Socijaldemokratija u Novom Kljucu

Socijaldemokratija u novom klju~u

Kratka istorijasocijaldemokratije

Naziv „socijalista“ poti~e od latinskog glagola sociare {tozna~i spajati, udruìvati. Najranija poznata upotreba ovog ter-mina zabeleèna je 1827. godine u Velikoj Britaniji u jednombroju ~asopisa Co-operative Magazine. Do po~etka 30-tihgodina 19. veka, sledbenici Roberta Ovena u Velikoj Britanijii Sen Simona u Francuskoj po~eli su svoja uverenja da nazi-vaju „socijalizmom“. Da bi se naglasio demokratski karaktersocijalizma ovaj termin prerastao je kasnije u naziv soci-jaldemokratija. Me|utim, socijalizam i socijaldemokratijadanas se naj~e{}e koriste kao sinonimi, jer iako u teoriji pos-toji razlika, u praksi je ona neznatna.

Mada socijaldemokrate ponekad polaù pravo na intelek-tualno nasle|e koje seè do Platonove Dràve ili UtopijeTomasa Mora, stvarni po~etak socijaldemokratije je u prvojpolovinu 19. veka, a njeni koreni su u dvema velikim zapad-noevropskim revolucijama. Prva je Francuska buròaska rev-olucija iz 1789. koja je utrla put politi~kim pogledima koji sepre fokusiraju na interese {ire dru{tvene zajednice, nego nainterese kralja i crkve. Ovakva sekularizacija dru{tvaomogu}ila je da gra|ani postanu baza suvereniteta dràve.Druga velika revolucija koja je utrla put socijaldemokratiji,bila je Industrijska revolucija koja je otpo~ela u VelikojBritaniji po~etkom 19. veka, odakle se postepeno {irila premaZapadnoj Evropi. Njen rezultat je bio veliki porast radni~kepopulacije.

Socijalizam je nastao kao reakcija na dru{tvene iekonomske uslove koje je u Evropi proizveo rast industri-

3

jskog kapitalizma. Socijalisti~ke ideje ubrzo su po~ele da sevezuju za razvoj nove, ali rastu}e klase industrijskih radnikakoji su bili siroma{ni i ponièni. Politika laissez-faireekonomije ranog 19. veka ostavljala je vlasnicima fabrikaodre{ene ruke u odre|ivanju nivoa plata i radnih uslova.Niske plate bile su uobi~ajene, rad dece je bio {iroko zastu-pljen, radni dan je ~esto trajao 14 sati, a pretnja neza-posleno{}u bila je uvek prisutna. Stoga su rani socijalisti ~estotraìli radikalnu, ~ak revolucionarnu alternativu industri-jskom kapitalizmu. Nema~ki filozofi Karl Marks i FridrihEngels razvili su sloène i sistemati~ne teorije koje su pola-gale pravo na otkri}e „zakona istorije“ i proklamovali suneizbe`nost revolucionarnog obaranja kapitalizma.

Me|utim, napretkom demokratije, pre svega pro{irivanjemprava glasa na mu{karce iz redova radni~ke klase, trans-formisan je karakter ranog socijalizma. Rast sindikata, poli-ti~kih partija radni~ke klase i sportskih i dru{tvenih klubovaposluìo je pruànju ve}e ekonomske sigurnosti i integrisan-ju radni~ke klase u industrijsko dru{tvo. U naprednim indus-trijskim dràvama Zapadne Evrope postajalo je sve teè pos-matrati radni~ku klasu kao revolucionarnu snagu.Socijalisti~ke partije sve vi{e su usvajale zakonske i izbornetaktike. Do kraja Prvog sveskog rata, socijalisti~ki svet bio jejasno podeljen na one partije koje su mo} traìle krozglasa~ku kutiju i propagirale mirne reforme, i one, obi~no umanje razvijenim zemljama Isto~ne Evrope, kao {to je Rusija,koje su proklamovale kontinuiranu potrebu za revolucijom. URuskoj revoluciji 1917. godine do{lo je do raskola izme|urevolucionarnih socijalista koji su, slede}i Lenjinov primer ibolj{evike, obi~no prihvatali naziv komunisti, dok su reform-ski socijalsti zadràli ime „socijalisti“ ili „socijaldemokrate“.

4

Ujedinjuju}i karakter socijalizma, ali i sve ve}a potreba zaudruìvanjem daleko su prevazilazili nacionalni nivopoliti~kih partija i sindikalnih organizacija, {to je dovelo doosnivanja Me|unarodnog udruènja radnika u Londonu 1864.godine, poznatijeg kao Prva internacionala. To je bila prvavelika me|unarodna politi~ka organizacija. Rasformirana je1876. godine. Deceniju kasnije, u Parizu 1889. godine, osno-vano je Me|unarodno udruènje socijalisti~kih partija, poz-natije kao Druga internacionala, koje je okupljalo politi~kepartije i radni~ke organizacije iz 18 zemalja cele Evrope.Druga internacionala je rasformirana tokom Prvog svetskograta, izme|u ostalog, i zbog podeljenih stavova oko podr{ke,pomenutoj, Oktobarskoj revoluciji, {to je dovelo do potpunograscepa u nekada jedinstvenom socijalisti~kom pokretu nakomunisti~ko i socijalisti~ko-socijademokratsko krilo.Posledica toga je bila stvaranje dve me|unarodne organizaci-je: Kominterne – Komunisti~ke internacionale (1919-1943),koja je okupljala komunisti~ko krilo, i Socijalisti~ke radni~keinternacionale (1923-1940), koja je okupljala socijalisti~ko-socijaldemokratsko krilo; ova organizacija je obnovljenaosnivanjem Socijalisti~ke internacionale 1951. godine uFrankfurtu. Ona postoji i danas i najve}a je globalna politi~kaorganizacija sa 168 ~lanica.

Od 50-tih godina 20. veka evropske socijaldemokratskepartije doìvele su veliki uspon i sada su na vlasti u mnogimzemljama, samostalno ili kao deo koalicije, a socijalizam jedanas vode}a politi~ka sila, ~ije su vrednosti utkane u temel-je Evropske unije. Me|utim, u pomenutom periodu soci-jaldemokratske ideje pro{le su kroz nekoliko revizionisti~kihfaza. Najzna~ajnija promena dogodila se na polju shvatanjakapitalisti~kog na~ina proizvodnje, privatnog vlasni{tva itrì{ta. Savremena socijaldemokratija vi{e ne teì da ukine

5

kapitalizam, ve} da ga, kroz umerenu dràvnu intervenciju,obuzda i upregne u borbi za ostvarenje {irih dru{tvenih intere-sa koji predstavljaju fundamentalne vrednosti koje soci-jaldemokratija promovi{e i za koje se zalaè, kao {to su: soli-darnost, jednakost, briga o svakom pojedincu ili grupi, soci-jalna pravda, zajednica, parlamentarna demokratija i vla-davina prava, briga o dugoro~nom razvoju, razvoj sindikaliz-ma, o~uvanje zdrave ìvotne sredine i ekolo{ka odrìvost,rodna i starosna ravnopravnost, prijateljski odnos dràveprema gra|anima, miroljubiva politika i spre~avanje oruànihsukoba...

Na kraju ove vrlo kratke {etnje kroz istoriju soci-jaldemokratije va`no je naglasiti da klju~ za razumevanjesavremene socijaldemokratije upravo leì u shvatanju da jeona jedan odre|eni sistem vrednosti i da predstavlja jedanspecifi~an pogled na svet, kome politi~ke partije mogu teìtiili udaljavati se od njega, bez obzira da li u svom imenu imajure~ „socijaldemokratska“ - „socijalisti~ka“ ili je nemaju.

6

Klju~ne socijaldemokratskevrednosti

Jednakost

Jednakost je politi~ko-dru{tvena vrednost po kojoj se soci-jaldemokratija najjasnije razlikuje od svojih rivala, posebnoliberalizma i konzervativizma.

Tradicionalni konzervativci veruju da je dru{tvo po svojojprirodi hijerarhijsko i zato ne prihvataju ideju dru{tvene jed-nakosti i posmatraju je kao naprosto apsurdnu. Socijaldemo -krate u potpunosti odbacuju ovakve stavove i smatraju ihodgovornim za negativne pojave i oblike pona{anja kao {to surasizam, fa{izam, nacionalizam, diskriminacija...

Liberali su, s druge strane, privrèni jednakosti, ali, zbogtoga {to su po njima svi pojedinci jednake moralne vrednosti,imaju i pravo na jednaka prava i po{tovanje. Ipak, liberalitako|e veruju da su ljudi ro|eni s vrlo razli~itim talentima ive{tinama i da imaju pravo da u skladu s tim budu nagra|eni.Oni zato daju prednost formalnoj jednakosti prilika, ali nevide nikakav razlog za{to bi ovo trebalo da dovede i dodru{tvene i ekonomske jednakosti.

Socijaldemokratija je karakteristi~na po svom verovanju udru{tvenu jednakost ili fakti~ku jednakost prilika koja jedinamoè dovesti i do jednakosti ishoda.

Treba naglasiti da se dru{tvena jednakost, kojoj soci-jaldemokratija teì, odnosi pre svega na dva aspekta:

1. Pravnu jednakost – Ovaj aspekt podrazumeva apsolutnojednaku mogu}nost uìvanja pravde za sve ~lanovedru{tva, bilo da su u pitanju pojedinci ili grupe gra|ana.

7

2. Ekonomsku jednakost – Za socijaldemokratiju ovajaspekt ne podrazumeva apsolutnu jednakost, kao kadasu u pitanju prava, ve} ujedna~avanje, odnosno te`njuka {to ve}em smanjenju imovinskih razlika. Mada soci-jaldemokratija teì da i u ovom aspektu postigne apso-lutnu jednakost, ona naàlost jo{ uvek nije mogu}a.

U korist dru{tvene jednakosti ili jednakosti ishoda moè senavesti mno{tvo argumenata. Prvo, dru{tvena jednakostpodràva pravdu ili pravi~nost. Socijaldemokrate, za razlikuod liberala, nisu sklone da imovinsku nejednakost obja{njava-ju uro|enim razlikama u sposobnostima pojedinaca. Oni preveruju da ba{, kao {to kapitalizam neguje takmi~arsko isebi~no pona{anje, tako i ljudska nejednakost u velikoj meriodraàva nejednaku strukturu dru{tva. Odnosno, najzna~ajni-ji oblici ljudske nejednakosti pre su rezultat nejednakog tret-mana od strane dru{tva, nego prirodne darovitosti. Ovo seodnosi kako na pojedince tako i na grupe. Svakodnevno smosvedoci njihovog razli~itog tretmana od strane dru{tva. Naprimer, po{to nemamo svi jednako dostupno le~enje, obrazo-vanje, ìvotne uslove i sli~no, kako onda moèmo postizatijednake rezultate? Mo`da je jo{ o~igledniji primer da nam jesvima, bez izuzetka, garantovano pravo na ìvot, ali da namnije podjednako svima dostupno i le~enje. Kako ondamoèmo podjednako uìvati pravo na ìvot? Formalna jed-nakost koju zastupaju liberali je u svom zakonskom ipoliti~kom smislu o~ito neadekvatna, jer ne uzima u obzirstrukturne nejednakosti kapitalisti~kog sistema.

Iz svega navedenog da se zaklju~iti da socijaldemokrate,za razliku od liberala i konzervativaca, veruju u neodvojivostslobode i jednakosti, odnosno da je jednakost za socijalistefundament slobode. To se najbolje o~ituje na principu potre-ba-zadovoljenje koji je u osnovi ljudskog ispunjenja i

8

samoostvarenja. Potreba je nu`da: ona zahteva zadovoljenje,ona nije prosto lakomislena èlja ili fantazija. Bazi~ne potrebekao {to su potreba za hranom, vodom, domom, druènjem ilipripadno{}u, fundamentalne su za poloàj ~oveka, {to zna~ida je njihovo zadovoljenje, za socijaldemokrate, sama gra|aslobode.

Socijalisti smatraju da je dràvna intervencija najefikasnijina~in ostvarivanja ve}eg stepena dru{tvene jednakosti uuslovima kapitalizma gde trì{na ekonomija igra glavnuulogu. Da je tako, najbolje pokazuju primeri pozitivne praksezemalja Evropske unije u kojima su socijaldemokratske parti-je bile ili su na vlasti. Osamdesetih i devedesetih godinadvadesetog veka, socijalisti~ke vlade u Holandiji, Irskoj i[vedskoj postigle su, intervencijom dràve, da najkvalitetnijeobrazovanje bude dostupno svim gra|anima. Ove tri nacijedanas su ujedno i tri najobrazovanije nacije na svetu. A efektivisokog nivoa obrazovanja imaju, naravno, pozitivne idalekose`ne posledice, tako da Irska danas ima najve}i rastdru{tvenog bruto proizvoda, od svih zemalja ~lanica Evropskeunije, dok je Holandija zemlja koja je najve}i ulaga~ u svetu spreko sto ~etrdeset milijardi evra novih investicija godi{nje.Stoga je o~igledno da te`nja za jednako{}u nema samo karak-ter pove}anja dru{tvene pravde, ve} da ona predstavlja i merukojom se obezbe|uje dugoro~ni razvoj dru{tva, odnosno da jeona i isplativa. Ovo potvr|uje i primer Velike Britanije u kojojje laburisti~ka (socijaldemokratska) vlada, izdvajaju}i sredst-va za reformu zdravstvenih fondova, zdravstvenu za{tituu~inila dostupnijom gra|anima, a prevencijom bolesti u{tedelaznatno vi{e sredstava od onih koje je uloìla.

Uvo|enjem ovakvih mera socijaldemokratija obezbe|ujedugoro~an razvoj dru{tava i zbog toga {to pozitivne mere,jednom uvedene od strane socijaldemokratskih vlada, budu}evlade, bile one liberalne ili konzervativne, vi{e ne mogu

9

ukinuti, jer time rizikuju nezadovoljstvo gra|ana i ugroàvajusvoj opstanak na vlasti. Da je tako, uveri}emo se ako upored-imo nivo jednakosti u vreme osnivanja prvih soci-jaldemokratskih stranaka u devetnaestom veku, s nivoom jed-nakosti koji postoji danas, kada ove stranke participiraju uvlasti: razlika je vi{e nego upadljiva.

Dakle, socijaldemokratija, te`nja za jednako{}u i dru{tveniprogres neodvojivi su.

Solidarnost

„Uzajamna pomo} je glavni razlog zbog kojeg jeljudska vrsta opstala i prosperirala.“

Petar Kropotkin

Solidarnost se danas obi~no shvata isklju~ivo kao pomo}ugroènima. Ona to svakako jeste ali se ne moè svesti samona to. Za socijaldemokrate ona ima mnogo {ire zna~enje.Sama solidarnost, njen pojam i na~ini na koje je bila shvatana,imaju veoma dugu tradiciju, koju je va`no upoznati da bi serazumelo njeno dana{nje zna~enje i ono {to ona predstavlja zasavremenu socijaldemokratiju. Sama re~ solidus poti~e izlatinskih izvora i zna~i gusto – ~vrsto (povezano). Pojam izrimskog prava in solidum zna~i obavezivanje za zajednicu –jedan za sve, svi za jednoga. Tako ve} u periodu formiranjaprvih oblika demokratije ovaj pojam igra veoma va`nu ulogui kroz medij apstraktnog prava povezuje strane osobe, kom-plementarne uloge i heterogene interese. U judeo-hri{}ansko-islamskoj tradiciji ovaj pojam preobraàva se u pojam bratst-va i kao takav ostaje do Francuske buròaske revolucuje1789. godine, kada postaje deo jakobinske revolucionarneparole: liberté, égalité, fraternité (sloboda, jednakost, bratst-

10

vo). Tokom 19. veka pojam solidarnosti prvo se pojavljuje uzpojam bratstva, da bi u periodu evropskih revolucija 1848.preuzeo njegovo mesto i da bi se u dru{tvenom kontekstuopadaju}e uloge crkve preobrazio u samozakonodavstvo. Izovoga se moè videti da je pojam solidarnosti su{tinskipovezan s pojmovima slobode, jednakosti i zajednice.

Savremena socijaldemokratija, koja je i sama nastala izme|usobne solidarnosti gra|ana, upravo na ovoj tradiciji, zarazliku od liberalizma i konzervativizma, usvaja solidarnostkao vrednost koju je nemogu}e odvojiti od shvatanja i izgrad-nje demokratije.

U srcu socijaldemokratije je ujedinjuju}a vizija ljudskihbi}a kao dru{tvenih stvorenja, sposobnih da prevazi|udru{tvene i ekonomske probleme, koja se, umesto samo naindividualne napore, oslanjaju na mo} zajednice. Dok liberaliizme|u pojedinca i dru{tva prave „jasnu“ razliku, soci-jaldemokrate veruju da je pojedinac neodvojiv od dru{tva.

Liberali i konzervativci ~esto dokazuju da su ljudska bi}au su{tini sebi~na i egoisti~na. Socijaldemokrate, s drugestrane, smatraju da je sebi~no, gramzivo, materijalisti~ko iliagresivno pona{anje pre dru{tveno uslovljeno, nego {to jeprirodno. Takve karakteristike su, za socijaldemokrate,proizvod dru{tva koje ohrabruje i nagra|uje sebi~no i gramzi-vo pona{anje. Ljudska bi}a nisu stvorenja koja teè {to ve}ojli~noj koristi; njih na takvo delanje zapravo podsti~e meha-nizam kapitalisti~kog trì{ta koje ih, kako sada stvari stoje,upreè u lov za profitom. Socijaldemokratija veruje da jeprirodan odnos ljudi pre odnos saradnje, nego konkurencije.Iako ne odbacuju u potpunosti sve aspekte konkurencije, soci-jaldemokrate veruju da ona, ovakva kakva je, nametnuta odstrane kapitalisti~kog trì{ta, pojedince hu{ka jedne protivdrugih, podsti~u}i svakog od njih da porekne ili ignori{esvoju dru{tvenu prirodu, umesto da je prihvati.

11

Pored toga {to je solidarnost vrednost koja je fundamental-na za demokratiju i slobodu, i pored njenog moralnog karak-tera koji budi empatiju i mogu}nost istinskog me|usobnograzumevanja kod ljudi, ona ima i ekonomski zna~aj. Nijete{ko sagledati njenu ekonomsku opravdanost ako pogledamoi uporedimo koliko, na primer, kreativnih ideja, znanja i prof-ita jedna dràva gubi zbog toga {to, recimo, siroma{nima iliosobama s invaliditetom nije dostupno kvalitetno obrazovan-je. Od svojih po~etaka pa do danas, socijaldemokratija smatrada je dru{tvo u kome je obrazovanje dostupno samo bogatimai potpuno zdravima osu|eno na neuspeh.

Moè se navesti jo{ mnogo razloga koji sa stanovi{taekonomske opravdanosti govore u prilog solidarnosti;me|utim danas, na po~etku 21. veka, ~ove~anstvo se susre}es problemom globalnog zagrevanja i otopljavanja koji dalekonadilazi ekonomski karakter samog problema i suo~ava ga smogu}no{}u katastrofe neslu}enih razmera u veoma bliskojbudu}nosti. Socijaldemokratija, koja igra vode}u ulogu upokretu za smanjenje zaga|enja i obuzdavanja procesa glob-alnog zagrevanja, isti~e da su solidarnost i zajedni{tvo na{eglavno oru`je u toj borbi, a re~i Petra Kropotkina s po~etkaovog teksta da je uzajamna pomo} glavni razlog zbog kojegje ljudska vrsta opstala i prosperirala, u kontekstu ove borbedobijaju posebno zna~enje.

Rodna ravnopravnost

Pol i rod su dve povezane, ali razli~ite kategorije. Pol seti~e biolo{kih odlika neke osobe, a rod se odnosi na kulturnoodre|ene i dru{tveno prihva}ene osobine povezane sa ne~ijimpolom. Termin rod se najvi{e odnosi na pona{anje koje sesmatra odgovaraju}im za neki pol, kao i na dru{tveni poloàj

12

koji pripadnici tog pola zauzimaju. U dvadesetom veku jeusvojeno op{te pravo glasa za ènski rod u svim dràvama ukojima se odràvaju izbori za narodne skup{tine (osimKuvajta, gde su ène dobile pravo glasa 2005.), ali osim oveformalne jednakosti dalje se oti{lo jedino u onim dràvama ukojima su socijaldemokratske vrednosti bile ja~e izraène.Socijaldemokratija teì da ostvari {to ve}e u~e{}e èna u poli-ti~kom ìvotu, a posebno u parlamentu i u izvr{noj vlasti. UVelikoj Britaniji, Irskoj, na Islandu i u drugim dràvama ènesu zauzimale ili zauzimaju najvi{e pozicije izvr{ne vlasti. Unekim zemljama su doneti zakoni da ène moraju da ~ine 30%~lanova parlamenta.

U onim zemljama u kojima postoji gramati~ka razlika zarod, insistira se na zvani~nom usvajanju ènske verzije nazi-va profesije, na primer predsednica, sociolo{kinja i sli~no, i topredstavlja lingvisti~ku ravnopravnost rodova. I dok su poli-ti~ku i lingvisti~ku ravnopravnost podràvali i politi~ari kojise zalaù za liberalnu ekonomiju, socijaldemokrate, ali i lib-eralne feministkinje su se zalagali i za ekonomsku jednakost.Ekonomska ravnopravnost rodova se odnosi na garantovanjejednakih plata za oba pola za isti posao, ili posao koji zahtevajednake kvalifikacije, kao i na zakone koji obezbedjuju ve}e{anse, za ène, za napredovanje na najvi{e poloàje u pre-duze}ima i drugim institucijama. Poseban vid za{tite ekonom-skih prava èna je garantovanje posla, to jest zabranaotpu{tanja, èna koje su zatrudnele, onemogu}avanje poslo-davca da postavlja pitanje mladim ènama pri zapo{ljavanjuda li planiraju da zasnuju porodicu, kao i pla}anje pune platetokom trudni~kog i porodiljskog bolovanja. U nekimdràvama omogu}eno je i mu{karcima da koriste porodiljskoodsustvo. Rad u doma}instvu, u nekim zemljama, sluì kaoosnova za zdravstveno i penziono osiguranje ili se ~ak dobijapla}ena nadoknada, pa se tako pruà ekonomska sigurnost

13

nezaposlenim ènama. Posebna pa`nja se posve}ujesamohranim majkama i njihovim problemima, a besplatnivrti}i su jedan od najva`nijih vidova pomo}i. Jednakemogu}nosti zapo{ljavanja u svim profesijama kao i jednakemogu}nost sticanja obrazovanja su veoma va`ne za rodnuravnopravnost.

Jednakost polova je iluzorna ako ène ne mogu da kon-troli{u svoje telo, a jeftina ili besplatna kontracepcija i pravona abortus to omogu}avaju. Zakoni koji {tite ène od fizi~kogili seksualnog nasilja ili pretnje nasilja tako|e su neophodni.Rodna ravnopravnost se odnosi i na ravnopravni poloàjhomoseksualnih i transseksualnih pojedinaca u svim sferamaìvota.

Tolerancija

Tolerancija je popustljivost ili trpeljivost prema tu|imshvatanjima, postupcima ili kulturnim i biolo{kim osobenos-tima. Kada se odnosi na sistem vrednosti neke osobe, tada setolerancija ispoljava kao trpeljivost verskih, moralnih i poli-ti~kih stavova sa kojima se individua ili grupa ne slaù. DònLok toleranciju analizira u svetlu religijske tolerancije, aVolter smatra da je tolerancija neophodna jer su pojedincipodlo`ni gre{kama i promenama. Dòn Stujart Mil povezujetoleranciju sa pitanjem slobode. Dru{tvo se moè me{ati uslobodu delovanja svakog pojedinca samo u cilju samood-brane i spre~avanja povrede prava drugih pojedinaca, doksvaki pojedinac ima potpunu autonomiju u pona{anju koje seti~e njega samog. Tako se dolazi do najteèg pitanja toleran-cije, da li se mogu tolerisati netolerantni pojedinci, dakle

14

pitanje je kada sloboda da se misli, govori i dela, ugroàvatu|u slobodu. Da li se netolerantni pojedncima moè dozvoli-ti da {ire netoleranciju, a samo ka`njavati direktne napade naone koji su u njihovoj nemilosti? Ovakvi problemi seuglavnom re{avaju na razli~ite na~ine: promovisanjem poli-ti~ke korektnosti, zakonima koji zabranjuju {irenje verske,rasne i nacionalne mr`nje i sli~no. Osim vrednosti i stavova,toleranciju se odnosi i na kulturne razlike. Ove razlike mogubiti usled razli~itih tradicija ili mogu biti novostvorene, naprimer na~in na koji su se obla~ili pripadnici pank pokreta jeizazivao netoleranciju kod onih koji su zastupali tradicionalnevrednosti. Prihvatanje druga~ijeg obla~enja, muzike, obi~aja,ishrane i drugih kulturnih osobenosti koje se razlikuju oddominantne kulture je jedna od osnovnih pretpostavki mod-ernog multikulturalnog dru{tva. Socijaldemokratija tako|epromovi{e toleranciju osoba koje imaju alternativne seksu-alne orjentacije i usmerenja (homoseksualnu, transseksualnu).

Socijalna pravda

Dru{tvena ili socijalna pravda je koncept pravde koja idedalje od prostog po{tovanja zakonskih i pravnih procedura, iodnosi se na uspostavljanja pravi~nog ili nepristrasnogdru{tva, koje bi stvarno izjedna~ilo mogu}nosti i pozicije svihljudi. Iako se sam termin ne upotrebljava dosledno od stranesvih koji ga koriste, neke osnovne zajedni~ke osobine postojei odnose se na uspostavljanje dru{tva u kojem bi se individua-ma i grupama omogu}io pravi~an/nepristrasan tretman, kao ijednako u~e{}e u blagodetima dru{tva. Sam termin socijalnapravda blisko je povezan sa politi~kim filozofom Dònom

15

Rolsom i njegovom „teorijom pravde“. Prvi princip bi ponjemu bio da „svaka osoba treba da ima jednako pravo nanaj{iri totalni sistem jednakih osnovnih sloboda spojivih sasli~nim sistemom slobode za sve“ a ovaj princip se naziva iprincipom najve}e jednake slobode. Drugi princip se odnosina jednakost u nepristrastnim i pravi~nim {ansama za posao; atre}i princip se ti~e razlika u nejednakoj distribuciji bogatstva,to jest da najvi{e treba da dobijaju oni koji imaju najmanje.Socijalisti i socijaldemokrate kada govore o socijalnoj pravdismatraju da ona treba prvenstveno da se odnosi na ekonomskoizjedna~avanje ljudi, dakle na ekonomski egalitarizam koji bise postigao progresivnim oporezivanjem i redistribucijom pri-hoda i svojine. Socijaldemokrate i socijalisti smatraju da seovakva najve}a sloboda ne moè uspostaviti sve dok postojeekonomsko zavisne osobe, pa se za njih socijalna pravda ogle-da u ekonomskoj nezavisnosti i slobodi. Izme|u razli~itih stru-ja u okviru socijalizma i socijaldemokratije postoje razli~ita,pa ~ak i suprotstavljena gledi{ta o problemu ekonomskogizjedna~avanja i nezavisnosti. Dok se socijalisti zalaù zamaksimalno smanjenje privatnog vlasni{tva nad kapitalom,socijaldemokrate, a pogotovo zastupnici takozvanog tre}egputa, smatraju da je privatna ekonomska inicijativa neizbe`nai ve}u pa`nju posve}uju re{avanju problema deprivilegovanihgrupa: dece, starijih osoba, samohranih roditelja, osoba sainvaliditemom i sl. Socijaldemokrate smatraju da se socijalnapravda najbolje uspostavlja progresivnim oporezivanjem,besplatnim {kolstvom i transfernim pla}anjem, dok se socijal-isti uglavnom zalaù za radikalniju preraspodelu bogatstva.Socijalna pravda, kao socijaldemokratska vrednost, vi{e seodnosi na individualnu nezavisnosti i slobodu, slobodu odgladi, nesigurnosti, nepravde i sli~no, pa tako promovi{e indi-vidualnost, dok se solidarnost kao vrednost odnosi vi{e nazajedni{tvo i kolektivne vrednosti.

16

Internacionalizam i globalizacija

Internacionalizam je tradicionalno jedan od klju~nih cilje-va i vrednosti levih politi~kih partija i dru{tvenih pokreta usvetu i pretstavlja jednu od osnova dru{tvenog legitimitetasocijaldemokratskih stranaka. Su{tinski, internacionalizampodrazumeva da se me|unarodni odnosi moraju temeljiti name|unarodnom sporazumevanju mimo pojedina~nihnacionalnih interesa, odnosno na povezivanju naroda izvannacionalnih granica. To posledi~no zna~i implementacijuvrednosti solidarnosti na globalni, nadnacionalni nivo. Dakle,u programu svake socijaldemokratske stranke koja je odanauniverzalnim levi~arskim vrednostima, internacionalizam jepredstavljen kao njeno temeljno opredeljenje u kontekstudana{njeg globalizovanog sveta. Me|utim, procesi global-izacije koji su danas aktuelni zasnovani su na logici profita ikapitala, koja je u najve}oj meri nehumana i u koliziji saosnovnim socijaldemokratskim vrednostima, a kao krajnjiproizvod imaju brojne negativne efekte na veliki deostanovni{tva. Me|utim, socijaldemokratija ne odbacuje glob-alizaciju ve} naprotiv nastoji da je postavi na novim, humani-jim osnovama i u odre|enom smislu reguli{e. To prakti~nozna~i da ta regulativa mora da bude zasnovana na solidarnos-ti kojoj }e doprineti izgradnja internacionalnih institucija koje}e biti dovoljno jake da reguli{u neobuzdanu vladavinu kapi-tala. Dakle, socijaldemokratske partije se zalaù za me|usob-nu saradnju dru{tvenih pokreta i politi~kih stranaka name|unarodnom nivou, kroz globalizaciju koja }e u centarstaviti ljude, solidarnost i humanost, nasuprot aktuelnoj glob-alizaciji novca i kapitala.

17

Ekolo{ka svesnost i odrìvi razvoj

„Zemlja se moè eksploatisati i ogoleti tokom pet godina ukorist brzog profita, ali stotinu godina ~uvanja i negovanjane}e u potpunosti otkloniti {tetu“(Glikson, 1971).

Koncept odrìvog razvoja se odnosi na skladan odnosekologije i privrede, koji }e omogu}iti da se prirodno bogat-stvo na{e planete sa~uva i za budu}e nara{taje. Moè se re}ida odrìvi razvoj predstavlja generalno usmerenje, te`nju dase stvori bolji svet, koji balansira izme|u socijalnih, ekonom-skih i faktora za{tite ìvotne sredine. Jedan od klju~nih eleme-nata koncepcije odrìvog razvoja, jesu prava budu}ih gen-eracija. Ukazuje se na opasnost, po ljude i na{u planetu, odpolitike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzir mogu}nostiregeneracije planete Zemlje. Besomu~no eksploatisanjeprirodnih resursa i zaga|ivanje ìvotne sredine doprinosiuni{tavanju prirodnih habitata i izumiranju ogromnog brojaìvotinja i biljaka; a milione ljudi dovodi u neposrednu opas-nost. Nau~ni podaci govore o globalnom zagrevanju kaoglavnom uzro~niku sve ve}eg broja razornih tornada i katas-trofalnih poplava. Da bi se re{ili ovi problemi potrebna jesaradnja svih dràva sveta. Ali ekonomske dimenzijeodrìvog razvoja imaju apsolutni prioritet u pogledu globalnesaradnje. Dràve u kojima je danas najzastupljenija pri~a oodrìvom razvoju su upravo one koje su zarad razvoja indus-trije uni{tile ekologiju planete, a danas o~ekuju od nerazvi-jenih dràva da po{tuju ekolo{ke propise koje same nisupo{tovale. Sa prebacivanjem ,,prljave industrije,, u nerazvi-jene zemlje, one postaju najve}i zaga|iva~i planete. Amerika,Kina i Indija su najve}i svetski zaga|iva~i, ove zemlje nepo{tuju protokol iz Kjotoa i sli~ne ekolo{ke dogovore, i nanjih pada najve}a odgovornost za budu}nost planete.

18

Nekontrolisanom eksploatacijom rizikujemo da pija}a vodapostane privilegija, nedostupna stotinama miliona ljudi.Akutna nesta{ica vode i hrane zna~ajno pove}ava rizik nas-tanka ratova zarad pukog preìvljavanja.

Da bi se ostvario odrìvi razvoj neophodno je da se pre-vazi|e podela na sektorski centriranu privredu i da seuspostavi kros-sektorska kooperacija i integracija koja }eomogu}iti ekolo{ki i dru{tveno odrìvu ekonomiju. Globalnepretnje prirodnoj okolini zahtevaju globalna re{enja, ali trebaprvenstveno delovati na lokalnom nivou. Zato se soci-jaldemokrate zalaù za unapredjenje ekolo{ke politike, zaupoznavanje i edukaciju javnosti i gra|ana o merama o~uvan-ja zdrave ìvotne sredine, kao i o mogu}nostima odrìvograzvoja, a sve to u ime odgovornosti koju imamo prema sebi,prema Zemlji, i prema budu}im generacijama.

19

Klju~nesocijaldemokratske li~nosti

Svetozar Markovi}

Socijalisti~ke ideje su u Srbiju stigle relativno rano zah-valjuju}i Svetozaru Markovi}u, koji se s njima upoznao zavreme studija tehnike u Petrogradu. Tokom boravka u Rusijibio je aktivno uklju~en u rad revolucionarnih kruòka na koji-ma se susreo s idejama êrni{evskog koje su imale veliki uti-caj na njegovo shvatanje socijalizma. Studije nastavlja uCirihu gde po~inje da prou~ava teorijski socijalizam.

Kao veoma mlad po~inje da se bavi publicistikom. Zbog~lanka pod nazivom Srpske obmane, objavljenog u novosad-skoj Zastavi, gubi stipendiju po{to je u njemu napao ceodràvni sistem u Srbiji.

Ostav{i bez sredstava, vra}a se u Srbiju i izdaje listRadenik, a potom u Kragujevcu, list Javnost. Svu svoju delat-nost usmerava u pravcu re{avanja politi~kih problema ipripreme masa za ostvarivanje gra|anskih prava revolu-cionarnim putem. Njegovo glavno delo, Srbija na istoku,raspravlja o dru{tvenim, ekonomskim i politi~kim problemi-ma Srbije sa socijalisti~kih pozicija, zastupaju}i idejedemokratije, republike, socijalne pravde i demokratskog fed-eralizma, stvaranje samostalnih nacionalnih dràva sademokratskim ure|enjem kao re{enja za jo{ uvek porobljeneJu`ne Slovene i protivio se ekspanzionisti~kim te`njama uSrbiji.

20

Insistiraju}i na angaòvanoj knjièvnosti, SvetozarMarkovi} je izvr{io veliki uticaj na romanti~arske pisce i pes-nike, posebno na \uru Jak{i}a i Jovana Jovanovi}a Zmaja.Njegovi ~lanci imali su veoma veliki uticaj na dalji tok razvo-ja srpske knjièvnosti, a posebno na stvarala{tvo mla|e gen-eracije pisaca.

Zbog napada na vlast, 1874. godine osu|en je na devetmeseci zatvora, iz kojeg je iza{ao s te{ko naru{enim zdravl-jem. Umro je od tuberkuloze u 28. godini ìvota u Trstu.

Dimitrije Tucovi}

Dimitrije Tucovi} je pripadao drugoj generaciji srpskihsocijaldemokrata. Bio je istaknuti vo|a i teoreti~ar socijal-isti~kog pokreta u Srbiji, osniva~ Srpske socijaldemokratskepartije, pokreta~ i urednik Radni~kih novina i Borbe. Ro|enje u selu Gostilja na Zlatiboru 1881. godine. Kad je 1899.godine do{ao u Beograd da zavr{i gimnaziju, ve} je biopristalica socijalisti~kih ideja. S Radovanom Dragovi}em,koji je na njega izvr{io veliki uticaj, pristupa propagandi soci-jalizma. Kad je 1901. godine obnovljeno Beogradskoradni~ko dru{tvo, Tucovi} ponovo formira socijalisti~kugrupu veliko{kolaca i ulazi u upravu Dru{tva. Godine 1902.organizovao je demonstracije studenata u Senatu protivNikole Pa{i}a.Uz pomo} Tucovi}a i Dragovi}a obnovljen jeraniji Odbor za vo|stvo pokreta i osnovan je Centralni odbor,koji je imao zadatak da izvr{i sve pripreme za stvaranje poli-ti~ke partije. Tucovi} je bio na ~elu martovskih demonstraci-ja protiv kralja Aleksandra Obrenovi}a koje su odràne 5.marta 1903. godine.

21

Posle majskog prevrata u Beogradu je 2. avgusta 1903.godine odràn Osniva~ki kongres Srpske socijal-demokratskepartije. Ova partija je svoje ideje iznosila u Radni~kim nov-inama, ~iji je urednik bio Tucovi}.

Dimitrije Tucovi} je sara|ivao i u stranim listovima i~asopisima, kao {to su: Vorwärts, Arbeiter Zeitung, DerKampf, Dei neue Zeit.

Godine 1904. s drugovima osniva prvi savez radni~kihsindikata SSDP i uvodi ga u Socijalisti~ku internacionalu.Godine 1910. partija pokre}e teorijski ~asopis pod nazivomBorba, ~iji je glavni urednik tako|e bio Tucovi}. DelovanjeDimitrija Tucovi}a i danas je obrazac socijaldemokratskogpatriotizma, jer je on, zajedno s drugim srpskim soci-jaldemokratama, glasao protiv ratnih kredita èle}i da spre~iPrvi svetski rat, ali je me|u prvima oti{ao u dobrovoljce ipoginuo u Kolubarskoj bici novembra 1914. godine kao pri-padnik Moravske divizije, u borbi protiv austrougarskevojske.

Hoze Luis Rodrigez Zapatero

Zapatero (José Luis Rodríguez Zapatero) je ro|en 1960.u Valjadolidu. Odrastao je u gradu Leon, odakle poti~enjegova porodica. Studirao je Pravni fakultet Univerzitetau Leonu, gde je diplomirao 1982. godine. Posle diplomi-ranja je ostao na fakultetu kao asistent do 1986. StranciPSOE pristupio je jo{ 1979. Izabran je 1986. u Parlamentu kome je bio najmla|i poslanik. Od tada do danas nepre-stano je bio poslanik u {panskom Parlamentu. Formirao je2000. frakciju unutar partije koju je je nazvao Novi talas ikoja je predstavljala ideolo{ku i politi~ku sredinu izme|u

22

Blerovog Tre}eg puta i [rederovog Novog centra. Jula istegodine postaje generalni sekretar partije zastupaju}i: inte-graciju stranaca svih nacija i rasa; davanje prioriteta obra-zovanju i stvaranju dobrih poslova za mlade, kao i pomo}dràve onima koji imaju preduzetni~ku inicijativu. Marta2004. Zapatero postaje premijer, posle parlamentarnihizbora na kojima PSOE osvojio ve}inu mesta u Donjemdomu Parlamenta. Izborna obe}anja su se odnosila naodrànje izbalansiranog budèta, obezbe|ivanje kompiju-tera studentima, dalje investicije u nau~na i tehnolo{kaistraìvanja. Zapatero se kao premijer bavio mnogim soci-jalnim pitanjima kao {to su rodno motivisano nasilje idiskriminacija, istopolni brakovi, razvodi, briga o onimakojima je potrebna svakodnevna nega. Zapatero je pove}aominimalnu platu i izveo {panske trupe iz Iraka. Na izbo-rima Marta 2008. PSOE je osvojila ve}inu mesta uParlamentu, a Zapatero je ostao premijer [panije.

Segolen Rojal

Mari-Segolen Rojal (Marie-Ségolène Royal) je ro|ena1953. u Dakaru, gradu koji je danas prestonica Senegala, akoji je u to vreme bio pod francuskom kolonijalnom upra-vom. Posle zavr{enih studija ekonomije upisala je Institutd’Études Politiques de Paris gde je do{la u kontakt safeminizmom. Segolen je tako|e zavr{ila i École Nationaled’Administration, elitnu francusku {kolu za politi~are.Tokom studija je izbacila Marie iz svog imena i ostavilasamo Segolen. Posle diplomiranja 1980. zaposlila se kaosudija administrativnog suda. Po~inje da radi 1982. u timu@ak Atalija, specijalnog savetnika predsednika FransoaMiterana, gde se bavila obrazovanjem i spoljom politikom.

23

U Parlament ulazi 1988. gde ostaje do 1992. godine.Ponovo je bila poslanica u Nacionalnom parlamentu uperiodu 1993-1997, kao i u periodu 2002-2007. Od aprila1992. do marta 1992. bila je ministarka ìvotne sredine, aod juna 1997. do marta 2000. bila je zamenica ministra zaobrazovanje. Od marta 2000. do maja 2002. bila je zameni-ca ministra za porodicu i detinjstvo. Najavila je 2006. godi-ne svoju kandidaturu za predsednika Francuske, a maja2007. u drugom krugu predsedni~kih izbora dobila je 47%glasova. Njena kampanja se najvi{e oslanjala na za{tituporodice i dece, a manje na ekonomiju, ali i tu je predlaga-le snaàn socijalni zaokret. Zalagala se za uve}anje naj-manjih dràvnih penzija za 5%, pove}anje minimalnemese~ne zarade na 1500 evra, pomo} osobama sa invalidi-tetom, garantovanje posla ili prakse za posao za svakogzavr{enog studenta u roku od 6 meseci, kao i 10 000 beska-matnih kredita za mlade ljude. Segolen se tako|e veomazalaè za prava èna, kao i homoseksualaca. Usled nepopu-larnosti predsednika Nikolasa Sarkozija, kao i zbog svojihkvaliteta i vrednosti, Segolen ima velike {anse da 2012.postane prva predsednica Francuske.

Vili Brant

Vili Brant (Willy Brandt) je ro|en kao Herbert Fram uLubeku, Nema~ka, 1913.godine. Majka mu je samohrana, aodgajio ga je maj~in o~uh. Godine 1929. pridruìo se SPD-u.Ova levo orijentisana partija bila je zabranjena od straneHitlera 1933. godine,. Da bi izbegao hap{enje od stranenacista, pobegao je u Nover{ku iste godine, uzeo pseudonimVili Brant da ga ne bi otkrili, i postao novinar. Kada jeNema~ka izvr{ila invaziju na Norve{ku, Brant je ponovo pre-

24

begao, ovaj put u [vedsku. Nakon rata, vratio se u Norve{ku,gde je po~eo da radi u kancelarije za spoljne posloveNorve{ke u Berlinu. 1948. godine je ponovo zatraìonema~ko dràvljanstvo, koje je su mu oduzeli nacisti. Brant sepridruìo kancelariji berlinskog gradona~elnika i ponovopostao aktivan u SPD-u. Izabran je 1949. godine uBundenstag, a 1957. godine imenovan za gradona~elnikaZapadnog Berlina i tu funkciju je obavljao do 1966. Tokomovog perioda hladni rat je eskalirao, a sovjetska blokada jedovela do izgradnje berlinskog zida 1961. Brant je bio kandi-dat SPD-a za kancelara 1961. i 1965.godine, ali su tu funkci-ju ipak obavljali ~lanovi CDU-a. Postao je predsednik SPD-a1964. i tu funkciju je obavljao do 1987. Imenovan je 1966. zavice-kancelara i ministra spoljih poslova u vladi KurtaKisingera. 1969. godine je postao kancelar. Tokom obavljan-ja ove funkcije ostao je upam}en po svojoj Ostpolitik, politi-ci u sklopu koje je Zapadna Nema~ka nastojala da pobolj{aodnose sa svojim susedima na istoku. Ovo je bila prva inici-jativa ovakvog tipa nakon Drugog svetskog rata. ZapadnaNema~ka je formalno prihvatila svoju novu granicu (saPoljskom) i uputila jedno izvinjenje zbog pona{anja Nema~ketokom rata. Brant je nameravao da smanji tenzije koje su pos-tojale zbog Hladnog rata u pogledu pitanja podeljeneNema~ke. Brant je tako|e pobolj{ao odnose sa Nema~komDemokratskom Republikom (Isto~nom Nema~kom). Brantuje 1971. godine dodeljena Nobelova nagrada za mir. Povukaose 1974. godine sa mesta kancelara nakon {to je otkriveno daje jedan od njegovih pomo}nika tajni agent koji je radio zaIsto~no Nema~ku tajnu slu`bu [tazi. Prestao je da budepredsednik SPD-a 1987.godine, ali je ostao njegov po~asnipredsednik. Bio je predsednik SI od 1976. godine pa sve dosmrti 1992. godine.

25

Ulof Palme

Ulof Palme (Sven Olof Joachim Palme) je ro|en u Öster-malmu u [vedskoj 1927. godine. Nakon uspe{ne karijere stu-denskog vo|e, postao je sekretar {vedskog soci-jaldemokratskog predsednika vlade Tage Erlandera 1953.godine. Palme se pridruìo vladi 1963. godine, prvo kao min-istar bez portfelja, pa ministar transporta i ministar obrazo-vanja. Kao ministar obrazovanja 1968. je kritikovao ameri~kobombardovanje Vijetnama kao ratni zlo~in, zbog ~ega jeAmerika prekinula na godinu dana diplomatske odnose sa[vedskom. Godine 1969. je nasledio Erlandera na mestupredsednika vlade. Izbore je izgubio 1976. godine, {to je zaposledicu imalo prekid 44. godi{nje neprestane soci-jaldemokratske vladavine u [vedskoj. Me|utim, vodio jesvoju partiju ka pobedama na izborima u 1982. i 1985. godi-ni, te je ponovo postao predsednik (manjinske) vlade. U feb-ruaru 1986. godine, Ulof Palme je ubijen dok je sa svojomsuprugom {etao na putu od ku}e do bioskopa. Njegov ubicanikad nije izveden pred lice pravde. Ulof Palme je uìvaozna~ajan me|unarodni ugled. Osnaìo je striktnu politikuneutralnosti, nastojeci da od severne Evrope na~ini “zonu beznuklearnog naoruànja”, bio je pregovara~ Ujedinjenih nacija(UN) tokom Ira~ko-iranskog rata. Pored toga neumorno jezagovarao interese zemalja u razvoju.

Felipe Gonzales

Felipe Gonzalez Markes (Felipe González) je ro|en 1942.godine. Sin je {panskog farmerskog radnika. Pridruìo sesocijalistickoj partiji (PSOE) u vreme kad je bila zabranjena

26

pod Frankovom diktaturom. Postao je njen generalni sekretar1974. godine, a sama partija je legalizovana 1976. godine.Gonzales je modernizovao PSOE, odri~u}i se zadnjih ostata-ka marksisti~ke politike. PSOE je pobedila na op{tim izbori-ma 1982. godine, nakon ~ega je Gonzales postao prvi socijal-isti~ki predsjednik vlade (i u to vrijeme, najmla|i {ef vlade uEvropi). Ostao je na toj poziciji narednih 13 godina. U okvirunjegove administracije, [panija (koja je bila pod fa{isti~kimdiktatorstvom od zavr{etka civilnog rata 1939.godine), posta-la je ~lanica NATO-a 1982.godine i Evropske unije1986.godine. S pravom se moè tvrditi da je Gonzales taj kojije transformisao [paniju u modernu evropsku dràvu.

Vim Kok

Vim Kok (Wim Kok) je ro|en 1938. godine. Nakonzavr{etka fakulteta, pridruìo se osoblju najve}eg sindikata uHolandiji, NVV, koji je imao vrlo jake linije povezanosti sasocijaldemokratskim pokretom. Godine 1973. je postaopredsednik NVV-a (koji se kasnije udruìo sa katoli~kimsindikatom NKV i osnovao FNV; Kok je preuzeo predseda-vanje novom organizacijom). U periodu od 1979. do 1982.godine, Kok je, tako|e, bio predsednik Evropske sindikalnefederacije. Nakon {to je si{ao sa svoje pozicije u FNV-u 1986.godine, Vim Kok je postao ~lan holandskog parlamenta, pred-stavljaju}i Holandsku Stranku Rada (PvdA). Ubrzo nakontoga, postao je lider PvdA frakcije u Parlamentu, i samim timlider opozicije. 1989. godine, PvdA je oformila koalicionuvladu sa Hri{}ansko demokratskim savezom. Kok je postaozamenik predsednika vlade i ministar finansija. Postao jepredsednik vlade Holandije 1994. godine, u prvoj koalicionojvladi koja je u potpunosti bila sa~injena od soci-

27

jaldemokratskih i liberalnih partija. Ova “purple coalition”imala je dva mandata i bila veoma uspe{na, bar {to se ti~eekonomske sfere. Kao ministar finansija, a kasnije i kaopredsednik vlade, Vim Kok je stekao reputaciju {tedljivosti,ekonomi~nosti i ekspertize. Uveo je veliki broj mera sa koji-ma je smanjio javne tro{kove. Mere su uklju~ivaleograni~enja u pogledu nemogu}nosti prava na osiguranje,pokret koji je shva}en kao kontroverzan ~ak i u okviru nje-gove partije. Kok je zahtijevao od PvdA da ukine ideologijutrvdih socijalista. Kao predsednik vlade smatran je zadràvnika koji je prevazi{ao partijsku politiku. Pod njegovomadministracijom “polder model” je privukao me|unarodnupa`nju i po{tovanje. To je pristup u sklopu kojeg se donoseodluke koje zahtevaju pregovaranje, kompromis i postizanjekoncenzusa izme|u strana koje imaju razli~ite interese, bezobzira da li su ti interesi od dru{tvenog ili politi~kog zna~aja,u nameri da se do|e do re{enja prihvatljivog za sve.

@ak Delor

@ak Delor (Jacques Delors) je ro|en 1925. godine. Njegovanajupe~atljivija me|unarodna pozicija bila je pozicija predsed-nika Evropske komisije i ve{tog protagoniste daljih evropskihintegracija. Delor je svoju karijeru zapo~eo 1945. godine uokviru Francuske centralne banke. Nakon toga, pridruìo seosoblju predsednika vlade De Goliste, @aka Kabana Delmasa.1974. godine, pridruìo se novoj socijalisti~koj partiji formira-noj od strane Fransoa Miterana i postao njen glavni ekonoms-ki savetnik. Nakon toga je preuzeo funkciju Ministra zaekonomska pitanja i finansije u okviru levi~arske vlade pred-vo|ene Pjerom Mejorom. @ak Delor je postao predsednikEvropske komisije 1985. godine. i na toj poziciji zadrào se

28

skoro 10 godina. Tokom njegovog predsedavanja, veliki brojnajva`nijih evropskih projekata je implementirano (unutra{njetrì{te, monetarna unija) ili pripremljeno (uvo|enje jedin-stvene evropske valute, eura). Bio je najve}i politi~ki pred-stavnik Evropske komisije do sad, i postigao je svetsku slavui stekao po{tovanje kao kompetentan i harizmati~an evropskipoliti~ar. Od momenta kada se sa pozicije aktivnog politi~arapovukao u penziju, ~esto je izraàvao svoju zabrinutost zbogtoga {to Evropska komisija nije uìvala punu demokratskuzakonitost i javnu odgovornost.

Mario Soare{

Mario Soare{ (Mario Soares) je ro|en u Lisabonu 1924.godine. Jo{ kao veoma mlad postao je aktivni oponent dikta-torstva desni~arskog krila u Portugalu i mnogo je puta, u tokuposleratnih godina, bio hap{en od strane PIDE-a, tajne polici-je diktatora Antonija de Oliverija Salazara. Soare{, koji jeradio kao nastavnik i pravnik, prvo je bio ~lan portugalskekomunisti~ke partije. 1951. godine, odrekao se komunizma ipostao demokratski socijalista. Bio je jedan od osniva~a soci-jalisti~kog politi~kog pokreta Portugalske socijalisti~ke akci-je, koja je osnovana u [vajcarskoj. 1968. godine, ponovo je

uhap{en od strane PIDE i prognan u Sao Tome. Vratio se uPortugal kasnije u toku iste godine kada je Salazara zameniopredsednik vlade Mar~elo Kaetano. Istinske opozicione parti-je ostale su i dalje zabranjene, pa je Soare{ ponovo proteran1970. godine.@iveo je u Italiji i nakon toga u Francuskoj, gdeje i Portugalska socijalisticka partija ponovo osnovana.Soare{ je postao njen prvi generalni sekretar.

Nakon “Karanfilske revolucije” 25. aprila 1974. godine.proterani opozicioni lideri vratili su se u Portugal. “Pokret

29

oruànih snaga” koji je organizovao revoluciju imenovao jeMarija Soare{a za ministra za prekookeanske pregovore, ~ijeje zaduènje bilo davanje nezavisnosti portugalskim kolonija-ma. Brojni konflikti su ubrzo nakon toga nastali izme|ukomunista i socijalista koji su bili deo nove protugalske vlade.Soare{ je igrao klju~nu ulogu kao modernista koji je opozi-cionirao radikalnim aspiracijama komunisti~kih i revolu-cionarnih snaga. 1976. godine, prvi slobodni demokratskiizbori odràni su u Portugalu. Soare{ova Socijalisticka parti-ja Portugala osvojila je najve}i broj mesta, nakon ~ega jeMario Soare{ postao prvi socijalisti~ki predsednik vlade (prvosa manjinskom vladom i nakon toga u okviru koalicije saHri{}anskim demokratama). Ova vlada je pala 1978. godine,ali je Soare{ jo{ jednom bio predsednik vlade i to u periodu od1983. do 1985. godine. U toku ovog perioda, pregovori zapristupanje Portugala EU bili su u toku, {to je rezultiralo pris-tupanjem Portugala EU 1986 .godine. Soare{ je nakon togaizabran za predsednika Portugala, i to dva puta, prvi put 1986.i drugi put 1991.godine. Oti{ao je u penziju 1991. godine, alije jo{ jednom u~estvovao na predsedni~kim izborima 2006.godine. Osvojio je 14% glasova, zauzimaju}i tre}e mesto.

Andreas Papandreu

Andreas Papandreu (Andreas Papandreou) ro|en je1919. godine, kao sin Georga Papandreua, vode}eg gr~kogliberalnog politi~ara svih vremena. Kao student,Andreasje bio aktivan u okviru Trotsite grupa. 1939. godine,kada jeGr~ka bila pod autoritarivnim reìmom JonazisaMetaksasa,Andreas Papandreu je uhap{en i mu~en. Nakonpu{tanja iz zatvora, bilo mu je zabranjeno da ostane uzemlji i on se preselio u SAD.Uzeo je ameri~ko dràvljan-

30

stvo i predavao je na brojnim ameri~kim univerzitetima.Vratio se u Gr~ku 1959.godine i od samog po~etka je bioaktivan kao ekonomista. Njegov otac Georg postao je 1963.godine predsednik Vlade Gr~ke i Andreas je postao njegovglavni savetnik za ekonomska pitanja. Po{to se odrekao sesvog ameri~kog dràvljanstva, izabran je u ParlamentGr~ke 1964.godine. Naredne godine je bio upleten uAspida zaveru i optuèn da je radio u dosluhu sa ekstrem-nim levi~arskim vojnim frakcijama u Gr~koj.Kada jedesni~arski pukovnik Georg Papadopulos izvr{io vojniudar 1967. godine, Georg i Adreas Papandreu su biliuhap{eni. Georg je preminuo 1968. godine, tokom trajan-ja njegovog ku}nog pritvora, a Andreas je jo{ jednom pro-teran iz zemlje. U izgnanstvu, formirao je novu antidikta-torsku organizaciju - Panhelenski oslobodila~ki pokret(PAK).

Nakon pada vojne hunte 1974. godine, Andreas se istegodine vratio u Gr~ku gde je osnovao novu partiju zasnovanuna principima PAK-a, Panhelenski socijalisti~ki pokret (PASOK). Partija u prvom periodu svog delovanja nije osvoji-la zna~ajan broj glasova, ali je na izborima odrànim 1981.godine, PASOK ostvario pobedu na dràvnom nivou, aAndreas Papandreu je postao prvi socijalisti~ki predsednikVlade Gr~ke. Period u toku kojeg je on vodio Vladu poznat jepo jasnom prekidu sa svim onim {to je bilo u pro{losti i to umnogim pogledima. On se protivio ulasku Gr~ke u EU i zala-gao se za izlazak iz NATO-a (bio je neuspe{an po oba pitan-ja). Brojne dalekose`ne socijalne i ekonomske reforme surealizovane u ovom periodu. PASOK je zabeleìo jo{ jednupobedu na izborima odrànim 1985. godine, ali je izgubio naizborima odrànim 1989. godine. Nakon dugotrajne politi~kekrize 1990. godine desni~arska Nova Demokratska strankapreuzela je vladu. U toku posljednjih godina ìvota,

31

Papandreu je bio u velikoj meri uklju~en u kontraverze i skan-dale. Razveo se 1989.godine, od prve ène i otu|io od sinaGeorga koji je u to vrijeme ve} bio ministar u ime PASOK-a.U toku iste godine, Parlament ga je optuìo da je bio povezansa skandalom pronevere u Crete banci. Ipak se oslobodio svihoptu`bi i uspeo da pobedi na izborima odrànim1993.godine. Me|utim, slabo zdravstveno stanje spre~ilo gaje da upravlja na efikasan na~in. Penzionisao se januara 1996.godine i preminuo u junu iste godine.

32

Klju~nesocijaldemokratske organizacije

Internacionalne organizacije

S obzirom na internacionalno levi~arsko usmerenje prirod-no je da socijaldemokratija kao svetski dominantan politi~kipokret ima najrazvijeniju organizacijsku mreù, kako na glob-alnom tako i na evropskom nivou. Na ovom mestu je va`nopomenuti najzna~ajnije me|unarodne organizacije iudruènja polti~kih partija ~iji je zadatak izgradnja i o~uvan-je socijaldemokratije i me|usobna pomo} idejno i ideolo{kisli~nih partija i organizacija.

1. Socijalisti~ka internacionala (SI)

SI je svetska organizacija socijaldemokratskih idemokratskih socijalisti~kih i radni~kih partija. Iako je imalaprete~e pre i posle drugog svetskog rata, u sada{njem oblikuSI je osnovana 1951. godine i danas ima vi{e od 160 ~lanica.Ova organizacija odre|uje socijaldemokratiju kao „idealanoblik demokratije“ koji moè re{iti probleme neregulisanogkapitalizma. SI isti~e slede}e principe: prvi, sloboda — nesamo gra|anske slobode, ve} i sloboda od diskriminacije i slo-boda od zavisnosti, kako od vlasnika sredstava za proizvodnju,tako i od nosilaca zloupotrebe politi~ke mo}i, drugi, jed-nakost i socijalna pravda — ne samo pred zakonom ve} iekonomska i sociokulturna jednakost, i jednake mogu}nosti zasve uklju~uju}i i one sa fizi~kim, mentalnim ili dru{tvenimhendikepom, i, tre}i, solidarnost — jedinstvo i saose}anje

33

prema `rtvama nepravde i nejednakosti. Ovi ideali su opisanisa vi{e pojedinosti u Deklaraciji principa Socijalisti~ke inter-nacionale. Glavni forum SI je njen Kongres koji se odràvasvake tre}e ili ~etvrte godine. Aktuelni predsednik SI jeGeorgos Papandreu, lider gr~kog PASOK-a.

Sedi{te sekretarijata SI je u Londonu.Web adresa je: www.socialistinternacional.org

IUSY- Najve}a svetska omladinska politi~ka organizacijaWeb adresa: www.iusy.org

2. Partija evropskih socijalista (PES)

PES je zami{ljen kao krovna organizacija socijalisti~kih,socijaldemokratskih i radni~kih partija u evropskom kontek-stu. Iako postoji duà tradicija me|unarodnog organizovanjaovih partija, ovako zami{ljen PES je osnovan 1992. godine naevropskom kongresu koji je odràn u glavnom graduHolandije- Hagu. PES trenutno ~ini ne{to vi{e od 30politi~kih partija koje deluju u dràvama EU, kao i partijekoja deluje u podru~ju Norve{ke. Pored ovih partija ~lanstvoPES-a ~ini nekoliko partija pridruènih ~lanova i partija kojese tu nalaze u svojstvu posmatra~a. U skladu sa svojim statu-tom PES ima slede}e ciljeve:

1. ja~anje socijalisti~kog i socijaldemokratskog pokreta uokviru EU-e i na celom Evropskom kontinentu,

2. razvijanje bliske saradnje izme|u partija, parlamen-tarnih grupa, socijaldemokratskih predstavnika uEvropskom parlamentu i drugih socijaldemokratskih isocijalisti~kih organizacija,

3. odre|ivanje zajedni~ke politike za EU i kreiranje zajed-ni~kog manifesta za izbore za Evropski parlament.

34

Glavni forum PES-a je Kongres koji se sastaje svakih 5godina. Me|utim, lideri ~lanica ove organizacije se sastaju 4-5 puta godi{nje. Aktuelni predsednik PES-a je biv{i danskipremijer Paul Najrop Rasmusen.

Sedi{te sekretarijata PES-a je u Briselu.Web adresa: www.pes.org

- ECOSY- Organizacija mladih evropskih socijalista,predstavlja omladinsku mreù PES-a.

Web adresa: www.ecosy.org

3. Evropski forum zademokratiju i solidarnost

Evropski forum za demokratiju i solidarnost je formiran jan-uara 1993. godine od strane socijaldemokratskih partija ipoliti~kih fondacija iz zemalja EU. Ovaj Forum je nastao kaorezultat nastojanja ovih organizacija da daju podr{ku transforma-cijskim i demokratskim procesima u Centralnoj, Isto~noj iJugoisto~noj Evropi. Evropski forum ~ini 11 socijaldemo -kratskih fondacija i 18 politi~kih partija u okviru svog nad-zornog tela. Podsti~u}i saradnju izme|u socijaldemokratskihpartija, organizacija i pojedinaca Evropski forum nastoji da pop-ularizuje osnovne vrednosti socijaldemokratije u ovim regioni-ma. Zbog toga se svake godine odràva sastanak pomenutih fon-dacija na kojem se, izme|u ostalog, prezentuju ostvareni rezul-tati kao i planovi za naredni period.

Sedi{te sekretarijata Evropskog foruma je u Amsterdamu.Web adresa: www.europeanforum.net

35

Klju~ne omladinskeorganizacije na na{im prostorima

1. SD9

SD9 je regionalna mreà omladinskih organizacija soci-jaldemokratskih partija. Ova organizacija promovi{e soci-jaldemokratske vresdnosti, besplatno obrazovanje, boljukoordinaciju trì{ta rada i mlade radne snage, besplatnuzdravstvenu za{titu, kao i ve}u zastupljenost mladih u politi-ci. SD9 ~ine pomladci 9 partija iz Slovenije, Hrvatske, Bosne,sa Kosova, Srbije, Makedonije i Crne Gore.

2. Nedelja socijaldemokratijeNedelja socijaldemokratije je manifestacija koja je po prvi

put organizavana 2006. godine u formi sedmodnevne {kole.Svake godine NSD okuplja vi{e od 60 u~esnika iz soci-jaldemokratskih omladinskih organizacija (podmladci DS,LSV i SDU), mladih iz sindikata, NVO sektora iaktivista/aktivistkinja iz zemalja ex-Jugoslavije. Prisustvoeminentnih predava~a, posve}enost istih u~esnicima {kole,mogu}nost prakti~ne primene nau~enih znanja na radionica-ma, rad u manjim grupama, mogu}nost izbora predavanja iliradionica u skladu sa interesovanjima u~esnica/ka glavne suodlike {kole.

Web adresa je: www.nedeljasocijaldemokratije.com

36

Documents

Socijaldemokratija u Novom Kljucu