни суд је донио рјешења бр. АП 1038/09 и АП 2133/11 од 20. децембра 2011. године којима је усвојен предметни захтјев за преиспитивање наведених одлука Уставног суда.

9. Поступајући поводом захтјева за преиспитивање Одлуке о допустивости број АП 3417/08 од 9. марта 2011. године, који је 1. фебруара 2012. године поднијела потпредсједница Уставног суда Сеада Палаврић, Уставни суд је донио Рјешење број АП 3417/08 од 9. фебруара 2012. године којим је усвојен предметни захтјев за преиспитивање наведене одлуке Уставног суда.

10. С обзиром на то да је Уставном суду достављено више апелација из његове надлежности, које се тичу истог чињеничног и правног основа, Уставни суд је, у складу са чланом 31 став 1 Правила Уставног суда, донио одлуку о спајању предмета у којима ће водити један поступак и донијети једну одлуку под бројем АП 3417/08. Спојене су апелације бр. АП 3417/08, АП 1038/09 и АП 2133/11.

III. Чињенично стање

11. Чињенице предмета које произилазе из навода апеланата и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

Чињенице у предмету број АП 3417/08

12. Апеланткиња је запосленица Општинског суда у Живиницама. Апеланткиња је тужбом покренула радни спор против туженог ради исплате потраживања из радног односа. Она је потраживала неисплаћене, односно мање исплаћене накнаде за исхрану у току рада (топли оброк) за период од јануара 2006. године закључно са августом 2007. године. У тужби је навела да је тужени поступао супротно одредбама члана 31 Колективног уговора за службенике органа управе и судске власти у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" бр. 23/00 и 50/00; у даљњем тексту: Грански колективни уговор), којим је прописано да службенику припада топли оброк у току рада најмање у износу од 2% просјечне плате у Федерацији БиХ према посљедњем објављеном статистичком податку.

13. Одлучујући о апеланткињиној тужби, Општински суд у Калесији је Пресудом број 29 0 П 000699 07 П од 26. маја 2008. године обавезао туженог да на име неисплаћене, односно мање исплаћене накнаде за исхрану (топли оброк) за период од јануара 2006. године закључно са августом 2007. године исплати износ од 1.822,15 КМ са припадајућом законском затезном каматом од 18. септембра 2007. године као дана подношења тужбе па до исплате и да апеланткињи накнади трошкове спора у износу од 956,90 КМ, све у року од 15 дана од дана доношења пресуде.

14. У образложењу пресуде Општински суд у Калесији је навео да апеланткињи неспорно припада право на исплату


накнаде за исхрану у току рада, сходно одредби члана 31 Гранског колективног уговора. Наиме, како је даље истакао суд, на основу члана 30 Закона о радним односима и платама службеника органа управе Тузланског кантона, службеницима припада накнада трошкова у вези са службом, а између осталог и накнада за исхрану (топли оброк), а одредбом члана 31 Гранског колективног уговора одређено је да службенику припада топли оброк у току рада најмање у износу од 2% просјечне плате у Федерацији БиХ према посљедњем објављеном статистичком податку. Општински суд се позвао и на члан 45 став 1 тачка 2 Закона о намјештеницима у органима државне службе у ФБиХ ("Службене новине ФБиХ" број 49/05; ступио на снагу 17. августа 2005. године; у даљњем тексту: Закон о намјештеницима), који се, према члану 73 тог Закона, примјењује и на намјештенике у органима судске власти, а према ком намјештеник има право на накнаду за топли оброк у вријеме рада. Према ставу 2 наведеног члана, прописано је да услове за остваривање накнаде из става 1 утврђује Влада Федерације прописима који се доносе на основу Закона о државној служби у Федерацији БиХ. Даље је наведено да је Влада Тузланског кантона накнадно, 2. априла 2002. године, приступила Гранском колективном уговору чије су одредбе обавезне да примјењују стране које су га потписале или накнадно приступиле, дакле, приступањем овом Гранском колективном уговору прихваћене су све његове одредбе. Да би се могле додавати нове, укидати или мијењати постојеће одредбе овог Гранског колективног уговора, у члану 74 став 1 тог уговора прописан је поступак за то. Није прописано да се ван утврђеног начина измјена и допуна могу посебним споразумима и на други начин уређивати односи, као што је то учинила Влада Тузланског кантона са Самосталним синдикатом органа управе. Стога је, према мишљењу Општинског суда, неприхватљиво позивање туженог на Споразум о уређењу односа о примјени Гранског колективног уговора (у даљњем тексту: Споразум) закључен 2. априла 2002. године између Владе Тузланског кантона и Самосталног синдиката службеника органа управе и судске власти у Федерацији БиХ, те истицање да је питање накнаде за топли оброк другачије ријешено с обзиром на то да је и Уставни суд у Одлуци број АП 1315/06 утврдио да наведени Споразум никад није објављен у "Службеним новинама Тузланског кантона" и да нема правну снагу.

15. Одлучујући о жалби туженог, Кантонални суд у Тузли је Пресудом број 29 0 П 000699 08 Гж од 14. октобра 2008. године уважио жалбу и преиначио првостепену пресуду тако што је апеланткињин тужбени захтјев у цијелости одбио као неоснован. Одбијени су као неосновани захтјеви странака за накнаду трошкова жалбеног поступка, а туженом је одбијен захтјев за накнаду трошкова првостепеног поступка.

16. У образложењу пресуде Кантонални суд у Тузли је цитирао одредбу члана 45 став 1 тачка 2 Закона о намјештеницима, којим је прописано да намјештеник, какав статус неспорно има и апеланткиња, има право на накнаду за исхрану за вријеме рада (топли оброк), те је ставом 3 прописано да висину накнаде из става 1 уговарају колективним уговором Синдикат, Влада Федерације и владе кантона, док је одредбом члана 80 наведеног закона прописано да даном ступања на снагу тог закона престаје да важи Закон о радним односима и платама службеника у органима управе у Федерацији БиХ ("Службене новине Федерације БиХ" број 13/98). Затим, како је даље навео суд, одредбом члана 17 Општег колективног уговора за територију Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ" број 54/05; у даљњем тексту: Општи колективни уговор), који је ступио на снагу 8. септембра 2005. године, прописано је да је послодавац дужан да запосленику обезбиједи исхрану у току

радног времена (топли оброк), а уколико му је не обезбиједи, запосленику се исплаћује мјесечна накнада у износу од најмање 20% просјечне нето плате исплаћене у ФБиХ према посљедњим објављеним подацима Федералног завода за статистику.

17. Основано тужени указује на то да је првостепени суд погрешно оцијенио правну природу и учинке Споразума од 2. априла 2002. године у примјени одредбе члана 31 Гранског колективног уговора па је тиме извео и погрешан закључак да је тужени приступио наведеном колективном уговору. Наиме, како је даље навео Кантонални суд у Тузли, Уставни суд је у Одлуци број АП 1315/06 исказао став да Споразум који је Влада Тузланског кантона закључила 2. априла 2002. године са Самосталним синдикатом службеника органа управе и судске власти у Федерацији БиХ нема правну снагу јер није никада објављен у "Службеним новинама Тузланског кантона", због чега се не може ни тврдити да је Влада Тузланског кантона потписивањем тог Споразума приступила Гранском колективном уговору уз одгођено примјењивање појединих његових одредби. Због пропуста туженог да приступи Гранском колективном уговору и у складу с њим усклади и одлуку Владе туженог којом се утврђује висина накнаде не само топлог оброка већ и регреса, постоји правна празнина у вези са одређивањем накнаде, што не може имати директан штетни утицај на остваривање загарантованог права запосленика на исплату тих накнада, те је због тих разлога запосленицима органа управе и суда досуђивана та накнада према одредбама чл. 31 и 32 Гранског колективног уговора.

18. Кантонални суд је, даље, истакао да је у међувремену (17. августа 2005. године) ступио на снагу Закон о намјештеницима, а потом и Општи колективни уговор (8. септембра 2005. године), који је, према одредби члана 2, обавезујући за све послодавце без обзира на структуру капитала, органе управе и службе за управу, полицију, јавне установе и друге правне субјекте. Чланом 17 Општег колективног уговора, у вези са чланом 45 Закона о намјештеницима, регулисан је и начин утврђивања висине накнаде за исхрану (топли оброк), па, према оцјени Кантоналног суда у Тузли, више не постоји правна празнина у погледу утврђивања висине накнаде за топли оброк за утужени период (од јануара 2006. године закључно са августом 2007. године) па да би се и даље примјењивала одредба члана 31 Гранског колективног уговора.

19. Одредбом члана 80 Закона о намјештеницима прописано је да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о радним односима и платама службеника у органима управе у ФБиХ. Кантонални суд је закључио да тужени основано указује на то да првостепени суд није правилно примијенио материјално право када је апеланткињи досудио разлику топлог оброка на основу члана 31 Гранског колективног уговора, који је, према схватању Кантоналног суда, непримјенљив за период након 8. септембра 2005. године када је ступио на снагу нови Општи колективни уговор. Како првостепени суд, због погрешног правног става да је тужени приступио Гранском колективном уговору, није правилно оцијенио налаз вјештака финансијске струке, Кантонални суд је у сједници вијећа оцијенио да је потребно поново извести доказ вјештачењем вјештака финансијске струке ради правилног утврђивања чињеничног стања. Кантонални суд је отворио расправу и поново извео већ изведени доказ вјештачењем вјештака финансијске струке, те утврдио да је висина припадајуће накнаде за топли оброк апеланткињи за утужени период утврђена у складу са прописом из члана 17 Општег колективног уговора из септембра 2005. године, те тужбени захтјев одбио.


Чињенице у предметима бр. АП 1038/09 и АП 2133/11

20. Службеници и намјештеници апеланта Зеничко-добојског кантона Ћамила Сердаревић и други и апеланта Кантона Сарајево Сафија Фазлић и други покренули су парничне поступке тужбама пред Општинским судом у Зеници и Општинским судом у Сарајеву против апеланта Зеничко-добојског кантона и апеланта Кантона Сарајево ради исплате разлике плате и топлог оброка за период од 1. јануара 2005. године до 30. септембра 2009. године и разлике регреса за 2005, 2006, 2007. и 2009. годину, у складу са одредбама Гранског колективног уговора.

21. Пресудама Општинског суда у Зеници број 043-0-П-07-000136 од 2. јуна 2008. године и Општинског суда у Сарајеву број 65 0 П 112546 09 П од 16. јула 2010. године обавезани су апелант Зеничко-добојски кантон и апелант Кантон Сарајево да тужиоцима на име неисплаћене плате и разлике плате, накнаде за топли оброк, те неисплаћених накнада за коришћење годишњег одмора, исплате износе поближе наведене у изреци оспорених пресуда заједно са законском затезном каматом и трошковима поступка.

22. У образложењу пресуда општински судови су истакли да није спорна чињеница да су тужиоци запосленици Стручне службе заједничких послова апеланта Зеничко-добојског кантона, односно запосленици Општинског суда у Сарајеву, али је спорно то да ли тужиоцима за спорне периоде припада накнада за исхрану у току рада, разлика плата, као и накнада за коришћење годишњег одмора у складу са одредбама Гранског колективног уговора који је закључен 11. априла 2000. године између Самосталног синдиката као представника службеника органа управе и судске власти у Федерацији БиХ и Владе Федерације БиХ коју заступа федерални министар правде, уз претходно прибављену сагласност на усаглашени текст приједлога Гранског колективног уговора влада пет кантона, међу којима су и Влада апеланта Зеничко-добојског кантона и Влада апеланта Кантона Сарајево. Одредбом члана 72 наведеног Гранског колективног уговора, како су даље навели општински судови, уговарачке стране су утврдиле да је уговор закључен на неодређено вријеме, те да је он обавезан за стране које су га потписале, као и за стране које су му накнадно приступиле. Општински судови су цитирали одредбу члана 1 у вези са чланом 2 став 1 наведеног Гранског колективног уговора, те истакли да она управо указује на материјалноправни основ примјене овог колективног уговора у предметној правној ствари јер су тужиоци запосленици Стручне службе заједничких послова Зеничко-добојског кантона, тј. органа управе, односно запосленици Општинског суда у Сарајеву ког финансира Кантон Сарајево, за чије су потписивање владе апеланата (Зеничко-добојског кантона и Кантона Сарајево) дале сагласност. Одредбом члана 71 означеног Гранског колективног уговора прописано је да се одредбе тог уговора примјењују на службенике и намјештенике органа, служби и тијела из члана 68 Закона о радним односима и платама службеника органа управе у ФБиХ и друге службенике на које се досљедно примјењују одредбе тог закона или идентичних закона кантона.

23. Општински судови су цитирали и одредбу члана 39 Општег колективног уговора, који је ступио на снагу 8. септембра 2005. године и којим су се уговорне стране споразумјеле да ће закључивати колективне уговоре за подручје дјелатности у којој дјелују (гранске колективне уговоре) са одговарајућим ресорним министарствима Владе Федерације БиХ и одговарајућим удружењима послодаваца подручја дјелатности удружених у Удружење послодаваца Федерације БиХ. Ставом 2 истог члана потписници су се споразумјели да ће усклађивање постојећих колективних

уговора подручја дјелатности извршити у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог колективног уговора. Према томе, а сходно цитираној одредби, самостални синдикат подручја дјелатности удружен у Самостални савез синдиката БиХ је требало у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу Општег колективног уговора да закључи нови грански колективни уговор за подручје дјелатности у којој дјелује, а у конкретној правној ствари колективни уговор за службенике органа управе и судске власти. Како тај уговор није закључен за службенике органа управе и судске власти односно за тужиоце, за спорни период се треба примијенити Грански колективни уговор закључен 11. априла 2000. године, који представља материјалноправни основ потраживања тужилаца у утуженом периоду по основу плате, накнаде за исхрану и регрес за годишњи одмор.

24. Општински судови су, такође, цитирали члан 3 Општег колективног уговора, којим је прописано да се колективним уговорима на нивоу подручја дјелатности и правилницима о раду не могу утврђивати мања права за запосленике од права утврђених Законом о раду, док је ставом 3 исте одредбе прописано да ће се, уколико је неко право из радног односа различито уређено Колективним уговором, Гранским колективним уговором, правилником о раду, уговором о раду или законом, примјењивати за запосленика најповољније право. Прелазним и завршним одредбама Општег колективног уговора, чланом 39, нису стављени ван снаге постојећи грански колективни уговори, те слиједом изложеног, првостепени судови су удовољили тужбеним захтјевима тужилаца.

25. Општински суд у Зеници је на крају оцијенио неоснованим став апеланта Зеничко-добојског кантона да се тужиоци неосновано позивају на одредбе Гранског колективног уговора јер се на права тужилаца из радног односа у утуженом периоду примјењује Закон о државној служби у Федерацији БиХ, односно Закон о намјештеницима. Неспорно је, како је даље навео суд, да се од 1. јула 2004. године на права тужилаца примјењују наведени закони, међутим, они садрже само начелне норме којима се регулишу плате државних службеника и накнаде плата (члан 39 став 2 и члан 43 Закона о државној служби у Федерацији БиХ). Наведене одредбе посредно упућују на примјену Гранског колективног уговора будући да не садрже одредбе у погледу висине полазног основа за обрачун плате и одредбе о висини накнаде за исхрану у току рада и накнаде регреса за годишњи одмор, док то садрже одредбе Гранског колективног уговора (чл. 24, 31 и 32). Непосредну примјену Гранског колективног уговора, како су даље појаснили судови, предвиђа и Закон о намјештеницима (чл. 2 и 45 став 3), који потврђује да се за службенике органа управе и судске власти, па и за тужиоце, за обрачун и исплату плате, накнаде за исхрану и регрес примјењује Грански колективни уговор закључен 11. априла 2000. године.

26. Одлучујући о жалби апеланта Зеничко-добојског кантона, Кантонални суд у Зеници је Пресудом број 004-0-Гж-08-001 329 од 23. јануара 2009. године потврдио у цијелости првостепену пресуду, а одлучујући о жалби апеланта Кантона Сарајево, Кантонални суд у Сарајеву је Пресудом број 65 0 Рс 112546 10 Рсз од 17. марта 2011. године жалбу дјелимично уважио и првостепену пресуду преиначио у дијелу одлуке о трошковима поступка, док је у преосталом дијелу жалба као неоснована одбијена и првостепена пресуда потврђена.

27. У образложењу пресуда кантонални судови су истакли да су првостепени судови правилно утврдили чињенично стање и правилно примијенили материјално право а да при томе није почињена битна повреда одредби ЗПП. Оцијенили су да су првостепени судови за своје одлуке дали


јасне и ваљане разлоге које су као правилне прихватили и ови судови. Грански колективни уговор за службенике органа управе и судске власти, како су даље навели судови, закључен је 11. априла 2000. године између Самосталног синдиката као представника службеника органа управе и судске власти у Федерацији БиХ ког заступа предсједник и Владе Федерације БиХ коју заступа федерални министар правде уз претходно прибављену сагласност на усаглашени текст приједлога Гранског колективног уговора влада пет кантона, међу којима су и владе апеланата. Одредбом члана 71 наведеног уговора прописано је да се одредбе тог уговора примјењују на службенике и намјештенике органа, служби и тијела из члана 68 Закона о радним односима и платама службеника органа управе Федерације БиХ и друге службенике на које се досљедно примјењују одредбе тог закона или идентичних закона кантона. Кантонални судови су цитирали одредбу члана 39 Општег колективног уговора који је ступио на снагу 8. септембра 2005. године, те навели да су, сходно наведеној одредби, самостални синдикати подручја дјелатности удружени у Самостални савез синдиката БиХ требали у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу Општег колективног уговора закључити колективни уговор за службенике органа управе и судске власти, па како тај уговор није закључен, према цитираној одредби, на службенике органа управе и судске власти треба да се примијени Грански колективни уговор закључен 11. априла 2000. године. Одредбом члана 44 Општег колективног уговора уговарачи су се споразумјели да ступањем на снагу овог колективног уговора престају да важе ранији Општи колективни уговор за територију Федерације и Привремени уговор о приступању удружења послодаваца Општем колективном уговору за територију ФБиХ. Дакле, како су закључили кантонални судови, уговарачи се нису споразумјели да закључивањем Општег колективног уговора престаје да важи Грански колективни уговор за службенике органа управе и судске власти. Даље је истакнуто да није основан приговор апеланата о престанку важења Гранског колективног уговора с обзиром на то да је одредбом члана 72 Гранског колективног уговора тај уговор закључен на неодређено вријеме, а чланом 113 Закона о раду је прописано да се грански колективни уговор може закључити на неодређено или одређено вријеме, а ако није другачије одређено, након истека рока на који је закључен примјењиваће се Грански колективни уговор све до закључења новог гранског колективног уговора. Околност да је чланом 39 Општег колективног уговора прописано да ће се усклађивање постојећих колективних уговора за подручја дјелатности, тј. гранских уговора, извршити у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог уговора, није од значаја за примјену Гранског колективног уговора јер не предвиђа посљедице непоступања према тој одредби.

IV. Апелација а) Наводи из апелација Наводи апелације у предмету број АП 3417/08

28. Апеланткиња сматра да су јој оспореном одлуком повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Уставни суд запажа да се суштина апеланткињиних навода огледа у њеном незадовољству у погледу начина на који је Кантонални суд у Тузли примијенио материјално право одлучујући о жалби туженог (Тузланског кантона) у поступку поводом њене тужбе за исплату разлике топлог оброка за период након 8. септембра 2005. године. Та

арбитрарност се, према њеном мишљењу, примарно манифестује у чињеници да је у предметном радном спору требало примијенити одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године, односно његов члан 31, које апеланткиња сматра једином правно обавезујућом нормом у односу на туженог и након ступања на снагу новог Општег колективног уговора из септембра 2005. године. Овакав свој став апеланткиња заснива на принципу lex specialis derogat lex generali, који, како истиче, има ту правну снагу да се супротставља и надјачава опште правило према ком каснији акт, односно норма, укида ранију норму ако имају супротан садржај, а једнаку правну снагу. Управо такав однос, према апеланткињином мишљењу, постоји између Гранског колективног уговора из 2000. године и Општег колективног уговора из 2005. године, гдје, имајући у виду да није донесен нови грански колективни уговор у складу са новим Општим колективним уговором, једна посебна норма, тј. акт, укида супротну општу норму без обзира на временски редослијед.

Наводи апелација у предметима бр. АП 1038/09 и АП 2133/11

29. Апеланти се жале да су им оспореним пресудама повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, те право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције. Апеланти сматрају да су оспорене одлуке донесене као резултат погрешне примјене материјалног права у оквиру редовних судова, што је довело до кршења Уставом заштићених права. У суштини, апеланти наводе да о тужбеном захтјеву тужилаца првостепени суд није могао одлучити позивајући се на одредбе "раније важећег Гранског колективног уговора", који је закључен на основу одредби раније важећег Закона о радним односима и платама службеника и намјештеника у ФБиХ. Апеланти сматрају да је ступањем на снагу Закона о државној служби у ФБиХ, с примјеном од 1. јануара 2005. године, и Закона о намјеште-ницима који је ступио на снагу 16. августа 2005. године, престао да важи ранији Грански колективни уговор који је донесен на основу члана 7 раније важећег Закона о радним односима и платама службеника и намјештеника у ФБиХ, будући да је ступањем на снагу новог закона отпао правни основ на основу ког је закључен ранији Грански колективни уговор, те се предметна потраживања тужилаца могу једино расправити у складу са одредбама чл. 17 и 19 Општег колективног уговора. Апеланти указују на то да је одредбом члана 43 Закона о државној служби, односно одредбом члана 45 Закона о намјештеницима у органима државне службе, прописано да се параметри за обрачун плате и других накнада утврђују колективним уговором, али апеланти при томе указују на околност да је након ступања на снагу цитираних закона закључен само Општи колективни уговор 8. септембра 2005. године и сматрају да су тужиоци своја потраживања могли заснивати само на одредбама тог колективног уговора. Пропустивши да примијене важеће прописе, редовни судови су, према мишљењу апеланата, отуђили њихову имовину супротно Уставу и закону, чиме се нарушава принцип мирног уживања имовине на начин да се апеланти лишавају имовине неопходне за њихово законско функционисање. Такође, апеланти указују на то да је у конкретном случају дошло до противрјечности правних норми (антиномија) између пријашњег специјалног прописа и каснијег општег, односно да је дошло до антиномије између вишег и општег прописа, с једне стране, и нижег и специјалног, с друге стране, па указују на то да, према принципу законитости, у конкретном случају


долази у обзир критеријум хијерархије, односно временски критеријум lex posterior derogat legi priori према ком каснији општи пропис укида ранији посебни пропис.

б) Одговор на апелацију

30. У одговору на апелацију Кантонални суд у Тузли је истакао да су наводи апелације неосновани, те је предложио да се апелација одбије као неоснована.

31. Кантонални судови у Зеници и Сарајеву су у одговору на апелације истакли да у цијелости остају при разлозима из својих пресуда. Судови су навели да у конкретном случају нису повријеђена права апеланата на која се позивају у апелацији, те су предложили да се апелације одбију као неосноване.

32. У одговору на апелације општински судови у Зеници и Сарајеву су истакли да нису повријеђена уставна права апеланата, да у цијелости остају при образложењима оспо-рених пресуда, те предлажу да се апелације одбију као неосноване јер су правилно тумачили и примијенили материјално право.

33. У одговору на апелацију тужени (Тузлански кантон) је истакао да је у оспореној пресуди правилно примијењен материјални пропис, односно да је правилно редовни суд закључио да након 17. августа 2005. године, тј. након ступања на снагу Закона о намјештеницима и Општег колективног уговора (8. септембра 2005. године), више није била могућа примјена одредби Гранског колективног уговора. Како се апеланткињин тужбени захтјев односи на период након ступања на снагу Закона о намјештеницима и Општег колективног уговора, правилна је одлука да се одбије апеланткињин тужбени захтјев за исплату накнаде за исхрану јер је спровођењем финансијског вјештачења утврђено да је апеланткињи накнада исплаћена у складу са одредбом члана 17 Општег колективног уговора.

34. Тужиоци су, такође, оспорили наводе из апелација истичући да су апелације очигледно prima facie неосноване, јер не постоји оправдан захтјев апеланата у поступку, односно предочене чињенице у апелацијама ни на који начин не могу оправдати тврдњу да постоји кршење Уставом заштићених права на правично суђење и права на имовину, насупрот наводима у апелацијама. Тужиоци сматрају неоснованим став апеланата да је даном ступања на снагу Општег колективног уговора (8. септембра 2005. године) престала примјена Гранског колективног уговора с обзиром на одредбе члана 3 став 3 Општег колективног уговора, који су и цитирали. Такође, тужиоци наводе да је чланом 74 Гранског колективног уговора уређена могућност измјена и допуна колективног уговора, али не и његов раскид или престанак у случају неусклађивања са Општим колективним уговором. Тужиоци су на крају истакли да Грански колективни уговор није отказан ни на један прописани начин и још увијек је на снази, те се позивају на став Врховног суда у Пресуди број 070-0-Рев-09-000366 од 23. марта 2010. године, према ком се колективни уговор не може отказати по општим правилима грађанског права о једностраном отказу уговора садржаним у одредби члана 358 Закона о облигационим односима, већ само на начин прописан одредбама колективног уговора уз отказни рок и уз разлоге утврђене колективним уговором.

V. Релевантни прописи

35. Закон о радним односима и платама службеника органа управе у ФБиХ ("Службене новине Федерације БиХ" број 13/98) у релевантном дијелу гласи:

Члан 7. На права, обавезе и одговорности из радног односа, која

нису уређена овим законом, примјењују се опћи прописи о раду и колективни уговори.

Члан 168. Одредбе члана 1. до 137. овог закона примјењују се и на

намјештенике у органима управе и службама за управу, као и на службенике и намјештенике у службама органа законодавне власти, органа извршне власти, органима судске власти, тужилаштвима, правобранилаштвима, установама за извршење кривичних санкција, затворима и у другим институцијама кантона – жупаније, града и опћине, ако другим федералним законом није друкчије одређено.

Одредбе овог закона које се односе на службенике сходно се примјењују и на намјештенике у федералним органима управе и федералним установама, као и на службенике и намјештенике у уредима и службама Парламента Федерације, Предсједника и Потпредсједника Федерације, Влади Федерације, судовима Федерације, Федералном тужилаштву, Федералном правобранилаштву, Омбудсманима и Федералном вијећу за прекршаје и другим институцијама Федерације, ако другим федералним законом није друкчије одређено.

Одредбе овог закона о правима и обавезама руково-дитеља органа управе, њихових замјеника и руководећих службеника сходно се примјењују и на руководитеље, њихове замјенике и руководеће службенике у уредима и службама органа и институција из става 2. овог члана и у другим федералним органима и њиховим стручним и другим службама, ако другим федералним законом није друкчије одређено.

Одредбе овог закона примјењују се и на припаднике оружаних снага Федерације, ако федералним законом и другим федералним прописима није друкчије одређено.

36. Закон о раду ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 43/99, 32/00 и 29/03) у релевантном дијелу гласи:

Члан 68. Плаће запосленика утврђују се колективним уговором,

правилником о раду и уговором о раду. Члан 69. Колективним уговором и правилником о раду утврђује се

најнижа плаћа, те увјети и начин њеног усклађивања. Послодавац којег обавезује колективни уговор или

правилник о раду, не може запосленику обрачунати и исплатити плаћу мању од плаће утврђене колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду.

XV - КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ Члан 111. Колективни уговор може се закључити за територију

Федерације, за подручје једног или више кантона, одређену дјелатност, једног или више послодаваца.

Члан 112. На страни запосленика код закључивања колективног

уговора може бити синдикат или више синдиката, а на страни послодавца може бити послодавац, више послодаваца или удружење послодаваца.

Ако је у преговарању и закључивању колективног уговора заступљено више синдиката односно више послодаваца, о закључивању колективног уговора могу преговарати само они синдикати односно послодавци који имају пуномоћ од сваког појединачног синдиката односно послодавца, у складу са њиховим статутом.

До формирања удружења послодаваца на страни послодавца код закључивања колективног уговора из члана 111. овог закона, може бити Влада Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Влада Федерације), односно влада кантона.


Члан 113. Колективни уговор може се закључити на неодређено

или одређено вријеме. Колективни уговор закључује се у писменој форми. Ако колективним уговором није другачије одређено,

након истека рока на који је закључен, колективни уговор примјењиваће се до закључивања новог колективног уговора.

Члан 114. Колективним уговором уређују се права и обавезе

страна које су га закључиле, те права и обавезе из радног односа или у вези са радним односом, у складу са законом и другим прописима.

Колективним уговором уређују се и правила о поступку колективног преговарања, састав и начин поступања тијела овлаштених за мирно рјешавање колективних радних спорова.

Члан 115. Колективни уговор је обавезан за стране које су га

закључиле, као и за стране које су му накнадно приступиле. Члан 116. Ако постоји интерес Федерације, федерални министар

може проширити примјену колективног уговора и на друга правна лица за која се оцијени да је то потребно, а која нису учествовала у његовом закључивању или му нису накнадно приступила.

Прије доношења одлуке о проширењу важности колективног уговора, федерални министар је обавезан затражити мишљење синдиката, послодавца или више послодаваца односно удружења послодаваца, на које се колективни уговор проширује.

Одлука о проширењу важности колективног уговора може се опозвати на начин утврђен за њезино доношење.

Одлука о проширењу важности колективног уговора објављује се у "Службеним новинама Федерације БиХ".

Члан 117. На измјене и допуне колективних уговора примјењују се

одредбе овог закона које важе и за њихово доношење. Члан 118. Закључен колективни уговор, те његове измјене и допуне,

за територију Федерације или подручје два или више кантона достављају се федералном министарству надлежном за рад (у даљем тексту: федерално министарство), а сви остали колективни уговори достављају се надлежном органу кантона.

Поступак доставе колективних уговора из става 1. овог члана федералном министарству односно надлежном органу кантона, правилником ће прописати федерални министар, односно надлежни кантонални министар.

Члан 119. Колективни уговор, закључен за територију Федерације,

објављује се у "Службеним новинама Федерације БиХ", а за подручје једног или висе кантона у службеном гласилу кантона.

Члан 120. Колективни уговор може се отказати на начин и под

увјетима предвиђеним тим колективним уговором. Отказ колективног уговора обавезно се доставља свим

уговорним странама. Члан 121. Стране колективног уговора могу пред надлежним

судом захтијевати заштиту права из колективног уговора. 37. Колективни уговор за службенике органа

управе и судске власти у ФБиХ ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 23/00 и 50/00) у релевантном дијелу гласи:

Члан 1. Овим колективним уговором уређују се права и обавезе

службеника (у даљем тексту: службеник) из рада и по основу рада на које се примјењују прописи о радним односима, плаћама и другим накнадама службеника у федералним органима управе, федералним установама и другим федералним институцијама, кантоналним органима управе, управним установама и другим кантоналним институцијама и градским, односно опћинским службама за управу (у даљем тексту: органи управе) на територији Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Федерација).

Члан 2. Прописом и опћим актима руководитеља органа управе

и судске власти, не могу се утврдити мања права службеника од оних која су утврђена овим уговором.

Руководитељ органа управе, судске власти, служби или других институција из члана 1. овог уговора (у даљем тексту: руководитељ органа управе) ће обезбиједити учешће Синдиката у припреми и изради преднацрта и нацрта прописа који регулишу област радно-правних односа службеника органа управе.

а) Плаће Члан 24. Основна плаћа службеника утврђује се множењем

коефицијента платног разреда, односно групације послова у којој је разврстан с основицом за плаћу.

Основица за обрачун плаћа утврђиват ће се преговорима свака три мјесеца, на начин и по поступку који ће утврдити потписници овога уговора, с тим да најнижа плаћа у органима управе, не може бити мања од 70 % просјечне нето плаће исплаћене по запосленику у Федерацији у протекла три мјесеца.

У случају повећања трошкова живота или инфлације веће од 5 %, основица за утврђивање плаћа може се утврђивати и мјесечно.

Поред предлагача за утврђивање основице одређене законом, као равноправан партнер судјеловат ће и Синдикат.

Члан 25. Плаћа службеника обрачуната у складу са чланом 24.

овог уговора, увећава се за 05% за сваку годину пензијског стажа, с тим да укупно повећање плаће по овом основу не може бити веће од 20 %.

Плаћа се исплаћује једанпут мјесечно за протекли мјесец и од једне до друге исплате плаће не може проћи више од 30 дана.

ц) Накнаде на основу рада Члан 29. Поред накнада на плаћу утврђених законом, службенику

припада накнада за превоз на посао и с посла, исхрана у току рада (топли оброк) и регрес за годишњи одмор.

Висину накнада из става 1. овог члана утврђују руководитељ органа управе и Синдикат.

Члан 31. Службенику припада накнада за исхрану (топли оброк) у

току рада, најмање у износу од 2% просјечне плаће у Федерацији, према посљедњем објављеном статистичком податку.

Члан 32. Службенику припада накнада плаће за кориштење

годишњег одмора (регрес) најмање у висини од 70 % његове плаће или најмање у висини просјечне плаће исплаћене у Федерацији за претходна три мјесеца прије доношења одлуке о регресу, ако је то за службеника повољније.

Члан 71. Одредбе овог уговора примјењују се и на службенике и

намјештенике органа, служби и тијела из члана 168. Закона о


радним односима и плаћама службеника органа управе у Федерацији Босне и Херцеговине и друге службенике на које се сходно примјењују одредбе тог закона или идентичних закона кантона/жупанија.

Члан 72. Овај уговор се закључује на неодређено вријеме. 38. Закон о државној служби у Федерацији Босне и

Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ" број 29/03) у релевантном дијелу гласи:

Члан 43. Остале надокнаде 1. Државни службеник има право на надокнаду за: а) трошкове превоза на посао и са посла; б) прехрану за вријеме рада; ц) регрес за годишњи одмор; д) случај теже болести и надокнаду коју у случају смрти

државног службеника или члана уже породице прима члан његове породице;

е) трошкове селидбе из мјеста сталнога пребивалишта у мјесто гдје има службени стан и назад;

ф) трошкове за едукацију; г) јубиларне награде; х) отпремнину за одлазак у пензију. 2. Руководећи државни службеници чије је мјесто

пребивалишта удаљено више од 120 километара од мјеста органа државне службе у којем врше службену дужност имају право у двије наредне године на надокнаду трошкова одвојеног живота и смјештаја у мјесту рада.

3. Влада Федерације подзаконским прописом утврђује критеријуме и услове за остваривање надокнада из става 1. овог члана.

4. Влада Федерације и владе кантона колективним уговором у преговору са синдикатом утврђују висину надокнада из става 1. овог члана.

XVI ПОГЛАВЉЕ - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 75. [...] До успостављања Агенције, Одбора за жалбе и

доношења подзаконских аката на основу овог закона, примјењује се Закон о радним односима и платама службеника у органима управе у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број 13/98) и подзаконски акти којима су уређени радно-правни статуси државних службеника у року од највише 12 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, осим ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 76. Закон о радним односима и платама службеника у

органима управе у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број 13/98), престаје да важи у складу са одредбом става 5., члана 75. овог закона.

Даном ступања на снагу овог закона, прописи који су у супротности с одредбама овог закона имају се ускладити са овим законом.

Члан 77. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана

објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ". 39. Закон о намјештеницима у органима државне

службе у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ" број 49/05) у релевантном дијелу гласи:

Члан 2. На радно-правни статус намјештеника у органима

државне службе примјењује се Закон о раду ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 43/99, 32/00 и 29/03) и други опћи

прописи о раду и колективни уговори, осим у питањима која су регулирана овим законом.

5. Накнаде Члан 45. Намјештеник има право на накнаду за: 1) трошкове пријевоза на посао и са посла; 2) исхрану за вријеме рада; 3) регрес за годишњи одмор; [...] 6) јубиларне награде: [...] Увјети за остваривање накнада из става 1. овог члана

утврђују се прописом Владе Федерације који се за ове накнаде доноси за државне службенике на основу Закона о државној служби.

Висину накнада из става 1. овог члана уговарају колективним уговором синдикат, Влада Федерације и владе кантона.

Члан 80. Даном ступања на снагу овог Закона престаје да важи

Закон о радним односима и плаћама службеника у органима управе у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број 13/98).

Члан 81. Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ". 40. Општи колективни уговор за територију

Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ" број 54/05) у релевантном дијелу гласи:

Члан 1. Овим колективним уговором уређују се права и обавезе

послодаваца и запосленика из радног односа или у вези са радним односом, плате и накнаде плата, посебно најнижа плата, дјеловање и увјети рада синдиката, правила о поступку колективног преговарања и закључивања колективних уговора, састав и начин поступања тијела овлаштених за мирно рјешавање колективних радних спорова, те штрајк.

Члан 2. Овај колективни уговор закључује се и примјењује на

територији Федерације Босне и Херцеговине. Колективни уговор је обавезујући и важи за све

послодавце без обзира на структуру капитала, органе управе и службе за управу, полицију, јавне установе и друге правне субјекте.

Самостални синдикати за подручја дјелатности из става 2. овог члана закључују колективне уговоре у складу са овим колективним уговором и њиховим радним и производним специфичностима.

Члан 3. Овим колективним уговором, колективним уговорима на

нивоу кантона, колективним уговорима за подручја дјелатности, правилником о раду и уговором о раду, не могу се утврдити мања права од права утврђених у Закону о раду ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 43/99, 32/00 и 29/03) и другим законима којима се регулишу права по основу рада.

Колективним уговорима на нивоу подручја дјелатности, правилницима о раду и уговорима о раду не могу се утврдити мања права за запосленике од права утврђених овим колективним уговором.

Ако је неко право из радног односа различито уређено овим колективним уговором, колективним уговором на нивоу кантона, колективним уговором за подручје дјелатности, правилником о раду, уговором о раду или законом, примјењује се за запосленика најповољније право, осим у случају члана 8. став 3. овог колективног уговора.


Члан 4. Послодавци су дужни придржавати се одредби овог

колективног уговора и колективних уговора кантона, подручја дјелатности и у складу с њима донијети правилник о раду и закључити уговор о раду са запосленицима.

Послодавац мора омогућити запосленику прије ступања на рад да се упозна са прописима о радним односима, организацијом рада и заштитом на раду.

Послодавац је дужан на прикладан начин запосленицима учинити доступним [...] колективне уговоре и правилник о раду.

Члан 17. Послодавац је обавезан запосленику обезбиједити

исхрану у току радног времена (топли оброк). Уколико послодавац не обезбјеђује исхрану, запосленику

се исплаћује мјесечна накнада у износу од најмање 20% просјечне нето плате исплаћене у Федерацији БиХ, према посљедњим објављеним подацима Федералног завода за статистику.

Члан 19. Запосленик има право на регрес за кориштење годишњег

одмора у висини најмање 50% просјечне нето плате свих запослених остварене код послодавца у мјесецу који претходи исплати регреса, под условом да привредни субјект – послодавац није претходну пословну годину завршио са губитком.

Члан 30. Поступак колективног преговарања и закључивања

колективних уговора може покренути свака уговорна страна утврђена у Закону о раду.

Поступак из става 1. овог члана покреће се писменим путем.

Члан 39. Самостални синдикати подручја дјелатности удружени

у Савез самосталних синдиката Босне и Херцеговине закључиваће колективне уговоре за подручје дјелатности у којој дјелују са одговарајућим ресорним министарствима Владе Федерације Босне и Херцеговине и одговарајућим удружењима послодаваца подручја дјелатности удружених у Удружење послодаваца Федерације Босне и Херцеговине.

Усклађивање постојећих колективних уговора подручја дјелатности извршиће се у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог колективног уговора.

Члан 44. Овај колективни уговор ступа на снагу наредног дана од

дана објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ". Ступањем на снагу овог колективног уговора престаје

да важи Општи колективни уговор за територију Федерације БиХ ("Службене новине Федерације БиХ", број 19/00) и Привремени уговор о приступању удружења послодаваца у ФБиХ општем колективном уговору за територију Федерације БиХ ("Службене новине Федерације БиХ", број 23/02).

41. Закон о парничном поступку Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 53/03, 73/05 и 19/06) у релевантном дијелу гласи:

Члан 211. Погрешна примјена материјалног права постоји кад суд

није примијенио одредбу материјалног права коју је требало да примијени или кад такву одредбу није правилно примијенио.

Члан 221. Другостепени суд испитује првостепену пресуду у оном

дијелу у коме се побија жалбом, у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на примјену материјалног права и повреде одредаба парничног

поступка које се односе на страначку способност и заступање.

VI. Допустивост

42. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

43. Уставни суд подсјећа на свој став да државни органи и јавна власт као учесници судских поступака не уживају права из Европске конвенције, али да уживају гаранције права на правичан поступак и права на имовину из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 39/03 од 27. фебруара 2004. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 19/04). Имајући у виду наведено, а с обзиром на то да су апеланти Зеничко-добојски кантон и Кантон Сарајево носиоци јавне власти, Уставни суд ће испитати наводе апеланата у односу на њихова уставна права на правично суђење, право на имовину и право на недискриминацију из члана II/3е) и к) и члана II/4 Устава Босне и Херцеговине.

44. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је апелант примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

45. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијама су пресуде кантоналних и општинских судова из изреке ове одлуке, против којих нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорене пресуде апеланткиња и апеланти примили су у периоду од 15. октобра 2008. године до 22. марта 2011. године, а апелације су поднесене од 27. октобра 2008. године до 20. маја 2011. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелације испуњавају и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер нису очигледно (prima facie) неосноване, нити постоји неки други формални разлог због ког апелације нису допустиве.

VII. Меритум

46. Апеланти Зеничко-добојски кантон и Кантон Сарајево оспоравају наведене пресуде кантоналних и општинских судова тврдећи да су им тим пресудама повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине, право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине, те право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине. Апеланткиња оспорава пресуду Кантоналног суда у Тузли тврдећи да су јој том пресудом повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на правично суђење

47. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком.

48. У конкретном случају, ради се о поступцима у којима су утврђивана "грађанска права и обавезе" апеланткиње као


тужитељке и апеланата Зеничко-добојског кантона и Кантона Сарајево као тужених у споровима из радних односа, па је члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине примјенљив у односу на апеланте као носиоце јавне власти (Зеничко-добојски кантон и Кантон Сарајево), а члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције у односу на апеланткињу као физичко лице.

49. Уставни суд запажа да се кључни апелациони наводи тичу примјене права, односно начина на који су редовни судови примијенили прописе који се тичу остваривања потраживања из радног односа (разлика плате, топли оброк и регрес) у контексту примјене одредби Гранског колективног уговора закљученог 11. априла 2000. године након ступања на снагу Закона о државној служби у Федерацији БиХ (ступио на снагу 1. јануара 2005. године), Закона о намјештеницима (ступио на снагу 17. августа 2005. године) и закључења новог Општег колективног уговора (ступио на снагу 8. септембра 2005. године) приликом доношења оспорених пресуда из диспозитива ове одлуке у поступку који је апеланткиња покренула против туженог Тузланског кантона, односно у поступцима који су покренули тужиоци против апеланта Зеничко-добојског кантона и апеланта Кантона Сарајево.

50. У вези с тим, Уставни суд, прије свега, указује на то да, према пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена уставна права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона.

Меритум у односу на апеланткињине наводе

51. У образложењу пресуде надлежног Кантоналног суда у Тузли којом је одбијен као неоснован тужбени захтјев апеланткиње као тужитељке, који се односио на потраживања за топли оброк након 8. септембра 2005. године, наведено је да апеланткиња свој тужбени захтјев за исплату разлике топлог оброка заснива искључиво на одредби члана 31 Гранског колективног уговора закљученог 11. априла 2000. године, а првостепени суд је, заснивајући своју одлуку на правном ставу да је Влада туженог Споразумом од 2. априла 2002. године приступила том уговору, удовољио тужбеном захтјеву. Кантонални суд у Тузли се позвао на Одлуку Уставног суда број АП 1315/06 од 8. новембра 2007. године, наводећи да је Уставни суд исказао став да Споразум који је закључила Влада Тузланског кантона 2. априла 2002. године са Самосталним синдикатом службеника органа управе и судске власти у Федерацији БиХ нема правну снагу јер није никада објављен у "Службеним новинама Тузланског кантона" због чега се не може ни тврдити да је Влада Тузланског кантона потписивањем тог Споразума приступила Гранском колективном уговору уз одгођено примјењивање његових појединих одредби. Такође је Кантонални суд у Тузли образложио да доношењем и ступањем на снагу Закона о намјештеницима и новог Општег колективног уговора престаје да постоји правна празнина да би се и даље примјењивале одредбе Гранског колективног уговора у

погледу утврђивања висине накнаде за предметно потраживање из радног односа за утужени период након 8. септембра 2005. године и да се потраживања за период након 8. септембра 2005. године могу једино расправити у складу са одредбама Општег колективног уговора из 2005. године.

52. У конкретном случају, Уставни суд сматра да је Кантонални суд у Тузли у образложењу оспорене одлуке дао детаљне, јасне и прецизне разлоге зашто се на апеланткињина потраживања која се односе на наводно мање исплаћене накнаде за исхрану (топли оброк) за период од јануара 2006. године закључно са августом 2007. године треба примијенити Општи колективни уговор који је ступио на снагу 8. септембра 2005. године а не Грански колективни уговор закључен 11. априла 2000. године.

53. Наиме, Уставни суд подсјећа на своју Одлуку о допустивости и меритуму број АП 1315/06 од 8. новембра 2007. године (објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 6/08) и принципе усвојене у наведеној одлуци. У наведеној одлуци апеланткиње су против Тузланског кантона покренуле радни спор пред надлежним судом ради исплате разлике регреса за 2002, 2003. и 2004. годину, дакле за период прије ступања на снагу Закона о намјештеницима и новог Општег колективног уговора из 2005. године. У предметном поступку је спорно питање била правна нарав, односно правна ваљаност Споразума о уређењу односа у примјени Гранског колективног уговора за службенике у органима управе и судске власти у Федерацији БиХ закљученог између Владе Тузланског кантона и Самосталног синдиката службеника органа управе и судске власти у Федерацији БиХ.

54. У наведеној одлуци Уставни суд је истакао да је Тузлански кантон, и према Закону о радним односима и платама службеника органа управе у Федерацији Босне и Херцеговине из 1998. године, а поготово према Закону о радним односима и платама службеника органа управе Тузланског кантона из 2002. године, био дужан закључити, односно приступити закљученом Гранском колективном уговору како би запосленицима у органима управе и другим тијелима те судским властима на подручју Тузланског кантона омогућио да остваре права из радног односа која су им гарантована Гранским колективним уговором, међу којима је и право на регрес који је гарантован и самим Законом о радним односима и платама службеника органа управе Тузланског кантона. Уставни суд је, даље, у цитираној Одлуци број АП 1315/06 констатовао да је Влада Тузланског кантона, умјесто да приступи Гранском колективном уговору, тј. да га прихвати у тексту у ком је закључен, 2. априла 2002. године са Самосталним синдикатом службеника органа управе и судске власти у Федерацији БиХ закључила Споразум којим уређује питања спровођења и примјењивања у пракси Гранског колективног уговора, која се односе на плате и накнаде по основу рада за подручје Тузланског кантона. Међутим, Уставни суд је у цитираној одлуци запазио да наведени Споразум није никада објављен у "Службеним новинама Тузланског кантона", те закључио да он, будући да није објављен, нема правну снагу, те се тиме не може ни тврдити да је Влада Тузланског кантона приступила Гранском колективном уговору. Како је закључио Уставни суд у цитираној одлуци, постоји закон који гарантује право на регрес али висина регреса која је требала бити утврђена одлуком Владе Тузланског кантона у складу са Гранским колективним уговором није утврђена, те је у вези са одређивањем висине регреса постојала правна празнина. Уставни суд је у наведеној одлуци подсјетио и на своју одлуку о допустивости и меритуму у предмету број АП 2587/05 од 23. маја 2007. године у којој је у сличној ситуацији, у вези са постојањем правне празнине, закључио: "Чињеница да је јавна


власт пропустила испунити своје обавезе довела је до апсурдне ситуације у којој је Кантонални суд усвојио став да посљедице нечињења и неиспуњавања постављених обавеза јавних власти треба сносити апелант".

55. Дакле, у Одлуци број АП 1315/06 Уставни суд је изразио став о постојању правне празнине у вези са одређивањем висине накнаде из радног односа (плате, регрес, топли оброк) намјештеницима органа управе и судске власти у Тузланском кантону за период до 8. септембра 2005. године (када је ступио на снагу Општи колективни уговор), која не може имати директан штетни утицај на остваривање загарантованих права запосленика на исплату тих накнада, те закључио да постоји повреда права на правично суђење у ситуацији када је редовни суд одбио тужбене захтјеве за исплату регреса позивајући се на то да не постоје прописи којим се утврђује висина регреса иако је само право на регрес утврђено законом.

56. Имајући у виду утврђене принципе о постојању правне празнине у вези са одређивањем висине накнаде из радног односа (плате, регрес, топли оброк) намјештеницима органа управе и судске власти у Тузланском кантону за период до 8. септембра 2005. године, Уставни суд сматра сасвим јасним и аргументованим став Кантоналног суда у Тузли да ступањем на правну снагу Општег колективног уговора 8. септембра 2005. године, којим је регулисана висина накнада из радног односа, не постоји више правна празнина у погледу утврђивања висине накнаде за плате, накнаде за топли оброк и регрес, те се за та потраживања која су настала након 8. септембра 2005. године требају примијенити прописи који су били на снази у вријеме настанка потраживања, односно релевантне одредбе Општег колективног уговора.

57. У конкретном случају, чланом 17 Општег колективног уговора у вези са чланом 45 Закона о намјештеницима регулисан је и начин утврђивања висине накнаде за исхрану (топли оброк) па је апеланткињи накнада за топли оброк за период од јануара 2006. године до августа 2007. године обрачуната према наведеним одредбама закона и Општег колективног уговора. Уставни суд сматра да су неприхватљиви апеланткињини наводи о томе да је у њеном случају произвољно примијењено материјално право, будући да је Кантонални суд у Тузли јасно и аргументовано образложио да у конкретном случају за апеланткињина потраживања за утужени период од јануара 2006. године закључно са августом 2007. године више не постоји правна празнина у погледу утврђивања висине накнаде за топли оброк и да се не могу примијенити одредбе члана 31 Гранског колективног уговора већ искључиво релевантне одредбе Општег колективног уговора. Штавише, члан 31 Гранског колективног уговора није могуће у Тузланском кантону примијенити ни позивајући се на став 3 члана 3 Општег колективног уговора из 2005. године (као повољнијег) будући да је Тузлански кантон Грански колективни уговор примјењивао како би попунио правну празнину утврђену одлуком Уставног суда БиХ, а не због тога што је приступио Гранском колективном уговору или што га је тај уговор на било који начин обавезивао.

58. На основу изложеног, Уставни суд сматра да Кантонални суд у Тузли није на арбитраран начин примијенио одговарајуће позитивне прописе и да таква примјена права не представља кршење апеланткињиног права на правично суђење. У пресуди су наведени потребни разлози за њено доношење и дата су детаљна, јасна и исцрпна образложења одлуке. Такође, не постоје други елементи који би указивали на то да је поступак био неправичан, а апеланткиња није оспорила ниједну процесну радњу у поступку доношења оспорене одлуке.

59. Уставни суд закључује да у конкретном случају нису повријеђена апеланткињина права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

Право на имовину

60. Апеланткиња истиче да јој је оспореним одлукама повријеђено и право на имовину. Будући да се апеланткињине тврдње о кршењу овог права заснивају на наводима који су већ размотрени у оквиру права на правично суђење, те како уз апелацију није достављен било какав доказ који би могао указати на кршење овог права, Уставни суд закључује да су и наводи о кршењу права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију, такође, неосновани.

Меритум у односу на наводе апеланта Зеничко-добојског кантона и апеланта Кантона Сарајево

61. Уставни суд прије разматрања навода апеланта Зеничко-добојског кантона и апеланта Кантона Сарајево примјећује да су, у смислу члана 7 Закона о радним односима и платама службеника органа управе у Федерацији БиХ, Самостални синдикат као представник службеника органа управе и судске власти у Федерацији БиХ, с једне стране, и Влада Федерације БиХ уз претходно прибављену сагласност на усаглашени текст приједлога Гранског колективног уговора Владе апеланта Зеничко-добојског кантона (Рјешење број 04-1-12-116/98 од 9. октобра 1998. године), Владе апеланта Кантона Сарајево (Одлука број 02-012-61/98 од 25. јуна 1998. године), Владе Унско-санског кантона, Владе Босанско-подрињског кантона и Владе Херцеговачко-неретванског кантона као послодаваца, с друге стране, 11. априла 2000. године закључили Грански колективни уговор. Дакле, за разлику од Владе Тузланског кантона, владе апеланата Зеничко-добојског кантона и Кантона Сарајево дале су сагласност на усаглашени текст приједлога Гранског колективног уговора, тако да у вези са одређивањем висине накнаде намјештеницима органа управе и судске власти у Зеничко-добојском кантону и Кантону Сарајеву из радног односа (плате, регрес, топли оброк) за период до 8. септембра 2005. године, када је ступио на снагу нови Општи колективни уговор, није било правне празнине као у случају Тузланског кантона, што је Уставни суд образложио у претходним тачкама ове одлуке.

62. Разматрајући наводе апеланата да су судови у првостепеном поступку (Општински суд у Сарајеву и Општински суд у Зеници) и судови у другостепеном поступку (Кантонални суд у Зеници и Кантонални суд у Сарајеву) повриједили њихово право на правично суђење произвољном примјеном материјалног права, Уставни суд подсјећа на став изражен у тачки 50 ове одлуке.

63. Уставни суд запажа да су редовни судови узели у обзир све релевантне околности конкретних случајева, утврдили релевантно чињенично стање, одлучујући да се у конкретном случају треба примијенити Грански колективни уговор, а не било који други пропис, због којих разлога су тужбени захтјеви тужилаца усвојени.

64. У образложењу пресуда, којима су у цијелости усвојени тужбени захтјеви тужилаца као физичких лица, надлежни судови у Зеници и Сарајеву су, у односу на предметна потраживања за период од 8. септембра 2005. године, првенствено навели да та права произилазе из одредбе члана 45 Закона о намјештеницима а да су раније ова питања била регулисана Законом о радним односима и платама службеника органа управе у ФБиХ, који се примјењивао до августа 2005. године. Судови су истакли да је тачно да је одредбом члана 2 новог Општег колективног уговора


предвиђено да се он примјењује на територији ФБиХ и да је обавезујући за сва привредна друштва, органе управе, полицију, јавне установе и остала правна лица, те да је одредбама из чл. 14, 17 и 19 регулисано питање накнаде плате, топлог оброка и регреса, али да се у конкретним случајевима требају примијенити одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године. Према оцјени судова, закључењем и ступањем на снагу новог Општег колективног уговора из 2005. године није стављен ван снаге Грански колективни уговор из 2000. године. Чињеница да постојећи колективни уговори нису усклађени са новим Општим колективним уговором не може бити на штету тужилаца, нити имати утицај на њихова права. У прилог аргументацији за усвајање тужбених захтјева, судови су се позвали на одредбе члана 113 ст. 1 и 3 Закона о раду ФБиХ, којима је прописано да се колективни уговор може закључити на неодређено и одређено вријеме и да ће се, ако колективним уговором није другачије одређено, након истека рока на који је закључен, колективни уговор примјењивати до закључивања новог колективног уговора. С обзиром на то да је Грански колективни уговор из 2000. године закључен на неодређено вријеме, редовни судови су закључили да се он треба примјењивати до закључења новог гранског колективног уговора, у смислу цитираних одредби Закона о раду, па је, стога, неоснована тврдња апеланата (носиоца јавне власти) да је ступањем на снагу новог Општег колективног уговора из 2005. године престала примјена Гранског колективног уговора из 2000. године. Такође су истакли да околност да је чланом 39 Општег колективног уговора прописано да ће се усклађивање постојећих колективних уговора за подручја дјелатности, тј. гранских уговора, извршити у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог уговора, није од значаја за примјену Гранског колективног уговора, јер не предвиђа посљедице непоступања према тој одредби. Своју одлуку о висини потраживања тужилаца, коју су досудили тужиоцима појединачно, редовни судови су образложили да су ту висину утврдили оцјеном и прихватањем као објективних и стручних налаза вјештака економске односно финансијске струке, према којима је апелант, примјењујући своје прописе, у спорном периоду исплатио тужиоцима плату, накнаду за исхрану у току рада (топли оброк) и накнаду за коришћење годишњег одмора (регрес) и друге досуђене накнаде у висини мањој од прописане релевантним одредбама Гранског колективног уговора.

65. Уставни суд сматра да су неприхватљиви наводи апеланата Зеничко-добојског кантона и Кантона Сарајево о томе да је произвољно примијењено материјално право, будући да су општински и кантонални судови јасно и аргументовано образложили да се у конкретном случају на потраживања тужилаца која се односе на разлику неисплаћене плате, накнаде за годишњи одмор (регрес) и накнаде за исхрану у току рада (топли оброк) за период од 8. септембра 2005. године, требају примијенити одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године а не одредбе Општег колективног уговора који је ступио на снагу 8. септембра 2005. године.

66. Наиме, Уставни суд запажа да је чланом 44 став 2 новог Општег колективног уговора прописано да његовим ступањем на снагу престаје да важи ранији Општи колективни уговор за територију Федерације БиХ, док је чланом 39 став 2 Општег колективног уговора прописано да ће се усклађивање постојећих колективних уговора подручја дјелатности извршити у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу Општег колективног уговора. Дакле, прелазне и завршне одредбе новог Општег колективног уговора не прописују да његовим ступањем на снагу престају да важе постојећи

грански колективни уговори нити изостанак усклађивања гранских колективних уговора у року прописаном одредбом члана 39 став 2 Општег колективног уговора може имати за правну посљедицу престанак важења тих гранских колективних уговора. Уставни суд напомиње да колективни уговор има карактеристике уговора јер га добровољно склапају уговорне стране и њиме уређују међусобне односе, али има и карактеристике прописа јер уређује права трећих, тј. радника тако што им гарантује минимум права испод ког се не може ићи приликом обрачуна и исплате плата и других права из радног односа, што му је и најважнија сврха, те се обавезно мора и објавити, што је такође карактеристика прописа. Даље, Уставни суд запажа да су Грански колективни уговор потписали овлашћени представници апеланата, да је он објављен у "Службеним новинама Федерације БиХ" број 23/00 од 24. јуна 2000. године и да је ступио на правну снагу 25. јуна 2000. године од када се мора примјењивати као мјеродавно право. Предметни Грански колективни уговор закључен је на неодређено вријеме (члан 72) и важи све до момента док се уговорне стране не договоре о његовој измјени или престанку јер се и колективни уговор закључен на одређено вријеме примјењује до закључења новог колективног уговора, сем уколико је другачије одређено (члан 113 Закона о раду). С обзиром на то да је предметни Грански колективни уговор закључен на неодређено вријеме, у смислу наведених законских одредби, још је на снази, а у складу са принципом повољности израженим у члану 3 став 3 новог Општег колективног уговора, на потраживања тужилаца настала након 8. септембра 2005. године примијењене су одредбе чл. 24, 31 и 32 Гранског колективног уговора као најповољније право за запосленике.

67. На основу изложеног, те имајући у виду да у вези са одређивањем висине накнаде намјештеницима органа управе и судске власти у Зеничко-добојском кантону и Кантону Сарајево из радног односа (плате, регрес, топли оброк) за период до 8. септембра 2005. године, када је ступио на снагу нови Општи колективни уговор, није било правне празнине као у случају Тузланског кантона, Уставни суд сматра да су и одлучивања судова везано за примјену права у конкретној ситуацији морала бити различита.

68. Уставни суд сматра да кантонални судови у Зеници и Сарајеву, те општински судови у Зеници и Сарајеву нису на арбитраран начин примијенили одговарајуће позитивне прописе и да таква примјена права не представља кршење права апеланата на правично суђење. У пресудама су наведени потребни разлози за њихово доношење и дата су детаљна, јасна и исцрпна образложења одлука. Такође, не постоје други елементи који би указивали на то да је поступак био неправичан, а апеланти нису оспорили ниједну процесну радњу у поступку доношења оспораваних одлука.

69. Имајући у виду све наведено, Уставни суд закључује да у конкретном случају није повријеђено право апеланата на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине.

Остали наводи

70. Имајући у виду да се и наводи о повреди права на имовину и права на недискриминацију у суштини своде на погрешну примјену материјалног права, те имајући у виду да је оцјена ових навода дата приликом разматрања навода о повреди права на правично суђење, Уставни суд сматра да није потребно посебно испитивати наводе апеланата у вези са повредом права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине, те права на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине.


VIII. Закључак

71. Уставни суд закључује да није повријеђено апеланткињино право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када је другостепени суд преиначио првостепену одлуку и одбио апеланткињин тужбени захтјев којим је тражила да јој се накнада за исхрану у току рада (топли оброк) за период након ступања на снагу Општег колективног уговора (8. септембар 2005. године) исплати према одредбама Гранског колективног уговора из 2000. године, будући да Тузлански кантон није закључио нити приступио Гранском колективном уговору из 2000. године (Одлука Уставног суда број АП 1315/06), а правна празнина која је постојала у вези са одређивањем висине накнаде из радног односа (плате, регрес, топли оброк) намјештеницима органа управе и судске власти у Тузланском кантону попуњена је ступањем на снагу Општег колективног уговора који је ступио на правну снагу 8. септембра 2005. године, којим је утврђена висина наведених накнада.

72. Уставни суд, такође, закључује да не постоји повреда права апеланата Зеничко-добојског кантона и Кантона Сарајево на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине када су редовни судови узели у обзир све релевантне околности конкретних случајева, утврдили релевантно чињенично стање, те дали јасно и прецизно образложење зашто се на потраживања тужилаца из радног односа, настала након 8. септембра 2005. године, као повољнији пропис за запосленике требају примијенити релевантне одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године, који је још увијек на снази, а не одредбе новог Општег колективног уговора од 8. септембра 2005. године.

73. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

74. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине Проф. др Миодраг Симовић, с. р.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u predmetu broj AP 3417/08, rješavajući apelacije Alme Brigić, Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, potpredsjednica Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija na sjednici održanoj 15. maja 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbijaju se kao neosnovane apelacija Alme Brigić

podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 29 0 P 000699 08 Gž od 14. oktobra 2008. godine, apelacija Zeničko-dobojskog kantona podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Zenici broj 004-0-Gž-08-001 329 od 23. januara 2009. godine i Presude Općinskog suda u Zenici broj 043-0-P-07-000136 od 2. juna 2008. godine i apelacija Kantona Sarajevo podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 Rs 112546 10 Rsz od 17. marta 2011. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 P 112546 09 P od 16. jula 2010. godine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Alma Brigić (u daljnjem tekstu: apelantica), koju zastupa Zlatan Bektić, advokat iz Živinica, podnijela je 27. oktobra 2008. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 29 0 P 000699 08 Gž od 14. oktobra 2008. godine. Apelacija je u Ustavnom sudu zavedena pod broj AP 3417/08. Apelantica je dostavila dopune apelacije 24. decembra 2008. godine, 23. januara 2009. godine, 8. maja 2009. godine, te 22. i 29. marta 2010. godine.

2. Zeničko-dobojski kanton (u daljnjem tekstu: apelant Zeničko-dobojski kanton), kojeg zastupa Kantonalno pravobranilaštvo Zenica, podnio je 3. aprila 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu protiv Presude Kantonalnog suda u Zenici broj 004-0-Gž-08-001 329 od 23. januara 2009. godine i Presude Općinskog suda u Zenici broj 043-0-P-07-000136 od 2. juna 2008. godine. Apelacija je u Ustavnom sudu zavedena pod broj AP 1038/09.

3. Kanton Sarajevo (u daljnjem tekstu: apelant Kanton Sarajevo), kojeg zastupa Pravobranilaštvo Kantona Sarajevo, podnio je 20. maja 2011. godine apelaciju protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 Rs 112546 10 Rsz od 17. marta 2011. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 P 112546 09 P od 16. jula 2010. godine. Apelacija je u Ustavnom sudu zavedena pod broj AP 2133/11. Apelant je dostavio dopunu apelacije 6. juna 2011. godine.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

4. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od kantonalnih sudova (Tuzla, Zenica i Sarajevo), općinskih sudova (Zenica i Sarajevo), Tuzlanskog kantona (u daljnjem tekstu: tuženi), Ćamile Serdarević i drugih (u daljnjem tekstu: tužioci) zatraženo je 3. aprila 2009. godine i 25. maja 2011. godine da dostave odgovore na apelaciju.

5. Kantonalni sudovi, općinski sudovi, tuženi i tužioci su dostavili odgovore u periodu od aprila 2009. godine do juna 2011. godine.

6. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori kantonalnih sudova, općinskih sudova, tužilaca i tuženog dostavljeni su apelantima u periodu od aprila 2009. godine do juna 2011. godine.

7. Ustavni sud je donio Odluku o dopustivosti broj AP 3417/08 od 9. marta 2011. godine kojom je predmetnu apelaciju odbacio kao nedopuštenu zbog toga što je očigledno (prima facie) neosnovana. Ustavni sud je donio odluke o dopustivosti i meritumu br. AP 1038/09 i AP 2133/11 od 21. jula 2011. godine kojima je predmetne apelacije odbio kao neosnovane.

8. Postupajući povodom zahtjeva za preispitivanje odluka o dopustivosti i meritumu br. AP 1038/09 i AP 2133/11 od 21. jula 2011. godine, koji je 24. novembra 2011. godine podnio predsjednik Ustavnog suda Miodrag Simović, Ustavni sud je donio rješenja br. AP 1038/09 i AP 2133/11 od 20. decembra 2011. godine kojima je usvojen predmetni zahtjev za preispitivanje navedenih odluka Ustavnog suda.

9. Postupajući povodom zahtjeva za preispitivanje Odluke o dopustivosti broj AP 3417/08 od 9. marta 2011. godine, koji je 1. februara 2012. godine podnijela potpredsjednica Ustavnog suda Seada Palavrić, Ustavni sud je donio Rješenje broj AP 3417/08 od 9. februara 2012. godine kojim je usvojen predmetni zahtjev za preispitivanje navedene odluke Ustavnog suda.

10. S obzirom na to da je Ustavnom sudu dostavljeno više apelacija iz njegove nadležnosti, koje se tiču istog činjeničnog i


pravnog osnova, Ustavni sud je, u skladu sa članom 31. stav 1. Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 3417/08. Spojene su apelacije br. AP 3417/08, AP 1038/09 i AP 2133/11.

III. Činjenično stanje

11. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

Činjenice u predmetu broj AP 3417/08

12. Apelantica je zaposlenica Općinskog suda u Živinicama. Apelantica je tužbom pokrenula radni spor protiv tuženog radi isplate potraživanja iz radnog odnosa. Ona je potraživala neisplaćene, odnosno manje isplaćene naknade za ishranu u toku rada (topli obrok) za period od januara 2006. godine zaključno sa augustom 2007. godine. U tužbi je navela da je tuženi postupao suprotno odredbama člana 31. Kolektivnog ugovora za službenike organa uprave i sudske vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" br. 23/00 i 50/00; u daljnjem tekstu: Granski kolektivni ugovor), kojim je propisano da službeniku pripada topli obrok u toku rada najmanje u iznosu od 2% prosječne plaće u Federaciji BiH prema posljednjem objavljenom statističkom podatku.

13. Odlučujući o apelanticinoj tužbi, Općinski sud u Kalesiji je Presudom broj 29 0 P 000699 07 P od 26. maja 2008. godine obavezao tuženog da na ime neisplaćene, odnosno manje isplaćene naknade za ishranu (topli obrok) za period od januara 2006. godine zaključno sa augustom 2007. godine isplati iznos od 1.822,15 KM sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 18. septembra 2007. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate i da apelantici naknadi troškove spora u iznosu od 956,90 KM, sve u roku od 15 dana od dana donošenja presude.

14. U obrazloženju presude Općinski sud u Kalesiji je naveo da apelantici nesporno pripada pravo na isplatu naknade za ishranu u toku rada, shodno odredbi člana 31. Granskog kolektivnog ugovora. Naime, kako je dalje istakao sud, na osnovu člana 30. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave Tuzlanskog kantona, službenicima pripada naknada troškova u vezi sa službom, a između ostalog i naknada za ishranu (topli obrok), a odredbom člana 31. Granskog kolektivnog ugovora određeno je da službeniku pripada topli obrok u toku rada najmanje u iznosu od 2% prosječne plaće u Federaciji BiH prema posljednjem objavljenom statističkom podatku. Općinski sud se pozvao i na član 45. stav 1. tačka 2. Zakona o namještenicima u organima državne službe u FBiH ("Službene novine FBiH" broj 49/05; stupio na snagu 17. augusta 2005. godine; u daljnjem tekstu: Zakon o namještenicima), koji se, prema članu 73. tog Zakona, primjenjuje i na namještenike u organima sudske vlasti, a prema kojem namještenik ima pravo na naknadu za topli obrok u vrijeme rada. Prema stavu 2. navedenog člana, propisano je da uvjete za ostvarivanje naknade iz stava 1. utvrđuje Vlada Federacije propisima koji se donose na osnovu Zakona o državnoj službi u Federaciji BiH. Dalje je navedeno da je Vlada Tuzlanskog kantona naknadno, 2. aprila 2002. godine, pristupila Granskom kolektivnom ugovoru čije su odredbe obavezne primjenjivati strane koje su ga potpisale ili naknadno pristupile, dakle, pristupanjem ovom Granskom kolektivnom ugovoru prihvaćene su sve njegove odredbe. Da bi se mogle dodavati nove, ukidati ili mijenjati postojeće odredbe ovog Granskog kolektivnog ugovora, u članu 74. stav 1. tog ugovora propisan je postupak za to. Nije propisano da se izvan utvrđenog načina izmjena i dopuna mogu posebnim sporazumima i na drugi način uređivati odnosi, kao što je to učinila Vlada Tuzlanskog kantona sa Samostalnim sindikatom organa uprave. Stoga je, prema mišljenju Općinskog suda, neprihvatljivo pozivanje tuženog na Sporazum o uređenju odnosa o primjeni

Granskog kolektivnog ugovora (u daljnjem tekstu: Sporazum) zaključen 2. aprila 2002. godine između Vlade Tuzlanskog kantona i Samostalnog sindikata službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH, te isticanje da je pitanje naknade za topli obrok drugačije riješeno s obzirom na to da je i Ustavni sud u Odluci broj AP 1315/06 utvrdio da navedeni Sporazum nikad nije objavljen u "Službenim novinama Tuzlanskog kantona" i da nema pravnu snagu.

15. Odlučujući o žalbi tuženog, Kantonalni sud u Tuzli je Presudom broj 29 0 P 000699 08 Gž od 14. oktobra 2008. godine uvažio žalbu i preinačio prvostepenu presudu tako što je apelanticin tužbeni zahtjev u cijelosti odbio kao neosnovan. Odbijeni su kao neosnovani zahtjevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka, a tuženom je odbijen zahtjev za naknadu troškova prvostepenog postupka.

16. U obrazloženju presude Kantonalni sud u Tuzli je citirao odredbu člana 45. stav 1. tačka 2. Zakona o namještenicima, kojim je propisano da namještenik, kakav status nesporno ima i apelantica, ima pravo na naknadu za ishranu za vrijeme rada (topli obrok), te je stavom 3. propisano da visinu naknade iz stava 1. ugovaraju kolektivnim ugovorom Sindikat, Vlada Federacije i vlade kantona, dok je odredbom člana 80. navedenog zakona propisano da danom stupanja na snagu tog zakona prestaje da važi Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima uprave u Federaciji BiH ("Službene novine Federacije BiH" broj 13/98). Zatim, kako je dalje naveo sud, odredbom člana 17. Općeg kolektivnog ugovora za teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" broj 54/05; u daljnjem tekstu: Opći kolektivni ugovor), koji je stupio na snagu 8. septembra 2005. godine, propisano je da je poslodavac dužan zaposleniku osigurati ishranu u toku radnog vremena (topli obrok), a ukoliko mu je ne osigura, zaposleniku se isplaćuje mjesečna naknada u iznosu od najmanje 20% prosječne netoplaće isplaćene u FBiH prema posljednjim objavljenim podacima Federalnog zavoda za statistiku.

17. Osnovano tuženi ukazuje na to da je prvostepeni sud pogrešno ocijenio pravnu prirodu i učinke Sporazuma od 2. aprila 2002. godine u primjeni odredbe člana 31. Granskog kolektivnog ugovora pa je time izveo i pogrešan zaključak da je tuženi pristupio navedenom kolektivnom ugovoru. Naime, kako je dalje naveo Kantonalni sud u Tuzli, Ustavni sud je u Odluci broj AP 1315/06 iskazao stav da Sporazum koji je Vlada Tuzlanskog kantona zaključila 2. aprila 2002. godine sa Samostalnim sindikatom službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH nema pravnu snagu jer nije nikada objavljen u "Službenim novinama Tuzlanskog kantona", zbog čega se ne može ni tvrditi da je Vlada Tuzlanskog kantona potpisivanjem tog Sporazuma pristupila Granskom kolektivnom ugovoru uz odgođeno primjenjivanje pojedinih njegovih odredbi. Zbog propusta tuženog da pristupi Granskom kolektivnom ugovoru i u skladu s njim uskladi i odluku Vlade tuženog kojom se utvrđuje visina naknade ne samo toplog obroka već i regresa, postoji pravna praznina u vezi sa određivanjem naknade, što ne može imati direktan štetni utjecaj na ostvarivanje zagarantiranog prava zaposlenika na isplatu tih naknada, te je zbog tih razloga zaposlenicima organa uprave i suda dosuđivana ta naknada prema odredbama čl. 31. i 32. Granskog kolektivnog ugovora.

18. Kantonalni sud je, dalje, istakao da je u međuvremenu (17. augusta 2005. godine) stupio na snagu Zakon o namještenicima, a potom i Opći kolektivni ugovor (8. septembra 2005. godine), koji je, prema odredbi člana 2, obavezujući za sve poslodavce bez obzira na strukturu kapitala, organe uprave i službe za upravu, policiju, javne ustanove i druge pravne subjekte. Članom 17. Općeg kolektivnog ugovora, u vezi sa članom 45. Zakona o namještenicima, reguliran je i način utvrđivanja visine naknade za ishranu (topli obrok), pa, prema ocjeni Kantonalnog suda u Tuzli, više ne postoji pravna praznina u pogledu utvrđivanja


visine naknade za topli obrok za utuženi period (od januara 2006. godine zaključno sa augustom 2007. godine) pa da bi se i dalje primjenjivala odredba člana 31. Granskog kolektivnog ugovora.

19. Odredbom člana 80. Zakona o namještenicima propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima uprave u FBiH. Kantonalni sud je zaključio da tuženi osnovano ukazuje na to da prvostepeni sud nije pravilno primijenio materijalno pravo kada je apelantici dosudio razliku toplog obroka na osnovu člana 31. Granskog kolektivnog ugovora, koji je, prema shvatanju Kantonalnog suda, neprimjenjiv za period nakon 8. septembra 2005. godine kada je stupio na snagu novi Opći kolektivni ugovor. Kako prvostepeni sud, zbog pogrešnog pravnog stava da je tuženi pristupio Granskom kolektivnom ugovoru, nije pravilno ocijenio nalaz vještaka finansijske struke, Kantonalni sud je u sjednici vijeća ocijenio da je potrebno ponovo izvesti dokaz vještačenjem vještaka finansijske struke radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. Kantonalni sud je otvorio raspravu i ponovo izveo već izvedeni dokaz vještačenjem vještaka finansijske struke, te utvrdio da je visina pripadajuće naknade za topli obrok apelantici za utuženi period utvrđena u skladu sa propisom iz člana 17. Općeg kolektivnog ugovora iz septembra 2005. godine, te tužbeni zahtjev odbio.

Činjenice u predmetima br. AP 1038/09 i AP 2133/11

20. Službenici i namještenici apelanta Zeničko-dobojskog kantona Ćamila Serdarević i drugi i apelanta Kantona Sarajevo Safija Fazlić i drugi pokrenuli su parnične postupke tužbama pred Općinskim sudom u Zenici i Općinskim sudom u Sarajevu protiv apelanta Zeničko-dobojskog kantona i apelanta Kantona Sarajevo radi isplate razlike plaće i toplog obroka za period od 1. januara 2005. godine do 30. septembra 2009. godine i razlike regresa za 2005, 2006, 2007. i 2009. godinu, u skladu sa odredbama Granskog kolektivnog ugovora.

21. Presudama Općinskog suda u Zenici broj 043-0-P-07-000136 od 2. juna 2008. godine i Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 P 112546 09 P od 16. jula 2010. godine obavezani su apelant Zeničko-dobojski kanton i apelant Kanton Sarajevo da tužiocima na ime neisplaćene plaće i razlike plaće, naknade za topli obrok, te neisplaćenih naknada za korištenje godišnjeg odmora, isplate iznose pobliže navedene u izreci osporenih presuda zajedno sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka.

22. U obrazloženju presuda općinski sudovi su istakli da nije sporna činjenica da su tužioci zaposlenici Stručne službe zajedničkih poslova apelanta Zeničko-dobojskog kantona, odnosno zaposlenici Općinskog suda u Sarajevu, ali je sporno to da li tužiocima za sporne periode pripada naknada za ishranu u toku rada, razlika plaća, kao i naknada za korištenje godišnjeg odmora u skladu sa odredbama Granskog kolektivnog ugovora koji je zaključen 11. aprila 2000. godine između Samostalnog sindikata kao predstavnika službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH i Vlade Federacije BiH koju zastupa federalni ministar pravde, uz prethodno pribavljenu saglasnost na usaglašeni tekst prijedloga Granskog kolektivnog ugovora vlada pet kantona, među kojima su i Vlada apelanta Zeničko-dobojskog kantona i Vlada apelanta Kantona Sarajevo. Odredbom člana 72. navedenog Granskog kolektivnog ugovora, kako su dalje naveli općinski sudovi, ugovaračke strane su utvrdile da je ugovor zaključen na neodređeno vrijeme, te da je on obavezan za strane koje su ga potpisale, kao i za strane koje su mu naknadno pristupile. Općinski sudovi su citirali odredbu člana 1. u vezi sa članom 2. stav 1. navedenog Granskog kolektivnog ugovora, te istakli da ona upravo ukazuje na materijalnopravni osnov primjene ovog kolektivnog ugovora u predmetnoj pravnoj stvari jer su tužioci zaposlenici Stručne službe zajedničkih poslova Zeničko-dobojskog kantona, tj. organa uprave, odnosno zaposlenici Općinskog suda u Sarajevu

kojeg finansira Kanton Sarajevo, za čije su potpisivanje vlade apelanata (Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo) dale saglasnost. Odredbom člana 71. označenog Granskog kolektivnog ugovora propisano je da se odredbe tog ugovora primjenjuju na službenike i namještenike organa, službi i tijela iz člana 68. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u FBiH i druge službenike na koje se dosljedno primjenjuju odredbe tog zakona ili identičnih zakona kantona.

23. Općinski sudovi su citirali i odredbu člana 39. Općeg kolektivnog ugovora, koji je stupio na snagu 8. septembra 2005. godine i kojim su se ugovorne strane sporazumjele da će zaključivati kolektivne ugovore za područje djelatnosti u kojoj djeluju (granske kolektivne ugovore) sa odgovarajućim resornim ministarstvima Vlade Federacije BiH i odgovarajućim udruženjima poslodavaca područja djelatnosti udruženih u Udruženje poslodavaca Federacije BiH. Stavom 2. istog člana potpisnici su se sporazumjeli da će usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora područja djelatnosti izvršiti u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora. Prema tome, a shodno citiranoj odredbi, samostalni sindikat područja djelatnosti udružen u Samostalni savez sindikata BiH je trebao u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora zaključiti novi granski kolektivni ugovor za područje djelatnosti u kojoj djeluje, a u konkretnoj pravnoj stvari kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske vlasti. Kako taj ugovor nije zaključen za službenike organa uprave i sudske vlasti odnosno za tužioce, za sporni period se treba primijeniti Granski kolektivni ugovor zaključen 11. aprila 2000. godine, koji predstavlja materijalnopravni osnov potraživanja tužilaca u utuženom periodu po osnovu plaće, naknade za ishranu i regres za godišnji odmor.

24. Općinski sudovi su, također, citirali član 3. Općeg kolektivnog ugovora, kojim je propisano da se kolektivnim ugovorima na nivou područja djelatnosti i pravilnicima o radu ne mogu utvrđivati manja prava za zaposlenike od prava utvrđenih Zakonom o radu, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da će se, ukoliko je neko pravo iz radnog odnosa različito uređeno Kolektivnim ugovorom, Granskim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, ugovorom o radu ili zakonom, primjenjivati za zaposlenika najpovoljnije pravo. Prijelaznim i završnim odredbama Općeg kolektivnog ugovora, članom 39, nisu stavljeni izvan snage postojeći granski kolektivni ugovori, te slijedom izloženog, prvostepeni sudovi su udovoljili tužbenim zahtjevima tužilaca.

25. Općinski sud u Zenici je na kraju ocijenio neosnovanim stav apelanta Zeničko-dobojskog kantona da se tužioci neosnovano pozivaju na odredbe Granskog kolektivnog ugovora jer se na prava tužilaca iz radnog odnosa u utuženom periodu primjenjuje Zakon o državnoj službi u Federaciji BiH, odnosno Zakon o namještenicima. Nesporno je, kako je dalje naveo sud, da se od 1. jula 2004. godine na prava tužilaca primjenjuju navedeni zakoni, međutim, oni sadrže samo načelne norme kojima se reguliraju plaće državnih službenika i naknade plaća (član 39. stav 2. i član 43. Zakona o državnoj službi u Federaciji BiH). Navedene odredbe posredno upućuju na primjenu Granskog kolektivnog ugovora budući da ne sadrže odredbe u pogledu visine polaznog osnova za obračun plaće i odredbe o visini naknade za ishranu u toku rada i naknade regresa za godišnji odmor, dok to sadrže odredbe Granskog kolektivnog ugovora (čl. 24, 31. i 32). Neposrednu primjenu Granskog kolektivnog ugovora, kako su dalje pojasnili sudovi, predviđa i Zakon o namještenicima (čl. 2. i 45. stav 3), koji potvrđuje da se za službenike organa uprave i sudske vlasti, pa i za tužioce, za obračun i isplatu plaće, naknade za ishranu i regres primjenjuje Granski kolektivni ugovor zaključen 11. aprila 2000. godine.

26. Odlučujući o žalbi apelanta Zeničko-dobojskog kantona, Kantonalni sud u Zenici je Presudom broj 004-0-Gž-08-001 329 od 23. januara 2009. godine potvrdio u cijelosti prvostepenu presudu,


a odlučujući o žalbi apelanta Kantona Sarajevo, Kantonalni sud u Sarajevu je Presudom broj 65 0 Rs 112546 10 Rsz od 17. marta 2011. godine žalbu djelimično uvažio i prvostepenu presudu preinačio u dijelu odluke o troškovima postupka, dok je u preostalom dijelu žalba kao neosnovana odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

27. U obrazloženju presuda kantonalni sudovi su istakli da su prvostepeni sudovi pravilno utvrdili činjenično stanje i pravilno primijenili materijalno pravo a da pri tome nije počinjena bitna povreda odredaba ZPP. Ocijenili su da su prvostepeni sudovi za svoje odluke dali jasne i valjane razloge koje su kao pravilne prihvatili i ovi sudovi. Granski kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske vlasti, kako su dalje naveli sudovi, zaključen je 11. aprila 2000. godine između Samostalnog sindikata kao predstavnika službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH kojeg zastupa predsjednik i Vlade Federacije BiH koju zastupa federalni ministar pravde uz prethodno pribavljenu saglasnost na usaglašeni tekst prijedloga Granskog kolektivnog ugovora vlada pet kantona, među kojima su i vlade apelanata. Odredbom člana 71. navedenog ugovora propisano je da se odredbe tog ugovora primjenjuju na službenike i namještenike organa, službi i tijela iz člana 68. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave Federacije BiH i druge službenike na koje se dosljedno primjenjuju odredbe tog zakona ili identičnih zakona kantona. Kantonalni sudovi su citirali odredbu člana 39. Općeg kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 8. septembra 2005. godine, te naveli da su, shodno navedenoj odredbi, samostalni sindikati područja djelatnosti udruženi u Samostalni savez sindikata BiH trebali u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora zaključiti kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske vlasti, pa kako taj ugovor nije zaključen, prema citiranoj odredbi, na službenike organa uprave i sudske vlasti treba se primijeniti Granski kolektivni ugovor zaključen 11. aprila 2000. godine. Odredbom člana 44. Općeg kolektivnog ugovora ugovarači su se sporazumjeli da stupanjem na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaju da važe raniji Opći kolektivni ugovor za teritoriju Federacije i Privremeni ugovor o pristupanju udruženja poslodavaca Općem kolektivnom ugovoru za teritoriju FBiH. Dakle, kako su zaključili kantonalni sudovi, ugovarači se nisu sporazumjeli da zaključivanjem Općeg kolektivnog ugovora prestaje da važi Granski kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske vlasti. Dalje je istaknuto da nije osnovan prigovor apelanata o prestanku važenja Granskog kolektivnog ugovora s obzirom na to da je odredbom člana 72. Granskog kolektivnog ugovora taj ugovor zaključen na neodređeno vrijeme, a članom 113. Zakona o radu je propisano da se granski kolektivni ugovor može zaključiti na neodređeno ili određeno vrijeme, a ako nije drugačije određeno, nakon isteka roka na koji je zaključen primjenjivat će se Granski kolektivni ugovor sve do zaključenja novog granskog kolektivnog ugovora. Okolnost da je članom 39. Općeg kolektivnog ugovora propisano da će se usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora za područja djelatnosti, tj. granskih ugovora, izvršiti u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora, nije od značaja za primjenu Granskog kolektivnog ugovora jer ne predviđa posljedice nepostupanja prema toj odredbi.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacija Navodi apelacije u predmetu broj AP 3417/08

28. Apelantica smatra da su joj osporenom odlukom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Ustavni sud zapaža da se suština apelanticinih navoda ogleda u njenom nezadovoljstvu u pogledu načina na koji je Kantonalni sud u Tuzli primijenio materijalno pravo odlučujući o žalbi tuženog (Tuzlanskog kantona) u postupku povodom njene tužbe za isplatu razlike toplog obroka za period nakon 8. septembra 2005. godine. Ta arbitrarnost se, prema njenom mišljenju, primarno manifestira u činjenici da je u predmetnom radnom sporu trebalo primijeniti odredbe Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine, odnosno njegov član 31, koje apelantica smatra jedinom pravno obavezujućom normom u odnosu na tuženog i nakon stupanja na snagu novog Općeg kolektivnog ugovora iz septembra 2005. godine. Ovakav svoj stav apelantica zasniva na principu lex specialis derogat lex generali, koji, kako ističe, ima tu pravnu snagu da se suprotstavlja i nadjačava opće pravilo prema kojem kasniji akt, odnosno norma, ukida raniju normu ako imaju suprotan sadržaj, a jednaku pravnu snagu. Upravo takav odnos, prema apelanticinom mišljenju, postoji između Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine i Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine, gdje, imajući u vidu da nije donesen novi granski kolektivni ugovor u skladu sa novim Općim kolektivnim ugovorom, jedna posebna norma, tj. akt, ukida suprotnu opću normu bez obzira na vremenski redoslijed.

Navodi apelacija u predmetima br. AP 1038/09 i AP 2133/11

29. Apelanti se žale da su im osporenim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, te pravo na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije. Apelanti smatraju da su osporene odluke donesene kao rezultat pogrešne primjene materijalnog prava u okviru redovnih sudova, što je dovelo do kršenja Ustavom zaštićenih prava. U suštini, apelanti navode da o tužbenom zahtjevu tužilaca prvostepeni sud nije mogao odlučiti pozivajući se na odredbe "ranije važećeg Granskog kolektivnog ugovora", koji je zaključen na osnovu odredbi ranije važećeg Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika i namještenika u FBiH. Apelanti smatraju da je stupanjem na snagu Zakona o državnoj službi u FBiH, s primjenom od 1. januara 2005. godine, i Zakona o namještenicima koji je stupio na snagu 16. augusta 2005. godine, prestao da važi raniji Granski kolektivni ugovor koji je donesen na osnovu člana 7. ranije važećeg Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika i namještenika u FBiH, budući da je stupanjem na snagu novog zakona otpao pravni osnov na osnovu kojeg je zaključen raniji Granski kolektivni ugovor, te se predmetna potraživanja tužilaca mogu jedino raspraviti u skladu sa odredbama čl. 17. i 19. Općeg kolektivnog ugovora. Apelanti ukazuju na to da je odredbom člana 43. Zakona o državnoj službi, odnosno odredbom člana 45. Zakona o namještenicima u organima državne službe, propisano da se parametri za obračun plaće i drugih naknada utvrđuju kolektivnim ugovorom, ali apelanti pri tome ukazuju na okolnost da je nakon stupanja na snagu citiranih zakona zaključen samo Opći kolektivni ugovor 8. septembra 2005. godine i smatraju da su tužioci svoja potraživanja mogli zasnivati samo na odredbama tog kolektivnog ugovora. Propustivši da primijene važeće propise, redovni sudovi su, prema mišljenju apelanata, otuđili njihovu imovinu suprotno Ustavu i zakonu, čime se narušava princip mirnog uživanja imovine na način da se apelanti lišavaju imovine neophodne za njihovo zakonsko funkcioniranje. Također, apelanti ukazuju na to da je u konkretnom slučaju došlo do protivrječnosti pravnih normi (antinomija) između prijašnjega specijalnog propisa i kasnijeg općeg, odnosno da je došlo do antinomije između višeg i općeg propisa, s jedne strane, i nižeg i specijalnog, s druge strane, pa ukazuju na to da, prema principu zakonitosti, u konkretnom slučaju dolazi u obzir kriterij hijerarhije, odnosno vremenski kriterij lex


posterior derogat legi priori prema kojem kasniji opći propis ukida raniji posebni propis.

b) Odgovor na apelaciju

30. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud u Tuzli je istakao da su navodi apelacije neosnovani, te je predložio da se apelacija odbije kao neosnovana.

31. Kantonalni sudovi u Zenici i Sarajevu su u odgovoru na apelacije istakli da u cijelosti ostaju pri razlozima iz svojih presuda. Sudovi su naveli da u konkretnom slučaju nisu povrijeđena prava apelanata na koja se pozivaju u apelaciji, te su predložili da se apelacije odbiju kao neosnovane.

32. U odgovoru na apelacije općinski sudovi u Zenici i Sarajevu su istakli da nisu povrijeđena ustavna prava apelanata, da u cijelosti ostaju pri obrazloženjima osporenih presuda, te predlažu da se apelacije odbiju kao neosnovane jer su pravilno tumačili i primijenili materijalno pravo.

33. U odgovoru na apelaciju tuženi (Tuzlanski kanton) je istakao da je u osporenoj presudi pravilno primijenjen materijalni propis, odnosno da je pravilno redovni sud zaključio da nakon 17. augusta 2005. godine, tj. nakon stupanja na snagu Zakona o namještenicima i Općeg kolektivnog ugovora (8. septembra 2005. godine), više nije bila moguća primjena odredbi Granskog kolektivnog ugovora. Kako se apelanticin tužbeni zahtjev odnosi na period nakon stupanja na snagu Zakona o namještenicima i Općeg kolektivnog ugovora, pravilna je odluka da se odbije apelanticin tužbeni zahtjev za isplatu naknade za ishranu jer je provođenjem finansijskog vještačenja utvrđeno da je apelantici naknada isplaćena u skladu sa odredbom člana 17. Općeg kolektivnog ugovora.

34. Tužioci su, također, osporili navode iz apelacija ističući da su apelacije očigledno prima facie neosnovane, jer ne postoji opravdan zahtjev apelanata u postupku, odnosno predočene činjenice u apelacijama ni na koji način ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje Ustavom zaštićenih prava na pravično suđenje i prava na imovinu, nasuprot navodima u apelacijama. Tužioci smatraju neosnovanim stav apelanata da je danom stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora (8. septembra 2005. godine) prestala primjena Granskog kolektivnog ugovora s obzirom na odredbe člana 3. stav 3. Općeg kolektivnog ugovora, koji su i citirali. Također, tužioci navode da je članom 74. Granskog kolektivnog ugovora uređena mogućnost izmjena i dopuna kolektivnog ugovora, ali ne i njegov raskid ili prestanak u slučaju neusklađivanja sa Općim kolektivnim ugovorom. Tužioci su na kraju istakli da Granski kolektivni ugovor nije otkazan ni na jedan propisani način i još uvijek je na snazi, te se pozivaju na stav Vrhovnog suda u Presudi broj 070-0-Rev-09-000366 od 23. marta 2010. godine, prema kojem se kolektivni ugovor ne može otkazati po općim pravilima građanskog prava o jednostranom otkazu ugovora sadržanim u odredbi člana 358. Zakona o obligacionim odnosima, već samo na način propisan odredbama kolektivnog ugovora uz otkazni rok i uz razloge utvrđene kolektivnim ugovorom.

V. Relevantni propisi

35. Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u FBiH ("Službene novine Federacije BiH" broj 13/98) u relevantnom dijelu glasi:

Član 7. Na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, koja

nisu uređena ovim zakonom, primjenjuju se opći propisi o radu i kolektivni ugovori.

Član 168. Odredbe člana 1. do 137. ovog zakona primjenjuju se i na

namještenike u organima uprave i službama za upravu, kao i na službenike i namještenike u službama organa zakonodavne vlasti, organa izvršne vlasti, organima sudske vlasti, tužilaštvima,

pravobranilaštvima, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, zatvorima i u drugim institucijama kantona – županije, grada i općine, ako drugim federalnim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na službenike shodno se primjenjuju i na namještenike u federalnim organima uprave i federalnim ustanovama, kao i na službenike i namještenike u uredima i službama Parlamenta Federacije, Predsjednika i Potpredsjednika Federacije, Vladi Federacije, sudovima Federacije, Federalnom tužilaštvu, Federalnom pravobranilaštvu, Ombudsmanima i Federalnom vijeću za prekršaje i drugim institucijama Federacije, ako drugim federalnim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona o pravima i obavezama rukovoditelja organa uprave, njihovih zamjenika i rukovodećih službenika shodno se primjenjuju i na rukovoditelje, njihove zamjenike i rukovodeće službenike u uredima i službama organa i institucija iz stava 2. ovog člana i u drugim federalnim organima i njihovim stručnim i drugim službama, ako drugim federalnim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primjenjuju se i na pripadnike oružanih snaga Federacije, ako federalnim zakonom i drugim federalnim propisima nije drukčije određeno.

36. Zakon o radu ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 43/99, 32/00 i 29/03) u relevantnom dijelu glasi:

Član 68. Plaće zaposlenika utvrđuju se kolektivnim ugovorom,

pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Član 69. Kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu utvrđuje se

najniža plaća, te uvjeti i način njenog usklađivanja. Poslodavac kojeg obavezuje kolektivni ugovor ili pravilnik o

radu, ne može zaposleniku obračunati i isplatiti plaću manju od plaće utvrđene kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

XV - KOLEKTIVNI UGOVORI Član 111. Kolektivni ugovor može se zaključiti za teritoriju Federacije,

za područje jednog ili više kantona, određenu djelatnost, jednog ili više poslodavaca.

Član 112. Na strani zaposlenika kod zaključivanja kolektivnog ugovora

može biti sindikat ili više sindikata, a na strani poslodavca može biti poslodavac, više poslodavaca ili udruženje poslodavaca.

Ako je u pregovaranju i zaključivanju kolektivnog ugovora zastupljeno više sindikata odnosno više poslodavaca, o zaključivanju kolektivnog ugovora mogu pregovarati samo oni sindikati odnosno poslodavci koji imaju punomoć od svakog pojedinačnog sindikata odnosno poslodavca, u skladu sa njihovim statutom.

Do formiranja udruženja poslodavaca na strani poslodavca kod zaključivanja kolektivnog ugovora iz člana 111. ovog zakona, može biti Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vlada Federacije), odnosno vlada kantona.

Član 113. Kolektivni ugovor može se zaključiti na neodređeno ili

određeno vrijeme. Kolektivni ugovor zaključuje se u pismenoj formi. Ako kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno, nakon

isteka roka na koji je zaključen, kolektivni ugovor primjenjivaće se do zaključivanja novog kolektivnog ugovora.

Član 114. Kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obaveze strana

koje su ga zaključile, te prava i obaveze iz radnog odnosa ili u vezi sa radnim odnosom, u skladu sa zakonom i drugim propisima.


Kolektivnim ugovorom uređuju se i pravila o postupku kolektivnog pregovaranja, sastav i način postupanja tijela ovlaštenih za mirno rješavanje kolektivnih radnih sporova.

Član 115. Kolektivni ugovor je obavezan za strane koje su ga zaključile,

kao i za strane koje su mu naknadno pristupile. Član 116. Ako postoji interes Federacije, federalni ministar može

proširiti primjenu kolektivnog ugovora i na druga pravna lica za koja se ocijeni da je to potrebno, a koja nisu učestvovala u njegovom zaključivanju ili mu nisu naknadno pristupila.

Prije donošenja odluke o proširenju važnosti kolektivnog ugovora, federalni ministar je obavezan zatražiti mišljenje sindikata, poslodavca ili više poslodavaca odnosno udruženja poslodavaca, na koje se kolektivni ugovor proširuje.

Odluka o proširenju važnosti kolektivnog ugovora može se opozvati na način utvrđen za njezino donošenje.

Odluka o proširenju važnosti kolektivnog ugovora objavljuje se u "Službenim novinama Federacije BiH".

Član 117. Na izmjene i dopune kolektivnih ugovora primjenjuju se

odredbe ovog zakona koje važe i za njihovo donošenje. Član 118. Zaključen kolektivni ugovor, te njegove izmjene i dopune, za

teritoriju Federacije ili područje dva ili više kantona dostavljaju se federalnom ministarstvu nadležnom za rad (u daljem tekstu: federalno ministarstvo), a svi ostali kolektivni ugovori dostavljaju se nadležnom organu kantona.

Postupak dostave kolektivnih ugovora iz stava 1. ovog člana federalnom ministarstvu odnosno nadležnom organu kantona, pravilnikom će propisati federalni ministar, odnosno nadležni kantonalni ministar.

Član 119. Kolektivni ugovor, zaključen za teritoriju Federacije,

objavljuje se u "Službenim novinama Federacije BiH", a za područje jednog ili vise kantona u službenom glasilu kantona.

Član 120. Kolektivni ugovor može se otkazati na način i pod uvjetima

predviđenim tim kolektivnim ugovorom. Otkaz kolektivnog ugovora obavezno se dostavlja svim

ugovornim stranama. Član 121. Strane kolektivnog ugovora mogu pred nadležnim sudom

zahtijevati zaštitu prava iz kolektivnog ugovora. 37. Kolektivni ugovor za službenike organa uprave i

sudske vlasti u FBiH ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 23/00 i 50/00) u relevantnom dijelu glasi:

Član 1. Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obaveze

službenika (u daljem tekstu: službenik) iz rada i po osnovu rada na koje se primjenjuju propisi o radnim odnosima, plaćama i drugim naknadama službenika u federalnim organima uprave, federalnim ustanovama i drugim federalnim institucijama, kantonalnim organima uprave, upravnim ustanovama i drugim kantonalnim institucijama i gradskim, odnosno općinskim službama za upravu (u daljem tekstu: organi uprave) na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Federacija).

Član 2. Propisom i općim aktima rukovoditelja organa uprave i

sudske vlasti, ne mogu se utvrditi manja prava službenika od onih koja su utvrđena ovim ugovorom.

Rukovoditelj organa uprave, sudske vlasti, službi ili drugih institucija iz člana 1. ovog ugovora (u daljem tekstu: rukovoditelj organa uprave) će obezbijediti učešće Sindikata u pripremi i izradi prednacrta i nacrta propisa koji regulišu oblast radno-pravnih odnosa službenika organa uprave.

a) Plaće Član 24. Osnovna plaća službenika utvrđuje se množenjem

koeficijenta platnog razreda, odnosno grupacije poslova u kojoj je razvrstan s osnovicom za plaću.

Osnovica za obračun plaća utvrđivat će se pregovorima svaka tri mjeseca, na način i po postupku koji će utvrditi potpisnici ovoga ugovora, s tim da najniža plaća u organima uprave, ne može biti manja od 70 % prosječne neto plaće isplaćene po zaposleniku u Federaciji u protekla tri mjeseca.

U slučaju povećanja troškova života ili inflacije veće od 5 %, osnovica za utvrđivanje plaća može se utvrđivati i mjesečno.

Pored predlagača za utvrđivanje osnovice određene zakonom, kao ravnopravan partner sudjelovat će i Sindikat.

Član 25. Plaća službenika obračunata u skladu sa članom 24. ovog

ugovora, uvećava se za 05% za svaku godinu penzijskog staža, s tim da ukupno povećanje plaće po ovom osnovu ne može biti veće od 20 %.

Plaća se isplaćuje jedanput mjesečno za protekli mjesec i od jedne do druge isplate plaće ne može proći više od 30 dana.

c) Naknade na osnovu rada Član 29. Pored naknada na plaću utvrđenih zakonom, službeniku

pripada naknada za prevoz na posao i s posla, ishrana u toku rada (topli obrok) i regres za godišnji odmor.

Visinu naknada iz stava 1. ovog člana utvrđuju rukovoditelj organa uprave i Sindikat.

Član 31. Službeniku pripada naknada za ishranu (topli obrok) u toku

rada, najmanje u iznosu od 2% prosječne plaće u Federaciji, prema posljednjem objavljenom statističkom podatku.

Član 32. Službeniku pripada naknada plaće za korištenje godišnjeg

odmora (regres) najmanje u visini od 70 % njegove plaće ili najmanje u visini prosječne plaće isplaćene u Federaciji za prethodna tri mjeseca prije donošenja odluke o regresu, ako je to za službenika povoljnije.

Član 71. Odredbe ovog ugovora primjenjuju se i na službenike i

namještenike organa, službi i tijela iz člana 168. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine i druge službenike na koje se shodno primjenjuju odredbe tog zakona ili identičnih zakona kantona/županija.

Član 72. Ovaj ugovor se zaključuje na neodređeno vrijeme. 38. Zakon o državnoj službi u Federaciji Bosne i

Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" broj 29/03) u relevantnom dijelu glasi:

Član 43. Ostale naknade 1. Državni službenik ima pravo na naknadu za: a) troškove prijevoza na posao i sa posla; b) prehranu za vrijeme rada; c) regres za godišnji odmor; d) slučaj teže bolesti i naknadu koju u slučaju smrti državnog

službenika ili člana uže porodice prima član njegove porodice; e) troškove selidbe iz mjesta stalnoga prebivališta u mjesto

gdje ima službeni stan i nazad; f) troškove za obrazovanje; g) jubilarne nagrade; h) otpremninu pri odlasku u penziju. 2. Rukovodeći državni službenici čije je mjesto prebivališta

udaljeno više od 120 kilometara od mjesta organa državne službe u kojem obavljaju službenu dužnost imaju pravo u dvije naredne


godine na naknadu troškova odvojenog života i smještaja u mjestu rada.

3. Vlada Federacije podzakonskim propisom utvrđuje kriterije i uvjete za ostvarivanje naknada iz stava 1. ovog člana.

4. Vlada Federacije i vlade kantona kolektivnim ugovorom u pregovoru sa sindikatom utvrđuju visinu naknada iz stava 1. ovog člana.

XVI POGLAVLJE - ZAVRŠNE ODREDBE Član 75. [...] Do uspostavljanja Agencije, Odbora za žalbe i donošenja

podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, primjenjuje se Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 13/98) i podzakonski akti kojima su uređeni radno-pravni statusi državnih službenika u roku od najviše 12 mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 76. Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima

uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 13/98), prestaje da važi u skladu sa odredbom stava 5. člana 75. ovog zakona.

Danom stupanja na snagu ovog zakona propisi koji su u suprotnosti s odredbama ovog zakona imaju se uskladiti sa ovim zakonom.

Član 77. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana

objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH". 39. Zakon o namještenicima u organima državne službe u

Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" broj 49/05) u relevantnom dijelu glasi:

Član 2. Na radno-pravni status namještenika u organima državne

službe primjenjuje se Zakon o radu ("Službene novine Federacije BiH", br. 43/99, 32/00 i 29/03) i drugi opći propisi o radu i kolektivni ugovori, osim u pitanjima koja su regulirana ovim zakonom.

5. Naknade Član 45. Namještenik ima pravo na naknadu za: 1) troškove prijevoza na posao i sa posla; 2) ishranu za vrijeme rada; 3) regres za godišnji odmor; [...] 6) jubilarne nagrade: [...] Uvjeti za ostvarivanje naknada iz stava 1. ovog člana

utvrđuju se propisom Vlade Federacije koji se za ove naknade donosi za državne službenike na osnovu Zakona o državnoj službi.

Visinu naknada iz stava 1. ovog člana ugovaraju kolektivnim ugovorom sindikat, Vlada Federacije i vlade kantona.

Član 80. Danom stupanja na snagu ovog Zakona prestaje da važi

Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 13/98).

Član 81. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH". 40. Opći kolektivni ugovor za teritoriju Federacije Bosne

i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" broj 54/05) u relevantnom dijelu glasi:

Član 1. Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obaveze

poslodavaca i zaposlenika iz radnog odnosa ili u vezi sa radnim

odnosom, plaće i naknade plaća, posebno najniža plaća, djelovanje i uvjeti rada sindikata, pravila o postupku kolektivnog pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora, sastav i način postupanja tijela ovlaštenih za mirno rješavanje kolektivnih radnih sporova, te štrajk.

Član 2. Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se i primjenjuje na teritoriji

Federacije Bosne i Hercegovine. Kolektivni ugovor je obavezujući i važi za sve poslodavce bez

obzira na strukturu kapitala, organe uprave i službe za upravu, policiju, javne ustanove i druge pravne subjekte.

Samostalni sindikati za područja djelatnosti iz stava 2. ovog člana zaključuju kolektivne ugovore u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i njihovim radnim i proizvodnim specifičnostima.

Član 3. Ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorima na

nivou kantona, kolektivnim ugovorima za područja djelatnosti, pravilnikom o radu i ugovorom o radu, ne mogu se utvrditi manja prava od prava utvrđenih u Zakonu o radu ("Službene novine Federacije BiH" br. 43/99, 32/00 i 29/03) i drugim zakonima kojima se reguliraju prava po osnovu rada.

Kolektivnim ugovorima na nivou područja djelatnosti, pravilnicima o radu i ugovorima o radu ne mogu se utvrditi manja prava za zaposlenike od prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom.

Ako je neko pravo iz radnog odnosa različito uređeno ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorom na nivou kantona, kolektivnim ugovorom za područje djelatnosti, pravilnikom o radu, ugovorom o radu ili zakonom, primjenjuje se za zaposlenika najpovoljnije pravo, osim u slučaju člana 8. stav 3. ovog kolektivnog ugovora.

Član 4. Poslodavci su dužni pridržavati se odredbi ovog kolektivnog

ugovora i kolektivnih ugovora kantona, područja djelatnosti i u skladu s njima donijeti pravilnik o radu i zaključiti ugovor o radu sa zaposlenicima.

Poslodavac mora omogućiti zaposleniku prije stupanja na rad da se upozna sa propisima o radnim odnosima, organizacijom rada i zaštitom na radu.

Poslodavac je dužan na prikladan način zaposlenicima učiniti dostupnim [...] kolektivne ugovore i pravilnik o radu.

Član 17. Poslodavac je obavezan zaposleniku obezbijediti ishranu u

toku radnog vremena (topli obrok). Ukoliko poslodavac ne obezbjeđuje ishranu, zaposleniku se

isplaćuje mjesečna naknada u iznosu od najmanje 20% prosječne neto plaće isplaćene u Federaciji BiH, prema posljednjim objavljenim podacima Federalnog zavoda za statistiku.

Član 19. Zaposlenik ima pravo na regres za korištenje godišnjeg

odmora u visini najmanje 50% prosječne neto plaće svih zaposlenih ostvarene kod poslodavca u mjesecu koji prethodi isplati regresa, pod uslovom da privredni subjekt – poslodavac nije prethodnu poslovnu godinu završio sa gubitkom.

Član 30. Postupak kolektivnog pregovaranja i zaključivanja

kolektivnih ugovora može pokrenuti svaka ugovorna strana utvrđena u Zakonu o radu.

Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se pismenim putem. Član 39. Samostalni sindikati područja djelatnosti udruženi u Savez

samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine zaključivat će kolektivne ugovore za područje djelatnosti u kojoj djeluju sa odgovarajućim resornim ministarstvima Vlade Federacije Bosne i Hercegovine i odgovarajućim udruženjima poslodavaca područja


djelatnosti udruženih u Udruženje poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine.

Usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora područja djelatnosti izvršit će se u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora.

Član 44. Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu narednog dana od

dana objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH". Stupanjem na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da

važi Opći kolektivni ugovor za teritoriju Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 19/00) i Privremeni ugovor o pristupanju udruženja poslodavaca u FBiH općem kolektivnom ugovoru za teritoriju Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 23/02).

41. Zakon o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 53/03, 73/05 i 19/06) u relevantnom dijelu glasi:

Član 211. Pogrešna primjena materijalnog prava postoji kad sud nije

primijenio odredbu materijalnog prava koju je trebao primijeniti ili kad takvu odredbu nije pravilno primijenio.

Član 221. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom dijelu

u kojem se pobija žalbom, u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na primjenu materijalnog prava i povrede odredaba parničnog postupka koje se odnose na stranačku sposobnost i zastupanje.

VI. Dopustivost

42. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

43. Ustavni sud podsjeća na svoj stav da državni organi i javna vlast kao učesnici sudskih postupaka ne uživaju prava iz Evropske konvencije, ali da uživaju garancije prava na pravičan postupak i prava na imovinu iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 39/03 od 27. februara 2004. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/04). Imajući u vidu navedeno, a s obzirom na to da su apelanti Zeničko-dobojski kanton i Kanton Sarajevo nosioci javne vlasti, Ustavni sud će ispitati navode apelanata u odnosu na njihova ustavna prava na pravično suđenje, pravo na imovinu i pravo na nediskriminaciju iz člana II/3.e) i k) i člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine.

44. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je apelant primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

45. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijama su presude kantonalnih i općinskih sudova iz izreke ove odluke, protiv kojih nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporene presude apelantica i apelanti primili su u periodu od 15. oktobra 2008. godine do 22. marta 2011. godine, a apelacije su podnesene od 27. oktobra 2008. godine do 20. maja 2011. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacije ispunjavaju i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nisu očigledno (prima facie) neosnovane, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacije nisu dopustive.

VII. Meritum

46. Apelanti Zeničko-dobojski kanton i Kanton Sarajevo osporavaju navedene presude kantonalnih i općinskih sudova tvrdeći da su im tim presudama povrijeđeni pravo na pravično

suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine, te pravo na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine. Apelantica osporava presudu Kantonalnog suda u Tuzli tvrdeći da su joj tom presudom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Pravo na pravično suđenje

47. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 48. U konkretnom slučaju, radi se o postupcima u kojima su

utvrđivana "građanska prava i obaveze" apelantice kao tužiteljice i apelanata Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo kao tuženih u sporovima iz radnih odnosa, pa je član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine primjenjiv u odnosu na apelante kao nosioce javne vlasti (Zeničko-dobojski kanton i Kanton Sarajevo), a član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije u odnosu na apelanticu kao fizičko lice.

49. Ustavni sud zapaža da se ključni apelacioni navodi tiču primjene prava, odnosno načina na koji su redovni sudovi primijenili propise koji se tiču ostvarivanja potraživanja iz radnog odnosa (razlika plaće, topli obrok i regres) u kontekstu primjene odredbi Granskog kolektivnog ugovora zaključenog 11. aprila 2000. godine nakon stupanja na snagu Zakona o državnoj službi u Federaciji BiH (stupio na snagu 1. januara 2005. godine), Zakona o namještenicima (stupio na snagu 17. augusta 2005. godine) i zaključenja novog Općeg kolektivnog ugovora (stupio na snagu 8. septembra 2005. godine) prilikom donošenja osporenih presuda iz dispozitiva ove odluke u postupku koji je apelantica pokrenula protiv tuženog Tuzlanskog kantona, odnosno u postupcima koji su pokrenuli tužioci protiv apelanta Zeničko-dobojskog kantona i apelanta Kantona Sarajevo.

50. U vezi s tim, Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska.

Meritum u odnosu na apelanticine navode

51. U obrazloženju presude nadležnog Kantonalnog suda u Tuzli kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtjev apelantice kao tužiteljice, koji se odnosio na potraživanja za topli obrok nakon 8. septembra 2005. godine, navedeno je da apelantica svoj tužbeni zahtjev za isplatu razlike toplog obroka zasniva isključivo na odredbi člana 31. Granskog kolektivnog ugovora zaključenog 11. aprila 2000. godine, a prvostepeni sud je, zasnivajući svoju odluku na pravnom stavu da je Vlada tuženog Sporazumom od 2. aprila 2002. godine pristupila tom ugovoru, udovoljio tužbenom zahtjevu. Kantonalni sud u Tuzli se pozvao na Odluku Ustavnog suda broj AP 1315/06 od 8. novembra 2007. godine, navodeći da je Ustavni sud iskazao stav da Sporazum koji je zaključila Vlada Tuzlanskog


kantona 2. aprila 2002. godine sa Samostalnim sindikatom službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH nema pravnu snagu jer nije nikada objavljen u "Službenim novinama Tuzlanskog kantona" zbog čega se ne može ni tvrditi da je Vlada Tuzlanskog kantona potpisivanjem tog Sporazuma pristupila Granskom kolektivnom ugovoru uz odgođeno primjenjivanje njegovih pojedinih odredbi. Također je Kantonalni sud u Tuzli obrazložio da donošenjem i stupanjem na snagu Zakona o namještenicima i novog Općeg kolektivnog ugovora prestaje da postoji pravna praznina da bi se i dalje primjenjivale odredbe Granskog kolektivnog ugovora u pogledu utvrđivanja visine naknade za predmetno potraživanje iz radnog odnosa za utuženi period nakon 8. septembra 2005. godine i da se potraživanja za period nakon 8. septembra 2005. godine mogu jedino raspraviti u skladu sa odredbama Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine.

52. U konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da je Kantonalni sud u Tuzli u obrazloženju osporene odluke dao detaljne, jasne i precizne razloge zašto se na apelanticina potraživanja koja se odnose na navodno manje isplaćene naknade za ishranu (topli obrok) za period od januara 2006. godine zaključno sa augustom 2007. godine treba primijeniti Opći kolektivni ugovor koji je stupio na snagu 8. septembra 2005. godine a ne Granski kolektivni ugovor zaključen 11. aprila 2000. godine.

53. Naime, Ustavni sud podsjeća na svoju Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 1315/06 od 8. novembra 2007. godine (objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 6/08) i principe usvojene u navedenoj odluci. U navedenoj odluci apelantice su protiv Tuzlanskog kantona pokrenule radni spor pred nadležnim sudom radi isplate razlike regresa za 2002, 2003. i 2004. godinu, dakle za period prije stupanja na snagu Zakona o namještenicima i novog Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine. U predmetnom postupku je sporno pitanje bila pravna narav, odnosno pravna valjanost Sporazuma o uređenju odnosa u primjeni Granskog kolektivnog ugovora za službenike u organima uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH zaključenog između Vlade Tuzlanskog kantona i Samostalnog sindikata službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH.

54. U navedenoj odluci Ustavni sud je istakao da je Tuzlanski kanton, i prema Zakonu o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine iz 1998. godine, a pogotovo prema Zakonu o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave Tuzlanskog kantona iz 2002. godine, bio dužan zaključiti, odnosno pristupiti zaključenom Granskom kolektivnom ugovoru kako bi zaposlenicima u organima uprave i drugim tijelima te sudskim vlastima na području Tuzlanskog kantona omogućio da ostvare prava iz radnog odnosa koja su im garantirana Granskim kolektivnim ugovorom, među kojima je i pravo na regres koji je garantiran i samim Zakonom o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave Tuzlanskog kantona. Ustavni sud je, dalje, u citiranoj Odluci broj AP 1315/06 konstatirao da je Vlada Tuzlanskog kantona, umjesto da pristupi Granskom kolektivnom ugovoru, tj. da ga prihvati u tekstu u kojem je zaključen, 2. aprila 2002. godine sa Samostalnim sindikatom službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH zaključila Sporazum kojim uređuje pitanja provođenja i primjenjivanja u praksi Granskog kolektivnog ugovora, koja se odnose na plaće i naknade po osnovu rada za područje Tuzlanskog kantona. Međutim, Ustavni sud je u citiranoj odluci zapazio da navedeni Sporazum nije nikada objavljen u "Službenim novinama Tuzlanskog kantona", te zaključio da on, budući da nije objavljen, nema pravnu snagu, te se time ne može ni tvrditi da je Vlada Tuzlanskog kantona pristupila Granskom kolektivnom ugovoru. Kako je zaključio Ustavni sud u citiranoj odluci, postoji zakon koji garantira pravo na regres ali visina regresa koja je trebala biti utvrđena odlukom Vlade Tuzlanskog kantona u skladu sa Granskim kolektivnim ugovorom nije

utvrđena, te je u vezi sa određivanjem visine regresa postojala pravna praznina. Ustavni sud je u navedenoj odluci podsjetio i na svoju odluku o dopustivosti i meritumu u predmetu broj AP 2587/05 od 23. maja 2007. godine u kojoj je u sličnoj situaciji, u vezi sa postojanjem pravne praznine, zaključio: "Činjenica da je javna vlast propustila ispuniti svoje obaveze dovela je do apsurdne situacije u kojoj je Kantonalni sud usvojio stav da posljedice nečinjenja i neispunjavanja postavljenih obaveza javnih vlasti treba snositi apelant".

55. Dakle, u Odluci broj AP 1315/06 Ustavni sud je izrazio stav o postojanju pravne praznine u vezi sa određivanjem visine naknade iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Tuzlanskom kantonu za period do 8. septembra 2005. godine (kada je stupio na snagu Opći kolektivni ugovor), koja ne može imati direktan štetni utjecaj na ostvarivanje zagarantiranih prava zaposlenika na isplatu tih naknada, te zaključio da postoji povreda prava na pravično suđenje u situaciji kada je redovni sud odbio tužbene zahtjeve za isplatu regresa pozivajući se na to da ne postoje propisi kojim se utvrđuje visina regresa iako je samo pravo na regres utvrđeno zakonom.

56. Imajući u vidu utvrđene principe o postojanju pravne praznine u vezi sa određivanjem visine naknade iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Tuzlanskom kantonu za period do 8. septembra 2005. godine, Ustavni sud smatra sasvim jasnim i argumentiranim stav Kantonalnog suda u Tuzli da stupanjem na pravnu snagu Općeg kolektivnog ugovora 8. septembra 2005. godine, kojim je regulirana visina naknada iz radnog odnosa, ne postoji više pravna praznina u pogledu utvrđivanja visine naknade za plaće, naknade za topli obrok i regres, te se za ta potraživanja koja su nastala nakon 8. septembra 2005. godine trebaju primijeniti propisi koji su bili na snazi u vrijeme nastanka potraživanja, odnosno relevantne odredbe Općeg kolektivnog ugovora.

57. U konkretnom slučaju, članom 17. Općeg kolektivnog ugovora u vezi sa članom 45. Zakona o namještenicima reguliran je i način utvrđivanja visine naknade za ishranu (topli obrok) pa je apelantici naknada za topli obrok za period od januara 2006. godine do augusta 2007. godine obračunata prema navedenim odredbama zakona i Općeg kolektivnog ugovora. Ustavni sud smatra da su neprihvatljivi apelanticini navodi o tome da je u njenom slučaju proizvoljno primijenjeno materijalno pravo, budući da je Kantonalni sud u Tuzli jasno i argumentirano obrazložio da u konkretnom slučaju za apelanticina potraživanja za utuženi period od januara 2006. godine zaključno sa augustom 2007. godine više ne postoji pravna praznina u pogledu utvrđivanja visine naknade za topli obrok i da se ne mogu primijeniti odredbe člana 31. Granskog kolektivnog ugovora već isključivo relevantne odredbe Općeg kolektivnog ugovora. Štaviše, član 31. Granskog kolektivnog ugovora nije moguće u Tuzlanskom kantonu primijeniti ni pozivajući se na stav 3. člana 3. Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine (kao povoljnijeg) budući da je Tuzlanski kanton Granski kolektivni ugovor primjenjivao kako bi popunio pravnu prazninu utvrđenu odlukom Ustavnog suda BiH, a ne zbog toga što je pristupio Granskom kolektivnom ugovoru ili što ga je taj ugovor na bilo koji način obavezivao.

58. Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra da Kantonalni sud u Tuzli nije na arbitraran način primijenio odgovarajuće pozitivne propise i da takva primjena prava ne predstavlja kršenje apelanticinog prava na pravično suđenje. U presudi su navedeni potrebni razlozi za njeno donošenje i data su detaljna, jasna i iscrpna obrazloženja odluke. Također, ne postoje drugi elementi koji bi ukazivali na to da je postupak bio nepravičan, a apelantica nije osporila nijednu procesnu radnju u postupku donošenja osporene odluke.


59. Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nisu povrijeđena apelanticina prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

Pravo na imovinu

60. Apelantica ističe da joj je osporenim odlukama povrijeđeno i pravo na imovinu. Budući da se apelanticine tvrdnje o kršenju ovog prava zasnivaju na navodima koji su već razmotreni u okviru prava na pravično suđenje, te kako uz apelaciju nije dostavljen bilo kakav dokaz koji bi mogao ukazati na kršenje ovog prava, Ustavni sud zaključuje da su i navodi o kršenju prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, također, neosnovani.

Meritum u odnosu na navode apelanta Zeničko-dobojskog kantona i apelanta Kantona Sarajevo

61. Ustavni sud prije razmatranja navoda apelanta Zeničko-dobojskog kantona i apelanta Kantona Sarajevo primjećuje da su, u smislu člana 7. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u Federaciji BiH, Samostalni sindikat kao predstavnik službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH, s jedne strane, i Vlada Federacije BiH uz prethodno pribavljenu saglasnost na usaglašeni tekst prijedloga Granskog kolektivnog ugovora Vlade apelanta Zeničko-dobojskog kantona (Rješenje broj 04-1-12-116/98 od 9. oktobra 1998. godine), Vlade apelanta Kantona Sarajevo (Odluka broj 02-012-61/98 od 25. juna 1998. godine), Vlade Unsko-sanskog kantona, Vlade Bosansko-podrinjskog kantona i Vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona kao poslodavaca, s druge strane, 11. aprila 2000. godine zaključili Granski kolektivni ugovor. Dakle, za razliku od Vlade Tuzlanskog kantona, vlade apelanata Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo dale su saglasnost na usaglašeni tekst prijedloga Granskog kolektivnog ugovora, tako da u vezi sa određivanjem visine naknade namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Zeničko-dobojskom kantonu i Kantonu Sarajevu iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) za period do 8. septembra 2005. godine, kada je stupio na snagu novi Opći kolektivni ugovor, nije bilo pravne praznine kao u slučaju Tuzlanskog kantona, što je Ustavni sud elaborirao u prethodnim tačkama ove odluke.

62. Razmatrajući navode apelanata da su sudovi u prvostepenom postupku (Općinski sud u Sarajevu i Općinski sud u Zenici) i sudovi u drugostepenom postupku (Kantonalni sud u Zenici i Kantonalni sud u Sarajevu) povrijedili njihovo pravo na pravično suđenje proizvoljnom primjenom materijalnog prava, Ustavni sud podsjeća na stav izražen u tački 50. ove odluke.

63. Ustavni sud zapaža da su redovni sudovi uzeli u obzir sve relevantne okolnosti konkretnih slučajeva, utvrdili relevantno činjenično stanje, odlučujući da se u konkretnom slučaju treba primijeniti Granski kolektivni ugovor, a ne bilo koji drugi propis, zbog kojih razloga su tužbeni zahtjevi tužilaca usvojeni.

64. U obrazloženju presuda, kojima su u cijelosti usvojeni tužbeni zahtjevi tužilaca kao fizičkih lica, nadležni sudovi u Zenici i Sarajevu su, u odnosu na predmetna potraživanja za period od 8. septembra 2005. godine, prvenstveno naveli da ta prava proizlaze iz odredbe člana 45. Zakona o namještenicima a da su ranije ova pitanja bila regulirana Zakonom o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u FBiH, koji se primjenjivao do augusta 2005. godine. Sudovi su istakli da je tačno da je odredbom člana 2. novog Općeg kolektivnog ugovora predviđeno da se on primjenjuje na teritoriji FBiH i da je obavezujući za sva privredna društva, organe uprave, policiju, javne ustanove i ostala pravna lica, te da je odredbama iz čl. 14, 17. i 19. regulirano pitanje naknade plaće, toplog obroka i regresa, ali da se u konkretnim slučajevima trebaju primijeniti odredbe Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine. Prema ocjeni sudova, zaključenjem i stupanjem na snagu novog Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine nije stavljen izvan snage Granski kolektivni ugovor iz 2000. godine. Činjenica da

postojeći kolektivni ugovori nisu usklađeni sa novim Općim kolektivnim ugovorom ne može biti na štetu tužilaca, niti imati utjecaj na njihova prava. U prilog argumentaciji za usvajanje tužbenih zahtjeva, sudovi su se pozvali na odredbe člana 113. st. 1. i 3. Zakona o radu FBiH, kojima je propisano da se kolektivni ugovor može zaključiti na neodređeno i određeno vrijeme i da će se, ako kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno, nakon isteka roka na koji je zaključen, kolektivni ugovor primjenjivati do zaključivanja novog kolektivnog ugovora. S obzirom na to da je Granski kolektivni ugovor iz 2000. godine zaključen na neodređeno vrijeme, redovni sudovi su zaključili da se on treba primjenjivati do zaključenja novog granskog kolektivnog ugovora, u smislu citiranih odredbi Zakona o radu, pa je, stoga, neosnovana tvrdnja apelanata (nosioca javne vlasti) da je stupanjem na snagu novog Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine prestala primjena Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine. Također su istakli da okolnost da je članom 39. Općeg kolektivnog ugovora propisano da će se usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora za područja djelatnosti, tj. granskih ugovora, izvršiti u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora, nije od značaja za primjenu Granskog kolektivnog ugovora, jer ne predviđa posljedice nepostupanja prema toj odredbi. Svoju odluku o visini potraživanja tužilaca, koju su dosudili tužiocima pojedinačno, redovni sudovi su obrazložili da su tu visinu utvrdili ocjenom i prihvatanjem kao objektivnih i stručnih nalaza vještaka ekonomske odnosno finansijske struke, prema kojima je apelant, primjenjujući svoje propise, u spornom periodu isplatio tužiocima plaću, naknadu za ishranu u toku rada (topli obrok) i naknadu za korištenje godišnjeg odmora (regres) i druge dosuđene naknade u visini manjoj od propisane relevantnim odredbama Granskog kolektivnog ugovora.

65. Ustavni sud smatra da su neprihvatljivi navodi apelanata Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo o tome da je proizvoljno primijenjeno materijalno pravo, budući da su općinski i kantonalni sudovi jasno i argumentirano obrazložili da se u konkretnom slučaju na potraživanja tužilaca koja se odnose na razliku neisplaćene plaće, naknade za godišnji odmor (regres) i naknade za ishranu u toku rada (topli obrok) za period od 8. septembra 2005. godine, trebaju primijeniti odredbe Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine a ne odredbe Općeg kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 8. septembra 2005. godine.

66. Naime, Ustavni sud zapaža da je članom 44. stav 2. novog Općeg kolektivnog ugovora propisano da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi raniji Opći kolektivni ugovor za teritoriju Federacije BiH, dok je članom 39. stav 2. Općeg kolektivnog ugovora propisano da će se usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora područja djelatnosti izvršiti u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora. Dakle, prijelazne i završne odredbe novog Općeg kolektivnog ugovora ne propisuju da njegovim stupanjem na snagu prestaju važiti postojeći granski kolektivni ugovori niti izostanak usklađivanja granskih kolektivnih ugovora u roku propisanom odredbom člana 39. stav 2. Općeg kolektivnog ugovora može imati za pravnu posljedicu prestanak važenja tih granskih kolektivnih ugovora. Ustavni sud napominje da kolektivni ugovor ima karakteristike ugovora jer ga dobrovoljno sklapaju ugovorne strane i njime uređuju međusobne odnose, ali ima i karakteristike propisa jer uređuje prava trećih, tj. radnika tako što im garantira minimum prava ispod kojeg se ne može ići prilikom obračuna i isplate plaća i drugih prava iz radnog odnosa, što mu je i najvažnija svrha, te se obavezno mora i objaviti, što je također karakteristika propisa. Dalje, Ustavni sud zapaža da su Granski kolektivni ugovor potpisali ovlašteni predstavnici apelanata, da je on objavljen u "Službenim novinama Federacije BiH" broj 23/00 od 24. juna 2000. godine i da je stupio na pravnu snagu 25. juna 2000. godine


od kada se mora primjenjivati kao mjerodavno pravo. Predmetni Granski kolektivni ugovor zaključen je na neodređeno vrijeme (član 72) i važi sve do momenta dok se ugovorne strane ne dogovore o njegovoj izmjeni ili prestanku jer se i kolektivni ugovor zaključen na određeno vrijeme primjenjuje do zaključenja novog kolektivnog ugovora, osim ukoliko je drugačije određeno (član 113. Zakona o radu). S obzirom na to da je predmetni Granski kolektivni ugovor zaključen na neodređeno vrijeme, u smislu navedenih zakonskih odredbi, još je na snazi, a u skladu sa principom povoljnosti izraženim u članu 3. stav 3. novog Općeg kolektivnog ugovora, na potraživanja tužilaca nastala nakon 8. septembra 2005. godine primijenjene su odredbe čl. 24, 31. i 32. Granskog kolektivnog ugovora kao najpovoljnije pravo za zaposlenike.

67. Na osnovu izloženog, te imajući u vidu da u vezi sa određivanjem visine naknade namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Zeničko-dobojskom kantonu i Kantonu Sarajevo iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) za period do 8. septembra 2005. godine, kada je stupio na snagu novi Opći kolektivni ugovor, nije bilo pravne praznine kao u slučaju Tuzlanskog kantona, Ustavni sud smatra da su i odlučivanja sudova vezano za primjenu prava u konkretnoj situaciji morala biti različita.

68. Ustavni sud smatra da kantonalni sudovi u Zenici i Sarajevu, te općinski sudovi u Zenici i Sarajevu nisu na arbitraran način primijenili odgovarajuće pozitivne propise i da takva primjena prava ne predstavlja kršenje prava apelanata na pravično suđenje. U presudama su navedeni potrebni razlozi za njihovo donošenje i data su detaljna, jasna i iscrpna obrazloženja odluka. Također, ne postoje drugi elementi koji bi ukazivali na to da je postupak bio nepravičan, a apelanti nisu osporili nijednu procesnu radnju u postupku donošenja osporavanih odluka.

69. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nije povrijeđeno pravo apelanata na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine.

Ostali navodi

70. Imajući u vidu da se i navodi o povredi prava na imovinu i prava na nediskriminaciju u suštini svode na pogrešnu primjenu materijalnog prava, te imajući u vidu da je ocjena ovih navoda data prilikom razmatranja navoda o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno ispitivati navode apelanata u vezi sa povredom prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine, te prava na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine.

VIII. Zaključak

71. Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđeno apelanticino pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku i odbio apelanticin tužbeni zahtjev kojim je tražila da joj se naknada za ishranu u toku rada (topli obrok) za period nakon stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora (8. septembar 2005. godine) isplati prema odredbama Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine, budući da Tuzlanski kanton nije zaključio niti pristupio Granskom kolektivnom ugovoru iz 2000. godine (Odluka Ustavnog suda broj AP 1315/06), a pravna praznina koja je postojala u vezi sa određivanjem visine naknade iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Tuzlanskom kantonu popunjena je stupanjem na snagu Općeg kolektivnog ugovora koji je stupio na pravnu snagu 8. septembra 2005. godine, kojim je utvrđena visina navedenih naknada.

72. Ustavni sud, također, zaključuje da ne postoji povreda prava apelanata Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine kada su redovni sudovi uzeli u obzir sve relevantne okolnosti konkretnih

slučajeva, utvrdili relevantno činjenično stanje, te dali jasno i precizno obrazloženje zašto se na potraživanja tužilaca iz radnog odnosa, nastala nakon 8. septembra 2005. godine, kao povoljniji propis za zaposlenike trebaju primijeniti relevantne odredbe Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine, koji je još uvijek na snazi, a ne odredbe novog Općeg kolektivnog ugovora od 8. septembra 2005. godine.

73. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

74. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Prof. dr. Miodrag Simović, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudaca, u

predmetu broj AP 3417/08, rješavajući apelacije Alme Brigić, Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, dopredsjednica Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac na sjednici održanoj 15. svibnja 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbijaju se kao neutemeljene apelacija Alme Brigić

podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 29 0 P 000699 08 Gž od 14. listopada 2008. godine, apelacija Zeničko-dobojskog kantona podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Zenici broj 004-0-Gž-08-001 329 od 23. siječnja 2009. godine i Presude Općinskog suda u Zenici broj 043-0-P-07-000136 od 2. lipnja 2008. godine i apelacija Kantona Sarajevo podnesena protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 Rs 112546 10 Rsz od 17. ožujka 2011. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 P 112546 09 P od 16. srpnja 2010. godine.



1. Alma Brigić (u daljnjem tekstu: apelantica), koju zastupa Zlatan Bektić, odvjetnik iz Živinica, podnijela je 27. listopada 2008. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 29 0 P 000699 08 Gž od 14. listopada 2008. godine. Apelacija je u Ustavnom sudu zavedena pod broj AP 3417/08. Apelantica je dostavila dopune apelacije 24. prosinca 2008. godine, 23. siječnja 2009. godine, 8. svibnja 2009. godine, te 22. i 29. ožujka 2010. godine.

2. Zeničko-dobojski kanton (u daljnjem tekstu: apelant Zeničko-dobojski kanton), kojeg zastupa Kantonalno pravobraniteljstvo Zenica, podnio je 3. travnja 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu protiv Presude Kantonalnog suda u Zenici broj 004-0-Gž-08-001 329 od 23. siječnja 2009. godine i Presude Općinskog suda u Zenici broj 043-0-P-07-000136 od 2. lipnja 2008. godine. Apelacija je u Ustavnom sudu zavedena pod broj AP 1038/09.

3. Kanton Sarajevo (u daljnjem tekstu: apelant Kanton Sarajevo), kojeg zastupa Pravobraniteljstvo Kantona Sarajevo,


podnio je 20. svibnja 2011. godine apelaciju protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 Rs 112546 10 Rsz od 17. ožujka 2011. godine i Presude Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 P 112546 09 P od 16. srpnja 2010. godine. Apelacija je u Ustavnom sudu zavedena pod broj AP 2133/11. Apelant je dostavio dopunu apelacije 6. lipnja 2011. godine.


4. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od kantonalnih sudova (Tuzla, Zenica i Sarajevo), općinskih sudova (Zenica i Sarajevo), Tuzlanskog kantona (u daljnjem tekstu: tuženi), Ćamile Serdarević i drugih (u daljnjem tekstu: tužitelji) zatraženo je 3. travnja 2009. godine i 25. svibnja 2011. godine da dostave odgovore na apelaciju.

5. Kantonalni sudovi, općinski sudovi, tuženi i tužitelji su dostavili odgovore u razdoblju od travnja 2009. godine do lipnja 2011. godine.

6. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori kantonalnih sudova, općinskih sudova, tužitelja i tuženog dostavljeni su apelantima u razdoblju od travnja 2009. godine do lipnja 2011. godine.

7. Ustavni sud je donio Odluku o dopustivosti broj AP 3417/08 od 9. ožujka 2011. godine kojom je predmetnu apelaciju odbacio kao nedopuštenu zbog toga što je očito (prima facie) neutemeljena. Ustavni sud je donio odluke o dopustivosti i meritumu br. AP 1038/09 i AP 2133/11 od 21. srpnja 2011. godine kojima je predmetne apelacije odbio kao neutemeljene.

8. Postupajući povodom zahtjeva za preispitivanje odluka o dopustivosti i meritumu br. AP 1038/09 i AP 2133/11 od 21. srpnja 2011. godine, koji je 24. studenoga 2011. godine podnio predsjednik Ustavnog suda Miodrag Simović, Ustavni sud je donio rješenja br. AP 1038/09 i AP 2133/11 od 20. prosinca 2011. godine kojima je usvojen predmetni zahtjev za preispitivanje navedenih odluka Ustavnog suda.

9. Postupajući povodom zahtjeva za preispitivanje Odluke o dopustivosti broj AP 3417/08 od 9. ožujka 2011. godine, koji je 1. veljače 2012. godine podnijela dopredsjednica Ustavnog suda Seada Palavrić, Ustavni sud je donio Rješenje broj AP 3417/08 od 9. veljače 2012. godine kojim je usvojen predmetni zahtjev za preispitivanje navedene odluke Ustavnog suda.

10. S obzirom na to da je Ustavnom sudu dostavljeno više apelacija iz njegove nadležnosti, koje se tiču iste činjenične i pravne osnove, Ustavni sud je, sukladno članku 31. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 3417/08. Spojene su apelacije br. AP 3417/08, AP 1038/09 i AP 2133/11.


11. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

Činjenice u predmetu broj AP 3417/08

12. Apelantica je uposlenica Općinskog suda u Živinicama. Apelantica je tužbom pokrenula radni spor protiv tuženog radi isplate potraživanja iz radnog odnosa. Ona je potraživala neisplaćene, odnosno manje isplaćene naknade za ishranu u tijeku rada (topli obrok) za razdoblje od siječnja 2006. godine zaključno sa kolovozom 2007. godine. U tužbi je navela da je tuženi postupao suprotno odredbama članka 31. Kolektivnog ugovora za službenike organa uprave i sudske vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" br. 23/00 i 50/00; u daljnjem tekstu: Granski kolektivni ugovor), kojim je propisano da službeniku pripada topli obrok u tijeku rada najmanje u iznosu od 2% prosječne plaće u Federaciji BiH prema posljednjem objavljenom statističkom podatku.

13. Odlučujući o apelantičinoj tužbi, Općinski sud u Kalesiji je Presudom broj 29 0 P 000699 07 P od 26. svibnja 2008. godine obvezao tuženog da na ime neisplaćene, odnosno manje isplaćene naknade za ishranu (topli obrok) za razdoblje od siječnja 2006. godine zaključno sa kolovozom 2007. godine isplati iznos od 1.822,15 KM sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 18. rujna 2007. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate i da apelantici naknadi troškove spora u iznosu od 956,90 KM, sve u roku od 15 dana od dana donošenja presude.

14. U obrazloženju presude Općinski sud u Kalesiji je naveo da apelantici nesporno pripada pravo na isplatu naknade za ishranu u tijeku rada, shodno odredbi članka 31. Granskog kolektivnog ugovora. Naime, kako je dalje istakao sud, na temelju članka 30. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave Tuzlanskog kantona, službenicima pripada naknada troškova u vezi sa službom, a između ostalog i naknada za ishranu (topli obrok), a odredbom članka 31. Granskog kolektivnog ugovora određeno je da službeniku pripada topli obrok u tijeku rada najmanje u iznosu od 2% prosječne plaće u Federaciji BiH prema posljednjem objavljenom statističkom podatku. Općinski sud se pozvao i na članak 45. stavak 1. točka 2. Zakona o namještenicima u organima državne službe u FBiH ("Službene novine FBiH" broj 49/05; stupio na snagu 17. kolovoza 2005. godine; u daljnjem tekstu: Zakon o namještenicima), koji se, prema članku 73. tog Zakona, primjenjuje i na namještenike u organima sudske vlasti, a prema kojem namještenik ima pravo na naknadu za topli obrok u vrijeme rada. Prema stavku 2. navedenog članka, propisano je da uvjete za ostvarivanje naknade iz stavka 1. utvrđuje Vlada Federacije propisima koji se donose na temelju Zakona o državnoj službi u Federaciji BiH. Dalje je navedeno da je Vlada Tuzlanskog kantona naknadno, 2. travnja 2002. godine, pristupila Granskom kolektivnom ugovoru čije su odredbe obvezne primjenjivati strane koje su ga potpisale ili naknadno pristupile, dakle, pristupanjem ovom Granskom kolektivnom ugovoru prihvaćene su sve njegove odredbe. Da bi se mogle dodavati nove, ukidati ili mijenjati postojeće odredbe ovog Granskog kolektivnog ugovora, u članku 74. stavak 1. tog ugovora propisan je postupak za to. Nije propisano da se izvan utvrđenog načina izmjena i dopuna mogu posebnim sporazumima i na drugi način uređivati odnosi, kao što je to učinila Vlada Tuzlanskog kantona sa Samostalnim sindikatom organa uprave. Stoga je, prema mišljenju Općinskog suda, neprihvatljivo pozivanje tuženog na Sporazum o uređenju odnosa o primjeni Granskog kolektivnog ugovora (u daljnjem tekstu: Sporazum) zaključen 2. travnja 2002. godine između Vlade Tuzlanskog kantona i Samostalnog sindikata službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH, te isticanje da je pitanje naknade za topli obrok drugačije riješeno s obzirom na to da je i Ustavni sud u Odluci broj AP 1315/06 utvrdio da navedeni Sporazum nikad nije objavljen u "Službenim novinama Tuzlanskog kantona" i da nema pravnu snagu.

15. Odlučujući o žalbi tuženog, Kantonalni sud u Tuzli je Presudom broj 29 0 P 000699 08 Gž od 14. listopada 2008. godine uvažio žalbu i preinačio prvostupanjsku presudu tako što je apelantičin tužbeni zahtjev u cijelosti odbio kao neutemeljen. Odbijeni su kao neutemeljeni zahtjevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka, a tuženom je odbijen zahtjev za naknadu troškova prvostupanjskog postupka.

16. U obrazloženju presude Kantonalni sud u Tuzli je citirao odredbu članka 45. stavak 1. točka 2. Zakona o namještenicima, kojim je propisano da namještenik, kakav status nesporno ima i apelantica, ima pravo na naknadu za ishranu za vrijeme rada (topli obrok), te je stavkom 3. propisano da visinu naknade iz stavka 1. ugovaraju kolektivnim ugovorom Sindikat, Vlada Federacije i vlade kantona, dok je odredbom članka 80. navedenog zakona propisano da danom stupanja na snagu tog zakona prestaje važiti Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima uprave


u Federaciji BiH ("Službene novine Federacije BiH" broj 13/98). Zatim, kako je dalje naveo sud, odredbom članka 17. Općeg kolektivnog ugovora za teritorij Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" broj 54/05; u daljnjem tekstu: Opći kolektivni ugovor), koji je stupio na snagu 8. rujna 2005. godine, propisano je da je poslodavac dužan uposleniku osigurati ishranu u tijeku radnog vremena (topli obrok), a ukoliko mu je ne osigura, uposleniku se isplaćuje mjesečna naknada u iznosu od najmanje 20% prosječne netoplaće isplaćene u FBiH prema posljednjim objavljenim podacima Federalnog zavoda za statistiku.

17. Utemeljeno tuženi ukazuje na to da je prvostupanjski sud pogrešno ocijenio pravnu prirodu i učinke Sporazuma od 2. travnja 2002. godine u primjeni odredbe članka 31. Granskog kolektivnog ugovora pa je time izveo i pogrešan zaključak da je tuženi pristupio navedenom kolektivnom ugovoru. Naime, kako je dalje naveo Kantonalni sud u Tuzli, Ustavni sud je u Odluci broj AP 1315/06 iskazao stav da Sporazum koji je Vlada Tuzlanskog kantona zaključila 2. travnja 2002. godine sa Samostalnim sindikatom službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH nema pravnu snagu jer nije nikada objavljen u "Službenim novinama Tuzlanskog kantona", zbog čega se ne može ni tvrditi da je Vlada Tuzlanskog kantona potpisivanjem tog Sporazuma pristupila Granskom kolektivnom ugovoru uz odgođeno primjenjivanje pojedinih njegovih odredaba. Zbog propusta tuženog da pristupi Granskom kolektivnom ugovoru i sukladno njemu uskladi i odluku Vlade tuženog kojom se utvrđuje visina naknade ne samo toplog obroka već i regresa, postoji pravna praznina u vezi sa određivanjem naknade, što ne može imati izravan štetni utjecaj na ostvarivanje zagarantiranog prava uposlenika na isplatu tih naknada, te je zbog tih razloga uposlenicima organa uprave i suda dosuđivana ta naknada prema odredbama čl. 31. i 32. Granskog kolektivnog ugovora.

18. Kantonalni sud je, dalje, istakao da je u međuvremenu (17. kolovoza 2005. godine) stupio na snagu Zakon o namještenicima, a potom i Opći kolektivni ugovor (8. rujna 2005. godine), koji je, prema odredbi članka 2, obvezujući za sve poslodavce bez obzira na strukturu kapitala, organe uprave i službe za upravu, policiju, javne ustanove i druge pravne subjekte. Člankom 17. Općeg kolektivnog ugovora, u vezi sa člankom 45. Zakona o namještenicima, reguliran je i način utvrđivanja visine naknade za ishranu (topli obrok), pa, prema ocjeni Kantonalnog suda u Tuzli, više ne postoji pravna praznina u pogledu utvrđivanja visine naknade za topli obrok za utuženo razdoblje (od siječnja 2006. godine zaključno sa kolovozom 2007. godine) pa da bi se i dalje primjenjivala odredba članka 31. Granskog kolektivnog ugovora.

19. Odredbom članka 80. Zakona o namještenicima propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje važiti Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima uprave u FBiH. Kantonalni sud je zaključio da tuženi utemeljeno ukazuje na to da prvostupanjski sud nije pravilno primijenio materijalno pravo kada je apelantici dosudio razliku toplog obroka na temelju članka 31. Granskog kolektivnog ugovora, koji je, prema shvaćanju Kantonalnog suda, neprimjenjiv za razdoblje nakon 8. rujna 2005. godine kada je stupio na snagu novi Opći kolektivni ugovor. Kako prvostupanjski sud, zbog pogrešnog pravnog stava da je tuženi pristupio Granskom kolektivnom ugovoru, nije pravilno ocijenio nalaz vještaka financijske struke, Kantonalni sud je u sjednici vijeća ocijenio da je potrebno ponovno izvesti dokaz vještačenjem vještaka financijske struke radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja. Kantonalni sud je otvorio raspravu i ponovno izveo već izvedeni dokaz vještačenjem vještaka financijske struke, te utvrdio da je visina pripadajuće naknade za topli obrok apelantici za utuženo razdoblje utvrđena sukladno propisu iz članka 17. Općeg kolektivnog ugovora iz rujna 2005. godine, te tužbeni zahtjev odbio.

Činjenice u predmetima br. AP 1038/09 i AP 2133/11

20. Službenici i namještenici apelanta Zeničko-dobojskog kantona Ćamila Serdarević i drugi i apelanta Kantona Sarajevo Safija Fazlić i drugi pokrenuli su parnične postupke tužbama pred Općinskim sudom u Zenici i Općinskim sudom u Sarajevu protiv apelanta Zeničko-dobojskog kantona i apelanta Kantona Sarajevo radi isplate razlike plaće i toplog obroka za razdoblje od 1. siječnja 2005. godine do 30. rujna 2009. godine i razlike regresa za 2005, 2006, 2007. i 2009. godinu, sukladno odredbama Granskog kolektivnog ugovora.

21. Presudama Općinskog suda u Zenici broj 043-0-P-07-000136 od 2. lipnja 2008. godine i Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 P 112546 09 P od 16. srpnja 2010. godine obvezani su apelant Zeničko-dobojski kanton i apelant Kanton Sarajevo da tužiteljima na ime neisplaćene plaće i razlike plaće, naknade za topli obrok, te neisplaćenih naknada za korištenje godišnjeg odmora, isplate iznose pobliže navedene u izreci pobijanih presuda zajedno sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka.

22. U obrazloženju presuda općinski sudovi su istakli da nije sporna činjenica da su tužitelji uposlenici Stručne službe zajedničkih poslova apelanta Zeničko-dobojskog kantona, odnosno uposlenici Općinskog suda u Sarajevu, ali je sporno to pripada li tužiteljima za sporna razdoblja naknada za ishranu u tijeku rada, razlika plaća, kao i naknada za korištenje godišnjeg odmora sukladno odredbama Granskog kolektivnog ugovora koji je zaključen 11. travnja 2000. godine između Samostalnog sindikata kao predstavnika službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH i Vlade Federacije BiH koju zastupa federalni ministar pravde, uz prethodno pribavljenu suglasnost na usuglašeni tekst prijedloga Granskog kolektivnog ugovora vlada pet kantona, među kojima su i Vlada apelanta Zeničko-dobojskog kantona i Vlada apelanta Kantona Sarajevo. Odredbom članka 72. navedenog Granskog kolektivnog ugovora, kako su dalje naveli općinski sudovi, ugovaračke strane su utvrdile da je ugovor zaključen na neodređeno vrijeme, te da je on obvezan za strane koje su ga potpisale, kao i za strane koje su mu naknadno pristupile. Općinski sudovi su citirali odredbu članka 1. u vezi sa člankom 2. stavak 1. navedenog Granskog kolektivnog ugovora, te istakli da ona upravo ukazuje na materijalnopravnu osnovu primjene ovog kolektivnog ugovora u predmetnoj pravnoj stvari jer su tužitelji uposlenici Stručne službe zajedničkih poslova Zeničko-dobojskog kantona, tj. organa uprave, odnosno uposlenici Općinskog suda u Sarajevu kojeg financira Kanton Sarajevo, za čije su potpisivanje vlade apelanata (Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo) dale suglasnost. Odredbom članka 71. označenog Granskog kolektivnog ugovora propisano je da se odredbe tog ugovora primjenjuju na službenike i namještenike organa, službi i tijela iz članka 68. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u FBiH i druge službenike na koje se dosljedno primjenjuju odredbe tog zakona ili identičnih zakona kantona.

23. Općinski sudovi su citirali i odredbu članka 39. Općeg kolektivnog ugovora, koji je stupio na snagu 8. rujna 2005. godine i kojim su se ugovorne strane sporazumjele da će zaključivati kolektivne ugovore za područje djelatnosti u kojoj djeluju (granske kolektivne ugovore) sa odgovarajućim resornim ministarstvima Vlade Federacije BiH i odgovarajućim udrugama poslodavaca područja djelatnosti udruženih u Udrugu poslodavaca Federacije BiH. Stavkom 2. istog članka potpisnici su se sporazumjeli da će usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora područja djelatnosti izvršiti u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora. Prema tome, a shodno citiranoj odredbi, samostalni sindikat područja djelatnosti udružen u Samostalni savez sindikata BiH je trebao u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora zaključiti novi granski kolektivni ugovor za područje djelatnosti u kojoj djeluje, a


u konkretnoj pravnoj stvari kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske vlasti. Kako taj ugovor nije zaključen za službenike organa uprave i sudske vlasti odnosno za tužitelje, za sporno razdoblje se treba primijeniti Granski kolektivni ugovor zaključen 11. travnja 2000. godine, koji predstavlja materijalnopravnu osnovu potraživanja tužitelja u utuženom razdoblju po osnovi plaće, naknade za ishranu i regres za godišnji odmor.

24. Općinski sudovi su, također, citirali članak 3. Općeg kolektivnog ugovora, kojim je propisano da se kolektivnim ugovorima na razini područja djelatnosti i pravilnicima o radu ne mogu utvrđivati manja prava za uposlenike od prava utvrđenih Zakonom o radu, dok je stavkom 3. iste odredbe propisano da će se, ukoliko je neko pravo iz radnog odnosa različito uređeno Kolektivnim ugovorom, Granskim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, ugovorom o radu ili zakonom, primjenjivati za uposlenika najpovoljnije pravo. Prijelaznim i završnim odredbama Općeg kolektivnog ugovora, člankom 39, nisu stavljeni izvan snage postojeći granski kolektivni ugovori, te slijedom izloženog, prvostupanjski sudovi su udovoljili tužbenim zahtjevima tužitelja.

25. Općinski sud u Zenici je na kraju ocijenio neutemeljenim stav apelanta Zeničko-dobojskog kantona da se tužitelji neutemeljeno pozivaju na odredbe Granskog kolektivnog ugovora jer se na prava tužitelja iz radnog odnosa u utuženom razdoblju primjenjuje Zakon o državnoj službi u Federaciji BiH, odnosno Zakon o namještenicima. Nesporno je, kako je dalje naveo sud, da se od 1. srpnja 2004. godine na prava tužitelja primjenjuju navedeni zakoni, međutim, oni sadrže samo načelne norme kojima se reguliraju plaće državnih službenika i naknade plaća (članak 39. stavak 2. i članak 43. Zakona o državnoj službi u Federaciji BiH). Navedene odredbe posredno upućuju na primjenu Granskog kolektivnog ugovora budući da ne sadrže odredbe u pogledu visine polazne osnove za obračun plaće i odredbe o visini naknade za ishranu u tijeku rada i naknade regresa za godišnji odmor, dok to sadrže odredbe Granskog kolektivnog ugovora (čl. 24, 31. i 32). Neposrednu primjenu Granskog kolektivnog ugovora, kako su dalje pojasnili sudovi, predviđa i Zakon o namještenicima (čl. 2. i 45. stavak 3), koji potvrđuje da se za službenike organa uprave i sudske vlasti, pa i za tužitelje, za obračun i isplatu plaće, naknade za ishranu i regres primjenjuje Granski kolektivni ugovor zaključen 11. travnja 2000. godine.

26. Odlučujući o žalbi apelanta Zeničko-dobojskog kantona, Kantonalni sud u Zenici je Presudom broj 004-0-Gž-08-001 329 od 23. siječnja 2009. godine potvrdio u cijelosti prvostupanjsku presudu, a odlučujući o žalbi apelanta Kantona Sarajevo, Kantonalni sud u Sarajevu je Presudom broj 65 0 Rs 112546 10 Rsz od 17. ožujka 2011. godine žalbu djelomično uvažio i prvostupanjsku presudu preinačio u dijelu odluke o troškovima postupka, dok je u preostalom dijelu žalba kao neutemeljena odbijena i prvostupanjska presuda potvrđena.

27. U obrazloženju presuda kantonalni sudovi su istakli da su prvostupanjski sudovi pravilno utvrdili činjenično stanje i pravilno primijenili materijalno pravo a da pri tome nije počinjena bitna povreda odredaba ZPP. Ocijenili su da su prvostupanjski sudovi za svoje odluke dali jasne i valjane razloge koje su kao pravilne prihvatili i ovi sudovi. Granski kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske vlasti, kako su dalje naveli sudovi, zaključen je 11. travnja 2000. godine između Samostalnog sindikata kao predstavnika službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH kojeg zastupa predsjednik i Vlade Federacije BiH koju zastupa federalni ministar pravde uz prethodno pribavljenu suglasnost na usuglašeni tekst prijedloga Granskog kolektivnog ugovora vlada pet kantona, među kojima su i vlade apelanata. Odredbom članka 71. navedenog ugovora propisano je da se odredbe tog ugovora primjenjuju na službenike i namještenike organa, službi i tijela iz članka 68. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave Federacije BiH i druge

službenike na koje se dosljedno primjenjuju odredbe tog zakona ili identičnih zakona kantona. Kantonalni sudovi su citirali odredbu članka 39. Općeg kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 8. rujna 2005. godine, te naveli da su, shodno navedenoj odredbi, samostalni sindikati područja djelatnosti udruženi u Samostalni savez sindikata BiH trebali u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora zaključiti kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske vlasti, pa kako taj ugovor nije zaključen, prema citiranoj odredbi, na službenike organa uprave i sudske vlasti treba se primijeniti Granski kolektivni ugovor zaključen 11. travnja 2000. godine. Odredbom članka 44. Općeg kolektivnog ugovora ugovarači su se sporazumjeli da stupanjem na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaju važiti raniji Opći kolektivni ugovor za teritorij Federacije i Privremeni ugovor o pristupanju udruge poslodavaca Općem kolektivnom ugovoru za teritorij FBiH. Dakle, kako su zaključili kantonalni sudovi, ugovarači se nisu sporazumjeli da zaključivanjem Općeg kolektivnog ugovora prestaje važiti Granski kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske vlasti. Dalje je istaknuto da nije utemeljen prigovor apelanata o prestanku važenja Granskog kolektivnog ugovora s obzirom na to da je odredbom članka 72. Granskog kolektivnog ugovora taj ugovor zaključen na neodređeno vrijeme, a člankom 113. Zakona o radu je propisano da se granski kolektivni ugovor može zaključiti na neodređeno ili određeno vrijeme, a ako nije drugačije određeno, nakon isteka roka na koji je zaključen primjenjivat će se Granski kolektivni ugovor sve do zaključenja novog granskog kolektivnog ugovora. Okolnost da je člankom 39. Općeg kolektivnog ugovora propisano da će se usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora za područja djelatnosti, tj. granskih ugovora, izvršiti u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora, nije od značaja za primjenu Granskog kolektivnog ugovora jer ne predviđa posljedice nepostupanja prema toj odredbi.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacija Navodi apelacije u predmetu broj AP 3417/08

28. Apelantica smatra da su joj pobijanom odlukom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Ustavni sud zapaža da se suština apelantičinih navoda ogleda u njezinom nezadovoljstvu u pogledu načina na koji je Kantonalni sud u Tuzli primijenio materijalno pravo odlučujući o žalbi tuženog (Tuzlanskog kantona) u postupku povodom njezine tužbe za isplatu razlike toplog obroka za razdoblje nakon 8. rujna 2005. godine. Ta arbitrarnost se, prema njezinom mišljenju, primarno manifestira u činjenici da je u predmetnom radnom sporu trebalo primijeniti odredbe Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine, odnosno njegov članak 31, koje apelantica smatra jedinom pravno obvezujućom normom u odnosu na tuženog i nakon stupanja na snagu novog Općeg kolektivnog ugovora iz rujna 2005. godine. Ovakav svoj stav apelantica temelji na načelu lex specialis derogat lex generali, koje, kako ističe, ima tu pravnu snagu da se suprotstavlja i nadjačava opće pravilo prema kojem kasniji akt, odnosno norma, ukida raniju normu ako imaju suprotan sadržaj, a jednaku pravnu snagu. Upravo takav odnos, prema apelantičinom mišljenju, postoji između Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine i Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine, gdje, imajući u vidu da nije donesen novi granski kolektivni ugovor sukladno novom Općem kolektivnom ugovoru, jedna posebna norma, tj. akt, ukida suprotnu opću normu bez obzira na vremenski redoslijed.


Navodi apelacija u predmetima br. AP 1038/09 i AP 2133/11

29. Apelanti se žale da su im pobijanim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, te pravo na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije. Apelanti smatraju da su pobijane odluke donesene kao rezultat pogrešne primjene materijalnog prava u okviru redovitih sudova, što je dovelo do kršenja Ustavom zaštićenih prava. U biti, apelanti navode da o tužbenom zahtjevu tužitelja prvostupanjski sud nije mogao odlučiti pozivajući se na odredbe "ranije važećeg Granskog kolektivnog ugovora", koji je zaključen na temelju odredaba ranije važećeg Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika i namještenika u FBiH. Apelanti smatraju da je stupanjem na snagu Zakona o državnoj službi u FBiH, s primjenom od 1. siječnja 2005. godine, i Zakona o namještenicima koji je stupio na snagu 16. kolovoza 2005. godine, prestao važiti raniji Granski kolektivni ugovor koji je donesen na temelju članka 7. ranije važećeg Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika i namještenika u FBiH, budući da je stupanjem na snagu novog zakona otpala pravna osnova na temelju koje je zaključen raniji Granski kolektivni ugovor, te se predmetna potraživanja tužitelja mogu jedino raspraviti sukladno odredbama čl. 17. i 19. Općeg kolektivnog ugovora. Apelanti ukazuju na to da je odredbom članka 43. Zakona o državnoj službi, odnosno odredbom članka 45. Zakona o namještenicima u organima državne službe, propisano da se parametri za obračun plaće i drugih naknada utvrđuju kolektivnim ugovorom, ali apelanti pri tome ukazuju na okolnost da je nakon stupanja na snagu citiranih zakona zaključen samo Opći kolektivni ugovor 8. rujna 2005. godine i smatraju da su tužitelji svoja potraživanja mogli temeljiti samo na odredbama tog kolektivnog ugovora. Propustivši primijeniti važeće propise, redoviti sudovi su, prema mišljenju apelanata, otuđili njihovu imovinu suprotno Ustavu i zakonu, čime se narušava načelo mirnog uživanja imovine na način da se apelanti lišavaju imovine neophodne za njihovo zakonsko funkcioniranje. Također, apelanti ukazuju na to da je u konkretnom slučaju došlo do proturječnosti pravnih normi (antinomija) između prijašnjega specijalnog propisa i kasnijeg općeg, odnosno da je došlo do antinomije između višeg i općeg propisa, s jedne strane, i nižeg i specijalnog, s druge strane, pa ukazuju na to da, prema načelu zakonitosti, u konkretnom slučaju dolazi u obzir kriterij hijerarhije, odnosno vremenski kriterij lex posterior derogat legi priori prema kojem kasniji opći propis ukida raniji posebni propis.


30. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud u Tuzli je istakao da su navodi apelacije neutemeljeni, te je predložio da se apelacija odbije kao neutemeljena.

31. Kantonalni sudovi u Zenici i Sarajevu su u odgovoru na apelacije istakli da u cijelosti ostaju pri razlozima iz svojih presuda. Sudovi su naveli da u konkretnom slučaju nisu povrijeđena prava apelanata na koja se pozivaju u apelaciji, te su predložili da se apelacije odbiju kao neutemeljene.

32. U odgovoru na apelacije općinski sudovi u Zenici i Sarajevu su istakli da nisu povrijeđena ustavna prava apelanata, da u cijelosti ostaju pri obrazloženjima pobijanih presuda, te predlažu da se apelacije odbiju kao neutemeljene jer su pravilno tumačili i primijenili materijalno pravo.

33. U odgovoru na apelaciju tuženi (Tuzlanski kanton) je istakao da je u pobijanoj presudi pravilno primijenjen materijalni propis, odnosno da je pravilno redoviti sud zaključio da nakon 17. kolovoza 2005. godine, tj. nakon stupanja na snagu Zakona o namještenicima i Općeg kolektivnog ugovora (8. rujna 2005. godine), više nije bila moguća primjena odredaba Granskog

kolektivnog ugovora. Kako se apelantičin tužbeni zahtjev odnosi na razdoblje nakon stupanja na snagu Zakona o namještenicima i Općeg kolektivnog ugovora, pravilna je odluka da se odbije apelantičin tužbeni zahtjev za isplatu naknade za ishranu jer je provođenjem financijskog vještačenja utvrđeno da je apelantici naknada isplaćena sukladno odredbi članka 17. Općeg kolektivnog ugovora.

34. Tužitelji su, također, pobili navode iz apelacija ističući da su apelacije očito prima facie neutemeljene, jer ne postoji opravdan zahtjev apelanata u postupku, odnosno predočene činjenice u apelacijama ni na koji način ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje Ustavom zaštićenih prava na pravično suđenje i prava na imovinu, nasuprot navodima u apelacijama. Tužitelji smatraju neutemeljenim stav apelanata da je danom stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora (8. rujna 2005. godine) prestala primjena Granskog kolektivnog ugovora s obzirom na odredbe članka 3. stavak 3. Općeg kolektivnog ugovora, koji su i citirali. Također, tužitelji navode da je člankom 74. Granskog kolektivnog ugovora uređena mogućnost izmjena i dopuna kolektivnog ugovora, ali ne i njegov raskid ili prestanak u slučaju neusklađivanja sa Općim kolektivnim ugovorom. Tužitelji su na kraju istakli da Granski kolektivni ugovor nije otkazan ni na jedan propisani način i još uvijek je na snazi, te se pozivaju na stav Vrhovnog suda u Presudi broj 070-0-Rev-09-000366 od 23. ožujka 2010. godine, prema kojem se kolektivni ugovor ne može otkazati po općim pravilima građanskog prava o jednostranom otkazu ugovora sadržanim u odredbi članka 358. Zakona o obligacijskim odnosima, već samo na način propisan odredbama kolektivnog ugovora uz otkazni rok i uz razloge utvrđene kolektivnim ugovorom.


35. Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u FBiH ("Službene novine Federacije BiH" broj 13/98) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 7. Na prava, obveze i odgovornosti iz radnog odnosa, koja nisu

uređena ovim zakonom, primjenjuju se opći propisi o radu i kolektivni ugovori.

Članak 168. Odredbe članka 1. do 137. ovog zakona primjenjuju se i na

namještenike u organima uprave i službama za upravu, kao i na službenike i namještenike u službama organa zakonodavne vlasti, organa izvršne vlasti, organima sudske vlasti, tužiteljstvima, pravobraniteljstvima, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, zatvorima i u drugim institucijama kantona – županije, grada i općine, ako drugim federalnim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na službenike shodno se primjenjuju i na namještenike u federalnim organima uprave i federalnim ustanovama, kao i na službenike i namještenike u uredima i službama Parlamenta Federacije, Predsjednika i Dopredsjednika Federacije, Vladi Federacije, sudovima Federacije, Federalnom tužiteljstvu, Federalnom pravobraniteljstvu, Ombudsmanima i Federalnom vijeću za prekršaje i drugim institucijama Federacije, ako drugim federalnim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona o pravima i obvezama rukovoditelja organa uprave, njihovih zamjenika i rukovodećih službenika shodno se primjenjuju i na rukovoditelje, njihove zamjenike i rukovodeće službenike u uredima i službama organa i institucija iz stavka 2. ovog članka i u drugim federalnim organima i njihovim stručnim i drugim službama, ako drugim federalnim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primjenjuju se i na pripadnike oružanih snaga Federacije, ako federalnim zakonom i drugim federalnim propisima nije drukčije određeno.


36. Zakon o radu ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 43/99, 32/00 i 29/03) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 68. Plaće uposlenika utvrđuju se kolektivnim ugovorom,

pravilnikom o radu i ugovorom o radu. Članak 69. Kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu utvrđuje se

najniža plaća, te uvjeti i način njenog usklađivanja. Poslodavac kojeg obvezuje kolektivni ugovor ili pravilnik o

radu, ne može uposleniku obračunati i isplatiti plaću manju od plaće utvrđene kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

XV - KOLEKTIVNI UGOVORI Članak 111. Kolektivni ugovor može se sklopiti za teritoriju Federacije, za

područje jednog ili više kantona, određenu djelatnost, jednog ili više poslodavaca.

Članak 112. Na strani uposlenika kod sklapanja kolektivnog ugovora

može biti sindikat ili više sindikata, a na strani poslodavca može biti poslodavac, više poslodavaca ili udruga poslodavaca.

Ako je u pregovaranju i sklapanju kolektivnog ugovora zastupljeno više sindikata odnosno više poslodavaca, o sklapanju kolektivnog ugovora mogu pregovarati samo oni sindikati odnosno poslodavci koji imaju ovlaštenje od svakog pojedinačnog sindikata odnosno poslodavca, sukladno njihovim statutima.

Do utemeljenja udruge poslodavaca na strani poslodavca kod sklapanja kolektivnog ugovora iz članka 111. ovoga zakona može biti Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vlada Federacije), odnosno vlada kantona.

Članak 113. Kolektivni ugovor može se sklopiti na neodređeno ili

određeno vrijeme. Kolektivni ugovor sklapa se u pisanom obliku. Ako kolektivnim ugovorom nije drukčije određeno, nakon

isteka roka na koji je sklopljen, kolektivni ugovor primjenjivat će se do sklapanja novog kolektivnog ugovora.

Članak 114. Kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obveze strana koje

su ga sklopile, te prava i obveze iz radnog odnosa ili u svezi sa radnim odnosom, sukladno zakonu i drugim propisima.

Kolektivnim ugovorom uređuju se i pravila o postupku kolektivnog pregovaranja, sastav i način postupanja tijela ovlaštenih za mirno rješavanje kolektivnih radnih sporova.

Članak 115. Kolektivni ugovor je obvezan za strane koje su ga sklopile,

kao i za strane koje su mu naknadno pristupile. Članak 116. Ako postoji interes Federacije, federalni ministar može

proširiti primjenu kolektivnog ugovora i na druge pravne osobe za koje se ocijeni da je to potrebno, a koje nisu učestvovala u njegovom sklapanju ili mu nisu naknadno pristupile.

Prije donošenja odluke o proširenju važnosti kolektivnog ugovora, federalni ministar je obvezan zatražiti mišljenje sindikata, poslodavca ili više poslodavaca odnosno udruge poslodavaca, na koje se kolektivni ugovor proširuje.

Odluka o proširenju važnosti kolektivnog ugovora može se opozvati na način utvrđen za njezino donošenje.

Odluka o proširenju važnosti kolektivnog ugovora objavljuje se u "Službenim novinama Federacije BiH".

Članak 117. Na izmjene i dopune kolektivnih ugovora primjenjuju se

odredbe ovog zakona koje važe i za njihovo donošenje. Članak 118. Sklopljeni kolektivni ugovor, te njegove izmjene i dopune, za

teritoriju Federacije ili područje dva ili više kantona dostavljaju se

federalnom ministarstvu nadležnom za rad (u daljnjem tekstu: federalno ministarstvo), a svi ostali kolektivni ugovori dostavljaju se mjerodavnom tijelu kantona.

Postupak dostave kolektivnih ugovora iz stavka 1. ovoga članka federalnom ministarstvu odnosno mjerodavnom tijelu kantona, pravilnikom će propisati federalni ministar, odnosno mjerodavni kantonalni ministar.

Članak 119. Kolektivni ugovor, sklopljen za teritoriju Federacije,

objavljuje se u "Službenim novinama Federacije BiH", a za područje jednog ili vise kantona u službenom glasilu kantona.

Članak 120. Kolektivni ugovor može se otkazati na način i pod uvjetima

predviđenim tim kolektivnim ugovorom. Otkaz kolektivnog ugovora obvezno se dostavlja svim

ugovornim stranama. Članak 121. Strane kolektivnog ugovora mogu pred mjerodavnim sudom

zahtijevati zaštitu prava iz kolektivnog ugovora. 37. Kolektivni ugovor za službenike organa uprave i

sudske vlasti u FBiH ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 23/00 i 50/00) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 1. Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obveze

službenika (u daljnjem tekstu: službenik) iz rada i na temelju rada na koje se primjenjuju propisi o radnim odnosima, plaćama i drugim naknadama službenika u federalnim organima uprave, federalnim ustanovama i drugim federalnim institucijama, kantonalnim organima uprave, upravnim ustanovama i drugim kantonalnim institucijama i gradskim, odnosno općinskim službama za upravu (u daljnjem tekstu: organi uprave) na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija).

Članak 2. Propisom i općim aktima rukovoditelja organa uprave i

sudske vlasti, ne mogu se utvrditi manja prava službenika od onih koja su utvrđena ovim ugovorom.

Rukovoditelj organa uprave, sudske vlasti, službi ili drugih institucija iz članka 1. ovoga ugovora (u daljnjem tekstu: rukovoditelj organa uprave) će obezbijediti učešće Sindikata u pripremi i izradi prednacrta i nacrta propisa koji reguliraju oblast radno-pravnih odnosa službenika organa uprave.

a) Plaće Članak 24. Osnovna plaća službenika utvrđuje se množenjem

koeficijenta platnog razreda, odnosno grupacije poslova u kojoj je razvrstan s osnovicom za plaću.

Osnovica za obračun plaća utvrđivat će se pregovorima svaka tri mjeseca, na način i po postupku koji će utvrditi potpisnici ovoga ugovora, s tim da najniža plaća u organima uprave, ne može biti manja od 70 % prosječne neto plaće isplaćene po uposleniku u Federaciji u protekla tri mjeseca.

U slučaju povećanja troškova života ili inflacije veće od 5%, osnovica za utvrđivanje plaća može se utvrđivati i mjesečno.

Pored predlagača za utvrđivanje osnovice određene zakonom, kao ravnopravan partner sudjelovat će i Sindikat.

Članak 25. Plaća službenika obračunata sukladno članku 24. ovoga

ugovora, uvećava se za 05% za svaku godinu penzijskog staža, s tim da ukupno povećanje plaće po ovom osnovu ne može biti veće od 20 %.

Plaća se isplaćuje jedanput mjesečno za protekli mjesec i od jedne do druge isplate plaće ne može proći više od 30 dana.

c) Naknade na osnovu rada Članak 29.


Pored naknada na plaću utvrđenih zakonom, službeniku pripada naknada za prijevoz na posao i s posla, ishrana u tijeku rada (topli obrok) i regres za godišnji odmor.

Visinu naknada iz stavka 1. ovoga članka utvrđuju rukovoditelj organa uprave i Sindikat.

Članak 31. Službeniku pripada naknada za ishranu (topli obrok) u toku

rada, najmanje u iznosu od 2% prosječne plaće u Federaciji, prema posljednjem objavljenom statističkom podatku.

Članak 32. Službeniku pripada naknada plaće za korištenje godišnjeg

odmora (regres) najmanje u visini od 70 % njegove plaće ili najmanje u visini prosječne plaće isplaćene u Federaciji za prethodna tri mjeseca prije donošenja odluke o regresu, ako je to za službenika povoljnije.

Članak 71. Odredbe ovoga ugovora primjenjuju se i na službenike i

namještenike organa, službi i tijela iz članka 168. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine i druge službenike na koje se shodno primjenjuju odredbe tog zakona ili identičnih zakona kantona.

Članak 72. Ovaj ugovor se zaključuje na neodređeno vrijeme. 38. Zakon o državnoj službi u Federaciji Bosne i

Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" broj 29/03) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 43. Ostale naknade 1. Državni službenik ima pravo na naknadu za: a) troškove prijevoza na posao i sa posla; b) prehranu za vrijeme rada; c) regres za godišnji odmor; d) slučaj teže bolesti i naknadu koju u slučaju smrti državnog

službenika ili člana uže obitelji prima član njegove obitelji; e) troškove selidbe iz mjesta stalnoga prebivališta u mjesto

gdje ima službeni stan i natrag; f) troškove za naobrazbu; g) jubilarne nagrade; h) otpremninu pri odlasku u mirovinu. 2. Rukovodeći državni službenici čije je mjesto prebivališta

udaljeno više od 120 kilometara od mjesta organa državne službe u kojem obavljaju službenu dužnost imaju pravo u dvije naredne godine na naknadu troškova odvojenog života i smještaja u mjestu rada.

3. Vlada Federacije podzakonskim propisom utvrđuje kriterije i uvjete za ostvarivanje naknada iz stavka 1. ovoga članka.

4. Vlada Federacije i vlade kantona kolektivnim ugovorom u pregovoru sa sindikatom utvrđuju visinu naknada iz stavka 1. ovog članka.

XVI POGLAVLJE - ZAVRŠNE ODREDBE Članak 75. [...] Do uspostave Agencije, Odbora za prizive i donošenja

podzakonskih akata na temelju ovoga zakona, primjenjuje se Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 13/98) i podzakonski akti kojima su uređeni radno-pravni statusi državnih službenika u roku od najviše 12 mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovoga zakona.

Članak 76. Zakon o radnim odnosima i plaćama službenika u organima

uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 13/98), prestaje važiti sukladno odredbi stavka 5. članka 75. ovoga zakona.

Danom stupanja na snagu ovoga zakona propisi koji su u oprečnosti s odredbama ovoga zakona imaju se uskladiti sa ovim zakonom.

Članak 77. Ovaj zakon stupa na snagu narednoga dana od dana objave

u "Službenim novinama Federacije BiH". 39. Zakon o namještenicima u organima državne službe u

Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" broj 49/05) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 2. Na radno-pravni status namještenika u organima državne

službe primjenjuje se Zakon o radu ("Službene novine Federacije BiH", br. 43/99, 32/00 i 29/03) i drugi opći propisi o radu i kolektivni ugovori, osim u pitanjima koja su uređena ovim Zakonom.

5. Naknade Članak 45. Namještenik ima pravo na naknadu za: 1) troškove prijevoza na posao i sa posla; 2) ishranu za vrijeme rada; 3) regres za godišnji odmor; [...] 6) jubilarne nagrade: [...] Uvjeti za ostvarivanje naknada iz stavka 1. ovog članka

ustvrđuju se propisom Vlade Federacije koji se za ove naknade donosi za državne službenike na temelju Zakona o državnoj službi.

Visinu naknada iz stavka 1. ovog članka ugovaraju kolektivnim ugovorom sindikat, Vlada Federacije i vlade kantona.

Članak 80. Danom stupanja na snagu ovog Zakona prestaje važiti Zakon

o radnim odnosima i plaćama službenika u organima uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 13/98).

Članak 81. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u

"Službenim novinama Federacije BiH". 40. Opći kolektivni ugovor za teritoriju Federacije Bosne

i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" broj 54/05) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 1. Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obveze

poslodavaca i zaposlenika iz radnog odnosa ili u svezi sa radnim odnosom, plaće i naknade plaća, posebno najniža plaća, djelovanje i uvjeti rada sindikata, pravila o postupku kolektivnog pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora, sustav i način postupanja tijela ovlaštenih za mirno rješavanje kolektivnih radnih sporova, te štrajk.

Članak 2. Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se i primjenjuje na teritoriji

Federacije Bosne i Hercegovine. Kolektivni ugovor je obvezujući i važi za sva gospodarska

društva bez obzira na vlasničku strukturu kapitala u njima, organe uprave i službe za upravu, policiju, javne ustanove i druge pravne subjekte.

Samostalni sindikati za područja djelatnosti iz stavka 2. ovog članka zaključuju kolektivne ugovore sukladno ovom kolektivnom ugovoru i njihovim radnim i proizvodnim specifičnostima.

Članak 3. Ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorima na

razini kantona, kolektivnim ugovorima za područja djelatnosti, pravilnikom o radu i ugovorom o radu, ne mogu se utvrditi manja prava od prava utvrđenih u Zakonu o radu ("Službene novine Federacije BiH" br. 43/99, 32/00 i 29/03) i drugim zakonima kojima se reguliraju prava po osnovu rada.


Kolektivnim ugovorima na razini područja djelatnosti, pravilnicima o radu i ugovorima o radu, ne mogu se utvrditi manja prava za zaposlenike od prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom.

Ako je neko pravo iz radnog odnosa različito uređeno ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorom na razini kantona, kolektivnim ugovorom za područje djelatnosti, pravilnikom o radu, ugovorom o radu ili zakonom, primjenjuje se za zaposlenika najpovoljnije pravo, osim u slučaju članka 8. stavak 3. ovog kolektivnog ugovora.

Članak 4. Poslodavci su dužni pridržavati se odredbi ovog kolektivnog

ugovora i kolektivnih ugovora kantona, područja djelatnosti i u skladu s njima donijeti pravilnik o radu i zaključiti ugovor o radu sa zaposlenicima.

Poslodavac mora omogućiti zaposleniku prije stupanja na rad da se upozna sa propisima o radnim odnosima, organizacijom rada i zaštitom na radu.

Poslodavac je dužan na prikladan način zaposlenicima učiniti dostupnim [...] kolektivne ugovore i pravilnik o radu.

Članak 17. Poslodavac je obvezan zaposleniku osigurati ishranu u toku

radnog vremena (topli obrok). Ukoliko poslodavac ne osigurava ishranu, zaposleniku se

isplaćuje mjesečna naknada u iznosu od najmanje 20% prosječne neto plaće isplaćene u Federaciji BiH, prema posljednjim objavljenim podacima Federalnog zavoda za statistiku.

Članak 19. Zaposlenik ima pravo na regres za korištenje godišnjeg

odmora u visini najmanje 50% prosječne neto plaće svih zaposlenih ostvarene kod poslodavca u mjesecu koji prethodi isplati regresa, pod uvjetom da privredni subjekt – poslodavac nije prethodnu poslovnu godinu završio sa gubitkom.

Članak 30. Postupak kolektivnog pregovaranja i zaključivanja

kolektivnih ugovora može pokrenuti svaka ugovorna strana utvrđena u Zakonu o radu.

Postupak iz stavka 1. ovog članka pokreće se pismenim putem.

Članak 39. Samostalni sindikati područja djelatnosti udruženi u Savez

samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine zaključivat će kolektivne ugovore za područje djelatnosti u kojoj djeluju sa odgovarajućim resornim ministarstvima Vlade Federacije Bosne i Hercegovine i odgovarajućim udruženjima poslodavaca područja djelatnosti udruženih u Udruženje poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine.

Usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora područja djelatnosti izvršit će se u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora.

Članak 44. Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu narednog dana od

dana objave u "Službenim novinama Federacije BiH". Stupanjem na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da

važi Opći kolektivni ugovor za teritoriju Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 19/00) i Privremeni ugovor o pristupanju udruženja poslodavaca u FBiH općem kolektivnom ugovoru za teritoriju Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 23/02).

41. Zakon o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 53/03, 73/05 i 19/06) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 211. Pogrešna primjena materijalnog prava postoji kad sud nije

primijenio odredbu materijalnog prava koju je trebao primijeniti ili kad takvu odredbu nije pravilno primijenio.

Članak 221. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom dijelu

u kojem se pobija žalbom, u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na primjenu materijalnog prava i povrede odredaba parničnog postupka koje se odnose na stranačku sposobnost i zastupanje.

VI. Dopustivost

42. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

43. Ustavni sud podsjeća na svoj stav da državni organi i javna vlast kao sudionici sudskih postupaka ne uživaju prava iz Europske konvencije, ali da uživaju garancije prava na pravičan postupak i prava na imovinu iz članka II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 39/03 od 27. veljače 2004. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/04). Imajući u vidu navedeno, a s obzirom na to da su apelanti Zeničko-dobojski kanton i Kanton Sarajevo nositelji javne vlasti, Ustavni sud će ispitati navode apelanata u odnosu na njihova ustavna prava na pravično suđenje, pravo na imovinu i pravo na nediskriminaciju iz članka II/3.(e) i (k) i članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine.

44. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je apelant primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

45. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijama su presude kantonalnih i općinskih sudova iz izreke ove odluke, protiv kojih nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijane presude apelantica i apelanti primili su u razdoblju od 15. listopada 2008. godine do 22. ožujka 2011. godine, a apelacije su podnesene od 27. listopada 2008. godine do 20. svibnja 2011. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacije ispunjavaju i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nisu očito (prima facie) neutemeljene, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacije nisu dopustive.

VII. Meritum

46. Apelanti Zeničko-dobojski kanton i Kanton Sarajevo pobijaju navedene presude kantonalnih i općinskih sudova tvrdeći da su im tim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine, pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine, te pravo na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine. Apelantica pobija presudu Kantonalnog suda u Tuzli tvrdeći da su joj tom presudom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.


47. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. 48. U konkretnom slučaju, radi se o postupcima u kojima su

utvrđivana "građanska prava i obveze" apelantice kao tužiteljice i apelanata Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo kao tuženih u sporovima iz radnih odnosa, pa je članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine primjenjiv u odnosu na apelante kao nositelje javne vlasti (Zeničko-dobojski kanton i Kanton Sarajevo), a članak


II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. stavak 1. Europske konvencije u odnosu na apelanticu kao fizičku osobu.

49. Ustavni sud zapaža da se ključni apelacioni navodi tiču primjene prava, odnosno načina na koji su redoviti sudovi primijenili propise koji se tiču ostvarivanja potraživanja iz radnog odnosa (razlika plaće, topli obrok i regres) u kontekstu primjene odredaba Granskog kolektivnog ugovora zaključenog 11. travnja 2000. godine nakon stupanja na snagu Zakona o državnoj službi u Federaciji BiH (stupio na snagu 1. siječnja 2005. godine), Zakona o namještenicima (stupio na snagu 17. kolovoza 2005. godine) i zaključenja novog Općeg kolektivnog ugovora (stupio na snagu 8. rujna 2005. godine) prilikom donošenja pobijanih presuda iz dispozitiva ove odluke u postupku koji je apelantica pokrenula protiv tuženog Tuzlanskog kantona, odnosno u postupcima koji su pokrenuli tužitelji protiv apelanta Zeničko-dobojskog kantona i apelanta Kantona Sarajevo.

50. U vezi s tim, Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da, prema praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) i Ustavnog suda, zadaća ovih sudova nije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadaća redovitih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadaća Ustavnog suda je ispitati jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska.

Meritum u odnosu na apelantičine navode

51. U obrazloženju presude nadležnog Kantonalnog suda u Tuzli kojom je odbijen kao neutemeljen tužbeni zahtjev apelantice kao tužiteljice, koji se odnosio na potraživanja za topli obrok nakon 8. rujna 2005. godine, navedeno je da apelantica svoj tužbeni zahtjev za isplatu razlike toplog obroka temelji isključivo na odredbi članka 31. Granskog kolektivnog ugovora zaključenog 11. travnja 2000. godine, a prvostupanjski sud je, temeljeći svoju odluku na pravnom stavu da je Vlada tuženog Sporazumom od 2. travnja 2002. godine pristupila tom ugovoru, udovoljio tužbenom zahtjevu. Kantonalni sud u Tuzli se pozvao na Odluku Ustavnog suda broj AP 1315/06 od 8. studenoga 2007. godine, navodeći da je Ustavni sud iskazao stav da Sporazum koji je zaključila Vlada Tuzlanskog kantona 2. travnja 2002. godine sa Samostalnim sindikatom službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH nema pravnu snagu jer nije nikada objavljen u "Službenim novinama Tuzlanskog kantona" zbog čega se ne može ni tvrditi da je Vlada Tuzlanskog kantona potpisivanjem tog Sporazuma pristupila Granskom kolektivnom ugovoru uz odgođeno primjenjivanje njegovih pojedinih odredaba. Također je Kantonalni sud u Tuzli obrazložio da donošenjem i stupanjem na snagu Zakona o namještenicima i novog Općeg kolektivnog ugovora prestaje postojati pravna praznina da bi se i dalje primjenjivale odredbe Granskog kolektivnog ugovora u pogledu utvrđivanja visine naknade za predmetno potraživanje iz radnog odnosa za utuženo razdoblje nakon 8. rujna 2005. godine i da se potraživanja za razdoblje nakon 8. rujna 2005. godine mogu jedino raspraviti sukladno odredbama Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine.

52. U konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da je Kantonalni sud u Tuzli u obrazloženju pobijane odluke dao detaljne, jasne i precizne razloge zašto se na apelantičina potraživanja koja se odnose na navodno manje isplaćene naknade za ishranu (topli obrok) za razdoblje od siječnja 2006. godine zaključno sa kolovozom 2007. godine treba primijeniti Opći

kolektivni ugovor koji je stupio na snagu 8. rujna 2005. godine a ne Granski kolektivni ugovor zaključen 11. travnja 2000. godine.

53. Naime, Ustavni sud podsjeća na svoju Odluku o dopustivosti i meritumu broj AP 1315/06 od 8. studenoga 2007. godine (objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 6/08) i načela usvojena u navedenoj odluci. U navedenoj odluci apelantice su protiv Tuzlanskog kantona pokrenule radni spor pred nadležnim sudom radi isplate razlike regresa za 2002, 2003. i 2004. godinu, dakle za razdoblje prije stupanja na snagu Zakona o namještenicima i novog Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine. U predmetnom postupku je sporno pitanje bila pravna narav, odnosno pravna valjanost Sporazuma o uređenju odnosa u primjeni Granskog kolektivnog ugovora za službenike u organima uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH zaključenog između Vlade Tuzlanskog kantona i Samostalnog sindikata službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH.

54. U navedenoj odluci Ustavni sud je istakao da je Tuzlanski kanton, i prema Zakonu o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine iz 1998. godine, a pogotovo prema Zakonu o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave Tuzlanskog kantona iz 2002. godine, bio dužan zaključiti, odnosno pristupiti zaključenom Granskom kolektivnom ugovoru kako bi uposlenicima u organima uprave i drugim tijelima te sudskim vlastima na području Tuzlanskog kantona omogućio da ostvare prava iz radnog odnosa koja su im garantirana Granskim kolektivnim ugovorom, među kojima je i pravo na regres koji je garantiran i samim Zakonom o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave Tuzlanskog kantona. Ustavni sud je, dalje, u citiranoj Odluci broj AP 1315/06 konstatirao da je Vlada Tuzlanskog kantona, umjesto da pristupi Granskom kolektivnom ugovoru, tj. da ga prihvati u tekstu u kojem je zaključen, 2. travnja 2002. godine sa Samostalnim sindikatom službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji BiH zaključila Sporazum kojim uređuje pitanja provođenja i primjenjivanja u praksi Granskog kolektivnog ugovora, koja se odnose na plaće i naknade po osnovi rada za područje Tuzlanskog kantona. Međutim, Ustavni sud je u citiranoj odluci zapazio da navedeni Sporazum nije nikada objavljen u "Službenim novinama Tuzlanskog kantona", te zaključio da on, budući da nije objavljen, nema pravnu snagu, te se time ne može ni tvrditi da je Vlada Tuzlanskog kantona pristupila Granskom kolektivnom ugovoru. Kako je zaključio Ustavni sud u citiranoj odluci, postoji zakon koji garantira pravo na regres ali visina regresa koja je trebala biti utvrđena odlukom Vlade Tuzlanskog kantona sukladno Granskom kolektivnom ugovoru nije utvrđena, te je u vezi sa određivanjem visine regresa postojala pravna praznina. Ustavni sud je u navedenoj odluci podsjetio i na svoju odluku o dopustivosti i meritumu u predmetu broj AP 2587/05 od 23. svibnja 2007. godine u kojoj je u sličnoj situaciji, u vezi sa postojanjem pravne praznine, zaključio: "Činjenica da je javna vlast propustila ispuniti svoje obaveze dovela je do apsurdne situacije u kojoj je Kantonalni sud usvojio stav da posljedice nečinjenja i neispunjavanja postavljenih obaveza javnih vlasti treba snositi apelant".

55. Dakle, u Odluci broj AP 1315/06 Ustavni sud je izrazio stav o postojanju pravne praznine u vezi sa određivanjem visine naknade iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Tuzlanskom kantonu za razdoblje do 8. rujna 2005. godine (kada je stupio na snagu Opći kolektivni ugovor), koja ne može imati izravan štetni utjecaj na ostvarivanje zagarantiranih prava uposlenika na isplatu tih naknada, te zaključio da postoji povreda prava na pravično suđenje u situaciji kada je redoviti sud odbio tužbene zahtjeve za isplatu regresa pozivajući se na to da ne postoje propisi kojim se utvrđuje visina regresa iako je samo pravo na regres utvrđeno zakonom.


56. Imajući u vidu utvrđena načela o postojanju pravne praznine u vezi sa određivanjem visine naknade iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Tuzlanskom kantonu za razdoblje do 8. rujna 2005. godine, Ustavni sud smatra sasvim jasnim i argumentiranim stav Kantonalnog suda u Tuzli da stupanjem na pravnu snagu Općeg kolektivnog ugovora 8. rujna 2005. godine, kojim je regulirana visina naknada iz radnog odnosa, ne postoji više pravna praznina u pogledu utvrđivanja visine naknade za plaće, naknade za topli obrok i regres, te se za ta potraživanja koja su nastala nakon 8. rujna 2005. godine trebaju primijeniti propisi koji su bili na snazi u vrijeme nastanka potraživanja, odnosno relevantne odredbe Općeg kolektivnog ugovora.

57. U konkretnom slučaju, člankom 17. Općeg kolektivnog ugovora u vezi sa člankom 45. Zakona o namještenicima reguliran je i način utvrđivanja visine naknade za ishranu (topli obrok) pa je apelantici naknada za topli obrok za razdoblje od siječnja 2006. godine do kolovoza 2007. godine obračunata prema navedenim odredbama zakona i Općeg kolektivnog ugovora. Ustavni sud smatra da su neprihvatljivi apelantičini navodi o tome da je u njezinom slučaju proizvoljno primijenjeno materijalno pravo, budući da je Kantonalni sud u Tuzli jasno i argumentirano obrazložio da u konkretnom slučaju za apelantičina potraživanja za utuženo razdoblje od siječnja 2006. godine zaključno sa kolovozom 2007. godine više ne postoji pravna praznina u pogledu utvrđivanja visine naknade za topli obrok i da se ne mogu primijeniti odredbe članka 31. Granskog kolektivnog ugovora već isključivo relevantne odredbe Općeg kolektivnog ugovora. Štoviše, članak 31. Granskog kolektivnog ugovora nije moguće u Tuzlanskom kantonu primijeniti ni pozivajući se na stavak 3. članka 3. Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine (kao povoljnijeg) budući da je Tuzlanski kanton Granski kolektivni ugovor primjenjivao kako bi popunio pravnu prazninu utvrđenu odlukom Ustavnog suda BiH, a ne zbog toga što je pristupio Granskom kolektivnom ugovoru ili što ga je taj ugovor na bilo koji način obvezivao.

58. Na temelju izloženog, Ustavni sud smatra da Kantonalni sud u Tuzli nije na arbitraran način primijenio odgovarajuće pozitivne propise i da takva primjena prava ne predstavlja kršenje apelantičinog prava na pravično suđenje. U presudi su navedeni potrebni razlozi za njezino donošenje i dana su detaljna, jasna i iscrpna obrazloženja odluke. Također, ne postoje drugi elementi koji bi ukazivali na to da je postupak bio nepravičan, a apelantica nije pobila nijednu procesnu radnju u postupku donošenja pobijane odluke.

59. Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nisu povrijeđena apelantičina prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

Pravo na imovinu

60. Apelantica ističe da joj je pobijanim odlukama povrijeđeno i pravo na imovinu. Budući da se apelantičine tvrdnje o kršenju ovog prava temelje na navodima koji su već razmotreni u okviru prava na pravično suđenje, te kako uz apelaciju nije dostavljen bilo kakav dokaz koji bi mogao ukazati na kršenje ovog prava, Ustavni sud zaključuje da su i navodi o kršenju prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, također, neutemeljeni.

Meritum u odnosu na navode apelanta Zeničko-dobojskog kantona i apelanta Kantona Sarajevo

61. Ustavni sud prije razmatranja navoda apelanta Zeničko-dobojskog kantona i apelanta Kantona Sarajevo primjećuje da su, u smislu članka 7. Zakona o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u Federaciji BiH, Samostalni sindikat kao predstavnik službenika organa uprave i sudske vlasti u Federaciji

BiH, s jedne strane, i Vlada Federacije BiH uz prethodno pribavljenu suglasnost na usuglašeni tekst prijedloga Granskog kolektivnog ugovora Vlade apelanta Zeničko-dobojskog kantona (Rješenje broj 04-1-12-116/98 od 9. listopada 1998. godine), Vlade apelanta Kantona Sarajevo (Odluka broj 02-012-61/98 od 25. lipnja 1998. godine), Vlade Unsko-sanskog kantona, Vlade Bosansko-podrinjskog kantona i Vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona kao poslodavaca, s druge strane, 11. travnja 2000. godine zaključili Granski kolektivni ugovor. Dakle, za razliku od Vlade Tuzlanskog kantona, vlade apelanata Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo dale su suglasnost na usuglašeni tekst prijedloga Granskog kolektivnog ugovora, tako da u vezi sa određivanjem visine naknade namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Zeničko-dobojskom kantonu i Kantonu Sarajevu iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) za razdoblje do 8. rujna 2005. godine, kada je stupio na snagu novi Opći kolektivni ugovor, nije bilo pravne praznine kao u slučaju Tuzlanskog kantona, što je Ustavni sud elaborirao u prethodnim točkama ove odluke.

62. Razmatrajući navode apelanata da su sudovi u prvostupanjskom postupku (Općinski sud u Sarajevu i Općinski sud u Zenici) i sudovi u drugostupanjskom postupku (Kantonalni sud u Zenici i Kantonalni sud u Sarajevu) povrijedili njihovo pravo na pravično suđenje proizvoljnom primjenom materijalnog prava, Ustavni sud podsjeća na stav izražen u točki 50. ove odluke.

63. Ustavni sud zapaža da su redoviti sudovi uzeli u obzir sve relevantne okolnosti konkretnih slučajeva, utvrdili relevantno činjenično stanje, odlučujući da se u konkretnom slučaju treba primijeniti Granski kolektivni ugovor, a ne bilo koji drugi propis, zbog kojih razloga su tužbeni zahtjevi tužitelja usvojeni.

64. U obrazloženju presuda, kojima su u cijelosti usvojeni tužbeni zahtjevi tužitelja kao fizičkih osoba, nadležni sudovi u Zenici i Sarajevu su, u odnosu na predmetna potraživanja za razdoblje od 8. rujna 2005. godine, prvenstveno naveli da ta prava proizlaze iz odredbe članka 45. Zakona o namještenicima a da su ranije ova pitanja bila regulirana Zakonom o radnim odnosima i plaćama službenika organa uprave u FBiH, koji se primjenjivao do kolovoza 2005. godine. Sudovi su istakli da je točno da je odredbom članka 2. novog Općeg kolektivnog ugovora predviđeno da se on primjenjuje na teritoriju FBiH i da je obvezujući za sva gospodarska društva, organe uprave, policiju, javne ustanove i ostale pravne osobe, te da je odredbama iz čl. 14, 17. i 19. regulirano pitanje naknade plaće, toplog obroka i regresa, ali da se u konkretnim slučajevima trebaju primijeniti odredbe Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine. Prema ocjeni sudova, zaključenjem i stupanjem na snagu novog Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine nije stavljen izvan snage Granski kolektivni ugovor iz 2000. godine. Činjenica da postojeći kolektivni ugovori nisu usklađeni sa novim Općim kolektivnim ugovorom ne može biti na štetu tužitelja, niti imati utjecaj na njihova prava. U prilog argumentaciji za usvajanje tužbenih zahtjeva, sudovi su se pozvali na odredbe članka 113. st. 1. i 3. Zakona o radu FBiH, kojima je propisano da se kolektivni ugovor može zaključiti na neodređeno i određeno vrijeme i da će se, ako kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno, nakon isteka roka na koji je zaključen, kolektivni ugovor primjenjivati do zaključivanja novog kolektivnog ugovora. S obzirom na to da je Granski kolektivni ugovor iz 2000. godine zaključen na neodređeno vrijeme, redoviti sudovi su zaključili da se on treba primjenjivati do zaključenja novog granskog kolektivnog ugovora, u smislu citiranih odredaba Zakona o radu, pa je, stoga, neutemeljena tvrdnja apelanata (nositelja javne vlasti) da je stupanjem na snagu novog Općeg kolektivnog ugovora iz 2005. godine prestala primjena Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine. Također su istakli da okolnost da je člankom 39. Općeg kolektivnog ugovora propisano da će se usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora za područja djelatnosti, tj. granskih ugovora,


izvršiti u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora, nije od značaja za primjenu Granskog kolektivnog ugovora, jer ne predviđa posljedice nepostupanja prema toj odredbi. Svoju odluku o visini potraživanja tužitelja, koju su dosudili tužiteljima pojedinačno, redoviti sudovi su obrazložili da su tu visinu utvrdili ocjenom i prihvaćanjem kao objektivnih i stručnih nalaza vještaka ekonomske odnosno financijske struke, prema kojima je apelant, primjenjujući svoje propise, u spornom razdoblju isplatio tužiteljima plaću, naknadu za ishranu u tijeku rada (topli obrok) i naknadu za korištenje godišnjeg odmora (regres) i druge dosuđene naknade u visini manjoj od propisane relevantnim odredbama Granskog kolektivnog ugovora.

65. Ustavni sud smatra da su neprihvatljivi navodi apelanata Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo o tome da je proizvoljno primijenjeno materijalno pravo, budući da su općinski i kantonalni sudovi jasno i argumentirano obrazložili da se u konkretnom slučaju na potraživanja tužitelja koja se odnose na razliku neisplaćene plaće, naknade za godišnji odmor (regres) i naknade za ishranu u tijeku rada (topli obrok) za razdoblje od 8. rujna 2005. godine, trebaju primijeniti odredbe Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine a ne odredbe Općeg kolektivnog ugovora koji je stupio na snagu 8. rujna 2005. godine.

66. Naime, Ustavni sud zapaža da je člankom 44. stavak 2. novog Općeg kolektivnog ugovora propisano da njegovim stupanjem na snagu prestaje važiti raniji Opći kolektivni ugovor za teritorij Federacije BiH, dok je člankom 39. stavak 2. Općeg kolektivnog ugovora propisano da će se usklađivanje postojećih kolektivnih ugovora područja djelatnosti izvršiti u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora. Dakle, prijelazne i završne odredbe novog Općeg kolektivnog ugovora ne propisuju da njegovim stupanjem na snagu prestaju važiti postojeći granski kolektivni ugovori niti izostanak usklađivanja granskih kolektivnih ugovora u roku propisanom odredbom članka 39. stavak 2. Općeg kolektivnog ugovora može imati za pravnu posljedicu prestanak važenja tih granskih kolektivnih ugovora. Ustavni sud napominje da kolektivni ugovor ima karakteristike ugovora jer ga dobrovoljno sklapaju ugovorne strane i njime uređuju međusobne odnose, ali ima i karakteristike propisa jer uređuje prava trećih, tj. radnika tako što im garantira minimum prava ispod kojeg se ne može ići prilikom obračuna i isplate plaća i drugih prava iz radnog odnosa, što mu je i najvažnija svrha, te se obvezno mora i objaviti, što je također karakteristika propisa. Dalje, Ustavni sud zapaža da su Granski kolektivni ugovor potpisali ovlašteni predstavnici apelanata, da je on objavljen u "Službenim novinama Federacije BiH" broj 23/00 od 24. lipnja 2000. godine i da je stupio na pravnu snagu 25. lipnja 2000. godine od kada se mora primjenjivati kao mjerodavno pravo. Predmetni Granski kolektivni ugovor zaključen je na neodređeno vrijeme (članak 72) i važi sve do momenta dok se ugovorne strane ne dogovore o njegovoj izmjeni ili prestanku jer se i kolektivni ugovor zaključen na određeno vrijeme primjenjuje do zaključenja novog kolektivnog ugovora, osim ukoliko je drugačije određeno (članak 113. Zakona o radu). S obzirom na to da je predmetni Granski kolektivni ugovor zaključen na neodređeno vrijeme, u smislu navedenih zakonskih odredaba, još je na snazi, a sukladno načelu povoljnosti izraženom u članku 3. stavak 3. novog Općeg kolektivnog ugovora, na potraživanja tužitelja nastala nakon 8. rujna 2005. godine primijenjene su odredbe čl. 24, 31. i 32. Granskog kolektivnog ugovora kao najpovoljnije pravo za uposlenike.

67. Na temelju izloženog, te imajući u vidu da u vezi sa određivanjem visine naknade namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Zeničko-dobojskom kantonu i Kantonu Sarajevo iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) za razdoblje do 8. rujna 2005. godine, kada je stupio na snagu novi Opći kolektivni ugovor, nije bilo pravne praznine kao u slučaju Tuzlanskog kantona,

Ustavni sud smatra da su i odlučivanja sudova vezano za primjenu prava u konkretnoj situaciji morala biti različita.

68. Ustavni sud smatra da kantonalni sudovi u Zenici i Sarajevu, te općinski sudovi u Zenici i Sarajevu nisu na arbitraran način primijenili odgovarajuće pozitivne propise i da takva primjena prava ne predstavlja kršenje prava apelanata na pravično suđenje. U presudama su navedeni potrebni razlozi za njihovo donošenje i dana su detaljna, jasna i iscrpna obrazloženja odluka. Također, ne postoje drugi elementi koji bi ukazivali na to da je postupak bio nepravičan, a apelanti nisu pobili nijednu procesnu radnju u postupku donošenja pobijanih odluka.

69. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nije povrijeđeno pravo apelanata na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine.

Ostali navodi

70. Imajući u vidu da se i navodi o povredi prava na imovinu i prava na nediskriminaciju u biti svode na pogrešnu primjenu materijalnog prava, te imajući u vidu da je ocjena ovih navoda dana prilikom razmatranja navoda o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno ispitivati navode apelanata u vezi sa povredom prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine, te prava na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine.

VIII. Zaključak

71. Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđeno apelantičino pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije u situaciji kada je drugostupanjski sud preinačio prvostupanjsku odluku i odbio apelantičin tužbeni zahtjev kojim je tražila da joj se naknada za ishranu u tijeku rada (topli obrok) za razdoblje nakon stupanja na snagu Općeg kolektivnog ugovora (8. rujan 2005. godine) isplati prema odredbama Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine, budući da Tuzlanski kanton nije zaključio niti pristupio Granskom kolektivnom ugovoru iz 2000. godine (Odluka Ustavnog suda broj AP 1315/06), a pravna praznina koja je postojala u vezi sa određivanjem visine naknade iz radnog odnosa (plaće, regres, topli obrok) namještenicima organa uprave i sudske vlasti u Tuzlanskom kantonu popunjena je stupanjem na snagu Općeg kolektivnog ugovora koji je stupio na pravnu snagu 8. rujna 2005. godine, kojim je utvrđena visina navedenih naknada.

72. Ustavni sud, također, zaključuje da ne postoji povreda prava apelanata Zeničko-dobojskog kantona i Kantona Sarajevo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine kada su redoviti sudovi uzeli u obzir sve relevantne okolnosti konkretnih slučajeva, utvrdili relevantno činjenično stanje, te dali jasno i precizno obrazloženje zašto se na potraživanja tužitelja iz radnog odnosa, nastala nakon 8. rujna 2005. godine, kao povoljniji propis za uposlenike trebaju primijeniti relevantne odredbe Granskog kolektivnog ugovora iz 2000. godine, koji je još uvijek na snazi, a ne odredbe novog Općeg kolektivnog ugovora od 8. rujna 2005. godine.

73. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

74. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Prof. dr. Miodrag Simović, v. r.

491 Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија,

у предмету број АП 758/09, рјешавајући апелацију НИГД "Дневне независне новине" Бањалука, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2


и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Миодраг Симовић, предсједник Валерија Галић, потпредсједница Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 18. априла 2012. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација НИГД "Дневне

независне новине" Бањалука поднесена против Пресуде Врховног суда Републике Српске број 118-0-Рев-06-000 278 од 27. новембра 2008. године.



1. НИГД "Дневне независне новине" Бањалука (у даљњем тексту: апелант), ког заступа Горан Бубић, адвокат из Бањалуке, поднио је 11. марта 2009. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд) број 118-0-Рев-06-000 278 од 27. новембра 2008. године. Апелант је допунио апелацију 16. јануара 2012. године.


2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Врховног суда, Окружног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Окружни суд), Основног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Основни суд) и Зорана Зрнића (у даљњем тексту: тужилац) затражено је 12. јуна 2009. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Врховни и Окружни суд су доставили одговоре на апелацију 25. јуна и 2. јула 2009. године. Тужилац је доставио одговор на апелацију 2. јула 2009. године. Основни суд није доставио одговор на апелацију.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори Врховног суда, Окружног суда и тужиоца достављени су апеланту 29. септембра 2009. године.


5. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

6. Пресудом Основног суда број П-2001/00 од 6. новембра 2002. године апелант је обавезан да тужиоцу на име накнаде штете због објављивања неистините информације исплати износ од 10.000,00 КМ са затезном законском каматом од дана пресуђивања у предметној правној ствари па до исплате, све у року од 15 дана по правоснажности пресуде и под пријетњом принудног извршења. Апелант је обавезан да, у складу са одредбама Закона о јавном информисању, објављивањем у свом листу на свој трошак изврши исправку информације како је то ближе наведено у диспозитиву пресуде. Апелант је обавезан да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износу од 3.550 КМ, као и трошкове од 500 КМ на име судских такси, са законском затезном каматом од пресуђивања у предметној правној ствари па до исплате, све у року од 15 дана по правоснажности ове пресуде и под пријетњом принудног извршења (став 6).

7. Против пресуде Основног суда апелант је поднио жалбу коју је Окружни суд Пресудом број Гж-171/03 од 21. септембра 2005. године уважио, те преиначио пресуду Основног суда тако што је у цијелости одбијен тужиочев тужбени захтјев.

8. Против пресуде Окружног суда тужилац је изјавио ревизију коју је Врховни суд Пресудом број 118-0-Рев-06-000 278 од 27. новембра 2008. године дјелимично уважио, пресуду Окружног суда преиначио тако што је апелантову жалбу дјелимично уважио и првостепену пресуду преиначио у односу на накнаду нематеријалне штете тако што је износ од 10.000,00 КМ снизио на износ од 8.000,00 КМ, док је апелантова жалба у осталом дијелу одбијена и првостепена пресуда у преосталом дијелу (ставови од 2 до 6) потврђена. У преосталом дијелу ревизија је одбијена. Апелант је обавезан да надокнади тужиоцу трошкове поступка ревизије у износу од 1.440,00 КМ у року од 15 дана под пријетњом принудног извршења.

9. У образложењу пресуде се наводи да је, према оцјени Врховног суда, другостепена пресуда резултат погрешне примјене материјалног права. Истакнуто је да је слобода изражавања као једно од Уставом и законом гарантованих права предвиђена чланом V Устава Босне и Херцеговине, према ком сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају права и слободе. Слобода изражавања је право гарантовано чланом 13 Устава Републике Српске и чланом 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција).

10. Врховни суд је навео да је чланом 5 став 2 Закона о јавном информисању прописана дужност јавних гласила да истинито, објективно и благовремено обавјештавају јавност. Према одредби члана 35 став 2 тог закона, ако јавно гласило објави неистиниту информацију којом се нарушава углед и интерес правног или физичког лица на ког се информација односи или којом се вријеђа његово достојанство, заинтересовано правно или физичко лице има право на тужбу надлежном суду за накнаду штете против оснивача, главног и одговорног уредника и аутора информације. Даље је наведено да је чланом 199 Закона о облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО) прописано да у случају повреде права личности суд може наредити на трошак штетника објављивање пресуде односно исправке или наредити да штетник повуче изјаву којом је повреда учињена или што друго чиме се може остварити сврха која се постиже накнадом.

11. Врховни суд је истакнуо да је апелант у свом дневном листу "Дневне независне новине" Бањалука од 15. јула 1997. године објавио текст под насловом "Оптужено 12 разбојника" и поднасловом "Крали и тукли наше грађане повратнике из Њемачке", а највише "радили по групама". Међутим, из Оптужнице Основног јавног тужилаштва у Бањалуци број КТ-91/96 од 22. августа 1996. године не произилазе ови наводи јер је њоме тужилац оптужен за кривично дјело прикривања. Према мишљењу Врховног суда, апелант је објавио неистинит садржај оптужнице Основног јавног тужилаштва у Бањалуци из које је црпио податке за објављивање наведеног чланка јер је супротно садржају спорног текста у наведеној оптужници под ред. бројем IX наведено: "[…] да је тужилац оптужен што је у септембру 1995. године у Бањалуци од окривљеног Ж. Ш. купио за 150 DM бушилицу марке 'Мекабо' иако је с обзиром на ниску купопродајну цијену морао знати да је прибављена кривичним дјелом и да је тиме починио кривично дјело прикривања из члана 165. став 2. КЗРС". На наведени начин, према оцјени Врховног суда, апелант је, у смислу одредбе члана 154 став 1 и члана 158 ЗОО-а, одговоран за објављивање неистинитих навода у објављеном тексту.


12. Према томе, Врховни суд је нашао да је објављивањем предметног чланка у јавности апелант објавио неистиниту информацију којом је нарушен тужиочев углед у породици и у друштвеној средини којој припада. Неистинита информација се односи на врсту кривичног дјела за које је у апелантовом дневном листу наведено да је оптужен тужилац заједно са групом која је оптужена за извршење кривичног дјела тешких случајева разбојничке крађе из чл. 150 и 151 КЗРС, а не да је оптужен за кривично дјело прикривања. Истакнуто је да се кривично дјело прикривања и кривично дјело разбојништва и разбојничке крађе, иако спадају у исту врсту кривичних дјела (кривична дјела против имовине), разликују по својој тежини, а и по правним посљедицама које настају њиховим извршавањем. Стога, супротно становишту другостепеног суда, а према оцјени Врховног суда, предметни текст садржи неистините информације о тужиочевој личности, које су га објављивањем у дневном листу туженог приказале јавности у негативном свјетлу (да је оптужен за кривично дјело разбојништва, тешке разбојничке крађе и тешке крађе) а не у свјетлу у каквом га је оптужница приказала.

13. Истакнуто је да је приликом одмјеравања висине накнаде тужиоцу за овај вид штете Врховни суд водио рачуна о томе да је апелантов дневни лист у ком је објављен спорни чланак већег тиража и доступан на ширем подручју у оба ентитета у држави БиХ чиме је доступан великом броју читалаца. Даље је Врховни суд узео у обзир да су објављивањем неистинитог садржаја тужиоцу причињени душевни болови о чему се детаљно изјаснио вјештак неуропсихијатар. При одмјеравању висине накнаде Врховни суд је оцијенио и чињеницу да апелант није објавио тужиочеву реакцију на предметни чланак у виду његове исправке. Међутим, оцјењујући елементе из члана 200 став 1 ЗОО-а, Врховни суд је нашао да је тужиочев захтјев превисоко постављен. Стога је, на основу одредби чланова 154 став 1 и 158 ЗОО-а, у вези са чл. 5 и 35 Закона о јавном информисању, дјелимичним уважавањем тужиочеве ревизије снизио накнаду на износ од 8.000,00 КМ, а преко тог износа његова ревизија је одбијена.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

14. Апелант наводи повреду права на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције и права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције. Истиче да је у конкретном случају Врховни суд произвољно примијенио материјално и процесно право. Сматра да тужиочева ревизија није била дозвољена у смислу одредбе члана 237 став 2 Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП). Такође, истиче да се ревизија не може изјавити због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. У том погледу наводи да из садржаја оспорене пресуде произилази да се пресуда бави питањем истинитости чињеница које су биле предмет спорног саопштавања а да је питање истинитости увијек чињенично питање. Апелант је навео да се радило о "суштинској истинитости" спорног саопштавања у чланку од уторка 15. јула 1997. године, чиме је повријеђен уставни принцип слободе изражавања. Према апелантовом мишљењу, пресуда Врховног суда се ни на који начин не бави "стандардом доказивања" из члана 7 Закона о заштити од клевете, која поред материјалноправног домашаја има и процесни домашај постављајући захтјев да судска одлука за накнаду штете (која увијек укључује и ограничење слободе изражавања) мора садржавати разлоге за ограничење слободе изражавања према члану 10 став 2 Европске конвенције. Апелант сматра да се

пресуда Врховног суда није ни паушално позвала на ограничења из члана 10 став 2 Европске конвенције.

б) Одговори на апелацију

15. У свом одговору на апелацију Врховни суд је навео да су неосновани апелантови наводи о томе да ревизија у предметној ствари није дозвољена у смислу одредбе члана 237 став 2 ЗПП. Наиме, у поступку о тужиочевој ревизији одлучивало се примјеном раније важећег ЗПП, а на основу одредбе члана 456 став 1 важећег ЗПП. Стога, према раније важећем ЗПП, ревизија је дозвољена у свим имовинскоправним пословима чија вриједност предмета спора прелази износ од 800,00 КМ, какав је предметни случај. Дакле, према одредби члана 456 важећег ЗПП, ревизија је у овом предмету дозвољена. Такође, према мишљењу Врховног суда, неосновани су апелантови наводи да се Врховни суд у образложењу пресуде бавио питањем "истинитости чињеница које су биле предметом спорног саопштења". Према мишљењу Врховног суда, неосновани су апелантови наводи да се пресуда Врховног суда не бави "стандардом доказивања" из члана 7 Закона о заштити од клевете и члановима 10 и 13 Европске конвенције. Истакнуто је да је, супротно апелантовим наводима, пресуда Врховног суда заснована на одредбама чланова 5 и 35 став 2 Закона о јавном информисању, одредбама члана 10 Европске конвенције и члану 13 Устава Републике Српске, те релевантним одредбама ЗОО-а наведеним у образложењу пресуде Врховног суда, за шта су у пресуди дати довољни и ваљани разлози. Врховни суд сматра да је тај суд чињенично стање утврђено пред нижестепеним судовима правилно подвео под одговарајуће правне норме и правилно примијенио материјално право.

16. Окружни суд у одговору на апелацију наводи да у предметном поступку нису повријеђена апелантова уставна права.

17. У свом одговору на апелацију тужилац је навео да пресудом Врховног суда нису повријеђена апелантова уставна права. Сматра да апелантов став о дозвољености ревизије није правилан. Истиче да је у поступку несумњиво утврђено да је апелант изнио неистиниту информацију будући да је тужилац био оптужен за дјело прикривања а не разбојништва. Таква информација је објективно нарушила тужиочев углед, повриједила његову част, интегритет и достојанство.


18. У Закону о јавном информисању ("Службени гласник Републике Српске" број 10/97) релевантне одредбе гласе:

Члан 5. Јавна гласила не подлежу цензури. Јавна гласила дужна су да истинито, објективно и

благовремено обавештавају јавност. Члан 35. став 2. Ако јавно гласило објави неистиниту информацију којом

се нарушава углед или интерес правног или физичког лица на кога се информација односи, или којом се вређа част или интегритет појединца, износе или преносе неистинити наводи о његовом животу, знању, способностима, или на други начин вређа његово достојанство, заинтересовано правно или физичко лице има право на тужбу надлежном суду за накнаду штете против оснивача, издавача, главног и одговорног уредника и аутора информације.

19. У Закону о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 46/85 и 57/89 и "Службени гласник Републике Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04) релевантне одредбе гласе:

Члан 154.


(1) Ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је уколико не докаже да је штета настала без његове кривице.

[...]. Члан 158. Кривица постоји када је штетник проузроковао штету

намјерно или непажњом. Члан 199. У случају повреде права личности суд може наредити,

на трошак штетника, објављивање пресуде, односно исправке, или наредити да штетник повуче изјаву којом је повреда учињена, или што друго чиме се може остварити сврха која се постиже накнадом.

Члан 200. За претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне

болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе права или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и о њеном одсуству.

Приликом одлучивању о захтјеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повријеђеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

20. У Закону о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08, 45/09 и 49/09) релевантна одредба гласи:

Члан 456. став 1. Ако је прије ступања на снагу овог закона донијета

првостепена одлука којом се поступак пред првостепеним судом завршава, даљи поступак спровешће се по досадашњим прописима.


21. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

22. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

23. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 118-0-Рев-06-000 278 од 27. новембра 2008. године, против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 12. јануара 2009. године, а апелација је поднесена 11. марта 2009. године, дакле у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

24. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

25. Апелант оспорава пресуду Врховног суда тврдећи да су му том пресудом повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и право на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 став 1 Европске конвенције.




е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком.

Члан 6 став 1 Европске конвенције у првој реченици утврђује:

Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. […]

27. Уставни суд примјећује да се поступак у конкретном случају односи на накнаду штете, дакле на предмет грађанскоправне природе, па је члан 6 став 1 Европске конвенције примјенљив у овом предмету. Стога, Уставни суд мора испитати да ли је тај поступак био правичан онако како то захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције.

28. Суштина апелантових навода у погледу права на правично суђење односи се на произвољну примјену материјалног и процесног права у оквиру Врховног суда. У вези с овим наводима, Уставни суд указује на то да, према пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена уставна права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима, па ће у конкретном случају Уставни суд испитати да ли је поступак у цјелини био правичан на начин на који то захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције (види Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 58/05).

29. Имајући у виду наведено, Уставни суд, прије свега, налази да су неосновани апелантови наводи о недозвољености ревизије будући да на основу одредбе члана 456 ЗПП произилази да је у конкретном предмету требало примијенити одредбе раније важећег ЗПП у погледу дозвољености ревизије јер је првостепена пресуда донесена 6. новембра 2002. године. Такође, супротно апелантовим наводима, Уставни суд запажа да се Врховни суд у својој пресуди није бавио утврђивањем чињеница већ је на утврђено чињенично стање примијенио


релевантно материјално право. Према мишљењу Уставног суда, Врховни суд је за своју одлуку дао јасно и прецизно образложење које се заснива на примјени релевантних одредби Закона о јавном информисању, ЗОО-а и ЗПП. Уставни суд сматра да такво образложење задовољава стандарде права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције.

30. На основу наведеног, Уставни суд закључује да у конкретном случају нема кршења апелантовог права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

Слобода изражавања



(…) х) Слободу изражавања. Члан 10 Европске конвенције гласи: 1. Свако има право на слободу изражавања. Ово право

укључује слободу мишљења и слободу примања и преношења информација и идеја, без мијешање јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтијевају дозволе за рад од радио, телевизијских и филмских компанија.

2. Остваривање ових слобода, будући да укључује обавезе и одговорности, може подлијегати таквим формалностима, условима, ограничењима или санкцијама предвиђеним законом и које [су] неопходне у демократском друштву у интересу националне безбједности, територијалног интегритета или јавне безбједности, спречавања нереда или злочина, заштите здравља и морала, угледа или права других, спречавања ширења повјерљивих информација или у интересу очувања ауторитета и непристрасности суда.

32. Уставни суд истиче да је слобода изражавања неопходан предуслов за функционисање и опстанак сваког демократског друштва, те, стога, јамство свих других људских права и слобода. У случају могућег сукоба овог права с осталим загарантованим људским правима и слободама, судови морају водити рачуна о томе да свако ограничавање слободе изражавања, с циљем заштите неког другог људског права загарантованог Уставом, може бити тек изузетак од овог правила, који је у демократском друштву дозвољен само ако то ограничавање ничим не угрожава наведени принцип, него га потврђује.

33. Угрозити, стога, на било који начин слободу изражавања и, у оквиру тога, слободу медија, не значи само угрозити нека лична Уставом загарантована права новинара, него то значи угрозити један од кључних принципа демократског друштва, па, стога, и саму демократију као облик владавине и претпоставку за остварење свих других прокламованих људских права и слобода.

34. То, међутим, не значи да је слобода изражавања апсолутна и да није ничим ограничена. Напротив, у демократским и правним државама готово ниједно људско право и слобода, ма колико били примарни или значајни, нису и не могу бити апсолутни и неограничени. Будући да су апсолутна слобода и апсолутно право contradictio in adjecto за успостављање правичне равнотеже између загарантованих слобода и права у демократском друштву, пресудан је начин на који се неки утврђени правни принцип тумачи и практично примјењује. Стога је кључна улога и задатак независног судства да у сваком појединачном случају јасно утврди границу између оправданих и потребних, те неоправданих и

непотребних ограничења, која неки принцип потврђују као правило или га негирају као пуку декларацију.

35. Члан 10 Европске конвенције је структурисан тако да први став дефинише заштићене слободе, а други став прописује околности под којима се јавна власт може мијешати у уживање слободе изражавања.

36. За члан 10 Европске конвенције је карактеристи-чно да штити изражавање које носи ризик угрожавања, или заиста угрожава интересе других. Овај члан штити не само информације и идеје које су примљене позитивно, или се сматрају безопасним, или према њима нема става, већ и оне које вријеђају, шокирају и узнемиравају, а то је оно што захтијева толерантност и плурализам без којих нема демократског друштва (види Европски суд, Handyside против Уједињеног Краљевства, пресуда од 7. децембра 1976. године).

37. Свака рестрикција, услов, ограничење или било која врста мијешања у слободу изражавања може се примијенити само на одређено остваривање те слободе, а садржај права на слободу изражавања увијек остаје нетакнут. Јавна власт има само могућност, а не и обавезу, да наложи ограничавајућу или кривичну мјеру против остваривања права на слободу изражавања.

38. Накнада штете у грађанској парници, додијељена као накнада за штету нанесену нечијем достојанству или угледу, представља јасно мијешање у остваривање права на слободу изражавања. У складу са ставом 2 члана 10 Европске конвенције, власт се може мијешати у остваривање слободе изражавања само ако се испуне три кумулативна услова: а) мијешање је прописано законом, б) мијешање има циљ да заштити један или више предвиђених интереса или вриједности, ц) мијешање је неопходно у демократском друштву. Стога, судови морају слиједити ова три услова кад разматрају и одлучују о предметима који се тичу слободе изражавања. У предмету Tolstoy Miloslavski (види Европски суд, Tolstoy Miloslavski против Уједињеног Краљевства, Пресуда број 18139/91 од 13. јула 1995. године) Европски суд је закључио да сама сума накнаде штете представља кршење члана 10 Европске конвенције, образлажући да не значи да је порота имала право да додијели штету потпуно по свом нахођењу јер, према Конвенцији, додјела штете за клевету мора бити разумно пропорционална штети нанесеној нечијем угледу.

39. У конкретном случају, пресуда Врховног суда је донесена на основу Закона о јавном информисању и ЗОО-а, дакле, мијешање је прописано законом. Ови закони су јавно објављени у службеном гласилу, њихов текст је јасан, приступачан и предвидив.

40. Пресуда Врховног суда је донесена у грађанској парници коју је покренуо тужилац против апеланта ради накнаде штете због нарушавања његовог угледа, па је јасно да је циљ мијешања заштита "угледа или права других", односно тужиочевог угледа, што је, свакако, легитиман циљ.

41. Уставни суд још мора утврдити да ли су коришћена средства пропорционална циљу који се жели остварити. Како је већ речено, "циљ" на који се оспорене пресуде позивају је заштита "угледа или права других", а "средство" је налог суда апеланту да тужиоцу плати штету коју је нанио његовом угледу. Да би се доказало да је мијешање било "неопходно у демократском друштву", потребно је доказати да постоји "хитна друштвена потреба", која је тражила конкретно ограничење у остваривању слободе изражавања. Хитна друштвена потреба се огледа у успостављању равнотеже између два заштићена добра, а то су право слободе изражавања, заштићено чланом 10 став 1 Европске


конвенције, и право појединца на заштиту свог угледа, заштићено чланом 10 став 2 Европске конвенције.

42. У конкретном случају, Уставни суд налази да је апеланту као основ за објаву спорног текста послужила оптужница Основног јавног тужилаштва у Бањалуци из које неспорно произилази да је тужилац оптужен за кривично дјело прикривања. Међутим, апелант је објављивањем спорног текста одступио од наведене оптужнице на начин да је о тужиоцу објавио неистините информације из којих произилази да је тужилац оптужен за кривично дјело разбојништва, тешке разбојничке крађе и тешке крађе, а не за кривично дјело прикривања како га је оптужница теретила. Према томе, изношењем неистинитих информација апелант је нарушио тужиочев углед у породици и у друштвеној средини којој припада због чега је обавезан да тужиоцу накнади штету у обиму како је то утврдио Врховни суд. Уставни суд запажа да је при одмјеравању висине накнаде Врховни суд узео у обзир детаљан налаз и мишљење вјештака неуропсихијатра у погледу душевних болова које је тужилац претрпио објављивањем спорног чланка. Такође, Врховни суд је приликом одмјеравања висине накнаде оцијенио и чињеницу да апелант није објавио тужиочеву реакцију на предметни чланак у виду његове исправке. Стога, Уставни суд сматра да је оспореном пресудом, према принципу пропорционалности, успостављена равнотежа између апелантовог права на слободу изражавања, заштићеног чланом 10 став 1 Европске конвенције, и тужиочевог права на заштиту његовог угледа, заштићеног чланом 10 став 2 Европске конвенције. Дакле, доношењем оспорене пресуде Врховни суд је оцијенио да постоји "хитна друштвена потреба" која је тражила конкретно ограничење апелантовог права на слободу изражавања. Уставни суд не може закључити да је Врховни суд изашао ван дозвољеног степена слободне процјене.

43. На основу свега наведеног, Уставни суд закључује да нема кршења апелантовог права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције.


44. Уставни суд закључује да нема повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, јер у конкретном случају нема произвољности у примјени материјалног и процесног права.

45. Такође, Уставни суд закључује да нема повреде права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције јер је "мијешање" у апелантово право на слободу изражавања било у складу са законом, имало циљ заштиту "угледа или права других" и било "неопходно у демократском друштву".




Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u predmetu broj AP 758/09, rješavajući apelaciju NIGD "Dnevne nezavisne novine" Banja Luka, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, potpredsjednica Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 18. aprila 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija NIGD "Dnevne

nezavisne novine" Banja Luka podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske broj 118-0-Rev-06-000 278 od 27. novembra 2008. godine.



1. NIGD "Dnevne nezavisne novine" Banja Luka (u daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Goran Bubić, advokat iz Banje Luke, podnio je 11. marta 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 118-0-Rev-06-000 278 od 27. novembra 2008. godine. Apelant je dopunio apelaciju 16. januara 2012. godine.


2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Okružnog suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Okružni sud), Osnovnog suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) i Zorana Zrnića (u daljnjem tekstu: tužilac) zatraženo je 12. juna 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Vrhovni i Okružni sud su dostavili odgovore na apelaciju 25. juna i 2. jula 2009. godine. Tužilac je dostavio odgovor na apelaciju 2. jula 2009. godine. Osnovni sud nije dostavio odgovor na apelaciju.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori Vrhovnog suda, Okružnog suda i tužioca dostavljeni su apelantu 29. septembra 2009. godine.


5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Presudom Osnovnog suda broj P-2001/00 od 6. novembra 2002. godine apelant je obavezan da tužiocu na ime naknade štete zbog objavljivanja neistinite informacije isplati iznos od 10.000,00 KM sa zateznom zakonskom kamatom od dana presuđivanja u predmetnoj pravnoj stvari pa do isplate, sve u roku od 15 dana po pravosnažnosti presude i pod prijetnjom prinudnog izvršenja. Apelant je obavezan da, u skladu sa odredbama Zakona o javnom informiranju, objavljivanjem u svom listu na svoj trošak izvrši ispravku informacije kako je to bliže navedeno u dispozitivu presude. Apelant je obavezan da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.550 KM, kao i troškove od 500 KM na ime sudskih taksi, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđivanja u predmetnoj pravnoj stvari pa do isplate, sve u roku od 15 dana po pravosnažnosti ove presude i pod prijetnjom prinudnog izvršenja (stav 6).

7. Protiv presude Osnovnog suda apelant je podnio žalbu koju je Okružni sud Presudom broj Gž-171/03 od 21. septembra 2005. godine uvažio, te preinačio presudu Osnovnog suda tako što je u cijelosti odbijen tužiočev tužbeni zahtjev.

8. Protiv presude Okružnog suda tužilac je izjavio reviziju koju je Vrhovni sud Presudom broj 118-0-Rev-06-000 278 od 27. novembra 2008. godine djelimično uvažio, presudu Okružnog suda preinačio tako što je apelantovu žalbu djelimično uvažio i


prvostepenu presudu preinačio u odnosu na naknadu nematerijalne štete tako što je iznos od 10.000,00 KM snizio na iznos od 8.000,00 KM, dok je apelantova žalba u ostalom dijelu odbijena i prvostepena presuda u preostalom dijelu (stavovi od 2 do 6) potvrđena. U preostalom dijelu revizija je odbijena. Apelant je obavezan nadoknaditi tužiocu troškove postupka revizije u iznosu od 1.440,00 KM u roku od 15 dana pod prijetnjom prinudnog izvršenja.

9. U obrazloženju presude se navodi da je, prema ocjeni Vrhovnog suda, drugostepena presuda rezultat pogrešne primjene materijalnog prava. Istaknuto je da je sloboda izražavanja kao jedno od Ustavom i zakonom garantiranih prava predviđena članom V Ustava Bosne i Hercegovine, prema kojem sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju prava i slobode. Sloboda izražavanja je pravo garantirano članom 13. Ustava Republike Srpske i članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija).

10. Vrhovni sud je naveo da je članom 5. stav 2. Zakona o javnom informiranju propisana dužnost javnih glasila da istinito, objektivno i blagovremeno obavještavaju javnost. Prema odredbi člana 35. stav 2. tog zakona, ako javno glasilo objavi neistinitu informaciju kojom se narušava ugled i interes pravnog ili fizičkog lica na kojeg se informacija odnosi ili kojom se vrijeđa njegovo dostojanstvo, zainteresirano pravno ili fizičko lice ima pravo na tužbu nadležnom sudu za naknadu štete protiv osnivača, glavnog i odgovornog urednika i autora informacije. Dalje je navedeno da je članom 199. Zakona o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO) propisano da u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravke ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

11. Vrhovni sud je istaknuo da je apelant u svom dnevnom listu "Dnevne nezavisne novine" Banja Luka od 15. jula 1997. godine objavio tekst pod naslovom "Optuženo 12 razbojnika" i podnaslovom "Krali i tukli naše građane povratnike iz Njemačke", a najviše "radili po grupama". Međutim, iz Optužnice Osnovnog javnog tužilaštva u Banjoj Luci broj KT-91/96 od 22. augusta 1996. godine ne proizlaze ovi navodi jer je njome tužilac optužen za krivično djelo prikrivanja. Prema mišljenju Vrhovnog suda, apelant je objavio neistinit sadržaj optužnice Osnovnog javnog tužilaštva u Banjoj Luci iz koje je crpio podatke za objavljivanje navedenog članka jer je suprotno sadržaju spornog teksta u navedenoj optužnici pod red. brojem IX navedeno: "[…] da je tužilac optužen što je u septembru 1995. godine u Banjaluci od okrivljenog Ž. Š. kupio za 150 DM bušilicu marke 'Mekabo' iako je s obzirom na nisku kupoprodajnu cijenu morao znati da je pribavljena krivičnim djelom i da je time počinio krivično djelo prikrivanja iz člana 165. stav 2. KZRS". Na navedeni način, prema ocjeni Vrhovnog suda, apelant je, u smislu odredbe člana 154. stav 1. i člana 158. ZOO-a, odgovoran za objavljivanje neistinitih navoda u objavljenom tekstu.

12. Prema tome, Vrhovni sud je našao da je objavljivanjem predmetnog članka u javnosti apelant objavio neistinitu informaciju kojom je narušen tužiočev ugled u porodici i u društvenoj sredini kojoj pripada. Neistinita informacija se odnosi na vrstu krivičnog djela za koje je u apelantovom dnevnom listu navedeno da je optužen tužilac zajedno sa grupom koja je optužena za izvršenje krivičnog djela teških slučajeva razbojničke krađe iz čl. 150. i 151. KZRS, a ne da je optužen za krivično djelo prikrivanja. Istaknuto je da se krivično djelo prikrivanja i krivično djelo razbojništva i razbojničke krađe, iako spadaju u istu vrstu krivičnih djela (krivična djela protiv imovine), razlikuju po svojoj težini, a i po pravnim posljedicama koje nastaju njihovim izvršavanjem. Stoga, suprotno stanovištu drugostepenog suda, a prema ocjeni Vrhovnog suda, predmetni tekst sadrži neistinite informacije o tužiočevoj ličnosti, koje su ga objavljivanjem u dnevnom listu tuženog

prikazale javnosti u negativnom svjetlu (da je optužen za krivično djelo razbojništva, teške razbojničke krađe i teške krađe) a ne u svjetlu u kakvom ga je optužnica prikazala.

13. Istaknuto je da je prilikom odmjeravanja visine naknade tužiocu za ovaj vid štete Vrhovni sud vodio računa o tome da je apelantov dnevni list u kojem je objavljen sporni članak većeg tiraža i dostupan na širem području u oba entiteta u državi BiH čime je dostupan velikom broju čitalaca. Dalje je Vrhovni sud uzeo u obzir da su objavljivanjem neistinitog sadržaja tužiocu pričinjeni duševni bolovi o čemu se detaljno izjasnio vještak neuropsihijatar. Pri odmjeravanju visine naknade Vrhovni sud je ocijenio i činjenicu da apelant nije objavio tužiočevu reakciju na predmetni članak u vidu njegove ispravke. Međutim, ocjenjujući elemente iz člana 200. stav 1. ZOO-a, Vrhovni sud je našao da je tužiočev zahtjev previsoko postavljen. Stoga je, na osnovu odredbi članova 154. stav 1. i 158. ZOO-a, u vezi sa čl. 5. i 35. Zakona o javnom informiranju, djelimičnim uvažavanjem tužiočeve revizije snizio naknadu na iznos od 8.000,00 KM, a preko tog iznosa njegova revizija je odbijena.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

14. Apelant navodi povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije i prava na slobodu izražavanja iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije. Ističe da je u konkretnom slučaju Vrhovni sud proizvoljno primijenio materijalno i procesno pravo. Smatra da tužiočeva revizija nije bila dopuštena u smislu odredbe člana 237. stav 2. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP). Također, ističe da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. U tom pogledu navodi da iz sadržaja osporene presude proizlazi da se presuda bavi pitanjem istinitosti činjenica koje su bile predmet spornog saopštavanja a da je pitanje istinitosti uvijek činjenično pitanje. Apelant je naveo da se radilo o "suštinskoj istinitosti" spornog saopštavanja u članku od utorka 15. jula 1997. godine, čime je povrijeđen ustavni princip slobode izražavanja. Prema apelantovom mišljenju, presuda Vrhovnog suda se ni na koji način ne bavi "standardom dokazivanja" iz člana 7. Zakona o zaštiti od klevete, koja pored materijalnopravnog domašaja ima i procesni domašaj postavljajući zahtjev da sudska odluka za naknadu štete (koja uvijek uključuje i ograničenje slobode izražavanja) mora sadržavati razloge za ograničenje slobode izražavanja prema članu 10. stav 2. Evropske konvencije. Apelant smatra da se presuda Vrhovnog suda nije ni paušalno pozvala na ograničenja iz člana 10. stav 2. Evropske konvencije.

b) Odgovori na apelaciju

15. U svom odgovoru na apelaciju Vrhovni sud je naveo da su neosnovani apelantovi navodi o tome da revizija u predmetnoj stvari nije dopuštena u smislu odredbe člana 237. stav 2. ZPP. Naime, u postupku o tužiočevoj reviziji odlučivalo se primjenom ranije važećeg ZPP, a na osnovu odredbe člana 456. stav 1. važećeg ZPP. Stoga, prema ranije važećem ZPP, revizija je dopuštena u svim imovinskopravnim poslovima čija vrijednost predmeta spora prelazi iznos od 800,00 KM, kakav je predmetni slučaj. Dakle, prema odredbi člana 456. važećeg ZPP, revizija je u ovom predmetu dopuštena. Također, prema mišljenju Vrhovnog suda, neosnovani su apelantovi navodi da se Vrhovni sud u obrazloženju presude bavio pitanjem "istinitosti činjenica koje su bile predmetom spornog saopštenja". Prema mišljenju Vrhovnog suda, neosnovani su apelantovi navodi da se presuda Vrhovnog suda ne bavi "standardom dokazivanja" iz člana 7. Zakona o zaštiti od klevete i članovima 10. i 13. Evropske konvencije. Istaknuto je da je, suprotno apelantovim navodima, presuda Vrhovnog suda zasnovana na odredbama članova 5. i 35. stav 2. Zakona o javnom informiranju, odredbama člana 10. Evropske konvencije i članu 13.


Ustava Republike Srpske, te relevantnim odredbama ZOO-a navedenim u obrazloženju presude Vrhovnog suda, za šta su u presudi dati dovoljni i valjani razlozi. Vrhovni sud smatra da je taj sud činjenično stanje utvrđeno pred nižestepenim sudovima pravilno podveo pod odgovarajuće pravne norme i pravilno primijenio materijalno pravo.

16. Okružni sud u odgovoru na apelaciju navodi da u predmetnom postupku nisu povrijeđena apelantova ustavna prava.

17. U svom odgovoru na apelaciju tužilac je naveo da presudom Vrhovnog suda nisu povrijeđena apelantova ustavna prava. Smatra da apelantov stav o dopuštenosti revizije nije pravilan. Ističe da je u postupku nesumnjivo utvrđeno da je apelant iznio neistinitu informaciju budući da je tužilac bio optužen za djelo prikrivanja a ne razbojništva. Takva informacija je objektivno narušila tužiočev ugled, povrijedila njegovu čast, integritet i dostojanstvo.


18. U Zakonu o javnom informiranju ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 10/97) relevantne odredbe glase:

Član 5. Javna glasila ne podležu cenzuri. Javna glasila dužna su da istinito, objektivno i blagovremeno

obaveštavaju javnost. Član 35. stav 2. Ako javno glasilo objavi neistinitu informaciju kojom se

narušava ugled ili interes pravnog ili fizičkog lica na koga se informacija odnosi, ili kojom se vređa čast ili integritet pojedinca, iznose ili prenose neistiniti navodi o njegovom životu, znanju, sposobnostima, ili na drugi način vređa njegovo dostojanstvo, zainteresovano pravno ili fizičko lice ima pravo na tužbu nadležnom sudu za naknadu štete protiv osnivača, izdavača, glavnog i odgovornog urednika i autora informacije.

19. U Zakonu o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85, 46/85 i 57/89 i "Službeni glasnik Republike Srpske" br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) relevantne odredbe glase:

Član 154. (1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je

ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. [...]. Član 158. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namjerno

ili nepažnjom. Član 199. U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti, na trošak

štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

Član 200. Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove

zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode prava ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i o njenom odsustvu.

Prilikom odlučivanju o zahtjevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povrijeđenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

20. U Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08, 45/09 i 49/09) relevantna odredba glasi:

Član 456. stav 1.

Ako je prije stupanja na snagu ovog zakona donijeta prvostepena odluka kojom se postupak pred prvostepenim sudom završava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima.

VI. Dopustivost

21. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

22. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

23. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 118-0-Rev-06-000 278 od 27. novembra 2008. godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 12. januara 2009. godine, a apelacija je podnesena 11. marta 2009. godine, dakle u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

24. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

25. Apelant osporava presudu Vrhovnog suda tvrdeći da su mu tom presudom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i pravo na slobodu izražavanja iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. stav 1. Evropske konvencije.



prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u prvoj rečenici utvrđuje: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

27. Ustavni sud primjećuje da se postupak u konkretnom slučaju odnosi na naknadu štete, dakle na predmet građanskopravne prirode, pa je član 6. stav 1. Evropske konvencije primjenjiv u ovom predmetu. Stoga, Ustavni sud mora ispitati je li taj postupak bio pravičan onako kako to zahtijeva član 6. stav 1. Evropske konvencije.

28. Suština apelantovih navoda u pogledu prava na pravično suđenje odnosi se na proizvoljnu primjenu materijalnog i procesnog prava u okviru Vrhovnog suda. U vezi s ovim navodima, Ustavni sud ukazuje na to da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine,


aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima, pa će u konkretnom slučaju Ustavni sud ispitati da li je postupak u cjelini bio pravičan na način na koji to zahtijeva član 6. stav 1. Evropske konvencije (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. maja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

29. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud, prije svega, nalazi da su neosnovani apelantovi navodi o nedopuštenosti revizije budući da na osnovu odredbe člana 456. ZPP proizlazi da je u konkretnom predmetu trebalo primijeniti odredbe ranije važećeg ZPP u pogledu dopuštenosti revizije jer je prvostepena presuda donesena 6. novembra 2002. godine. Također, suprotno apelantovim navodima, Ustavni sud zapaža da se Vrhovni sud u svojoj presudi nije bavio utvrđivanjem činjenica već je na utvrđeno činjenično stanje primijenio relevantno materijalno pravo. Prema mišljenju Ustavnog suda, Vrhovni sud je za svoju odluku dao jasno i precizno obrazloženje koje se zasniva na primjeni relevantnih odredbi Zakona o javnom informiranju, ZOO-a i ZPP. Ustavni sud smatra da takvo obrazloženje zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije.

30. Na osnovu navedenog, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nema kršenja apelantovog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

Sloboda izražavanja


prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: (…) h) Slobodu izražavanja. Član 10. Evropske konvencije glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo

uključuje slobodu mišljenja i slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez miješanje javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprječava države da zahtijevaju dozvole za rad od radio, televizijskih i filmskih kompanija.

2. Ostvarivanje ovih sloboda, budući da uključuje obaveze i odgovornosti, može podlijegati takvim formalnostima, uvjetima, ograničenjima ili sankcijama predviđenim zakonom i koje [su] neophodne u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, sprječavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprječavanja širenja povjerljivih informacija ili u interesu očuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda.

32. Ustavni sud ističe da je sloboda izražavanja neophodan preduvjet za funkcioniranje i opstanak svakog demokratskog društva, te, stoga, jamstvo svih drugih ljudskih prava i sloboda. U slučaju mogućeg sukoba ovog prava s ostalim zagarantiranim ljudskim pravima i slobodama, sudovi moraju voditi računa o tome da svako ograničavanje slobode izražavanja, s ciljem zaštite nekog drugog ljudskog prava zagarantiranog Ustavom, može biti tek izuzetak od ovog pravila, koji je u demokratskom društvu dopušten samo ako to ograničavanje ničim ne ugrožava navedeni princip, nego ga potvrđuje.

33. Ugroziti, stoga, na bilo koji način slobodu izražavanja i, u okviru toga, slobodu medija, ne znači samo ugroziti neka lična Ustavom zajamčena prava novinara, nego to znači ugroziti jedan od ključnih principa demokratskog društva, pa, stoga, i samu

demokratiju kao oblik vladavine i pretpostavku za ostvarenje svih drugih proklamiranih ljudskih prava i sloboda.

34. To, međutim, ne znači da je sloboda izražavanja apsolutna i da nije ničim ograničena. Naprotiv, u demokratskim i pravnim državama gotovo nijedno ljudsko pravo i sloboda, ma koliko bili primarni ili značajni, nisu i ne mogu biti apsolutni i neograničeni. Budući da su apsolutna sloboda i apsolutno pravo contradictio in adjecto za uspostavljanje pravične ravnoteže između zagarantiranih sloboda i prava u demokratskom društvu, presudan je način na koji se neki utvrđeni pravni princip tumači i praktično primjenjuje. Stoga je ključna uloga i zadatak nezavisnog sudstva da u svakom pojedinačnom slučaju jasno utvrdi granicu između opravdanih i potrebnih, te neopravdanih i nepotrebnih ograničenja, koja neki princip potvrđuju kao pravilo ili ga negiraju kao puku deklaraciju.

35. Član 10. Evropske konvencije je strukturiran tako da prvi stav definira zaštićene slobode, a drugi stav propisuje okolnosti pod kojima se javna vlast može miješati u uživanje slobode izražavanja.

36. Za član 10. Evropske konvencije je karakteristično da štiti izražavanje koje nosi rizik ugrožavanja, ili zaista ugrožava interese drugih. Ovaj član štiti ne samo informacije i ideje koje su primljene pozitivno, ili se smatraju bezopasnim, ili prema njima nema stava, već i one koje vrijeđaju, šokiraju i uznemiravaju, a to je ono što zahtijeva tolerantnost i pluralizam bez kojih nema demokratskog društva (vidi Evropski sud, Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 7. decembra 1976. godine).

37. Svaka restrikcija, uvjet, ograničenje ili bilo koja vrsta miješanja u slobodu izražavanja može se primijeniti samo na određeno ostvarivanje te slobode, a sadržaj prava na slobodu izražavanja uvijek ostaje netaknut. Javna vlast ima samo mogućnost, a ne i obavezu, da naloži ograničavajuću ili krivičnu mjeru protiv ostvarivanja prava na slobodu izražavanja.

38. Naknada štete u građanskoj parnici, dodijeljena kao naknada za štetu nanesenu nečijem dostojanstvu ili ugledu, predstavlja jasno miješanje u ostvarivanje prava na slobodu izražavanja. U skladu sa stavom 2. člana 10. Evropske konvencije, vlast se može miješati u ostvarivanje slobode izražavanja samo ako se ispune tri kumulativna uvjeta: a) miješanje je propisano zakonom, b) miješanje ima cilj da zaštiti jedan ili više predviđenih interesa ili vrijednosti, c) miješanje je neophodno u demokratskom društvu. Stoga, sudovi moraju slijediti ova tri uvjeta kad razmatraju i odlučuju o predmetima koji se tiču slobode izražavanja. U predmetu Tolstoy Miloslavski (vidi Evropski sud, Tolstoy Miloslavski protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Presuda broj 18139/91 od 13. jula 1995. godine) Evropski sud je zaključio da sama suma naknade štete predstavlja kršenje člana 10. Evropske konvencije, obrazlažući da ne znači da je porota imala pravo da dodijeli štetu potpuno po svom nahođenju jer, prema Konvenciji, dodjela štete za klevetu mora biti razumno proporcionalna šteti nanesenoj nečijem ugledu.

39. U konkretnom slučaju, presuda Vrhovnog suda je donesena na osnovu Zakona o javnom informiranju i ZOO-a, dakle, miješanje je propisano zakonom. Ovi zakoni su javno objavljeni u službenom glasilu, njihov tekst je jasan, pristupačan i predvidiv.

40. Presuda Vrhovnog suda je donesena u građanskoj parnici koju je pokrenuo tužilac protiv apelanta radi naknade štete zbog narušavanja njegovog ugleda, pa je jasno da je cilj miješanja zaštita "ugleda ili prava drugih", odnosno tužiočevog ugleda, što je, svakako, legitiman cilj.

41. Ustavni sud još mora utvrditi da li su korištena sredstva proporcionalna cilju koji se želi ostvariti. Kako je već rečeno, "cilj" na koji se osporene presude pozivaju je zaštita "ugleda ili prava drugih", a "sredstvo" je nalog suda apelantu da tužiocu plati štetu koju je nanio njegovom ugledu. Da bi se dokazalo da je miješanje bilo "neophodno u demokratskom društvu", potrebno je dokazati


da postoji "hitna društvena potreba", koja je tražila konkretno ograničenje u ostvarivanju slobode izražavanja. Hitna društvena potreba se ogleda u uspostavljanju ravnoteže između dva zaštićena dobra, a to su pravo slobode izražavanja, zaštićeno članom 10. stav 1. Evropske konvencije, i pravo pojedinca na zaštitu svog ugleda, zaštićeno članom 10. stav 2. Evropske konvencije.

42. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi da je apelantu kao osnov za objavu spornog teksta poslužila optužnica Osnovnog javnog tužilaštva u Banjoj Luci iz koje nesporno proizlazi da je tužilac optužen za krivično djelo prikrivanja. Međutim, apelant je objavljivanjem spornog teksta odstupio od navedene optužnice na način da je o tužiocu objavio neistinite informacije iz kojih proizlazi da je tužilac optužen za krivično djelo razbojništva, teške razbojničke krađe i teške krađe, a ne za krivično djelo prikrivanja kako ga je optužnica teretila. Prema tome, iznošenjem neistinitih informacija apelant je narušio tužiočev ugled u porodici i u društvenoj sredini kojoj pripada zbog čega je obavezan da tužiocu naknadi štetu u obimu kako je to utvrdio Vrhovni sud. Ustavni sud zapaža da je pri odmjeravanju visine naknade Vrhovni sud uzeo u obzir detaljan nalaz i mišljenje vještaka neuropsihijatra u pogledu duševnih bolova koje je tužilac pretrpio objavljivanjem spornog članka. Također, Vrhovni sud je prilikom odmjeravanja visine naknade ocijenio i činjenicu da apelant nije objavio tužiočevu reakciju na predmetni članak u vidu njegove ispravke. Stoga, Ustavni sud smatra da je osporenom presudom, prema principu proporcionalnosti, uspostavljena ravnoteža između apelantovog prava na slobodu izražavanja, zaštićenog članom 10. stav 1. Evropske konvencije, i tužiočevog prava na zaštitu njegovog ugleda, zaštićenog članom 10. stav 2. Evropske konvencije. Dakle, donošenjem osporene presude Vrhovni sud je ocijenio da postoji "hitna društvena potreba" koja je tražila konkretno ograničenje apelantovog prava na slobodu izražavanja. Ustavni sud ne može zaključiti da je Vrhovni sud izašao izvan dopuštenog stepena slobodne procjene.

43. Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud zaključuje da nema kršenja apelantovog prava na slobodu izražavanja iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije.

VIII. Zaključak

44. Ustavni sud zaključuje da nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, jer u konkretnom slučaju nema proizvoljnosti u primjeni materijalnog i procesnog prava.

45. Također, Ustavni sud zaključuje da nema povrede prava na slobodu izražavanja iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije jer je "miješanje" u apelantovo pravo na slobodu izražavanja bilo u skladu sa zakonom, imalo cilj zaštitu "ugleda ili prava drugih" i bilo "neophodno u demokratskom društvu".





Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudaca, u

predmetu broj AP 758/09, rješavajući apelaciju NIGD "Dnevne nezavisne novine" Banja Luka, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, dopredsjednica Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 18. travnja 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija NIGD "Dnevne

nezavisne novine" Banja Luka podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske broj 118-0-Rev-06-000 278 od 27. studenoga 2008. godine.



1. NIGD "Dnevne nezavisne novine" Banja Luka (u daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Goran Bubić, odvjetnik iz Banje Luke, podnio je 11. ožujka 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 118-0-Rev-06-000 278 od 27. studenoga 2008. godine. Apelant je dopunio apelaciju 16. siječnja 2012. godine.


2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Okružnog suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Okružni sud), Osnovnog suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) i Zorana Zrnića (u daljnjem tekstu: tužitelj) zatraženo je 12. lipnja 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Vrhovni i Okružni sud su dostavili odgovore na apelaciju 25. lipnja i 2. srpnja 2009. godine. Tužitelj je dostavio odgovor na apelaciju 2. srpnja 2009. godine. Osnovni sud nije dostavio odgovor na apelaciju.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori Vrhovnog suda, Okružnog suda i tužitelja dostavljeni su apelantu 29. rujna 2009. godine.



6. Presudom Osnovnog suda broj P-2001/00 od 6. studenoga 2002. godine apelant je obvezan tužitelju na ime naknade štete zbog objavljivanja neistinite informacije isplatiti iznos od 10.000,00 KM sa zateznom zakonskom kamatom od dana presuđivanja u predmetnoj pravnoj stvari pa do isplate, sve u roku od 15 dana po pravomoćnosti presude i pod prijetnjom prinudnog izvršenja. Apelant je obvezan, sukladno odredbama Zakona o javnom informiranju, objavljivanjem u svom listu na svoj trošak izvršiti ispravku informacije kako je to bliže navedeno u dispozitivu presude. Apelant je obvezan tužitelju nadoknaditi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.550 KM, kao i troškove od 500 KM na ime sudskih pristojbi, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđivanja u predmetnoj pravnoj stvari pa do isplate, sve u roku od 15 dana po pravomoćnosti ove presude i pod prijetnjom prinudnog izvršenja (stavak 6).

7. Protiv presude Osnovnog suda apelant je podnio žalbu koju je Okružni sud Presudom broj Gž-171/03 od 21. rujna 2005. godine uvažio, te preinačio presudu Osnovnog suda tako što je u cijelosti odbijen tužiteljev tužbeni zahtjev.

8. Protiv presude Okružnog suda tužitelj je izjavio reviziju koju je Vrhovni sud Presudom broj 118-0-Rev-06-000 278 od 27. studenoga 2008. godine djelomično uvažio, presudu Okružnog suda preinačio tako što je apelantovu žalbu djelomično uvažio i


prvostupanjsku presudu preinačio u odnosu na naknadu nematerijalne štete tako što je iznos od 10.000,00 KM snizio na iznos od 8.000,00 KM, dok je apelantova žalba u ostalom dijelu odbijena i prvostupanjska presuda u preostalom dijelu (stavci od 2 do 6) potvrđena. U preostalom dijelu revizija je odbijena. Apelant je obvezan nadoknaditi tužitelju troškove postupka revizije u iznosu od 1.440,00 KM u roku od 15 dana pod prijetnjom prinudnog izvršenja.

9. U obrazloženju presude se navodi da je, prema ocjeni Vrhovnog suda, drugostupanjska presuda rezultat pogrešne primjene materijalnog prava. Istaknuto je da je sloboda izražavanja kao jedno od Ustavom i zakonom garantiranih prava predviđena člankom V Ustava Bosne i Hercegovine, prema kojem sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju prava i slobode. Sloboda izražavanja je pravo garantirano člankom 13. Ustava Republike Srpske i člankom 10. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija).

10. Vrhovni sud je naveo da je člankom 5. stavak 2. Zakona o javnom informiranju propisana dužnost javnih glasila da istinito, objektivno i pravovremeno obavještavaju javnost. Prema odredbi članka 35. stavak 2. tog zakona, ako javno glasilo objavi neistinitu informaciju kojom se narušava ugled i interes pravne ili fizičke osobe na koju se informacija odnosi ili kojom se vrijeđa njezino dostojanstvo, zainteresirana pravna ili fizička osoba ima pravo na tužbu nadležnom sudu za naknadu štete protiv osnivača, glavnog i odgovornog urednika i autora informacije. Dalje je navedeno da je člankom 199. Zakona o obligacijskim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO) propisano da u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravke ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

11. Vrhovni sud je istaknuo da je apelant u svom dnevnom listu "Dnevne nezavisne novine" Banja Luka od 15. srpnja 1997. godine objavio tekst pod naslovom "Optuženo 12 razbojnika" i podnaslovom "Krali i tukli naše građane povratnike iz Njemačke", a najviše "radili po grupama". Međutim, iz Optužnice Osnovnog javnog tužiteljstva u Banjoj Luci broj KT-91/96 od 22. kolovoza 1996. godine ne proizlaze ovi navodi jer je njome tužitelj optužen za kazneno djelo prikrivanja. Prema mišljenju Vrhovnog suda, apelant je objavio neistinit sadržaj optužnice Osnovnog javnog tužiteljstva u Banjoj Luci iz koje je crpio podatke za objavljivanje navedenog članka jer je suprotno sadržaju spornog teksta u navedenoj optužnici pod red. brojem IX navedeno: "[…] da je tužilac optužen što je u septembru 1995. godine u Banjaluci od okrivljenog Ž. Š. kupio za 150 DM bušilicu marke 'Mekabo' iako je s obzirom na nisku kupoprodajnu cijenu morao znati da je pribavljena krivičnim djelom i da je time počinio krivično djelo prikrivanja iz člana 165. stav 2. KZRS". Na navedeni način, prema ocjeni Vrhovnog suda, apelant je, u smislu odredbe članka 154. stavak 1. i članka 158. ZOO-a, odgovoran za objavljivanje neistinitih navoda u objavljenom tekstu.

12. Prema tome, Vrhovni sud je našao da je objavljivanjem predmetnog članka u javnosti apelant objavio neistinitu informaciju kojom je narušen tužiteljev ugled u obitelji i u društvenoj sredini kojoj pripada. Neistinita informacija se odnosi na vrstu kaznenog djela za koje je u apelantovom dnevnom listu navedeno da je optužen tužitelj zajedno sa grupom koja je optužena za izvršenje kaznenog djela teških slučajeva razbojničke krađe iz čl. 150. i 151. KZRS, a ne da je optužen za kazneno djelo prikrivanja. Istaknuto je da se kazneno djelo prikrivanja i kazneno djelo razbojništva i razbojničke krađe, iako spadaju u istu vrstu kaznenih djela (kaznena djela protiv imovine), razlikuju po svojoj težini, a i po pravnim posljedicama koje nastaju njihovim izvršavanjem. Stoga, suprotno stajalištu drugostupanjskog suda, a prema ocjeni Vrhovnog suda, predmetni tekst sadrži neistinite informacije o tužiteljevoj ličnosti, koje su ga objavljivanjem u dnevnom listu

tuženog prikazale javnosti u negativnom svjetlu (da je optužen za kazneno djelo razbojništva, teške razbojničke krađe i teške krađe) a ne u svjetlu u kakvom ga je optužnica prikazala.

13. Istaknuto je da je prilikom odmjeravanja visine naknade tužitelju za ovaj vid štete Vrhovni sud vodio računa o tome da je apelantov dnevni list u kojem je objavljen sporni članak veće tiraže i dostupan na širem području u oba entiteta u državi BiH čime je dostupan velikom broju čitatelja. Dalje je Vrhovni sud uzeo u obzir da su objavljivanjem neistinitog sadržaja tužitelju pričinjeni duševni bolovi o čemu se detaljno izjasnio vještak neuropsihijatar. Pri odmjeravanju visine naknade Vrhovni sud je ocijenio i činjenicu da apelant nije objavio tužiteljevu reakciju na predmetni članak u vidu njegove ispravke. Međutim, ocjenjujući elemente iz članka 200. stavak 1. ZOO-a, Vrhovni sud je našao da je tužiteljev zahtjev previsoko postavljen. Stoga je, na temelju odredaba članaka 154. stavak 1. i 158. ZOO-a, u vezi sa čl. 5. i 35. Zakona o javnom informiranju, djelomičnim uvažavanjem tužiteljeve revizije snizio naknadu na iznos od 8.000,00 KM, a preko tog iznosa njegova revizija je odbijena.


14. Apelant navodi povredu prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije i prava na slobodu izražavanja iz članka II/3.(h) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 10. Europske konvencije. Ističe da je u konkretnom slučaju Vrhovni sud proizvoljno primijenio materijalno i procesno pravo. Smatra da tužiteljeva revizija nije bila dopuštena u smislu odredbe članka 237. stavak 2. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP). Također, ističe da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. U tom pogledu navodi da iz sadržaja pobijane presude proizlazi da se presuda bavi pitanjem istinitosti činjenica koje su bile predmet spornog saopćavanja a da je pitanje istinitosti uvijek činjenično pitanje. Apelant je naveo da se radilo o "suštinskoj istinitosti" spornog saopćavanja u članku od utorka 15. srpnja 1997. godine, čime je povrijeđeno ustavno načelo slobode izražavanja. Prema apelantovom mišljenju, presuda Vrhovnog suda se ni na koji način ne bavi "standardom dokazivanja" iz članka 7. Zakona o zaštiti od klevete, koja pored materijalnopravnog domašaja ima i procesni domašaj postavljajući zahtjev da sudska odluka za naknadu štete (koja uvijek uključuje i ograničenje slobode izražavanja) mora sadržavati razloge za ograničenje slobode izražavanja prema članku 10. stavak 2. Europske konvencije. Apelant smatra da se presuda Vrhovnog suda nije ni paušalno pozvala na ograničenja iz članka 10. stavak 2. Europske konvencije.

b) Odgovori na apelaciju

15. U svom odgovoru na apelaciju Vrhovni sud je naveo da su neutemeljeni apelantovi navodi o tome da revizija u predmetnoj stvari nije dopuštena u smislu odredbe članka 237. stavak 2. ZPP. Naime, u postupku o tužiteljevoj reviziji odlučivalo se primjenom ranije važećeg ZPP, a na temelju odredbe članka 456. stavak 1. važećeg ZPP. Stoga, prema ranije važećem ZPP, revizija je dopuštena u svim imovinskopravnim poslovima čija vrijednost predmeta spora prelazi iznos od 800,00 KM, kakav je predmetni slučaj. Dakle, prema odredbi članka 456. važećeg ZPP, revizija je u ovom predmetu dopuštena. Također, prema mišljenju Vrhovnog suda, neutemeljeni su apelantovi navodi da se Vrhovni sud u obrazloženju presude bavio pitanjem "istinitosti činjenica koje su bile predmetom spornog saopštenja". Prema mišljenju Vrhovnog suda, neutemeljeni su apelantovi navodi da se presuda Vrhovnog suda ne bavi "standardom dokazivanja" iz članka 7. Zakona o zaštiti od klevete i člancima 10. i 13. Europske konvencije. Istaknuto je da je, suprotno apelantovim navodima, presuda Vrhovnog suda utemeljena na odredbama članaka 5. i 35. stavak 2. Zakona o javnom informiranju, odredbama članka 10. Europske


konvencije i članku 13. Ustava Republike Srpske, te relevantnim odredbama ZOO-a navedenim u obrazloženju presude Vrhovnog suda, za što su u presudi dani dovoljni i valjani razlozi. Vrhovni sud smatra da je taj sud činjenično stanje utvrđeno pred nižestupanjskim sudovima pravilno podveo pod odgovarajuće pravne norme i pravilno primijenio materijalno pravo.

16. Okružni sud u odgovoru na apelaciju navodi da u predmetnom postupku nisu povrijeđena apelantova ustavna prava.

17. U svom odgovoru na apelaciju tužitelj je naveo da presudom Vrhovnog suda nisu povrijeđena apelantova ustavna prava. Smatra da apelantov stav o dopuštenosti revizije nije pravilan. Ističe da je u postupku nesumnjivo utvrđeno da je apelant iznio neistinitu informaciju budući da je tužitelj bio optužen za djelo prikrivanja a ne razbojništva. Takva informacija je objektivno narušila tužiteljev ugled, povrijedila njegovu čast, integritet i dostojanstvo.


18. U Zakonu o javnom informiranju ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 10/97) relevantne odredbe glase:

Član 5. Javna glasila ne podležu cenzuri. Javna glasila dužna su da istinito, objektivno i blagovremeno

obaveštavaju javnost. Član 35. stav 2. Ako javno glasilo objavi neistinitu informaciju kojom se

narušava ugled ili interes pravnog ili fizičkog lica na koga se informacija odnosi, ili kojom se vređa čast ili integritet pojedinca, iznose ili prenose neistiniti navodi o njegovom životu, znanju, sposobnostima, ili na drugi način vređa njegovo dostojanstvo, zainteresovano pravno ili fizičko lice ima pravo na tužbu nadležnom sudu za naknadu štete protiv osnivača, izdavača, glavnog i odgovornog urednika i autora informacije.

19. U Zakonu o obligacijskim odnosima ("Službeni list SFRJ" br. 29/78, 39/85, 46/85 i 57/89 i "Službeni glasnik Republike Srpske" br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) relevantne odredbe glase:

Član 154. (1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je

ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. [...]. Član 158. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namjerno

ili nepažnjom. Član 199. U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti, na trošak

štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

Član 200. Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove

zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode prava ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i o njenom odsustvu.

Prilikom odlučivanju o zahtjevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povrijeđenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

20. U Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08, 45/09 i 49/09) relevantna odredba glasi:

Član 456. stav 1.

Ako je prije stupanja na snagu ovog zakona donijeta prvostepena odluka kojom se postupak pred prvostepenim sudom završava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima.

VI. Dopustivost

21. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

22. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

23. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 118-0-Rev-06-000 278 od 27. studenoga 2008. godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanu presudu apelant je primio 12. siječnja 2009. godine, a apelacija je podnesena 11. ožujka 2009. godine, dakle u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

24. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

25. Apelant pobija presudu Vrhovnog suda tvrdeći da su mu tom presudom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i pravo na slobodu izražavanja iz članka II/3.(h) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 10. stavak 1. Europske konvencije.



prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u prvoj rečenici

utvrđuje: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

27. Ustavni sud primjećuje da se postupak u konkretnom slučaju odnosi na naknadu štete, dakle na predmet građanskopravne prirode, pa je članak 6. stavak 1. Europske konvencije primjenjiv u ovom predmetu. Stoga, Ustavni sud mora ispitati je li taj postupak bio pravičan onako kako to zahtijeva članak 6. stavak 1. Europske konvencije.

28. Suština apelantovih navoda u pogledu prava na pravično suđenje odnosi se na proizvoljnu primjenu materijalnog i procesnog prava u okviru Vrhovnog suda. U vezi s ovim navodima, Ustavni sud ukazuje na to da, prema praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovitih sudova da ocijene


činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Europske konvencije u postupku pred redovitim sudovima, pa će u konkretnom slučaju Ustavni sud ispitati je li postupak u cjelini bio pravičan na način na koji to zahtijeva članak 6. stavak 1. Europske konvencije (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. svibnja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

29. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud, prije svega, nalazi da su neutemeljeni apelantovi navodi o nedopuštenosti revizije budući da na temelju odredbe članka 456. ZPP proizlazi da je u konkretnom predmetu trebalo primijeniti odredbe ranije važećeg ZPP u pogledu dopuštenosti revizije jer je prvostupanjska presuda donesena 6. studenoga 2002. godine. Također, suprotno apelantovim navodima, Ustavni sud zapaža da se Vrhovni sud u svojoj presudi nije bavio utvrđivanjem činjenica već je na utvrđeno činjenično stanje primijenio relevantno materijalno pravo. Prema mišljenju Ustavnog suda, Vrhovni sud je za svoju odluku dao jasno i precizno obrazloženje koje se temelji na primjeni relevantnih odredaba Zakona o javnom informiranju, ZOO-a i ZPP. Ustavni sud smatra da takvo obrazloženje zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz članka 6. Europske konvencije.

30. Na temelju navedenoga, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nema kršenja apelantovog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

Sloboda izražavanja


prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: (…) h) Slobodu izražavanja. Članak 10. Europske konvencije glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo

uključuje slobodu mišljenja i slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez miješanje javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj članak ne sprječava države da zahtijevaju dozvole za rad od radio, televizijskih i filmskih kompanija.

2. Ostvarivanje ovih sloboda, budući da uključuje obveze i odgovornosti, može podlijegati takvim formalnostima, uvjetima, ograničenjima ili sankcijama predviđenim zakonom i koje [su] neophodne u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, sprječavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprječavanja širenja povjerljivih informacija ili u interesu očuvanja autoriteta i nepristranosti suda.

32. Ustavni sud ističe da je sloboda izražavanja neophodan preduvjet za funkcioniranje i opstanak svakog demokratskog društva, te, stoga, jamstvo svih drugih ljudskih prava i sloboda. U slučaju mogućeg sukoba ovog prava s ostalim zagarantiranim ljudskim pravima i slobodama, sudovi moraju voditi računa o tome da svako ograničavanje slobode izražavanja, s ciljem zaštite nekog drugog ljudskog prava zagarantiranog Ustavom, može biti tek izuzetak od ovog pravila, koji je u demokratskom društvu dopušten samo ako to ograničavanje ničim ne ugrožava navedeno načelo, nego ga potvrđuje.

33. Ugroziti, stoga, na bilo koji način slobodu izražavanja i, u okviru toga, slobodu medija, ne znači samo ugroziti neka osobna Ustavom zajamčena prava novinara, nego to znači ugroziti jedan

od ključnih načela demokratskog društva, pa, stoga, i samu demokraciju kao oblik vladavine i pretpostavku za ostvarenje svih drugih proklamiranih ljudskih prava i sloboda.

34. To, međutim, ne znači da je sloboda izražavanja apsolutna i da nije ničim ograničena. Naprotiv, u demokratskim i pravnim državama gotovo nijedno ljudsko pravo i sloboda, ma koliko bili primarni ili značajni, nisu i ne mogu biti apsolutni i neograničeni. Budući da su apsolutna sloboda i apsolutno pravo contradictio in adjecto za uspostavljanje pravične ravnoteže između zagarantiranih sloboda i prava u demokratskom društvu, presudan je način na koji se neko utvrđeno pravno načelo tumači i praktično primjenjuje. Stoga je ključna uloga i zadatak neovisnog sudstva da u svakom pojedinačnom slučaju jasno utvrdi granicu između opravdanih i potrebnih, te neopravdanih i nepotrebnih ograničenja, koja neko načelo potvrđuju kao pravilo ili ga negiraju kao puku deklaraciju.

35. Članak 10. Europske konvencije je strukturiran tako da prvi stavak definira zaštićene slobode, a drugi stavak propisuje okolnosti pod kojima se javna vlast može miješati u uživanje slobode izražavanja.

36. Za članak 10. Europske konvencije je karakteristično da štiti izražavanje koje nosi rizik ugrožavanja, ili zaista ugrožava interese drugih. Ovaj članak štiti ne samo informacije i ideje koje su primljene pozitivno, ili se smatraju bezopasnim, ili prema njima nema stava, već i one koje vrijeđaju, šokiraju i uznemiravaju, a to je ono što zahtijeva tolerantnost i pluralizam bez kojih nema demokratskog društva (vidi Europski sud, Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 7. prosinca 1976. godine).

37. Svaka restrikcija, uvjet, ograničenje ili bilo koja vrsta miješanja u slobodu izražavanja može se primijeniti samo na određeno ostvarivanje te slobode, a sadržaj prava na slobodu izražavanja uvijek ostaje netaknut. Javna vlast ima samo mogućnost, a ne i obvezu, da naloži ograničavajuću ili kaznenu mjeru protiv ostvarivanja prava na slobodu izražavanja.

38. Naknada štete u građanskoj parnici, dodijeljena kao naknada za štetu nanesenu nečijem dostojanstvu ili ugledu, predstavlja jasno miješanje u ostvarivanje prava na slobodu izražavanja. Sukladno stavku 2. članka 10. Europske konvencije, vlast se može miješati u ostvarivanje slobode izražavanja samo ako se ispune tri kumulativna uvjeta: a) miješanje je propisano zakonom, b) miješanje ima cilj da zaštiti jedan ili više predviđenih interesa ili vrijednosti, c) miješanje je neophodno u demokratskom društvu. Stoga, sudovi moraju slijediti ova tri uvjeta kad razmatraju i odlučuju o predmetima koji se tiču slobode izražavanja. U predmetu Tolstoy Miloslavski (vidi Europski sud, Tolstoy Miloslavski protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Presuda broj 18139/91 od 13. srpnja 1995. godine) Europski sud je zaključio da sama suma naknade štete predstavlja kršenje članka 10. Europske konvencije, obrazlažući da ne znači da je porota imala pravo da dodijeli štetu potpuno po svom nahođenju jer, prema Konvenciji, dodjela štete za klevetu mora biti razumno proporcionalna šteti nanesenoj nečijem ugledu.

39. U konkretnom slučaju, presuda Vrhovnog suda je donesena na temelju Zakona o javnom informiranju i ZOO-a, dakle, miješanje je propisano zakonom. Ovi zakoni su javno objavljeni u službenom glasilu, njihov tekst je jasan, pristupačan i predvidiv.

40. Presuda Vrhovnog suda je donesena u građanskoj parnici koju je pokrenuo tužitelj protiv apelanta radi naknade štete zbog narušavanja njegovog ugleda, pa je jasno da je cilj miješanja zaštita "ugleda ili prava drugih", odnosno tužiteljevog ugleda, što je, svakako, legitiman cilj.

41. Ustavni sud još mora utvrditi jesu li korištena sredstva proporcionalna cilju koji se želi ostvariti. Kako je već rečeno, "cilj" na koji se pobijane presude pozivaju je zaštita "ugleda ili prava drugih", a "sredstvo" je nalog suda apelantu da tužitelju plati štetu


koju je nanio njegovom ugledu. Da bi se dokazalo da je miješanje bilo "neophodno u demokratskom društvu", potrebno je dokazati da postoji "hitna društvena potreba", koja je tražila konkretno ograničenje u ostvarivanju slobode izražavanja. Hitna društvena potreba se ogleda u uspostavljanju ravnoteže između dva zaštićena dobra, a to su pravo slobode izražavanja, zaštićeno člankom 10. stavak 1. Europske konvencije, i pravo pojedinca na zaštitu svog ugleda, zaštićeno člankom 10. stavak 2. Europske konvencije.

42. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi da je apelantu kao osnova za objavu spornog teksta poslužila optužnica Osnovnog javnog tužiteljstva u Banjoj Luci iz koje nesporno proizlazi da je tužitelj optužen za kazneno djelo prikrivanja. Međutim, apelant je objavljivanjem spornog teksta odstupio od navedene optužnice na način da je o tužitelju objavio neistinite informacije iz kojih proizlazi da je tužitelj optužen za kazneno djelo razbojništva, teške razbojničke krađe i teške krađe, a ne za kazneno djelo prikrivanja kako ga je optužnica teretila. Prema tome, iznošenjem neistinitih informacija apelant je narušio tužiteljev ugled u obitelji i u društvenoj sredini kojoj pripada zbog čega je obvezan tužitelju naknaditi štetu u obujmu kako je to utvrdio Vrhovni sud. Ustavni sud zapaža da je pri odmjeravanju visine naknade Vrhovni sud uzeo u obzir detaljan nalaz i mišljenje vještaka neuropsihijatra u pogledu duševnih bolova koje je tužitelj pretrpio objavljivanjem spornog članka. Također, Vrhovni sud je prilikom odmjeravanja visine naknade ocijenio i činjenicu da apelant nije objavio tužiteljevu reakciju na predmetni članak u vidu njegove ispravke. Stoga, Ustavni sud smatra da je pobijanom presudom, prema načelu proporcionalnosti, uspostavljena ravnoteža između apelantovog prava na slobodu izražavanja, zaštićenog člankom 10. stavak 1. Europske konvencije, i tužiteljevog prava na zaštitu njegovog ugleda, zaštićenog člankom 10. stavak 2. Europske konvencije. Dakle, donošenjem pobijane presude Vrhovni sud je ocijenio da postoji "hitna društvena potreba" koja je tražila konkretno ograničenje apelantovog prava na slobodu izražavanja. Ustavni sud ne može zaključiti da je Vrhovni sud izašao izvan dopuštenog stupnja slobodne procjene.

43. Na temelju svega navedenoga, Ustavni sud zaključuje da nema kršenja apelantovog prava na slobodu izražavanja iz članka II/3.(h) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 10. Europske konvencije.

VIII. Zaključak

44. Ustavni sud zaključuje da nema povrede prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, jer u konkretnom slučaju nema proizvoljnosti u primjeni materijalnog i procesnog prava.

45. Također, Ustavni sud zaključuje da nema povrede prava na slobodu izražavanja iz članka II/3.(h) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 10. Europske konvencije jer je "miješanje" u apelantovo pravo na slobodu izražavanja bilo sukladno zakonu, imalo cilj zaštitu "ugleda ili prava drugih" i bilo "neophodno u demokratskom društvu".





492 Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет

судија, у предмету број АП 2680/11, рјешавајући апелацију Јозе Бановића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени

гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:


ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Јозе Бановића

поднесена против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 03 0 К 002149 10 Кж 2 од 6. априла 2011. године и Пресуде Кантоналног суда у Тузли број 03 0 К 00 2149 10 К од 29. марта 2010. године.



1. Јозо Бановић (у даљњем тексту: апелант) из Живиница, којег заступа Томислав Љубић, адвокат из Тузле, поднио је 1. јула 2011. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Врховни суд) број 03 0 К 002149 10 Кж 2 од 6. априла 2011. године и Пресуде Кантоналног суда у Тузли (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 03 0 К 00 2149 10 К од 29. марта 2010. године. Апелант је, такође, 7. октобра 2011. године поднио захтјев за доношење привремене мјере којом би Уставни суд "привремено обуставио извршење правоснажне Пресуде Кантоналног суда број 03 0 К 00 2149 10 К од 29. марта 2010. године до доношења одлуке по апелацији".


2. Уставни суд је Одлуком број АП 2680/11 од 6. децембра 2011. године одбио као неоснован апелантов захтјев за доношење привремене мјере.

3. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Врховног суда, Кантоналног суда и Кантоналног тужилаштва Тузланског кантона (у даљњем тексту: Кантонално тужилаштво) затражено је 28. октобра 2011. године да доставе одговоре на апелацију.

4. Врховни суд и Кантонално тужилаштво су доставили одговор на апелацију 2. новембра 2011. године, а Кантонални суд 10. новембра 2011. године.

5. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију достављени су апеланту 12. децембра 2011. године.


6. Чињенице предмета које произИлазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин:

7. Пресудом Кантоналног суда број 03 0 К 00 2149 10 К од 29. марта 2010. године апелант је проглашен кривим што је у временском периоду и на начин описан у тач. 1 и 2 изреке пресуде починио продужено кривично дјело - навођење на проституцију из члана 210 став 4 у вези са ставом 1 Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: КЗФБиХ), па га је суд, уз примјену наведеног законског прописа и члана 50 тачка б), члана 51 став 1 тачка б), те чл. 42 и 43 КЗФБиХ, осудио на казну затвора у трајању од двије године. Примјеном одредбе члана 57 став 1 КЗФБиХ апеланту


је у изречену казну затвора урачунато вријеме проведено у притвору од 9. децембра 2009. године до 29. марта 2010. године. Такође, примјеном одредаба члана 202 став 1 Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ЗКПФБиХ) апелант је обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка у износу од 100,00 КМ и судски паушал у износу од 134,00 КМ. Такође, примјеном одредаба члана 114 ст. 1 и 2 и члана 115 КЗФБиХ апелант је обавезан да на име имовинске користи коју је прибавио извршењем кривичног дјела исплати износ од 9.234,00 КМ.

8. У образложењу пресуде Кантонални суд је навео да је у односу на радње извршења кривичног дјела које је апеланту стављено на терет спровео доказе оптужбе и одбране (саслушањем оштећених у својству свједока и осам других свједока, саслушањем вјештака Самира Бабића, који је свједочио о писменом налазу и мишљењу Федералне управе полиције од 19. јануара 2010. године, те увидом у низ материјалних доказа које одбрана није оспорила - извјештај прегледа телефонских позива са апелантовог мобилног телефона, а међу којим бројевима су идентификовани и бројеви оштећених свједокиња, књиге евиденције гостију у којима је у већем броју случајева евидентиран боравак гостију без назнаке личних података које су садржавале податке о цијени и броју собе, потпис лица које је издало собу и наводи да се ради о дневном боравку, чиме су потврђени наводи свједока о начину вођења књига у апелантовим објектима, у записнике о претресу апелантових угоститељских објеката и изузимању предмета из којих произилази да је приликом претреса, између осталог, изузета и једна бијела картонска кутија са 128 неотпакованих кондома, те у бројне друге доказе материјалне природе изузете из апелантових угоститељских објеката, његове породичне куће, путничких возила, те самог апеланта, чију је садржину суд презентовао у образложењу пресуде. С тим у вези, Кантонални суд је навео да је, у смислу одредбе члана 296 став 2 ЗКПФБиХ, све изведене доказе оцијенио појединачно и у њиховој међусобној повезаности, те да је, након такве оцјене спроведених доказа, дошао до увјерења да је апелант починио кривично дјело које му је стављено на терет. Наиме, из образложења пресуде произилази да је Кантонални суд до оваквог увјерења дошао првенствено анализом исказа оштећених саслушаних у својству свједока Белме Мустафић, Мунезере Хоџић и Мериме Халиловић, које су својим исказима потврдиле битне и одлучне чињенице, и то да су се налазиле са мушким лицима којима су пружале сексуалне услуге, а с којима су долазиле у контакт посредством апеланта и у његовим угоститељским објектима. Кантонални суд је, такође, навео да су свједокиње својим исказима потврдиле да су наплаћивале ове услуге, а новац за дате услуге добијале лично или посредством апеланта. Наиме, Кантонални суд је образложио да је оштећена Мунезера Хоџић у свом исказу навела да је заједно са својом пријатељицом Сенком долазила у спорном периоду у апелантов угоститељски објекат "Сенси", те да је 2-3 пута по њу долазио и Омер Диздаревић, који је радио у наведеном апелантовом објекту. Такође, суд је истакао да је ова свједокиња потврдила да је долазила и у апелантов објекат "Jet Starr", те да је користила собе у том објекту за пружање сексуалних услуга с тим да је навела да апелант с тим нема ништа. Међутим, Кантонални суд је навео да је свједокињи предочен њен исказ из истраге у дијелу у којем је навела да је долазила у апелантове објекте "кад год би је апелант позвао", те да је свједокиња истакла да су ти наводи тачни, али да је то у вези са њеним потребама. Кантонални суд, с тим у вези, образложио је да није прихватио наводе ове свједокиње са главног претреса, већ да је, у складу са одредбама члана 288 став 1 ЗКПБиХ, оцијенио њен исказ из истраге, јер је

закључио да је сагласан у битним чињеницама са исказом свједока Омера Диздаревића и Алена Бошњаковића, запосленика у апелантовим објектима. Кантонални суд је, такође, образложио да је при оцјени исказа оштећених Мериме Халиловић, Белме Мустафић и млдб. А. Д. установио да су свједокиње потврдиле чињеницу да су међусобно контактирале са апелантом било на апелантов позив или њихов позив упућен апеланту, да су користиле собе у његовим угоститељским објектима за пружање сексуалних услуга гостима апелантових објеката за новац који су наплаћивале лично или посредством апеланта. Осим тога, Кантонални суд је навео да су и наведене оштећене својим исказима потврдиле да им је апелант давао новац кад би му затражиле и за њихове друге и различите потребе. Искази оштећених Мериме Халиловић и млдб. А. Д., како је навео Кантонални суд, потврђени су и исказима других свједока, углавном запосленика у апелантовим угоститељским објектима, који су се изјашњавали на околности начина доласка оштећених у апелантове објекте, начин издавања и цијену коришћења соба у апелантовим објектима, као и на наплату цијене за услуге које су оштећене пружале и материјалним доказима.

9. Кантонални суд је, такође, јасно образложио да је, оцјењујући исказе саслушаних свједока, установио да је један број свједока у току главног претреса промијенио исказе у односу на исказе дате у истрази, што је суд оцијенио као њихов покушај да помогну апеланту у ослобађању од кривичне одговорности. С тим у вези, Кантонални суд је образложио да није прихватио исказ свједока Самеда Ђуловића који је дао на главном претресу и Омера Диздаревића, већ да је, у складу са одредбом члана 288 став 1 ЗКПФБиХ, оцијенио њихове исказе дате у истрази, који су уз сагласност одбране прочитани на главном претресу.

10. Кантонални суд је, такође, јасно образложио да није прихватио исказ оштећене Есмералде Карић у дијелу који се односи на њену тврдњу да је била у "вези" са апелантом, те да се није састајала са другим мушким лицима, јер је утврдио да из записника о саслушању ове свједокиње од 2. децембра 2009. године који је сачињен у истражном поступку произилази да су констатовани њени наводи да је "са мушкарцима спавала", између осталог, и у објекту "Jet Starr" који је апелантова својина. Кантонални суд је, такође, навео да и из дијела исказа који се односи на успоставу контакта између свједокиње Есмералде Карић и мушког лица по имену Марио и његовог пријатеља из Орашја произилази да је управо апелант био тај који ју је довео у контакт са Мариом и с којим је у више "наврата имала сексуалне односе". С тим у вези, Кантонални суд је закључио да наведена свједокиња "оваквим својим свједочењем жели да помогне апеланту како би избјегао кривичну одговорност". Даље, Кантонални суд је навео да ни исказ сведокиње Х. М., која је водила пословне књиге у вили "Сенси" и која је изјавила да је коришћење соба искључиво наплаћивала она, те да апелант није чинио радње за које је оптужен, није прихватио, jer je у супротности са осталим спроведеним доказима, a посебно са исказима запосленика апелантових угоститељских објеката, укључујући и доказе материјалне природе.

11. Даље, Кантонални суд је навео да је оцјеном исказа свједока Муневера Софтића утврдио да је исказ свједока сагласан са исказом свједока запосленика у вили "Сенси", као и свједока Омера Диздаревића, те оштећених које су пружале сексуалне услуге, а у односу на битне чињенице потврђене у односу на начин издавања соба ради пружања сексуалних услуга гостима апелантових објеката, те цијене ових соба. Такође, Кантонални суд је навео да је и свједок Ален Бошњаковић потврдио да је Омер Диздаревић довозио робу и оштећене у вилу "Сенси", да су се међу женским лицима која


су долазила налазиле и двије жене (Мунезера и Сенка), те да је Омер Диздаревић два до три пута довезао Мунезеру Хаџић и Сенку користећи и возило рентакара.

12. Осим тога, Кантонални суд је навео да су искази оштећених које су пружале сексуалне услуге потврђени и исказом вјештака Самира Бабића, који је свједочио о писменом налазу и мишљењу Федералне управе полиције од 19. јануара 2010. године сачињеним поводом спроведеног вјештачења података мобилног телефонског апарата, прецизније означеног у пресуди, који је привремено одузет апеланту и који је био предмет овог вјештачења, као и другим бројним доказима материјалне природе.

13. Даље, Кантонални суд је истакао да се кривично дјело навођења на проституцију из члана 210 став 4 у вези са ставом 1 КЗФБиХ састоји од навођења, потдстицања или намамљивања другог на пружање сексуалних услуга, или омогућавања на други начин његове предаје другом ради пружања сексуалних услуга, или учествовања на било који начин у организовању или вођењу пружања сексуалних услуга. С обзиром на наведено, суд је закључио да су, дакле, извршења одређена алтернативно тако да је за извршење наведеног дјела довољно предузети било коју законом одређену радњу а да за учињење овог кривичног дјела нема утицаја чињеница да се лице које се наводи, подстиче, намамљује или присиљава већ раније бавило проституцијом, да није битно да ли је посредовање, односно подстицање било успјешно, те да корист може да се састоји од новца или другог давања, да може да буде претходно или накнадно поклањање, те да околности да је пасивни субјекат, такође, остварио зараду пружањем сексуалних услуга не искључује постојање кривичног дјела. Даље је наведено "да је један од квалификованих облика овог дјела ако је дјело учињено према дјетету или малољетнику". Имајући у виду чињенице конкретног предмета, Кантонални суд је навео да је апелант у периоду од 2004. до 2009. године у својим угоститељским објектима ради остваривања користи за себе у више наврата телефонским путем контактирао са оштећеним или оне са њеим, те након што су их запосленици његових угоститељских објеката довозили његовим путничким моторним возилом у те објекте, оштећеним ставио на располагање коришћење соба у својим угоститељским објектима у виду дневног боравка ради пружања сексуалних услуга гостима његових угоститељских објеката у износима од 50,00 до 200,00 КМ, које су оне наплаћивале лично или посредством апеланта. Наведено је да је на овај начин апелант остварио имовинску корист која се састојала од повећаног обима изнајмљивања угоститељских капацитета а особито изнајмљивања соба (тачка I изреке пресуде). Даље је наведено да је од почетка 2008. до краја 2008. године, иако је знао да је А. Д. млађа од осамнаест година и да је у тешкој материјалној ситуацији, у више наврата контактирао с њом или она с њим и ставио овој оштећеној на располагање коришćење соба свог угоститељског објекта ради пружања сексуалних услуга гостима угоститељског објекта за новац већем броју корисника у износима од 50,00 до 200,00 КМ, које услуге је млдб. А. Д. и пружала, па је на овај начин апелант, такође, остварио имовинску корист која се састојала од повећаног обима изнајмљивања угоститељских капацитета а особито изнајмљивања соба (тачка II изреке пресуде).

14. С обзиром на наведено, Кантонални суд је закљу-чио да је спроведеним доказима несумњиво утврђено да је апелант предузимао кривичноправне радње описане под тач. I и II изреке пресуде, те је, с тим у вези, закључио да су се у наведеним апелантовим радњама стекла обиљежја продуженог кривичног дјела које му је стављено на терет. Наведено је да постоји међусобна временска повезаност свих

учињених дјела, да је код свих наведених кривичноправних радњи исти начин учињења кривичног дјела, те да постоји јединствен умишљај, што радње описане под тач. I и II изреке повезује тако да чине јединствену цјелину. Стога је Кантонални суд, имајући у виду да апелантова урачунљивост није доведена у сумњу, апеланта прогласио кривим због продуженог кривичног дјела – навођење на проституцију из члана 210 став 4 у вези са ставом 1 КЗФБиХ.

15. Приликом одлучивања о висини казне, а имајући у виду сврху кажњавања из члана 42 КЗФБиХ, оцјењујући при томе све околности које утичу на висину казне, Кантонални суд је навео да је утврђене олакшавајуће околности на апелантовој страни, у смислу члана 50 тачка б) и члана 51 став 1 тачка б) КЗФБиХ, оцијенио као особито олакшавајуће околности и прописану казну у минималном трајању од три године апеланту ублажио на казну затвора од двије године. Такође, позивајући се на одредбу члана 114 став 1 КЗФБиХ, којом је прописано да "нико не може да задржи имовинску корист прибављену кривичним дјелом", Кантонални суд је обавезао апеланта да на име имовинске користи коју је прибавио извршењем кривичног дјела које му је стављено на терет исплати износ од 9.234,00 КМ. Позивањем на доказе означене позицијом 10 (укупно 81 дневни боравак у укупном износу од 2.250,00 КМ), позицијом 11 (укупно 83 дневна боравка у укупном износу од 2.250,00 КМ) и позицијом 12 (евидентирано укупно 176 дневних боравака у укупном износу од 4.834,00 КМ), уз навођење појединачних износа, наведено је да се ради "о минималном износу који је утврђен у току поступка, а који је утврђен збрајањем података који се односе на податке везане за евиденцију са назнаком 'дневни боравак', […] односно укупно је на тај начин уплаћено на име издавања соба 9.234,00 КМ". У том контексту је истакнуто да се ради о минималној користи, будући да "у наведеним износима нису садржани износи који се односе на лица која су евидентирана са пуним подацима, лица која су у предоченим доказима евидентирана само надимцима или именима, нити овај износ садржи износе који се односе на издавање соба у вили 'Сенси', нити повећана потрошња хране и пића, као и других услуга". Одлуку о трошковима кривичног поступка Кантонални суд је засновао на одредби члана 202 став 1 ЗКПФБиХ.

16. Одлучујући о жалби кантоналног тужиоца у Тузли (у даљњем тексту: тужилац) и апелантовој жалби против првостепене пресуде, Врховни суд је донио Пресуду број 03 0 К 002149 10 Кж 2 од 6. априла 2011. године којом је жалбе одбио као неосноване и потврдио првостепену пресуду.

17. У образложењу пресуде Врховни суд је навео да је испитао првостепену пресуду у границама жалбених приговора тужиоца и апеланта, у смислу одредаба члана 321 ЗКПФБиХ, те да је, између осталог, закључио да су у цијелости неосновани апелантови жалбени приговори због којих се првостепена пресуда побија његовом жалбом. Наиме, Врховни суд је навео да је у односу на апелантове жалбене приговоре којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 312 став 1 тачка к) ЗКПФБиХ, јер, према апелантовом мишљењу, првостепена пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, извршио теоретску анализу кад се сматра да је у првостепеној пресуди као формалном судском акту почињена наведена повреда одредаба кривичног поступка, те да је, испитујући првостепену пресуду са тог аспекта, утврдио да првостепена пресуда не садржи такве недостатке. Наиме, Врховни суд је истакао да из образложења првостепене пресуде произилази да је првостепени суд исказе саслушаних свједока и друге спроведене доказе савјесно оцијенио у смислу одредбе члана 296 став 2 ЗКПФБиХ, те да је на основу такве оцјене извео своје закључке у погледу доказаности одлучних чињеница. Такође, Врховни суд је


истакао да у погледу одлучних чињеница првостепена пресуда даје разлоге на начин како је прописано одредбом члана 305 став 7 ЗКПФБиХ, те је, с тим у вези, закључио да су супротни апелантови жалбени приговори потпуно неосновани.

18. Даље, испитујући апелантове жалбене наводе који се односе на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 312 став 1 тачка ј) ЗКПФБиХ, односно да је првостепени суд, доносећи своју пресуду, прекорачио оптужбу, јер је, према апелантовом мишљењу, првостепеном пресудом апеланту одузета имовинска корист у већем износу од оног за који га је теретила оптужба, Врховни суд је закључио да ни ови жалбени приговори нису основани. Наиме, Врховни суд је истакао да се, према апелантовим наводима, наведена битна повреда одредаба кривичног поступка огледа у томе што је првостепени суд апеланту одузео имовинску корист у већем новчаном износу од оног за који га је оптужба теретила. С тим у вези, Врховни суд је, доводећи у везу оптужницу, те изреку првостепене пресуде, закључио да се апеланту ни не ставља на терет да је описаним кривичноправним радњама које представљају битна обиљежја кривичног дјела навођења на проституцију из члана 210 став 4 КЗФБиХ остварио корист у тачно одређеном новчаном износу. Наиме, Врховни суд је указао да се апеланту ставља на терет да се корист коју је остварио састојала од повећаног обима изнајмљивања угоститељских капацитета, а посебно изнајмљивања соба у његовим угоститељским објектима, без навођења у чињеничном опису висине те прибављене имовинске користи. Стога, према мишљењу Врховног суда, када је првостепени суд, након што је апеланта прогласио кривим за почињено предметно кривично дјело, одлучио да му, у складу са чланом 114 ст. 1 и 2 КЗФБиХ који представља основу за одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, ту корист и одузме, а што је, опет, према мишљењу Врховног суда, сагласно и са одредбом члана 115 КЗФБиХ која одређује начине одузимања те користи, Врховни суд је закључио да првостепени суд није прекорачио оптужбу како апелант сматра. Наиме, Врховни суд је указао да имовинска корист за коју се сматра да је прибављена кривичним дјелом у тачно назначеном новчаном износу није ни улазила у чињенични опис предметног кривичног дјела, па је, стога, Врховни суд оцијенио да су жалбени приговори и у том правцу неосновани.

19. Даље, према мишљењу Врховног суда, у вези са апелантовим жалбеним наводима о одузетој имовинској користи и да се "израчун висине ове користи базирао на недозвољеном доказу", иако то изричито не наводи у жалби, апелант указује на повреду одредаба члана 312 став 1 тачка и) ЗКПФБиХ. Наиме, Врховни суд је истакао да апелант ове своје жалбене наводе заснива на тврдњи да првостепени суд није могао изводити доказе на главном претресу које тужилац није предлагао у оптужници, а посебно те доказе не отварати на главном претресу, будући да је, према апелантовом мишљењу, то требало да учини тужилац у фази истраге, сходно одредби члана 85 ЗКПФБиХ. Међутим, Врховни суд је закључио да ни ови апелантови жалбени приговори нису основани. Наиме, Врховни суд је навео да из записника о главном претресу одржаном 22. марта 2010. године произилази да је, поред осталих доказа, тужилац презентовао и материјалне доказе који се односе на евиденцију издатих соба за тзв. дневни боравак у апелантовим објектима у критичном периоду на основу којих је првостепени суд и утврдио висину користи, а ти докази су одузети од апеланта приликом претреса његових објеката, како то произилази и из потврда о привременом одузимању предмета од 9. и 10. децембра 2009. године. Наиме, Врховни суд је закључио да ови материјални докази не могу да се третирају као недозвољени докази, те је, с тим у вези, закључио да се

супротни апелантови жалбени приговори по овом основу нису могли да прихвате као основани, а посебно због тога што апелант у жалби не наводи који су докази у питању, нити образлаже како је отварање и презентовање ових материјалних доказа на главном претресу могло да утиче на законито или правилно доношење првостепене пресуде.

20. У вези са апелантовим наводима да су судови оспореним пресудама погрешно утврдили чињенично стање због погрешне и неправилне оцјене исказа саслушаних свједока, а посебно свједокиње Есмералде Карић, Врховни суд је закључио да су и ови апелантови жалбени приговори неосновани. Наиме, Врховни суд је истакао да, насупрот апелантовим приговорима, тај суд сматра да из предметног списа произилази да је првостепени суд, у смислу одредбе члана 296 став 2 ЗКПФБиХ, потпуно и правилно оцијенио све изведене доказе и на таквом основу засновао у својој пресуди чињеничне и правне закључке да је апелант починио предметно кривично дјело чије су радње извршења описане у тач. 1 и 2 изреке првостепене пресуде. Врховни суд је навео да из образложења првостепене пресуде произилази да је првостепени суд своје закључке о одлучним чињеницама у вези са предметним кривичним дјелом, односно апелантовом кривицом, првенствено засновао на исказима оштећених-свједокиња Мериме Халиловић, Мунезере Хаџић, млдб. А. Д., Белме Мустафић, те на исказима и других саслушаних свједока, углавном запосленика у апелантовим угоститељским објектима. Према мишљењу Врховног суда, првостепени суд је дао јасно образложење зашто је прихватио исказе свједока Самеда Ђуловића и Омера Диздаревића које су дали у истрази, а не њихове исказе дате на главном претресу, као и због чега није као валидан прихватио исказ свједокиње Хаве Мулавдић. Врховни суд је, даље, указао да из образложења првостепене пресуде произилази да је првостепена пресуда заснована и на исказу вјештака Самира Бабића, који је свједочио на околности телефонских разговора које је апелант у критичном периоду обавио са свог мобилног телефона, а који су потврђени и материјалним доказима који су пронађени приликом претреса објеката оптуженог "Jet Starr" и вила "Сенси", као и другим доказима, како је то детаљно наведено и образложено у првостепеној пресуди.

21. Даље, у односу на апелантове жалбене наводе да је првостепени суд исказ оштећене Есмералде Карић потпуно паушално и произвољно оцијенио, јер је, према апелантовом мишљењу, Есмералда Карић својим исказом потврдила да се са апелантом и лицем по имену Марио није састајала у апелантовим објектима, нити са било којим другим мушким лицем. Наиме, Врховни суд је навео да из предметног списа произилази да је на главном претресу као доказ презентован записник о саслушању оштећене Есмералде Карић од 2. децембра 2009. године, дат у истражном поступку, у коме су, између осталог, констатовани њени наводи да је "спавала са мушкарцима" и у објекту "Jet Starr" који је апелантова својина и који се помиње у изреци првостепене пресуде. Стога, Врховни суд је закључио да је првостепени суд у својој пресуди правилно оцијенио и исказ Есмералде Карић с тим да, према мишљењу Врховног суда, одлучне чињенице првостепени суд није утврђивао само на основу исказа ове свједокиње већ и на основу бројних других доказа на које се првостепени суд позвао и које је оцијенио у образложењу своје пресуде.

22. Врховни суд је, такође, насупрот апелантовим жалбеним наводима, закључио да је првостепени суд правилно утврдио да се корист оптуженог састојала од повећаног обима изнајмљивања угоститељских капацитета оптуженог, изнајмљивања соба, посебно за тзв. дневни боравак, а за такве своје закључке, према мишљењу Врховног


суда, првостепени суд је дао јасне и увјерљиве разлоге. Наиме, Врховни суд је навео да је првостепени суд своје закључке према овом основу, прије свега, засновао на подацима који произилазе из материјалне документације одузете од апеланта приликом претреса његових објеката, како је то првостепени суд детаљно образложио у својој пресуди, а те разлоге као основане у цијелости је прихватио и Врховни суд. С тим у вези, Врховни суд сматра да је првостепени суд правилно израчунао и висину апелантове користи прибављене предметним кривичним дјелом, а која је једним дијелом изражена у износу од 9.234,00 КМ. Даље, Врховни суд сматра да је првостепени суд у вези са овим израчуном имовинске користи прибављене кривичним дјелом јасно навео да је тај израчун извршен збрајањем података који се односе на издавање соба за тзв. дневни боравак, а који произилазе из материјалне документације одузете из апелантових објеката, како је то исцрпно образложено на 19. страни првостепене пресуде.

23. На крају, Врховни суд је закључио да је првостепени суд дао јасне и основане разлоге за своје чињеничне правне закључке да су у апелантовим радњама испуњени сви битни елементи бића кривичног дјела за које је апелант проглашен кривим.


24. Апелант сматра да му је оспореним пресудама повријеђено право из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 13 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Наиме, суштина апелантових навода о повреди права на правично суђење своди се на апелантове тврдње да су у поступку који се против њега водио почињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 312 ст. 1 и 2 ЗКПФБиХ, те на оспоравање утврђеног чињеничног стања, јер су, према апелантовом мишљењу, оспорене пресуде засноване на "потпуно паушалној и произвољној оцјени изведених доказа". Битне повреде одредаба кривичног поступка апелант види у томе што сматра да оспорене пресуде немају образложења о одлучним чињеницама, јер, према апелантовом мишљењу, оспорене пресуде не дају оцјену садржине исказа саслушаних свједока Есмералде Карић, Мунезере Хаџић, Белме Мустафић, млдб. А. Д. и Мериме Халиловић. Наиме, апелант сматра да су у предметном поступку редовни судови поступали супротно одредбама члана 296 став 2 и члана 305 ЗКПФБиХ, јер су занемарени релевантни дијелови исказа ових свједокиња који су, опет према његовом мишљењу, одлучујући за правилно пресуђење у предметном кривичном поступку. Апелант сматра да су редовни судови своје закључке о постојању релевантних чињеница о апелантовој кривици засновали на "погрешној и неправилној оцјени спроведених доказа а посебно садржини исказа оштећених саслушаних у својству свједока Есмералде Карић, Мунезере Хаџић, Белме Мустафић и млдб. А. Д". С тим у вези, апелант је истакао да је посебно "потпуно паушално и произвољно оцијењен исказ оштећене Есмералде Карић". При томе је апелант интерпретирао одређене дијелове њеног исказа са главног претреса, наводећи да из исказа произилази "њена тврдња" да је она била у вези са апелантом, те да је са њим "одржавала сексуалне односе искључиво у његовој приватној кући, тако да новац и поклоне које је добијала од њега не сматра плаћањем сексуалних услуга". Такође, апелант је истакао да наведена свједокиња својим исказом није потврдила да се састајала са "дугим мушким лицима" у изнајмљеним собама апелантових објеката, или да је, у односу

на ову свједокињу, апелант "посредовањем у њеној проституцији остварио за себе личну корист-зараду". С тим у вези, апелант је указао да је за предметно кривично дјело које је апеланту стављено на терет "ирелевантна тврдња ове свједокиње да је апелант дао њен број телефона лицу по имену Марио", јер се, како апелант наводи, свједокиња није никад са Мариом састајала у његовим угоститељским објектима, већ у другим изнајмљеним собама, а "Марио би њој давао 50 КМ или неки поклон". Такође, апелант је истакао да је наведена свједокиња својим исказом потврдила да ју је са више мушких лица "увезивала" њена пријатељица Елвира Мехикић, те, према апелантовом мишљењу, таквим исказом ова свједокиња потпуно "искључује било коју инкриминишућу апелантову радњу у вези са сексуалним услугама које је Есмералда пружала Марију", а самим тим и кривичноправне радње усљед којих би апелант из таквих односа остварио корист у виду изнајмљивања соба у својим објектима, јер је, према апелантовом мишљењу, до таквих контаката долазило ван објеката који су апелантова својина.

25. Осим тога, апелант је навео одређене дијелове исказа оштећене Мунезере Хаџић из којег, према апелантовом мишљењу, произилази да је ова свједокиња долазила са својом пријатељицом Сенком Али у апелантове угоститељске објекте гдје би наставиле да се друже са мушким лицима на које апелант није имао никаквог утицаја. Из исказа ове свједокиње, према апелантовом мишљењу, такође произилази да он није починио нити једну радњу "посредовања у проституцији", нити да је "био мотивисан безобзирном егзотичном тежњом за постизањем противправне имовинске користи". Такође, апелант је истакао да се паушалност и произвољност у оцјени изведених доказа односе и на исказе оштећених Белме Мустафић, Мериме Халиловић и млдб. А. Д., будући да се, према његовом мишљењу, наведеним исказима "није доказало да су ове свједокиње у вези са пруженим сексуалним услугама мушким лицима новац од њих наплаћивале лично или преко апеланта", а поготово, како апелант наводи, што су својим исказима потврдиле "да сексуалне услуге за новац нису ни пружале у његовим објектима". Такође, апелант сматра да Врховни суд није поступио у складу са одредбом члана 321 ЗКПФБиХ, јер су, према његовом мишљењу, "изостали битни одговори на питања која су покренута жалбом". Апелант је истакао и да су наведени апелациони наводи били и његове жалбене тврдње у оспоравању законитости првостепене пресуде, па, будући да његова жалба није оцијењена као дјелотворна, апелант сматра да му је прекршено и право из члана 13 Европске конвенције.

26. Повреду права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију апелант види у томе што је оспореним пресудама обавезан да на име имовинске користи коју је прибавио кривичним дјелом исплати већи новчани износ у односу на "4. 700,00 КМ, као укупан износ који му је одузет приликом претреса његових угоститељских објеката, и за који је оптужба тврдила да се одузима као имовинска корист прибављена кривичним дјелом које му је стављено на терет".

b) Одговор на апелацију

27. У одговору на апелацију Врховни суд је истакао да су апелантови наводи о повреди права на које указује у апелацији неосновани. Наиме, Врховни суд је указао да из оспорених пресуда произилази да су сви докази у спису оцијењени сагласно са одредбом члана 296 став 2 ЗКПФБиХ, те да су у пресудама дати јасни и образложени разлози у погледу утврђених чињеница, односно прихваћених доказа на којима су засноване оспорене пресуде. Врховни суд је предложио да се апелација одбије као неоснована.


28. У одговору на апелацију Кантонални суд је навео да из навода апелације не може да се закључи да је оспореним пресудама повријеђено или занемарено уставно право или право из Европске конвенције, нити да може да се закључи да је оцјена доказа или примјена закона била произвољна. Кантонални суд је предложио да се апелација одбије као неоснована.

29. Тужилаштво у договору на апелацију наводи да не постоји повреда наведених апелантових права и предлаже да се апелација одбије као неоснована.


30. Кривични закон Федерације БиХ ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 36/03, 37/03, 21/04 и 69/04):

Члан 114. Основа одузимања имовинске користи прибављене

кривичним дјелом (1) Нико не може задржати имовинску корист

прибављену кривичним дјелом. (2) Корист из става 1. овог члана одузет ће се судском

одлуком којом је утврђено да је кривично дјело учињено, под увјетима прописаним овим законом.

Члан 115. Начин одузимања имовинске користи прибављене

кривичним дјелом (1) Учинитељу ће се одузети новац, предмети од

вриједности и свака друга имовинска корист која је прибављена кривичним дјелом, а ако лишење није могуће, учинитељ ће се обавезати на исплату новчаног износа сразмјерног прибављеној имовинској користи.

Члан 210. Навођење на проституцију (1) Ко ради остварења користи наводи, потиче или

намамљује другог на пружање сексуалних услуга или на други начин омогући његову предају другоме ради пружања сексуалних услуга, или на било који начин учествује у организирању или вођењу пружања сексуалних услуга, казнит ће се казном затвора од једне до пет година.

(4) Ко кривично дјело из ст. од 1. до 3. овог члана учини према дјетету или малодобнику, казнит ће се казном затвора од три до 15 година.

31. Закон о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" бр. 35/03, 37/03, 56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 64/07):

Члан 15. Једнакост у поступању Суд, тужитељ и други органи који учествују у поступку

дужни су с једнаком пажњом да испитују и утврђују како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које им иду у корист.

Члан 16. Слободна оцјена доказа Право суда, тужитеља и других органа који учествују у

кривичном поступку да оцјењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним правилима.

Члан 296. Докази на којима се заснива пресуда (1) Суд заснива пресуду само на чињеницама и доказима

који су изнесени на главној расправи. (2) Суд је дужан да савјесно оцијени сваки доказ

појединачно и у вези са осталим доказима и на основу такве оцјене изведе закључак да ли је нека чињеница доказана.

Члан 305. ст. 6. и 7. Садржај пресуде [...]

(6) У образложењу пресуде суд ће изнијети разлоге за сваку тачку своје пресуде.

(7) Суд ће одређено и потпуно изнијети које чињенице и из којих разлога сматра доказаним или недоказаним, дајући нарочито оцјену вјеродостојности противрјечних доказа и из којих разлога није уважио поједине приједлоге странака, из којих је разлога одлучио не испитати директно свједока или вјештака чији је исказ прочитан, којим се разлозима управљао при рјешавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дјело или кривична одговорност оптуженог и при примјени одређених одредаба Кривичног закона на оптуженог и његово дјело.


32. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

33. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је користио.

34. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 03 0 К 002149 10 Кж2 од 6. априла 2011. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 5. маја 2011. године, а апелација је поднесена 30. јуна 2011. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због којег апелација није допустива.

35. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

36. Апелант оспорава пресуде редовних судова, тврдећи да су му тим пресудама повријеђена права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и члана 13 Европске конвенције, те члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.


Члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају


(…) е) Право на правичан поступак у грађанским и

кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

Члан 6 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи: 1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или

основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом.

37. У конкретном случају поступак се односи на утврђивање основаности кривичне оптужбе против апеланта у вези са извршењем продуженог кривичног дјела навођења на


проституцију, па је члан 6 Европске конвенције примјенљив на конкретан случај. Према томе, Уставни суд мора да преиспита да ли је поступак пред редовним судовима био правичан онако како то захтијева члан 6 Европске конвенције.

38. Уставни суд, прије свега, запажа да су наводи апелације, у суштини, исти као и апелантови жалбени наводи против првостепене пресуде које је Врховни суд, одлучујући о апелантовој поднесеној жалби, размотрио и у односу на које је дао детаљно и јасно образложење у својој пресуди.

39. У вези са апелантовим наводима о кршењу права на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције који се односе на битне повреде одредаба кривичног поступка, правилност утврђивања чињеничног стања, те произвољност у прихватању и оцјени доказа, Уставни суд указује на то да, према пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене права (види, Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је, уопштено, задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види, Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су евентуално повријеђена или занемарена уставна права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима.

40. Даље, Уставни суд подсјећа да је ван његове надлежности да процјењује квалитет закључака судова у погледу процјене доказа уколико се ова процјена не доима очигледно произвољном. Исто тако, Уставни суд се неће мијешати у начин на који су редовни судови усвојили доказе као доказну грађу. Уставни суд се неће мијешати у ситуацију када редовни судови вјерују доказима једне стране у поступку на основу слободне судијске процјене. То је искључиво улога редовних судова чак и када су изјаве свједока на јавној расправи и под заклетвом супротне једна другој (види, Европски суд, Doorson против Холандије, пресуда од 6. марта 1996. године, објављена у Извјештајима број 1996-II, став 78). Имајући у виду наведене ставове, Уставни суд неће самостално утврђивати чињенично стање из доказа који су спроведени у кривичном поступку, нити ће оцјењивати да ли су судови у том поступку правилно извукли закључке из спроведених доказа. Стога ће Уставни суд у конкретном случају испитати да ли је поступак у цјелини био правичан на начин на који то захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције (види, Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 58/05).

41. Такође, Уставни суд указује да, према устаљеној пракси Европског суда и Уставног суда, члан 6 став 1 Европске конвенције обавезује судове, између осталог, да образложе своје пресуде. Међутим, ова обавеза не може бити схваћена као обавеза да се у пресуди изнесу сви детаљи и дају одговори на сва постављена питања и изнесене аргументе (види, Уставни суд, одлуке бр. У 62/01 од 5. априла 2002. године и АП 352/04 од 23. марта 2005. године). Мјера у којој ова обавеза постоји зависи од природе одлуке (види, Европски суд за људска права, Ruiz Torija против Шпаније, пресуда од 9. децембра 1994. године, серија А број 303-А, став 29). Европски и Уставни суд су у бројним одлукама указали да

домаћи судови имају одређену дискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и доказе прихватити у одређеном предмету, али, истовремено, имају и обавезу да образложе своју одлуку тако што ће навести јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали (види, Европски суд за људска права, Suominen против Финске, пресуда од 1. јула 2003. године, апликација број 37801/97, став 36, и, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 5/05 од 14. марта 2006. године).

42. Даље, Уставни суд подсјећа да је суд дужан савјесно да оцијени све доказе појединачно и у вези са осталим доказима, па, онда, на основу такве брижљиве оцјене да изведе закључак да ли је нека чињеница доказана. При томе, суд и други органи нису везани ни ограничени посебним формалним доказним правилима, већ по принципу слободне оцјене доказа оцјењују постојање или непостојање неке чињенице. Међутим, ова слободна оцјена доказа захтијева образложење како сваког доказа појединачно, тако и свих доказа заједно, те довођење свих спроведених доказа у узајамну логичну везу. Принцип слободне оцјене доказа не представља апсолутну слободу. Та слобода је ограничена општим правилима и законитостима људског мишљења и искуства. Због тога је обавеза редовног суда да се у образложењу пресуде опише процес појединачне оцјене доказа, довођења сваког оцијењеног доказа у везу са другим доказима и извођења закључка о доказаности одређене чињенице.

43. Уставни суд, прије свега, запажа да су наводи апелације, у суштини, исти као и апелантови жалбени наводи против првостепене пресуде које је Врховни суд, одлучујући о апелантовој поднесеној жалби, размотрио и у односу на које је дао детаљно и јасно образложење у својој пресуди а и сам апелант у поднесеној апелацији навео је да упућује Уставни суд на разлоге и захтјеве из жалбе коју је поднио против првостепене пресуде.

44. У вези са апелантовим наводима који се односе на битне повреде одредаба кривичног поступка, а који се тичу недостатка образложења о одлучним чињеницама, Уставни суд запажа да је Врховни суд, оцјењујући првостепену пресуду у односу на исте апелантове жалбене приговоре, навео детаљно и врло јасно образложење свога становишта у погледу неосновановсти наведеног апелантовог жалбеног приговора. У том смислу, Врховни суд је истакао да је Кантонални суд у образложењу своје пресуде навео сву релевантну садржину изведених доказа, као и разлоге о томе које је исказе прихватио као вјеродостојне, односно на основу којих доказа је утврдио да је апелант у вријеме и на начин наведене у изреци првостепене пресуде починио предметно кривично дјело. С тим у вези, Врховни суд је закључио да је Кантонални суд у побијаној пресуди извршио оцјену сваког доказа посебно и у вези са другим доказима, у смислу одредбе члана 296 став 2 ЗКПФБиХ, указујући при томе да су у погледу одлучних чињеница у првостепеној пресуди дати разлози на начин како је прописано одредбом члана 305 став 7 ЗКПФБиХ. Уставни суд запажа да је првостепени суд јасно и недвосмислено истакао да је одлучне чињенице утврдио у смислу принципа слободне оцјене субјективних доказа, као и доказа материјалне природе чију је садржину јасно презентовао у образложењу пресуде. Наиме, Уставни суд сматра да образложења која је у вези с тим дао првостепени суд, а прихватио их и Врховни суд у жалбеном поступку, не указују на било какву произвољност коју је апелант у апелацији истакао. Стога, Уставни суд сматра да је апелација у овом дијелу неоснована.

45. У вези са апелантовим наводима да су оспорене пресуде засноване на погрешно утврђеном чињеничном стању због погрешне и неправилне оцјене изведених доказа, а


посебно исказа саслушаних свједока, Уставни суд запажа да у предметном поступку таква анализа изведених доказа није изостала, већ да је првостепени суд у својој пресуди у потпуности описао процес појединачне оцјене доказа, њихово довођење у међусобну везу, у смислу одредбе члана 296 став 2 ЗКПФБиХ, те да је на основу такве оцјене извео своје чињеничне и правне закључке да је апелант починио кривично дјело које му се ставља на терет. Наиме, Уставни суд указује да из образложења првостепене пресуде произилази да је првостепени суд осуђујућу пресуду против апеланта засновао на изјавама свједока оптужбе датим на главном претресу на којем су ти свједоци испитани директно и унакрсно, односно на којем су апелант и његов бранилац имали могућност да оспоре дате изјаве у било којем или у свим сегментима, што апелант није учинио. Даље, Уставни суд запажа да је првостепени суд навео релевантну садржину исказа свих саслушаних свједока, као и других спроведених доказа, те разлоге о томе зашто је исказе одређених свједока прихватио као вјеродостојне, односно зашто је повјеровао исказима појединих свједока који су дати у фази истраге, а не на главном претресу. С тим у вези, Уставни суд, даље, запажа да је, супротно апелантовим наводима, првостепени суд, прихватајући исказ оштећене Есмералде Карић дат у истрази, јасно нагласио да одлучне чињенице у односу на апелантове радње извршења предметног кривичног дјела није утврђивао само на основу исказа наведене свједокиње већ да је оцијенио и исказе других оштећених саслушаних у својству свједока, и то Мунезере Хаџић, Белме Мустафић, млдб. А. Д. и Мериме Халиловић, чији су искази, према мишљењу првостепеног суда, и одлучујући за правилно пресуђење у предметном кривичном поступку. Такође, Уставни суд запажа да је првостепени суд саслушао у својству свједока и вјештака Самира Бабића, који је свједочио на околности телефонских разговора које је обавио апелант у критичном периоду са свог мобилног телефона. Осим тога, анализиран је и оцијењен велики број материјалних доказа на које се првостепени суд децидирано позвао у својој пресуди, а који се, између осталог, односе и на евиденцију издатих соба за тзв. дневни боравак у апелантовим угоститељским објектима у спорном периоду, а ти докази су одузети од апеланта приликом претреса његових објеката, те на основу којих је суд обавезао апеланта да на име имовинске користи коју је прибавио извршењем кривичног дјела исплати износ од 9.234,00 КМ.

46. Даље, Уставни суд запажа да је Врховни суд, супротно апелантовим наводима, испитао првостепену пресуду у границама свих апелантових жалбених навода у смислу одредбе члана 321 ЗКПФБиХ, те да је у том смислу, потврђујући правилност и законитост првостепене пресуде, дао детаљно образложење из којег Уставни суд не може да закључи да је у предметном поступку процјена доказа била очигледно произвољна, нити да је доказни поступак злоупотријебљен на апелантову штету у смислу права на правичан поступак. Стога, Уставни суд сматра да су разлози које су редовни судови навели у односу на своје увјерење да је апелант починио кривично дјело које му се ставља на терет задовољавајући са аспекта принципа брижљиве и савјесне оцјене доказа, како је то прописано одредбом члана 296 став 2 ЗКПФБиХ, те у односу на стандарде члана 6 став 1 Европске конвенције.

47. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да у конкретном предмету окончаном оспореним одлукама није дошло до повреде апелантових права гарантованих чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције.

Право на дјелотворан правни лијек

48. Члан 13 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

Свако чија су права и слободе, призната овом конвенцијом, нарушена има право на правни лијек пред националним властима,…(…).

49. У вези са наводима о кршењу права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције, Уставни суд указује да, иако то апелант није експлицитно навео, произилази да се на повреду овог права жали у односу на право на правично суђење. У вези с тим, Уставни суд указује на то да је апелант користио право на изјављивање жалбе против првостепене пресуде о којој је одлучивао надлежни суд који је размотрио све наводе апелантове жалбе и дао разлоге зашто су ти наводи како они који су се односили на повреде одредаба кривичног поступка, тако и они који су указивали на недостатке у оцјени доказа и утврђеном чињеничном стању неосновани и зашто не могу да доведу до другачијег рјешења конкретне правне ствари. Стога, чињеница да жалба као правни лијек који је апелант користио није резултирала апелантовим успјехом не може да води закључку о повреди апелантовог права на дјелотворан правни лијек. У складу са наведеним, Уставни суд сматра да су и апелантови наводи о повреди права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције неосновани.

Право на имовину

50. Члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају


[…] к) Право на имовину.

Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи: 1. Свако физичко или правно лице има право на

неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

2. Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбиједила наплату пореза или других доприноса или казни.

51. Уставни суд примјећује да је оспореним одлукама, у складу са одредбама члана 114 ст. 1 и 2, те члана 115 КЗФБиХ, од апеланта одузета имовинска корист у новчаном износу од 9.234,00 КМ за коју је у току поступка утврђено да је прибављена извршењем кривичноправних радњи које улазе у састав продуженог кривичног дјела због којег је апелант проглашен кривим, а које су описане под тач. 1 и 2 изреке пресуде. С тим у вези, апелант сматра да му је повријеђено право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, јер је обавезан да на име стечене имовинске користи уплати већи износ него што му је оптужбом стављено на терет. Међутим, Уставни суд запажа да је Врховни суд у односу на исте апелантове жалбене наводе дао детаљно образложење из којег произилази закључак да су апелантови жалбени приговори по том основу неосновани. Наиме, Врховни суд је, доводећи у везу оптужницу и изреку првостепене пресуде, јасно образложио да се апеланту и не ставља на терет да је предузимањем кривичноправних радњи које су му стављене на терет остварио корист у тачно одређеном новчаном износу, нити да је имовинска корист у тачно назначеном новчаном износу улазила у чињенични опис предметног кривичног


дјела. Осим тога, Врховни суд је указао да је висина новчаног износа од 9.234,00 КМ за који је апелант обавезан да исплати на име имовинске користи коју је стекао предузимањем кривичноправних радњи које су му стављене на терет утврђена на основу материјалних доказа, а који се односе на евиденцију издатих соба за тзв. дневни боравак у апелантовим објектима у критичном периоду. Такође, Врховни суд је навео да је те материјалне доказе тужилац предложио да се изведу на главном претресу и у својој оптужници број Кт 2555/09 од 1. фебруара 2010. године. Осим тога, Врховни суд је указао да је апелантов бранилац на главном претресу у вези са овим материјалним доказима изјавио да ти материјални докази за одбрану нису спорни. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра да се апелантовим наводима не може довести у питање вредновање ових материјалних доказа као појединачних доказа и у вези са осталим доказима на начин како то произилази из образложења оспорених одлука.

52. У вези са апелантовим наводима о кршењу права на имовину, Уставни суд подсјећа да је готово идентично правно питање већ разматрао у Одлуци о допустивости и меритуму број АП 3388/06 од 17. марта 2009. године (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 50/09). Наиме, Уставни суд у наведеној одлуци истакао је да је "апелант лишен своје имовине и да је лишавање резултат кривичног поступка који је вођен против апеланта, а који је Уставни суд оцијенио као правичан у вези са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 Европске конвенције. Даље, Уставни суд је закључио да постоји општи интерес државе да санкционише починиоце кривичних дјела. Санкционисањем кривичних дјела држава на конкретног починиоца кривичног дјела дјелује рестриктивно, а на евентуалне остале могуће починиоце превентивно. Уставни суд констатује да одредба члана 110 КЗБиХ прописује обавезно изрицање одузимања имовинске користи од починиоца кривичног дјела, те је циљ ове одредбе да спријечи лица да 'уживају у резултатима' кривичног дјела, односно у имовинској користи прибављеној кривичним дјелом. Дакле, на основу изложеног слиједи да је апелант лишен своје имовине у јавном интересу. Такође, Уставни суд примјећује да је у конкретном случају терет који се намеће апеланту, а који се одражава у лишавању имовине, пропорционалан циљу којем се тежи тим прије што је од апеланта одузета само она имовина за коју су судови утврдили да је стечена извршеним кривичним дјелом".

53. У том контексту Уставни суд запажа да се наведени ставови, иако су они разматрани са аспекта одредаба члана 110 Кривичног закона Босне и Херцеговине, могу у цијелости да примијене и на конкретни случај. Наиме, одредбе члана 114 ст. 1 и 2 КЗФБиХ, на којим је засновано одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом у апелантовом случају на идентичан начин регулишу одузимање имовинске користи од починиоца кривичног дјела као и одредбе члана 110 Кривичног закона Босне и Херцеговине.

54. С обзиром на то да апелант овом апелацијом, дакле, покреће иста питања по основу повреде права на имовину која су била предмет оцјене у Одлуци број АП 3388/06 од 17. марта 2009. године, Уставни суд сматра да се разлози дати у цитираној одлуци у цијелости односе и на овај предмет. Стога, умјесто посебног образложења ове одлуке у погледу апелантових жалбених навода, Уставни суд се позива на образложење и разлоге наведене у Одлуци број АП 3388/06 од 17. марта 2009. године.

55. У складу са наведеним, Уставни суд закључује да оспореном пресудом није повријеђено апелантово право из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.


56. Уставни суд закључује да није повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када оспорене пресуде којима је апелант проглашен кривим за почињено кривично дјело садрже јасна и прецизна образложења у погледу спроведених доказа, утврђених релевантних чињеница, односно када из образложења произилази да су донесене уз поштивање стандарда права на правично суђење, а нема елемената који би указивали на то да су редовни судови очигледно произвољно оцијенили доказе, односно да је доказни поступак злоупотријебљен на апелантову штету у смислу права на правичан поступак.

57. Даље, Уставни суд закључује да није дошло до повреде апелантовог права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у ситуацији када су редовни судови, у складу са релевантним одредбама КЗФБиХ, наложили да се од апеланта одузме имовинска корист прибављена извршењем кривичног дјела за које је апелант проглашен кривим.

58. Такође, Уставни суд закључује да у конкретном предмету није повријеђено ни право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције.




Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u predmetu broj AP 2680/11, rješavajući apelaciju Joze Banovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:


ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Joze Banovića

podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 03 0 K 002149 10 Kž 2 od 6. aprila 2011. godine i Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 03 0 K 00 2149 10 K od 29. marta 2010. godine.



1. Jozo Banović (u daljnjem tekstu: apelant) iz Živinica, kojeg zastupa Tomislav Ljubić, advokat iz Tuzle, podnio je 1. jula 2011. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 03 0 K 002149 10 Kž 2 od 6. aprila 2011. godine i Presude Kantonalnog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 03 0 K 00 2149 10 K od 29. marta


2010. godine. Apelant je, također, 7. oktobra 2011. godine podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud "privremeno obustavio izvršenje pravosnažne Presude Kantonalnog suda broj 03 0 K 00 2149 10 K od 29. marta 2010. godine do donošenja odluke po apelaciji".


2. Ustavni sud je Odlukom broj AP 2680/11 od 6. decembra 2011. godine odbio kao neosnovan apelantov zahtjev za donošenje privremene mjere.

3. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda i Kantonalnog tužilaštva Tuzlanskog kantona (u daljnjem tekstu: Kantonalno tužilaštvo) zatraženo je 28. oktobra 2011. godine da dostave odgovore na apelaciju.

4. Vrhovni sud i Kantonalno tužilaštvo su dostavili odgovor na apelaciju 2. novembra 2011. godine, a Kantonalni sud 10. novembra 2011. godine.

5. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 12. decembra 2011. godine.


6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način:

7. Presudom Kantonalnog suda broj 03 0 K 00 2149 10 K od 29. marta 2010. godine apelant je proglašen krivim što je u vremenskom periodu i na način opisan u tač. 1. i 2. izreke presude počinio produženo krivično djelo - navođenje na prostituciju iz člana 210. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: KZFBiH), pa ga je sud, uz primjenu navedenog zakonskog propisa i člana 50. tačka b), člana 51. stav 1. tačka b), te čl. 42. i 43. KZFBiH, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dvije godine. Primjenom odredbe člana 57. stav 1. KZFBiH apelantu je u izrečenu kaznu zatvora uračunato vrijeme provedeno u pritvoru od 9. decembra 2009. godine do 29. marta 2010. godine. Također, primjenom odredaba člana 202. stav 1. Zakona o krivičnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ZKPFBiH) apelant je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 100,00 KM i sudski paušal u iznosu od 134,00 KM. Također, primjenom odredaba člana 114. st. 1. i 2. i člana 115. KZFBiH apelant je obavezan da na ime imovinske koristi koju je pribavio izvršenjem krivičnog djela isplati iznos od 9.234,00 KM.

8. U obrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da je u odnosu na radnje izvršenja krivičnog djela koje je apelantu stavljeno na teret proveo dokaze optužbe i odbrane (saslušanjem oštećenih u svojstvu svjedoka i osam drugih svjedoka, saslušanjem vještaka Samira Babića, koji je svjedočio o pismenom nalazu i mišljenju Federalne uprave policije od 19. januara 2010. godine, te uvidom u niz materijalnih dokaza koje odbrana nije osporila - izvještaj pregleda telefonskih poziva sa apelantovog mobilnog telefona, a među kojim brojevima su identificirani i brojevi oštećenih svjedokinja, knjige evidencije gostiju u kojima je u većem broju slučajeva evidentiran boravak gostiju bez naznake ličnih podataka koje su sadržavale podatke o cijeni i broju sobe, potpis lica koje je izdalo sobu i navodi da se radi o dnevnom boravku, čime su potvrđeni navodi svjedoka o načinu vođenja knjiga u apelantovim objektima, u zapisnike o pretresu apelantovih ugostiteljskih objekata i izuzimanju predmeta iz kojih proizlazi da je prilikom pretresa, između ostalog, izuzeta i jedna bijela kartonska kutija sa 128 neotpakiranih kondoma, te u brojne druge dokaze materijalne prirode izuzete iz apelantovih ugostiteljskih objekata, njegove porodične kuće, putničkih vozila, te samog apelanta, čiji je

sadržaj sud prezentirao u obrazloženju presude. S tim u vezi, Kantonalni sud je naveo da je, u smislu odredbe člana 296. stav 2. ZKPFBiH, sve izvedene dokaze ocijenio pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te da je, nakon takve ocjene provedenih dokaza, došao do uvjerenja da je apelant počinio krivično djelo koje mu je stavljeno na teret. Naime, iz obrazloženja presude proizlazi da je Kantonalni sud do ovakvog uvjerenja došao prvenstveno analizom iskaza oštećenih saslušanih u svojstvu svjedoka Belme Mustafić, Munezere Hodžić i Merime Halilović, koje su svojim iskazima potvrdile bitne i odlučne činjenice, i to da su se nalazile sa muškim licima kojima su pružale seksualne usluge, a s kojima su dolazile u kontakt posredstvom apelanta i u njegovim ugostiteljskim objektima. Kantonalni sud je, također, naveo da su svjedokinje svojim iskazima potvrdile da su naplaćivale ove usluge, a novac za date usluge dobijale lično ili posredstvom apelanta. Naime, Kantonalni sud je obrazložio da je oštećena Munezera Hodžić u svom iskazu navela da je zajedno sa svojom prijateljicom Senkom dolazila u spornom periodu u apelantov ugostiteljski objekt "Sensi", te da je 2-3 puta po nju dolazio i Omer Dizdarević, koji je radio u navedenom apelantovom objektu. Također, sud je istakao da je ova svjedokinja potvrdila da je dolazila i u apelantov objekt "Jet Starr", te da je koristila sobe u tom objektu za pružanje seksualnih usluga s tim da je navela da apelant s tim nema ništa. Međutim, Kantonalni sud je naveo da je svjedokinji predočen njen iskaz iz istrage u dijelu u kojem je navela da je dolazila u apelantove objekte "kad god bi je apelant pozvao", te da je svjedokinja istakla da su ti navodi tačni, ali da je to u vezi sa njenim potrebama. Kantonalni sud, s tim u vezi, obrazložio je da nije prihvatio navode ove svjedokinje sa glavnog pretresa, već da je, u skladu sa odredbama člana 288. stav 1. ZKPBiH, ocijenio njen iskaz iz istrage, jer je zaključio da je saglasan u bitnim činjenicama sa iskazom svjedoka Omera Dizdarevića i Alena Bošnjakovića, zaposlenika u apelantovim objektima. Kantonalni sud je, također, obrazložio da je pri ocjeni iskaza oštećenih Merime Halilović, Belme Mustafić i mldb. A. D. ustanovio da su svjedokinje potvrdile činjenicu da su međusobno kontaktirale sa apelantom bilo na apelantov poziv ili njihov poziv upućen apelantu, da su koristile sobe u njegovim ugostiteljskim objektima za pružanje seksualnih usluga gostima apelantovih objekata za novac koji su naplaćivale lično ili posredstvom apelanta. Osim toga, Kantonalni sud je naveo da su i navedene oštećene svojim iskazima potvrdile da im je apelant davao novac kad bi mu zatražile i za njihove druge i različite potrebe. Iskazi oštećenih Merime Halilović i mldb. A. D., kako je naveo Kantonalni sud, potvrđeni su i iskazima drugih svjedoka, uglavnom zaposlenika u apelantovim ugostiteljskim objektima, koji su se izjašnjavali na okolnosti načina dolaska oštećenih u apelantove objekte, način izdavanja i cijenu korištenja soba u apelantovim objektima, kao i na naplatu cijene za usluge koje su oštećene pružale i materijalnim dokazima.

9. Kantonalni sud je, također, jasno obrazložio da je, ocjenjujući iskaze saslušanih svjedoka, ustanovio da je jedan broj svjedoka u toku glavnog pretresa promijenio iskaze u odnosu na iskaze date u istrazi, što je sud ocijenio kao njihov pokušaj da pomognu apelantu u oslobađanju od krivične odgovornosti. S tim u vezi, Kantonalni sud je obrazložio da nije prihvatio iskaz svjedoka Sameda Đulovića koji je dao na glavnom pretresu i Omera Dizdarevića, već da je, u skladu sa odredbom člana 288. stav 1. ZKPFBiH, ocijenio njihove iskaze date u istrazi, koji su uz saglasnost odbrane pročitani na glavnom pretresu.

10. Kantonalni sud je, također, jasno obrazložio da nije prihvatio iskaz oštećene Esmeralde Karić u dijelu koji se odnosi


na njenu tvrdnju da je bila u "vezi" sa apelantom, te da se nije sastajala sa drugim muškim licima, jer je utvrdio da iz zapisnika o saslušanju ove svjedokinje od 2. decembra 2009. godine koji je sačinjen u istražnom postupku proizlazi da su konstatirani njeni navodi da je "sa muškarcima spavala", između ostalog, i u objektu "Jet Starr" koji je apelantovo vlasništvo. Kantonalni sud je, također, naveo da i iz dijela iskaza koji se odnosi na uspostavu kontakta između svjedokinje Esmeralde Karić i muškog lica po imenu Mario i njegovog prijatelja iz Orašja proizlazi da je upravo apelant bio taj koji ju je doveo u kontakt sa Mariom i s kojim je u više "navrata imala seksualne odnose". S tim u vezi, Kantonalni sud je zaključio da navedena svjedokinja "ovakvim svojim svjedočenjem želi pomoći apelantu kako bi izbjegao krivičnu odgovornost". Dalje, Kantonalni sud je naveo da ni iskaz svedokinje H. M., koja je vodila poslovne knjige u vili "Sensi" i koja je izjavila da je korištenje soba isključivo naplaćivala ona, te da apelant nije činio radnje za koje je optužen, nije prihvatio, jer je u suprotnosti sa ostalim provedenim dokazima, a posebno iskazima svjedoka zaposlenika apelentovih ugostiteljskih objekata, uključujuči i dokaze materijalne prirode.

11. Dalje, Kantonalni sud je naveo da je ocjenom iskaza svjedoka Munevera Softića utvrdio da je iskaz svjedoka saglasan sa iskazom svjedoka zaposlenika u vili "Sensi", kao i svjedoka Omera Dizdarevića, te oštećenih koje su pružale seksualne usluge, a u odnosu na bitne činjenice potvrđene u odnosu na način izdavanja soba radi pružanja seksualnih usluga gostima apelantovih objekata, te cijene ovih soba. Također, Kantonalni sud je naveo da je i svjedok Alen Bošnjaković potvrdio da je Omer Dizdarević dovozio robu i oštećene u vilu "Sensi", da su se među ženskim licima koja su dolazila nalazile i dvije žene (Munezera i Senka), te da je Omer Dizdarević dva do tri puta dovezao Munezeru Hadžić i Senku koristeći i vozilo rentakara.

12. Osim toga, Kantonalni sud je naveo da su iskazi oštećenih koje su pružale seksualne usluge potvrđeni i iskazom vještaka Samira Babića, koji je svjedočio o pismenom nalazu i mišljenju Federalne uprave policije od 19. januara 2010. godine sačinjenim povodom provedenog vještačenja podataka mobilnog telefonskog aparata, preciznije označenog u presudi, koji je privremeno oduzet apelantu i koji je bio predmet ovog vještačenja, kao i drugim brojnim dokazima materijalne prirode.

13. Dalje, Kantonalni sud je istakao da se krivično djelo navođenja na prostituciju iz člana 210. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZFBiH sastoji od navođenja, poticanja ili namamljivanja drugog na pružanje seksualnih usluga, ili omogućavanja na drugi način njegove predaje drugom radi pružanja seksualnih usluga, ili učestvovanja na bilo koji način u organiziranju ili vođenju pružanja seksualnih usluga. S obzirom na navedeno, sud je zaključio da su, dakle, izvršenja određena alternativno tako da je za izvršenje navedenog djela dovoljno preduzeti bilo koju zakonom određenu radnju a da za učinjenje ovog krivičnog djela nema utjecaja činjenica da se lice koje se navodi, potiče, namamljuje ili prisiljava već ranije bavilo prostitucijom, da nije bitno da li je posredovanje, odnosno poticanje bilo uspješno, te da se korist može sastojati od novca ili drugog davanja, da može biti prethodno ili naknadno darovanje, te da okolnosti da je pasivni subjekt, također, ostvario zaradu pružanjem seksualnih usluga ne isključuje postojanje krivičnog djela. Dalje je navedeno "da je jedan od kvalificiranih oblika ovog djela ako je djelo učinjeno prema djetetu ili maloljetniku". Imajući u vidu činjenice konkretnog predmeta, Kantonalni sud je naveo da je apelant u periodu od 2004. do 2009. godine u svojim ugostiteljskim objektima radi ostvarivanja koristi za sebe u više navrata telefonskim putem

kontaktirao sa oštećenim ili one sa njim, te nakon što su ih zaposlenici njegovih ugostiteljskih objekata dovozili njegovim putničkim motornim vozilom u te objekte, oštećenim stavio na raspolaganje korištenje soba u svojim ugostiteljskim objektima u vidu dnevnog boravka radi pružanja seksualnih usluga gostima svojih ugostiteljskih objekata u iznosima od 50,00 do 200,00 KM, koje su one naplaćivale lično ili posredstvom apelanta. Navedeno je da je na ovaj način apelant ostvario imovinsku korist koja se sastojala od povećanog obima iznajmljivanja ugostiteljskih kapaciteta a osobito iznajmljivanja soba (tačka I izreke presude). Dalje je navedeno da je od početka 2008. do kraja 2008. godine, iako je znao da je A. D. mlađa od osamnaest godina i da je u teškoj materijalnoj situaciji, u više navrata kontaktirao s njom ili ona s njim i stavio ovoj oštećenoj na raspolaganje korištenje soba svog ugostiteljskog objekta radi pružanja seksualnih usluga gostima ugostiteljskog objekta za novac većem broju korisnika u iznosima od 50,00 do 200,00 KM, koje usluge je mldb. A. D. i pružala, pa je na ovaj način apelant, također, ostvario imovinsku korist koja se sastojala od povećanog obima iznajmljivanja ugostiteljskih kapaciteta a osobito iznajmljivanja soba (tačka II izreke presude).

14. S obzirom na navedeno, Kantonalni sud je zaključio da je provedenim dokazima nesumnjivo utvrđeno da je apelant preduzimao krivičnopravne radnje opisane pod tač. I i II izreke presude, te je, s tim u vezi, zaključio da su se u navedenim apelantovim radnjama stekla obilježja produženog krivičnog djela koje mu je stavljeno na teret. Navedeno je da postoji međusobna vremenska povezanost svih učinjenih djela, da je kod svih navedenih krivičnopravnih radnji isti način učinjenja krivičnog djela, te da postoji jedinstven umišljaj, što radnje opisane pod tač. I i II izreke povezuje tako da čine jedinstvenu cjelinu. Stoga je Kantonalni sud, imajući u vidu da apelantova uračunljivost nije dovedena u sumnju, apelanta proglasio krivim zbog produženog krivičnog djela – navođenje na prostituciju iz člana 210. stav 4. u vezi sa stavom 1. KZFBiH.

15. Prilikom odlučivanja o visini kazne, a imajući u vidu svrhu kažnjavanja iz člana 42. KZFBiH, ocjenjujući pri tome sve okolnosti koje utječu na visinu kazne, Kantonalni sud je naveo da je utvrđene olakšavajuće okolnosti na apelantovoj strani, u smislu člana 50. tačka b) i člana 51. stav 1. tačka b) KZFBiH, ocijenio kao osobito olakšavajuće okolnosti i propisanu kaznu u minimalnom trajanju od tri godine apelantu ublažio na kaznu zatvora od dvije godine. Također, pozivajući se na odredbu člana 114. stav 1. KZFBiH, kojom je propisano da "niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim djelom", Kantonalni sud je obavezao apelanta da na ime imovinske koristi koju je pribavio izvršenjem krivičnog djela koje mu je stavljeno na teret isplati iznos od 9.234,00 KM. Pozivanjem na dokaze označene pozicijom 10 (ukupno 81 dnevni boravak u ukupnom iznosu od 2.250,00 KM), pozicijom 11 (ukupno 83 dnevna boravka u ukupnom iznosu od 2.250,00 KM) i pozicijom 12 (evidentirano ukupno 176 dnevnih boravaka u ukupnom iznosu od 4.834,00 KM), uz navođenje pojedinačnih iznosa, navedeno je da se radi "o minimalnom iznosu koji je utvrđen u toku postupka, a koji je utvrđen zbrajanjem podataka koji se odnose na podatke vezane za evidenciju sa naznakom 'dnevni boravak', […] odnosno ukupno je na taj način uplaćeno na ime izdavanja soba 9.234,00 KM". U tom kontekstu je istaknuto da se radi o minimalnoj koristi, budući da "u navedenim iznosima nisu sadržani iznosi koji se odnose na lica koja su evidentirana sa punim podacima, lica koja su u predočenim dokazima evidentirana samo nadimcima ili imenima, niti ovaj iznos sadrži iznose koji se odnose na izdavanje soba u vili 'Sensi', niti povećana potrošnja hrane i pića, kao i drugih usluga". Odluku o troškovima krivičnog


postupka Kantonalni sud je temeljio na odredbi člana 202. stav 1. ZKPFBiH.

16. Odlučujući o žalbi kantonalnog tužioca u Tuzli (u daljnjem tekstu: tužilac) i apelantovoj žalbi protiv prvostepene presude, Vrhovni sud je donio Presudu broj 03 0 K 002149 10 Kž 2 od 6. aprila 2011. godine kojom je žalbe odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

17. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je ispitao prvostepenu presudu u granicama žalbenih prigovora tužioca i apelanta, u smislu odredaba člana 321. ZKPFBiH, te da je, između ostalog, zaključio da su u cijelosti neosnovani apelantovi žalbeni prigovori zbog kojih se prvostepena presuda pobija njegovom žalbom. Naime, Vrhovni sud je naveo da je u odnosu na apelantove žalbene prigovore kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 312. stav 1. tačka k) ZKPFBiH, jer, prema apelantovom mišljenju, prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, izvršio teoretsku analizu kad se smatra da je u prvostepenoj presudi kao formalnom sudskom aktu počinjena navedena povreda odredaba krivičnog postupka, te da je, ispitujući prvostepenu presudu sa tog aspekta, utvrdio da prvostepena presuda ne sadrži takve nedostatke. Naime, Vrhovni sud je istakao da iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da je prvostepeni sud iskaze saslušanih svjedoka i druge provedene dokaze savjesno ocijenio u smislu odredbe člana 296. stav 2. ZKPFBiH, te da je na osnovu takve ocjene izveo svoje zaključke u pogledu dokazanosti odlučnih činjenica. Također, Vrhovni sud je istakao da u pogledu odlučnih činjenica prvostepena presuda daje razloge na način kako je propisano odredbom člana 305. stav 7. ZKPFBiH, te je, s tim u vezi, zaključio da su suprotni apelantovi žalbeni prigovori potpuno neosnovani.

18. Dalje, ispitujući apelantove žalbene navode koji se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 312. stav 1. tačka j) ZKPFBiH, odnosno da je prvostepeni sud, donoseći svoju presudu, prekoračio optužbu, jer je, prema apelantovom mišljenju, prvostepenom presudom apelantu oduzeta imovinska korist u većem iznosu od onog za koji ga je teretila optužba, Vrhovni sud je zaključio da ni ovi žalbeni prigovori nisu osnovani. Naime, Vrhovni sud je istakao da se, prema apelantovim navodima, navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka ogleda u tome što je prvostepeni sud apelantu oduzeo imovinsku korist u većem novčanom iznosu od onog za koji ga je optužba teretila. S tim u vezi, Vrhovni sud je, dovodeći u vezu optužnicu, te izreku prvostepene presude, zaključio da se apelantu ni ne stavlja na teret da je opisanim krivičnopravnim radnjama koje predstavljaju bitna obilježja krivičnog djela navođenja na prostituciju iz člana 210. stav 4. KZFBiH ostvario korist u tačno određenom novčanom iznosu. Naime, Vrhovni sud je ukazao da se apelantu stavlja na teret da se korist koju je ostvario sastojala od povećanog obima iznajmljivanja ugostiteljskih kapaciteta, a posebno iznajmljivanja soba u njegovim ugostiteljskim objektima, bez navođenja u činjeničnom opisu visine te pribavljene imovinske koristi. Stoga, prema mišljenju Vrhovnog suda, kada je prvostepeni sud, nakon što je apelanta proglasio krivim za počinjeno predmetno krivično djelo, odlučio da mu, u skladu sa članom 114. st. 1. i 2. KZFBiH koji predstavlja osnovu za oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim djelom, tu korist i oduzme, a što je, opet, prema mišljenju Vrhovnog suda, saglasno i sa odredbom člana 115. KZFBiH koja određuje načine oduzimanja te koristi, Vrhovni sud je zaključio da prvostepeni sud nije prekoračio optužbu kako apelant smatra. Naime, Vrhovni sud je ukazao da imovinska korist za koju se smatra da je pribavljena krivičnim djelom u tačno naznačenom

novčanom iznosu nije ni ulazila u činjenični opis predmetnog krivičnog djela, pa je, stoga, Vrhovni sud ocijenio da su žalbeni prigovori i u tom pravcu neosnovani.

19. Dalje, prema mišljenju Vrhovnog suda, u vezi sa apelantovim žalbenim navodima o oduzetoj imovinskoj koristi i da se "izračun visine ove koristi bazirao na nedozvoljenom dokazu", iako to izričito ne navodi u žalbi, apelant ukazuje na povredu odredaba člana 312. stav 1. tačka i) ZKPFBiH. Naime, Vrhovni sud je istakao da apelant ove svoje žalbene navode temelji na tvrdnji da prvostepeni sud nije mogao izvoditi dokaze na glavnom pretresu koje tužilac nije predlagao u optužnici, a posebno te dokaze ne otvarati na glavnom pretresu, budući da je, prema apelantovom mišljenju, to trebalo da učini tužilac u fazi istrage, shodno odredbi člana 85. ZKPFBiH. Međutim, Vrhovni sud je zaključio da ni ovi apelantovi žalbeni prigovori nisu osnovani. Naime, Vrhovni sud je naveo da iz zapisnika o glavnom pretresu održanom 22. marta 2010. godine proizlazi da je, pored ostalih dokaza, tužilac prezentirao i materijalne dokaze koji se odnose na evidenciju izdatih soba za tzv. dnevni boravak u apelantovim objektima u kritičnom periodu na osnovu kojih je prvostepeni sud i utvrdio visinu koristi, a ti dokazi su oduzeti od apelanta prilikom pretresa njegovih objekata, kako to proizlazi i iz potvrda o privremenom oduzimanju predmeta od 9. i 10. decembra 2009. godine. Naime, Vrhovni sud je zaključio da se ovi materijalni dokazi ne mogu tretirati kao nedozvoljeni dokazi, te je, s tim u vezi, zaključio da se suprotni apelantovi žalbeni prigovori po ovom osnovu nisu mogli prihvatiti kao osnovani, a posebno zbog toga što apelant u žalbi ne navodi koji su dokazi u pitanju, niti obrazlaže kako je otvaranje i prezentiranje ovih materijalnih dokaza na glavnom pretresu moglo utjecati na zakonito ili pravilno donošenje prvostepene presude.

20. U vezi sa apelantovim navodima da su sudovi osporenim presudama pogrešno utvrdili činjenično stanje zbog pogrešne i nepravilne ocjene iskaza saslušanih svjedoka, a posebno svjedokinje Esmeralde Karić, Vrhovni sud je zaključio da su i ovi apelantovi žalbeni prigovori neosnovani. Naime, Vrhovni sud je istakao da, nasuprot apelantovim prigovorima, taj sud smatra da iz predmetnog spisa proizlazi da je prvostepeni sud, u smislu odredbe člana 296. stav 2. ZKPFBiH, potpuno i pravilno ocijenio sve izvedene dokaze i na takvoj osnovi zasnovao u svojoj presudi činjenične i pravne zaključke da je apelant počinio predmetno krivično djelo čije su radnje izvršenja opisane u tač. 1. i 2. izreke prvostepene presude. Vrhovni sud je naveo da iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da je prvostepeni sud svoje zaključke o odlučnim činjenicama u vezi sa predmetnim krivičnim djelom, odnosno apelantovom krivicom, prvenstveno temeljio na iskazima oštećenih-svjedokinja Merime Halilović, Munezere Hadžić, mldb. A. D., Belme Mustafić, te na iskazima i drugih saslušanih svjedoka, uglavnom zaposlenika u apelantovim ugostiteljskim objektima. Prema mišljenju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je dao jasno obrazloženje zašto je prihvatio iskaze svjedoka Sameda Đulovića i Omera Dizdarevića koje su dali u istrazi, a ne njihove iskaze date na glavnom pretresu, kao i zbog čega nije kao validan prihvatio iskaz svjedokinje Have Mulavdić. Vrhovni sud je, dalje, ukazao da iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da je prvostepena presuda utemeljena i na iskazu vještaka Samira Babića, koji je svjedočio na okolnosti telefonskih razgovora koje je apelant u kritičnom periodu obavio sa svog mobilnog telefona, a koji su potvrđeni i materijalnim dokazima koji su pronađeni prilikom pretresa objekata optuženog "Jet Starr" i vila "Sensi", kao i drugim dokazima, kako je to detaljno navedeno i obrazloženo u prvostepenoj presudi.


21. Dalje, u odnosu na apelantove žalbene navode da je prvostepeni sud iskaz oštećene Esmeralde Karić potpuno paušalno i proizvoljno ocijenio, jer je, prema apelantovom mišljenju, Esmeralda Karić svojim iskazom potvrdila da se sa apelantom i licem po imenu Mario nije sastajala u apelantovim objektima, niti sa bilo kojim drugim muškim licem. Naime, Vrhovni sud je naveo da iz predmetnog spisa proizlazi da je na glavnom pretresu kao dokaz prezentiran zapisnik o saslušanju oštećene Esmeralde Karić od 2. decembra 2009. godine, dat u istražnom postupku, u kome su, između ostalog, konstatirani njeni navodi da je "spavala sa muškarcima" i u objektu "Jet Starr" koji je apelantovo vlasništvo i koji se spominje u izreci prvostepene presude. Stoga, Vrhovni sud je zaključio da je prvostepeni sud u svojoj presudi pravilno ocijenio i iskaz Esmeralde Karić s tim da, prema mišljenju Vrhovnog suda, odlučne činjenice prvostepeni sud nije utvrđivao samo na osnovu iskaza ove svjedokinje već i na osnovu brojnih drugih dokaza na koje se prvostepeni sud pozvao i koje je ocijenio u obrazloženju svoje presude.

22. Vrhovni sud je, također, nasuprot apelantovim žalbenim navodima, zaključio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da se korist optuženog sastojala od povećanog obima iznajmljivanja ugostiteljskih kapaciteta optuženog, iznajmljivanja soba, posebno za tzv. dnevni boravak, a za takve svoje zaključke, prema mišljenju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je dao jasne i uvjerljive razloge. Naime, Vrhovni sud je naveo da je prvostepeni sud svoje zaključke prema ovom osnovu, prije svega, temeljio na podacima koji proizlaze iz materijalne dokumentacije oduzete od apelanta prilikom pretresa njegovih objekata, kako je to prvostepeni sud detaljno obrazložio u svojoj presudi, a te razloge kao osnovane u cijelosti je prihvatio i Vrhovni sud. S tim u vezi, Vrhovni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno izračunao i visinu apelantove koristi pribavljene predmetnim krivičnim djelom, a koja je jednim dijelom izražena u iznosu od 9.234,00 KM. Dalje, Vrhovni sud smatra da je prvostepeni sud u vezi sa ovim izračunom imovinske koristi pribavljene krivičnim djelom jasno naveo da je taj izračun izvršen zbrajanjem podataka koji se odnose na izdavanje soba za tzv. dnevni boravak, a koji proizlaze iz materijalne dokumentacije oduzete iz apelantovih objekata, kako je to iscrpno obrazloženo na 19. strani prvostepene presude.

23. Na kraju, Vrhovni sud je zaključio da je prvostepeni sud dao jasne i utemeljene razloge za svoje činjenične pravne zaključke da su u apelantovim radnjama ispunjeni svi bitni elementi bića krivičnog djela za koje je apelant proglašen krivim.


24. Apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Naime, suština apelantovih navoda o povredi prava na pravično suđenje svodi se na apelantove tvrdnje da su u postupku koji se protiv njega vodio počinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 312. st. 1. i 2. ZKPFBiH, te na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, jer su, prema apelantovom mišljenju, osporene presude utemeljene na "potpuno paušalnoj i proizvoljnoj ocjeni izvedenih dokaza". Bitne povrede odredaba krivičnog postupka apelant vidi u tome što smatra da osporene presude nemaju obrazloženja o odlučnim činjenicama, jer, prema apelantovom mišljenju, osporene presude ne daju ocjenu sadržine iskaza saslušanih

svjedoka Esmeralde Karić, Munezere Hadžić, Belme Mustafić, mldb. A. D. i Merime Halilović. Naime, apelant smatra da su u predmetnom postupku redovni sudovi postupali suprotno odredbama člana 296. stav 2. i člana 305. ZKPFBiH, jer su zanemareni relevantni dijelovi iskaza ovih svjedokinja koji su, opet prema njegovom mišljenju, odlučujući za pravilno presuđenje u predmetnom krivičnom postupku. Apelant smatra da su redovni sudovi svoje zaključke o postojanju relevantnih činjenica o apelantovoj krivici zasnovali na "pogrešnoj i nepravilnoj ocjeni provedenih dokaza a posebno sadržaju iskaza oštećenih saslušanih u svojstvu svjedoka Esmeralde Karić, Munezere Hadžić, Belme Mustafić i mldb. A. D". S tim u vezi, apelant je istakao da je posebno "potpuno paušalno i proizvoljno ocijenjen iskaz oštećene Esmeralde Karić". Pri tome je apelant interpretirao određene dijelove njenog iskaza sa glavnog pretresa, navodeći da iz iskaza proizlazi "njena tvrdnja" da je ona bila u vezi sa apelantom, te da je sa njim "održavala seksualne odnose isključivo u njegovoj privatnoj kući, tako da novac i poklone koje je dobijala od njega ne smatra plaćanjem seksualnih usluga". Također, apelant je istakao da navedena svjedokinja svojim iskazom nije potvrdila da se sastajala sa "dugim muškim licima" u iznajmljenim sobama apelantovih objekata, ili da je, u odnosu na ovu svjedokinju, apelant "posredovanjem u njenoj prostituciji ostvario za sebe ličnu korist-zaradu". S tim u vezi, apelant je ukazao da je za predmetno krivično djelo koje je apelantu stavljeno na teret "irelevantna tvrdnja ove svjedokinje da je apelant dao njen broj telefona licu po imenu Mario", jer se, kako apelant navodi, svjedokinja nije nikad sa Mariom sastajala u njegovim ugostiteljskim objektima, već u drugim iznajmljenim sobama, a "Mario bi njoj davao 50 KM ili neki poklon". Također, apelant je istakao da je navedena svjedokinja svojim iskazom potvrdila da ju je sa više muških lica "uvezivala" njena prijateljica Elvira Mehikić, te, prema apelantovom mišljenju, takvim iskazom ova svjedokinja potpuno "isključuje bilo koju inkriminirajuću apelantovu radnju u vezi sa seksualnim uslugama koje je Esmeralda pružala Mariju", a samim tim i krivičnopravne radnje usljed kojih bi apelant iz takvih odnosa ostvario korist u vidu iznajmljivanja soba u svojim objektima, jer je, prema apelantovom mišljenju, do takvih kontakata dolazilo izvan objekata koji su apelantovo vlasništvo.

25. Osim toga, apelant je naveo određene dijelove iskaza oštećene Munezere Hadžić iz kojeg, prema apelantovom mišljenju, proizlazi da je ova svjedokinja dolazila sa svojom prijateljicom Senkom Ali u apelantove ugostiteljske objekte gdje bi nastavile da se druže sa muškim licima na koje apelant nije imao nikakvog utjecaja. Iz iskaza ove svjedokinje, prema apelantovom mišljenju, također proizlazi da on nije počinio niti jednu radnju "posredovanja u prostituciji", niti da je "bio motiviran bezobzirnom egzotičnom težnjom za postizanjem protivpravne imovinske koristi". Također, apelant je istakao da se paušalnost i proizvoljnost u ocjeni izvedenih dokaza odnose i na iskaze oštećenih Belme Mustafić, Merime Halilović i mldb. A.D., budući da se, prema njegovom mišljenju, navedenim iskazima "nije dokazalo da su ove svjedokinje u vezi sa pruženim seksualnim uslugama muškim licima novac od njih naplaćivale lično ili preko apelanta", a pogotovo, kako apelant navodi, što su svojim iskazima potvrdile "da seksualne usluge za novac nisu ni pružale u njegovim objektima". Također, apelant smatra da Vrhovni sud nije postupio u skladu sa odredbom člana 321. ZKPFBiH, jer su, prema njegovom mišljenju, "izostali bitni odgovori na pitanja koja su pokrenuta žalbom". Apelant je istakao i da su navedeni apelacioni navodi bili i njegove žalbene tvrdnje u osporavanju zakonitosti prvostepene presude, pa, budući da njegova žalba nije


ocijenjena kao djelotvorna, apelant smatra da mu je prekršeno i pravo iz člana 13. Evropske konvencije.

26. Povredu prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju apelant vidi u tome što je osporenim presudama obavezan da na ime imovinske koristi koju je pribavio krivičnim djelom isplati veći novčani iznos u odnosu na " 4. 700,00 KM, kao ukupan iznos koji mu je oduzet prilikom pretresa njegovih ugostiteljskih objekata, i za koji je optužba tvrdila da se oduzima kao imovinska korist pribavljena krivičnim djelom koje mu je stavljeno na teret".


27. U odgovoru na apelaciju Vrhovni sud je istakao da su apelantovi navodi o povredi prava na koje ukazuje u apelaciji neosnovani. Naime, Vrhovni sud je ukazao da iz osporenih presuda proizlazi da su svi dokazi u spisu ocijenjeni saglasno sa odredbom člana 296. stav 2. ZKPFBiH, te da su u presudama dati jasni i obrazloženi razlozi u pogledu utvrđenih činjenica, odnosno prihvaćenih dokaza na kojima su utemeljene osporene presude. Vrhovni sud je predložio da se apelacija odbije kao neosnovana.

28. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveo da se iz navoda apelacije ne može zaključiti da je osporenim presudama povrijeđeno ili zanemareno ustavno pravo ili pravo iz Evropske konvencije, niti da se može zaključiti da je ocjena dokaza ili primjena zakona bila proizvoljna. Kantonalni sud je predložio da se apelacija odbije kao neosnovana.

29. Tužilaštvo u dogovoru na apelaciju navodi da ne postoji povreda navedenih apelantovih prava i predlaže da se apelacija odbije kao neosnovana.


30. Krivični zakon Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH" br. 36/03, 37/03, 21/04 i 69/04):

Član 114. Osnova oduzimanja imovinske koristi pribavljene

krivičnim djelom (1) Niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu

krivičnim djelom. (2) Korist iz stava 1. ovog člana oduzet će se sudskom

odlukom kojom je utvrđeno da je krivično djelo učinjeno, pod uvjetima propisanim ovim zakonom.

Član 115. Način oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim

djelom (1) Učinitelju će se oduzeti novac, predmeti od vrijednosti

i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena krivičnim djelom, a ako lišenje nije moguće, učinitelj će se obavezati na isplatu novčanog iznosa srazmjernog pribavljenoj imovinskoj koristi.

Član 210. Navođenje na prostituciju (1) Ko radi ostvarenja koristi navodi, potiče ili

namamljuje drugog na pružanje seksualnih usluga ili na drugi način omogući njegovu predaju drugome radi pružanja seksualnih usluga, ili na bilo koji način učestvuje u organiziranju ili vođenju pružanja seksualnih usluga, kaznit će se kaznom zatvora od jedne do pet godina.

(4) Ko krivično djelo iz st. od 1. do 3. ovog člana učini prema djetetu ili malodobniku, kaznit će se kaznom zatvora od tri do 15 godina.

31. Zakon o krivičnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" br. 35/03, 37/03, 56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 64/07):

Član 15. Jednakost u postupanju

Sud, tužitelj i drugi organi koji učestvuju u postupku dužni su s jednakom pažnjom da ispituju i utvrđuju kako činjenice koje terete osumnjičenog, odnosno optuženog, tako i one koje im idu u korist.

Član 16. Slobodna ocjena dokaza Pravo suda, tužitelja i drugih organa koji učestvuju u

krivičnom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Član 296. Dokazi na kojima se zasniva presuda (1) Sud zasniva presudu samo na činjenicama i dokazima

koji su izneseni na glavnoj raspravi. (2) Sud je dužan da savjesno ocijeni svaki dokaz

pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i na osnovu takve ocjene izvede zaključak da li je neka činjenica dokazana.

Član 305. st. 6. i 7. Sadržaj presude [...] (6) U obrazloženju presude sud će iznijeti razloge za

svaku tačku svoje presude. (7) Sud će određeno i potpuno iznijeti koje činjenice i iz

kojih razloga smatra dokazanim ili nedokazanim, dajući naročito ocjenu vjerodostojnosti protivrječnih dokaza i iz kojih razloga nije uvažio pojedine prijedloge stranaka, iz kojih je razloga odlučio ne ispitati direktno svjedoka ili vještaka čiji je iskaz pročitan, kojim se razlozima upravljao pri rješavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju da li postoji krivično djelo ili krivična odgovornost optuženog i pri primjeni određenih odredaba Krivičnog zakona na optuženog i njegovo djelo.

VI. Dopustivost

32. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

33. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

34. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 03 0 K 002149 10 Kž2 od 6. aprila 2011. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 5. maja 2011. godine, a apelacija je podnesena 30. juna 2011. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

35. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

36. Apelant osporava presude redovnih sudova, tvrdeći da su mu tim presudama povrijeđena prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i


člana 13. Evropske konvencije, te člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.


Član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: (…) e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.

Član 6. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom.

37. U konkretnom slučaju postupak se odnosi na utvrđivanje osnovanosti krivične optužbe protiv apelanta u vezi sa izvršenjem produženog krivičnog djela navođenja na prostituciju, pa je član 6. Evropske konvencije primjenljiv na konkretan slučaj. Prema tome, Ustavni sud mora preispitati da li je postupak pred redovnim sudovima bio pravičan onako kako to zahtijeva član 6. Evropske konvencije.

38. Ustavni sud, prije svega, zapaža da su navodi apelacije, u suštini, isti kao i apelantovi žalbeni navodi protiv prvostepene presude koje je Vrhovni sud, odlučujući o apelantovoj podnesenoj žalbi, razmotrio i u odnosu na koje je dao detaljno i jasno obrazloženje u svojoj presudi.

39. U vezi sa apelantovim navodima o kršenju prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije koji se odnose na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pravilnost utvrđivanja činjeničnog stanja, te proizvoljnost u prihvatanju i ocjeni dokaza, Ustavni sud ukazuje na to da, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene prava (vidi, Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi, Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su eventualno povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima.

40. Dalje, Ustavni sud podsjeća da je izvan njegove nadležnosti da procjenjuje kvalitet zaključaka sudova u pogledu procjene dokaza ukoliko se ova procjena ne doima očigledno proizvoljnom. Isto tako, Ustavni sud se neće miješati u način na koji su redovni sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu. Ustavni sud se neće miješati u situaciju kada redovni sudovi vjeruju dokazima jedne strane u postupku na osnovu slobodne sudijske procjene. To je isključivo uloga redovnih sudova čak i kada su izjave svjedoka na javnoj raspravi i pod zakletvom suprotne jedna drugoj (vidi, Evropski sud, Doorson protiv Holandije, presuda od 6. marta 1996. godine, objavljena u Izvještajima broj 1996-II, stav 78). Imajući u vidu navedene stavove, Ustavni sud neće samostalno utvrđivati činjenično stanje iz dokaza koji su provedeni u krivičnom postupku, niti će ocjenjivati da li su sudovi u tom postupku pravilno izvukli

zaključke iz provedenih dokaza. Stoga će Ustavni sud u konkretnom slučaju ispitati da li je postupak u cjelini bio pravičan na način na koji to zahtijeva član 6. stav 1. Evropske konvencije (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. maja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

41. Također, Ustavni sud ukazuje da, prema ustaljenoj praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, član 6. stav 1. Evropske konvencije obavezuje sudove, između ostalog, da obrazlože svoje presude. Međutim, ova obaveza ne može biti shvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidi, Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. aprila 2002. godine i AP 352/04 od 23. marta 2005. godine). Mjera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke (vidi, Evropski sud za ljudska prava, Ruiz Torija protiv Španije, presuda od 9. decembra 1994. godine, serija A broj 303-A, stav 29). Evropski i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali da domaći sudovi imaju određenu diskrecionu ocjenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali, istovremeno, imaju i obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidi, Evropski sud za ljudska prava, Suominen protiv Finske, presuda od 1. jula 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stav 36, i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. marta 2006. godine).

42. Dalje, Ustavni sud podsjeća da je sud dužan savjesno ocijeniti sve dokaze pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima, pa, onda, na osnovu takve brižljive ocjene izvesti zaključak da li je neka činjenica dokazana. Pri tome, sud i drugi organi nisu vezani ni ograničeni posebnim formalnim dokaznim pravilima, već po načelu slobodne ocjene dokaza ocjenjuju postojanje ili nepostojanje neke činjenice. Međutim, ova slobodna ocjena dokaza zahtijeva obrazloženje kako svakog dokaza pojedinačno, tako i svih dokaza zajedno, te dovođenje svih provedenih dokaza u uzajamnu logičnu vezu. Načelo slobodne ocjene dokaza ne predstavlja apsolutnu slobodu. Ta sloboda je ograničena općim pravilima i zakonitostima ljudskog mišljenja i iskustva. Zbog toga je obaveza redovnog suda da se u obrazloženju presude opiše proces pojedinačne ocjene dokaza, dovođenja svakog ocijenjenog dokaza u vezu sa drugim dokazima i izvođenja zaključka o dokazanosti određene činjenice.

43. Ustavni sud, prije svega, zapaža da su navodi apelacije, u suštini, isti kao i apelantovi žalbeni navodi protiv prvostepene presude koje je Vrhovni sud, odlučujući o apelantovoj podnesenoj žalbi, razmotrio i u odnosu na koje je dao detaljno i jasno obrazloženje u svojoj presudi a i sam apelant u podnesenoj apelaciji naveo je da upućuje Ustavni sud na razloge i zahtjeve iz žalbe koju je podnio protiv prvostepene presude.

44. U vezi sa apelantovim navodima koji se odnose na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a koji se tiču nedostatka obrazloženja o odlučnim činjenicama, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud, ocjenjujući prvostepenu presudu u odnosu na iste apelantove žalbene prigovore, naveo detaljno i vrlo jasno obrazloženje svoga stava u pogledu neosnovanovsti navedenog apelantovog žalbenog prigovora. U tom smislu, Vrhovni sud je istakao da je Kantonalni sud u obrazloženju svoje presude naveo sav relevantan sadržaj izvedenih dokaza, kao i razloge o tome koje je iskaze prihvatio kao vjerodostojne, odnosno na osnovu kojih dokaza je utvrdio da je apelant u vrijeme i na način navedene u izreci prvostepene presude počinio predmetno krivično djelo. S tim u vezi, Vrhovni sud je zaključio da je Kantonalni sud u pobijanoj presudi izvršio ocjenu svakog dokaza posebno i u vezi sa drugim dokazima, u


smislu odredbe člana 296. stav 2. ZKPFBiH, ukazujući pri tome da su u pogledu odlučnih činjenica u prvostepenoj presudi dati razlozi na način kako je propisano odredbom člana 305. stav 7. ZKPFBiH. Ustavni sud zapaža da je prvostepeni sud jasno i nedvosmisleno istakao da je odlučne činjenice utvrdio u smislu načela slobodne ocjene subjektivnih dokaza, kao i dokaza materijalne prirode čiji je sadržaj jasno prezentirao u obrazloženju presude. Naime, Ustavni sud smatra da obrazloženja koja je u vezi s tim dao prvostepeni sud, a prihvatio ih i Vrhovni sud u žalbenom postupku, ne ukazuju na bilo kakvu proizvoljnost koju je apelant u apelaciji istakao. Stoga, Ustavni sud smatra da je apelacija u ovom dijelu neosnovana.

45. U vezi sa apelantovim navodima da su osporene presude utemeljene na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju zbog pogrešne i nepravilne ocjene izvedenih dokaza, a posebno iskaza saslušanih svjedoka, Ustavni sud zapaža da u predmetnom postupku takva analiza izvedenih dokaza nije izostala, već da je prvostepeni sud u svojoj presudi u potpunosti opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, njihovo dovođenje u međusobnu vezu, u smislu odredbe člana 296. stav 2. ZKPFBiH, te da je na osnovu takve ocjene izveo svoje činjenične i pravne zaključke da je apelant počinio krivično djelo koje mu se stavlja na teret. Naime, Ustavni sud ukazuje da iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da je prvostepeni sud osuđujuću presudu protiv apelanta zasnovao na izjavama svjedoka optužbe datim na glavnom pretresu na kojem su ti svjedoci ispitani direktno i unakrsno, odnosno na kojem su apelant i njegov branilac imali mogućnost osporiti date izjave u bilo kojem ili u svim segmentima, što apelant nije učinio. Dalje, Ustavni sud zapaža da je prvostepeni sud naveo relevantnu sadržinu iskaza svih saslušanih svjedoka, kao i drugih provedenih dokaza, te razloge o tome zašto je iskaze određenih svjedoka prihvatio kao vjerodostojne, odnosno zašto je povjerovao iskazima pojedinih svjedoka koji su dati u fazi istrage, a ne na glavnom pretresu. S tim u vezi, Ustavni sud, dalje, zapaža da je, suprotno apelantovim navodima, prvostepeni sud, prihvaćajući iskaz oštećene Esmeralde Karić dat u istrazi, jasno naglasio da odlučne činjenice u odnosu na apelantove radnje izvršenja predmetnog krivičnog djela nije utvrđivao samo na osnovu iskaza navedene svjedokinje već da je ocijenio i iskaze drugih oštećenih saslušanih u svojstvu svjedoka, i to Munezere Hadžić, Belme Mustafić, mldb. A. D. i Merime Halilović, čiji su iskazi, prema mišljenju prvostepenog suda, i odlučujući za pravilno presuđenje u predmetnom krivičnom postupku. Također, Ustavni sud zapaža da je prvostepeni sud saslušao u svojstvu svjedoka i vještaka Samira Babića, koji je svjedočio na okolnosti telefonskih razgovora koje je obavio apelant u kritičnom periodu sa svog mobilnog telefona. Osim toga, analiziran je i ocijenjen veliki broj materijalnih dokaza na koje se prvostepeni sud decidirano pozvao u svojoj presudi, a koji se, između ostalog, odnose i na evidenciju izdatih soba za tzv. dnevni boravak u apelantovim ugostiteljskim objektima u spornom periodu, a ti dokazi su oduzeti od apelanta prilikom pretresa njegovih objekata, te na osnovu kojih je sud obavezao apelanta da na ime imovinske koristi koju je pribavio izvršenjem krivičnog djela isplati iznos od 9.234,00 KM.

46. Dalje, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud, suprotno apelantovim navodima, ispitao prvostepenu presudu u granicama svih apelantovih žalbenih navoda u smislu odredbe člana 321. ZKPFBiH, te da je u tom smislu, potvrđujući pravilnost i zakonitost prvostepene presude, dao detaljno obrazloženje iz kojeg Ustavni sud ne može zaključiti da je u predmetnom postupku procjena dokaza bila očigledno proizvoljna, niti da je dokazni postupak zloupotrijebljen na

apelantovu štetu u smislu prava na pravičan postupak. Stoga, Ustavni sud smatra da su razlozi koje su redovni sudovi naveli u odnosu na svoje uvjerenje da je apelant počinio krivično djelo koje mu se stavlja na teret zadovoljavajući sa aspekta principa brižljive i savjesne ocjene dokaza, kako je to propisano odredbom člana 296. stav 2. ZKPFBiH, te u odnosu na standarde člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

47. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom predmetu okončanom osporenim odlukama nije došlo do povrede apelantovih prava garantiranih članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije.

Pravo na djelotvoran pravni lijek

48. Član 13. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

Svako čija su prava i slobode, priznata ovom konvencijom, narušena ima pravo na pravni lijek pred nacionalnim vlastima,…(…).

49. U vezi sa navodima o kršenju prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije, Ustavni sud ukazuje da, iako to apelant nije eksplicitno naveo, proizlazi da se na povredu ovog prava žali u odnosu na pravo na pravično suđenje. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje na to da je apelant koristio pravo na izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude o kojoj je odlučivao nadležni sud koji je razmotrio sve navode apelantove žalbe i dao razloge zašto su ti navodi kako oni koji su se odnosili na povrede odredaba krivičnog postupka, tako i oni koji su ukazivali na nedostatke u ocjeni dokaza i utvrđenom činjeničnom stanju neosnovani i zašto ne mogu dovesti do drugačijeg rješenja konkretne pravne stvari. Stoga, činjenica da žalba kao pravni lijek koji je apelant koristio nije rezultirala apelantovim uspjehom ne može voditi zaključku o povredi apelantovog prava na djelotvoran pravni lijek. U skladu sa navedenim, Ustavni sud smatra da su i apelantovi navodi o povredi prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije neosnovani.

Pravo na imovinu

50. Član II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: […] k) Pravo na imovinu.

Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju glasi: 1. Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

2. Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu sa općim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

51. Ustavni sud primjećuje da je osporenim odlukama, u skladu sa odredbama člana 114. st. 1. i 2, te člana 115. KZFBiH, od apelanta oduzeta imovinska korist u novčanom iznosu od 9. 234,00 KM za koju je u toku postupka utvrđeno da je pribavljena izvršenjem krivičnopravnih radnji koje ulaze u sastav produženog krivičnog djela zbog kojeg je apelant proglašen krivim, a koje su opisane pod tač. 1. i 2. izreke presude. S tim u vezi, apelant smatra da mu je povrijeđeno pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, jer je obavezan da na ime stečene imovinske koristi uplati veći iznos nego što mu je optužbom stavljeno na teret. Međutim, Ustavni


sud zapaža da je Vrhovni sud u odnosu na iste apelantove žalbene navode dao detaljno obrazloženje iz kojeg proizlazi zaključak da su apelantovi žalbeni prigovori po tom osnovu neosnovani. Naime, Vrhovni sud je, dovodeći u vezu optužnicu i izreku prvostepene presude, jasno obrazložio da se apelantu i ne stavlja na teret da je preduzimanjem krivičnopravnih radnji koje su mu stavljene na teret ostvario korist u tačno određenom novčanom iznosu, niti da je imovinska korist u tačno naznačenom novčanom iznosu ulazila u činjenični opis predmetnog krivičnog djela. Osim toga, Vrhovni sud je ukazao da je visina novčanog iznosa od 9.234,00 KM za koji je apelant obavezan da isplati na ime imovinske koristi koju je stekao preduzimanjem krivičnopravnih radnji koje su mu stavljene na teret utvrđena na osnovu materijalnih dokaza, a koji se odnose na evidenciju izdatih soba za tzv. dnevni boravak u apelantovim objektima u kritičnom periodu. Također, Vrhovni sud je naveo da je te materijalne dokaze tužilac predložio da se izvedu na glavnom pretresu i u svojoj optužnici broj Kt 2555/09 od 1. februara 2010. godine. Osim toga, Vrhovni sud je ukazao da je apelantov branilac na glavnom pretresu u vezi sa ovim materijalnim dokazima izjavio da ti materijalni dokazi za odbranu nisu sporni. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da se apelantovim navodima ne može dovesti u pitanje vrednovanje ovih materijalnih dokaza kao pojedinačnih dokaza i u vezi sa ostalim dokazima na način kako to proizlazi iz obrazloženja osporenih odluka.

52. U vezi sa apelantovim navodima o kršenju prava na imovinu, Ustavni sud podsjeća da je gotovo identično pravno pitanje već razmatrao u Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 3388/06 od 17. marta 2009. godine (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 50/09). Naime, Ustavni sud u navedenoj odluci istakao je da je "apelant lišen svoje imovine i da je lišavanje rezultat krivičnog postupka koji je vođen protiv apelanta, a koji je Ustavni sud ocijenio kao pravičan u vezi sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. Evropske konvencije. Dalje, Ustavni sud je zaključio da postoji opći interes države da sankcionira počinioce krivičnih djela. Sankcioniranjem krivičnih djela država na konkretnog počinioca krivičnog djela djeluje restriktivno, a na eventualne ostale moguće počinioce preventivno. Ustavni sud konstatira da odredba člana 110. KZBiH propisuje obavezno izricanje oduzimanja imovinske koristi od počinioca krivičnog djela, te je cilj ove odredbe da spriječi lica da 'uživaju u rezultatima' krivičnog djela, odnosno u imovinskoj koristi pribavljenoj krivičnim djelom. Dakle, na osnovu izloženog slijedi da je apelant lišen svoje imovine u javnom interesu. Također, Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučaju teret koji se nameće apelantu, a koji se odražava u lišavanju imovine, proporcionalan cilju kojem se teži tim prije što je od apelanta oduzeta samo ona imovina za koju su sudovi utvrdili da je stečena izvršenim krivičnim djelom".

53. U tom kontekstu Ustavni sud zapaža da se navedeni stavovi, iako su oni razmatrani sa aspekta odredaba člana 110. Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, mogu u cijelosti primijeniti i na konkretni slučaj. Naime, odredbe člana 114. st. 1. i 2. KZFBiH, na kojim je utemeljeno oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim djelom u apelantovom slučaju na identičan način reguliraju oduzimanje imovinske koristi od počinioca krivičnog djela kao i odredbe člana 110. Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine.

54. S obzirom na to da apelant ovom apelacijom, dakle, pokreće ista pitanja po osnovu povrede prava na imovinu koja su bila predmet ocjene u Odluci broj AP 3388/06 od 17. marta 2009. godine, Ustavni sud smatra da se razlozi dati u citiranoj odluci u cijelosti odnose i na ovaj predmet. Stoga, umjesto

posebnog obrazloženja ove odluke u pogledu apelantovih žalbenih navoda, Ustavni sud se poziva na obrazloženje i razloge navedene u Odluci broj AP 3388/06 od 17. marta 2009. godine.

55. U skladu sa navedenim, Ustavni sud zaključuje da osporenom presudom nije povrijeđeno apelantovo pravo iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

VIII. Zaključak

56. Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije kada osporene presude kojima je apelant proglašen krivim za počinjeno krivično djelo sadrže jasna i precizna obrazloženja u pogledu provedenih dokaza, utvrđenih relevantnih činjenica, odnosno kada iz obrazloženja proizlazi da su donesene uz poštivanje standarda prava na pravično suđenje, a nema elemenata koji bi ukazivali na to da su redovni sudovi očigledno proizvoljno ocijenili dokaze, odnosno da je dokazni postupak zloupotrijebljen na apelantovu štetu u smislu prava na pravičan postupak.

57. Dalje, Ustavni sud zaključuje da nije došlo do povrede apelantovog prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju u situaciji kada su redovni sudovi, u skladu sa relevantnim odredbama KZFBiH, naložili da se od apelanta oduzme imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog djela za koje je apelant proglašen krivim.

58. Također, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom predmetu nije povrijeđeno ni pravo na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije.





Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudaca,

u predmetu broj AP 2680/11, rješavajući apelaciju Joze Banovića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, dopredsjednica Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 18. travnja 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija Joze Banovića

podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 03 0 K 002149 10 Kž 2 od 6. travnja 2011. godine i Presude Kantonalnog suda u Tuzli broj 03 0 K 00 2149 10 K od 29. ožujka 2010. godine.




1. Jozo Banović (u daljnjem tekstu: apelant) iz Živinica, kojeg zastupa Tomislav Ljubić, odvjetnik iz Tuzle, podnio je 1. srpnja 2011. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 03 0 K 002149 10 Kž 2 od 6. travnja 2011. godine i Presude Kantonalnog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 03 0 K 00 2149 10 K od 29. ožujka 2010. godine. Apelant je, također, 7. listopada 2011. godine podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud "privremeno obustavio izvršenje pravomoćne Presude Kantonalnog suda broj 03 0 K 00 2149 10 K od 29. ožujka 2010. godine do donošenja odluke po apelaciji".


2. Ustavni sud je Odlukom broj AP 2680/11 od 6. prosinca 2011. godine odbio kao neutemeljen apelantov zahtjev za donošenje privremene mjere.

3. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda i Kantonalnog tužiteljstva Tuzlanskog kantona (u daljnjem tekstu: Kantonalno tužiteljstvo) zatraženo je 28. listopada 2011. godine da dostave odgovore na apelaciju.

4. Vrhovni sud i Kantonalno tužiteljstvo su dostavili odgovor na apelaciju 2. studenog 2011. godine, a Kantonalni sud 10. studenog 2011. godine.

5. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 12. prosinca 2011. godine.


6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način:

7. Presudom Kantonalnog suda broj 03 0 K 00 2149 10 K od 29. ožujka 2010. godine apelant je proglašen krivim što je u vremenskom razdoblju i na način opisan u toč. 1. i 2. izreke presude počinio produljeno kazneno djelo - navođenje na prostituciju iz članka 210. stavak 4. u svezi sa stavkom 1. Kaznenog zakona Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: KZFBiH), pa ga je sud, uz primjenu navedenog zakonskog propisa i članka 50. točka b), članka 51. stavak 1. točka b), te čl. 42. i 43. KZFBiH, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dvije godine. Primjenom odredbe članka 57. stavak 1. KZFBiH apelantu je u izrečenu kaznu zatvora uračunato vrijeme provedeno u pritvoru od 9. prosinca 2009. godine do 29. ožujka 2010. godine. Također, primjenom odredaba članka 202. stavak 1. Zakona o kaznenom postupku Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ZKPFBiH) apelant je obvezan nadoknaditi troškove kaznenog postupka u iznosu od 100,00 KM i sudski paušal u iznosu od 134,00 KM. Također, primjenom odredaba članka 114. st. 1. i 2. i članka 115. KZFBiH apelant je obvezan na ime imovinske koristi koju je pribavio izvršenjem kaznenog djela isplatiti iznos od 9.234,00 KM.

8. U obrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da je u odnosu na radnje izvršenja kaznenog djela koje je apelantu stavljeno na teret proveo dokaze optužbe i obrane (saslušanjem oštećenih u svojstvu svjedoka i osam drugih svjedoka, saslušanjem vještaka Samira Babića, koji je svjedočio o pismenom nalazu i mišljenju Federalne uprave policije od 19. siječnja 2010. godine, te uvidom u niz materijalnih dokaza koje obrana nije osporila - izvješće pregleda telefonskih poziva sa apelantovog mobilnog telefona, a među kojim brojevima su

identificirani i brojevi oštećenih svjedokinja, knjige evidencije gostiju u kojima je u većem broju slučajeva evidentiran boravak gostiju bez naznake osobnih podataka koje su sadržavale podatke o cijeni i broju sobe, potpis osobe koja je izdala sobu i navodi da se radi o dnevnom boravku, čime su potvrđeni navodi svjedoka o načinu vođenja knjiga u apelantovim objektima, u zapisnike o pretresu apelantovih ugostiteljskih objekata i izuzimanju predmeta iz kojih proizlazi da je prilikom pretresa, između ostalog, izuzeta i jedna bijela kartonska kutija sa 128 neotpakiranih kondoma, te u brojne druge dokaze materijalne naravi izuzete iz apelantovih ugostiteljskih objekata, njegove obiteljske kuće, putničkih vozila, te samog apelanta, čiji je sadržaj sud prezentirao u obrazloženju presude. S tim u svezi, Kantonalni sud je naveo da je, u smislu odredbe članka 296. stavak 2. ZKPFBiH, sve izvedene dokaze ocijenio pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te da je, nakon takve ocjene provedenih dokaza, došao do uvjerenja da je apelant počinio kazneno djelo koje mu je stavljeno na teret. Naime, iz obrazloženja presude proizlazi da je Kantonalni sud do ovakvog uvjerenja došao prvenstveno analizom iskaza oštećenih saslušanih u svojstvu svjedoka Belme Mustafić, Munezere Hodžić i Merime Halilović, koje su svojim iskazima potvrdile bitne i odlučne činjenice, i to da su se nalazile sa muškim osobama kojima su pružale seksualne usluge, a s kojima su dolazile u kontakt posredstvom apelanta i u njegovim ugostiteljskim objektima. Kantonalni sud je, također, naveo da su svjedokinje svojim iskazima potvrdile da su naplaćivale ove usluge, a novac za dane usluge dobivale osobno ili posredstvom apelanta. Naime, Kantonalni sud je obrazložio da je oštećena Munezera Hodžić u svom iskazu navela da je zajedno sa svojom prijateljicom Senkom dolazila u spornom razdoblju u apelantov ugostiteljski objekt "Sensi", te da je 2-3 puta po nju dolazio i Omer Dizdarević, koji je radio u navedenom apelantovom objektu. Također, sud je istaknuo da je ova svjedokinja potvrdila da je dolazila i u apelantov objekt "Jet Starr", te da je koristila sobe u tom objektu za pružanje seksualnih usluga s tim da je navela da apelant s tim nema ništa. Međutim, Kantonalni sud je naveo da je svjedokinji predočen njezin iskaz iz istrage u dijelu u kojem je navela da je dolazila u apelantove objekte "kad god bi je apelant pozvao", te da je svjedokinja istaknula da su ti navodi točni, ali da je to u svezi sa njezinim potrebama. Kantonalni sud, s tim u svezi, obrazložio je da nije prihvatio navode ove svjedokinje sa glavnog pretresa, već da je, sukladno odredbama članka 288. stavak 1. ZKPBiH, ocijenio njezin iskaz iz istrage, jer je zaključio da je suglasan u bitnim činjenicama sa iskazom svjedoka Omera Dizdarevića i Alena Bošnjakovića, uposlenika u apelantovim objektima. Kantonalni sud je, također, obrazložio da je pri ocjeni iskaza oštećenih Merime Halilović, Belme Mustafić i mldb. A. D. ustanovio da su svjedokinje potvrdile činjenicu da su međusobno kontaktirale sa apelantom bilo na apelantov poziv ili njihov poziv upućen apelantu, da su koristile sobe u njegovim ugostiteljskim objektima za pružanje seksualnih usluga gostima apelantovih objekata za novac koji su naplaćivale osobno ili posredstvom apelanta. Osim toga, Kantonalni sud je naveo da su i navedene oštećene svojim iskazima potvrdile da im je apelant davao novac kad bi mu zatražile i za njihove druge i različite potrebe. Iskazi oštećenih Merime Halilović i mldb. A. D., kako je naveo Kantonalni sud, potvrđeni su i iskazima drugih svjedoka, uglavnom uposlenika u apelantovim ugostiteljskim objektima, koji su se izjašnjavali na okolnosti načina dolaska oštećenih u apelantove objekte, način izdavanja i cijenu korištenja soba u apelantovim objektima, kao i na naplatu cijene za usluge koje su oštećene pružale i materijalnim dokazima.


9. Kantonalni sud je, također, jasno obrazložio da je, ocjenjujući iskaze saslušanih svjedoka, ustanovio da je jedan broj svjedoka u tijeku glavnog pretresa promijenio iskaze u odnosu na iskaze dane u istrazi, što je sud ocijenio kao njihov pokušaj da pomognu apelantu u oslobađanju od kaznene odgovornosti. S tim u svezi, Kantonalni sud je obrazložio da nije prihvatio iskaz svjedoka Sameda Đulovića koji je dao na glavnom pretresu i Omera Dizdarevića, već da je, sukladno odredbi članka 288. stavak 1. ZKPFBiH, ocijenio njihove iskaze dane u istrazi, koji su uz suglasnost obrane pročitani na glavnom pretresu.

10. Kantonalni sud je, također, jasno obrazložio da nije prihvatio iskaz oštećene Esmeralde Karić u dijelu koji se odnosi na njezinu tvrdnju da je bila u "vezi" sa apelantom, te da se nije sastajala sa drugim muškim osobama, jer je utvrdio da iz zapisnika o saslušanju ove svjedokinje od 2. prosinca 2009. godine koji je sačinjen u istražnom postupku proizlazi da su konstatirani njezini navodi da je "sa muškarcima spavala", između ostalog, i u objektu "Jet Starr" koji je apelantovo vlasništvo. Kantonalni sud je, također, naveo da i iz dijela iskaza koji se odnosi na uspostavu kontakta između svjedokinje Esmeralde Karić i muške osobe po imenu Mario i njegovog prijatelja iz Orašja proizlazi da je upravo apelant bio taj koji ju je doveo u kontakt sa Mariom i s kojim je u više "navrata imala seksualne odnose". S tim u svezi, Kantonalni sud je zaključio da navedena svjedokinja "ovakvim svojim svjedočenjem želi pomoći apelantu kako bi izbjegao kaznenu odgovornost". Dalje, Kantonalni sud je naveo da ni iskaz svedokinje H. M., koja je vodila poslovne knjige u vili "Sensi" i koja je izjavila da je korištenje soba isključivo naplaćivala ona, te da apelant nije činio radnje za koje je optužen, nije prihvatio, jer je u suprotnosti sa ostalim provedenim dokazima, a posebice iskazima svjedoka uposlenika apelantovih ugostiteljskih objekata, uključujuči i dokaze materijalne naravi.

11. Dalje, Kantonalni sud je naveo da je ocjenom iskaza svjedoka Munevera Softića utvrdio da je iskaz svjedoka suglasan sa iskazom svjedoka uposlenika u vili "Sensi", kao i svjedoka Omera Dizdarevića, te oštećenih koje su pružale seksualne usluge, a u odnosu na bitne činjenice potvrđene u odnosu na način izdavanja soba radi pružanja seksualnih usluga gostima apelantovih objekata, te cijene ovih soba. Također, Kantonalni sud je naveo da je i svjedok Alen Bošnjaković potvrdio da je Omer Dizdarević dovozio robu i oštećene u vilu "Sensi", da su se među ženskim osobama koje su dolazile nalazile i dvije žene (Munezera i Senka), te da je Omer Dizdarević dva do tri puta dovezao Munezeru Hadžić i Senku koristeći i vozilo rentakara.

12. Osim toga, Kantonalni sud je naveo da su iskazi oštećenih koje su pružale seksualne usluge potvrđeni i iskazom vještaka Samira Babića, koji je svjedočio o pismenom nalazu i mišljenju Federalne uprave policije od 19. siječnja 2010. godine sačinjenim povodom provedenog vještačenja podataka mobilnog telefonskog aparata, preciznije označenog u presudi, koji je privremeno oduzet apelantu i koji je bio predmetom ovog vještačenja, kao i drugim brojnim dokazima materijalne naravi.

13. Dalje, Kantonalni sud je istaknuo da se kazneno djelo navođenja na prostituciju iz članka 210. stavak 4. u svezi sa stavkom 1. KZFBiH sastoji od navođenja, poticanja ili namamljivanja drugog na pružanje seksualnih usluga, ili omogućavanja na drugi način njegove predaje drugom radi pružanja seksualnih usluga, ili sudjelovanja na bilo koji način u organiziranju ili vođenju pružanja seksualnih usluga. Obzirom na navedeno, sud je zaključio da su, dakle, izvršenja određena alternativno tako da je za izvršenje navedenog djela dostatno poduzeti bilo koju zakonom određenu radnju a da za učinjenje

ovog kaznenog djela nema utjecaja činjenica da se osoba koja se navodi, potiče, namamljuje ili prisiljava već ranije bavila prostitucijom, da nije bitno je li posredovanje, odnosno poticanje bilo uspješno, te da se korist može sastojati od novca ili drugog davanja, da može biti prethodno ili naknadno darivanje, te da okolnosti da je pasivni subjekt, također, ostvario zaradu pružanjem seksualnih usluga ne isključuje postojanje kaznenog djela. Dalje je navedeno "da je jedan od kvalificiranih oblika ovog djela ako je djelo učinjeno prema djetetu ili malodobniku". Imajući u vidu činjenice konkretnog predmeta, Kantonalni sud je naveo da je apelant u razdoblju od 2004. do 2009. godine u svojim ugostiteljskim objektima radi ostvarivanja koristi za sebe u više navrata telefonskim putem kontaktirao sa oštećenim ili one sa njim, te nakon što su ih uposlenici njegovih ugostiteljskih objekata dovozili njegovim putničkim motornim vozilom u te objekte, oštećenim stavio na raspolaganje korištenje soba u svojim ugostiteljskim objektima u vidu dnevnog boravka radi pružanja seksualnih usluga gostima svojih ugostiteljskih objekata u iznosima od 50,00 do 200,00 KM, koje su one naplaćivale osobno ili posredstvom apelanta. Navedeno je da je na ovaj način apelant ostvario imovinsku korist koja se sastojala od povećanog opsega iznajmljivanja ugostiteljskih kapaciteta a osobito iznajmljivanja soba (točka I. izreke presude). Dalje je navedeno da je od početka 2008. do konca 2008. godine, iako je znao da je A. D. mlađa od osamnaest godina i da je u teškoj materijalnoj situaciji, u više navrata kontaktirao s njom ili ona s njim i stavio ovoj oštećenoj na raspolaganje korištenje soba svog ugostiteljskog objekta radi pružanja seksualnih usluga gostima ugostiteljskog objekta za novac većem broju korisnika u iznosima od 50,00 do 200,00 KM, koje usluge je mldb. A. D. i pružala, pa je na ovaj način apelant, također, ostvario imovinsku korist koja se sastojala od povećanog opsega iznajmljivanja ugostiteljskih kapaciteta a osobito iznajmljivanja soba (točka II. izreke presude).

14. Obzirom na navedeno, Kantonalni sud je zaključio da je provedenim dokazima nedvojbeno utvrđeno da je apelant poduzimao kaznenopravne radnje opisane pod tač. I. i II. izreke presude, te je, s tim u svezi, zaključio da su se u navedenim apelantovim radnjama stekla obilježja produljenog kaznenog djela koje mu je stavljeno na teret. Navedeno je da postoji međusobna vremenska povezanost svih učinjenih djela, da je kod svih navedenih kaznenopravnih radnji isti način učinjenja kaznenog djela, te da postoji jedinstven umišljaj, što radnje opisane pod toč. I. i II. izreke povezuje tako da čine jedinstvenu cjelinu. Stoga je Kantonalni sud, imajući u vidu da apelantova uračunljivost nije dovedena u sumnju, apelanta proglasio krivim zbog produljenog kaznenog djela – navođenje na prostituciju iz članka 210. stavak 4. u svezi sa stavkom 1. KZFBiH.

15. Prigodom odlučivanja o visini kazne, a imajući u vidu svrhu kažnjavanja iz članka 42. KZFBiH, ocjenjujući pri tomu sve okolnosti koje utječu na visinu kazne, Kantonalni sud je naveo da je utvrđene olakotne okolnosti na apelantovoj strani, u smislu članka 50. točka b) i članka 51. stavak 1. točka b) KZFBiH, ocijenio kao osobito olakotne okolnosti i propisanu kaznu u minimalnom trajanju od tri godine apelantu ublažio na kaznu zatvora od dvije godine. Također, pozivajući se na odredbu članka 114. stavak 1. KZFBiH, kojom je propisano da "nitko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kaznenim djelom", Kantonalni sud je obvezao apelanta da na ime imovinske koristi koju je pribavio izvršenjem kaznenog djela koje mu je stavljeno na teret isplati iznos od 9.234,00 KM. Pozivanjem na dokaze označene pozicijom 10 (ukupno 81 dnevni boravak u ukupnom iznosu od 2.250,00 KM), pozicijom 11 (ukupno 83 dnevna boravka u ukupnom iznosu od 2.250,00


KM) i pozicijom 12 (evidentirano ukupno 176 dnevnih boravaka u ukupnom iznosu od 4.834,00 KM), uz navođenje pojedinačnih iznosa, navedeno je da se radi "o minimalnom iznosu koji je utvrđen u tijeku postupka, a koji je utvrđen zbrajanjem podataka koji se odnose na podatke vezane za evidenciju sa naznakom 'dnevni boravak', […] odnosno ukupno je na taj način uplaćeno na ime izdavanja soba 9.234,00 KM". U tom kontekstu je istaknuto da se radi o minimalnoj koristi, budući da "u navedenim iznosima nisu sadržani iznosi koji se odnose na osobe koje su evidentirane sa punim podacima, osobe koje su u predočenim dokazima evidentirane samo nadimcima ili imenima, niti ovaj iznos sadrži iznose koji se odnose na izdavanje soba u vili 'Sensi', niti povećana potrošnja hrane i pića, kao i drugih usluga". Odluku o troškovima kaznenog postupka Kantonalni sud je temeljio na odredbi članka 202. stavak 1. ZKPFBiH.

16. Odlučujući o prizivu kantonalnog tužitelja u Tuzli (u daljnjem tekstu: tužitelj) i apelantovom prizivu protiv prvostupanjske presude, Vrhovni sud je donio Presudu broj 03 0 K 002149 10 Kž 2 od 6. travnja 2011. godine kojom je prizive odbio kao neutemeljene i potvrdio prvostupanjsku presudu.

17. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je ispitao prvostupanjsku presudu u granicama prizivnih prigovora tužitelja i apelanta, u smislu odredaba članka 321. ZKPFBiH, te da je, između ostalog, zaključio da su u cijelosti neutemeljeni apelantovi prizivni prigovori zbog kojih se prvostupanjska presuda pobija njegovim prizivom. Naime, Vrhovni sud je naveo da je u odnosu na apelantove prizivne prigovore kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba kaznenog postupka iz članka 312. stavak 1. točka k) ZKPFBiH, jer, prema apelantovom mišljenju, prvostupanjska presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, izvršio teorijsku analizu kad se smatra da je u prvostupanjskoj presudi kao formalnom sudskom aktu počinjena navedena povreda odredaba kaznenog postupka, te da je, ispitujući prvostupanjsku presudu sa tog aspekta, utvrdio da prvostupanjska presuda ne sadrži takve nedostatke. Naime, Vrhovni sud je istaknuo da iz obrazloženja prvostupanjske presude proizlazi da je prvostupanjski sud iskaze saslušanih svjedoka i druge provedene dokaze savjesno ocijenio u smislu odredbe članka 296. stavak 2. ZKPFBiH, te da je na temelju takve ocjene izveo svoje zaključke u pogledu dokazanosti odlučnih činjenica. Također, Vrhovni sud je istaknuo da u pogledu odlučnih činjenica prvostupanjska presuda daje razloge na način kako je propisano odredbom članka 305. stavak 7. ZKPFBiH, te je, s tim u svezi, zaključio da su suprotni apelantovi prizivni prigovori potpuno neutemeljeni.

18. Dalje, ispitujući apelantove prizivne navode koji se odnose na bitnu povredu odredaba kaznenog postupka iz članka 312. stavak 1. točka j) ZKPFBiH, odnosno da je prvostupanjski sud, donoseći svoju presudu, prekoračio optužbu, jer je, prema apelantovom mišljenju, prvostupanjskom presudom apelantu oduzeta imovinska korist u većem iznosu od onog za koji ga je teretila optužba, Vrhovni sud je zaključio da ni ovi prizivni prigovori nisu utemeljeni. Naime, Vrhovni sud je istaknuo da se, prema apelantovim navodima, navedena bitna povreda odredaba kaznenog postupka ogleda u tomu što je prvostupanjski sud apelantu oduzeo imovinsku korist u većem novčanom iznosu od onog za koji ga je optužba teretila. S tim u svezi, Vrhovni sud je, dovodeći u vezu optužnicu, te izreku prvostupanjske presude, zaključio da se apelantu ni ne stavlja na teret da je opisanim kaznenopravnim radnjama koje predstavljaju bitna obilježja kaznenog djela navođenja na prostituciju iz članka 210. stavak 4. KZFBiH ostvario korist u točno određenom novčanom iznosu. Naime, Vrhovni sud je ukazao da se apelantu stavlja na teret da se korist koju je

ostvario sastojala od povećanog opsega iznajmljivanja ugostiteljskih kapaciteta, a posebice iznajmljivanja soba u njegovim ugostiteljskim objektima, bez navođenja u činjeničnom opisu visine te pribavljene imovinske koristi. Stoga, prema mišljenju Vrhovnog suda, kada je prvostupanjski sud, nakon što je apelanta proglasio krivim za počinjeno predmetno kazneno djelo, odlučio da mu, sukladno članku 114. st. 1. i 2. KZFBiH koji predstavlja osnovu za oduzimanje imovinske koristi pribavljene kaznenim djelom, tu korist i oduzme, a što je, opet, prema mišljenju Vrhovnog suda, suglasno i sa odredbom članka 115. KZFBiH koja određuje načine oduzimanja te koristi, Vrhovni sud je zaključio da prvostupanjski sud nije prekoračio optužbu kako apelant smatra. Naime, Vrhovni sud je ukazao da imovinska korist za koju se smatra da je pribavljena kaznenim djelom u točno naznačenom novčanom iznosu nije ni ulazila u činjenični opis predmetnog kaznenog djela, pa je, stoga, Vrhovni sud ocijenio da su prizivni prigovori i u tom pravcu neutemeljeni.

19. Dalje, prema mišljenju Vrhovnog suda, u svezi sa apelantovim prizivnim navodima o oduzetoj imovinskoj koristi i da se "izračun visine ove koristi bazirao na nedozvoljenom dokazu", iako to izričito ne navodi u prizivu, apelant ukazuje na povredu odredaba članka 312. stavak 1. točka i) ZKPFBiH. Naime, Vrhovni sud je istaknuo da apelant ove svoje prizivne navode temelji na tvrdnji da prvostupanjski sud nije mogao izvoditi dokaze na glavnom pretresu koje tužitelj nije predlagao u optužnici, a posebice te dokaze ne otvarati na glavnom pretresu, budući da je, prema apelantovom mišljenju, to trebao učiniti tužitelj u fazi istrage, sukladno odredbi članka 85. ZKPFBiH. Međutim, Vrhovni sud je zaključio da ni ovi apelantovi prizivni prigovori nisu utemeljeni. Naime, Vrhovni sud je naveo da iz zapisnika o glavnom pretresu održanom 22. ožujka 2010. godine proizlazi da je, pored ostalih dokaza, tužitelj prezentirao i materijalne dokaze koji se odnose na evidenciju izdanih soba za tzv. dnevni boravak u apelantovim objektima u kritičnom razdoblju na temelju kojih je prvostupanjski sud i utvrdio visinu koristi, a ti dokazi su oduzeti od apelanta prigodom pretresa njegovih objekata, kako to proizlazi i iz potvrda o privremenom oduzimanju predmeta od 9. i 10. prosinca 2009. godine. Naime, Vrhovni sud je zaključio da se ovi materijalni dokazi ne mogu tretirati kao nedozvoljeni dokazi, te je, s tim u svezi, zaključio da se suprotni apelantovi prizivni prigovori po ovoj osnovi nisu mogli prihvatiti kao utemeljeni, a posebice zbog toga što apelant u prizivu ne navodi koji su dokazi u pitanju, niti obrazlaže kako je otvaranje i prezentiranje ovih materijalnih dokaza na glavnom pretresu moglo utjecati na zakonito ili pravilno donošenje prvostupanjske presude.

20. U svezi sa apelantovim navodima da su sudovi osporenim presudama pogrešno utvrdili činjenično stanje zbog pogrešne i nepravilne ocjene iskaza saslušanih svjedoka, a posebice svjedokinje Esmeralde Karić, Vrhovni sud je zaključio da su i ovi apelantovi prizivni prigovori neutemeljeni. Naime, Vrhovni sud je istaknuo da, nasuprot apelantovim prigovorima, taj sud smatra da iz predmetnog spisa proizlazi da je prvostupanjski sud, u smislu odredbe članka 296. stavak 2. ZKPFBiH, potpuno i pravilno ocijenio sve izvedene dokaze i na takvoj osnovi utemeljio u svojoj presudi činjenične i pravne zaključke da je apelant počinio predmetno kazneno djelo čije su radnje izvršenja opisane u toč. 1. i 2. izreke prvostupanjske presude. Vrhovni sud je naveo da iz obrazloženja prvostupanjske presude proizlazi da je prvostupanjski sud svoje zaključke o odlučnim činjenicama u svezi sa predmetnim kaznenim djelom, odnosno apelantovom krivnjom, prvenstveno temeljio na iskazima oštećenih-svjedokinja Merime Halilović, Munezere Hadžić, mldb. A. D., Belme Mustafić, te na iskazima


i drugih saslušanih svjedoka, uglavnom uposlenika u apelantovim ugostiteljskim objektima. Prema mišljenju Vrhovnog suda, prvostupanjski sud je dao jasno obrazloženje zašto je prihvatio iskaze svjedoka Sameda Đulovića i Omera Dizdarevića koje su dali u istrazi, a ne njihove iskaze dane na glavnom pretresu, kao i zbog čega nije kao validan prihvatio iskaz svjedokinje Have Mulavdić. Vrhovni sud je, dalje, ukazao da iz obrazloženja prvostupanjske presude proizlazi da je prvostupanjska presuda utemeljena i na iskazu vještaka Samira Babića, koji je svjedočio na okolnosti telefonskih razgovora koje je apelant u kritičnom razdoblju obavio sa svog mobilnog telefona, a koji su potvrđeni i materijalnim dokazima koji su pronađeni prigodom pretresa objekata optuženog "Jet Starr" i vila "Sensi", kao i drugim dokazima, kako je to detaljno navedeno i obrazloženo u prvostupanjskoj presudi.

21. Dalje, u odnosu na apelantove prizivne navode da je prvostupanjski sud iskaz oštećene Esmeralde Karić potpuno paušalno i proizvoljno ocijenio, jer je, prema apelantovom mišljenju, Esmeralda Karić svojim iskazom potvrdila da se sa apelantom i osobom po imenu Mario nije sastajala u apelantovim objektima, niti sa bilo kojom drugom muškom osobom. Naime, Vrhovni sud je naveo da iz predmetnog spisa proizlazi da je na glavnom pretresu kao dokaz prezentiran zapisnik o saslušanju oštećene Esmeralde Karić od 2. prosinca 2009. godine, dan u istražnom postupku, u kojem su, između ostalog, konstatirani njezini navodi da je "spavala sa muškarcima" i u objektu "Jet Starr" koji je apelantovo vlasništvo i koji se spominje u izreci prvostupanjske presude. Stoga, Vrhovni sud je zaključio da je prvostupanjski sud u svojoj presudi pravilno ocijenio i iskaz Esmeralde Karić s tim da, prema mišljenju Vrhovnog suda, odlučne činjenice prvostupanjski sud nije utvrđivao samo na temelju iskaza ove svjedokinje već i na temelju brojnih drugih dokaza na koje se prvostupanjski sud pozvao i koje je ocijenio u obrazloženju svoje presude.

22. Vrhovni sud je, također, nasuprot apelantovim prizivnim navodima, zaključio da je prvostupanjski sud pravilno utvrdio da se korist optuženog sastojala od povećanog opsega iznajmljivanja ugostiteljskih kapaciteta optuženog, iznajmljivanja soba, posebice za tzv. dnevni boravak, a za takve svoje zaključke, prema mišljenju Vrhovnog suda, prvostupanjski sud je dao jasne i uvjerljive razloge. Naime, Vrhovni sud je naveo da je prvostupanjski sud svoje zaključke prema ovoj osnovi, prije svega, temeljio na podacima koji proizlaze iz materijalne dokumentacije oduzete od apelanta prigodom pretresa njegovih objekata, kako je to prvostupanjski sud detaljno obrazložio u svojoj presudi, a te razloge kao utemeljene u cijelosti je prihvatio i Vrhovni sud. S tim u svezi, Vrhovni sud smatra da je prvostupanjski sud pravilno izračunao i visinu apelantove koristi pribavljene predmetnim kaznenim djelom, a koja je jednim dijelom izražena u iznosu od 9.234,00 KM. Dalje, Vrhovni sud smatra da je prvostupanjski sud u svezi sa ovim izračunom imovinske koristi pribavljene kaznenim djelom jasno naveo da je taj izračun izvršen zbrajanjem podataka koji se odnose na izdavanje soba za tzv. dnevni boravak, a koji proizlaze iz materijalne dokumentacije oduzete iz apelantovih objekata, kako je to iscrpno obrazloženo na 19. strani prvostupanjske presude.

23. Na koncu, Vrhovni sud je zaključio da je prvostupanjski sud dao jasne i utemeljene razloge za svoje činjenične pravne zaključke da su u apelantovim radnjama ispunjeni svi bitni elementi bića kaznenog djela za koje je apelant proglašen krivim.


24. Apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo iz članka II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i 13. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Naime, suština apelantovih navoda o povredi prava na pravično suđenje svodi se na apelantove tvrdnje da su u postupku koji se protiv njega vodio počinjene bitne povrede odredaba kaznenog postupka iz članka 312. st. 1. i 2. ZKPFBiH, te na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, jer su, prema apelantovom mišljenju, osporene presude utemeljene na "potpuno paušalnoj i proizvoljnoj ocjeni izvedenih dokaza". Bitne povrede odredaba kaznenog postupka apelant vidi u tomu što smatra da osporene presude nemaju obrazloženja o odlučnim činjenicama, jer, prema apelantovom mišljenju, osporene presude ne daju ocjenu sadržaja iskaza saslušanih svjedoka Esmeralde Karić, Munezere Hadžić, Belme Mustafić, mldb. A. D. i Merime Halilović. Naime, apelant smatra da su u predmetnom postupku redoviti sudovi postupali suprotno odredbama članka 296. stavak 2. i članka 305. ZKPFBiH, jer su zanemareni relevantni dijelovi iskaza ovih svjedokinja koji su, opet prema njegovom mišljenju, odlučujući za pravilno presuđenje u predmetnom kaznenom postupku. Apelant smatra da su redoviti sudovi svoje zaključke o postojanju relevantnih činjenica o apelantovoj krivnji zasnovali na "pogrešnoj i nepravilnoj ocjeni provedenih dokaza a posebice sadržaju iskaza oštećenih saslušanih u svojstvu svjedoka Esmeralde Karić, Munezere Hadžić, Belme Mustafić i mldb. A. D". S tim u svezi, apelant je istaknuo da je posebice "potpuno paušalno i proizvoljno ocijenjen iskaz oštećene Esmeralde Karić". Pri tomu je apelant interpretirao određene dijelove njezinog iskaza sa glavnog pretresa, navodeći da iz iskaza proizlazi "njezina tvrdnja" da je ona bila u vezi sa apelantom, te da je sa njim "održavala seksualne odnose isključivo u njegovoj privatnoj kući, tako da novac i darove koje je dobivala od njega ne smatra plaćanjem seksualnih usluga". Također, apelant je istaknuo da navedena svjedokinja svojim iskazom nije potvrdila da se sastajala sa "dugim muškim osobama" u iznajmljenim sobama apelantovih objekata, ili da je, u odnosu na ovu svjedokinju, apelant "posredovanjem u njezinoj prostituciji ostvario za sebe osobnu korist-zaradu". S tim u svezi, apelant je ukazao da je za predmetno kazneno djelo koje je apelantu stavljeno na teret "irelevantna tvrdnja ove svjedokinje da je apelant dao njezin broj telefona osobi po imenu Mario", jer se, kako apelant navodi, svjedokinja nije nikad sa Mariom sastajala u njegovim ugostiteljskim objektima, već u drugim iznajmljenim sobama, a "Mario bi njoj davao 50 KM ili neki dar". Također, apelant je istaknuo da je navedena svjedokinja svojim iskazom potvrdila da ju je sa više muških osoba "uvezivala" njezina prijateljica Elvira Mehikić, te, prema apelantovom mišljenju, takvim iskazom ova svjedokinja potpuno "isključuje bilo koju inkriminirajuću apelantovu radnju u svezi sa seksualnim uslugama koje je Esmeralda pružala Mariju", a samim tim i kaznenopravne radnje usljed kojih bi apelant iz takvih odnosa ostvario korist u vidu iznajmljivanja soba u svojim objektima, jer je, prema apelantovom mišljenju, do takvih kontakata dolazilo izvan objekata koji su apelantovo vlasništvo.

25. Osim toga, apelant je naveo određene dijelove iskaza oštećene Munezere Hadžić iz kojeg, prema apelantovom mišljenju, proizlazi da je ova svjedokinja dolazila sa svojom prijateljicom Senkom Ali u apelantove ugostiteljske objekte gdje bi nastavile da se druže sa muškim osobama na koje apelant nije imao nikakvog utjecaja. Iz iskaza ove svjedokinje,


prema apelantovom mišljenju, također proizlazi da on nije počinio niti jednu radnju "posredovanja u prostituciji", niti da je "bio motiviran bezobzirnom egzotičnom težnjom za postizanjem protupravne imovinske koristi". Također, apelant je istaknuo da se paušalnost i proizvoljnost u ocjeni izvedenih dokaza odnose i na iskaze oštećenih Belme Mustafić, Merime Halilović i mldb. A.D., budući da se, prema njegovom mišljenju, navedenim iskazima "nije dokazalo da su ove svjedokinje u svezi sa pruženim seksualnim uslugama muškim osobama novac od njih naplaćivale osobno ili posredstvom apelanta", a pogotovu, kako apelant navodi, što su svojim iskazima potvrdile "da seksualne usluge za novac nisu ni pružale u njegovim objektima". Također, apelant smatra da Vrhovni sud nije postupio sukladno odredbi članka 321. ZKPFBiH, jer su, prema njegovom mišljenju, "izostali bitni odgovori na pitanja koja su pokrenuta prizivom". Apelant je istaknuo i da su navedeni apelacijski navodi bili i njegove prizivne tvrdnje u osporavanju zakonitosti prvostupanjske presude, pa, budući da njegov priziv nije ocijenjen kao učinkovit, apelant smatra da mu je prekršeno i pravo iz članka 13. Europske konvencije.

26. Povredu prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju apelant vidi u tomu što je osporenim presudama obvezan na ime imovinske koristi koju je pribavio kaznenim djelom isplatiti veći novčani iznos u odnosu na "4. 700,00 KM, kao ukupan iznos koji mu je oduzet prigodom pretresa njegovih ugostiteljskih objekata, i za koji je optužba tvrdila da se oduzima kao imovinska korist pribavljena kaznenim djelom koje mu je stavljeno na teret".


27. U odgovoru na apelaciju Vrhovni sud je istaknuo da su apelantovi navodi o povredi prava na koje ukazuje u apelaciji neutemeljeni. Naime, Vrhovni sud je ukazao da iz osporenih presuda proizlazi da su svi dokazi u spisu ocijenjeni suglasno odredbi članka 296. stavak 2. ZKPFBiH, te da su u presudama dani jasni i obrazloženi razlozi u pogledu utvrđenih činjenica, odnosno prihvaćenih dokaza na kojima su utemeljene osporene presude. Vrhovni sud je predložio da se apelacija odbije kao neutemeljena.

28. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveo da se iz navoda apelacije ne može zaključiti da je osporenim presudama povrijeđeno ili zanemareno ustavno pravo ili pravo iz Europske konvencije, niti da se može zaključiti da je ocjena dokaza ili primjena zakona bila proizvoljna. Kantonalni sud je predložio da se apelacija odbije kao neutemeljena.

29. Tužiteljstvo u dogovoru na apelaciju navodi da ne postoji povreda navedenih apelantovih prava i predlaže da se apelacija odbije kao neutemeljena.


30. Kazneni zakon Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH" br. 36/03, 37/03, 21/04 i 69/04):

Članаk 114. Osnova oduzimanja imovinske koristi pribavljene

kaznenim djelom (1) Nitko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu

kaznenim djelom. (2) Korist iz stavka 1. ovog članka oduzet će se sudskom

odlukom kojom je utvrđeno da je kazneno djelo učinjeno pod uvjetima propisanim ovim zakonom.

Članak 115. Način oduzimanja imovinske koristi pribavljene kaznenim

djelom (1) Učinitelju će se oduzeti novac, predmeti od vrijednosti

i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena kaznenim

djelom, a ako lišenje nije moguće, učinitelj će se obvezati na isplatu novčanog iznosa srazmjernog pribavljenoj imovinskoj koristi.

Članak 210. Navođenje na prostituciju (1) Tko radi ostvarenja koristi navodi, potiče ili

namamljuje drugog na pružanje seksualnih usluga ili na drugi način omogući njegovu predaju drugome radi pružanja seksualnih usluga, ili na bilo koji način sudjeluje u organiziranju ili vođenju pružanja seksualnih usluga, kaznit će se kaznom zatvora od jedne do pet godina.

(4) Tko kazneno djelo iz st. od 1. do 3. ovog članka učini prema djetetu ili malodobniku, kaznit će se kaznom zatvora od tri do 15 godina.

31. Zakon o kaznenom postupku Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" br. 35/03, 37/03, 56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 64/07):

Članak 15. Jednakost u postupanju Sud, tužitelj i drugi organi koji sudjeluju u postupku dužni

su s jednakom pažnjom da ispituju i utvrđuju kako činjenice koje terete osumnjičenog, odnosno optuženog, tako i one koje im idu u korist.

Članak 16. Slobodna ocjena dokaza Pravo suda, tužitelja i drugih organa koji sudjeluju u

kaznenom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Članak 296. Dokazi na kojima se zasniva presuda (1) Sud zasniva presudu samo na činjenicama i dokazima

koji su izneseni na glavnoj raspravi. (2) Sud je dužan savjesno ocijeniti svaki dokaz

pojedinačno i u svezi sa ostalim dokazima i na temelju takve ocjene izvesti zaključak je li neka činjenica dokazana.

Članak 305. st. 6. i 7. Sadržaj presude [...] (6) U obrazloženju presude sud će iznijeti razloge za

svaku točku svoje presude. (7) Sud će određeno i potpuno iznijeti koje činjenice i iz

kojih razloga smatra dokazanim ili nedokazanim, dajući naročito ocjenu vjerodostojnosti proturječnih dokaza i iz kojih razloga nije uvažio pojedine prijedloge stranaka, iz kojih je razloga odlučio ne ispitati izravno svjedoka ili vještaka čiji je iskaz pročitan, kojim se razlozima upravljao pri rješavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju postoji li kazneno djelo ili kaznena odgovornost optuženog i pri primjeni određenih odredaba Kaznenog zakona na optuženog i njegovo djelo.

VI. Dopustivost

32. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

33. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojeg je koristio.


34. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 03 0 K 002149 10 Kž2 od 6. travnja 2011. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu presudu apelant je primio 5. svibnja 2011. godine, a apelacija je podnesena 30. lipnja 2011. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

35. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

36. Apelant osporava presude redovitih sudova, tvrdeći da su mu tim presudama povrijeđena prava iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i članka 13. Europske konvencije, te članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.


Članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sve osobe na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju

ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, što uključuje:

(…) e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim

stvarima i druga prava vezana za krivične postupke.

Članak 6. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili

osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.

37. U konkretnom slučaju postupak se odnosi na utvrđivanje utemeljenosti kaznene optužbe protiv apelanta u svezi sa izvršenjem produljenog kaznenog djela navođenja na prostituciju, pa je članak 6. Europske konvencije primjenljiv na konkretan slučaj. Prema tomu, Ustavni sud mora preispitati je li postupak pred redovitim sudovima bio pravičan onako kako to zahtijeva članak 6. Europske konvencije.

38. Ustavni sud, prije svega, zapaža da su navodi apelacije, u biti, isti kao i apelantovi prizivni navodi protiv prvostupanjske presude koje je Vrhovni sud, odlučujući o apelantovom podnesenom prizivu, razmotrio i u odnosu na koje je dao detaljno i jasno obrazloženje u svojoj presudi.

39. U svezi sa apelantovim navodima o kršenju prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije koji se odnose na bitne povrede odredaba kaznenog postupka, pravilnost utvrđivanja činjeničnog stanja, te proizvoljnost u prihvaćanju i ocjeni dokaza, Ustavni sud ukazuje na to da, prema praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) i Ustavnog suda, zadaća ovih sudova nije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene prava (vidi, Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadaća redovitih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi, Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadaća Ustavnog suda je ispitati jesu li eventualno povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit

pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacijske nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Europske konvencije u postupku pred redovitim sudovima.

40. Dalje, Ustavni sud podsjeća da je izvan njegove nadležnosti da procjenjuje kvalitetu zaključaka sudova u pogledu procjene dokaza ukoliko se ova procjena ne doima očigledno proizvoljnom. Isto tako, Ustavni sud se neće miješati u način na koji su redoviti sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu. Ustavni sud se neće miješati u situaciju kada redoviti sudovi vjeruju dokazima jedne strane u postupku na temelju slobodne sudačke procjene. To je isključivo uloga redovitih sudova čak i kada su izjave svjedoka na javnoj raspravi i pod prisegom suprotne jedna drugoj (vidi, Europski sud, Doorson protiv Nizozemske, presuda od 6. ožujka 1996. godine, objavljena u Izvješćima broj 1996-II, stavak 78). Imajući u vidu navedene stavke, Ustavni sud neće samostalno utvrđivati činjenično stanje iz dokaza koji su provedeni u kaznenom postupku, niti će ocjenjivati jesu li sudovi u tom postupku pravilno izvukli zaključke iz provedenih dokaza. Stoga će Ustavni sud u konkretnom slučaju ispitati je li postupak u cjelini bio pravičan na način na koji to zahtijeva članak 6. stavak 1. Europske konvencije (vidi, Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. svibnja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 58/05).

41. Također, Ustavni sud ukazuje da, prema ustaljenoj praksi Europskog suda i Ustavnog suda, članak 6. stavak 1. Europske konvencije obvezuje sudove, između ostalog, da obrazlože svoje presude. Međutim, ova obveza ne može biti shvaćena kao obveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidi, Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. travnja 2002. godine i AP 352/04 od 23. ožujka 2005. godine). Mjera u kojoj ova obveza postoji ovisi od naravi odluke (vidi, Europski sud za ljudska prava, Ruiz Torija protiv Španjolske, presuda od 9. prosinca 1994. godine, serija A broj 303-A, stavak 29). Europski i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali da domaći sudovi imaju određenu diskrecijsku ocjenu u svezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali, istodobno, imaju i obvezu obrazložiti svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku utemeljili (vidi, Europski sud za ljudska prava, Suominen protiv Finske, presuda od 1. srpnja 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stavak 36, i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. ožujka 2006. godine).

42. Dalje, Ustavni sud podsjeća da je sud dužan savjesno ocijeniti sve dokaze pojedinačno i u svezi sa ostalim dokazima, pa, onda, na temelju takve brižljive ocjene izvesti zaključak je li neka činjenica dokazana. Pri tomu, sud i druga tijela nisu vezani ni ograničeni posebnim formalnim dokaznim pravilima, već po načelu slobodne ocjene dokaza ocjenjuju postojanje ili nepostojanje neke činjenice. Međutim, ova slobodna ocjena dokaza zahtijeva obrazloženje kako svakog dokaza pojedinačno, tako i svih dokaza zajedno, te dovođenje svih provedenih dokaza u uzajamnu logičnu vezu. Načelo slobodne ocjene dokaza ne predstavlja apsolutnu slobodu. Ta sloboda je ograničena općim pravilima i zakonitostima ljudskog mišljenja i iskustva. Zbog toga je obveza redovitog suda da se u obrazloženju presude opiše proces pojedinačne ocjene dokaza, dovođenja svakog ocijenjenog dokaza u svezu sa drugim dokazima i izvođenja zaključka o dokazanosti određene činjenice.

43. Ustavni sud, prije svega, zapaža da su navodi apelacije, u biti, isti kao i apelantovi prizivni navodi protiv prvostupanjske presude koje je Vrhovni sud, odlučujući o


apelantovom podnesenom prizivu, razmotrio i u odnosu na koje je dao detaljno i jasno obrazloženje u svojoj presudi a i sam apelant u podnesenoj apelaciji naveo je kako upućuje Ustavni sud na razloge i zahtjeve iz priziva koji je podnio protiv prvostupanjske presude.

44. U svezi sa apelantovim navodima koji se odnose na bitne povrede odredaba kaznenog postupka, a koji se tiču nedostatka obrazloženja o odlučnim činjenicama, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud, ocjenjujući prvostupanjsku presudu u odnosu na iste apelantove prizivne prigovore, naveo detaljno i vrlo jasno obrazloženje svoga stajališta u pogledu neutemeljenosti navedenog apelantovog prizivnog prigovora. U tom smislu, Vrhovni sud je istaknuo da je Kantonalni sud u obrazloženju svoje presude naveo sav relevantan sadržaj izvedenih dokaza, kao i razloge o tomu koje je iskaze prihvatio kao vjerodostojne, odnosno na temelju kojih dokaza je utvrdio da je apelant u vrijeme i na način navedene u izreci prvostupanjske presude počinio predmetno kazneno djelo. S tim u svezi, Vrhovni sud je zaključio da je Kantonalni sud u pobijanoj presudi izvršio ocjenu svakog dokaza posebice i u svezi sa drugim dokazima, u smislu odredbe članka 296. stavak 2. ZKPFBiH, ukazujući pri tomu da su u pogledu odlučnih činjenica u prvostupanjskoj presudi dani razlozi na način kako je propisano odredbom članka 305. stavak 7. ZKPFBiH. Ustavni sud zapaža da je prvostupanjski sud jasno i nedvojbeno istaknuo da je odlučne činjenice utvrdio u smislu načela slobodne ocjene subjektivnih dokaza, kao i dokaza materijalne naravi čiji je sadržaj jasno prezentirao u obrazloženju presude. Naime, Ustavni sud smatra da obrazloženja koja je u svezi s tim dao prvostupanjski sud, a prihvatio ih i Vrhovni sud u prizivnom postupku, ne ukazuju na bilo kakvu proizvoljnost koju je apelant u apelaciji istaknuo. Stoga, Ustavni sud smatra da je apelacija u ovom dijelu neutemeljena.

45. U svezi sa apelantovim navodima da su osporene presude utemeljene na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju zbog pogrešne i nepravilne ocjene izvedenih dokaza, a posebice iskaza saslušanih svjedoka, Ustavni sud zapaža da u predmetnom postupku takva analiza izvedenih dokaza nije izostala, već da je prvostupanjski sud u svojoj presudi u potpunosti opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, njihovo dovođenje u međusobnu vezu, u smislu odredbe članka 296. stavak 2. ZKPFBiH, te da je na temelju takve ocjene izveo svoje činjenične i pravne zaključke da je apelant počinio kazneno djelo koje mu se stavlja na teret. Naime, Ustavni sud ukazuje da iz obrazloženja prvostupanjske presude proizlazi da je prvostupanjski sud osuđujuću presudu protiv apelanta utemeljio na izjavama svjedoka optužbe danim na glavnom pretresu na kojem su ti svjedoci ispitani izravno i unakrsno, odnosno na kojem su apelant i njegov branitelj imali mogućnost osporiti dane izjave u bilo kojem ili u svim segmentima, što apelant nije učinio. Dalje, Ustavni sud zapaža da je prvostupanjski sud naveo relevantan sadržaj iskaza svih saslušanih svjedoka, kao i drugih provedenih dokaza, te razloge o tomu zašto je iskaze određenih svjedoka prihvatio kao vjerodostojne, odnosno zašto je povjerovao iskazima pojedinih svjedoka koji su dani u fazi istrage, a ne na glavnom pretresu. S tim u svezi, Ustavni sud, dalje, zapaža da je, suprotno apelantovim navodima, prvostupanjski sud, prihvaćajući iskaz oštećene Esmeralde Karić dan u istrazi, jasno naglasio da odlučne činjenice u odnosu na apelantove radnje izvršenja predmetnog kaznenog djela nije utvrđivao samo na temelju iskaza navedene svjedokinje već da je ocijenio i iskaze drugih oštećenih saslušanih u svojstvu svjedoka, i to Munezere Hadžić, Belme Mustafić, mldb. A. D. i Merime Halilović, čiji su iskazi, prema mišljenju prvostupanjskog suda, i odlučujući za pravilno presuđenje u predmetnom kaznenom postupku. Također,

Ustavni sud zapaža da je prvostupanjski sud saslušao u svojstvu svjedoka i vještaka Samira Babića, koji je svjedočio na okolnosti telefonskih razgovora koje je obavio apelant u kritičnom razdoblju sa svog mobilnog telefona. Osim toga, analiziran je i ocijenjen veliki broj materijalnih dokaza na koje se prvostupanjski sud decidirano pozvao u svojoj presudi, a koji se, između ostalog, odnose i na evidenciju izdanih soba za tzv. dnevni boravak u apelantovim ugostiteljskim objektima u spornom razdoblju, a ti dokazi su oduzeti od apelanta prigodom pretresa njegovih objekata, te na temelju kojih je sud obvezao apelanta da na ime imovinske koristi koju je pribavio izvršenjem kaznenog djela isplati iznos od 9.234,00 KM.

46. Dalje, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud, suprotno apelantovim navodima, ispitao prvostupanjsku presudu u granicama svih apelantovih prizivnih navoda u smislu odredbe članka 321. ZKPFBiH, te da je u tom smislu, potvrđujući pravilnost i zakonitost prvostupanjske presude, dao detaljno obrazloženje iz kojeg Ustavni sud ne može zaključiti da je u predmetnom postupku procjena dokaza bila očigledno proizvoljna, niti da je dokazni postupak zlouporabljen na apelantovu štetu u smislu prava na pravičan postupak. Stoga, Ustavni sud smatra da su razlozi koje su redoviti sudovi naveli u odnosu na svoje uvjerenje da je apelant počinio kazneno djelo koje mu se stavlja na teret zadovoljavajući sa aspekta načela brižljive i savjesne ocjene dokaza, kako je to propisano odredbom članka 296. stavak 2. ZKPFBiH, te u odnosu na standarde članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

47. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom predmetu okončanom osporenim odlukama nije došlo do povrede apelantovih prava garantiranih člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije.

Pravo na učinkovit pravni lijek

48. Članak 13. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

Svako čija su prava i slobode, priznata ovom konvencijom, narušena ima pravo na pravni lijek pred nacionalnim vlastima,…(…).

49. U svezi sa navodima o kršenju prava na učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije, Ustavni sud ukazuje da, iako to apelant nije eksplicitno naveo, proizlazi da se na povredu ovog prava žali u odnosu na pravo na pravično suđenje. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje na to da je apelant koristio pravo na izjavljivanje priziva protiv prvostupanjske presude o kojoj je odlučivao nadležni sud koji je razmotrio sve navode apelantovog priziva i dao razloge zašto su ti navodi kako oni koji su se odnosili na povrede odredaba kaznenog postupka, tako i oni koji su ukazivali na nedostatke u ocjeni dokaza i utvrđenom činjeničnom stanju neutemeljeni i zašto ne mogu dovesti do drugačijeg rješenja konkretne pravne stvari. Stoga, činjenica da priziv kao pravni lijek koji je apelant koristio nije rezultirao apelantovim uspjehom ne može voditi zaključku o povredi apelantovog prava na učinkovit pravni lijek. Sukladno navedenom, Ustavni sud smatra da su i apelantovi navodi o povredi prava na učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije neutemeljeni.

Pravo na imovinu

50. Članak II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju

ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, što uključuje:

[…] k) Pravo na imovinu.


Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju glasi: 1. Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Nitko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom i općim načelima međunarodnog prava.

2. Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječu na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.

51. Ustavni sud primjećuje da je osporenim odlukama, sukladno odredbama članka 114. st. 1. i 2, te članka 115. KZFBiH, od apelanta oduzeta imovinska korist u novčanom iznosu od 9. 234,00 KM za koju je u tijeku postupka utvrđeno da je pribavljena izvršenjem kaznenopravnih radnji koje ulaze u sastav produljenog kaznenog djela zbog kojeg je apelant proglašen krivim, a koje su opisane pod toč. 1. i 2. izreke presude. S tim u svezi, apelant smatra da mu je povrijeđeno pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, jer je obvezan na ime stečene imovinske koristi uplatiti veći iznos nego što mu je optužbom stavljeno na teret. Međutim, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud u odnosu na iste apelantove prizivne navode dao detaljno obrazloženje iz kojeg proizlazi zaključak da su apelantovi prizivni prigovori po toj osnovi neutemeljeni. Naime, Vrhovni sud je, dovodeći u svezu optužnicu i izreku prvostupanjske presude, jasno obrazložio da se apelantu i ne stavlja na teret da je poduzimanjem kaznenopravnih radnji koje su mu stavljene na teret ostvario korist u točno određenom novčanom iznosu, niti da je imovinska korist u točno naznačenom novčanom iznosu ulazila u činjenični opis predmetnog kaznenog djela. Osim toga, Vrhovni sud je ukazao da je visina novčanog iznosa od 9.234,00 KM za koji je apelant obvezan isplatiti na ime imovinske koristi koju je stekao poduzimanjem kaznenopravnih radnji koje su mu stavljene na teret utvrđena na temelju materijalnih dokaza, a koji se odnose na evidenciju izdanih soba za tzv. dnevni boravak u apelantovim objektima u kritičnom razdoblju. Također, Vrhovni sud je naveo da je te materijalne dokaze tužitelj predložio da se izvedu na glavnom pretresu i u svojoj optužnici broj Kt 2555/09 od 1. veljače 2010. godine. Osim toga, Vrhovni sud je ukazao da je apelantov branitelj na glavnom pretresu u svezi sa ovim materijalnim dokazima izjavio da ti materijalni dokazi za obranu nisu sporni. Obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da se apelantovim navodima ne može dovesti u pitanje vrednovanje ovih materijalnih dokaza kao pojedinačnih dokaza i u svezi sa ostalim dokazima na način kako to proizlazi iz obrazloženja osporenih odluka.

52. U svezi sa apelantovim navodima o kršenju prava na imovinu, Ustavni sud podsjeća da je gotovo identično pravno pitanje već razmatrao u Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 3388/06 od 17. ožujka 2009. godine (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 50/09). Naime, Ustavni sud u navedenoj odluci istaknuo je da je "apelant lišen svoje imovine i da je lišavanje rezultat kaznenog postupka koji je vođen protiv apelanta, a koji je Ustavni sud ocijenio kao pravičan u svezi sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. Europske konvencije. Dalje, Ustavni sud je zaključio da postoji opći interes države da sankcionira počinitelje kaznenih djela. Sankcioniranjem kaznenih djela država na konkretnog počinitelja kaznenog djela djeluje restriktivno, a na eventualne ostale moguće počinitelje preventivno. Ustavni sud konstatira da odredba članka 110. KZBiH propisuje obvezno izricanje oduzimanja imovinske koristi od počinitelja kaznenog djela, te

je cilj ove odredbe spriječiti osobe da 'uživaju u rezultatima' kaznenog djela, odnosno u imovinskoj koristi pribavljenoj kaznenim djelom. Dakle, na temelju izloženog slijedi da je apelant lišen svoje imovine u javnom interesu. Također, Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučaju teret koji se nameće apelantu, a koji se odražava u lišavanju imovine, proporcionalan cilju kojem se teži tim prije što je od apelanta oduzeta samo ona imovina za koju su sudovi utvrdili da je stečena izvršenim kaznenim djelom".

53. U tom kontekstu Ustavni sud zapaža da se navedena stajališta, iako su ona razmatrana sa aspekta odredaba članka 110. Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine, mogu u cijelosti primijeniti i na konkretni slučaj. Naime, odredbe članka 114. st. 1. i 2. KZFBiH, na kojim je utemeljeno oduzimanje imovinske koristi pribavljene kaznenim djelom, u apelantovom slučaju na identičan način reguliraju oduzimanje imovinske koristi od počinitelja kaznenog djela kao i odredbe članka 110. Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine.

54. Obzirom na to da apelant ovom apelacijom, dakle, pokreće ista pitanja po osnovi povrede prava na imovinu koja su bila predmetom ocjene u Odluci broj AP 3388/06 od 17. ožujka 2009. godine, Ustavni sud smatra da se razlozi dani u citiranoj odluci u cijelosti odnose i na ovaj predmet. Stoga, umjesto posebnog obrazloženja ove odluke u pogledu apelantovih prizivnih navoda, Ustavni sud se poziva na obrazloženje i razloge navedene u Odluci broj AP 3388/06 od 17. ožujka 2009. godine.

55. Sukladno navedenom, Ustavni sud zaključuje da osporenom presudom nije povrijeđeno apelantovo pravo iz članka II/3.(k) Ustavaka Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

VIII. Zaključak

56. Ustavni sud zaključuje da nije povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada osporene presude kojima je apelant proglašen krivim za počinjeno kazneno djelo sadrže jasna i precizna obrazloženja u pogledu provedenih dokaza, utvrđenih relevantnih činjenica, odnosno kada iz obrazloženja proizlazi da su donesene uz poštivanje standarda prava na pravično suđenje, a nema elemenata koji bi ukazivali na to da su redoviti sudovi očigledno proizvoljno ocijenili dokaze, odnosno da je dokazni postupak zlouporabljen na apelantovu štetu u smislu prava na pravičan postupak.

57. Dalje, Ustavni sud zaključuje da nije došlo do povrede apelantovog prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju u situaciji kada su redoviti sudovi, sukladno relevantnim odredbama KZFBiH, naložili da se od apelanta oduzme imovinska korist pribavljena izvršenjem kaznenog djela za koje je apelant proglašen krivim.

58. Također, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom predmetu nije povrijeđeno ni pravo na učinkovit pravni lijek iz članka 13. Europske konvencije.


60. Prema članku VI/5. Ustavaka Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.



493 Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет

судија, у предмету број АП 557/12, рјешавајући апелацију Рамиза Авдовића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и


Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:


ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Рамиза

Авдовића, поднесена против рјешењā Суда Босне и Херцеговине бр. С1 1 К 008241 11 КВ3 од 25. јануара 2012. године и С1 1 К 008241 11 Кро од 16. јануара 2012. године.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".


1. Рамиз Авдовић (у даљњем тексту: апелант) из Сарајева, ког заступа Мирза Ковач, адвокат из Сарајева, поднио је 9. фебруара 2012. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против рјешењā Суда Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Суд БиХ) бр. С1 1 К 008241 11 КВ3 од 25. јануара 2012. године и С1 1 К 008241 11 Кро од 16. јануара 2012. године. Апелант је, такођер, поднио захтјев за доношење привремене мјере којом би Уставни суд "обуставио извршење горе наведеног рјешења због неотклоњивих посљедица по апеланта које већ трпи". Апелант је 27. фебруара 2012. године допунио апелацију.


2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Суда БиХ и Тужилаштва Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Тужилаштво БиХ) затражено је 20. фебруара 2012. године да доставе одговор на апелацију.

3. Суд БиХ је одговор на апелацију доставио 2. марта 2012. године, а Тужилаштво БиХ 23. фебруара 2012. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију достављени су апеланту 6. марта 2012. године.


5. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

6. Суд БиХ је, поступајући у кривичном предмету против апеланта и још двојице оптужених због постојања основане сумње да су учинили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва из члана 173 став 1 тач. ц), е) и ф) Кривичног закона Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: КЗ БиХ) у вези с чл. 29 и 180 став 1 КЗ БиХ, донио Рјешење број 1 К 008241 11 Кро од 16. децембра 2011. године којим је апеланту продужен притвор због постојања посебног притворског разлога из члана 132 став 1 тач. б) Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ЗКП БиХ), које по том рјешењу може да траје најдуже три године, односно до 16. децембра 2014. године или до другачије одлуке суда. Наведено је да ће се контрола оправданости притвора вршити по протоку свака два мјесеца од дана доношења

посљедњег рјешења о притвору. Одлучујући о жалби апелантовог браниоца против наведеног рјешења, Суд БиХ је донио Рјешење број С1 1 К 008241 11 Кв од 23. децембра 2011. године којим је одбио жалбу као неосновану.

7. Рјешењем Суда БиХ број С1 1 К 008241 11 Кро од 16. јануара 2012. године одбијен је као неоснован приједлог апелантовог браниоца да се апеланту укине притвор. У образложењу рјешења Суд БиХ је, прије свега, навео да су претходна рјешења тог суда, којима је апеланту одређен и продужен притвор по основу члана 132 став 1 тач. б) ЗКП БиХ, између осталог, заснована на Службеној забиљешци Државне агенције за истраге и заштиту (у даљњем тексту: СИПА) број 16-04/2-4-04-2-824/11 ЂД од 14. октобра 2011. године. Наиме, Суд БиХ је указао да је у предметној службеној забиљешци наведено да је апелант, који је у то вријеме био осумњичени, током протеклих пар мјесеци долазио код Жељка Кљајића, бившег логораша у касарни "Виктор Бубањ", те том приликом молио Жељка Кљајића да изјави "да апелант није учествовао у физичком и психичком злостављању затвореника". Суд БиХ је навео да је апелантов бранилац 31. децембра 2011. године доставио том суду приједлог да се апеланту укине притвор, те да је уз приједлог доставио писану изјаву свједока Жељка Кљајића према којој "апелант није никада долазио код њега нити је на било који начин ступио у контакт с њим, те да самим тим није утицао на њега по питању конкретног предмета пред Судом БиХ". С обзиром да је писана изјава свједока Жељка Кљајића представљала нову чињеницу у смислу члана 131 став 5 ЗКП БиХ, Суд БиХ је навео да је с циљем да испита тачност навода предметне службене забиљешке одржао рочиште на које су приступили свједоци, тужилац, апелант и његов бранилац. У вези с тим, Суд БиХ је навео да је на рочишту одржаном 11. јануара 2012. године саслушао свједока Жељка Кљајића који је том приликом потврдио да је истинита изјава коју је дао апелантовом браниоцу, тј. "да нико није долазио код њега, нити га контактирао у вези свједочења у апелантовом предмету, а да службена забиљешка припадника СИПА-е представља дезинформацију". Суд БиХ је даље навео да је на рочишту одржаном 13. јануара 2012. године саслушао запосленика СИПА-е Драженка Ђерића, који је сачинио предметну службену забиљешку, који је том приликом изјавио да му је свједок Жељко Кљајић рекао да је апелант долазио да га моли да не свједочи против њега, те да у том смислу нема забуне јер је лично од тог свједока чуо апелантово име. Суд БиХ је даље навео да је на споменутом рочишту саслушао запосленика СИПА-е Месуда Ормановића који је изјавио да је био испред угоститељског објекта у ком је његов колега Драженко Ђерић разговарао са Жељком Кљајићем и ПП везом (познаничко пријатељска веза), те да му је познато онолико колико му је колега рекао. При томе, Суд БиХ је навео да је споменути свједок изјавио "да све извршене провјере у таквој врсти забиљешке, које су сачињене на основу оперативних података, нису потпуно поуздане". Такође, Суд БиХ је навео да је запосленик СИПА-е Драган Марковић изјавио да је учествовао у овом предмету само у смислу лоцирања мјеста становања, док је запосленик СИПА-е Емир Вардо изјавио да није био посебно укључен у овај предмет, будући да је почео да ради 1. септембра 2011. године, те да није имао искуства у тим пословима.

8. Суд БиХ је навео да постојање основане сумње да је апелант починио предметно кривично дјело произилази из самог чина потврђивања Оптужнице Тужилаштва БиХ број Т20 0 КТРЗ 0002454 11 од 9. децембра 2011. године. Суд БиХ је даље навео да из рјешења тог суда о одређивању и


продужењу притвора произилази да постоје нарочите околности које указују да ће апелант, уколико буде на слободи, ометати кривични поступак утицајем на свједоке-оштећене, свједоке и друга лица која се сумњиче за учешће у догађајима који су предмет оптужнице, међу којима су Керим Лучаревић, Сулејман Капо, Химзо Долан, Фахрудин Алић и др., а који се и даље налазе на слободи. При томе, Суд БиХ је навео да има у виду да је апелант, као командир страже у бившој касарни "Виктор Бубањ", био надређен стражарима – осумњиченима који се налазе на слободи, те да се стога може основано закључити да постоје нарочите околности које указују да ће апелант у случају пуштања на слободу ступити у контакт с тим лицима, а све с циљем договора и избјегавања кривичне одговорности. Даље, Суд БиХ је указао да саслушани запосленици СИПА-е нису били сагласни у својим изјавама, па самим тим ни довољно увјерљиви, те да стога тај суд налази да је садржај спорне службене забиљешке доведен у сумњу, али не и потпуно оспорен. Наиме, Суд БиХ је навео да је уважио чињеницу да спорна службена забиљешка није потпуно поуздана, како је то изјавио свједок Месуд Омеровић, а најчешће због тога што запосленици СИПА-е имају пуно задужених предмета, тако да су могуће непрецизности у прикупљеним подацима, али да то не значи да су такви подаци потпуно нетачни. Међутим, имајући у виду да предметна службена забиљешка није била једини разлог за задржавање апеланта у притвору, Суд БиХ је навео да у конкретном случају и даље постоји опасност да би апелант, уколико би био пуштен из притвора, утицао на свједоке Тужилаштва БиХ, те на саучеснике који се налазе на слободи. С обзиром да сврха, која је до сада остваривана мјером притвора, не може да се постигне мјерама забране, Суд БиХ је навео да је одлучио као у изреци рјешења сходно одредбама члана 131 став 5 у вези с чланом 132 став 1 тачка б) ЗКП БиХ.

9. Одлучујући о жалби апелантовог браниоца против наведеног рјешења, Суд БиХ је донио Рјешење број С1 1 К 008241 11 КВ3 од 25. јануара 2012. године којим је жалбу одбио као неосновану. У образложењу рјешења Суд БиХ је навео да су неосновани жалбени приговори апелантовог браниоца да је Службена забиљешка СИПА-е број 16-04/2-4-04-2-824/11 ЂД од 14. октобра 2011. године представљала једини основ за одређивање и продужење притвора апеланту. Наиме, Суд БиХ је навео да из оспораваног рјешења, супротно жалбеним наводима, произилази да је основ за закључак да постоје нарочите околности које указују на опасност од утицаја на свједоке, осим наведене службене забиљешке, била и чињеница да је апелант у вријеме које је обухваћено оптужницом обављао функцију командира страже у бившој касарни "Виктор Бубањ". Суд БиХ је навео да апелант, због функције коју је обављао, може да искористи свој утицај како би ометао кривични поступак који се води против њега, како је то наведено у оспораваном рјешењу, као и ранијим рјешењима о продужењу притвора апеланту. При томе, Суд БиХ је навео да је апелант свјестан висине запријећене казне за предметно кривично дјело, што несумњиво може да утиче на његову одлуку да, уз претходно наведено, утиче на ток кривичног поступка онако како то предвиђа одредба члана 132 став 1 тачка б) ЗКП БиХ. Даље, Суд БиХ је навео да је у конкретном предмету предложен велики број свједока, превасходно оштећених, чије саслушање на главном претресу тек слиједи, те да је неопходно да се тим свједоцима обезбиједи да исказе дају слободно без страха по своју безбједност или безбједност чланова своје породице. Наиме, Суд БиХ је навео да, иако су у току истраге саслушани свједоци оптужбе, треба имати у виду

да је истрага у искључивој надлежности Тужилаштва БиХ, а да ће се докази коначно обезбиједити на начин како то предвиђа члан 132 став 2 ЗКП БиХ - непосредним свједочењем свједока на главном претресу. На крају, Суд БиХ је навео да је у конкретном случају размотрио могућност примјене блажих мјера од мјере притвора, али да ипак све околности предметног случаја несумњиво указују да у овом тренутку ниједна друга мјера, осим мјере притвора, не би била адекватна да обезбиједи апелантово присуство, а што је апсолутно битна претпоставка за успјешно вођење кривичног поступка.


10. Апелант сматра да му је оспореним рјешењима повријеђено право на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). Апелант наводи да му је у поступку пред Судом БиХ, који се води против њега због наводног извршења кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва из члана 173 став 1 КЗ БиХ, одређен притвор због постојања посебног притворског разлога из члана 132 став 1 тачка б) ЗКП БиХ. Апелант наводи да му је притвор одређен само на основу службене забиљешке СИПА-е према којој је апелант наводно утицао на свједока Жељка Кљајића. У вези с тим, апелант наводи да је поднио приједлог Суду БиХ да му се укине притвор, уз који је приложио писану изјаву свједока Жељка Кљајића, поводом које је Суд БиХ одржао рочиште на ком је саслушао свједока Жељка Кљајића, који је том приликом потврдио наводе из писане изјаве, тј. да апелант нити било ко други није утицао на њега у конкретном предмету. С обзиром на то, апелант сматра да у конкретном случају не постоји посебан притворски разлог из члана 132 став 1 тачка б) ЗКП БиХ, те да је стога његово задржавање у притвору супротно ЗКП БиХ и члану 5 Европске конвенције.

б) Одговор на апелацију

11. У одговору на апелацију Суд БиХ је навео да у ситуацији када постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дјело притвор може да се одреди, између осталог, ако нарочите околности указују да ће та особа ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче у смислу одредаба члана 132 став 1 тачка б) ЗКП БиХ. Суд БиХ је навео да је околност да је апелант обављао руководећу функцију у временском периоду који је обухваћен оптужницом довео у везу с озбиљношћу оптужбе, висином запријећене казне, као и потребом да се омогући свједоцима да своје исказе дају у атмосфери лишеној страха, које је у њиховој свеукупности и међусобној вези препознао као мотив за постојање утицаја на свједоке на начин како то предвиђа одредба члана 132 став 1 тачка б) ЗКП БиХ. У вези с тим, Суд БиХ је навео да нарочите околности које оправдавају основану бојазан морају да буду таквог карактера да се чине стварном опасношћу по успјех кривичног поступка, односно да постоје одређени објективни докази који упућују на то да би апелант боравком на слободи имао реалну могућност да омета кривични поступка утицајем на свједоке. С обзиром на то, Суд БиХ је навео да су апелантови наводи да је у оспораваним рјешењима изостала конкретизација утицаја на свједока ирелевантни. Слиједом наведеног, Суд БиХ је предложио да се апелација одбије као неоснована.


12. У одговору на апелацију Тужилаштво БиХ је навело да сматра да оспореним рјешењима Суда БиХ није повријеђено апелантово право из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 Европске конвенције, те предлаже да се апелација одбије као неоснована.


13. Закон о кривичном поступку БиХ ("Службени гласник БиХ" бр. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08 и 12/09) у релевантном дијелу гласи:

Члан 131. Одређивање притвора (1) Притвор се може одредити само под условима

прописаним у овом закону и само ако се иста сврха не може остварити другом мјером.

[...] (5) У току цијелог поступка притвор ће се укинути

чим престану разлози на основу којих је одређен, а притворени ће одмах бити пуштен на слободу. По приједлогу оптуженог или браниоца за укидање притвора који је заснован на новим чињеницама, Суд це одржати рочиште, односно сједницу вијећа о чему ће обавијестити странке и браниоца. Недолазак странака и браниоца који су уредно обавијештени не спрјечава одржавање рочишта, односно сједнице вијећа. Против рјешења о одбијању приједлога за укидање притвора жалба је дозвољена. Ако приједлог није заснован на новим чињеницама које су значајне за укидање притвора, Суд неће донијети посебно рјешење.

Члан 132. Разлози за притвор (1) Ако постоји основана сумња да је одређено лице

учинило кривично дјело, притвор му се може одредити: [...] б) ако постоји основана бојазан да ће уништити,

сакрити, измијенити или кривотворити доказе или трагове важне за кривични поступак или ако нарочите околности указују на то да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче;


14. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

15. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

16. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Рјешење Суда БиХ број С1 1 К 008241 11 КВ3 од 25. јануара 2012. године против ког нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорено рјешење апелант је примио 30. јануара 2012. године, а апелација је поднесена 9. фебруара 2012. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

17. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

18. Апелант оспорава наведена рјешења тврдећи да су тим рјешењима повријеђена његова права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 Европске конвенције.

Члан II/3д) Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

д) Право на личну слободу и безбједност.

Члан 5 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи: 1. Свако има право на слободу и безбједност

личности. Нико не смије бити лишен слободе изузев у ниже наведеним случајевима и у складу са законом прописаним поступком:

ц. законитог хапшења или лишавања слободе у погледу привођења надлежној судској власти када постоји оправдана сумња да је то лице извршило кривично дјело или када постоје ваљани разлози да се лице спријечи да изврши кривично дјело или да, након извршења кривичног дјела, побјегне.

3. Свако ко је ухапшен или лишен слободе према одредбама става 1(ц) овог члана мора одмах бити изведен пред судију или друго службено лице законом овлашћено да врши судску власт и мора имати право на суђење у разумном року или на пуштање на слободу до суђења. Пуштање на слободу може се условити гаранцијама о појављивању на суђењу.

19. У конкретном случају апелант сматра да му је оспореним рјешењима, којима је одбијен његов приједлог за укидање притвора, повријеђено право на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције. У вези с тим, Уставни суд је у више својих одлука нагласио да се право на слободу личности убраја у једно од најзначајнијих људских права, те да члан 5 Европске конвенције даје заштиту да нико не смије да буде произвољно лишен слободе. Произвољност лишавања слободе оцјењује се у првом реду у односу на поштовање процедуралних захтјева ЗКП БиХ, који је примијењен у конкретном случају и који мора да буде усклађен и са стандардима из Европске конвенције.

20. Уставни суд указује на то да одредба члана 5 став 3 Европске конвенције захтијева да лице буде лишено слободе у складу с чланом 5 став 1ц. Европске конвенције, тј. да је лишавање "законито" у смислу наведеног члана, а обухвата подједнако и процедуралну и материјалну заштиту таквих лица. Европски суд је закључио да поштовање члана 5 став 3 Европске конвенције захтијева да судска власт преиспита сва питања у вези с притвором, те да одлуку о притвору донесе позивајући се на објективне критеријуме предвиђене законом. При томе је постојање основане сумње да је лице лишено слободе починило кривично дјело које му се ставља на терет conditio sine qua non за одређивање или продужење притвора. Међутим, то након одређеног времена није довољно, већ се мора процијенити да ли за притвор постоје релевантни и довољни разлози (види Европски суд, Trzaska против Пољске, пресуда од 11. јула 2000. године, апликација број 25792/94, став 63). Према даљњем ставу Европског суда, оправданост притвора зависи и од околности конкретног


случаја које морају да буду такве да упућују на постојање општег (јавног) интереса који је тако важан и значајан да, упркос пресумпцији невиности, претеже над принципом поштовања слободе појединца.

21. Уставни суд запажа да је апеланту одређен и продужен притвор због постојања основане сумње да је учинио кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва из члана 173 став 1 тач. ц), е) и ф) КЗ БиХ (као општег услова за одређивање и продужење притвора) и због постојања притворског разлога из члана 132 став 1 тач. б) ЗКП БиХ, тј. када нарочите околности указују на то да ће оптужени ометати кривични поступак утицајем на свједоке и саучеснике (као посебног услова за одређивање и продужење притвора). У конкретном случају апелант и не оспорава да је одлука о притвору заснована на основаној сумњи да је починио кривично дјело које му је стављено на терет, па се Уставни суд неће ни бавити овим питањем. Међутим, апелант оспорава да постоји посебан притворски разлог за његово задржавање у притвору, будући да је свједок Жељко Кљајић у писаној изјави, као и на рочишту пред Судом БиХ, негирао да је апелант вршио било какав утицај на њега поводом свједочења у конкретном предмету. Уставни суд запажа да је Суд БиХ, поступајући по апелантовом приједлогу за укидање притвора, заказао рочиште на ком је саслушао свједока Жељка Кљајића, као и запосленике СИПА-е на околност састављања спорне службене забиљешке (у којој је констатовано да је споменути свједок изјавио да је апелант вршио утицај на њега). У вези с тим, Уставни суд запажа да је Суд БиХ, цијенећи исказе наведених свједока, закључио да је исказима тих свједока садржај спорне службене забиљешке доведен у сумњу, али да није потпуно оспорен. Међутим, независно од тога, Суд БиХ је јасно указао да предметна службена забиљешка није била једини разлог за задржавање апеланта у притвору, односно да у конкретном случају постоје други релевантни разлози који оправдавају даљње задржавање апеланта у притвору у смислу одредаба члана 132 став 1 тачка б) ЗКП БиХ. Наиме, Суд БиХ је јасно указао да се већи број лица, који се сумњиче за извршење предметног кривичног дјела, налази на слободи, те да постоји озбиљан ризик да ће апелант, уколико буде пуштен на слободу, контактирати с овим лицима, којима је иначе био надређени у спорном периоду, а све с циљем договора и избјегавања кривичне одговорности. Такође, Суд БиХ је јасно указао да је конкретном предмету предложен велики број свједока, превасходно оштећених, чије саслушање на главном претресу тек слиједи, те да је неопходно да се тим свједоцима обезбиједи да исказе дају слободно, без страха по своју безбједност или безбједност чланова своје породице. У вези с тим, Уставни суд сматра да је Суд БиХ, при доношењу оспорених рјешења, дао детаљно образложење у погледу постојања посебног притворског разлога из члана 132 став 1 тачка б) ЗКП БиХ, које, по мишљењу Уставног суда, није ни произвољно нити неприхватљиво само по себи. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да је Суд БиХ дао детаљне и јасне разлоге због чега је оправдано даљње задржавање апеланта у притвору, те да околности конкретног случаја упућују на постојање важног и значајног општег интереса који претеже над принципом поштовања права на слободу појединца.

22. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да оспореним рјешењима није повријеђено апелантово право из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције.


23. Уставни суд закључује да не постоји кршење члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције када је Суд БиХ, поводом апелантовог приједлога за укидање притвора, утврдио да и даље постоје нарочите околности које указују на то да ће апелант, уколико буде пуштен на слободу, ометати кривични поступак утицајем на свједоке и саучеснике у смислу члана 132 став 1 тач. б) ЗКП БиХ.


25. С обзиром на одлуку о допустивости у овом предмету, Уставни суд закључује да нема основа за разматрање апелантовог приједлога за доношење привремене мјере.

26. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.


Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u predmetu broj AP 557/12, rješavajući apelaciju Ramiza Avdovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:


ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Ramiza Avdovića,

podnesena protiv rješenjā Suda Bosne i Hercegovine br. S1 1 K 008241 11 KV3 od 25. januara 2012. godine i S1 1 K 008241 11 Kro od 16. januara 2012. godine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".


1. Ramiz Avdović (u daljnjem tekstu: apelant) iz Sarajeva, kojeg zastupa Mirza Kovač, advokat iz Sarajeva, podnio je 9. februara 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv rješenjā Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) br. S1 1 K 008241 11 KV3 od 25. januara 2012. godine i S1 1 K 008241 11 Kro od 16. januara 2012. godine. Apelant je, također, podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud "obustavio izvršenje gore navedenog rješenja zbog neotklonjivih posljedica po apelanta koje već trpi". Apelant je 27. februara 2012. godine dopunio apelaciju.


2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužilaštva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužilaštvo BiH) zatraženo je 20. februara 2012. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Sud BiH je odgovor na apelaciju dostavio 2. marta 2012. godine, a Tužilaštvo BiH 23. februara 2012. godine.


4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 6. marta 2012. godine.



6. Sud BiH je, postupajući u krivičnom predmetu protiv apelanta i još dvojice optuženih zbog postojanja osnovane sumnje da su učinili krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tač. c), e) i f) Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: KZ BiH) u vezi s čl. 29. i 180. stav 1. KZ BiH, donio Rješenje broj 1 K 008241 11 Kro od 16. decembra 2011. godine kojim je apelantu produžen pritvor zbog postojanja posebnog pritvorskog razloga iz člana 132. stav 1. tač. b) Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ZKP BiH), koje po tom rješenju može trajati najduže tri godine, odnosno do 16. decembra 2014. godine ili do drugačije odluke suda. Navedeno je da će se kontrola opravdanosti pritvora vršiti po proteku svaka dva mjeseca od dana donošenja posljednjeg rješenja o pritvoru. Odlučujući o žalbi apelantovog branioca protiv navedenog rješenja, Sud BiH je donio Rješenje broj S1 1 K 008241 11 Kv od 23. decembra 2011. godine kojim je odbio žalbu kao neosnovanu.

7. Rješenjem Suda BiH broj S1 1 K 008241 11 Kro od 16. januara 2012. godine odbijen je kao neosnovan prijedlog apelantovog branioca da se apelantu ukine pritvor. U obrazloženju rješenja Sud BiH je, prije svega, naveo da su prethodna rješenja tog suda, kojima je apelantu određen i produžen pritvor po osnovu člana 132. stav 1. tač. b) ZKP BiH, između ostalog, zasnovana na Službenoj zabilješci Državne agencije za istrage i zaštitu (u daljnjem tekstu: SIPA) broj 16-04/2-4-04-2-824/11 ĐD od 14. oktobra 2011. godine. Naime, Sud BiH je ukazao da je u predmetnoj službenoj zabilješci navedeno da je apelant, koji je u to vrijeme bio osumnjičeni, tokom proteklih par mjeseci dolazio kod Željka Kljajića, bivšeg logoraša u kasarni "Viktor Bubanj", te tom prilikom molio Željka Kljajića da izjavi "da apelant nije učestvovao u fizičkom i psihičkom zlostavljanju zatvorenika". Sud BiH je naveo da je apelantov branilac 31. decembra 2011. godine dostavio tom sudu prijedlog da se apelantu ukine pritvor, te da je uz prijedlog dostavio pisanu izjavu svjedoka Željka Kljajića prema kojoj "apelant nije nikada dolazio kod njega niti je na bilo koji način stupio u kontakt s njim, te da samim tim nije uticao na njega po pitanju konkretnog predmeta pred Sudom BiH". S obzirom da je pisana izjava svjedoka Željka Kljajića predstavljala novu činjenicu u smislu člana 131. stav 5. ZKP BiH, Sud BiH je naveo da je u svrhu ispitivanja tačnosti navoda predmetne službene zabilješke održao ročište na koje su pristupili svjedoci, tužitelj, apelant i njegov branilac. U vezi s tim, Sud BiH je naveo da je na ročištu održanom 11. januara 2012. godine saslušao svjedoka Željka Kljajića koji je tom prilikom potvrdio da je istinita izjava koju je dao apelantovom braniocu, tj. "da niko nije dolazio kod njega, niti ga kontaktirao u vezi svjedočenja u apelantovom predmetu, a da službena zabilješka pripadnika SIPA-e predstavlja dezinformaciju". Sud BiH je dalje naveo da je na ročištu održanom 13. januara 2012. godine saslušao zaposlenika SIPA-e Draženka Đerića, koji je sačinio predmetnu službenu zabilješku, koji je tom prilikom izjavio da mu je svjedok Željko Kljajić rekao da je apelant dolazio da ga moli da ne svjedoči protiv njega, te da u tom smislu nema zabune jer je lično od tog svjedoka čuo apelantovo ime. Sud BiH je dalje naveo da je na spomenutom ročištu saslušao zaposlenika SIPA-e Mesuda Ormanovića koji je izjavio da je bio ispred ugostiteljskog objekta u kojem je njegov kolega Draženko Đerić razgovarao sa Željkom Kljajićem i PP vezom (poznaničko prijateljska veza), te da mu je poznato onoliko koliko mu je kolega rekao. Pri tome, Sud

BiH je naveo da je spomenuti svjedok izjavio "da sve izvršene provjere u takvoj vrsti zabilješke, koje su sačinjene na osnovu operativnih podataka, nisu potpuno pouzdane". Također, Sud BiH je naveo da je zaposlenik SIPA-e Dragan Marković izjavio da je učestvovao u ovom predmetu samo u smislu lociranja mjesta stanovanja, dok je zaposlenik SIPA-e Emir Vardo izjavio da nije bio posebno uključen u ovaj predmet, budući da je počeo da radi 1. septembra 2011. godine, te da nije imao iskustva u tim poslovima.

8. Sud BiH je naveo da postojanje osnovane sumnje da je apelant počinio predmetno krivično djelo proizlazi iz samog čina potvrđivanja Optužnice Tužilaštva BiH broj T20 0 KTRZ 0002454 11 od 9. decembra 2011. godine. Sud BiH je dalje naveo da iz rješenja tog suda o određivanju i produženju pritvora proizlazi da postoje naročite okolnosti koje ukazuju da će apelant, ukoliko bude na slobodi, ometati krivični postupak uticajem na svjedoke-oštećene, svjedoke i druga lica koja se sumnjiče za učešće u događajima koji su predmet optužnice, među kojima su Kerim Lučarević, Sulejman Kapo, Himzo Dolan, Fahrudin Alić i dr., a koji se i dalje nalaze na slobodi. Pri tome, Sud BiH je naveo da ima u vidu da je apelant, kao komandir straže u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj", bio nadređen stražarima – osumnjičenima koji se nalaze na slobodi, te da se stoga može osnovano zaključiti da postoje naročite okolnosti koje ukazuju da će apelant u slučaju puštanja na slobodu stupiti u kontakt s tim licima, a sve s ciljem dogovora i izbjegavanja krivične odgovornosti. Dalje, Sud BiH je ukazao da saslušani zaposlenici SIPA-e nisu bili saglasni u svojim izjavama, pa samim tim ni dovoljno uvjerljivi, te da stoga taj sud nalazi da je sadržaj sporne službene zabilješke doveden u sumnju, ali ne i potpuno osporen. Naime, Sud BiH je naveo da je uvažio činjenicu da sporna službena zabilješka nije potpuno pouzdana, kako je to izjavio svjedok Mesud Omerović, a najčešće zbog toga što zaposlenici SIPA-e imaju puno zaduženih predmeta, tako da su moguće nepreciznosti u prikupljenim podacima, ali da to ne znači da su takvi podaci potpuno netačni. Međutim, imajući u vidu da predmetna službena zabilješka nije bila jedini razlog za zadržavanje apelanta u pritvoru, Sud BiH je naveo da u konkretnom slučaju i dalje postoji opasnost da bi apelant, ukoliko bi bio pušten iz pritvora, uticao na svjedoke Tužilaštva BiH, te na saučesnike koji se nalaze na slobodi. S obzirom da se svrha, koja je do sada ostvarivana mjerom pritvora, ne može postići mjerama zabrane, Sud BiH je naveo da je odlučio kao u izreci rješenja shodno odredbama člana 131. stav 5. u vezi sa članom 132. stav 1. tačka b) ZKP BiH.

9. Odlučujući o žalbi apelantovog branioca protiv navedenog rješenja, Sud BiH je donio Rješenje broj S1 1 K 008241 11 KV3 od 25. januara 2012. godine kojim je žalbu odbio kao neosnovanu. U obrazloženju rješenja Sud BiH je naveo da su neosnovani žalbeni prigovori apelantovog branioca da je Službena zabilješka SIPA-e broj 16-04/2-4-04-2-824/11 ĐD od 14. oktobra 2011. godine predstavljala jedini osnov za određivanje i produženje pritvora apelantu. Naime, Sud BiH je naveo da iz pobijanog rješenja, suprotno žalbenim navodima, proizlazi da je osnov za zaključak da postoje naročite okolnosti koje ukazuju na opasnost od uticaja na svjedoke, osim navedene službene zabilješke, bila i činjenica da je apelant u vrijeme koje je obuhvaćeno optužnicom obavljao funkciju komandira straže u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj". Sud BiH je naveo da apelant, zbog funkcije koju je obavljao, može da iskoristi svoj uticaj kako bi ometao krivični postupak koji se vodi protiv njega, kako je to navedeno u pobijanom rješenju, kao i ranijim rješenjima o produženju pritvora apelantu. Pri tome, Sud BiH je naveo da je apelant svjestan visine zaprijećene kazne za predmetno krivično djelo, što nesumnjivo može uticati na njegovu odluku da, uz prethodno navedeno, utiče na tok krivičnog postupka onako kako to predviđa odredba člana 132. stav 1. tačka b) ZKP BiH. Dalje, Sud BiH je naveo da je u konkretnom predmetu predložen veliki broj svjedoka, prvenstveno oštećenih, čije


saslušanje na glavnom pretresu tek slijedi, te da je neophodno obezbijediti tim svjedocima da iskaze daju slobodno bez straha po svoju sigurnost ili sigurnost članova svoje porodice. Naime, Sud BiH je naveo da, iako su u toku istrage saslušani svjedoci optužbe, treba imati u vidu da je istraga u isključivoj nadležnosti Tužilaštva BiH, a da će se dokazi konačno obezbijediti na način kako to predviđa član 132. stav 2. ZKP BiH - neposrednim svjedočenjem svjedoka na glavnom pretresu. Konačno, Sud BiH je naveo da je u konkretnom slučaju razmotrio mogućnost primjene blažih mjera od mjere pritvora, ali da ipak sve okolnosti predmetnog slučaja nesumnjivo ukazuju da u ovom trenutku nijedna druga mjera, osim mjere pritvora, ne bi bila adekvatna da obezbijedi apelantovo prisustvo, a što je apsolutno bitna pretpostavka za uspješno vođenje krivičnog postupka.


10. Apelant smatra da mu je osporenim rješenjima povrijeđeno pravo na ličnu slobodu i bezbjednost iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). Apelant navodi da mu je u postupku pred Sudom BiH, koji se vodi protiv njega zbog navodnog izvršenja krivičnog djela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. KZ BiH, određen pritvor zbog postojanja posebnog pritvorskog razloga iz člana 132. stav 1. tačka b) ZKP BiH. Apelant navodi da mu je pritvor određen samo na osnovu službene zabilješke SIPA-e prema kojoj je apelant navodno uticao na svjedoka Željka Kljajića. U vezi s tim, apelant navodi da je podnio prijedlog Sudu BiH za ukidanje pritvora, uz koji je priložio pisanu izjavu svjedoka Željka Kljajića, povodom koje je Sud BiH održao ročište na kojem je saslušao svjedoka Željka Kljajića, koji je tom prilikom potvrdio navode iz pisane izjave, tj. da apelant niti bilo ko drugi nije uticao na njega u konkretnom predmetu. S obzirom na to, apelant smatra da u konkretnom slučaju ne postoji poseban pritvorski razlog iz člana 132. stav 1. tačka b) ZKP BiH, te da je stoga njegovo zadržavanje u pritvoru suprotno ZKP BiH i članu 5. Evropske konvencije.


11. U odgovoru na apelaciju Sud BiH je naveo da se u situaciji kada postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično djelo pritvor može odrediti, između ostalog, ako naročite okolnosti ukazuju da će ta osoba ometati krivični postupak uticajem na svjedoke, saučesnike ili prikrivače u smislu odredaba člana 132. stav 1. tačka b) ZKP BiH. Sud BiH je naveo da je okolnost da je apelant obavljao rukovodeću funkciju u vremenskom periodu koji je obuhvaćen optužnicom doveo u vezu sa ozbiljnošću optužbe, visinom zaprijećene kazne, kao i potrebom da se omogući svjedocima da svoje iskaze daju u atmosferi lišenoj straha, koje je u njihovoj sveukupnosti i međusobnoj vezi prepoznao kao motiv za postojanje uticaja na svjedoke na način kako to predviđa odredba člana 132. stav 1. tačka b) ZKP BiH. U vezi s tim, Sud BiH je naveo da naročite okolnosti koje opravdavaju osnovanu bojazan moraju biti takvog karaktera da se čine stvarnom opasnošću po uspjeh krivičnog postupka, odnosno da postoje određeni objektivni dokazi koji upućuju na to da bi apelant boravkom na slobodi imao realnu mogućnost da ometa krivični postupka uticajem na svjedoke. S obzirom na to, Sud BiH je naveo da su apelantovi navodi da je u pobijanim rješenjima izostala konkretizacija uticaja na svjedoka irelevantni. Slijedom navedenog, Sud BiH je predložio da se apelacija odbije kao neosnovana.

12. U odgovoru na apelaciju Tužilaštvo BiH je navelo da smatra da osporenim rješenjima Suda BiH nije povrijeđeno apelantovo pravo iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i

člana 5. Evropske konvencije, te predlaže da se apelacija odbije kao neosnovana.


13. Zakon o krivičnom postupku BiH ("Službeni glasnik BiH" br. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08 i 12/09) u relevantnom dijelu glasi:

Član 131. Određivanje pritvora (1) Pritvor se može odrediti ili produžiti samo pod uslovima

propisanim u ovom zakonu i samo ako se isti cilj ne može ostvariti drugom mjerom.

[...] (5) U toku cijelog postupka pritvor će se ukinuti čim prestanu

razlozi na osnovu kojih je određen, a pritvoreni će odmah biti pušten na slobodu. Po prijedlogu optuženog ili branioca za ukidanje pritvora koji je zasnovan na novim činjenicama, Sud ce održati ročište, odnosno sjednicu vijeća o čemu će obavijestiti stranke i branioca. Nedolazak stranaka i branioca koji su uredno obaviješteni ne sprječava održavanje ročišta, odnosno sjednice vijeća. Protiv rješenja o odbijanju prijedloga za ukidanje pritvora žalba je dozvoljena. Ako prijedlog nije zasnovan na novim činjenicama koje su značajne za ukidanje pritvora, Sud neće donijeti posebno rješenje.

Član 132. Razlozi za pritvor (1) Ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo

krivično djelo pritvor mu se može odrediti: [...] b) ako postoji osnovana bojazan da će uništiti, sakriti,

izmijeniti ili krivotvoriti dokaze ili tragove važne za krivični postupak ili ako naročite okolnosti ukazuju na to da će ometati krivični postupak uticajem na svjedoke, saučesnike ili prikrivače;

VI. Dopustivost

14. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

15. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

16. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Rješenje Suda BiH broj S1 1 K 008241 11 KV3 od 25. januara 2012. godine protiv kojeg nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporeno rješenje apelant je primio 30. januara 2012. godine, a apelacija je podnesena 9. februara 2012. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uslove iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

17. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, te člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uslove u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

18. Apelant pobija navedena rješenja tvrdeći da su tim rješenjima povrijeđena njegova prava iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. Evropske konvencije.

Član II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:


Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

d) Pravo na ličnu slobodu i bezbjednost.

Član 5. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Niko ne

smije biti lišen slobode izuzev u niže navedenim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:

c. zakonitog hapšenja ili lišavanja slobode u pogledu privođenja nadležnoj sudskoj vlasti kada postoji opravdana sumnja da je to lice izvršilo krivično djelo ili kada postoje valjani razlozi da se lice spriječi da izvrši krivično djelo ili da, nakon izvršenja krivičnog djela, pobjegne.

3. Svako ko je uhapšen ili lišen slobode prema odredbama stava 1.c) ovog člana mora odmah biti izveden pred sudiju ili drugo službeno lice zakonom ovlašteno da vrši sudsku vlast i mora imati pravo na suđenje u razumnom roku ili na puštanje na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može se uvjetovati garancijama o pojavljivanju na suđenju.

19. U konkretnom slučaju apelant smatra da mu je osporenim rješenjima, kojima je odbijen njegov prijedlog za ukidanje pritvora, povrijeđeno pravo na ličnu slobodu i bezbjednost iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 3. Evropske konvencije. U vezi s tim, Ustavni sud je u više svojih odluka naglasio da se pravo na slobodu ličnosti ubraja u jedno od najznačajnijih ljudskih prava, te da član 5. Evropske konvencije daje zaštitu da niko ne smije biti proizvoljno lišen slobode. Proizvoljnost lišavanja slobode ocjenjuje se u prvom redu u odnosu na poštivanje proceduralnih zahtjeva ZKP BiH, koji je primijenjen u konkretnom slučaju i koji mora biti usklađen i sa standardima iz Evropske konvencije.

20. Ustavni sud ukazuje na to da odredba člana 5. stav 3. Evropske konvencije zahtijeva da lice bude lišeno slobode u skladu s članom 5. stav 1.c. Evropske konvencije, tj. da je lišavanje "zakonito" u smislu navedenog člana, a obuhvata podjednako i proceduralnu i materijalnu zaštitu takvih lica. Evropski sud je zaključio da poštivanje člana 5. stav 3. Evropske konvencije zahtijeva da sudska vlast preispita sva pitanja u vezi s pritvorom, te da odluku o pritvoru donese pozivajući se na objektivne kriterije predviđene zakonom. Pri tome je postojanje osnovane sumnje da je lice lišeno slobode počinilo krivično djelo koje mu se stavlja na teret conditio sine qua non za određivanje ili produženje pritvora. Međutim, to nakon određenog vremena nije dovoljno, već se mora procijeniti da li za pritvor postoje relevantni i dovoljni razlozi (vidi Evropski sud, Trzaska protiv Poljske, presuda od 11. jula 2000. godine, aplikacija broj 25792/94, stav 63). Prema daljnjem stavu Evropskog suda, opravdanost pritvora zavisi i od okolnosti konkretnog slučaja koje moraju biti takve da upućuju na postojanje općeg (javnog) interesa koji je tako važan i značajan da, uprkos presumpciji nevinosti, preteže nad principom poštivanja slobode pojedinca.

21. Ustavni sud zapaža da je apelantu određen i produžen pritvor zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tač. c), e) i f) KZ BiH (kao opšteg uslova za određivanje i produženje pritvora) i zbog postojanja pritvorskog razloga iz člana 132. stav 1. tač. b) ZKP BiH, tj. kada naročite okolnosti ukazuju na to da će optuženi ometati krivični postupak uticajem na svjedoke i saučesnike (kao posebnog uslova za određivanje i produženje pritvora). U konkretnom slučaju apelant i ne osporava da je odluka o pritvoru zasnovana na osnovanoj sumnji da je počinio krivično djelo koje mu je stavljeno na teret, pa se Ustavni sud neće ni baviti ovim pitanjem. Međutim, apelant osporava da postoji poseban pritvorski razlog za njegovo zadržavanje u pritvoru, budući da je svjedok Željko Kljajić u pisanoj izjavi, kao i na ročištu pred Sudom BiH, negirao da je apelant vršio bilo kakav uticaj na njega povodom svjedočenja u konkretnom predmetu. Ustavni sud zapaža da je Sud BiH, postupajući po apelantovom prijedlogu za ukidanje

pritvora, zakazao ročište na kojem je saslušao svjedoka Željka Kljajića, kao i zaposlenike SIPA-e na okolnost sastavljanja sporne službene zabilješke (u kojoj je konstatovano da je spomenuti svjedok izjavio da je apelant vršio uticaj na njega). U vezi s tim, Ustavni sud zapaža da je Sud BiH, cijeneći iskaze navedenih svjedoka, zaključio da je iskazima tih svjedoka sadržaj sporne službene zabilješke doveden u sumnju, ali da nije potpuno osporen. Međutim, nezavisno od toga, Sud BiH je jasno ukazao da predmetna službena zabilješka nije bila jedini razlog za zadržavanje apelanta u pritvoru, odnosno da u konkretnom slučaju postoje drugi relevantni razlozi koji opravdavaju daljnje zadržavanje apelanta u pritvoru u smislu odredaba člana 132. stav 1. tačka b) ZKP BiH. Naime, Sud BiH je jasno ukazao da se veći broj lica, koji se sumnjiče za izvršenje predmetnog krivičnog djela, nalazi na slobodi, te da postoji ozbiljan rizik da će apelant, ukoliko bude pušten na slobodu, kontaktirati s ovim licima, kojima je inače bio nadređeni u spornom periodu, a sve s ciljem dogovora i izbjegavanja krivične odgovornosti. Također, Sud BiH je jasno ukazao da je konkretnom predmetu predložen veliki broj svjedoka, prvenstveno oštećenih, čije saslušanje na glavnom pretresu tek slijedi, te da je neophodno obezbijediti tim svjedocima da iskaze daju slobodno bez straha po svoju sigurnost ili sigurnost članova svoje porodice. U vezi s tim, Ustavni sud smatra da je Sud BiH, pri donošenju osporenih rješenja, dao detaljno obrazloženje u pogledu postojanja posebnog pritvorskog razloga iz člana 132. stav 1. tačka b) ZKP BiH, koje, po mišljenju Ustavnog suda, nije ni proizvoljno niti neprihvatljivo samo po sebi. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Sud BiH dao detaljne i jasne razloge zbog čega je opravdano daljnje zadržavanje apelanta u pritvoru, te da okolnosti konkretnog slučaja upućuju na postojanje važnog i značajnog općeg interesa koji preteže nad principom poštivanja prava na slobodu pojedinca.

22. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da osporenim rješenjima nije povrijeđeno apelantovo pravo iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 3. Evropske konvencije.

VIII. Zaključak

23. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 3. Evropske konvencije kada je Sud BiH, povodom apelantovog prijedloga za ukidanje pritvora, utvrdio da i dalje postoje naročite okolnosti koje ukazuju na to da će apelant, ukoliko bude pušten na slobodu, ometati krivični postupak uticajem na svjedoke i saučesnike u smislu člana 132. stav 1. tač. b) ZKP BiH.


25. S obzirom na odluku o dopustivosti u ovom predmetu, Ustavni sud zaključuje da nema osnova za razmatranje apelantovog prijedloga za donošenje privremene mjere.




Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u Vijeću od pet sudaca, u

predmetu broj AP 557/12, rješavajući apelaciju Ramiza Avdovića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, dopredsjednica Seada Palavrić, dopredsjednica


Mato Tadić, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 18. travnja 2012. godine donio

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija Ramiza Avdovića,

podnesena protiv rješenjā Suda Bosne i Hercegovine br. S1 1 K 008241 11 KV3 od 25. siječnja 2012. godine i S1 1 K 008241 11 Kro od 16. siječnja 2012. godine.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".


1. Ramiz Avdović (u daljnjem tekstu: apelant) iz Sarajeva, kojeg zastupa Mirza Kovač, odvjetnik iz Sarajeva, podnio je 9. veljače 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv rješenjā Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) br. S1 1 K 008241 11 KV3 od 25. siječnja 2012. godine i S1 1 K 008241 11 Kro od 16. siječnja 2012. godine. Apelant je, također, podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud "obustavio izvršenje gore navedenog rješenja zbog neotklonjivih posljedica po apelanta koje već trpi". Apelant je 27. veljače 2012. godine dopunio apelaciju.


2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo BiH) zatraženo je 20. veljače 2012. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Sud BiH je odgovor na apelaciju dostavio 2. ožujka 2012. godine, a Tužiteljstvo BiH 23. veljače 2012. godine.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 6. ožujka 2012. godine.


5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata podastrtih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Sud BiH je, postupajući u kaznenom predmetu protiv apelanta i još dvojice optuženih zbog postojanja utemeljene sumnje da su učinili kazneno djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. toč. c), e) i f) Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: KZ BiH) u svezi s čl. 29. i 180. stav 1. KZ BiH, donio Rješenje broj 1 K 008241 11 Kro od 16. prosinca 2011. godine kojim je apelantu produžen pritvor zbog postojanja posebnog pritvorskog razloga iz članka 132. stavak 1. toč. b) Zakona o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ZKP BiH), koje po tom rješenju može trajati najdulje tri godine, odnosno do 16. prosinca 2014. godine ili do drugačije odluke suda. Navedeno je da će se kontrola opravdanosti pritvora vršiti po proteku svaka dva mjeseca od dana donošenja posljednjeg rješenja o pritvoru. Odlučujući o prizivu apelantovog branitelja protiv navedenog rješenja, Sud BiH je donio Rješenje broj S1 1 K 008241 11 Kv od 23. prosinca 2011. godine kojim je odbio priziv kao neutemeljenu.

7. Rješenjem Suda BiH broj S1 1 K 008241 11 Kro od 16. siječnja 2012. godine odbijen je kao neutemeljen prijedlog apelantovog branitelja da se apelantu ukine pritvor. U obrazloženju rješenja Sud BiH je, prije svega, naveo da su prethodna rješenja tog suda, kojima je apelantu određen i produžen pritvor temeljem članka 132. stavak 1. toč. b) ZKP BiH, između ostalog, utemeljena na Službenoj zabilješci Državne agencije za istrage i zaštitu (u daljnjem tekstu: SIPA) broj 16-04/2-4-04-2-824/11 ĐD od 14.

listopada 2011. godine. Naime, Sud BiH je ukazao da je u predmetnoj službenoj zabilješci navedeno da je apelant, koji je u to vrijeme bio osumnjičeni, tijekom proteklih par mjeseci dolazio kod Željka Kljajića, bivšeg logoraša u vojarni "Viktor Bubanj", te tom prigodom molio Željka Kljajića da izjavi "da apelant nije učestvovao u fizičkom i psihičkom zlostavljanju zatvorenika". Sud BiH je naveo da je apelantov branitelj 31. prosinca 2011. godine dostavio tom sudu prijedlog da se apelantu ukine pritvor, te da je uz prijedlog dostavio pisanu izjavu svjedoka Željka Kljajića prema kojoj "apelant nije nikada dolazio kod njega niti je na bilo koji način stupio u kontakt s njim, te da samim tim nije uticao na njega po pitanju konkretnog predmeta pred Sudom BiH". S obzirom da je pisana izjava svjedoka Željka Kljajića predstavljala novu činjenicu u smislu članka 131. stavak 5. ZKP BiH, Sud BiH je naveo da je u svrhu ispitivanja točnosti navoda predmetne službene zabilješke održao ročište na koje su pristupili svjedoci, tužitelj, apelant i njegov branitelj. U svezi s tim, Sud BiH je naveo da je na ročištu održanom 11. siječnja 2012. godine saslušao svjedoka Željka Kljajića koji je tom prigodom potvrdio da je istinita izjava koju je dao apelantovome branitelju, tj. "da niko nije dolazio kod njega, niti ga kontaktirao u vezi svjedočenja u apelantovom predmetu, a da službena zabilješka pripadnika SIPA-e predstavlja dezinformaciju". Sud BiH je dalje naveo kako je na ročištu održanom 13. siječnja 2012. godine saslušao uposlenika SIPA-e Draženka Đerića, koji je sačinio predmetnu službenu zabilješku, koji je tom prigodom izjavio kako mu je svjedok Željko Kljajić rekao da je apelant dolazio da ga moli da ne svjedoči protiv njega, te da u tom smislu nema zabune jer je osobno od tog svjedoka čuo apelantovo ime. Sud BiH je dalje naveo da je na spomenutom ročištu saslušao uposlenika SIPA-e Mesuda Ormanovića koji je izjavio da je bio ispred ugostiteljskog objekta u kojemu je njegov kolega Draženko Đerić razgovarao sa Željkom Kljajićem i PP vezom (poznaničko prijateljska veza), te da mu je poznato onoliko koliko mu je kolega rekao. Pri tome, Sud BiH je naveo da je spomenuti svjedok izjavio "da sve izvršene provjere u takvoj vrsti zabilješke, koje su sačinjene na temelju operativnih podataka, nisu potpuno pouzdane". Također, Sud BiH je naveo da je uposlenik SIPA-e Dragan Marković izjavio da je sudjelovao u ovome predmetu samo u smislu lociranja mjesta stanovanja, dok je uposlenik SIPA-e Emir Vardo izjavio kako nije bio posebno uključen u ovaj predmet, budući da je počeo raditi 1. rujna 2011. godine, te kako nije imao iskustva u tim poslovima.

8. Sud BiH je naveo kako postojanje utemeljene sumnje da je apelant počinio predmetno kazneno djelo proizlazi iz samog čina potvrđivanja Optužnice Tužiteljstva BiH broj T20 0 KTRZ 0002454 11 od 9. prosinca 2011. godine. Sud BiH je dalje naveo da iz rješenja toga suda o određivanju i produljenju pritvora proizlazi da postoje osobite okolnosti koje ukazuju kako će apelant, ukoliko bude na slobodi, ometati kazneni postupak uticajem na svjedoke-oštećene, svjedoke i druge osobe koje se sumnjiče za sudjelovanje u događajima koji su predmetom optužnice, među kojima su Kerim Lučarević, Sulejman Kapo, Himzo Dolan, Fahrudin Alić i dr., a koji se i dalje nalaze na slobodi. Pri tome, Sud BiH je naveo kako ima u vidu da je apelant, kao komandir straže u bivšoj vojarni "Viktor Bubanj", bio nadređen stražarima – osumnjičenima koji se nalaze na slobodi, te da se stoga može utemeljeno zaključiti kako postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će apelant u slučaju puštanja na slobodu stupiti u kontakt s tim osobama, a sve s ciljem dogovora i izbjegavanja kaznene odgovornosti. Dalje, Sud BiH je ukazao kako saslušani uposlenici SIPA-e nisu bili suglasni u svojim izjavama, pa samim tim ni dovoljno uvjerljivi, te da stoga taj sud nalazi kako je sadržaj prijeporne službene zabilješke doveden u sumnju, ali ne i potpuno pobijen. Naime, Sud BiH je naveo kako je uvažio činjenicu da prijeporna službena zabilješka nije potpuno pouzdana, kako je to izjavio svjedok Mesud Omerović, a najčešće zbog toga što uposlenici SIPA-e imaju puno


zaduženih predmeta, tako da su moguće nepreciznosti u prikupljenim podacima, ali da to ne znači da su takvi podaci potpuno netočni. Međutim, imajući u vidu da predmetna službena zabilješka nije bila jedini razlog za zadržavanje apelanta u pritvoru, Sud BiH je naveo da u konkretnom slučaju i dalje postoji opasnost da bi apelant, ukoliko bi bio pušten iz pritvora, uticao na svjedoke Tužiteljstva BiH, te na suučesnike koji se nalaze na slobodi. S obzirom da se svrha, koja je do sada ostvarivana mjerom pritvora, ne može postići mjerama zabrane, Sud BiH je naveo kako je odlučio kao u izreci rješenja prema odredbama članka 131. stavak 5. u svezi s člankom 132. stavak 1. točka b) ZKP BiH.

9. Odlučujući o prizivu apelantovoga branitelja protiv navedenoga rješenja, Sud BiH je donio Rješenje broj S1 1 K 008241 11 KV3 od 25. siječnja 2012. godine kojim je priziv odbio kao neutemeljen. U obrazloženju rješenja Sud BiH je naveo kako su neutemeljeni prizivni prigovori apelantovoga branitelja da je Službena zabilješka SIPA-e broj 16-04/2-4-04-2-824/11 ĐD od 14. listopada 2011. godine predstavljala jedinu osnovu za određivanje i produljenje pritvora apelantu. Naime, Sud BiH je naveo kako iz pobijanoga rješenja, oprečno prizivnim navodima, proizlazi da je osnova za zaključak o postojanju osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od uticaja na svjedoke, osim navedene službene zabilješke, bila i činjenica da je apelant u vrijeme koje je obuhvaćeno optužnicom obavljao funkciju komandira straže u bivšoj vojarni "Viktor Bubanj". Sud BiH je naveo da apelant, zbog funkcije koju je obavljao, može iskoristiti svoj uticaj kako bi ometao kazneni postupak koji se vodi protiv njega, kako je to navedeno u pobijanome rješenju, kao i ranijim rješenjima o produljenju pritvora apelantu. Pri tome, Sud BiH je naveo da je apelant svjestan visine zaprijećene kazne za predmetno kazneno djelo, što nesumnjivo može uticati na njegovu odluku da, uz prethodno navedeno, utiče na tijek kaznenoga postupka onako kako to predviđa odredba članka 132. stavak 1. točka b) ZKP BiH. Dalje, Sud BiH je naveo kako je u konkretnom predmetu predložen veliki broj svjedoka, prvenstveno oštećenih, čije saslušanje na glavnom pretresu tek slijedi, te da je nužno osigurati tim svjedocima da iskaze daju slobodno, bez straha po svoju sigurnost ili sigurnost članova svoje obitelji. Naime, Sud BiH je naveo da, iako su tijekom istrage saslušani svjedoci optužbe, treba imati u vidu da je istraga u isključivoj nadležnosti Tužiteljstva BiH, a da će se dokazi konačno osigurati na način kako to predviđa članak 132. stavak 2. ZKP BiH - neposrednim svjedočenjem svjedoka na glavnom pretresu. Konačno, Sud BiH je naveo kako je u konkretnom slučaju razmotrio mogućnost primjene blažih mjera od mjere pritvora, ali da ipak sve okolnosti predmetnoga slučaja nesumnjivo ukazuju kako u ovome trenutku nijedna druga mjera, osim mjere pritvora, ne bi bila adekvatna da osigura apelantovu nazočnost, a što je apsolutno bitna pretpostavka za uspješno vođenje kaznenog postupka.


10. Apelant smatra kako mu je pobijanim rješenjima povrijeđeno pravo na osobnu slobodu i sigurnost iz članka II/3.(d) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija). Apelant navodi kako mu je u postupku pred Sudom BiH, koji se vodi protiv njega zbog navodnog izvršenja kaznenog djela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. KZ BiH, određen pritvor zbog postojanja posebnog pritvorskog razloga iz članka 132. stavak 1. točka b) ZKP BiH. Apelant navodi kako mu je pritvor određen samo na temelju službene zabilješke SIPA-e prema kojoj je apelant navodno uticao na svjedoka Željka Kljajića. U svezi s tim, apelant navodi kako je podnio prijedlog Sudu BiH za ukidanje pritvora, uz koji je priložio pisanu izjavu svjedoka Željka Kljajića, povodom koje je

Sud BiH održao ročište na kojemu je saslušao svjedoka Željka Kljajića, koji je tom prigodom potvrdio navode iz pisane izjave, tj. da apelant niti bilo tko drugi nije uticao na njega u konkretnom predmetu. S obzirom na to, apelant smatra kako u konkretnom slučaju ne postoji poseban pritvorski razlog iz članka 132. stavak 1. točka b) ZKP BiH, te da je stoga njegovo zadržavanje u pritvoru oprečno ZKP BiH i članku 5. Europske konvencije.


11. U odgovoru na apelaciju Sud BiH je naveo kako se u situaciji kada postoji utemeljena sumnja da je određena osoba učinila kazneno djelo pritvor može odrediti, između ostalog, ako osobite okolnosti ukazuju da će ta osoba ometati kazneni postupak uticajem na svjedoke, suučesnike ili prikrivače u smislu odredaba članka 132. stavak 1. točka b) ZKP BiH. Sud BiH je naveo kako je okolnost da je apelant obavljao rukovodeću funkciju u vremenskome razdoblju koje je obuhvaćeno optužnicom doveo u vezu s ozbiljnošću optužbe, visinom zaprijećene kazne, kao i potrebom omogućavanja svjedocima da svoje iskaze daju u atmosferi lišenoj straha, koje je u njihovoj sveukupnosti i međusobnoj vezi prepoznao kao motiv za postojanje uticaja na svjedoke na način kako to predviđa odredba članka 132. stavak 1. točka b) ZKP BiH. U svezi s tim, Sud BiH je naveo kako osobite okolnosti koje opravdavaju utemeljenu bojazan moraju biti takvoga karaktera da se čine stvarnom opasnošću po uspjeh kaznenoga postupka, odnosno da postoje određeni objektivni dokazi koji upućuju na to da bi apelant boravkom na slobodi imao realnu mogućnost ometanja kaznenoga postupka uticajem na svjedoke. S obzirom na to, Sud BiH je naveo kako su apelantovi navodi da je u pobijanim rješenjima izostala konkretizacija uticaja na svjedoka irelevantni. Slijedom navedenoga, Sud BiH je predložio da se apelacija odbije kao neutemeljena.

12. U odgovoru na apelaciju Tužiteljstvo BiH je navelo kako smatra da pobijanim rješenjima Suda BiH nije povrijeđeno apelantovo pravo iz članka II/3.(d) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5. Europske konvencije, te predlaže da se apelacija odbije kao neutemeljena.


13. Zakon o kaznenom postupku BiH ("Službeni glasnik BiH" br. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08 i 12/09) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 131. Određivanje pritvora (1) Pritvor se može odrediti samo pod uvjetima propisanim

ovim Zakonom i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom mjerom.

[...] (5) U toku cijelog postupka pritvor će se ukinuti čim prestanu

razlozi na temelju kojih je određen, a pritvoreni će odmah biti pušten na slobodu. Po prijedlogu optuženog ili branitelja za ukidanje pritvora koji je utemeljen na novim činjenicama, Sud ce održati ročište, odnosno sjednicu vijeća o čemu će obavijestiti stranke i branitelja. Nedolazak stranaka i branitelja koji su uredno obaviješteni ne sprječava održavanje ročišta, odnosno sjednice vijeća. Protiv rješenja o odbijanju prijedloga za ukidanje pritvora žalba je dozvoljena. Ako prijedlog nije utemeljen na novim činjenicama koje su značajne za ukidanje pritvora, Sud neće donijeti posebno rješenje.

Član 132. Razlozi za pritvor (1) Kada postoji osnovana sumnja da je određena osoba

počinila kazneno djelo, pritvor joj se može odrediti: [...] b) ako postoji osnovana bojazan da će uništiti, sakriti,

izmijeniti ili krivotvoriti dokaze ili tragove važne za kazneni


postupak ili ako naročite okolnosti ukazuju da će ometati kazneni postupak utjecajem na svjedoke, sudionike ili prikrivače,

VI. Dopustivost

14. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima prizivnu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovome ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojega suda u Bosni i Hercegovini.

15. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojega je koristio.

16. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Rješenje Suda BiH broj S1 1 K 008241 11 KV3 od 25. siječnja 2012. godine protiv kojega nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, pobijano rješenje apelant je primio 30. siječnja 2012. godine, a apelacija je podnesena 9. veljače 2012. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojega apelacija nije dopustiva.

17. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, te članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio kako predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.

VII. Meritum

18. Apelant pobija navedena rješenja tvrdeći kako su tim rješenjima povrijeđena njegova prava iz članka II/3.(d) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5. Europske konvencije.

Članak II/3.(d) Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje:

(d) Pravo na slobodu i sigurnost osobe.

Članak 5. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Niko ne

smije biti lišen slobode izuzev u niže navedenim slučajevima i sukladno zakonom propisanim postupkom:

c. zakonitog hapšenja ili lišenjа slobode glede privođenja nadležnoj sudbenoj vlasti, kada postoji opravdana sumnja da je ta osoba izvršila kazneno djelo ili kada postoje valjani razlozi da se ta osoba spriječi da izvrši kazneno djelo ili da, nakon izvršenja kaznenog djela, pobjegne;

3. Svako tko je uhapšen ili lišen slobode prema odredbama stava 1(c) ovog članka mora odmah biti izveden pred suca ili drugu službenu osobu zakonom ovlaštenu da vrši sudbenu vlast i mora imati pravo na suđenje u razumnom roku ili na puštanje na slobodu do suđenja. Puštanje se na slobodu može uvjetovati garancijama o pojavljivanju na suđenju.

19. U konkretnom slučaju apelant smatra kako mu je pobijanim rješenjima, kojima je odbijen njegov prijedlog za ukidanje pritvora, povrijeđeno pravo na osobnu slobodu i sigurnost iz članka II/3.(d) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5. stavak 3. Europske konvencije. U svezi s tim, Ustavni sud je u više svojih odluka naglasio da se pravo na slobodu osobnosti ubraja u jedno od najznačajnijih ljudskih prava, te da članak 5. Europske konvencije daje zaštitu da nitko ne smije biti proizvoljno lišen slobode. Proizvoljnost lišavanja slobode ocjenjuje se u prvom redu u odnosu na poštivanje proceduralnih zahtjeva ZKP BiH, koji je primijenjen u konkretnom slučaju i koji mora biti usklađen i sa standardima iz Europske konvencije.

20. Ustavni sud ukazuje na to da odredba članka 5. stavak 3. Europske konvencije zahtijeva da osoba bude lišena slobode sukladno članku 5. stavak 1.c. Europske konvencije, tj. da je lišavanje "zakonito" u smislu navedenoga članka, a obuhvaća podjednako i proceduralnu i materijalnu zaštitu takvih osoba. Europski sud je zaključio kako poštivanje članka 5. stavak 3. Europske konvencije zahtijeva da sudska vlast preispita sva pitanja u svezi s pritvorom, te da odluku o pritvoru donese pozivajući se na objektivne kriterije predviđene zakonom. Pri tome je postojanje utemeljene sumnje da je osoba lišena slobode počinila kazneno djelo koje joj se stavlja na teret conditio sine qua non za određivanje ili produljenje pritvora. Međutim, to nakon određenoga vremena nije dovoljno, već se mora procijeniti postoje li za pritvor relevantni i dovoljni razlozi (vidi Europski sud, Trzaska protiv Poljske, presuda od 11. srpnja 2000. godine, aplikacija broj 25792/94, stavak 63). Prema daljnjem stavu Europskog suda, opravdanost pritvora ovisi i o okolnostima konkretnog slučaja koje moraju biti takve da upućuju na postojanje općeg (javnog) interesa koji je tako važan i značajan da, unatoč presumpciji nevinosti, preteže nad načelom poštivanja slobode pojedinca.

21. Ustavni sud opaža kako je apelantu određen i produljen pritvor zbog postojanja utemeljene sumnje da je učinio kazneno djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. toč. c), e) i f) KZ BiH (kao općeg uvjeta za određivanje i produljenje pritvora) i zbog postojanja pritvorskog razloga iz članka 132. stavak 1. toč. b) ZKP BiH, tj. kada osobite okolnosti ukazuju na to da će optuženi ometati kazneni postupak uticajem na svjedoke i suučesnike (kao posebnoga uvjeta za određivanje i produljenje pritvora). U konkretnom slučaju apelant i ne osporava da je odluka o pritvoru utemeljena na osnovanoj sumnji da je počinio kazneno djelo koje mu je stavljeno na teret, pa se Ustavni sud neće ni baviti ovim pitanjem. Međutim, apelant osporava postojanje posebnih pritvorskih razloga za njegovo zadržavanje u pritvoru, budući da je svjedok Željko Kljajić u pisanoj izjavi, kao i na ročištu pred Sudom BiH, negirao da je apelant vršio bilo kakav uticaj na njega povodom svjedočenja u konkretnom predmetu. Ustavni sud opaža kako je Sud BiH, postupajući po apelantovome prijedlogu za ukidanje pritvora, zakazao ročište na kojemu je saslušao svjedoka Željka Kljajića, kao i uposlenike SIPA-e na okolnost sastavljanja prijeporne službene zabilješke (u kojoj je konstatirano kako je spomenuti svjedok izjavio da je apelant vršio uticaj na njega). U svezi s tim, Ustavni sud opaža kako je Sud BiH, cijeneći iskaze navedenih svjedoka, zaključio da je iskazima tih svjedoka sadržaj prijeporne službene zabilješke doveden u sumnju, ali nije potpuno pobijen. Međutim, neovisno o tome, Sud BiH je jasno ukazao kako predmetna službena zabilješka nije bila jedinim razlogom za zadržavanje apelanta u pritvoru, odnosno kako u konkretnom slučaju postoje drugi relevantni razlozi koji opravdavaju daljnje zadržavanje apelanta u pritvoru u smislu odredaba članka 132. stavak 1. točka b) ZKP BiH. Naime, Sud BiH je jasno ukazao da se veći broj lica, koji se sumnjiče za izvršenje predmetnog kaznenog djela, nalazi na slobodi, te da postoji ozbiljan rizik da će apelant, ukoliko bude pušten na slobodu, kontaktirati s ovim osobama, kojima je inače bio nadređeni u prijepornome razdoblju, a sve s ciljem dogovora i izbjegavanja kaznene odgovornosti. Također, Sud BiH je jasno ukazao kako je konkretnom predmetu predložen veliki broj svjedoka, prvenstveno oštećenih, čije saslušanje na glavnom pretresu tek slijedi, te kako je nužno osigurati tim svjedocima da iskaze daju slobodno bez straha po svoju sigurnost ili sigurnost članova svoje obitelji. U svezi s tim, Ustavni sud smatra kako je Sud BiH, pri donošenju pobijanih rješenja, dao detaljno obrazloženje glede postojanja posebnog pritvorskog razloga iz članka 132. stavak 1. točka b) ZKP BiH, koje, po mišljenju Ustavnog suda, nije ni proizvoljno niti neprihvatljivo samo po sebi. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra kako je Sud BiH dao detaljne i jasne razloge zbog čega je


opravdano daljnje zadržavanje apelanta u pritvoru, te kako okolnosti konkretnog slučaja upućuju na postojanje važnog i značajnog općeg interesa koji preteže nad načelom poštivanja prava na slobodu pojedinca.

22. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra kako pobijanim rješenjima nije povrijeđeno apelantovo pravo iz članka II/3.(d) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5. stavak 3. Europske konvencije.

VIII. Zaključak

23. Ustavni sud zaključuje kako ne postoji kršenje članka II/3.(d) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 5. stavak 3. Europske konvencije kada je Sud BiH, povodom apelantovoga prijedloga za ukidanje pritvora, utvrdio da i dalje postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da će apelant, ukoliko bude pušten na slobodu,

ometati kazneni postupak uticajem na svjedoke i suučesnike u smislu članka 132. stavak 1. toč. b) ZKP BiH.


25. S obzirom na odluku o dopustivosti u ovome predmetu, Ustavni sud zaključuje kako nema osnova za razmatranje apelantovoga prijedloga za donošenjem privremene mjere.





САДРЖАЈ

САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

480 Одлука о именовању одговорног лица за акредитовање (српски језик) 1

Odluka o imenovanju odgovorne osobe za akreditiranje (bosanski jezik) 1

Odluka o imenovanju odgovorne osobe za akreditiranje (hrvatski jezik) 2

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА И ТРЕЗОРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

481 Стање спољног државног дуга БиХ на дан 31.12.2011. године (српски језик) 2

Stanje vanjskog državnog duga BiH na dan 31.12.2011. godine (bosanski jezik) 8

Stanje vanjskog državnog duga BiH na dan 31.12.2011. godine (hrvatski jezik) 14

482 Стање дуга по издатим спољним државним гаранцијама на дан 31.12.2011. године (српски језик) 20

Stanje duga po izdatim vanjskim državnim garancijama na dan 31.12.2011. godine (bosanski jezik) 20

Stanje duga po izdatim vanjskim državnim jamstvima na dan 31.12.2011. godine (hrvatski jezik) 21

483 Преглед сервисираних обавеза спољног државног дуга Босне и Херцеговине у 2011. години (српски језик) 21

Pregled servisiranih obaveza vanjskog državnog duga Bosne i Hercegovine u 2011. godine (bosanski jezik) 22

Pregled servisiranih obveza vanjskog državnog duga Bosne i Hercegovine u 2011. godini (hrvatski jezik) 22

484 Збирни план отплате обавеза Босне и Херцеговине по кредиторима за сервисирање спољног државног дуга у 2012. години (српски језик) 23

Zbirni plan otplate obaveza Bosne i Hercegovine po kreditorima za servisiranje vanjskog državnog duga u 2012. godini (bosanski jezik) 23

Zbirni plan otplate obveza Bosne i Hercegovine po kreditorima za servisiranje vanjskog državnog duga u 2012. godini (hrvatski jezik) 24

АГЕНЦИЈА ЗА ЛИЈЕКОВЕ И МЕДИЦИНСКА СРЕДСТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

485 Списак лијекова којима је издата Дозвола за стављање у промет на тржиште Босне и Херцеговине (српски језик) 25

Spisak lijekova kojima je izdana Dozvola za stavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 26

Popis lijekova kojima je izdana Dozvola za stavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 27

486 Списак лијекова којима је издата Дозвола (у обновљеном поступку за стављање у промет на тржиште Босне и Херцеговине (српски језик) 28Spisak lijekova kojima je idzata Dozvola (u obnovljenom postupku) za stavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 30Popis lijekova kojima je izdana Dozvola (u obnovljenom postupku) za stavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 32

487 Списак лијекова којима је укинута Дозвола за стављање у промет на тржиште Босне и Херцеговине (српски језик) 34Spisak lijekova kojima je ukinuta Dozvola za stavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 34Popis lijekova kojima je ukinuta Dozvola za stavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 35

АГЕНЦИЈА ЗА СТАТИСТИКУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

488 Додатак на Номенклатуру индустријских производа Босне и Херцеговине 2010 (српски језик) 35Dodatak na Nomenklaturu industrijskih proizvoda Bosne i Hercegovine 2010 (bosanski jezik) 44Dodatak na Nomenklaturu industrijskih proizvoda Bosne i Hercegovine 2010 (hrvatski jezik) 53

ВИСОКИ СУДСКИ И ТУЖИЛАЧKИ САВЈЕТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

489 Одлука о именовању предсједника Основног суда у Вишеграду (српски језик) 62Odluka o imenovanju predsjednika Osnovnog suda u Višegradu (bosanski jezik) 62Odluka o imenovanju predsjednika Osnovnogsuda u Višegradu (hrvatski jezik) 62

УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

490 Одлука број АП 3417/08 (српски језик) 62Odluka broj AP 3417/08 (bosanski jezik) 74Odluka broj AP 3417/08 (hrvatski jezik) 84





Издавач: ОвлашПарламентарне Директор: Драга722-074 - Службуплата се вршиHYPO-ALPE-ADГИК "ОКО" д. д"Службени глас2168/97 од 10.0обавезно достав120,00 КМ, "СлуWеb издање: http

рана 144

штена служба Домскупштине Босне ан Прусина - Телеба за правне и опи УНАПРИЈЕД у DRIA-BANK А.Д. д. Сарајево - За штаник БиХ" је уписа

07.1997. године. - ве свој ПДВ број ружбене новине Феp://www.sluzbenilis

ма народа Парлами Херцеговине Мефони: Централа: 7пште послове: 722-корист рачуна: UБања Лука, филијампарију: Мевлудиан у евиденцију јавИдентификацијскради издавања пордерације БиХ" 110st.ba - годишња пр

С Л У Ж Б Е

ментарне скупштиМарин Вукоја - При

722-030 - Директо-051 - Рачуноводс

UNICREDIT BANKјала Брчко 552-00ин Хамзић - Реклавних гласила под рки број 420022612реске фактуре. Пр0,00 КМ. ретплата 200,00 КМ


ине Босне и Херципрема и дистрибуор: 722-061 - Претпство: 722-044, 722K д.д. 338-320-22

00-00000017-12, RAамације за непримљредним бројем 73120002. - Порезни ретплата за I полу

М


цеговине, Трг БиХуција: ЈП НИО Слплата: 722-054, фа-046 - Комерцијал000052-11, ВАКУAIFFEISEN BANKљене бројеве прим. Упис у судски реброј 01071019. -угодиште 2012. за

Х

Х 1, Сарајево - Заужбени лист БиХ акс: 722-071 - Оглала: 722-042 - ПретУФСКА БАНКА дK д.д. БиХ Сарајевају се 20 дана од иегистар код КантонПДВ број 200226"Службени гласни

Утор

а издавача: секрет Сарајево, Џемалаасни одјел: 722-04тплата се утврђујед.д. Сарајево 160-во 161-000- 000717изласка гласила. налног суда у Сар

6120002. Молимо ик БиХ" и "Међун

ак, 5. 6. 2012.

тар Дома народаа Биједића 39/III -49, 722-050, факс:е полугодишње, а200-00005746-51,700-57 - Штампа:

ајеву, број УФ/I -претплатнике данародне уговоре"

SLU@BENE OBJAVE

OGLASIKONKURSINATJEÂJI

SARAJEVSKA REGIONALNA

RAZVOJNA AGENCIJA SERDA DOO

SARAJEVO

Na osnovu ~lanova 10., 11. i 12. Statuta Sarajevske regionalnerazvojne agencije SERDA d.o.o. Sarajevo, Odluke Nadzornogodbora SERDA d.o.o. Sarajevo broj ON-38/12 od 28.05.2012.godine, Nadzorni odbor SERDA d.o.o. Sarajevo raspisuje

KONKURS

ZA IZBOR DIREKTORA SARAJEVSKE REGIONALNE

RAZVOJNE AGENCIJE SERDA DOO SARAJEVO

I. Opis pozicije direktora:

- organizuje i rukovodi procesom rada i vodi poslovanjeDru{tva,

- predlaè poslovnu politiku, program rada i plan razvoja ipreduzima mjere za njihovo sprovo|enje,

- podnosi izvje{taj o poslovanju i godi{nji obra~un,- predlaè unutra{nju organizaciju Dru{tva,- predlaè imenovanje i razrje{enje radnika sa posebnim

ovla{tenjima, donosi pojedina~na akta u skladu sa op}imaktima Dru{tva,

- izvr{ava i organizuje provo|enje odluka Nadzornog odborai Skup{tine Dru{tva,

- utvr|uje prijedloge op}ih akata,- odlu~uje o potrebi za radom i raspore|ivanju radnika,- odlu~uje o pravima i odgovornostima radnika u skladu sa

zakonom i op}im aktima,- preduzima mjere o za{titi na radu i za{titi i unapre|enju

~ovjekove okoline u skladu sa zakonom i op}im aktima,- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom i

op}im aktima.

II. Uslovi

Pored op}ih zakonskih uslova, kandidat treba da ispunjava

i posebne uslove:

1. Visoka stru~na sprema - smjera iz djelokruga rada Agencije

2. Poznati stru~njak u svojoj oblasti ili uspje{an privrednik3. Najmanje pet godina radnog iskustva (na rukovode}im

poslovima)4. Iskustvo na poslovima ekonomskog planiranja5. Iskustvo na poslovima regionalnog ekonomskog razvoja6. Iskustvo u razvoju i implementaciji projekata i namicanju

sredstava7. Poznavanje ili iskustvo u poduzetni{tvu8. Poznavanje i iskustvo u apliciranju na tendere i programe

EU fondova i drugih me|unarodnih i bilateralnihfinansijskih izvora

9. Izraène rukovodne i organizacijske sposobnosti10. Izraèna samostalnost, inicijativnost i inventivnost u radu11. Poznavanje jednog jezika EU12. Poznavanje rada na ra~unaru13. Voza~ka dozvola B kategorije

III. Prijava na konkurs treba da sadrì:

1. Biografiju sa adresom i kontakt telefon2. Kratki prikaz o viziji ekonomskog razvoja Sarajevske

makroregije u naredne 4 godine (max 2 stranice)3. Diplomu o zavr{enom fakultetu - ovjerena kopija4. Dokaz o radnom iskustvu - potvrde/uvjerenja5. Uvjerenje nadle`nog suda da se ne vodi krivi~ni postupak

/da nije potvr|ena optu`nica - ne starije od 6 mjeseci - origi-nal ili ovjerena kopija

6. Kopija li~ne karte - ovjerena7. Kopija voza~ke dozvole - ovjerena8. Uvjerenje o dràvljanstvu - ne starije od 6 mjeseci - original

ili ovjerena kopija9. Dokaz o poznavanju rada na ra~unaru - ECDL certifikat10. Dokaz o znanju jednog jezika EU11. Dokaz o poznavanju procedura ISO 9001:2000 ili ISO

9001:2008 (menadèr kvalitete)12. Dokaz o poznavanju PCM /upravljanje projektnim

ciklusom/ i Fundraising /namicanje sredstava/ kao i drugedokaze koje kandidata preporu~uju za poziciju direktora.

Sa licem imenovanim na funkciju direktora zaklju~uje seugovor na 4 (~etiri) godine.

Prijave sa dokumentima o ispunjavanju uslova, kandidatitreba da dostave 15 (petnaest) dana od dana objavljivanjaKonkursa, po{tom ili na protokol li~no, na adresu: Sarajevskaregionalna razvojna agencija SERDA d.o.o. Sarajevo, Hamdije

Godina XVI

Utorak, 5. 6. 2012. godine

Broj/Broj

44Godina XVI

Utorak, 5. 6. 2012. godine

êmerli}a 2/11, Sarajevo, 71000, BiH, u zatvorenoj koverti, sanaznakom: "PRIJAVA NA KONKURS ZA IZBOR DIREK-TORA - NADZORNOM ODBORU SERDA-e - ne otvarati".

Konkurs }e biti objavljen u "Slu`benom glasniku BiH".Nepotpune i neblagovremeno pristigle prijave ne}e se uzimati

u razmatranje.SERDA nije obavezna vratiti dokumentaciju dostavljenu uz

prijavu.

(Sl-576/12-G)

MINISTARSTVO PRAVDE BiHSARAJEVO

Na osnovu ~lana 8. Zakona o ministarskim imenovawima,imenovawima Savjeta ministara i drugim imenovawima Bosne iHercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 37/03) i ~lana 3.Zakona o pravobranila{tvu Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik BiH", broj 8/02, 10/02, 44/04 i 102/09), u ciqu realizacijeZakqu~ka Savjeta ministara sa 7. sjednice odràne 10.05.2012.godine, Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine objavquje

JAVNI OGLASZA IZBOR I IMENOVAWE PRAVOBRANIOCA I DVA

ZAMJENIKA PRAVOBRANIOCA BOSNE IHERCEGOVINE

Zbog isteka mandata pravobranioca Bosne i Hercegovine idva zamjenika pravobranioca Bosne i Hercegovine, objavquje sejavni oglas za izbor i imenovawe:

1. Pravobranioca Bosne i Hercegovine - 1 izvr{ilac

2. Zamjenika pravobranioca Bosne i Hercegovine- 2 izvr{ioca

Pravobranilac i wegovi zamjenici imenuju se na ~etirigodine i mogu biti ponovo imenovani.

Opis poslova:

1. Pravobranilac Bosne i Hercegovine predstavqaPravobranila{tvo i rukovodi wegovim radom i vr{idruga prava i du`nosti utvr|ena Zakonom o pravo-branila{tvu Bosne i Hercegovine i drugim zakonimaBosne i Hercegovine, drugim propisom ili op{timaktom Bosne i Hercegovine.

2. Zamjenik pravobranioca Bosne i Hercegovine zamjewujepravobranioca Bosne i Hercegovine u odsutnosti ilisprije~enosti da zastupa. U zastupawu pred sudovima idrugim organima zamjenici pravobranioca imajuovla{tewa pravobranioca.

Uslovi: Kandidati za oba radna mjesta pored op{tih uslova(da su dràvqani Bosne i Hercegovine, da su stariji od 18godina, ali da nisu navr{ili zakonski propisanu starosnu dobza penzionisawe, odnosno da nisu ostvarili pravo na li~nupenziju po bilo kojem osnovu, da su zdravstveno sposobni zaobavqawe poslova na koje se kandidiraju, da nisu otpu{teni izdràvne slu`be kao rezultat disciplinske mjere na bilo kojemnivou vlasti u BiH u periodu od tri godine prije danaobjavqivawa javnog oglasa, da nisu pod optu`nicomMe|unarodnog suda za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji (~lan

IX. stav (1) Ustava Bosne i Hercegovine), da se protiv kandidatane vodi krivi~ni postupak, odnosno da nisu osu|ivani zakrivi~no djelo ili privredni prestup, koji predstavqa smetwuza imenovawe na upra`wenu poziciju, u roku od pet godina oddana izdràne, izvr{ene ili zastarjele kazne, da nisu ufunkciji u politi~koj stranci u smislu ~lana rukovodnogtijela i da im odlukom suda nije zabraweno obavqaweaktivnosti na poziciji na koju se kandidiraju), morajuispuwavati i sqede}e posebne uslove:

- VII stepen stru~ne spreme (VSS);

- diplomirani pravnik;

- poloèn pravosudni ispit;

- iskustvo u radu u pravosudnim organima, advokaturi idrugim dràvnim organima, preduze}ima (dru{tvima) idrugim pravnim licima u trajawu od najmawe osam godinanakon poloènog pravosudnog ispita, koji je rade}i u timorganima i pravnim licima stekao visok ugled pravnogstru~waka i

- poznavawe rada na ra~unaru.

Za sve kandidate koji u potpunosti ispuwavaju op{te iposebne uslove javnog oglasa, u postupku kona~nog izbora uzet}e se u obzir i sqede}i kriteriji:

- duìna radnog iskustva na traènim poslovima;

- kvalitet obavqawa dosada{wih poslova;

- komunikativne i organizacijske sposobnosti;

- sposobnost nepristrasnog dono{ewa odluka i

- rezultati rada tokom karijere.

Potrebni dokumenti: Potpisana prijava, radna biografija(CV), uvjerewe o dràvqanstvu Bosne i Hercegovine (ne starijeod 6 mjeseci), fakultetska diploma (nostrifikovana diploma,ukoliko fakultet nije zavr{en u BiH ili je diploma ste~ena unekoj drugoj dràvi nakon 06.04.1992. godine) odnosno zakandidate koji su visoko obrazovawe stekli po Bolowskomprocesu uz fakultetsku diplomu i dodatak diplomi, potvrdaili uvjerewe kao dokaz o traènom radnom iskustvu, dokaz opoloènom pravosudnom ispitu, uvjerewe ili izjava kao dokazda nije otpu{ten iz dràvne slu`be u institucijama BiHodnosno entiteta kao rezultat disciplinske mjere u periodu odtri godine prije dana objavqivawa upra`wene pozicije, izjava

kandidata da nije obuhva}en odredbom ~lana IX stav 1. UstavaBosne i Hercegovine, izjava kandidata da nije na du`nosti upoliti~koj stranci, izjava kandidata da mu odlukom suda nijezabraweno obavqawe aktivnosti na poziciji na koju seprijavquje i dokaz o poznavawu rada na ra~unaru.

Traèni dokumenti moraju biti ovjerene kopije ilioriginali, a izjave ovjerene kod nadle`nog organa, s tim dapredati dokumenti ne podlijeù vra}awu.

Po zavr{etku izborne procedure, prije preuzimawadu`nosti, primqeni kandidati }e dostaviti qekarskouvjerewe, da su zdravstveno sposobni za vr{ewe navedenogposla, ne starije od 30 dana i uvjerewe da se ne vodi krivi~nipostupak, odnosno da nisu osu|ivani za krivi~no djelo iliprivredni prestup, koji predstavqa smetwu za imenovawe naupra`wenu poziciju, u roku od pet godina od dana izdràne,izvr{ene ili zastarjele kazne (ne starije od 3 mjeseca).

Napomene: Prilikom pozivawa na intervju, svaki kandidatkoji je u{ao u uì izbor dat }e izjavu u kojoj }e iznijeti bilokoje pitawe koje bi moglo dovesti do sukoba interesa u slu~ajuda do|e do wegovog imenovawa i obavezan je na zahtjev komisijedati podatke o ranijim neposrednim rukovodiocima od kojih semogu dobiti preporuke i informacije.

Podno{ewe prijava: Ovaj oglas se objavquje u "Slu`benomglasniku BiH", "Slu`benom glasniku Br~ko Distrikta BiH" iu dnevnim novinama "Dnevni avaz". Prijave na oglas satraènim dokumentima potrebno je dostaviti u roku od 14 danaod dana posqedweg objavqivawa oglasa na adresu: Ministarstvopravde Bosne i Hercegovine,

Trg Bosne i Hercegovine broj 1, 71000 Sarajevo, sa naznakom:"Javni oglasa za izbor i imenovawe pravobranioca Bosne i

SLU@BENI GLASNIK BiH

Broj 44 - Strana 2 - O g l a s i - Utorak, 5. 6. 2012.

Hercegovine i dva zamjenika pravobranioca Bosne iHercegovine

Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e biti razmatrane.

Na osnovu ~lana 8. Zakona o ministarskim imenovanjima,imenovanjima Vije}a ministara i drugim imenovanjima Bosne iHercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 37/03) i ~lana 3.Zakona o pravobranila{tvu Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik BiH", broj 8/02, 10/02, 44/04 i 102/09), u cilju realizacijeZaklju~ka Vije}a ministara sa 7. sjednice odràne 10.05.2012.godine, Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, objavljuje

JAVNI OGLAS

ZA IZBOR I IMENOVANJE PRAVOBRANIOCA I DVA

ZAMJENIKA PRAVOBRANIOCA BOSNE I

HERCEGOVINE

Zbog isteka mandata pravobranioca Bosne i Hercegovine idva zamjenika pravobranioca Bosne i Hercegovine, objavljuje sejavni oglas za izbor i imenovanje:

1. Pravobranioca Bosne i Hercegovine - 1 izvr{ilac

2. Zamjenika pravobranioca Bosne i Hercegovine

- 2 izvr{ioca

Pravobranilac i njegovi zamjenici imenuju se na ~etiri godinei mogu biti ponovo imenovani.

Opis poslova:

1. Pravobranioc Bosne i Hercegovine predstavlja Pravobra-nila{tvo i rukovodi njegovim radom i vr{i druga prava idu`nosti utvr|ena Zakonom o pravobranila{tvu Bosne iHercegovine i drugim zakonima Bosne i Hercegovine,drugim propisom ili op}im aktom Bosne i Hercegovine.

2. Zamjenik pravobranioca Bosne i Hercegovine zamjenjujepravobranioca Bosne i Hercegovine u odsutnosti ili sprije-~enosti da zastupa. U zastupanju pred sudovima i drugimorganima zamjenici pravobranioca imaju ovla{tenjapravobranioca.

Uslovi: Kandidati za oba radna mjesta pored op}ih uslova (dasu dràvljani Bosne i Hercegovine, da su stariji od 18 godina, alida nisu navr{ili zakonski propisanu starosnu dob zapenzionisanje, odnosno da nisu ostvarili pravo na li~nu penziju pobilo kojem osnovu, da su zdravstveno sposobni za obavljanjeposlova na koje se kandidiraju, da nisu otpu{teni iz dràvne slu`bekao rezultat disciplinske mjere na bilo kojem nivou vlasti u BiH uperiodu od tri godine prije dana objavljivanja javnog oglasa, danisu pod optu`nicom Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine ubiv{oj Jugoslaviji (~lan IX. stav (1) Ustava Bosne i Hercegovine),da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak, odnosno da nisuosu|ivani za krivi~no djelo ili privredni prestup, koji predstavljasmetnju za imenovanje na upra`njenu poziciju, u roku od petgodina od dana izdràne, izvr{ene ili zastarjele kazne, da nisu ufunkciji u politi~koj stranci u smislu ~lana rukovodnog tijela i daim odlukom suda nije zabranjeno obavljanje aktivnosti na pozicijina koju se kandidiraju), moraju ispunjavati i sljede}e posebneuslove:

- VII stepen stru~ne spreme (VSS);- diplomirani pravnik;- poloèn pravosudni ispit;- iskustvo u radu u pravosudnim organima, advokaturi i

drugim dràvnim organima, preduze}ima (dru{tvima) idrugim pravnim licima u trajanju od najmanje osam godinanakon poloènog pravosudnog ispita, koji je rade}i u tim

organima i pravnim licima stekao visok ugled pravnogstru~njaka i

- poznavanje rada na ra~unaruZa sve kandidate koji u potpunosti ispunjavaju op}e i posebne

uslove javnog oglasa, u postupku kona~nog izbora uzet }e se uobzir i sljede}i kriteriji:

- duìna radnog iskustva na traènim poslovima;- kvalitet obavljanja dosada{njih poslova;- komunikativne i organizacijske sposobnosti;- sposobnost nepristrasnog dono{enja odluka i- rezultati rada tokom karijere.Potrebni dokumenti: Potpisana prijava, radna biografija

(CV), uvjerenje o dràvljanstvu Bosne i Hercegovine (ne starijeod 6 mjeseci), fakultetska diploma (nostrifikovana diploma,ukoliko fakultet nije zavr{en u BiH ili je diploma ste~ena u nekojdrugoj dràvi nakon 06.04.1992. godine) odnosno za kandidatekoji su visoko obrazovanje stekli po Bolonjskom procesu uzfakultetsku diplomu i dodatak diplomi, potvrda ili uvjerenje kaodokaz o traènom radnom iskustvu, dokaz o poloènompravosudnom ispitu, uvjerenje ili izjava kao dokaz da nijeotpu{ten iz dràvne slu`be u institucijama BiH odnosno entitetakao rezultat disciplinske mjere u periodu od tri godine prije danaobjavljivanja upra`njene pozicije, izjava kandidata da nijeobuhva}en odredbom ~lana IX stav 1. Ustava Bosne iHercegovine, izjava kandidata da nije na du`nosti u politi~kojstranci, izjava kandidata da mu odlukom suda nije zabranjenoobavljanje aktivnosti na poziciji na koju se prijavljuje i dokaz opoznavanju rada na ra~unaru.

Traèni dokumenti moraju biti ovjerene kopije ili originali, aizjave ovjerene kod nadle`nog organa, s tim da predati dokumentine podlijeù vra}anju.

Po zavr{etku izborne procedure, prije preuzimanja du`nosti,primljeni kandidati }e dostaviti ljekarsko uvjerenje, da suzdravstveno sposobni za vr{enje navedenog posla, ne starije od 30dana i uvjerenje da se ne vodi krivi~ni postupak, odnosno da nisuosu|ivani za krivi~no djelo ili privredni prestup, koji predstavljasmetnju za imenovanje na upra`njenu poziciju, u roku od petgodina od dana izdràne, izvr{ene ili zastarjele kazne (ne starijeod 3 mjeseca).

Napomene: Prilikom pozivanja na intervju, svaki kandidatkoji je u{ao u uì izbor dat }e izjavu u kojoj }e iznijeti bilo kojepitanje koje bi moglo dovesti do sukoba interesa u slu~aju da do|edo njegovog imenovanja i obavezan je na zahtjev komisije datipodatke o ranijim neposrednim rukovodiocima od kojih se mogudobiti preporuke i informacije.

Podno{enje prijava: Ovaj oglas se objavljuje u "Slu`benomglasniku BiH", "Slu`benom glasniku Br~ko Distrikta BiH" i udnevnim novinama "Dnevni avaz".

Prijave na oglas sa traènim dokumentima potrebno jedostaviti u roku od 14 dana od dana posljednjeg objavljivanjaoglasa na adresu: Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, TrgBosne i Hercegovine broj 1, 71000 Sarajevo, sa naznakom: "Javnioglasa za izbor i imenovanje pravobranioca Bosne i Hercegovine idva zamjenika pravobranioca Bosne i Hercegovine".

Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e biti razmatrane.

Na temelju ~lanka 8. Zakona o ministarskim imenovanjima,imenovanjima Vije}a ministara i drugim imenovanjima Bosne iHercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 37/03) i ~lanka 3.Zakona o pravobraniteljstvu Bosne i Hercegovine ("Slu`beni


Utorak, 5. 6. 2012. - O g l a s i - Broj 44 - Strana 3

glasnik BiH", broj 8/02, 10/02, 44/04 i 102/09), u cilju realiziranjaZaklju~ka Vije}a ministara sa 7. sjednice odràne 10.05.2012.godine, Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine objavljuje

JAVNI OGLAS

ZA IZBOR I IMENOVANJE PRAVOBRANITELJA I DVA

ZAMJENIKA PRAVOBRANITELJA BOSNE I

HERCEGOVINE

Zbog isteka mandata pravobranitelja Bosne i Hercegovine idva zamjenika pravobranitelja Bosne i Hercegovine, objavljuje sejavni oglas za izbor i imenovanje:

1. Pravobranitelja Bosne i Hercegovine - 1 izvr{ilac

2. Zamjenika pravobranitelja Bosne i Hercegovine

- 2 izvr{ioca

Pravobranitelj i njegovi zamjenici imenuju se na ~etiri godinei mogu biti ponovo imenovani.

Opis poslova:

1. Pravobranitelj Bosne i Hercegovine predstavlja Pravobra-niteljstvo i rukovodi njegovim radom i vr{i druga prava idu`nosti utvr|ena Zakonom o pravobraniteljstvu Bosne iHercegovine i drugim zakonima Bosne i Hercegovine,drugim propisom ili op}im aktom Bosne i Hercegovine.

2. Zamjenik pravobranitelja Bosne i Hercegovine zamjenjujepravobranitelja Bosne i Hercegovine u odsutnosti ilisprije~enosti da zastupa. U zastupanju pred sudovima idrugim tijelima zamjenici pravobranitelja imaju ovla{tenjapravobranitelja.

Uvjeti: Kandidati za oba radna mjesta pored op}ih uvjeta (dasu dràvljani Bosne i Hercegovine, da su stariji od 18 godina, alida nisu navr{ili zakonski propisanu starosnu dob za mirovinu,odnosno da nisu ostvarili pravo na li~nu mirovinu po bilo kojemtemelju, da su zdravstveno sposobni za obavljanje poslova na kojese kandidiraju, da nisu otpu{teni iz dràvne slu`be kao rezultatstegovne mjere na bilo kojoj razini vlasti u BiH u periodu od trigodine prije dana objavljivanja javnog oglasa, da nisu podoptu`nicom Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u biv{ojJugoslaviji (~lanak IX. stavak (1) Ustava Bosne i Hercegovine),da se protiv kandidata ne vodi kazneni postupak, odnosno da nisuosu|ivani za kazneno djelo ili privredni prestup, koji predstavljasmetnju za imenovanje na upra`njenu poziciju, u roku od petgodina od dana izdràne, izvr{ene ili zastarjele kazne, da nisu ufunkciji u politi~koj stranci u smislu ~lana rukovodnog tijela i daim odlukom suda nije zabranjeno obavljanje aktivnosti na pozicijina koju se kandidiraju), moraju ispunjavati i sljede}e posebneuvjete:

- VII stepen stru~ne spreme (VSS);- diplomirani pravnik;- poloèn pravosudni ispit;- iskustvo u radu u pravosudnim tijelima, odvjetni{tvu i

drugim dràvnim organima, poduze}ima (dru{tvima) idrugim pravnim osobama u trajanju od najmanje osamgodina nakon poloènog pravosudnog ispita, koji je rade}iu tim tijelima i pravnim osobama stekao visok ugledpravnog stru~njaka i

- poznavanje rada na ra~unalu.Za sve kandidate koji u potpunosti ispunjavaju op}e i posebne

uvjete javnog oglasa, u postupku kona~nog izbora uzet }e se uobzir i sljede}i kriteriji:

- duìna radnog iskustva na traènim poslovima;- kvalitet obavljanja dosada{njih poslova;- komunikativne i organizacijske sposobnosti;

- sposobnost nepristrasnog dono{enja odluka i

- rezultati rada tijekom karijere.

Potrebni dokumenti: Potpisana prijava, radni ìvotopis(CV), uvjerenje o dràvljanstvu Bosne i Hercegovine (ne starijeod 6 mjeseci), sveu~ili{na diploma (nostrificirana diploma,ukoliko sveu~ili{te nije zavr{eno u BiH ili je diploma ste~ena unekoj drugoj dràvi nakon 06.04.1992. godine) odnosno zakandidate koji su visoko obrazovanje stekli po Bolonjskomprocesu uz sveu~ili{nu diplomu i dodatak diplomi, potvrda iliuvjerenje kao dokaz o traènom radnom iskustvu, dokaz opoloènom pravosudnom ispitu, uvjerenje ili izjava kao dokaz danije otpu{ten iz dràvne slu`be u institucijama BiH odnosnoentiteta kao rezultat stegovne mjere u periodu od tri godine prijedana objavljivanja upra`njene pozicije, izjava kandidata da nijeobuhva}en odredbom ~lanka IX stavak 1. Ustava Bosne iHercegovine, izjava kandidata da nije na du`nosti u politi~kojpartiji, izjava kandidata da mu odlukom suda nije zabranjenoobavljanje aktivnosti na poziciji na koju se prijavljuje i dokaz opoznavanju rada na ra~unalu.

Traèni dokumenti moraju biti ovjerene preslike ili originali,a izjave ovjerene kod nadle`nog tijela, s tim da predati dokumentine podlijeù vra}anju.

Po okon~anju izborne procedure, prije preuzimanja du`nosti,primljeni kandidati }e dostaviti lije~ni~ko uvjerenje, da suzdravstveno sposobni za vr{enje navedenog posla, ne starije od 30dana i uvjerenje da se ne vodi kazneni postupak, odnosno da nisuosu|ivani za kazneno djelo ili privredni prestup, koji predstavljasmetnju za imenovanje na upra`njenu poziciju, u roku od petgodina od dana izdràne, izvr{ene ili zastarjele kazne (ne starijeod 3 mjeseca).

Naputak: Prilikom pozivanja na intervju, svaki kandidat kojije u{ao u uì izbor dat }e izjavu u kojoj }e iznijeti bilo koje pitanjekoje bi moglo dovesti do sukoba interesa u slu~aju da do|e donjegovog imenovanja i obavezan je na zahtjev povjerenstva datipodatke o ranijim neposrednim rukovoditeljima od kojih se mogudobiti preporuke i informacije.

Podno{enje prijava: Ovaj oglas se objavljuje u "Slu`benomglasniku BiH", "Slu`benom glasniku Br~ko Distrikta BiH" i udnevnim novinama "Dnevni avaz".

Prijave na oglas sa traènim dokumentima potrebno jedostaviti u roku od 14 dana od dana posljednjeg objavljivanjaoglasa na adresu: Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, TrgBosne i Hercegovine broj 1, 71000 Sarajevo, sa naznakom: "Javnioglasa za izbor i imenovanje pravobranitelja Bosne i Hercegovinei dva zamjenika pravobranitelja Bosne i Hercegovine".

Nepravovremene i nepotpune prijave ne}e biti razmatrane.

(Sl-598/12-G)

RADIOTELEVIZIJA BOSNE I HERCEGOVINE

SARAJEVO

Na temelju ~lanka 29. Zakona o Javnom radiotelevizijskomservisu Bosne i Hercegovine, ("Slu`beni glasnik BiH", br. 92/05),kao i ~lanka 41. stavka 1. alineje 1) Statuta Radiotelevizija Bosne iHercegovine (BHRT), Upravni odbor Radiotelevizije Bosne iHercegovine, na 71. sjedenici odrànoj u Sarajevu dana26.04.2011. usvojio je



STATUT

RADIOTELEVIZIJE BOSNE I HERCEGOVINE

(Pre~i{}eni tekst)

TEMELJNE ODREDBE

^lanak 1.

Radiotelevizija Bosne i Hercegovine, kao javni radiotele-vizijski servis Bosne i Hercegovine, utemeljena je Prvom odlu-kom Visokog predstavnika o restrukturiranju sustava javnogemitiranja u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br.14/99).

Javni radiotelevizijski servis Bosne i Hercegovine (JavniRTV servis BiH) ure|en (registracija, djelatnost i organizacija) jena osnovu Zakona o javnom radiotelevizijskom servisu Bosne iHercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 92/05 od 28.12.2005.godine).

Javni radiotelevizijski servis Bosne i Hercegovine upisan je usudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu pod mati~nimregistarskim brojem: 1-24166 od 15. 05. 2003. godine, brojRje{enja UF/I-795/03.

Radiotelevizija Bosne i Hercegovine ba{tini tradicijuproizvodnje i emitiranja programa Radiotelevizije Sarajevo.

^lanak 2.

Ustroj i na~in rada Radiotelevizije Bosne i Hercegovine,~lanice sustava javnog emitiranja u Bosni i Hercegovini, ure|enisu Zakonom o Javnom radiotelevizijskom servisu Bosne iHercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 92/05), a njen poloàj uokviru Javnog radiotelevizijskog sustava Bosne i Hercegovineure|en je Zakonom o Javnom radiotelevizijskom sustavu Bosne iHercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 78/05).

^lanak 3.

Radiotelevizija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:BHRT) utemeljena je kao javno poduze}e za emitiranje radio itelevizijskih programa i drugih oblika informiranja putemsuvremenih elektronskih medija s uredni~kom odgovorno{}u zaradiotelevizijski i on line programe namijenjene javnosti Bosne iHercegovine.

BHRT, kao javna radiotelevizija, za svoje djelovanjeodgovara javnosti. BHRT }e u svom djelovanju po{tivati interesejavnosti i promicati javne interese. U ostvarivanju programskihna~ela i obveza, BHRT je du`na u televizijskom i radijskimprogramima po{tivati najvi{e stru~ne kriterije, eti~ka na~ela iprofesionalno priznate standarde neovisnog novinarstva.

BHRT je u svom djelovanju du`na skrbiti i o trì{nominteresu i o svom financijskom poloàju.

^lanak 4.

BHRT je samostalna u svom djelovanju i sukladno Zakonuima ure|iva~ku neovisnost i institucionalnu autonomiju, osobitou oblastima:

- utvr|ivanje programske sheme;- koncepcija i produkcija radijskog i televizijskog programa;- ure|ivanje i prezentiranje vijesti i informativnog programa;- upravljanje i raspolaganje imovinom;- uposlenje, prava i obveze uposlenika;- unutarnja organizacija i- priprema i izvr{enje prora~una.

^lanak 5.

BHRT, kao dio Javnog radiotelevizijskog sustava Bosne iHercegovine, ostvaruje suradnju s javnim RTV servisima:Radiotelevizijom Federacije Bosne i Hercegovine (RTV FBiH) iRadiotelevizijom Republike Srpske (RTRS) kako bi osigurala,zajedno s njima, proizvodnju programa najvi{e kvalitete i u~inilaga dostupnim javnosti Bosne i Hercegovine i njezinim gra|animau inozemstvu, plasiraju}i istinite, raznovrsne i vjerodostojneinformacije o politi~kim, gospodarskim, socijalnim, zdravstve-nim, kulturnim, obrazovnim, znanstvenim, vjerskim, ekolo{kim,{portskim i drugim doga|ajima.

BHRT, sukladno Zakonu, ostvaruje suradnju s RTV FBiH iRTRS putem Korporacije javnih RTV servisa BiH, te sKorporacijom, putem Odbora sustava, upravnih odbora RTVservisa, suradnjom glavnih ravnatelja javnih RTV servisa iKorporacije, programskih struktura, kao i emiterskih i/ilizajedni~kih radnih tijela.

^lanstvo u me|unarodnim organizacijama

^lanak 6.

BHRT je ~lanica iz Bosne i Hercegovine u Europskoj uniji zaradiodifuziju (EBU-UER) i du`na je osigurati kori{tenje prava iizvr{avanje obveza koje proizilaze iz ~lanstva EBU-UER iKonvencije o prekograni~noj televiziji i iz Direktive Televizijabez granica, kao i me|unarodnog prava obvezuju}eg za sve~lanice EBU-UER.

Radiotelevizija Bosne i Hercegovine osigurava kori{tenjeprava i izvr{ava obveze koje proizilaze iz ~lanstva u Europskojuniji za radiodifuziju (EBU-UER) - (The European BroadcastingUnion - EBU, L'Union Européenne de Radio-Télévision -L'UER, www.ebu.ch), iz Konvencije o prekograni~noj televizijikao i me|unarodnog prava obvezno primjenjivog za sve ~laniceEBU-UER.

Interese BHRT-a u me|unarodnim organizacijama iasocijacijama zastupa Korporacija javnih RTV servisa BiH,nakon njenog osnivanja. BHRT zastupa RTV sistem Bosne iHercegovine u me|unarodnim organizacijama i asocijacijama doosnivanja Korporacije.

Programski servisi

^lanak 7.

BHRT koristi vlastite frekvencije za svoje programe, natemelju dozvole Regulatorne agencije za komunikacije Bosne iHercegovine (RAK), za jednu TV i dvije radio frekvencije (FM,ST) za ~itavo podru~je Bosne i Hercegovine.

Prijenos programa

^lanak 8.

BHRT svoje programe ~ini dostupnim javnosti putemzemaljske mreè, satelita, kablovskih sustava, interneta,teleteksta, proizvodnjom i plasmanom video i audio nosa~a zvukai slike, te drugim na~inima medijskoga predstavljanja.

Programska na~ela

^lanak 9.

U svome radu novinari BHRT-a su du`ni sluìti se bosanskimili hrvatskim ili srpskim knjièvnim jezikom.

Programi BHRT-a se ure|uju i emitiraju jednakopravno naslu`benim jezicima u Bosni i Hercegovini i dva pisma.



Jednakopravnost jezika i pisama bit }e osigurana krozgodi{nje programske planove i programske sheme Radija iTelevizije.

Zastupljenost programa

^lanak 10.

BHRT }e u programima svojih medija osigurati, gdje god je tomogu}e, ve}insku zastupljenost programa europskih sadràja, nera~unaju}i programsko vrijeme odre|eno za informativni pro-gram, {portske doga|aje, zabavu i za ogla{avanje.

Najmanje 40% objavljenog igranog, dokumentarnog i drugogprograma BHRT-a mora biti izvorno proizvedeno - u vlastitojprodukciji ili putem komisione nabave od ~lanica JRTV sustavaBiH - na slu`benim jezicima koji se koriste u BiH, u jednakomomjeru. Od toga, najmanje 50% moraju biti audiovizualna djelaigranog, dokumentarnog, animiranog ili zabavnog sadràja, ~ijaje uloga, u osnovu, edukativna.

Najmanje 10% ukupno objavljenog programa BHRT-a,izuzev{i informativne emisije, {portski program i promid`beneporuke, BHRT mora naru~iti od doma}ih neovisnih producenataili komercijalnih radiotelevizijskih postaja.

Neovisna produkcijska dru{tva koja }e proizvoditi emisije seodabiru sukladno godi{njem planu proizvodnje programa.Poslovodni odbor je duàn Upravnom odboru BHRT-a, u okviruizvje{}a o poslovanju, podnijeti izvje{}e o provedbi plana iutro{ku tih sredstava.

BHRT }e uloìti maksimalne napore da postotke utvr|ene udrugom i tre}em stavku ovog ~lanka dostigne u zakonskom roku.

Neovisna produkcijska dru{tva - komercijalneradiotelevizijske postaje koje su u vlasni{tvu ~lanova upravnihodbora RTV servisa BiH i uposlenika BHRT-a ili u kojima bilotko od njih ima udjela u temeljnome kapitalu, ne mogu seangaìrati za obavljanje poslova iz prethodnoga stavka.

BHRT }e se u promid`benom ogla{avanju voditi relevantnimzakonskim na~elima i ograni~enjima, pravilima RAK-a ime|unarodnim standardima.

^lanak 11.

BHRT u obavljanju djelatnosti i u kadrovskoj strukturiprovodi relevantne ustavne odredbe u svezi s jednakim pravimakonstitutivnih naroda BiH i ostalih, kao i prava nacionalnihmanjina.

II. NAZIV I SJEDI[TE

^lanak 12.

Naziv javnog poduze}a na slu`benim jezicima u BiH glasi:Radiotelevizija Bosne i Hercegovine.

Skra}eni naziv je: BHRT.Naziv BHRT-a i Javnog radiotelevizijskog sustava BiH

(JRTS BiH) mora se ista}i na zgradi u sjedi{tu i biti napisan najezicima u slu`benoj uporabi u BiH, latinicom i }irilicom.

^lanak 13.

Sjedi{te BHRT-a je u Sarajevu, Bulevar Me{e Selimovi}abroj 12.

^lanak 14.

BHRT ima svoj znak - logo.Odluku o obliku i sadràju, na~inu uporabe i za{tite znaka -

logotipa, donosi Upravni odbor BHRT-a.

^lanak 15.

BHRT ima svoj ìg. @ig je okruglog oblika, pre~nika 35 mm isadrì puni naziv javnog poduze}a, ispisan }irilicom i latinicom.BHRT ima mali ìg pre~nika 18 mm, istog sadràja kao i velikiìg.

Broj ìgova, na~in uporabe i ~uvanje utvr|uje se odlukomglavnog ravnatelja BHRT-a.

ODGOVORNOST U PRAVNOME PROMETU

^lanak 16.

BHRT ima svojstvo pravnog lica i samostalno istupa upravnome prometu u svoje ime i za svoj ra~un. BHRT za svojeobveze odgovara cjelokupnom svojom imovinom.

ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE

^lanak 17.

BHRT zastupa i predstavlja glavni ravnatelj.Glavni ravnatelj zastupa BHRT bez ograni~enja do 10.000

KM, a preko tog iznosa uz odobrenje Upravnoga odbora BHRT-a.BHRT zastupaju i predstavljaju ravnatelji organizacijskih

cjelina - BHRT sektora u poslovima i u opsegu utvr|enomodlukom glavnoga ravnatelja.

BHRT je ~lanica iz Bosne i Hercegovine u Europskoj uniji zaradiodifuziju (EBU-UER) i du`na je osigurati kori{tenje prava iizvr{avanje obveza koje proizilaze iz ~lanstva EBU-UER iKonvencije o prekograni~noj televiziji i iz Direktive Televizijabez granica, kao i me|unarodnog prava obvezuju}eg za sve~lanice EBU-UER.

U slu~aju odsustva glavnoga ravnatelja, BHRT zastupa ipredstavlja jedan od ravnatelja sektora BHRT-a kojega onunaprijed ovlasti da ga u cijelosti zastupa u njegovim pravima iobvezama glavnog ravnatelja. O ovom ovla{tenju glavni ravnateljobavije{tava Upravni odbor odmah nakon stupanja na du`nost.

^lanak 18.

Glavni ravnatelj ovla{ten je da u ime BHRT-a, u okvirudjelatnosti, zaklju~uje ugovore, obavlja druge pravne poslove iradnje, kao i da zastupa BHRT pred sudovima i drugim tijelima.

^lanak 19.

Glavni ravnatelj moè punomo}jem prenijeti pojedine ovlastiza zastupanje BHRT-a na druge uposlenike ili na osobe izvanBHRT-a. Punomo}je se ne moè dalje prenositi.O opsegu isadràju punomo}ja odlu~uje glavni ravnatelj. Glavni ravnatelj oovim punomo}jima odmah obavije{tava Upravni odbor.

OBAVLJANJE POSLOVA VANJSKOTRGOVINSKOG

PROMETA

^lanak 20.

BHRT obavlja poslove izvoza i uvoza robe i usluga u vanjskojtrgovini u okviru registrirane djelatnosti.

Poslove vanjskotrgovinskoga prometa, koji se odnose nanabavu inozemnog programa i na nabavu, uvo|enje i uporabunovih tehnologija u oblasti emitiranja i RTV produkcije, BHRTobavlja putem Korporacije javnih RTV servisa BiH.

^lanak 21.

U obavljanju poslova vanjskotrgovinskoga prometa, BHRTzastupa, predstavlja i zaklju~uje ugovore glavni ravnatelj bez



ograni~enja do iznosa od 10.000,00 KM, a preko tog iznosa uzodobrenje Upravnoga odbora BHRT-a.

DJELATNOST

^lanak 22.

Djelatnosti BHRT-a, utvr|ene Zakonom, su:

1. narud`ba, priprema, proizvodnja, prijenos i emitiranjevlastitih radijskih i televizijskih programa i multi-medijalnih sadràja;

2. izdavanje i raspodjela tiskanog materijala u svezi s vlastitimprogramima ili s pitanjima o emitiranju uop}e;

3. skladi{tenje i uporaba arhive tonskih i videozapisa;

4. organizacija kulturnih, glazbenih i drugih doga|aja;

5. istraìvanje javnog mnijenja, marketin{ke usluge i uslugeogla{avanja;

6. pruànje usluga teleteksta i djelatnosti u svezi sa ostalimpoljima tehnologije emitiranja;

7. nabava inozemnog programa;

8. uvo|enje i uporaba novih tehnologija u oblasti emitiranja iRTV produkciji;

9. razmjena i sudjelovanje u zajedni~kim tehni~kim i drugimtehnolo{kim projektima s drugim javnim RTV servisima,agencijama i producentima programa i

10. druge djelatnosti utvr|ene Zakonom o Javnom RTVsustavu BiH.

Nakon {to bude osnovana Korporacija, BHRT }e uKorporaciju prenijeti one djelatnosti koje su definirane zaKorporaciju u skladu sa Zakonom o javnom RTV sistemu BiH.

^lanak 23.

Pored djelatnosti iz ~lanka 22. ovog statuta, BHRT obavlja isljede}e djelatnosti:

22.11 22.110 Izdavanje knjiga; 22.13 22.130 Izdavanje~asopisa i periodi~nih publikacija; 22.14 22.140 Izdavanje zvu-~nih zapisa; 22.31 22.310 Umnoàvanje (reprodukcija) video-zapisa; 22.32 22.320 Umnoàvanje reprodukcija videozapisa;22.33 22.330 Umnoàvanje (reprodukcija) ra~unarskih zapisa;51.43 51.430 Trgovina na veliko elektri~nim aparatima za ku}an-stvo, radioure|ajima i TV ure|ajima - trgovina gramofonskimplo~ama, vrpcama, kompakt diskovima i videokazetama; 52.4552.450 Trgovina na malo elektri~nim aparatima za ku}anstvo,radioure|ajima i TV ure|ajima - trgovina gramofonskim plo~amavrpcama, kompakt diskovima i videokazetama; 70.12 70.120Kupovina i prodaja vlastitih nekretnina; 70.20 70.200Iznajmljivanje vlastitih nekretnina; 71.33 71.330 Iznajmljivanjeuredskih strojeva i opreme, uklju~uju}i ra~unare; 71.34 71.340Iznajmljivanje ostalih strojeva i opreme d.n. radijske, televizijskei telekomunikacijske profesionalne opreme, mjerne i kontrolneopreme iz svoje temeljne djelatnosti; 71.40 71.400 Iznajmljivanjepredmeta za osobnu uporabu i ku}anstvo, nakita, glazbenihinstrumenata, dekoracije i kostima; 74.13 74.130 Istraìvanjetrì{ta i ispitivanje javnog mnijenja; 74.40 74.400 Reklama ipromid`ba; 92.11 92.110 Snimanje filmova i videofilmova; 92.1292.120 Distribucija filmova i videofilmova; 92.20 92.200 Radio itelevizijska djelatnost; 92.31 92.310 Umjetni~ko i knjièvnostvarala{tvo i scensko izvo|enje, reproduktivna umjetnost; 92.3292.320 Djelatnost objekata za kulturne priredbe, rad studija zasnimanje zvuka; 92.51 92 511 knji`nji~ka djelatnost.

^lanak 24.

BHRT moè, sukladno dozvoli JRTV sustava BiH i odlukomRAK-a, pruàti dodatne programske servise, bez obzira na metoddostave (npr. on-line) ili modalitete financiranja (npr.pay-TV).

UNUTARNJA ORGANIZACIJA

^lanak 25.

BHRT je jedinstveni pravni, ekonomski i poslovni subjekt,~iju temeljnu organizacijsku strukturu ~ine sektori Radio BHRT-a- BHR1 i Televizija BHRT-a - BHT 1 i Odjel Glazbeneprodukcije.

Sektori predstavljaju zaokruènu tehni~ko-tehnolo{kucjelinu u okviru BHRT-a, a odjel je nià organizacijska cjelina.

^lanak 26.

U okviru BHRT-a obavljaju se poslovi:

U Sektoru Radio BHRT-a - BHR1:

- proizvodnja i emitiranje radijskog programa;- proizvodnja i emitiranje drugih (specijaliziranih) radijskih

programa, koji se emitiraju analogno/digitalno, putemsatelita i na druge na~ine (internet, kabel, u RDS-u i dr.) i

- proizvodnja i emitiranje promid`benih i ogla{iva~kihporuka.

U Sektoru Televizija BHRT-a - BHT1:

- proizvodnja i emitiranje televizijskog programa;- proizvodnja drugih specijaliziranih televizijskih programa

koji se emitiraju analogno/digitalno, putem satelita i nadruge na~ine (internet, teletekst, kabel i dr.);

- selekcija i ure|ivanje televizijskih programa iz komisioneprodukcije ~lanica JRTV sustava BiH, neovisne produkcijei koprodukcije i

- proizvodnja promid`benih i ogla{iva~kih poruka.

U Odjelu Glazbena produkcija:

- proizvodnja glazbenih programa za televiziju i radio koji suu slu`bi odràvanja tradicije i kulturolo{kih vrednota BiH injezinih kultura, te poticanja aktualnog glazbenogstvarala{tva u svim ànrovima glazbe;

- izdavanje nosa~a zvuka i slike, snimanje i arhiviranjeglazbenih djela za potrebe programa medija u okviruBHRT-a i JRTV sustava BiH i

- organiziranje glazbenih doga|aja.U BHRT se organizira Ravnateljstvo/Direkcija generalnog

direktora BHRT-a, u kojem se obavljaju poslovi:- ukupno rukovo|enje kompanijom;- financijski, pravno-normativni, kadrovski i op}i poslovi;- koordiniranje djelatnosti i poslova unutar BHRT-a i JRTV

sustava BiH;- komunikacija i odnosi s javno{}u, i- unutarnji nadzor.

^lanak 27.

Poslovi BHR1 i BHT1 obavljaju se i u okviru produkcijskihsredi{ta Korporacije javnih RTV servisa BiH u Sarajevu, BanjojLuci i u Mostaru,

Poslovi i produkcija programa za BHRT bit }e jednakoraspore|eni izme|u ova tri produkcijska sredi{ta.



Poslovi iz prethodnog stavka obavljaju se i u studijima,informaciono-tehni~kim sredi{tima i dopisni{tvima u zemlji iinozemstvu.

Broj i struktura uposlenih u produkcijskim sredi{timaKorporacije javnih RTV servisa uredit }e se sukladno ~lanku 29.stavak 5. Zakona o JRTS BiH.

^lanak 28.

Unutarnja organizacija utvr|ena ~lancima 25. 26. i 27. ovogstatuta bliè se ure|uje Pravilnikom o unutarnjoj organizacijiBHRT-a.

U roku od 30 dana nakon usvajanja izmjena Statuta,Poslovodstvo }e izvr{iti uskla|ivanje Pravilnika o unutarnjojorganizaciji BHRT-a i dostaviti ga na davanje saglasnostiUpravnom odboru na njegovoj narednoj sjednici.

U roku od 15 dana nakon usvajanja izmjena Statuta, glavniravnatelj donijet }e Pravilnik o radu Ravnateljstva/Direkcijegeneralnog direktora BHRT-a i dostaviti ga na davanjesaglasnosti Upravnom odboru na njegovoj narednoj sjednici.

VIII. FINANCIJE

^lanak 29.

BHRT se financira iz sljede}ih izvora:a) RTV pristojbeb) marketinga ic) ostalih prihoda.Djelatnosti utvr|ene Zakonom o BHRT-u primarno se

financiraju iz prihoda od RTV pristojbe i marketinga.BHRT-u pripada 50 % ukupnog iznosa RTV pristojbe

napla}ene na podru~ju Bosne i Hercegovine.Prihod BHRT-a ~ini i 50 % neto prihoda od prodaje

marketin{kih usluga ostvarenih putem Ku}e prodaje, a nakonodbitka dogovorene provizije.

BHRT moè ostvariti prihod iz vlastite djelatnosti pruànjausluga teleteksta i drugih usluga predvi|enih Zakonom.

Ako u obavljanju svoje djelatnosti BHRT ostvari dobit, moèje koristiti samo za obavljanje Zakonom utvr|enih djelatnosti.

^lanak 30.

BHRT je obvezna iz sredstava utvr|enih u ~lanku 29. ovogstatuta podmirivati tro{kove Korporacije.

BHRT }e tro{kove Korporacije podmirivati na temeljurabljenja korporacijskih resursa, opreme i usluga definiranihgodi{njim ugovorom.

Za svako dodatno rabljenje kapaciteta izvan godi{njegugovora, BHRT i Korporacija sklopit }e poseban ugovor.

BHRT je obvezna na temelju definiranog prora~una bezka{njenja i posredovanja redovito dozna~avati iznos sredstavasukladno ugovoru.

^lanak 31.

Poslovna godina za BHRT je kalendarska, koja zapo~ine01.sije~nja, a svr{ava 31. prosinca.

Financijski plan za dolaze}u poslovnu godinu pripremaglavni ravnatelj i dostavlja ga na usvajanje Upravnome odboru do01.studenoga teku}e godine.

Izvije{}e o poslovanju za prethodnu godinu usvaja Upravniodbor BHRT-a, na prijedlog glavnoga ravnatelja najkasnije do15. oùjka teku}e godine.

^lanak 32.

Reviziju godi{njeg poslovanja BHRT-a vr{i neovisnarevizorska ku}a, koju, nakon provedenog javnog natje~aja, biraUpravni odbor BHRT-a.

Satelitski program

^lanak 33.

Putem me|unarodnog digitalnog satelita BHRT pruà RTVusluge gra|anima Bosne i Hercegovine koji ìve izvan Bosne iHercegovine ili na podru~ju Bosne i Hercegovine, a nemajuzemaljski signal BHRT-a.

Kod pruànja ovih usluga, BHRT mora po{tivatime|unarodne i doma}e propise kojima je ure|ena za{titaautorskih i srodnih prava i intelektualnog vlasni{tva.

Cjelokupni tro{kovi me|unarodnih satelita moraju bitiposebno iskazani i razdvojeni od tro{kova doma}ih usluga.

Prihod ostvaren od me|unarodnih satelitskih usluga ne moèse koristiti za subvencioniranje prijenosa programa koje BHRTemitira na podru~ju Bosne i Hercegovine.

IX. IMOVINA BHRT-a

^lanak 34.

Imovinu BHRT-a ~ine nekretnine, stvari, prava i sredstvaevidentirana u poslovnim knjigama JS BiH.

Sukladno Zakonu, BHRT, zajedno s druge dvije ~laniceJRTV sustava BiH, imovinu koja je u svezi s funkcijamaKorporacije daje na upravljanje Korporaciji javnih RTV servisaBiH.

X. OBLICI PROGRAMSKE I POSLOVNE KOORDINACIJE

^lanak 35.

Poslovna i programska koordinacija BHRT-a odvija se uokviru Poslovodnog odbora BHRT-a, koji ~ine glavni ravnatelj iravnatelji sektora BHRT-a.

Na~in rada Poslovodnoga odbora ure|uje se Poslovnikom oradu.

Poslovodstvo BHRT }e izvr{iti uskla|ivanje Poslovnika oradu Poslovodnog odbora BHRT u skladu sa svakom usvojenomizmjenom Statuta BHRT u roku od 15 dana nakon usvajanjaizmjena Statuta BHRT-a od Upravnog odbora, i dostaviti tekstuskla|enog Poslovnika o radu Poslovodnog odbora BHRT nadavanje suglasnosti Upravnom odboru na njegovoj narednojsjednici.

^lanak 36.

U BHR1, BHT1 i Glazbenoj produkciji kao stalni obliciprogramske koordinacije formiraju se kolegiji BHR1, BHT1 iGlazbene produkcije. Sastav i djelokrug rada kolegija iz ovog~lanka utvr|uju se Odlukom rukovoditelja organizacijskihcjelina.

Rukovoditelji organizacijskih cjelina u roku od 15 dananakon izmjene Statuta dostavljaju Upravnom odboru na davanjesuglasnosti sa Statutom uskla|enu Odluku rukovoditeljaorganizacijskih cjelina na njegovoj narednoj sjednici. Odlukarukovoditelja organizacijskih cjelina treba u istom roku od 15dana da bude uskla|ena i sa Poslovnikom o radu kolegija koji sedostavlja na suglasnost Upravnom odboru BHRT na njegovojnarednoj sjednici.



XI. TIJELA BHRT-a

^lanak 37.

Tijela BHRT-a su:

a) Upravni odborb) Poslovodni odbor

a) Upravni odbor

Tijelo upravljanja BHRT-om je Upravni odbor.Upravni odbor je tijelo putem kojeg se, na na~in odre|en

Zakonom, {tite interesi javnosti glede kvalitete i poruka radio itelevizijskih programa koji se emitiraju u medijima BHRT-a.Upravni odbor nadzire cjelokupno poslovanje BHRT, kontrolirarad Poslovodnog odbora, kao i rabljenje i raspolaganje imovinomBHRT-a.

^lanak 38.

Upravni odbor ima 4 (~etiri) ~lana koje, sukladno Zakonu,imenuje Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine.

^lanak 39.

^lanovi Upravnoga odbora imenuju se na razdoblje od 4(~etiri) godine, a po isteku mandata ne mogu biti ponovnoimenovani.

^lanak 40.

Du`nost predsjedatelja Upravnog odbora u teku}oj godiniobna{a ~lan Upravnog odbora koji je u posljednjoj godini svog~etverogodi{njeg mandata.

Prvokonstituiraju}em Upravnom odboru u periodu od trigodine predsjedava ~lan Upravnog odbora imenovan na trigodine.

^lanak 41.

Upravni odbor:- donosi Statut i druge op}e akte BHRT-a;- donosi odluke o zaduènju BHRT-a preko iznosa od

10.000,00 KM;- odlu~uje o ulaganjima za razvitak BHRT-a;- usvaja poslovne ugovore s Korporacijom javnih RTV

servisa BiH:- odlu~uje o kupovini, prodaji i optere}enju nekretnina

BHRT-a;- usvaja izvje{}a o financijskom poslovanju;- odobrava godi{nji prora~un BHRT-a, plan investicija i

op}u politiku pla}a;- usvaja programske planove za radio i televiziju;- donosi prijedlog teksta Ure|iva~kih smjernica za

zajedni~ki dokument te vrste na razini Javnogradiotelevizijskog sustava BiH;

- usvaja dokument o programskom usmjerenju;- imenuje i razrje{ava glavnoga ravnatelja;- daje prethodnu suglasnost na imenovanje ravnatelja BHR1,

ravnatelja BHT1, rukovoditelja Glazbene produkcije iurednike programa, na prijedloge Glavnog ravnatelja;

- odlu~uje o nazivu i logu BHRT-a, Radija i Televizije;- nadzire i usvaja godi{nje financijske planove, planove

programa i izvje{}a o realizaciji tih planova;

- predstavlja Parlamentarnoj skup{tini BiH i javnostigodi{nje financijske planove i planove programa i izvje{}ao realizaciji tih planova;

- odlu~uje o pruànju dodatnih programskih servisa;- osigurava uvjete iz dozvole Regulatorne agencije za

komunikacije BiH za JRTV sustav BiH;- donosi odluke o broju i sjedi{tu studija i dopisni{tava

BHRT-a;- inicira i utvr|uje prijedlog promjene visine RTV pristojbe,

o ~emu kona~nu odluku donosi Odbor JRTV sustava BiH;- donosi odluku o na~inu prikupljanja pristojbe na podru~ju

Distrikta Br~ko;- donosi cjenike usluga BHRT-a;- verificira sudjelovanje BHRT-a u radu EBU-UER;- na prijedlog glavnoga ravnatelja utvr|uje uvjete za

zaklju~ivanje ekskluzivnih ugovora o radu;- donosi Poslovnik o svome radu i usvaja njegove izmjene;- daje suglasnost na dono{enje izmjena Poslovnika o radu

Poslovodnog odbora BHRT i Poslovnika o radu kolegija;- daje suglasnost na Pravilnik o radu Ravnateljstva/Direkcije

generalnog direktora BHRT-a, i- daje suglasnost na dono{enje izmjena svih op{tih akata iz

~lanka 72. ovog Statuta;- obavlja i druge poslove utvr|ene Zakonom i ovim

statutom.

^lanak 42.

Upravni odbor moè punova`no odlu~ivati ako sjedniciprisustvuju najmanje 3 (tri) ~lana (kvorum).

Upravni odbor donosi odluke ve}inom glasova od brojaprisutnih ~lanova, a u slu~aju jednakog broja glasova, glaspredsjedatelja je odlu~uju}i.

Za usvajanje statuta kao i za usvajanje njegovih izmjena idopuna potrebno je da glasuju najmanje tri ~lana Upravnogodbora.

Ako se odlu~uje o imenovanju i razrje{enju glavnogaravnatelja, usvajanju programskih planova radija i televizije idono{enju financijskih planova i godi{njeg prora~una, zadono{enje pojedine odluke potrebno je da se izjasne najmanje 3(tri) ~lana Upravnog odbora.

Upravni odbor odluke donosi javnim glasovanjem. Izuzetno,Upravni odbor moè odlu~iti da se o odre|enim pitanjima odlukadonosi tajnim glasovanjem.

^lanak 43.

^lanovi Upravnoga odbora obvezni su najmanje pet dana umjesecu raditi u Upravnome odboru. Za rad u UO BHRT-a iOdboru Javnog RTV sustava BiH, ~lanovi Upravnog odboraimaju pravo na mjese~nu naknadu. O tome Upravni odbor donosiposebnu odluku.

^lanovi Upravnoga odbora imaju pravo na naknadu putnih imaterijalnih tro{kova ostvarenih prigodom obna{anja du`nosti uUpravnom odboru i sukladno vaè}im aktima BHRT-a.

Sredstva za naknade i pripadaju}e tro{kove ~lanovaUpravnoga odbora BHRT-a osiguravaju se u prora~unu BHRT-a.

^lanak 44.

Rad Upravnoga odbora detaljnije se ure|uje Poslovnikom oradu. Svoj Poslovnik o radu kao i njegove izmjene usvajajaUpravni odbor u skladu sa stavom 1. ~lana 42. ovog Stauta.



Savjetodavna tijela Upravnog odbora

^lanak 45.

Programsko vije}e je stalno savjetodavno tijelo Upravnogodbora s isklju~ivo savjetodavnom funkcijom, bez pravadono{enja odluka i samostalnog istupanja u javnosti.

^lanove Programskog vije}a odabire Upravni odborBHRT-a, vode}i ra~una o nacionalnoj zastupljenostiprimijenjenoj za sastav Upravnog odbora, u skladu sa ~lankom11., ~lankom 41. alinejom 12., kao i ~lankom 42. stavak 3. ovogStatuta, kao i u skladu sa ~lankom 8. stavkom 1. Zakona o JRTservisu BiH.

Rad i struktura Programskoga vije}a ure|uje se Poslovnikomo radu Programskog vije}a kojeg usvajaju njegovi ~lanovi i dajuna suglasnost Upravnom odboru.

Programsko vije}e ima 9 ~lanova.

^lanak 46.

Upravni odbor moè utemeljiti i povremena savjetodavnatijela za razmatranje i savjetovanje o razli~itim aspektimadjelatnosti BHRT-a.

Na~in rada i izbora i druga pitanja u svezi s utemeljenjempovremenih savjetodavnih tijela Upravni odbor ure|ujeposebnom odlukom.

b) RUKOVO\ENJE

Poslovodni odbor

^lanak 47.

Tijelo rukovo|enja BHRT-om je Poslovodni odbor.Poslovodni odbor ~ine glavni ravnatelj i ravnatelji BHR1,

BHT1.

Glavni ravnatelj

^lanak 48.

Glavnoga ravnatelja imenuje i razrje{ava Upravni odborBHRT-a u skladu sa Zakonom o JRT servisu BiH i ovimStatutom.

Glavni ravnatelj imenuje se na temelju javnoga natje~aja, nana~in i prema postupku utvr|enom Odlukom Upravnoga odbora.

Mandat glavnoga ravnatelja traje pet godina i moè seobnoviti samo jednom.

Ugovor o radu - menadèrski ugovor s glavnim ravnateljemzaklju~uje predsjedatelj Upravnoga odbora BHRT-a.

^lanak 49.

Za glavnoga ravnatelja moè biti imenovana osoba koja,pored op}ih uvjeta, ispunjava i sljede}e posebne uvjete:

- da posjeduje visoku stru~nu spremu dru{tvenog ilitehni~kog smjera;

- aktivno znanje jednog svjetskog jezika;- da ima najmanje pet godina radnog iskustva na

rukovodnim du`nostima;- da je iskazala organizacijske i rukovodne sposobnosti

potvr|ene u prethodnom radu- da je dràvljanin BiH, i- da ima stalno prebivali{te na podru~ju BiH.Kod prijave na natje~aj za glavnoga ravnatelja, kandidat je

duàn dostaviti plan rada. Prilikom intervjua svaki kandidat

duàn je odgovoriti na sva pitanja postavljena od ~lanovaUpravnog odbora.

Za glavnoga ravnatelja ne moè biti imenovana osoba kojaobavlja izvr{nu, zakonodavnu ili sudsku du`nost na bilo kojojrazini vlasti u Bosni i Hercegovini, ili koja je vlasnik, odnosnosuvlasnik, poduze}a koje obavlja djelatnost radijskog ilitelevizijskog emitiranja, te ako je njegova du`nost nespojiva saZakonom o sukobu interesa po bilo kom osnovu.

^lanak 50.

Glavni ravnatelj organizira i rukovodi procesom rada i vodiposlovanje, predstavlja i zastupa BHRT sukladno ovom statutu.Odgovoran je za zakonitost poslovanja i provedbu odlukaUpravnog odbora, za izvr{enje uvjeta iz dozvole RAK-a, kao i zaprovedbu utvr|enih programskih na~ela.

Glavni ravnatelj:- predlaè temeljne poslovne i programske politike;- osigurava izradu godi{njeg financijskog plana i prora~una

BHRT-a u suradnji s glavnim ravnateljem Korporacije;- ima ovlasti naredbodavca za izvr{enje Godi{njega

prora~una BHRT-a;- donosi poslovne odluke;- predlaè unutarnju organizaciju BHRT-a;- predlaè programe rada i planove rada i razvitka i

poduzima mjere za njihovu provedbu;- imenuje ravnatelje BHR1, BHT1 i rukovoditelja Odjela

Glazbene produkcije, uz prethodnu suglasnost Upravnogaodbora;

- imenuje urednike programa na prijedlog direktora BHR1,odnosno BHT1, uz prethodnu suglasnost Upravnogodbora;

- razrje{ava ravnatelje sektora i rukovoditelja Glazbeneprodukcije i urednike programa i o tome u pisanoj formibez odlaganja informira Upravni odbor;

- donosi poslovne odluke o zaduènju BHRT- do iznosa od10.000,00 KM;

- donosi op}i akt kojim se ure|uje postupak i na~inemitiranja na zahtjev tre}ih osoba, izuzev tijela vlasti ~ije jeobjavljivanje hitno;

- uspostavlja suradnju i koordinaciju s glavnim ravnateljimaRTV FBiH, RTRS i Korporacije;

- izvr{ava i organizira provedbu odluka Upravnog odboraBHRT-a i Odbora JRTV sustava BiH;

- poduzima mjere u oblasti sigurnosti i obrane, za{tite naradu, za{tite i unapre|enja okoli{a;

- podnosi periodi~na i godi{nja izvje{}a o poslovanju i radu;- odlu~uje o potrebi rada i raspore|ivanju uposlenika;- u svojstvu poslodavca, odlu~uje o pla}ama uposlenika,

uzimaju}i u obzir verificiranu politiku pla}a BHRT-a;- odlu~uje o pravima, obvezama i odgovornostima

uposlenika sukladno Zakonu i op}im aktima BHRT-a;- sura|uje s organizacijom Sindikata i drugim oblicima

organiziranja uposlenika BHRT-a;- ostvaruje suradnju s predstavnicima i tijelima

me|unarodne zajednice i voditeljima doniranihme|unarodnih projekata za potrebe BHRT-a

- na svakoj sjednici Upravnog odbora izvje{tava o provedbiodluka Poslovodnog odbora i odluka Upravnog odbora;

- sprovodi odluke/zaklju~ke Upravnog odbora



- odgovoran je za zakonitost rada BHRT (glavnih ravnatelja,{efova sektora, glavnih urednika, kao i svih zaposlenikaBHRT…);

- odgovoran je za pokretanje i provo|enje disciplinskihpostupaka u slu~aju nezakonitosti rada bilo kojegzaposlenika u BHRT;

- odgovoran je za pokretanje postupaka utvr|ivanjazakonske odgovornosti bilo koje pravne i/ili fizi~ke osobe uslu~aju njihovog nezakonitog rada kojima je nanesena {tetainteresima BHRT;

- obavlja druge poslove sukladno Zakonu, ovom Statutu idrugim op}im aktima BHRT-a.

^lanak 51.

Glavni ravnatelj odgovoran je za provedbu utvr|enihprogramskih smjernica i na~ela odre|enih me|unarodnimkonvencijama, Zakonom, kao i za ispunjenje uvjeta iz dozvoleRAK-a.

^lanak 52.

Glavni ravnatelj za svoj rad odgovara Upravnom odboruBHRT-a.

^lanak 53.

U okviru svoga djelokruga rada i s ovlastima poslodavca inalogodavca, glavni ravnatelj odlu~uje, donosi rje{enja, naputke,obavlja raspodjelu poslova i izdaje naloge i smjernice zaizvr{avanje poslova i zada}a.

^lanak 54.

Radi izrade studija, analiza, elaborata, programskih i drugihprojekata o pitanjima iz rada i poslovanja BHRT-a, te radiprikupljanja relevantnih mi{ljenja, stru~nih ocjena i prijedloga,glavni ravnatelj moè imenovati povremena radna tijela iliangaìrati stru~ne ustanove, odnosno eksperte za pojedine oblasti.

^lanak 55.

Glavnome ravnatelju prestaje du`nost po sljede}imosnovima:

- istekom mandata;- razrje{enjem i- raskidom Ugovora o radu.

^lanak 56.

Upravni odbor BHRT-a duàn je razrije{iti glavnogaravnatelja u slu~ajevima:

- ako sam zatraì razrje{enje sukladno Ugovoru o radu;- ako nastanu takvi razlozi koji prema posebnim propisima

ili propisima kojima se ure|uje radni odnos dovedu doprestanka Ugovora o radu;

- ukoliko ne sprovodi odluke/zaklju~ke Upravnog odbora, i- ukoliko ne sprovodi ostale obveze glavnog ravnatelja iz

~lanaka 50. i 51. ovog Statuta.Upravni odbor moè razrije{iti glavnoga ravnatelja i ukoliko

ocijeni da ne obavlja svoju du`nost sukladno Zakonu, dozvoliRAK-a, Statutu, op}im aktima i Ugovoru o radu.

U slu~aju razrje{enja glavnoga ravnatelja, Upravni odborduàn je odmah imenovati vr{itelja du`nosti iz reda uposlenikaBHRT-a, a u roku od 60 ({ezdeset) dana imenovati novog glavnogravnatelja.

Ravnatelji sektora BHRT-a

^lanak 57.

Organizacijskim cjelinama BHRT-a, sektorima, rukovoderavnatelji sektora, koji su po du`nosti ~lanovi Poslovodnogaodbora BHRT-a.

Ravnatelji sektora imaju sveukupnu ure|iva~ku odgovornostza programski izraz i programske standarde, kao i odgovornost zastrategijski razvitak kanala.

U ostvarivanju svojih rukovodnih du`nosti, sukladno ovomstatutu i drugim op}im aktima, ravnatelji sektora:

- predlaù godi{nje planove programa i programsku shemu,podnose izvje{}e o ostvarenju programskih zada}a;

- rukovode radom, odgovaraju za organizaciju procesa rada iza izvr{enje prora~una Sektora;

- predlaù program rada, planove rada i razvitka Sektora ipoduzimaju mjere za njihovu provedbu;

- osiguravaju zakonitost rada i poslovanja;- izvr{avaju odluke Upravnog odbora i glavnoga ravnatelja

kojima se utvr|uju obveze Sektora;- -predlaù unutarnju organizaciju sektora;- -sukladno potrebama, utvr|enim planovima razvitka i

programima rada utvr|uju potreban broj uposlenika zaizvr{avanje poslova u svom sektoru;

- -odlu~uju o pravima radnika sukladno Zakonu, op}imaktima i ovlastima glavnoga ravnatelja i

- -uspostavljaju suradnju i koordinaciju rada izme|u sektoraBHRT-a i odgovaraju}ih organizacijskih cjelina RTVFBiH, RTRS i Korporacije.

U slu~aju zahtjeva za pravo na odgovor, ravnatelji BHR1 iBHT1 du`ni su postupati sukladno Zakonom predvi|enimodredbama koje {tite prava tre}ih lica.

^lanak 58.

Za ravnatelje BHR1, BHT1 mogu biti imenovane osobe koje,pored op}ih uvjeta, ispunjavaju i sljede}e posebne uvjete:

- da posjeduju visoku stru~nu spremu;- aktivno znanje jednog svjetskog jezika;- da imaju najmanje tri godine iskustva na du`nostima u

elektronskim medijima;- da poznaju tehnologije proizvodnje i emitiranja

televizijskog, odnosno radijskog programa;- da su iskazale organizacijske i rukovodne sposobnosti

potvr|ene u prethodnom radu;- da su dràvljani Bosne i Hercegovine i- da imaju prebivali{te u Bosni i Hercegovini.Za ravnatelje BHR1 i BHT1, kao i za v.d. ravnatelje BHR1 i

BHT1, procedura imenovanja sprovest }e se u skladu sa ~lankom11., ~lankom 41. alinejom 12., kao i ~lankom 42. stavak 3. ovogStatuta, kao i u skladu sa ~lankom 8. stavkom 1. Zakona o JRTservisu BiH. Za svako imenovanje ravnatelja BHR1 i BHT1, kao iza v.d. ravnatelja BHR1 i BHT1, glavni ravnatelj predlaèUpravnom odboru najmanje tri (3) kandidata.

Na imenovanje ravnatelja sektora BHRT-a se primjenjujuodredbe ~lanka 49. stavak 3. ovog statuta.

^lanak 59.

Odjelom Glazbene produkcije rukovodi rukovoditelj Odjela.



U ostvarivanju rukovodne funkcije rukovoditelj odjelarukovodi radom sukladno ~lanku 57. stavak 3. ovog statuta.

Za rukovoditelja Odjela Glazbene produkcije moè bitiimenovana osoba koja, pored op}ih uvjeta, ispunjava i sljede}eposebne uvjete:

- da posjeduje visoku stru~nu spremu - glazbena akademija;- aktivno znanje jednog svjetskog jezika;- da ima najmanje tri godine iskustva;- da poznaje tehnologiju proizvodnje i emitiranja

televizijskog, odnosno radijskog programa;- da je iskazala organizacijske i rukovodne sposobnosti

potvr|ene u prethodnom radu;- da je dràvljanin Bosne i Hercegovine i- da ima prebivali{te u Bosni i Hercegovini.Na imenovanje rukovoditelja Odjela Glazbene produkcije

BHRT-a se primjenjuju odredbe ~lanka 49. stavak 3. ovog statuta.Za imenovanje rukovoditelja Odjela Glazbene produkcije

BHRT-a, kao i za imenovanje v.d. rukovoditelja Odjela Glazbeneprodukcije BHRT-a, procedura imenovanja sprovest }e se uskladu sa ~lankom 11., ~lankom 41. alinejom 12., kao i ~lankom42. stavak 3. ovog Statuta, kao i u skladu sa ~lankom 8. stavkom 1.Zakona o JRT servisu BiH. Za svako imenovanje rukovoditeljaOdjela Glazbene produkcije BHRT-a, kao i za imenovanje v.d.rukovoditelja Odjela Glazbene produkcije BHRT-a, glavniravnatelj predlaè Upravnom odboru najmanje tri (3) kandidata.

^lanak 60.

Urednik programa

Programskom cjelinom u okviru BHR1 i BHT1 rukovodiurednik programa, koji neposredno organizira rad i uskla|uje pro-gram sukladno programskoj shemi, odlu~uje o rasporedu emisijau programu, predlaè programska usmjerenja i obavlja drugeposlove sukladno Zakonu, ovom statutu i op}im aktima BHRT-a.

Za urednika programa moè biti imenovana osoba koja, poredop}ih uvjeta, ispunjava i sljede}e posebne uvjete:

- da posjeduje visoku stru~nu spremu;- aktivno znanje jednog svjetskog jezika;- da ima najmanje tri godine radnog iskustva u medijima;- da ima organizacijske i rukovodne sposobnosti;- dràvljanstvo Bosne i Hercegovine;- prebivali{te u Bosni i Hercegovini.Za imenovanja urednika programa glavni ravnatelj predlaè

Upravnom odboru najmanje tri kandidata, u skladu sa ~lankom 8.(Zastupljenost prema Ustavu BiH) Zakona o javnomradiotelevizijskom servisu Bosne i Hercegovine. Upravni odbordaje prethodnu suglasnost za svako imenovanja urednikaprograma.

U okviru jednog programskog sektora (BHT1 i BHR 1)ravnatelj i urednik informativnog programa ne mogu pripadatiistom konstitutivnom narodu. U pogledu imenovanja ostalihurednika programa potrebno je po{tovati nacionalnuzastupljenost u skladu sa ~lankom 8. stavkom 1. Zakona o JRTservisu BiH.

Prilikom razje{enja urednika programa na BHT1 ili BHR1,Glavni ravnatelj BHRT i ravnatelji sektora - BHT1 i/ili BHR1treba da postignu suglasnost. U slu~aju njihovog neslaganjakona~nu odluku o razrje{enju urednika programa na BHT1 iliBHR1 donosi Upravni odbor na zahtjev Glavnog ravnatelja, iliravnatelja BHT1, ili BHR1.

Svaki urednik programa, kao i v.d. urednika programa, bira seu skladu sa ~lankom 11., alinejom 12. ~lanka 41., i ~lankom 42.stavak 3. ovog Statuta, kao i u skladu sa ~lankom 8. stavkom 1.Zakona o JRT servisu BiH. Za svako imenovanje urednikaprograma i /ili v.d. urednika programa glavni ravnatelj predlaèUpravnom odboru najmanje dva (2) kandidata, uz prethodnupostignutu saglasnost sa ravnateljem sektora.

^lanak 61.

Mandat ravnatelja sektora, rukovoditelja Odjela Glazbeneprodukcije i urednika programa traje pet godina i moè seobnavljati.

XII. SIGURNOST I OBRANA

^lanak 62.

BHRT ima pravo i du`nost da u okviru svoje djelatnostiorganizira i provodi mjere sigurnosti, protupoàrne za{tite iobrane.

Organizaciju i provedbu mjera sigurnosti i obrane obavljaKorporacija javnih RTV servisa na temelju posebnoga ugovorazaklju~enog sa BHRT-om.

XIII. ZA[TITA I UNAPRE\ENJE OKOLI[A

^lanak 63.

U obavljanju svojih djelatnosti BHRT je du`na osiguravatipotrebne uvjete za o~uvanje okoli{a.

Mjere za{tite i programi unapre|enja za{tite okoli{a sastavnisu dio planova razvitka, a za njihovu provedbu odgovoran jeglavni ravnatelj.

Svaki uposlenik BHRT-a duàn je upozoriti glavnogaravnatelja ili drugu odgovornu osobu na opaène aktivnosti ilipojave kojima se ugroàva okoli{.

XIV. INFORMIRANJE UPOSLENIKA

^lanak 64.

Poslove informiranja uposlenika obavlja Ured za odnose sjavno{}u, ~iji rukovoditelj odgovara za istinito, blagovremeno,potpuno i razumljivo informiranje uposlenika.

Kao oblici informiranja uposlenika rabe se oglasna plo~a,web strana BHRT, te pisana izvje{}a i drugi na~ini informiranjaunutar BHRT-a u sjedi{tu i izvan sjedi{ta BHRT-a.

XV. SINDIKALNO ORGANIZIRANJE

^lanak 65.

Uposleni u BHRT-u se mogu organizirati u Sindikat ili drugioblik samoorganiziranja radi ostvarivanja i za{tite svojih prava iinteresa, pod uvjetima i na na~in propisan Zakonom.

BHRT je du`na osigurati uvjete za rad tih oblika organiziranjauposlenika sukladno Zakonu i Kolektivnom ugovoru.

^lanak 66.

Sindikat BHRT-a, sukladno Zakonu i Kolektivnom ugovoru,moè podnositi prijedloge i primjedbe glavnome ravnatelju kadaje u pitanju ostvarivanje i za{tita prava uposlenika.

^lanak 67.

Glavni ravnatelj BHRT-a duàn je zauzeti stav o podnesenimprijedlozima i primjedbama i o tome obavijestiti Sindikat.



U slu~aju da u BHRT-u djeluje vi{e oblika sindikalnogorganiziranja koji o istom pitanju podnose razli~ite prijedloge,glavni ravnatelj rukovodit }e se zahtjevom ve}inskog sindikata.

^lanak 68.

U BHRT-u se ne mogu osnivati politi~ke i druge organizacijeniti provoditi aktivnosti koje nemaju karakter sindikalnihaktivnosti, sukladno Zakonu, Kolektivnom ugovoru i pravilimaSindikata.

^lanak 69.

U slu~aju {trajka uposlenika BHRT-a, ne smiju biti ugroènetemeljne programske funkcije BHRT.

XVI. POSLOVNA TAJNA

^lanak 70.

Poslovnom tajnom smatraju se isprave, podaci o radu iposlovanju BHRT-a, elementi poslovnih ugovora, te zapisi ~ije biobjavljivanje i komentiranje ili ustupanje na uvid neovla{tenimosobama moglo {tetiti poslovnom i/ili programskom interesu iliugledu BHRT-a.

Poslovnu tajnu du`ni su ~uvati svi uposlenici BHRT-a, bezobzira na koji na~in saznali o njoj.

Obveza ~uvanja poslovne tajne ne prestaje ni nakon raskidaradnog odnosa sa BHRT-om.

Povreda ~uvanja poslovne tajne smatra se teòm povredomradne obveze.

XVII. JAVNOST RADA

^lanak 71.

BHRT, kao javni medijski servis, obvezan je jedanputgodi{nje Parlamentarnoj skup{tini BiH i javnosti predstavitiizvje{}e o svom radu i poslovanju u prethodnom razdoblju, te obudu}im programskim i poslovnim planovima.

S tim izvje{}ima javnost upoznaje Upravni odbor BHRT-a,dok slu`bene izjave i informacije o teku}em poslovanju idoga|ajima daje glavni ravnatelj BHRT-a, ili, po njegovojovlasti, odgovaraju}a slu`ba, odnosno ovla{tena osoba.

XVIII. OP]I AKTI

^lanak 72.

U BHRT-u se donose sljede}i op}i akti:- Statut;- Pravilnik o radu;- Pravilnik o unutarnjoj organizaciji;- Pravilnik o sistematizaciji radnih mjesta;- Pravilnik o napredovanju radnika;- Pravilnik o pla}ama;- Pravilnik o financijskom poslovanju;- Pravilnik o utvr|ivanju prihoda, rashoda i poslovnom

rezultatu;- Pravilnik o javnim nabavama;- Pravilnik o ra~unovodstvu;- Pravilnik o arhiviranju fonografskih i videozapisa;- Ure|iva~ke smjernice BHRT-a;- Pravilnik o autorskim i izvo|a~kim pravima;- Poslovnik o radu Poslovodnog odbora BHRT;- Poslovnik o radu kolegija,

- Pravilnik o radu Ravnateljstva/Direkcije generalnogdirektora BHRT-a, i

- drugi op}i akti propisani Zakonom, i na osnovu odlukeUpravnog odbora kada je to potrebno zbog rada iposlovanja BHRT-a.

^lanak 73.

Op}i akti stupaju na snagu, u pravilu, osmog dana od dananjihove objave na oglasnoj plo~i BHRT-a, osim ako izri~ito nijeodre|eno da primjena po~inje odmah nakon objave.

Op}i akti kojima se reguliraju materijalna prava uposlenikamoraju biti uskla|eni s vaè}im Kolektivnim ugovorom.

Op}i akti BHRT objavljuju se na slu`benoj WEB straniBHRT.

XIX. ZAVR[NE ODREDBE

^lanak 74.

Ovaj Statut, kao i njegova svaka izmjena i dopuna, stupa nasnagu danom objavljivanja na oglasnoj plo~i u sjedi{tu BHRT-akao i na WEB-strani BHRT. Izmjene ovog Statuta stupaju nasnagu danom objavljivanja na oglasnoj plo~i u sjedi{tu BHRT-a.

Objavljivanje na oglasnoj plo~i u sjedi{tu BHRT i naWEB-strani BHRT bit }e izvr{eno istog dana. Pre~i{}en tekstStatuta BHRT objavljuje se na isti na~in nakon usvajanja svakeizmjene i dopune Statuta BHRT. Upravni odbor BHRT donosiposebnu odluku o datumu objavljivanja i Izmjena i dopunaStatuta BHRT, kao i Pre~i{}enog teksta Statuta BHRT.

^lanak 75.

Ovaj Statut bit }e objavljen u "Slu`benom glasniku BiH".Ovaj Statut bit }e objavljen i na WEB-stranici BHRT-a.Sve izmjene i dopune ovog Statuta bit }e objavljene u

"Slu`benom glasniku BiH".Sve izmjene i dopune ovog Statuta bit }e objavljene i na

WEB-strani BHRT-a.Pre~i{}en tekst Statuta BHRT objavljuje se na oglasnoj plo~i

u sjedi{tu BHRT, WEB-strani BHRT-a i "Slu`benom glasnikuBiH".

^lanak 76.

Stupanjem na snagu ovog statuta prestaje vaìti Statut Javnogradiotelevizijskog servisa BiH od 03.04.2003. godine.

XX. PRIJELAZNE ODREDBE

^lanak 77.

Poslovi koji su se do dana stupanja na snagu ovog statutaobavljali u sastavu Javnog RTV servisa BiH, a koji su, sukladnoZakonu o Javnom RTV sustavu BiH, utvr|eni kao djelatnostiKorporacije javnih RTV servisa BiH, obavljat }e se, do uspostaveKorporacije, u pogledu sveukupnog poslovanja i pravauposlenika, u okviru BHRT-a.

^lanak 78.

Sve operativne, savjetodavne i ostale poslove Upravnogodbora BHRT vodit }e Tajni{tvo Upravnog odbora BHRT, kao iposlove koordiniranja izme|u Upravnog odbora i Poslovodnogodbora.

Tajni{tvo Upravnog odbora BHRT odgovorno je za svojcjelokupan rad Upravnom odboru BHRT.



Nadle`nosti Tajni{tva Upravnog odbora BHRT definirane sena osnovu Zakona o JRT servisu BiH, Zakona o JRT sistemu iovog Statuta.

Tajni{tvo Upravnog odbora BHRT ~ine:- Glavni tajnik UO BHRT koji obavlja poslove koordinacije

i saradnje izme|u javnih servisa, koordinacije sa general-nim direktorima javnih servisa i koordinatorom za uspo-stavu Korporacije, te rukovidi uposlenicima Tajni{tvaUpravnog odbora BHRT;

- Savjetnik za pravna pitanja i suradnju sa nadle`nimvlastima i me|unarodnim organizacijama;

- Savjetnik za ekonomska pitanja;- Stru~ni suradnik za rad upravnih tijela;- Interni revizor;- kao i povremeno angaìrani savjetnici za druga pitanja o

~ijem anga`manu odlu~uje Upravni odbor BHRT.Upravni odbor BHRT bira i imenuje generalnog tajnika

Upravnog odbora BHRT, stru~nog suradnika za rad upravnihtijela, kao i sve ostale odgovorne osobe pobrojane u prethodnomstavku.

BHRT zasniva radni odnos sa svim ~lanovima Tajni{tvaUpravnog odbora BHRT koja je obvezna da financira radTajni{tva Upravnog odbora BHRT. U pravilu, ~lanove Tajni{tvaUpravnog odbora BHRT Upravni odbor BHRT imenuje iz redauposlenika BHRT. Ova pitanja preciznije }e biti definiranaPoslovnikom o radu Tajni{tva Upravnog odbora BHRT.

Obveza je Poslovodnog odbora BHRT da nakon usvajanjaPoslovnika o radu Tajni{tva Upravnog odbora BHRT u roku od30 dana uskladiti sa ostalim op}im aktima BHRT, posebnoPravilnikom o sistematizaciji BHRT.

Poslovnik o radu Tajni{tva Upravnog odbora BHRT predlaèUpravnom odboru BHRT na usvajanje predsjedavaju}i Upravnogodbora BHRT zajedno sa generalnim tajnikom Upravnog odboraBHRT, u roku od 30 dana nakon usvajanja izmjena ovog Statuta.

^lanak 79.

Do osnivanja Korporacije, Tajni{tvo Upravnog odboraBHRT vodit }e sve operativne, savjetodavne i ostale poslove zaOdbor JRTS Bosne i Hercegovine (Odbor sistema) u skladu saZakonom o javnom RTV sistemu BiH ("Slu`beni glasnik BiH",br. 78/05 i 35/09), odlukama drugih dràvnih organa koje seodnose na Odbor sistema, dosada{njim zaklju~cima Odborasistema, kao i dosada uspostavljenom dobrom praksom izme|u trijavna servisa (BHRT, RTVFBiH i RTRS).

Poslovima koji se odnose na uspostavu Korporacije sve dookon~anja procedure izbora njenog direktora, rukovodiKoordinator za uspostavu Korporacije (Koordinator) kojeg uskladu sa zakonskom procedurom bira i imenuje Odbor sistema.

Predsjedavaju}i Odbora sistema zajedno sa Koordinatorompredlaù Odboru sistema na usvajanje Pravilnik o poslovima izadacima Koodinatora. (Pravilnik). Odbor sistema dajesuglasnost na ovaj Pravilnik.

Za pitanja koja se odnose na uspostavu Korporacije, ili koja suod zajedni~kog interesa sva tri javna servisa - tijela drugih javnihservisa (RTVFBiH i RTRS) mogu Upravnom odboru BHRTpredloìti za izbor i imenovanje posebno mjesto savjetnika uTajni{tvu Upravnog odbora BHRT.

Do uspostve Korporcije u Tajni{tvo Upravnog odbora BHRTmogu da budu predlagani za imenovanja i uposlenici iz druga dvajavna servisa (RTVFBiH i RTRS). Javni servisi (RTVFBiH iRTRS) mogu da u~estvuju u participiranju dijela pla}a i doprinosa

za rad pojedinih ~lanova Tajni{tva Upravnog odbora BHRT uskladu sa odlukom Odbora sistema.

Odbor sistema, ili drugi javni servisi, mogu Upravnomodboru BHRT predloìti osobu za imenovanje generalnog tajnikaUpravnog odbora BHRT.

PredsjedateljUpravnog odbora BHRT

Ahmed @ili}, v. r.

(SL-596/12-G)

SWISSLION INDUSTRIJA ALTA A.D.

TREBINJE

JAVNA LICITACIJA

ZA PRODAJU MA[INA, OPREME I URE\AJA POGONA

LIVNICE OBOJENIH METALA

Predmet licitacije (sadràj aparata i opreme Livnice)

- srednje frekventne indukcione lon~ane pe}i za topljenje,kapaciteta 350 kg, snage 150 kW, sa prate}om opremom,

- kompletne linije za kontinuirano izvla~enje (niskofrekven-tne pe}i za topljenje, upravlja~kog ormara, zvu~nogsistema sa agregatom, abrazivne testere za odsjecanje,kristalizatora, ventilatora za vazdu{no hla|enje induktora,ormara za dovod i odvod vode, alata za obradu grafitnihkokila, izvlaka~a, pomo}nih valjaka, cijevi za izvla~enje,poklopca pe}i, ~eonih plo~a pe}i i vibratora),

- transportne linije (mosne dizalice i tri lan~ane ru~nedizalice).

Po~etna cijena iznosi 50.000 € (pedesethiljadaeura)

Licitacija }e se obaviti na dan 20.06.2012. godine (srijeda) sapo~etkom u 10,00 ~asova u prostorijama Upravne zgrade -Swisslion Industrije alta a.d. Trebinje u Trebinju, ul. Nik{i}i putbroj 20.

Prijavu za u~e{}e i registraciju u~esnika vr{i}e se premaobrascu prijave uz uplatu depozita od 10.000,00 KM (vrijednostse moè uplatiti i u eurima po srednjem dnevnom kursu) nablagajni SL IAT-a u Upravnoj zgradi u ul. Nik{i}i put broj 20 na Ispratu.

Napomena: Obrazac prijave nalazi se na internet straniciwww.iat-tool.com.

(Sl-574/12-G)

PROGLA[EWE UMRLIM

Osnovni sud Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, po sudiji Vili} Mirsadi, u

vanparni~nom predmetu predlaga~a Maksi} Bogdana, sina Jovana iz Sandi}a,

zastupan po punomo}niku Vasiljevi} Svetozaru, advokatu iz Br~kog, radi

dokazivanja smrti umrlih Maksi} Cvije i Maksi} Jovana, na osnovu ~lana 58. i 62.

ta~ka 4. Zakona o vanparni~nom postupku, izdaje

OGLAS

Umrla MAKSI] CVIJA, k}i Lazara, ro|ena 26.03.1909. godine u

Slijep~evi}ima, navodno je umrla 09.07.1995. godine,

Umrli MAKSI] BOGDAN, sin Stanka, ro|en 07.12.1912. godine u

Sandi}ima, navodno je umro 14.01.1997. godine u Sandi}ima.

Pozivaju se sva lica kojima su poznati bilo kakvi podaci o ìvotu ili smrti umrlih

Maksi} Cvije, k}eri Lazara i Maksi} Bogdana, sina Stanka, da to jave Sudu u roku od

30 dana od dana objavljivanja ovog oglasa.



Po proteku roka od 30 dana od dana objavljivanja ovog oglasa, Sud }e donijeti

odluku povodom podnesenog prijedloga.

Broj 96 0 V 033095 11 V24. maja 2012. godine

Br~ko

(03-3-1444/12-G)

POSTAVQEWE ZASTUPNIKA

Osnovni sud Br~ko Distrikta BiH objavljuje slijede}i

OGLAS

Kod Osnovnog suda Br~ko Distrikta BiH je u toku izvr{ni postupak pod brojem

96 0 I 007566 10 I po prijedlogu traìoca izvr{enja HYPO ALPE ADRIABANK AD

Banja Luka, zastupana po punomo}niku Peri} Zoranu, advokatu iz Bijeljine, protiv

izvr{enika Durmi} Nevresa iz Br~kog, radi duga u iznosu od 11.434,81 KM.

Izvr{eniku Durmi} Nevresi sada nepoznatog prebivali{ta, postavlja se

privremeni zastupnik Simi} Mirko, advokat iz Br~kog, koji }e zastupati interese

izvr{enika u ovom postupku. Privremeni zastupnik ima sva ovla{tenja zakonskog

zastupnika u ovom postupku i izvr{enika }e zastupati sve dok se izvr{enik li~no ili

njegov punomo}nik ne pojave pred Sudom ili pak organ stararateljstva ne obavijesti

Sud da je postavio staraoca.

Broj 96 0 I 007566 10 I29. maja 2012. godine

Br~ko

(03-3-1457/12-G)

ZELENE KARTE

Ogla{avaju se nevaè}im slijede}e zelene karte Biroa zelene karte u Bosni i

Hercegovini:

BIH/07/0367562

BIH/52/0303531

BIH/13/0126772

BIH/13/0126773

BIH/13/0126774

BIH/13/0126775

BIH/13/0128029

BIH/24/0157948

BIH/51/0492253

BIH/51/0523597

BIH/51/0513277

BIH/51/0501947

BIH/51/0514067

BIH/51/0496259

BIH/51/0507172

BIH/51/0502435

(O-561/12)

USPOSTAVQAWE ZEMQI[NOKWI@NOG ULO[KA

Na osnovu ~l. 63. i ~l. 67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH ("Slu`bene

novine Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04), Op}inski sud u Gora`du najavljuje

USPOSTAVLJANJE ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetu broj 045-0-DN-12-000 109, po zahtjevu

Buljuba{i} Aide, k}i Taiba, u toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog

ulo{ka. Nekretnine za koje se uspostavlja uloàk upisane su u P.L. br. 1204/05 K.O.

Gora`de II, ozna~ene kao k.~. 45/4 zv. Oplet, ku}a i zgrada 113 m2, dvori{te 480 m2.

Prema podacima iz katastra posjednik nekretnina upisane u P.L. 1204/05 K.O.

Gora`de II, je Buljuba{i} ro|. Korjeni} Emina, k}i [a}ira sa 1/4 dijela, Buljuba{i}

Aida, k}i Taiba sa dijela, Buljuba{i} Amela, k}i Taiba sa 1/4 dijela i Buljuba{i}

Eldin, sin Taiba sa 1/4 dijela.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na tim

nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najave podneskom u

dva primjerka i da podnesu dokaze za to, u suprotnom njihovo pravo ne}e biti uzeto u

obzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjev

produìti za najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave

potrebne dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni

uloàk }e se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 045-0-DN-12-000 10925. maja 2012. godine

Gora`de

(03-3-1413/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu`bene novine

Federacije BiH", 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja

zahtjeva Viktora i Vjekoslava Dra{ki}a, sinova Gojka [iroki Brijeg, radi novog

uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka, Op}inski sud u [irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJE

Novo uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka za nekretnine u k.o. 3937/51

k.o. Li{tica, upisane u P.L. 2466 k.o. Li{tica,k.~. 1820 k.o. Izbi~no i 1821 k.o.

Izbi~no, upisane u P.L. 154 k.o. Izbi~no k.~. 29 k.o. Grabova Draga upisane u P.L.

420 k.o. Grabova Draga po novom operatu.

Pozivaju se sve osobe koje polaù pravo na priznavanje vlasni{tva ili drugog

prava na nekretnini da to svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najave

podneskom u dva primjerka i to dokaù, jer u protivnom njihovo pravo ne}e biti

uzeto u obzir prilikom uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Na zahtjev osoba koje tvrde da mogu zahtijevati odre|eno pravo, rok }e se

produìti za najmanje 90 dana, kako bi im se omogu}ilo pribavljanje dokaza.

Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~iti

sukladno dokazima ~1. 64. ZZK.

Broj Dn. 356/1224. svibnja 2012. godine

[iroki Brijeg

(03-3-1473/12-G)

OSTALE OBJAVE

Ogla{ava se nevaè}im Uvjerenje o registraciji/upisu u jedinstveni registar

obveznika indirektnih poreza Ref: 04/1-UPP/1-13720/07, izdato od Uprave za

indirektno-neizravno oporezivanje Banja Luka, na ime SSZR "LIPA" Kakanj, vl.

Kova~ Zijad, Brnjic 1.

(O-547/12)

Ogla{ava se nevaè}im Uvjerenje o registraciji/upisu u jedinstveni registar

obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPP/1-6328/07, izdato od Uprave za

indirektno-neizravno oporezivanje Banja Luka, na ime ENTERIJER-EKSTERIJER

DOO KAKANJ, ul. Alije Izetbegovi}a.

(O-575/12)

Ogla{ava se nevaè}om potvrda o vlasni{tvu broj BA0938854, za pmv marke

Peugeot Boxer, bijele boje, registarskih oznaka A06-O-986, izdata od Policijske

uprave Novi Grad Sarajevo, vlasni{tvo "MSM TRANSPORT SARL" RENENS,

[vajcarska, Predstavni{tvo u BiH.

(O-558/12)



LI^NE ISPRAVE I DOKUMENTI

DA BI SE IZBJEGLA SVAKA ZLOUPOTREBA

SQEDE]I DOKUMENTI SE OGLA[AVAJU NEVA@E]IM

GA[PER s.u.r. i p.p., vl. Tanja Ni{i}, Banja Luka, Bile}ka bb, Uvjerenje oregistraciji/upisu u Jedinstveni registar obveznika indirektnih porezabroj 04/I-UPJR/1-7614-2/08 od 12.12.2008. godine - ID broj507020220009, izdato od Uprave za indirektno-neizravno oporezivanjeBanja Luka 123

Ibrahimovi} Azra, diploma djel. broj 781-4/07 JU Ekonomska {kola Br~ko 124

BILANS DOO MOSTAR, Uvjerenje o registraciji/upisu u Jedinstveniregistar obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPP/1-31693/07 od

10.09.2007. godine, izdato od Uprave za indirektno-neizravnooporezivanje Banja Luka

125

Gradska pivnica kr~ma, vl. Babi} Boò, Trg Svetog Save, 78400 Gradi{ka,Uvjerenje o registraciji/upisu u Jedinstveni registar obveznikaindirektnih poreza broj 04/1-17-1-UJPR/1-605-2/12 od 21.02.2012.godine, izdato od Uprave za indirektno-neizravno oporezivanje BanjaLuka

126



Documents

Službeni glasnik BiH [godina 16, broj 44; 5.6.2012]