Smernice za...16 SMERNICE ZA RAZVOJ PLANA KOMUNIKACIJE … omladinske organizacije. Sve njih treba uzeti u obzir kao partnere, jer bi na taj način bile obuhvaćene različite grupe

sadržaj

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

REZIME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

PLAN KOMUNIKACIJE

Zvanična komunikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Komunikacija putem mas-medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Komunikacija u lokalnoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Budžet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

ANEKS

Lista kontakt osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Kontakt osobe u Vladi Republike Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Kontakt osobe u međunarodnim/lokalnim organizacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Kontakti u medijima koji imaju nacionalnu pokrivenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Kontakti osobe u medijima koji imaju regionalnu pokrivenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Rezultati istraživanja Znanje–stavovi–praksa–ponašanje (ZSPP) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Ključne poruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Osnovni saveti za sprečavanje širenja avijarne influence kod živine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Ciljevi komunikacije za pojedine grupe korisnika/primaoce informacija („publiku”) . . . . . . 77

Praćenje medija u zemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Predložene aktivnosti za pojedinačne grupe korisnika/primaoce informacija („publiku”) . . . 83

Procedure i rezultati prethodnog testiranja materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Praćenje i evaluacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Reference materijala za komunikaciju u oblasti AI/PI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

…U SLUČAJU AVIJARNE I PANDEMIJSKE INFLUENCE 5

Cilj ovih smernica je da daju pregled ključnih elemenata komunikacione strategije za pripravnost u slučaju pojavljivanja avijarne influence (ptičjeg gripa) i pandemije influence. Ovaj dokument treba da finaliziraju ovlašćeni predstavnici Vlade Republike Srbije kako bi on bio usvojen na najvišem nivou kao komunikacioni Plan Vlade za potrebe koordinisanja aktivnosti između nadležnih ministarstava i službi u toku trajanja nacionalne opasnosti od ptičjeg gripa i/ili pandemije gripa i kriza koje iz toga mogu proisteći.

Ciljevi komunikacije

Komunikacioni ciljevi nacionalnog plana Srbije za avijarnu influencu izloženi su u Planu aktivnosti pre i u toku pandemije gripa, koji je Vlada Srbije usvojila u oktobru 2005. godine, Vodiču za primenu plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa (za faze 1, 2 i 3), sprečavanje i suzbijanje avijarne influence kod ljudi (pripremila Posebna radna grupa ministarstva zdravlja za implementaciju plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa, decembar 2007), i u Programu za kontrolu, prevenciju, suzbijanje i iskorenjivanje avijarne influence u Republici Srbiji, koji je usvojila Vlada Srbije u oktobru 2007. godine.

Veterinarski aspekti (zdravstvena zaštita životinja)

U zavisnosti od stepena proširenosti i distribucije avijarne influence kod živine i ptica u svetu i regionu, kao i stepena ugroženosti teritorije Republike Srbije, periodi i aktivnosti su podeljeni u pet faza i to u okviru povoljne i nepovoljne epizootiološke situacije:

uvod

SMERNICE ZA RAZVOJ PLANA KOMUNIKACIJE…6

a) Povoljna epizootiološka situacija

Faza 0 Odsustvo avijarne influence u regionu (susedne zemlje, zemlje Balkana i zemlje srednje Evrope)

b) Nepovoljna epizootiološka situacija

Faza 1 Neposredna ugroženost Republike Srbije od avijarne influence zbog postavljanja sumnje ili potvrđenog prisustva avijarne influence u regionu

Faza 2 Postojanje sumnje da se u Republici Srbiji pojavila avijarna influenca

Faza 3 Potvrđeno prisustvo avijarne influence u Republici Srbiji

Faza 4 Sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje avijarne influence u Republici Srbiji

Zakonskim propisima utvrđene su mere horizontalne i vertikalne komunikacije (prijavljivanje svake sumnje na izbijanje i potvrde izbijanja zaraznih bolesti životinja na teritoriji Republike Srbije, način izveštavanja nadležnih službi, saradnja sa organima državne uprave, drugim organizacijama i ustanovama nadležnim za poslove zdravlja).

Pandemijski aspekti

Period pre pandemije (faze 1 i 2, novi podtip animalnog virusa gripa nije prisutan kod ljudi, ali animalni podtip koji cirkuliše poseduje potencijal da izazove infekciju kod ljudi).

Period pripravnosti za pandemiju (faza 3, utvrđena je infekcija kod ljudi novim podtipom virusa, bez prenošenja sa čoveka na čoveka, ili je prisutan vrlo redak oblik prenošenja u bliskim kontaktima; faza 4, male grupe obolelih lica uz ograničeno prenošenje virusa sa čoveka na čoveka usled nedovoljne adaptiranosti virusa na ljudski organizam; faza 5, veće grupe obolelih lica uz prenošenje virusa sa čoveka na čoveka, virus postaje sve prijemčiviji za čoveka, ali je širenje još uvek ograničeno, jer se virus nije potpuno prilagodio da bi se brzo širio sa čoveka na čoveka, postoji realan rizik za nastanak pandemije).


Period pandemije (faza 6, intenzivno širenje novog podtipa virusa gripa u opštoj populaciji).

Period završene pandemije (povratak na period pre pandemije).

Preporučeni ciljevi i aktivnosti u svim fazama Plana grupisani su u pet kategorija:

planiranje i koordinacija,

praćenje situacije i procena,

prevencija i suzbijanje,

aktivnosti u zdravstvenom sistemu,

komunikacije.


U prvoj fazi, opšti cilj Plana je jačanje spremnosti za pandemiju gripa na svim nivoima i na čitavoj teritoriji.

Komunikacije:

Osigurati redovnu komunikaciju između Ministarstva zdravlja i nadležnih ministarstava sa organizacijama i drugim institucijama koje bi se mogle uključiti u aktivnosti Plana.

Održavati odgovarajući nivo pažnje reagovanjem Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Ministarstva zdravlja.

Osigurati saradnju sa sredstvima javnog informisanja.

Aktivnosti:

Uspostaviti plan komunikacije u skladu sa fazama komunikacione strategije pre i u toku pandemije.

Osigurati da komunikaciona infrastruktura odgovara potrebama pandemije.

Uspostaviti Web sajt sa bitnim informacijama.

Uspostaviti komunikacionu mrežu između donosilaca odluka.

Upoznati sredstva javnog informisanja sa Planom.

Održavati kontinuiranu saradnju sa Regionalnom kancelarijom svetske zdravstvene organizacije za Srbiju u Beogradu.

Povratne informacije za teritoriju republike (naročito značajne za odgovor na glasine koje mogu imati veliki uticaj na stvaranje panike u javnosti).


U drugoj fazi, opšti cilj je smanjenje rizika od prenošenja infekcije na čoveka i brzo otkrivanje i prijavljivanje prenošenja ukoliko do njega dođe.

Komunikacije:

Osigurati da se odgovarajuće informacije brzo prosleđuju zdravstvenim koordinatorima, drugim partnerima i javnosti.

Osigurati postojanje mehanizma za koordinaciju komunikacije sa veterinarskim sektorom.

Aktivnosti:

Ministarstvo zdravlja ažurira spiskove odgovornih lica za komunikaciju i upoznaje javnost sa trenutnim informacijama o širenju virusa i riziku po zdravlje ljudi.

U trećoj fazi, opšti cilj je da se osiguraju brz opis karakteristika novog soja virusa gripa, definicija slučaja,rano otkrivanje, prijavljivanje i suzbijanje širenja infekcije.

Komunikacije:

Treba jasno i otvoreno komunicirati sa javnošću, imajući u vidu moguću progresiju epidemije i izbijanje panike u društvenoj zajednici.

Osigurati brze i odgovarajuće informacije zdravstvenim vlastima, relevantnim državnim sektorima, zdravstvenim radnicima i drugim partnerima.


Aktivnosti:

Ukoliko su na teritoriji Republike registrovani oboleli

Aktivirati plan komunikacije.

Ministarstvo zdravlja hitno će obavestiti Svetsku zdravstvenu organizaciju i vlade susednih zemalja o epidemiološkoj situaciji u Srbiji i potencijalnoj potrebi za dodatnim resursima, intervencijama i vanrednim ovlašćenjima.

Institut za javno zdravlje Srbije obezbediće redovno ažuriranje podataka o epidemiološkoj situaciji u Republici za SZO1 i druge međunarodne i domaće partnere.

Ukoliko na teritoriji Republike nisu registrovani oboleli

Identifikovati ciljne grupe za prenošenje bitnih poruka, pripremiti i distribuirati odgovarajući propagandni materijal.

Pregledati i inovirati informativni materijal za štampu, medije, javnost, zdravstvene radnike i političare.

U četvrtoj fazi, opšti cilj je suzbijanje pojave novog virusau okviru ograničenog žarišta ili usporavanje širenja kako bise dobilo vreme za primenu pripremljenih mera, uključujućii vakcinaciju.

Komunikacije:

Obezbediti dobru razmenu odgovarajućih informacija između zdravstvenih vlasti, drugih nadležnih državnih organa i partnera.

Pripremiti javnost za moguću brzu progresiju epidemije.

1 SZO – Svetska zdravstvena organizacija.


Aktivnosti:


Pojačati glavne poruke o sprečavanju širenja virusa sa čoveka na čoveka.

Obaveštavati javnost o neophodnosti sprovođenja protivepidemijskih mera.

Deliti brošure o ličnim i opštim merama zaštite.

Obezbediti uputstva za samozaštitu i lečenje lakih slučajeva da bi se smanjio pritisak na zdravstvene službe.


Kontinuirano informisanje o domaćoj i međunarodnoj epidemiološkoj situaciji i poznatim karakteristikama bolesti.

Ažurirati Plan komunikacija.

Pojačati mere prevencije u zajednici, zdravstvenim ustanovama i ustanovama za kolektivni smeštaj.

U petoj fazi, opšti cilj je maksimalno povećanje naporaza suzbijanje i usporavanje širenja virusa kao i za moguće sprečavanje nastanka pandemije kako bi se dobilo vremeza primenu mera protiv pandemije.

Komunikacije:

Pripremiti javnost i druge partnere na moguće brzo širenje epidemije, na dodatne mere za suzbijanje infekcije i na urušavanje normalnog načina života.


Osigurati brzo slanje odgovarajućih informacija zdravstvenim vlastima, odgovarajućim državnim sektorima i drugim partnerima.

Aktivnosti:

Redefinisanje važnih poruka.

Informisanje javnosti o intervencijama koje se moraju primeniti tokom pandemije (ograničenje kretanja, zabrana javnih okupljanja, prestanak rada škola i predškolskih ustanova i sl.) i o korišćenju zdravstvenih usluga po prioritetima.

U šestoj fazi, opšti cilj je smanjivanje pogubnog uticaja pandemije na zdravlje celokupnog stanovništva, kao ina socijalne i ekonomske funkcije društvene zajednice.

Komunikacije:

Osigurati dostupnost redovno ažuriranih podataka o posledicama pandemije kako bi se davale tačne i konzistentne informacije u vezi sa pandemijom prema planu za ovu fazu.

Održavati otvorene i pristupačne kontakte za savete i podršku javnosti u vezi sa specifičnim pitanjima (ograničavanje putovanja, javna okupljanja itd.).

Obezbediti podršku javnosti za sprovođenje protivepidemijskih mera.

Osigurati brzu razmenu informacija koje se odnose na napredovanje pandemije između zdravstvenih vlasti, drugih nadležnih državnih organa i partnera.



Održavati stalne kontakte sa sredstvima javnog informisanja i javnošću i informisati ih o kretanju pandemije u drugim zemljama.

Informisati javnost o intervencijama koje će se možda primeniti u toku pandemije, objasniti prioritete u korišćenju zdravstvenih usluga, ograničenja putovanja, nedostatak osnovnog komfora i sl.


Pripremiti javnost za prihvatanje informacija o toku pandemije u zemlji i svetu.

Sprovoditi sve aktivnosti predviđene u svakoj fazi Plana.

Prepoznavati javnu paniku, tugu i distres koji su povezani sa pandemijom.

Komunikacione aktivnosti treba da pruže odgovarajuće odgovore i informaciju o budućim planovima vezanim za pandemiju.

Smirivanje (kraj pandemije ili pad obolevanja između novih talasa)

Evaluirati komunikacione odgovore tokom prethodnih faza i izvući pouke. Upozoriti javnost o mogućnosti da se epidemijski talasi ponovo pojave i da se ponovo pokrenu sve neophodne mere.


Podrška sistema UN

Uloge organizacija Ujedinjenih nacija navedene su u Objedinjenom akcionom planu podrške sistema UN i partnera u slučaju ptičje i humane influence2 koji je objavio Sistem UN-a za koordinaciju u slučaju gripa (UNSIC) novembra 2006. godine.

Cilj 1 Zdravlje životinjai biobezbednost

FAO3

Cilj 2 Održiv život FAO sa UNICEF-om koji prati uticaj na decu i žene

Cilj 3 Zdravlje ljudi SZO sa UNICEF-om koji se bavi potrebama dece i žena

Cilj 4 Koordinacija nacionalnih, regionalnih i međunarodnih partnera

UNDP4

Cilj 5 Javne informacijei komunikacija koje trebada podrže promenu ponašanja

Za poruke su odgovorne organizacije FAO i SZO,a za društvenu mobilizaciju UNICEF.SZO ima stručno znanje za komunikaciju u slučaju epidemije, dok UNICEF ima iskustvo u obuci medija.

U okviru svih relevantnih ciljeva, UNHCR5 je odgovoran za izbegličku populaciju, a IOM6 za populaciju migranata.

2 Naslov u originalu glasi Avian and Human Influenza Consolidated Action Plan for Contributions of the UN System and Partners.3 FAO – Organizacija UN za hranu i poljoprivredu.4 UNDP – Program Ujedinjenih nacija za razvoj.5 UNHCR – United Nations High Commisioner for Refugees / Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice.6 IOM – International Organisation for Migration / Međunarodna organizacija za migracije.


Glavni deo Plana komunikacije podeljen je u četiri komponente, a dodatne relevantne i detaljnije informacije date su u Aneksu.

1 Zvanična komunikacija

Zvaničnu komunikaciju čine kanali informisanja koje kontroliše Vlada i materijali u kojima Vlada kontroliše sadržaj i vreme distribucije, kao što su flajeri, posteri, veb sajtovi i nekomercijalne reklame. Ona obuhvata i ključnu ulogu portparola.

2 Komunikacija putem mas-medija

Ovaj deo obuhvata sve mas-medije te privatne i javne servise u kojima Vlada ne može da odlučuje o sadržaju niti o vremenu objavljivanja (TV, novine, časopisi i radio na nacionalnom, lokalnom, pa čak i na međunarodnom nivou).

3 Komunikacija u lokalnoj zajednici

Treća komponenta se odnosi na komunikaciju sa lokalnim zajednicama, porodicama i pojedincima kroz različite interpersonalne kanale komunikacije, a prvenstveno na komunikaciju koju sprovode vladine i nevladine organizacije u oblasti zdravstva i poljoprivrede. Važne kanale predstavljaju škole, nastavnici, lideri u zajednici, ženske i

rezime


omladinske organizacije. Sve njih treba uzeti u obzir kao partnere, jer bi na taj način bile obuhvaćene različite grupe ljudi i primenljivost bi bila šira.

4 Budžet

Budžet će, razumljivo, zavisiti od situacije. Uobičajene budžetske linije koje treba razmotriti navedene su u ovom odeljku.

Aneks

U Aneksu su predstavljene dodatne informacije, npr. lista kontakt osoba, rezultati istraživanja kao analitička osnova plana, detaljni pregled ponašanja i ciljeva ponašanja, određivanje ključnih poruka za različitu publiku, segmentacija kanala, rezultati prethodnog testiranja materijala, praćenja i evaluacije.


plan komunikacije

Smernice za razvoj plana komunikacijeu slučaju avijarne i pandemijske influenceza Vladu Republike Srbije



Portparol i predstavnik za odnose sa medijimai njihova obuka

Najvažniji element u komunikacionoj strategiji jeste uspostavljanje funkcije portparola za AI/PI7 u nadležnim službama Vlade, prvenstveno u Ministarstvu zdravlja i ministarstvu nadležnom za poslove veterine (Ministarstvo poljoprivrede). Portparol ima ključnu ulogu u tome da se obezbede doslednost poruka i proaktivna distribucija informacija tokom krize. Portparol bi trebalo da ima autoritet i trebalo bi da mu publika veruje. Da bi se održalo poverenje javnosti i sprečila panika, neophodno je da ta osoba ima sposobnost uspostavljanja odnosa sa medijima i publikom.

Obuka osobe postavljene na mesto portparola i predstavnika za odnose sa medijima u kriznoj komunikaciji predstavlja najvažniji deo priprema. Ove veštine će biti primenljive i u drugim situacijama, na primer u slučaju prirodnih nepogoda. Materijali se mogu dobiti od SZO i CDC8 (Aneks) i mogu se odrediti iskusni treneri.

Ako situacija bude postajala sve ozbiljnija, u fazama 4, 5 i 6, možda će biti neophodno da se portparol premesti iz jednog kabineta (npr. ministarstva zdravlja) u drugi (npr. kabinet premijera). Ovakav razvoj situacije treba planirati i treba se pobrinuti da obučeno osoblje zaista pređe u drugi kabinet zajedno sa portparolom u slučaju da dođe do njegovog premeštaja.

zvaničnakomunikacija

7 AI/PI je skraćenica za avijarna influenca/pandemija influence.8 CDC – Centri za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti.


Davanje dozvola i koordinacija materijala

U skladu sa svojom prirodom, komunikacija zahteva međusektorski pristup i stoga je njena koordinacija poseban izazov kojim se mora pozabaviti plan komunikacije.

Nekoliko službi u okviru vlade već ima informativni materijal, a u kriznim situacijama će verovatno proizvoditi još informativnog materijala, pa je važno da se u Planu komunikacije uspostavi procedura davanja dozvola kako bi se izbegla preklapanja, a posebno da bi se obezbedila doslednost u porukama. Funkcija koordinacije može se povezati sa funkcijom portparola. Ona može biti i na nekom drugom mestu, na primer u jedinici za promociju zdravlja u okviru Ministarstva zdravlja, ali se u tom slučaju mora jasno odrediti odnos između funkcije koordinacije i funkcije portparola.

Funkciju davanja dozvola i koordinacije trebalo bi, koliko god je to moguće, proširiti i na materijale partnera iz nevladinih organizacija, uključujući i privatni sektor.

Može se razmotriti i upotreba zajedničkog logotipa (eventualno i slogana) kao načina da se obezbedi koherentnost u kampanji i kao instrumenta da se pomogne u koordinaciji, pošto će biti potrebna dozvola za korišćenje zajedničkog logotipa.

Treba razmotriti obezbeđivanje pripreme, razmene i kontinuiranog ažuriranja Pitanja i odgovora kako bi se obezbedilo da verbalna komunikacija i javni intervjui svih vladinih agencija i partnera budu dosledni. Uspostavljanje intranet veb sajta (sa ograničenim pristupom) može biti koristan metod kojim će se obezbedi razmena najnovijih informacija među onima koji su uključeni u komunikaciju.

U slučaju pandemije može se privremeno uspostaviti Centar za planiranje tokom krize kako bi se iz njega koordinisali reagovanje na krizu i akcije u celoj zemlji. U Planu treba unapred definisati šta je povod za uspostavljanje takvog tela.

Primer. Kada SZO objavi fazu 5 (prepandemijska faza) ili 6 (pandemijska faza), uspostaviće se Centar za planiranje tokom krize u kabinetu premijera, koji će koordinisati akcije i komunikaciju vlade.


Spisak kontakt osoba treba redovno ažurirati (tabela u Aneksu).

Dijagram: Primer prikaza Centra za planiranje tokom krize


Materijali i primaoci informacije („publika”)

Zvanična komunikacija može se sprovoditi kroz mnoge forme: flajere, postere, materijale koji se ubacuju u poštanske sandučiće, štampane reklame, preko posebnog veb sajta, TV i radio spotova ili nekomercijalnih reklama itd. Uzimajući u obzir hitnost, može se razmisliti i o uspostavljanju „info centra” (u tom slučaju bi obuka operatera trebalo da bude deo komunikacionog plana).

Aktivnosti komunikacije za svaku publiku (primaoci informacija) posebno treba navesti u matrici u Aneksu i to na osnovu analitičkih podataka iz istraživanja ZSP i drugih podataka predstavljenih u Aneksu.

Istraživanje ZSP pokazuje da se Romi često ne informišu kroz uobičajene kanale komunikacije, bilo zbog toga što ne posećuju mesta gde se informacije distribuiraju (npr. domove zdravlja) bilo zato što ne koriste medije koliko i opšta populacija (npr. TV) bilo usled jezičke barijere. Potrebno je osmisliti poseban kanal i posebnu poruku i to uračunati u plan komunikacije za marginalizovane grupe.

Treba planirati i uvrstiti u budžet prethodno testiranje materijala, praćenje i evaluaciju.

Kada izbije pandemija, normalna socijalna infrastruktura može se oštetiti zbog različitih nestašica i restrikcija, uključujući i elektrosnabdevanje i bankarski sistem. U Planu treba predvideti da se materijal koji će se koristiti u slučaju eventualne pandemije izradi unapred. Pošto će osnovne poruke u slučaju pandemije biti prilično uopštene, usvajanje postojećih nekomercijalnih reklama može imati veliki značaj.

Treba razmisliti i o posebnim materijalima za decu koji bi se prilagodili tako da ih deca lakše razumeju. UNICEF može da pomogne u prikupljanju zanimljivih materijala za decu koji su osmišljeni u drugim zemljama. Animacija često ima duži „rok trajanja” jer se jednostavnim nasnimavanjem nove zvučne poruke materijal može ažurirati.


komunikacijaputem mas-medijaIstraživanje ZSP pokazuje da je većina ljudi u Srbiji dobila informacije o ptičjem gripu putem mas-medija, uglavnom putem televizije. Mediji su neophodan partner uglavnom iz dva razloga: a) da bi objavljivali najnovije vesti o pandemiji (pravovremeno objavljivanje informacija sprečava glasine i paniku) i b) da bi pružili javnosti informacije o preduzetim merama bezbednosti i o tome kako se zaštititi od infekcije.

Dobro partnerstvo sa medijima i novinarima je neophodno da bi se poruka prenela tačno i pravovremeno i tako sprečila panika. Ono podrazumeva sledeće:

Obuka portparola i predstavnikaza odnose sa medijima

Predstavnik za odnose sa medijima jeste osoba koja će upravljati odnosima s medijima, na primer, zakazujući brifinge za novinare. Ta osoba pruža podršku portparolu tako što, na primer, planira tok konferencije za štampu, postavlja osnovna pravila ponašanja, bira pitanja, vodi računa o vremenu i obezbeđuje bezbedno okruženje.

Odnosi sa mas-medijima će biti pod velikim pritiskom tokom krize usled AI/PI. Smernice za odgovarajuću saradnju sa medijima tokom krize mogu se dobiti od SZO i CDC (Aneks). Poznavanje potreba (potraga za pričama interesantnih ljudi, jer je televiziji potrebna prilika da dobije sliku) i ograničenja medija (njihova komercijalna priroda, jer su uvek pod pritiskom rokova za sledeće objavljivanje) olakšaće efikasnu i tačnu distribuciju informacija, uključujući i česte brifinge za novinare. Zbog toga je neophodno da portparol i predstavnik za odnose sa medijima prethodno pohađaju obuku.


Edukativni simpozijum o kriznoj komunikaciji i odnosima s medijima tokom zdravstvene krize sa fokusom na pandemijsku influencu (27–29. novembar 2007. god., uz podršku UNICEF-a) u velikoj meri bavio se ovim pitanjem i učesnici su stekli relevantne veštine od trenera iz Fondacije Tomson. Intenzivniji trening u vezi sa medijima treba održati kada budu određeni portparoli.

Prilikom priprema za saradnju s medijima tokom krize zbog AI/PI, važno je uzeti u obzir ne samo domaće nego i strane medije. Međunarodni i strani dopisnici mogu u velikom broju pohrliti u neku zemlju ukoliko ta zemlja bude jedno od prvih žarišta svetske pandemije.

Obuka novinara

Mediji često neće imati dovoljno znanja da bi dobro izveštavali o složenim zdravstvenim problemima. Zato u planu komunikacije, kao deo priprema, treba predvideti usmeravanje ili obuku odabranih novinara iz štampanih i elektronskih medija, vodeći računa o tome da budu pokriveni i nacionalni i regionalni mediji. Iskustvo UNICEF-a sa sličnom obukom novinara u vezi sa drugim zdravstvenim pitanjima može biti korisno za izvođenje ovakvog treninga. „Priručnik za novinare: pandemijska influenca”, koji je izdala SZO, predstavlja koristan materijal za ove aktivnosti (u Aneksu; priručnik je preveden na srpski jezik).

Veoma je važno da se obuka za novinare organizuje uz učešće donosilaca odluka na višim nivoima u medijima (glavni urednik, direktori) kako bi se obezbedio odgovarajući pristup.

Koprodukcija sa glavnim nacionalnim elektronskim medijima može se takođe uzeti u obzir kao efikasan način da se i mediji i njihova publika usmere na pitanja vezana za AI/PI.


Spisak kontakata u medijima

Treba napraviti spisak kontakt osoba i organizacija za potrebe prosleđivanja informacija (TV, radio stanice, štampani i drugi najvažniji mediji; vidi Aneks). Takođe, treba razmisliti i o tome kako se mogu održavati odnosi sa lokalnim medijima pošto epidemija može izbiti u ograničenoj oblasti.

U slučaju nestašica struje, radio može biti osnovni kanal komunikacije jer tranzistori mogu da rade na baterije. Ukoliko postoje dobri odnosi s medijima, može se dobiti hitan pristup radio stanici kao tački odakle će se slati informacije.


komunikacija ulokalnoj zajednici„Komunikacija u lokalnoj zajednici” ovde se koristi kao termin da se opišu interpersonalni kanali komunikacije kojima se stiže do zajednice, porodica i dece (oni treba da reaguju na osnovu informacija da bi se zaštitili).

Lokalna mreža i terenski rad u lokalnoj zajednici

Kada su u pitanju AI/PI, najvažniji interpersonalni kanal komunikacije predstavljaju zdravstveni radnici, a za AI su relevantni i veterinari i poljoprivredni stručnjaci koji rade na terenu. Škole i nastavnici, pa i vaspitači u vrtićima, često mogu da obezbede podjednako brz i „autoritativan” kanal do lokalne zajednice.

Druge opcije obuhvataju istaknute lidere u lokalnoj zajednici. Ženske organizacije, tamo gde su one dobro razvijene, mogu takođe obezbediti prioritetan pristup domaćinstvima, a organizacije mladih (npr. izviđači) mogu nadomestiti formalni školski sistem.

Programi obuke

Ovaj plan se fokusira na komunikacioni aspekt pripremljenosti za AI/PI. Program obuke će se baviti veštinama interpersonalne komunikacije kako bi se pružila pomoć lokalnim zajednicama, porodicama i pojedincima. Tehnička obuka, npr. postavljanje dijagnoze i izveštavanje o virusu H5N1, treba da bude zasebno razmatrana u domenima zdravstva i veterine.


Nema sumnje da je i radnike na terenu i same zajednice potrebno uključiti u razvoj i prethodno testiranje materijala kako bi se ostvarila efikasna komunikacija. Kao važan element u planu obuke treba naglasiti potrebu da terenski radnici nauče da slušaju i razgovaraju, a ne da „propovedaju”.

U Aneksu se navode reference iskustava iz komunikacijeu oblasti HIV-a/side, koje mogu biti od pomoći u vezisa ovim.

Obuka radnika na terenu i razvijanje materijala za njihove aktivnosti činiće glavni deo plana komunikacije, uključujući i budžet. Detalji o obuci, treningu trenera i o izradi materijala mogu se izložiti u prilogu.


Budžet se pravi u skladu sa lokalnom situacijom, a u njemu se specifikuju (očekivani) izvor finansiranja i odgovorna organizacija. U nastavku je lista stavki koje treba imati na umu.

Tehnička podrška

Nacionalni koordinator za komunikaciju

Lokalna tehnička podrška (konsultanti)

Međunarodni konsultant za komunikaciju

Međunarodna tehnička podrška za istraživanja, praćenje i evaluaciju

Istraživanje

(Istraživanje SZP)

Dodatno istraživanje publike, prema potrebama

Participatorno razvijanje poruka i materijala

budžet 9

9 Kao osnovu za kalkulaciju budžeta koristiti publikaciju: UNDP, ESPI Institut, Ptičiji grip u Srbiji: procena potencijalnih društveno--ekonomskih uticaja pandemije ptičijeg gripa u Srbiji, Beograd, 2007.


Prethodno testiranje materijala

Praćenje i evaluacija

Trening

Portparoli i predstavnik za odnose sa medijima

Novinari

Zdravstveni radnici i veterinari

Zaposleni u oblasti poljoprivrede i stočarstva (prvenstveno živinarstva)

Nastavnici u školama

Lideri u lokalnim zajednicama/omladinskim organizacijama/ženskim organizacijama

Osobe za komunikaciju sa Romima

(Operateri na „vrućim” telefonskim linijama – u „info centrima”)

Komunikacioni materijali

Osmišljavanje i dizajn štampanog materijala

Štampanje i distribucija

Razvoj audio i video materijala

Eventualni troškovi emitovanja


Razvoj i dizajn veb sajta

Osmišljavanje i dizajn profesionalnih audio-vizuelnih prezentacija

(Razvoj i uspostavljanje „info centra” – „vruće” telefonske linije)

(Druge moguće forme, poput pozorišta ili tradicionalnih medija)

Troškovi prevoda i prilagođavanja za manjinske grupe

Oprema za komunikaciju u kriznim situacijama (npr. generatori za slučaj nestanka struje)

Sastanci

Podrška radnim grupama u okviru ministarstava

Konferencije za štampu

Učešće na regionalnim/međunarodnim sastancima


aneks

Smernice za razvoj plana komunikacijeu slučaju avijarne i pandemijske influenceza Vladu Republike Srbije



U slučaju krize najveći značaj dobija jasna linija komunikacije. Lista kontakt osoba treba da se ažurira i testira kroz periodične vežbe. Pošto se predviđa da će u pandemijskim situacijama do 30% osoba biti odsutno sa svojih funkcija, treba odrediti i zamenika za odsutnu osobu, koji će preuzeti njenu funkciju.

Spisak koji sledi prikazuje kontakte na nacionalnom nivou (epidemija se, kada se radi o avijarnoj influenci, često pojavljuje van glavnog grada, na primer u prigradskim naseljima). Treba razmisliti o mehanizmu koordinacije i komunikacije sa lokalnim vlastima i lokalnim institucijama.

listakontakt osoba


Kon

takt

oso

be u

Vla

di

Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Kab

inet

pre

mije

ra

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Port

paro

lTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Pred

stav

nik

za

štam

pu (o

soba

za

odno

se s

a m

ediji

ma)

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Min

ista

rstv

o zd

ravl

jaTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Min

ista

rstv

o po

ljopr

ivre

de,

šum

arst

va i

vodo

priv

rede

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Min

ista

rstv

o za

dr

žavn

u up

ravu

i lo

kaln

u sa

mou

prav

u

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Min

ista

rstv

o pr

osve

te

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Min

ista

rstv

o ek

onom

ijei r

egio

naln

og ra

zvoj

a

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Min

ista

rstv

o fi

nans

ija

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Min

ista

rstv

o za

te

leko

mun

ikac

ije i

info

rmat

ičko

dru

štvo

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Min

ista

rstv

o pr

avde

Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Min

ista

rstv

o od

bran

e Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Min

ista

rstv

o un

utra

šnjih

pos

lova

Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tim

za

stra

tegi

ju i

kom

unik

aciju

Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tim

za

reag

ovan

je

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tim

za

logi

stik

u Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Tim

za

odno

se s

a pa

rtne

rim

a Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tim

za

izvo

đenj

e ak

cija

Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Kon

takt

oso

be u

međ

unar

odni

m/n

acio

naln

im o

rgan

izac

ijam

a

Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

SZO

Svet

ska

zdra

vstv

ena

orga

niza

cija

Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

UN

ICEF

Deč

ji fo

nd

Uje

dinj

enih

nac

ija

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

FAO

Org

aniz

acija

U

jedi

njen

ih n

acija

za h

ranu

i pol

jopr

ivre

du

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

UN

DP

Kan

cela

rija

ko

ordi

nato

raza

Srb

iju

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

UN

HCR

Vis

oki k

omes

arija

t U

jedi

njen

ih n

acija

za iz

begl

ice

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

ICRC

Međ

unar

odni

ko

mite

t Crv

enog

kr

sta

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

IFRC

Međ

unar

odna

fe

dera

cija

Crve

nog

krst

ai C

rven

og p

olum

esec

a

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Crve

ni k

rst S

rbije

Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

USA

IDA

genc

ija S

AD

za m

eđun

arod

ni

razv

oj

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Svet

ska

bank

a Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Evro

pska

uni

jaTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Kon

takt

i u m

ediji

ma

koji

imaj

u na

cion

alnu

pok

rive

nost

(TV,

štam

pani

med

iji, r

adio

, ost

ali)

Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

RTS

Tele

vizi

ja

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

RTS

Rad

ioTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

RTV

Pin

kTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

RTV

B92

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

RTV

Stu

dio

BTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

TV

Fox

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

TV

Ava

laTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Med

ija c

enta

rTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Kan

cela

rija

za

sara

dnju

sa m

ediji

ma,

ka

bine

t pre

mije

ra

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Dan

asTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Blic

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

24 s

ata

Alo

Dne

vnik


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Gla

s ja

vnos

ti

Kur

ir

Mag

yar S

zo

Nar

odne

nov

ine,

Niš

Polit

ika

Pres

s

Veče

rnje

nov

osti

Rad

io B

eogr

ad

Rad

io In

deks


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Rad

io B

eogr

ad 2

02

Rad

io N

iš

Rad

io N

ovi S

ad

Rad

io P

ožar

evac

Rad

io S

Rad

io S

lobo

dna

Evro

pa –

Pro

gram

na

južn

oslo

vens

kim

je

zici

ma

Rad

io S

ombo

r

Rad

io S

ubot

ica

Rad

io-t

elev

izija

K

ragu

jeva

c


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Roa

dsta

r Rad

io

Hit

radi

o –

Poža

reva

c

Nak

si ra

dio

Nos

talg

ija

Rad

io D

espo

tova

c

Nov

insk

a ag

enci

ja

Beta

FoN

et

Tanj

ug


Kon

takt

oso

be u

med

ijim

a ko

ji im

aju

regi

onal

nu p

okri

veno

st

(TV,

štam

pani

med

iji, r

adio

, ost

ali)

Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Rad

io-t

elev

izija

Vo

jvod

ine

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Rad

io-t

elev

izija

5Te

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Rad

io-t

elev

izija

K

ragu

jeva

cTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Rad

io-t

elev

izija

Vr

anje

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Mag

Plu

sTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

RTV

Kra

jina

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

RTV

Bel

le A

mie

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

RTV

Pan

onija

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Org

aniz

acija

Kon

takt

oso

baPo

daci

za

kont

akt

Zam

ena

Poda

ci z

a ko

ntak

t

Tele

vizi

ja P

alm

a Pl

usTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

TV

5 –

Uži

ceTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

TV

Mos

tTe

l. u

kanc

elar

iji:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:

Tel.

u ka

ncel

ariji

:

Kuć

ni te

l.:

Mob

ilni t

el.:

E-m

ail:


Vlada i partneri UN sproveli su istraživanje ZSPP u jesen 2007. godine. Ključni nalazi za svaku ciljnu grupu predstavljeni su u nastavku. Ovim istraživanjem obuhvaćeno je šest ciljnih grupa: opšta populacija, Romi, deca, nastavnici u osnovnoj školi, zdravstveni radnici i novinari.

Opšta populacija

Znanje

svega 27% je odgovorilo da „ne dodirivati ptice/živinu” predstavlja meru zaštite

Stav

24% smatra da inficiranje ljudi ptičjim gripom uopšte nije problem

46% je odgovorilo da je to mali problem

25% uopšte ne razmišlja o pandemiji

Praksa

55% jede često piletinu, 40% ponekad

rezultati istraživanjaZnanje–stavovi––praksa–ponašanje (ZSPP)10

10 U originalu naziv istraživanja glasi KAPB – Knowledge–Attitude–Practices–Behaviour.


Među onima koji imaju živinu (ptice)

30% populacije odgaja živinu, naročito u Vojvodini i centralnoj Srbiji

61% živine je na otvorenom tokom dana, 13% tokom noći

8% drži živinu u kući, naročito u oblasti Beograda

glavna osoba koja se brine o živini je u 78% slučajeva žena

sakupljanje jaja rade žene (78%) i deca (20%)

polovina njih koristi zaštitnu odeću

91% pere ruke posle kontakta sa živinom

10% (uglavnom starija generacija) hranilo je mrtvom živinom druge životinje

Skoro niko nije prijavio smrt živine nadležnim organima,što ukazuje na potrebu za informisanjem o važnosti prijavljivanja,o kontakt telefonu i o merama za nadoknadu štete.

60% nije smatralo da je to neophodno

9% nije znalo koga da o tome izvesti

6% se plašilo da će izgubiti živinu

Izvori informacija

TV 93%

novine 50%

Svi koji su intervjuisani čuli su za dr Kona.


Informacije koje su se tražile:

načini prenošenja

simptomi

načini zaštite

kako se leči

da li postoji lek i kako napreduje istraživanje u svrhu traženja leka

prenošenje na druge životinje

odakle dolazi ptičji grip


Školska deca

Stav

78% smatra da je ptičji grip pretnja, 10% da uopšte nije pretnja

Opažanje opasnosti je jače nego kod odraslih, što ukazuje na visoku potrebu za dodatnim informacijama.

Izvori informacija

TV 94%

roditelji 44%

škola 27%

Praksa

Uobičajene prilike kada se dolazi u kontakt sa pticama:

u dvorištu

u igri

hranjenje živine ili sakupljanje jaja

čišćenje kaveza

Deca su uključena u odgoj živine. Veoma je važno pobrinuti se da ona znaju kako da se zaštite.


Romi

Znanje

svega 25% je odgovorilo da dodirivanje inficirane živine/ptica jeste izvor zaraze

Stav

svega 4% je odgovorilo da to uopšte nije problem

Opažanje opasnosti je snažnije i postoji velika potreba za dodatnim informacijama.

Praksa

oko polovine ispitanika kaže da bi prijavilo mrtvu pticu nadležnim organima

17% bi pipnulo mrvu pticu rukom da proveri da li je mrtva

svega 5% pere ruke nakon što se pobrine za ptice, 3% nakon što dodirne pticu

Romi u naseljima izloženi su većem riziku zbog velikog broja ljudi po kućama, nehigijenskih uslova života, slabog pristupa zdravstvenim službama i siromaštva. Treba razmotriti posebne mere kao što su obezbeđivanje čiste vode i sapuna te besplatan medicinski tretman.

Izvori informacija

TV 77%

štampa za 40% muškaraca i za samo 13% žena


Jezik na kome bi radije komunicirali

84% romski i 16% srpski

Romski se preferira u Nišu, dok 30% Roma u Beogradu preferira srpski.

Treba obratiti pažnji i na stopu pismenosti – pisani materijal na romskom jeziku ne bi bio efikasan ako su žene, glavne osobe koje se brinu o živini, nepismene.

Treba razmisliti o usmenim objašnjenjima koja bi pružala osoba zadužena za komunikaciju sa Romima.


Nastavnici u osnovnim školama

Znanje

14% ne zna ništa o načinu prenošenja sa ptica na ljude

Izvor informacija

TV 98%

novine 76%

retko u školi

Radije bi da dobijaju informacije od škola, lekara, na predavanjima u zdravstvenim institucijama i preko brošura.


Zdravstveni radnici

Ova grupa pokazuje visok nivo znanja. Ipak, zdravstvenim radnicima je potrebna obuka u oblasti interpersonalne komunikacije; oni treba da imaju ključne poruke i propratni materijal kako bi mogli da ispune svoju ulogu osoba koje prenose poruke usmerene na promenu ponašanja u lokalnim zajednicama.

Treba ih podsećati da budu svesni da postoje visoka očekivanja u opštoj populaciji kada je reč o saznanjima koja građani žele da dobiju od zdravstvenih radnika.

Stav

10% uopšte ne razmišlja o pandemiji

38% u Vojvodini i 50% u centralnoj Srbiji pokazalo je skromno interesovanje da pomognu u razvijanju preventivnih mera (razlika u proporciji veterinara i zdravstvenih radnika nije jasna iz izveštaja)

34% smatra da je vakcinacija protiv sezonskog gripa važna za sve, ali se svega 16% redovno vakciniše

Izvori informacija

TV 83%

štampa 55%

brošure 30%

sastanak koji je organizovao Institut za javno zdravlje 28%


Novinari

Intervjui sa novinarima pokazali su da postoji percepcija da vesti treba da budu senzacionalne kako bi prodavale novine i pridobile više gledalaca. Čini se da novinari nisu svesni da zapravo postoji velika potražnja za informacijama o ptičjem gripu i pandemijskoj influenci. Drugim rečima, i naučne i društvene teme mogu povećati tiraž i gledanost.

Preporučuje se da se organizuje trening:

za direktore medija i glavne urednike o tome kako šire pokrivanja tema kao što su nauka i društvo može biti dobra investicija u njihovu kompaniju,

za novinare o tome kako da pišu o zdravstvenim, naučnim i društvenim pitanjima na jasan i zanimljiv način.


SZO i UNICEF preporučuju u svetu sledeće opšte ključne poruke.

Smanjiti prenošenje virusa sa ptica(zaštita populacije u visokom riziku od ptičjeg gripa):

Odvojte živinu i životinje od divljih ptica.

Upotrebljavajte zaštitnu opremu kada ste u kontaktu sa živinom, divljim pticama ili njihovim izmetom. Isto važi i za decu!

Dobro skuvajte hranu na visokoj temperaturi.

Očistite kuhinju i posuđe pre i posle kuvanja.

Prijavite mrtvu pticu nadležnim organima.

Smanjiti prenošenje virusa – budite MUDRI [be fluWISE11](zaštita od humane influence):

Perite ruke često, a uvek pre jela i pripremanja hrane i posle toaleta; čistite i dezinfikujte površine.

Informišite se i informišite druge o influenci i održavajte dobre zdravstvene/higijenske navike.

ključne poruke

11 U originalu ovaj slogan glasi be fluWISE, a zatim četiri rečenice koje slede počinju slovima iz reči WISE i daju akronim.


Držite se podalje: na razdaljini (>1 m) od drugih ljudi; budite kod kuće koliko je god to moguće; izbegavajte javne skupove; izbegavajte putovanja.

Pravila pristojnosti: Pokrijte usta kada kašljete i kijate (maramicom ili laktom, ali ne rukom); ne pljujte na javnim mestima.

U slučaju bolesti (u ranom stadijumu pandemije gripa):

Potražite odmah zdravstveni savet za temperaturu i ozbiljne respiratorne simptome.

Ostanite kod kuće, a ako izlazite ili ste u kontaktu sa drugima, nosite masku (ili najbolje alternativno sredstvo koje vam je dostupno).

Držite ljude koji su u povećanom riziku od komplikacija gripa dalje od bolesnih osoba. U osobe izložene povećanom riziku spadaju trudnice i ljudi sa hroničnim zdravstvenim stanjima (npr. astma, dijabetes, srčane tegobe, HIV/sida).

Smanjiti smrtnost u toku pandemije – BRIGA12 [FluCARE](kada su zdravstvene službe pod pritiskom13):

Briga o pacijentima kod kuće:14 tečnost, rehidratacija, udobnost, snižavanje temperature, ishrana, dobro provetrena soba.

Procenite i unapredite svoje znanje o tome kako da se brinete o sebi i drugima, obaveštavajte se o dostupnosti usluga i lekova koji se mogu menjati kako se pandemija razvija (slušajte radio/TV/druge zvanične zdravstvene savete).

Odmarajte se čim se pojave simptomi, potražite zdravstveni savet i ostanite kod kuće (nosite masku ako morate da izađete ili ako ste u kontaktu sa drugima); ako živite sami, obavestite pravovremeno porodicu i prijatelje kako bi neko mogao da vas obilazi i dovede pomoć po potrebi.

12 U originalu ovaj slogan glasi fluCARE, a zatim četiri rečenice koje slede počinju slovima iz reči CARE i daju akronim.13 U toku pandemije potrebni su posebni napori da bi se zaštitili ljudi koji imaju blizak kontakt sa infekcijom u okviru posla koji

obavljaju i da bi se obezbedilo da oni ostanu kod kuće pri prvim znacima simptoma. Čim se osoba oporavi od infekcije, ona će biti imuna i može dobrovoljno da se javi da obavlja određene zadatke (uključujući i brigu o drugima) koji će ih izložiti virusu bez rizika po njih same.

14 SZO razvija smernice za brigu kod kuće.


Procenjujte znake opasnosti i ponašajte se u skladu sa najnovijim informacijama.

Smanjiti prenošenje virusa u domaćinstvu zaražene osobe

Odredite jednu osobu koja će brinuti o obolelom (najbolje je da to bude neko ko se već oporavio od pandemijske influence jer je takva osoba imuna); ostali treba se drže podalje od obolelog i onog ko brine o njemu (posebno treba voditi računa da deca budu udaljena od obolelog).

Pobrinite se da svi još intenzivnije održavaju higijenu, naročito da peru ruke sapunom.

Ostanite kod kuće.

Pobrinite se da soba obolele osobe bude dobro provetrena (ventilacija usmerena van kuće).

Slušajte TV i/ili radio da biste čuli zvanične zdravstvene savete o sopstvenoj zaštiti i brizi o pacijentima.


osnovni savetiza sprečavanje širenja avijarne influence kod živine15

Saveti za smanjenje rizika od širenja bolestimeđu životinjama

Instrukcije za odgajivače živine

Odgovarajući higijenski uslovi na farmi doprinose zaštiti živine od avijarne influence.

Unošenje novog jata živine na farmu povećava mogućnost pojave avijarne influence i drugih bolesti živine.

Virus avijarne influence se može uneti na farmu inficiranim izmetom preko obuće, obuće, stočne hrane, vozilima i preko drugih životinjskih vrsta (psi, mačke, glodari i sl.).

Ptičji grip se može prenositi između različitih životinjskih vrsta (npr. sa živine na svinje, mačke i pse). Patke mogu oboleti a da ne ispolje simptome bolesti.

Mesta na kojima se trguje živim pticama mogu biti značajna za prenošenje oboljenja na zdrave ptice.

Živina koja je obolela ili uginula od avijarne influence predstavlja opasnost za ljude.

Postupci koji se preduzimaju u slučaju sumnje na avijarnu influencu na farmi imaju ključni značaj za kontrolu bolesti, zaštitu zdravlja ljudi i nastavak proizvodnje na vašoj farmi i na okolnim farmama.

15 Izvor: FAO


U slučaju pojave avijarne influence u okolini, treba pooštriti sprovođenje propisane preventivne mere.

Budite na oprezu, uočite simptome avijarne influenceako se pojave kod vaše živine!

Ukoliko živina pokazuje neke od sledećih simptoma, može se opravdano posumnjati na avijarnu influencu:

gubitak koordinacije (teturanje pri hodu, nemogućnost stajanja),

nakostrešeno perje,

otežano disanje,

gubitak apetita,

depresija i pokunjenost,

modra boja leša, modra kresta,

otok glave, očnih kapaka, kreste i zglobova,

tačkasta krvarenja na koži (prvenstveno po nogama i vratu),

vodenast proliv,

krvarenje iz nosnih otvora,

nagli pad nosivosti,

jaja sa mekom ljuskom.


Zaštitite svoju živinu

Kada uvodite novu živinu na farmu, najpre je držite u izolaciji najmanje dve nedelje.

Kokoške, petlove i piliće držite odvojeno od pataka, gusaka i divljih ptica.

Držite živinu odvojeno od drugih životinja.

Posude sa vodom i hranom unesite u zatvorene prostorije, jer privlače divlje ptice.

Živinu koja vam izgleda bolesno odvojte od zdrave živine i drugih životinja.

Redovno sprovodite uobičajeno čišćenje mesta na kojima živina boravi.

Onemogućite živini da pristupi vodi koja može sadržati izmet divljih ptica.

Ukoliko neprodatu živinu vraćate na farmu, držite je odvojeno od ostale živine (naročito od mlađih kategorija) i drugih životinja.

Vakcinišite živinu protiv drugih bolesti prema savetu veterinara (atipična kuga živine i dr.).

Izolujte svoju farmu

Ne pozajmljujte opremu i vozila sa drugih farmi.

Svedite posete farmi na minimum.

Pokušajte da organizujete sve vidove transporta tako da se obavljaju izvan farme.

Ukoliko vozilo mora da uđe na farmu, organizujte pranje točkova na ulazu u farmu i dezinfekciju.

Zahtevajte da se, pri ulasku na farmu, striktno sprovodi pranje đonova obuće ili da se oni koji ulaze prezuju.


Operite i dezinfikujte kaveze pre nego što ih unesete na farmu.

Kaveze i opremu perite najmanje jednom nedeljno.

Sprovodite redovnu dezinfekciju.

Šta da uradite sa bolesnim ili uginulim pticama

Ukoliko primetite bolesnu ili uginulu pticu, odmah je prijavite nadležnom veterinaru.

Ne bacajte leševe uginulih ptica u reke, jezera i druge vode.

Leševe živine upakujte u plastične vreće ili ih sklonite na mesto udaljeno od ostatka jata i van domašaja dece.

Dalje postupanje sa leševima prepustite nadležnom veterinarskom organu.

Uginula živina se ne sme jesti niti prodavati.

Ukoliko dolazite u kontakt sa uginulim jedinkama

Leševe živine uklonite pažljivo, spalite ih ili ih zakopajte (dovoljno duboko da ih psi, mačke i drugi mesojedi ne mogu iskopati).

Spalite perje i drugi otpad koji potiče od uginule živine.

Korišćenje đubriva

Đubrivo sa zaraženih farmi može se koristiti posle nekoliko nedelja.


Za vreme trajanja zaraze

Ne posećivati druge farme.

Ne uvoditi nove životinje na farmu.

Instrukcije za preduzeća i osobekoje se bave prometom živine


Ukoliko pre ili tokom transporta primetite bolesnu ili uginulu pticu, odmah to prijavite nadležnom veterinaru ili drugom organu (policiji i sl.).

Ne bacajte leševe uginulih ptica u reke, jezera i druge vode.

Leševe živine upakujte u plastične vreće ili, ako nemate vreće, leševe sklonite na mesto udaljeno od ostatka jata i van domašaja dece.

Uklanjanje leševa živine prepustite nadležnoj veterinarskoj službi.


Ukoliko sami morate da zbrinete leševe




Smeju se prodavati samo zdrave ptice

Nemojte trgovati pticama nepoznatog porekla (trgujte samo pticama koje imaju važeće uverenje o zdravstvenom stanju i transportni sertifikat).

Nemojte prodavati živinu koja deluje bolesno.

Ukoliko posumnjate da je živina obolela od avijarne influence, prijavite to nadležnom veterinarskom inspektoru.

Pridržavajte se pravila „sve unutra, sve napolje”.

Izbegavati transport kroz zaražena područja

Poštujte zabranu kretanja ukoliko je propisana za živinu.

Sarađujte sa nadležnim veterinarskim organom.

Pri ulasku na farmu

Promenite obuću ili, ukoliko to nije moguće, dobro operite đonove i dezinfikujte obuću.

Ne ulazite vozilom u krug farme, parkirajte vozilo na ulazu.

Točkove na prevoznim sredstvima perite svakodnevno.

Svaki dan perite kaveze u kojima se transportuje živina i dezinfikujte vozila i opremu.


Instrukcije za osobe koje brinu o zdravlju životinja

Svaki postupak sa obolelim pticama nosi rizik od prenošenja virusa preko odeće i obuće!I vi sami možete biti izvor infekcije.

Ne prenosite bolest sa farme na farmu!

Svoje prevozno sredstvo ostavite ispred ulaza u farmu.

Nosite zaštitnu odeću pri izdvajanju bolesne živine.

Nosite zaštitnu odeću pri vakcinaciji živine.

Leševe ptica spalite ili duboko zakopajte.

Posle svake posete farmi odbacite kecelju, a opremu i čizme operite i dezinfikujte.


Smanjenje rizika od širenja bolestisa životinja na ljude

Instrukcije koje se odnose na celokupno stanovništvo

Virus, uzročnik avijarne influence, može se preneti pri kontaktu sa živinom, njihovim izmetom, perjem, crevima i krvlju.

Veoma je važno svesti na minimum kontakt sa živinom i divljim pticama.

Najveći rizik od infekcije postoji pri klanju obolele živine.

Deca su najprijemčivija i treba ih čuvati dalje od mesta na kojima se gaji živina; decu treba sprečiti da diraju perje i jaja.

Prijavite bolesne i uginule ptice

Ukoliko primetite bolesnu ili uginulu pticu, odmah to prijavite nadležnom organu (to je zakonska obaveza i građanska dužnost).

Izbegavajte kontakt sa bolesnim i uginulim pticama

Bolesna i uginula živina ne sme se jesti.

Ukoliko ne nosite rukavice, ne dirajte bolesne i uginule ptice.

Ne dozvolite deci da diraju bolesne ili uginule ptice ili da diraju perje od tih ptica.

Nemojte prodavati ptice koje potiču iz jata sa zaraženih područja.

Bolesne ili uginule ptice ne smeju se iznositi van zaraženog područja.


Vodu za piće obavezno prokuvajte ako se njome snabdevate iz otvorenih bunara.

Nemojte se kupati u vodi (reke, jezera) u kojoj borave divlje ptice.

Obezbedite odgovarajuće higijenske uslove

Prekrijte usta i nos kada kijate i kašljete.

Naučite simptome avijarne influence kod ljudi: veoma otežano disanje, groznica, kašalj, bol prilikom gutanja, bolovi u mišićima, infekcije očiju i sl.

Ukoliko sumnjate da je osoba inficirana, smanjite fizički kontakt na minimum.

Nemojte spavati u istoj prostoriji sa obolelom osobom.

Ukoliko sumnjate da je osoba obolela, pozovite lekara ili osobu odvedite u najbližu ustanovu u kojoj može dobiti odgovarajuću pomoć.

Ukoliko imate neki od simptoma, ostanite u kući i potražite pomoć lekara.

Posle kontakta sa živinom u zaraženoj regiji dobro operite ruke.

Ukoliko je teritorija na kojoj boravite proglašena zaraženom, pridržavajte se propisanih uputstava, izbegavajte mesta sa puno ljudi i rukovanje.

Instrukcije za odgajivače živine


Veoma je važno svesti na minimum kontakt sa živinom i divljim pticama.

Najveći rizik od infekcije postoji pri klanju obolele živine.


Izbegavajte kontinuirani bliski kontakt sa živinom

Nemojte držati živinu u kući.

Posebno vodite računa o deci i trudnicama

Deca ne bi trebalo da se igraju sa živinom ili da budu u neposrednoj blizini mesta na kojima se gaji živina.

Sprečite decu da diraju i skupljaju perje.

Deca i trudnice ne bi trebalo da skupljaju jaja.

Prijavite bolesne i uginule ptice

Prijavite nadležnom organu svako iznenadno uginuće živine.

Prijavite nadležnom organu ukoliko primetite bolesne jedinke u jatu.

Prijavite nadležnom organu uginuće drugih životinja na farmi.

Leševe živine upakujte u plastične vreće i obavestite veterinara o uginuću.

Budite oprezni pri manipulisanju bolesnom i uginulom živinom

Ukoliko ne nosite rukavice, ne dirajte bolesne i uginule ptice.

Operite ruke kada upakujete leš u plastičnu vreću.

Očistite mesto na kome je živina boravila.



Ukoliko primetite bolesnu ili uginulu pticu, odmah to prijavite veterinaru.

Ne bacati leševe uginulih ptica u reke, jezera i druge vode.

Leševe živine upakujte u plastične vreće i sklonite ih na mesto udaljeno od ostatka jata i van domašaja dece.

Uklanjanje leševa živine prepustite nadležnoj veterinarskoj službi.


Ukoliko sami morate da zbrinete leševe




Posle kontakta sa živinom operite ruke toplom vodom i sapunom.

Svakodnevno čistite opremu na farmi.

Pokušajte da posao organizujete tako da što manje ljudi radi sa živinom.

Kada radite na farmi ili čistite dvorište, prekrijte nos i usta maskom.

Ne ulazite u kuću u obući u kojoj ste bili na farmi.


Izbegavajte klanje živine u svom dvorištu

Prekrijte nos i usta maskom ukoliko prisustvujete klanju živine.

Trudite se da što manje dolazite u kontakt sa perjem, krvlju, iznutricama i otpacima.

Operite ruke posle klanja živine.

Očistite mesto klanja živine.

Instrukcije za osobe koje učestvuju u procesuneškodljivog uklanjanja leševa

Postoji veliki rizik od infekcije prilikom uklanjanja leševa ptica uginulih od avijarne influence.


Kontakt sa živinom i divljim pticama treba svesti na minimum.

Budite pažljivi pri uklanjanju leševa živine

Prekrijte nos i usta maskom.

Koristite rukavice.

Izbegavajte kontakt sa perjem, krvlju i iznutricama.

Dobro operite ruke kada završite zbrinjavanje leševa.

Otpatke posle zbrinjavanja leševa spalite ili duboko zakopajte.

Onemogućite psima i drugim životinjama da dođu u kontakt sa neuklonjenim otpacima.


Instrukcije za osobe koje se bave lovom divljih ptica

Divlje ptice, nosioci virusa avijarne influence, ne moraju pokazivati simptome oboljenja.

Ukoliko se javi oboljenje na određenom području, postoji verovatnoća da su sve divlje ptice u neposrednoj okolini nosioci virusa.

Virus, uzročnik avijarne influence, može se prenositi pri kontaktu sa divljim pticama, njihovim izmetom, perjem i krvlju.

Lovački psi su veoma izloženi dejstvu virusa jer tokom lova nose divlje ptice u ustima.

Budite pažljivi ukoliko koljete divlje ptice

Prekrijte nos i usta maskom.

Izbegavajte kontakt sa perjem, krvlju i iznutricama.

Dobro operite ruke kada završite klanje ptica.

Operite opremu i mesto klanja.

Onemogućite kontakt između divljih ptica i živine

Ulovljene divlje ptice ne treba mešati sa živinom.


Instrukcije za osobe koje se bave gajenjem ptica za takmičenja

Virus, uzročnik avijarne influence, može se preneti pri kontaktu sa živinom i pticama, njihovim izmetom, perjem, crevima i krvlju.

Kontakt živine i ptica koje se koriste u takmičarske svrhe treba svesti na minimum.


Operite ruke posle svakog kontakta sa pticama.

Prekrijte nos i usta maskom kada čistite mesto na kom borave ptice.


Na osnovu istraživanja ZSPP predlažu se sledeći ciljevi komunikacije:

Opšta populacija

Znanje

80% ljudi može da navede četiri načina zaštite od humane influence

80% ljudi zna tri oblika ponašanja u slučaju bolesti

Među onima koji drže živinu

Znanje

80% može da navede ključne oblike ponašanja kojima će štititi sebe od ptičjeg gripa

Praksa

0% drži živinu u kući (trenutno 8%)

povećano prijavljivanje uginule živine nadležnim organima (trenutno X%)

ciljevi komunikacijeza specifične ciljne grupe korisnika/primaoce informacija („publiku”)


Školska deca

Znanje

80% ljudi može da navede sva četiri načina za sopstvenu zaštitu od humane influence

Među onima koji drže živinu kod kuće

Znanje

80% može da navede pet ključnih oblika ponašanja kojima će štititi sebe od ptičjeg gripa

Praksa

100% pere ruke posle kontakta sa pticama

0% se igra sa pticama


Romi

Znanje

80% ljudi može da navede sva četiri načina za sopstvenu zaštitu od humane influence


Praksa

0% dodiruje mrtve ptice rukama (trenutno 17%)

80% pere ruke posle dodirivanja ptice (trenutno 3%)

povećan pristup zdravstvenoj službi


Nastavnici u osnovnim školama

Znanje

90% može da navede sva četiri načina za sopstvenu zaštitu od humane influence


Praksa

100% onih koji su pohađali trening podučava svoje učenike o ključnim oblicima ponašanja i o ponašanju u slučaju bolesti


Zdravstveni radnici

Znanje

100% može da navede sva četiri načina za sopstvenu zaštitu od humane influence


Praksa

100% onih koji su pohađali trening podučava ljude o ključnim oblicima ponašanja i o ponašanju u slučaju bolesti

Novinari

Praksa

100% onih koji su pohađali trening pišu o avijarnoj ili pandemijskoj influenci

povećan broj reportaža/članaka o zdravstvenim temama

više komunikacije između novinara i vlade (Ministarstva zdravlja ili Instituta za javno zdravlje) kada se radi o zdravstvenim temama


Poznavanje praćenja medija i korišćenja drugih dostupnih kanala komunikacije za svaku ciljnu grupu („publiku”) jeste deo osnovnih informacija potrebnih za odlučivanje o komunikacijskim aktivnostima. Sledeće činjenice treba razjasniti pre nego što se izabere najefikasniji kanal komunikacije za svaku grupu.

Opšta populacija Školskadeca

Romi NovinariUrbana Ruralna

TV % % % % %

Novine % % % % %

Radio % % % % %

Fiksni telefon % % % % %

Mobilni telefon

% % % % %

Internet % % % % %

Pismenost % % Potreban je jezik razumljiv deci

% %

Drugi kanali Organizacija koja sprovodi aktivnosti u lokalnoj zajednici?

Školska učionica, omladinska organizacija

Terenski rad zdravstvenih radnika, aktivista NVO ili agencija za pomoć?

Faks, brifinzi za novinare, međunarodni mediji

praćenje medijau zemlji, podeljeno po relevantnim grupama

pred

lože

ne a

ktiv

nost

i za

poje

dina

čne

kori

snik

e/p

rim

aoce

info

rmac

ija („

publ

iku”

)

Ciljn

a gr

upa

Cilj

Nal

azi (

osno

vni)

Met

ode

Logi

stik

a

Poru

ke k

oje

treb

a ra

zviti

K

anal

i ko

mun

ikac

ijeM

ater

ijal z

a di

stri

buci

ju

Vrem

ensk

i ok

vir

Odg

ovor

nost

Budž

et

Oče

kiva

ni re

zult

at i

) Sm

anjit

i pre

noše

nje

viru

sa sa

pti

ca (k

od c

iljne

gru

pe k

oja

je iz

lože

na v

elik

om r

izik

u)

Dvo

rišn

i od

gajiv

ači

živi

ne (m

ali

indi

vidu

alni

pr

oizv

ođač

i ži

vine

)

1.

80%

mož

e da

na

vede

pet

kl

jučn

ih o

blik

a po

naša

nja

2.

0% d

rži ž

ivin

u u

kući

3.

Pove

ćan

broj

pr

ijavl

jivan

ja

mrt

vih

ptic

a na

dlež

nim

a

1.

Ne

post

oji

jasn

o ra

zum

e-va

nje

klju

čnih

ob

lika

pona

šanj

a

2.

8% d

rži ž

ivin

u u

kući

3.

Skor

o da

ne

ma

prija

v-lji

vanj

a (t

reba

jo

š da

potv

rdi

Min

ista

rstv

o po

ljopr

ivre

de)

1.

Pet k

ljučn

ih

oblik

a po

naša

nja

koji

sman

juju

pr

enoš

enje

vi

rusa

sa p

tica

2.

Živi

na se

drž

i na

polju

3.

Prija

vljiv

anje

–

kada

, zaš

to i

gde

Insp

ekto

ri iz

vet

-er

inar

ske

upra

ve

Loka

lni l

ider

i

Žens

ke

orga

niza

cije

Oso

ba z

a ko

mun

ikac

iju sa

Ro

mim

a

Ilust

rati

vni p

oste

ri

Ilust

rati

vni p

oste

ri

za R

ome

24/7

/365

Min

ista

rstv

o po

ljopr

ivre

de,

šum

arst

va i

vodo

priv

rede

/Upr

ava

za

vete

rinu

Dec

a dv

oriš

nih

odga

jivač

a ži

vine

(dec

a m

alih

indi

-vi

dual

nih

proi

zvođ

ača

živi

ne)

1.

80%

mož

e da

na

vede

pet

kl

jučn

ih o

blik

a po

naša

nja

2.

100%

per

e ru

ke

posl

e ko

ntak

ta

sa p

tica

ma

3.

0% se

igra

sa

ptic

ama

1.

Ne

post

oji

jasn

o ra

zum

e-va

nje

klju

čnih

ob

lika

pona

šanj

a

2.

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)

3.

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)

1.

Pet k

ljučn

ih

oblik

a po

naša

nja

koji

sman

juju

pr

enoš

enje

vi

rusa

sa p

tica

2/3.

Pt

ice

nose

vi

rus p

a se

ne

mož

ete

igra

ti sa

nj

ima.

Pe

rite

ruke

.

Rodi

telji

Nas

tavn

ici

u šk

olam

a

Om

ladi

nski

lid

eri

1.

Ilust

rati

vni

post

eri z

a de

cu

2/3.

St

rip

24/7

/365

Min

ista

rstv

o po

ljopr

ivre

de,

šum

arst

va i

vodo

priv

rede

/Upr

ava

za

vete

rinu

Ciljn

a gr

upa

Cilj

Nal

azi (

osno

vni)

Met

ode

Logi

stik

a

Poru

ke k

oje

treb

a ra

zviti

K

anal

i ko

mun

ikac

ijeM

ater

ijal z

a di

stri

buci

ju

Vrem

ensk

i ok

vir

Odg

ovor

nost

Budž

et

Velik

i pr

oizv

ođač

i ži

vine

1.

Pet k

ljučn

ih

pona

šanj

a se

sp

rovo

di u

pr

aksi

2.

Pred

uzim

aju

se b

iobe

zbed

-no

sne

mer

e za

pr

emeš

tanj

e ži

vine

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)1.

Pe

t klju

čnih

ob

lika

pona

šanj

a ko

ji sm

anju

ju

pren

ošen

je

viru

sa sa

pti

ca

2.

List

a ne

opho

dnih

m

era

Insp

ekto

ri iz

ve

teri

nars

ke

upra

ve

1/2.

O

bave

štav

anje

m

enad

žera

1/2.

Po

ster

i koj

e m

ogu

vide

ti

radn

ici

24/7

/365

Min

ista

rstv

o po

ljopr

ivre

de,

šum

arst

va i

vodo

priv

rede

/Upr

ava

zave

teri

nu

Oče

kiva

ni re

zult

at i

i) Sm

anjit

i pre

noše

nje

viru

sa h

uman

e in

flue

nce

Opš

ta

popu

laci

ja1.

80

% m

ože

da

nave

de če

tiri

kl

jučn

a ob

lika

pona

šanj

a za

so

pstv

enu

zašt

itu o

d H

I

2.

80%

zna

tri o

b-lik

a po

naša

nja

u sl

učaj

u bo

lest

i

1/2.

N

e po

stoj

i ja

sno

ra-

zum

evan

je

klju

čnih

ob

lika

pona

šanj

a

1.

MU

DR

I –

FluW

ISE

2.

Tri k

ljučn

aob

lika

pona

šanj

au

sluč

aju

bole

sti

TV/r

adio

Nov

ine

Zdra

vstv

eni

radn

ici (

treb

a sp

ecif

ikov

ati)

Nek

omer

cija

lne

rekl

ame

Član

ci k

oje

su

napi

sali

novi

nari

Kon

tinu

-ir

ano

Min

ista

rstv

o zd

ravl

ja

Škol

ska

deca

1.

80 %

mož

e da

na

vede

četi

ri

klju

čna

oblik

a po

naša

nja

za

sops

tven

u za

štitu

od

HI

2.

80%

zna

tri o

b-lik

a po

naša

nja

u sl

učaj

u bo

lest

i

1/2.

N

e po

stoj

i ja

sno

ra-

zum

evan

je

klju

čnih

ob

lika

pona

šanj

a

1.

MU

DR

I –

FluW

ISE

2.

Tri k

ljučn

a ob

lika

pona

šanj

au

sluč

aju

bole

sti

TV Deč

ji ča

sopi

si

Nas

tavn

ici

u šk

olam

a

Om

ladi

nski

lide

ri

Nek

omer

cija

lne

rekl

ame

Ilust

rati

vni č

lanc

i

Stri

p

Kon

tinu

-ir

ano

Min

ista

rstv

o zd

ravl

ja

Min

ista

rstv

o pr

osve

te

Ciljn

a gr

upa

Cilj

Nal

azi (

osno

vni)

Met

ode

Logi

stik

a

Poru

ke k

oje

treb

a ra

zviti

K

anal

i ko

mun

ikac

ijeM

ater

ijal z

a di

stri

buci

ju

Vrem

ensk

i ok

vir

Odg

ovor

nost

Budž

et

Rom

i u

nase

ljim

a1.

80

%m

ože

da

nave

de če

tiri

kl

jučn

a ob

lika

pona

šanj

a za

so

pstv

enu

zašt

itu o

d H

I

2.

80%

zna

tri o

b-lik

a po

naša

nja

u sl

učaj

u bo

lest

i 3.

0%

dod

iruj

e m

rtve

pti

ce

ruka

ma

4.

80%

per

e ru

ke

posl

e do

di-

riva

nja

ptic

a

5.

Pove

ćan

pris

t-up

zdr

avst

ven-

im sl

užba

ma

1/2.

N

e po

stoj

i ja

sno

ra-

zum

evan

je

klju

čnih

ob

lika

pona

šanj

a

3.

17%

dod

iruj

e m

rtve

pti

ce

ruka

ma

4.

3% p

ere

ruke

pe

re d

odi-

riva

nja

ptic

a

5.

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)

1.

MU

DR

I –

FluW

ISE

2.

Tri k

ljučn

a po

naša

nja

u sl

učaj

u bo

lest

i

3/4.

Pt

ice

dono

se g

rip

(ne

dira

jte

ih i

peri

te

ruke

)

5.

Prav

ovre

me-

no z

atra

žite

m

edic

insk

u po

moć

(tre

ba

potv

rditi

)

TV Brif

ing

sast

anci

os

oba

zadu

ženi

h za

kom

unik

aciju

sa

Rom

ima

Nek

omer

cija

lne

rekl

ame

Ilust

rati

vni f

laje

r

Min

ista

rstv

o zd

ravl

ja

Min

ista

rstv

oza

drž

avnu

upra

vu i

loka

lnu

sam

oupr

avu

Oče

kiva

ni re

zult

at i

ii) S

man

jiti s

mrt

nost

toko

m p

ande

mije

(Mat

erija

li se

ne

akti

vira

ju d

o fa

ze 5

)

Opš

ta

popu

laci

ja1.

10

0% z

na

kako

da

sman

ji sm

rtno

st

2.

100%

zna

pet

na

čina

kak

o da

sman

ji pr

enoš

enje

vi

rusa

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)1.

BR

IGA

– Fl

uCA

RE

2.

Pet k

ljučn

ih

oblik

a po

naša

nja

u do

mać

inst

vu

TV/r

adio

Nov

ine

Zdra

vstv

eni

radn

ici (

treb

a sp

ecif

ikov

ati)

Nek

omer

cija

lne

rekl

ame

Član

ci k

oje

su

napi

sali

novi

nari

Vla

da

Repu

blik

e Sr

bije

Ciljn

a gr

upa

Cilj

Nal

azi (

osno

vni)

Met

ode

Logi

stik

a

Poru

ke k

oje

treb

a ra

zviti

K

anal

i ko

mun

ikac

ijeM

ater

ijal z

a di

stri

buci

ju

Vrem

ensk

i ok

vir

Odg

ovor

nost

Budž

et

Škol

ska

deca

1.

100%

zna

ka

ko d

a sm

anji

smrt

nost

2.

100%

zna

pet

na

čina

kak

o da

sman

ji pr

enoš

enje

viru

sa

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)1.

BR

IGA

– Fl

uCA

RE

2.

Pet k

ljučn

ih

oblik

a po

naša

nja

u do

mać

inst

vu

TV Deč

ji ča

sopi

si

Nas

tavn

ici

u šk

olam

a

Nek

omer

cija

lne

rekl

ame

Ilust

rati

vni č

lanc

i

Stri

p

Vla

da

Repu

blik

e Sr

bije

Rom

i u

nase

ljim

a1.

10

0% z

na k

ako

da sm

anji

smrt

-no

st

2.

100%

zna

pet

na

čina

kak

o da

sman

ji pr

enoš

enje

viru

sa

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)1.

BR

IGA

– Fl

uCA

RE

2.

Pet k

ljučn

ih

oblik

a po

naša

nja

u do

mać

inst

vu

TV Brif

ing

sast

anci

os

oba

zadu

ženi

h za

kom

unik

aciju

sa

Rom

ima

Nek

omer

cija

lne

rekl

ame

Ilust

rati

vni f

laje

r

Vla

da

Repu

blik

e Sr

bije

Nov

inar

i1.

10

0% z

na k

ako

da sm

anji

smrt

-no

st

2.

100%

zna

pet

na

čina

kak

o da

sman

ji pr

enoš

enje

viru

sa

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)1.

BR

IGA

– Fl

uCA

RE

2.

Pet k

ljučn

ih

oblik

a po

naša

nja

u do

mać

inst

vu

Redo

vni b

rifi

nzi

za m

edije

koj

e or

gani

zuje

port

paro

l vla

de

Info

rmac

ije u

pap

iru

za b

rifi

ng n

ovin

ara

Ciljn

a gr

upa

Cilj

Nal

azi (

osno

vni)

Met

ode

Logi

stik

a

Poru

ke k

oje

treb

a ra

zviti

K

anal

i ko

mun

ikac

ijeM

ater

ijal z

a di

stri

buci

ju

Vrem

ensk

i ok

vir

Odg

ovor

nost

Budž

et

Oče

kiva

ni re

zult

at i

v) N

ovin

ari i

naj

akti

vniji

radn

ici o

buče

ni su

u o

blas

ti in

terp

erso

naln

e ko

mun

ikac

ije

Port

paro

l i

pred

stav

nik

za o

dnos

e sa

med

ijim

a (o

buka

o

med

ijim

a)

1.

Raz

umej

u po

treb

e i

ogra

niče

nja

med

ija

2.

Kak

o uo

blič

iti

poru

ku i

pre-

neti

je p

utem

m

as-m

edija

Port

paro

l nije

ja

sno

odre

đen

Niv

o ve

štin

a i

znan

ja se

razl

i-ku

je o

d os

obe

do

osob

e

Kro

z ni

z ve

štin

a m

ože

se n

auči

ti

kako

treb

a sa

rađi

vati

sa

med

ijim

a, e

vo

kako

se to

radi

)

Tren

ing

o m

ediji

ma

Prir

učni

k SZ

O

Prir

učni

k U

NIC

EF-a

Flaj

er sa

klju

čnim

po

ruka

ma

Kon

tinu

-ir

ano

– u

cikl

ični

m

inte

rval

-im

a

Min

ista

rstv

o zd

ravl

ja

Min

ista

rstv

o po

ljopr

ivre

de,

šum

arst

va i

vodo

priv

rede

Min

ista

rstv

oza

med

ije

Nov

inar

i10

0% o

nih

koji

poha

đaju

tren

ing

o av

ijarn

oj il

i pan

-de

mijs

koj i

nflu

enci

Skor

o da

nem

a ob

javl

jeni

h čl

anak

a o

ptič

jem

gr

ipu/

pand

emiji

Ljud

i žel

e da

zna

-ju

viš

e o

zdra

vst-

veni

m te

mam

a,

evo

kako

se o

nj

ima

piše

Nov

inar

mož

e sp

asiti

živ

ote

Tren

ing

za

novi

nare

Vodi

č za

novi

nare

SZ

O

Flaj

er sa

klju

čnim

poru

kam

a

Min

ista

rstv

o zd

ravl

ja

Min

ista

rstv

o po

ljopr

ivre

de,

šum

arst

va i

vodo

priv

rede

Min

ista

rstv

oza

med

ije

Ciljn

a gr

upa

Cilj

Nal

azi (

osno

vni)

Met

ode

Logi

stik

a

Poru

ke k

oje

treb

a ra

zviti

K

anal

i ko

mun

ikac

ijeM

ater

ijal z

a di

stri

buci

ju

Vrem

ensk

i ok

vir

Odg

ovor

nost

Budž

et

Zdra

vst-

veni

radn

ici

zadu

ženi

za

eduk

aciju

ja

vnos

ti

1.

100%

uče

snik

a tr

enin

ga m

ože

da n

aved

e če

tiri

na

čina

sops

t-ve

ne z

aštit

eod

HI

2.

100%

uče

snik

a tr

enin

ga z

na

tri o

blik

a po

naša

nja

u sl

učaj

u bo

lest

i

3.

100%

uče

snik

a tr

enin

ga

pren

osi z

nanj

e dr

ugim

a

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)Sv

e kl

jučn

e po

ruke

Oni

će sp

asti

ži

vote

pom

oću

vešt

ina

inte

rper

sona

lne

kom

unik

acije

Dog

ađaj

u

Inst

itutu

za

javn

o zd

ravl

je

Smer

nice

sa

klju

čnim

por

ukam

a M

inis

tars

tvo

zdra

vlja

Vete

rina

rski

st

ručn

jaci

(t

reba

sp

ecif

ikov

ati)

Upu

tstv

o da

to

kroz

vet

erin

arsk

u up

ravu

Smer

nice

sa

klju

čnim

por

ukam

aM

inis

tars

tvo

poljo

priv

rede

, šu

mar

stva

i vo

dopr

ivre

de

Nas

tavn

ici

u šk

olam

a (t

reba

sp

ecif

ikov

ati)

Upu

tstv

o da

to

kroz

mre

žu M

ini-

star

stva

obr

azo-

vanj

a

Smer

nice

sa

klju

čnim

por

ukam

aM

inis

tars

tvo

zdra

vlja

Min

ista

rstv

o pr

osve

te

Rom

ski

koor

dina

tor

za e

duka

ciju

na

tere

nu

(tre

ba

spec

ifik

ovat

i)Tr

enin

g tr

ener

aSm

erni

ce sa

kl

jučn

im p

oruk

ama

Min

ista

rstv

o zd

ravl

ja

Min

ista

rstv

o pr

osve

te


Svaki komunikacioni materijal treba osmisliti uz učešće predstavnika relevantne ciljne grupe. Rezultat prethodnog testiranja biće zabeležen kao deo ovog dokumenta.

procedure i rezultati prethodnog testiranja materijala


Komunikacijske aktivnosti će, i na nacionalnom i na regionalnom nivou, sprovoditi različiti vladini sektori, međunarodne organizacije, nevladine organizacije i mediji.

U cilju koordinisanja i nadgledanja napretka, međuresorska radna grupa će pratiti i ocenjivati aktivnosti prema indikatorima procesa i delovanja.

Praćenje i evaluacija procesa

Indikatori Vremenski okvir

Razvijen je strateški plan komunikacije

Vlada je usvojila strateški plan komunikacije i integrisalaga u Nacionalni plan pripravnosti za krizu

Međuresorska radna grupa se redovno sastaje da bi razmenila informacije

Razvijen je detaljan radni plan koji obuhvata plan obuke i budžet

Sprovedena je obuka o medijima za određenog portparola i predstavnika za odnose s medijima

Vlada održava mesečne sastanke sa medijima (npr. Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, kancelarija za odnose s medijima) o AI/PI i pitanjima u vezi sa tim

Održani su svi najvažniji treninzi u oblasti interpersonalne komunikacije

Razvijen je i testiran komunikacijski materijal (o periodu pre pandemije i periodu pandemije), uz učešće pripadnika ciljnih grupa

Komunikacijski materijal za period pre pandemije je podeljen

Prati se domet komunikacije

Sprovedeno je praćenje učinka i rezultati su podeljenikako bi se revidirao plan komunikacije

praćenje i evaluacija


Praćenje i evaluacija učinka

Indikatori Metod merenja Odgovornost

Povećani znanje i praksa onako kako je opisano u ciljevima komunikacije

Ponovljeno je istraživanje ZSP

Interpersonalna komunikacijakao sredstvo u prenošenju znanjai promeni ponašanja

Intervju sa najaktivnijim radnicima (zdravstvo, škole, veterinarske ustanove, Romi)

Bolja komunikacija izmeđunovinara i vlade

Intervju sa novinarima

Povećan je broj izveštavanja/članakao zdravstvenim temama u mas-medijima

Pregled isečakaiz medija


reference materijalaza komunikacijuu oblasti AI/PI

Ključna ponašanja

SZO/FAO/UNICEF AD HOC SASTANAK, 14–16. mart 2006: Prioritetna ponašanja u cilju kontrolisanja ptičjeg gripa, rezime i preporuke sa sastanka

SZO/UNICEF: Izveštaj sa neformalne diskusije SZO–UNICEF, Bankok, 12–14. decembra 2006: Ključna ponašanja za narednu pandemijsku influencu

Komunikacija u pandemiji

SZO: Smernice za kriznu komunikaciju u slučaju izbijanja epidemije (Outbreak Communication Guidelines on Crisis Communication), 2005 (Web sajt SZO)

SZO: Efikasna medijska komunikacija tokom kriza u oblasti javnog zdravlja (Effective Media Communication during Public Health Emergencies), Priručnik SZO, jul 2005 (Web sajt SZO)

SZO: Efikasna medijska komunikacija tokom kriza u oblasti javnog zdravlja (Effective Media Communication during Public Health Emergencies), Vodič SZO, jul 2005 (skraćena verzija priručnika; Web sajt SZO)

SZO: Komunikacija u slučaju izbijanja pandemije (Outbreak Communication), Priručnik SZO za novinare: Pandemija gripa, decembar 2005 (Web sajt SZO)

SZO: Pripremljenost za pandemijsku influencu i njeno ublažavanje u populaciji izbeglica i raseljenih lica (Pandemic influenza preparedness and mitigation in refugee and displaced population), Smernice SZO za humanitarne organizacije, maj 2006 (U Aneksu 2a se daju primeri zdravstvenih edukativnih poruka tokom pandemije, a u Aneksu 2b se daje Predlog aktivnosti za društvenu mobilizaciju u različitim fazama pandemije; Web sajt SZO)


CDC: Krizna komunikacija – za lidere od lidera (Crisis Communications, For Leaders by Leaders) (Web sajt CDC-a)

CDC: Serija o komunikaciji (Cynergy Communication series), ERC: Krizna komunikacija (Emergency Risk Communication) (Web sajt CDC-a; postoji i na kompakt disku)

UNICEF: Priručnik za komunikaciju (naslov će biti određen kasnije, a priručnik će biti štampan početkom 2008. godine)

Praćenje i evaluacija

UNICEF: Osnove za izvrsnost. Istraživanje, monitoring i evaluacija strateške komunikacije u prevenciji i kontroli avijarne influence/pandemijske influence (Essentials for Excellence. Researching, Monitoring and Evaluating Strategic Communication in the Prevention and Control of Avian Influenza/Pandemic Influenza)

Produkcija komunikacijskog materijala

UNICEF na svom sajtu ima odeljak u kome se mogu pretraživati prilagodljivi materijali u vezi sa informacijama, edukacijom i komunikacijom (IEC): http://www.unicef.org/influenzaresources

UNICEF: The Create Framework (Web sajt UNICEF-a)

Vlada Velike Britanije: Pandemijski „domino” TV spotovi (beta verzija i scenario dostupni preko kancelarije UNICEF-a)

Društvena mobilizacija

UNICEF: Komunikacija za promenu ponašanja u kriznim situacijama (Behaviour Change Communication in Emergencies), 2006 (Priručnik/kompakt disk)

Mreža Communication Initiative nudi još referenci i najnovijih informacija o komunikaciji u vezi sa AI/PI na svom Web sajtu http://www.comminit.com/avianinfluenza

Documents

Smernice za...16 SMERNICE ZA RAZVOJ PLANA KOMUNIKACIJE … omladinske organizacije. Sve njih treba uzeti u obzir kao partnere, jer bi na taj način bile obuhvaćene različite grupe