Iz nacrta za 7. knjigu Iskustvo preivljavanja

S.N. Lazarev

FENOMEN STALJINA

ta je uzrok propasti imperija i drava? Koji su glavni faktori koji utiu na degradaciju i raspad drutva?

Praktino do danas nije bilo istraivanja ove teme. I tek relativno nedavno je jedan enegleski naunik, posle dugogodinjih briljivih istraivanja, uspeo da odgovori na ovo pitanje. Njegov odgovor je bio neoekivan: uzrok propasti svake drave, po pravilu, je samoubilako ponaanje njenog lidera. Naunik istina nije uspeo da objasni ta lei u osnovi samoubilakog ponaanja lidera. A upravo ta tema zasluuje ozbiljno istraivanje.

Za Rusiju je ova tema posebno aktuelna. ta je vodilo Gorbaova kada je pod vidom reformi poeo da unitava svoju dravu? Zato se Jeljcin pokazao kao veliki ruitelj?

Oni koji pokuaju da objasne ove dogaaje sa politike ili ekonomske take gledita, dae dosta povrne i primitivne odgovore i zakljuke. Zato je Staljin stvorio veliku dravu, ojaao zemlju, a Hruov poeo da je rui?

Sa politike ili ekonomske take gledita ovi fenomeni se ne mogu objasniti. Koreni svakog ovekovog ponaanja su povezani sa njegovim mentalitetom, sa njegovom psihologijom. Duhovno snaan ovek se razlikuje od slabog pre svega po postojanju vieg cilja, zadatka, ka kome stremi.

Svaka funkcija postoji i razvja se dok postoji cilj. Gubitak cilja vodi unitenju funkcije. ovek koji je izgubio ciljeve upada u depresiju, postaje slab i zavisan.

Snaga svake drave je povezana sa njenom ideologijom. Drava je funkcija, a ideologija odreuje glavne ciljeve. Ruenje ideologije neizbeno vodi ka propasti drave.

Osamdesetih godina prolog veka komunistika ideologija je pokazala svoju neosnovanost, neuverljivost. Gorbaov nije mogao da obea dananjem pokolenju da e iveti u komunizmu. Ceo sistem ciljeva Gorbaova sveo se na alosnu parolu: Svima po stan u 2000. godini! Od politikih parola preao je na ekonomske. Njegova plaljivost i zavisnost su rezultat kraha svih uobiajenih ciljeva.

Dakle, samoubilako delovanje lidera je rezultat odsustva ideologije ili njenih nedostataka. Ali zato je onda Staljin uspeo da stvori veliku dravu? Koja ga je ideologija vodila?

Pre nekoliko dana navrilo se 60 godina od Staljinove smrti. Delegacija komunista poloila je venac na njegov grob. Nain na koji je Staljin upravljao, kao i iskustvo Kine, komunisti smatraju svojim glavnim adutima. Ali ako analiziramo iskustvo Staljina i Narodne Republike

Kine, doiemo do iznenaujuih zakljuaka. Njihove uspehe ne moemo objasniti komunistikom ideologijom, ve obrnuto, njenom likividacijom.

U poslednje dve hiljade godina pojavilo se mnogo koncepcija pravednog i srenog drutva. to se tie komunizma, uinjen je i pokuaj realizacije. Sa komunistike take gledita, da bi ljude uinili srenim potrebno je uiniti tri stvari:

1. likvidirati dravu;

2. likvidirati porodicu;

3. likvidirati privatnu svojinu.

Lenjin je iskreno pokuao da potuje ove principe. Abortusi su dozvoljeni. Na Crvenom trgu vie puta su odrane parade golih komsomolaca. A onda je zemlja poela da tone u haos moralni, politiki i ekonomski.

Takozvana nova ekonomska politika je vratila privatnu svojinu, ali nije vratila moral. Trgovci su postepeno poeli da uzimaju vlast u svoje ruka. Zemlja je bila osuena.

Staljin je upotrebio surove, krvave mere, ali je spasio dravu. Tajna njegovog ponaanja krije se u jednoj rei Kavkaz.

Svaki kavkazac zna ta je potrebno da bi se sauvalo njegovo pleme i njegov narod. Pre svega, potrebna je snana porodica, porodini klanovi, gde se svi staraju jedan o drugom i meusobno se tite. Svaki kavkazac zna da je ruenje drave pogibija naroda, da je nemoralno ponaanje ene raspad porodice.

Staljin je poeo da jaa dravu, obnavlja instituciju porodice, to jest on se nije vodio komunistikom ideologijom, ve zdravim razumom. Od tri glavna principa komunistike doktirne, dva je odbacio, a jedan zadrao ukidanje privatne svojine. Uzgred, postepeno se odrekao i uranilovke. Pred sam rat visoki strunjaci dobijali su veliki novac.

Staljinova surovost je uslovljena ideologijom kavkaskog kneza. Ta ideologija nije imala nikakve veze sa komunizmom. Zato Staljin faktiki nije imao tim i nije imao naslednika. U sutni on je jednolino gurao ideju ouvanja porodice i morala, i istrebljivao sve one koji su pokuavali, pod vidom demokratije, da unite i dravu i porodicu.

ta je uzrok uspeha Kine?

1. Kinezi su umesto da rue dravu poeli da je jaaju.

2. Kinezi su poeli da se brinu o jaanju porodice.

3. Kinezi su postepeno uveli privatnu svojinu nad sredstvima za proizvodnju.

Faktiki od tri osnovne postavke na kojma se zasniva komunizam u Kini nije ostala ni jedna. Zahvaljujui tome Kina je i postigla ogromne uspehe u ekonomiji i politici.

Tada se postavlja pitanje: koji je to sistem u kineskoj dravi? Kakav je to udni socijalizam sa kineskim specifinostima?

Da bi odgovorili na ovo pitanje potrebno je prisetiti se kako se pojavio socijalizam. Bila je to reakcija na krizu evropskih politikih sistema. Pogibljene tendencije u kapitalizmu su postale vidljive ve pre par stotina godina.

Karl Marks je predstavio socijalizam kao antipod bolesnom buroaskom drutvu. Za glavni uzrok svih nevolja proglaena je privatna svojina. Porodica je takoe proglaena privatnom svojinom. I drava, kao aparat nasilja, takoe je predstavljena kao svojina elite.

Dakle, po Marksu, osnovni uzrok zla su industrijalci; tj. privatna svojina na dravi, na porodici i na oruima za proizvodnju. Recept za sreu je zbog toga bio prilino jednostavan: potrebno je zlo zameniti njegovim antipodom dobrom, to jest likvidirati privatnu svojinu. U tome je sutina komunizma.

Ali sve Marksove teorije su se pokazale kao misitifikacija. U sutni, to je bila jedna od najveih afera u istoriji. Nepravilno odreen uzrok raa nepravilne posledice. Nepravilna dijagnoza raa nepravilno leenje. Manjkava teorija teorija raa izopaenu praksu. Uzroci krize zapadnog drutva i degradacija socijalistikog sistema, pre svega se kriju u privatnom bankarskom sistemu, a takoe i u krizi religije.

Svaki ivi organizam, da bi preiveo, mora da radi u tri reima.

Kao prvo da reaguje na sadanjost. To je trenutno razmiljanje.

Kao drugo da planira sutranji dan. To je taktiko razmiljanje.

Kao tree da misli o budunosti. To je stratekko razmiljenje.

U svakoj harmoninoj dravi postoje grupe ljudi koje vladaju ovim razliitim nivoima miljenja trenutna pitanja reavaju trgovci; taktikim pitanjima se bave politiari, a strateka pitanja reavaju predstavnici religija.

Filosofija i religija formiraju osnovni sistem ciljeva i ideologiju. Politika primenjuje ideologiju u upravljanju zemljom i razreavanju sukoba sa drugim narodima. Trgovci se uvek nalaze pod kontrolom politiara i ideologa.

Sutina kapitalizma se nalazi u injenici da dravom upravljaju trgovci, to jest ljudi kojima su taktika i strategija strane. Ovi ljudi su uvek radili samo za sebe, vodei rauna samo o sopstvenim interesima.

Predstavnik religije mora da misli o moralu i o tome ta e se desiti u budunosti. Politiar mora da razmilja o dravi i narodu. Trgovac razmilja o svojoj dobiti. Trgovac mora biti pod stalnom kontrlom politiara i predstavnika religija, pod moralnom kontrolom. Trgovac koji se oslobodio kontrole politiara i ideologa poinje da otima, krade i vodi drutvo u propast.

Kapitalizam predstavlja pobedu trgovaca nad politiarima. Zato se to desilo? Zato to religija, koja po svojoj prirodi treba da savetuje i usmerava politiare, u srednjem veku, u Evropi, poela je da se bavi trgovinom. Svetenici su postali trgovci. U skladu sa tim, politiari, koji su pre bili usmeravani moralom, sada su poeli da se orijentiu ka novcu i dobiti.

Politiari su legli pod trgovce. Pre ili kasnije trgovci su morali pobediti. I ta pobeda je dola preko privatnih banaka. Kroz stvaranje privatnog novca, koji je u poetku izgledao kao bankarska garancija, a onda se pretvorio u realni novac.

Kada trgovac upravlja politiarima i svetenicima tada se moral raspada, a onda je i fizika propast drave neizbena. Uprkos tome to je Marksova teorija bila potpuno defektna, socijalizam se u Rusiji ipak pojavio. Staljin je napravio veliku dravu. Ali to nije bilo povezano ni sa likvidacijom privatne svojine, ni sa likvidacijom porodice. Bio je to intuitivni pokuaj da se ideologija i moral postave iznad politike, a politika iznad ekonomije i trgovine. Upravo ovim se mogu objasniti pozitivne pojave u socijalizmu: planska privreda, dostignua u svim oblastima mona kultura, razvoj umetnosti, otkria u nauci i tehnici, moralno vaspitavanje omladine.

Nova ideologija se zavrila Staljinovom smru. Hruov je pokuao da obnovi ideje komunizma i poeo da rui sve to je pre njega stvoreno. Pravac koji su zauzeli Brenjev i Gorbaov je ve bio agonija komunistikih ideja.

ta je uradila Kina? Kina je postvila ideologiju iznad politike, a politiku iznad trgovine. U tome se krije kineski fenomen: u poetku moral i patriotizam, zatim politika, to jest organizacija drutva, a tek posle toga interesi trgovaca. Ukidanjem dravnog monopola, Kinezi su nastavili da jaaju dravu, a ne da je rue. Osnovno to su sauvali je nadmo strategije nad taktikom, a taktike nad trgovinom. Zahvaljujui upravo strategijskom razmiljanju Kina je uspela da koristi mo drave za dugorone projekte. Trgovci nisu rasparali kinesku dravu, nisu je pokrali i nisu je pretvorili u gomilu trafika.

No, pojmovi morala i visoka strategija proizilaze iz pojmova vere i religije, koje u Kini nema. Zato trgovci u Kini postaju sve snaniji, a omladina se sve vie klanja zlatnom teletu.

Propast SSSR-a poeo je 70-tih godina prolog veka kada su ljudi shvatili da komunizma nee biti. Drutvo, porodica i privatna svojina, bez drave ne mogu da opstanu. Kada drava gubi osnovni sistem ciljeva, ideologiju, ona je osuena. I tada e se svaki politiar, koji u sebi nema jasne i vrste ciljeve, ponaati samoubilaki. Metanija sovjetskih rukovodilaca, podela drutva na klanove, na zapadnjake i slavenofile rezultat je kraha sovjetske ideologije.

U Kini sada poinju slini procesi. Kompartija pokuava da se sa tim izbori. Nedavno se pojavila jo jedna parola: Nije lepo hvaliti se svojim bogatstvom. to su ciljevi slabiji, poinje jae raslojavanje naroda i duhovno i materijalno. Kada drava prestane da bude celina, ona propada. Kineska vlada to shvata i grozniavo trai put spasenja.

Kina lii na konjanika koji ne zna kuda e dalje, a konj, oseajui to poinje da se rita i bacaka na sve strane. Rusija na tom planu lii na konjanika bez glave konj radi ta hoe i ne obraa nikakvu panju na jahaa.

Istina, dolaskom Putina Rusija je dobila novog konjanika. Ostalo je da se odlui u kom pravcu e ii. U decembarskoj predsednikoj poslanici, lider je oznaio pravac moral i patriotizam. Hajde da vidimo da li je mogue da to bude osnova nove ideologije.

RUSKA IDEOLOGIJA

Graani Vizantijskog carstva sebe su nazivali Rimljanima. Pred propast drave drutvo u Vizanitiji se podelilo na grupe i klanove. Pojam Rimljanin je prestao da postoji. Pojavili su se Grci, Jermeni itd., to jest celo drutvo se podelilo po nacionalnom ili religioznom obeleju. Nestalo je unutranje jedinstvo, svako je vukao na svoju stranu. Patriotizam se ugasio. Kada je vizantijska elita izvrila izdaju, odbivi da daje novac za popravku gradskih bedema, to je bio zakonomeran rezultat - u poetku se zemlja raspada iznutra, a onda i spolja; ako nema zajednikih ciljava, zajednike ideologije, ako zakon ne titi moral, patirotizam nestaje.

Gde poinje Otadbina? Otadbina poinje od ljubavi prema najbliima, od ljubavi prema svom narodu, svojoj zemlji. Sve je to mogue kada postoji zajedniki cilj i moralna osnova koja sve ujedinjuje.

Patriotizam je ljubav prema Otadbini, to je jedinstvo svih graana. Zato se u Rusiji patirotizam budi samo u trenutku kada se nad njom nadvije propast? Odogovr je jednostavan: u Rusiji nije bilo snane ideologije. Predstavnici religije su se bavili obredima, spoljanjom stranom vere. Zauzeti trgovinom, zaboravili su na moral. Zato se celokupna ideologija u Rusiji svela na bogodravnost. Car, a ne svetenik, je bio garant morala. Zato je slabljenje carske vlasti u Rusiji faktiki znailo njenu propast.

Patriotizam se stvara iz moralnih ciljeva koje drutvo sebi postavlja. Patriotizam podrazumeva unutranje jedinstvo svih graana drave. Pre svega to je jednistvo na nivou porodice. Upravo u porodici ovek se ui jedinstvu, ljubavi, meusobnoj pomoi i zatiti. Jednistvo na nivou porodice prerasta u jedinstvo na nacionalnom nivou, a zatim u jednistvo na nivou naroda i onda drave. Tamo gde nema snane porodice, ne moe biti jake drave.

Patriotizam podrazumeva ljubav prema svojoj otadbini, spremnost da se zatiti i umre za nju. Drave nestaju kada koliina izdajnika poinje da raste. ta je to to oveka ini izdajnikom? Koji su glavni faktori koji formiraju takvog oveka? Pokuau da sastavim psiholoki profil izdajnika otadbine.

Svaki obavetajac zna kako izgleda budui izdajnik. Pre svega to je duhovno slab i zavisan ovek. No, takve obino u slubu (obavetajnu) ne uzimaju, odmah ih uoavaju. Zavisan i duhovno slab je onaj ovek koji se potinjava ivotinjskim nagonima, koji je po karakteru egoista i potroa, koji nema vie ciljeve i zadatke. Odsustvo moralnog vaspitanja, svoenje smisla ivota na zadovoljstva tako se formira karakter budueg izdajnika.

Dakle, ovek je dobio specijalno obrazvoanje i postao obavetajac. Kada on moe izdati svoj narod i svoju zemlju? Kada u sebi nosi pogubne strasti. Ako je obavetajac alkoholiar ili narkoman, ve je budui izdajnik. Ako je pohelepan i zavidi, ako ne moe da prevlada svoju pohotljivost i sa poudom gleda svaku lepu enu, on je budui izdajnik. Ako ima homseksualnih sklonosti, lako ga je vrbovat. Ako mu je novac vanije od asti i duga, pre ili kasnije e izdati.

Ukoliko sa te take gledita posmatramo savremenu Rusiju, videemo da je ona kola buduih izdajnika. Televizija ui ljude da se klanjaju seksu i razvratu. Ekonomija ih ui da kradu. U koli su moralno vaspitanje odvojili od obrazovanja. Obrazovanje u privatnim kolama stvara slabu, zavisnu i ogranienu decu. Maloletniko pravosue sistematski unitava porodicu. Kult novca, potronje, uivanja, podsticani od liberalnih grupa rue sve moralne osnove na kojima se zasniva patriotizam. Alkoholizacija stanovnitva, privatna proizvodnja alkohola to je takoe kola za budue izdajnike.

Drava koja hoe da preivi u bliskoj budunosti, pre svega mora da jaa porodicu, jer je to osnovni element drave. Razmislimo: ta rui porodicu? Nemoralno ponaanje ene, abortusi, alkoholizam, kult zadovoljstva koji spreava raanje dece, planiranje porodice, propaganda slobodnog naina ivota, kult novca, neodstatak obrazovanja, nepotovanje roditelja moemo dugo nabrajati te faktore. Jedno je jasno: ako Rusija hoe da preivi, potrebno je da prestane da gaji izdajnike u porodici, koli, ekonomiji i politici.

Komunisti su hteli da stvore srenu dravu, ali su zaboravili da se ona sastoji od pojedinanih ljudi. Da bi drava bila harmonina i zdrava neophodno je vaspitavanje i formiranje harmoninog oveka pre svega verujueg i moralnog, koji ume da razmilja strateki i koji razume da sa gubitkom morala novac i vlast postaju smrtno opasni. Bez patriotizma i morala Rusija nema budunosti.

Spasavanje porodice i obrazovanja, vaspitavanje dece u koli i van nje, predstavlja ivotni minimum od koga treba poeti. Sutina liberalnih vrednosti i slobda se nalazi u odricanju od morala radi zadovoljavanja ivotinjskih nagona i elja. To je nedvosmisleno put Sodome i Gomore. Rusija moe da izbegne takav rasplet.

Inicijativa koju je pokrenuo predsednik, nalazi na veliko odobravanje meu svim slojevima drutva. Drutveni pokret za podrku zdravoj i moralnoj Rusiji moe da objedini milione ljudi i tada inicijativa predsednika nee biti kratkotrajna, prolazna i nee se rasuti kao pesak. Ono to nazivamo fizikim zdravljem nije samo rezultat korienja kvalitetnih proizvoda, to je sveukupnost pravilnog naina ivota i pogleda na svet, zdrave ekonomije, politike, to je postojanje morala i vere.

Narod Rusije vidi koliko je opasan put novca i potronje i spreman je da sledi moralne orijentire. To stremljenje e neizbeno uticati na drutvene pokrete i saveze koji se nee boriti protiv vlasti, ve saraivati sa njom i podravati je.

07.03.2013. S.N. Lazarev