Esencijalizam, antiesencijalizam,orijentalizam, postkolonijalizam

Esencijalizam/primordijalizam

Epistemoloki esencijalizam verovanje u postojanje konanihistina i sposobnost nauke da spozna sutinu stvari tj. da otkrijerealnost koja se nalazi ispod povrine pojavnog sveta Naune definicije su opisi tih sutinskih svojstava stvari predstavnici odreene kategorije poseduju prirodna, uroena,

nepromenljiva svojstva koja determiniu njihov idenitet, ponaanje iizgled.

drutvenim konstruktima se pripisuju sutinske, prirodne, nepromenljiveosobine Npr. razlike izmeu ena i mukaraca su prirodne, jasno odreene, uroene

i nepromenljive.esto je implicitan, a u drutvenim naukama je kontroverzan zbog

posmatranja sloenih istorijski oblikovanih fenomena kao da suobjektivna stvarnost i uroena svojstva pojedinaca npr. rodni inacionalni identitet.

Antiesencijalizam/relativizam/konstruktivizam Odbacuju se univerzalni, standardi i kriterijumi znanja i

istine; istina je relativna, uslovljena je lokalnom kulturom,istorijskim periodom ili interesima

Naglaava se znaaj drutvenog konteksta, sredine istrukturalnih faktora (ukljuujui ekonomske i klasneodnose) u nastanku tj. konstrukciji drutvenih identiteta.

drutvene nauke se stoga sve vie fokusiraju naprouavanje drutvenih i kulturnih okolnosti kojeproizvode odreenu vrstu klasifikacija i podela a manjena nabrajanje i opisivanje razliitih kategorija.

Edvard Said 1935-2003

Orijentalizam, 1978Slika orijenta - proizvod itavog sistema

miljenja i naunog znanja.

Orijentalizam

Orjentalizam (pre Saida) prouavanje egzotinih civilizacija tehnloki slabije razvijenih, sa udnim obiajima

Said Analizira korpus zapadnoevropske knjievnosti koja naspecifian nain portretie Orijent Diskurzivna poizvodnja drugog Bipolarna podela sveta na: istok-zapad; oksident-orijent; civilizovane-

necivilizovane. Upotreba Orijenta za samodefinisanje Evropljana kao superiorne rase

u odnosu na Orijentalce

Orijentalac

Predstava o Orijentalcu je jednoznana,stereotip nastao uoptavanjem;Iracionalan, lenj, feminiziran, slab ali opasan

zbog svoje seksualnosti te predstavlja opasnostpo bele, ene Zapada.

Orijentalka je izuzetno egzotina i podatna,rado se preputa dominaciji.

ORIJENT

pokriva ogromne prostore nastanje najrazliitijimetnikim gupama razliiti jezici i kulture

Zaseban, ekcentrian, nazadan, oiglednorazliit, senzulan i pasivan.

Sklon despotizmu a nesklon razvoju, napretku. enski je podatan, mek i plastian. Njegov razvoj i vrednosti se procenjuju po

standardima Zapada to ga ini uvek Drugim,inferiornim i podlonim osvajanju.

Orijent

Mnogo manje problematino bi bilo da suovakve reprezentacije samo deo politikepropagande to one svakako jesu. Za njih semeutim vezuju objektivnost, pravednost inepristrasnost istoriara uz implikaciju daMuslimani i Arapi ne mogu biti objektivni a daOrijentalisti koji o njima piu po definiciji,zahvaljujui svom obrazovanju i prostoj injenicida su Zapadnjaci, jesu objektivni. Ovo jevrhunac Orijentalizma kao dogme kojadegradira predmet svog prouavanja ali izaslepljuje svoje tvorce. Said

ORIJENT I ORIJENTALCI

Zakljuak

ORIJENTALIZAM proizvodnja OrijentaORIJENT oznaava sistem reprezentacija

oblikovanih politikom moi koja je Orijent unelau zapadnjaki sistem znanja, zapadnjaku svesti Imperiju.

Said ne poredi orijentalistike reprezentacije sanekim stvarno potojeim Orijentom

Orijentalistike predstave opstaju i nakondekolonizacije npr. Arapi necivilizovani,Islam fundamentalistika, teroristika religija

Uloga medija i popularne kulture

KOLONIJALIZAM

Osvajanje, upravljanje inaseljavanje (Amerike,Australije i delova Azije iAfrike) od straneZapadnoevropskihzemalja XVI-XX vek.

1915 Evropske imperijekontrolisale 85% teritorijeostatka sveta

POSTKOLONIJALNA TEORIJA

Nastaje u drugoj polovini XX veka, nakontreeg talasa antikolonijalnih pokreta iborbi za nezavisnost u Aziji, Africi i naKaribima

Suprotstavljanje imperijalizmu iEvropocentrizmuKritika zapadnjakih modela proizvodnje i

distribucije znanja i bipolarnih podela;insisiranje na uzajamnosti, proimanju,hibridnosti

POSTKOLONIJALNO STANJE

Postkolonijane studije se fokusiraju na interakacijeizmeu evropskih drutava i kolonija, stoga ihpodjednako zanima i period kolonijalne vlasti iperiod nakon ukidanja kolonijalne vlasti

POSTKOLONIJALNE STUDIJE -ZNAAJ Kritika analiza odnosa moi u razliitim kontekstima - Teme: Nastanak imperija; Uticaj kolonijalizma na postkolonijalnu istoriju, ekonomiju, nauku... Kako kolinijalizam oblikuje kolonizatore i kolonijalizovane; Ostaci kolonijalnog obrazovnja, nauke i tehnologije u

postkolonijalnim drutvima; Kako utiu na odluke o pravcima razvojai modernizacije u bivim kolonijama;

Oblici otpora kolonijalnoj vlasti; Na koji nain su kolonijalno obrazovanje i jezik uticali na kulturu i

identitet kolonizovanih; Kako su zapadnjaka nauka, tehnologija i medicina promenile

postojei sistem znanja u kolonijama; Forme identiteta koje se javljaju nakon prestanka kolonijalne vlasti?

Reprodukcija orijentalizama nestingorientalisms tendencija da se kulture i religije nastanjene istono i

juno od vlastite gupe posmatraju kao primitivne ikonzervativne.

Skoro svaka grupa moe biti orijentalizovana od straneneke druge grupe

Azija je istonija i razliitija od Istone Evrope a Balkannajistoniji u okviru Istone Evrope. A ova vrstahijerarhije je prisutna i uokviru samog Balkana (MilicaBaki Hayden, Varijacije na temu Balkan)

U simbolikoj geografiji bive Jugoslavije, sever i zapadsu imali pozitivne konotacije za razliku od juga i istoka

Balkanizam

Varijacija podvrsta Orijentalizma tj. varijacija naorijentalistiku temu Milica Baki-Hayden Ista epistemoloka logika i retorika

Zasebna kategorija, nastala nezavisno od orijentalizmazahvaljujui specifinom geo-politikom poloaju -poseduje specifinu retoriku i karakteristike (MarijaTodorova, Imaginarni Balkan)Geogafski u sastavu Evrope ali kulturno razliit, stran

EvropiLjudi koji nisu vie Orijentalci ali nisu jo Evropljani,

polutani; unutranji drugi; mraana strana Evrope;maskulinizovane predstave.

BALKNIZAM POREKLO IKARAKTERISTIKE - Poetak XX veka u vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata - Otomansko naslee izrazita etnika heterogenost, meavina Orijentalnih

i evropskih odlika Heterogenost Balkana u evropskoj literaturi i politici patologizovana zbog navodno

inherentne nestabilnosti i neistote posmatran je kao opasnost i pretnja Evropskoj istoti, redu i stabilnosti

Nino Raspudi, Jadranski(polu)orijentalizam

Identitet, kultura, nacija

IDENTITETIIdentifikovati utvrditi poreklo, prirodu

ili karakteristike nekog ili neeg

Aktivnost na asu

Zadatak 1: Rad u paru navesti trikarkateristike koje su sastavni deoidentiteta

Zadatak 2: Definisati srpski identitet taga najbolje opisuje, iz ega se sastoji; taje osobeno u srpskom identitetu u odnosuna druge nacije? Zato nije lako odreditita je to specifino u srpskom identitetu.

Zadatak 2 potpitanja ta ini srpsku kulturu (definisnu kao nain ivota)? Po emu se ona razlikuje od drugih kultura? Da li u okviru nacionalne drave postoji jedan,

jedinstveni nai ivota ili vei broj razliitih mogunosti? Da li se i kako razlikuju srpski, srbijanski, vojvoanski,

istonosrbijanski identiteti Da li su kategorije srpstva i srbijanstva neto fiskirno

(neto s ime se raamo) Ili se pak menja vremenom (i nastaje)

OPIS BEBA identiteti kojestiemo roenjem

OPIS LJUDI

LINI IDENTITET

DOIVLJAJ SEBE KO SMO MI ini ga sklop razliitih karakteristika nain na koji definiemo sebe u smislu svojih individualnih

karakterisitika i razlika u odnosu na druge. Ono to nekog inijedinstvenim u odnosu na druge. uzrast, pol/rod, satrost, talenti, intelektualne i fizike sposobnosti i

ometenosti, porodino poreklo, iskustva...

DRUTVENI IDENTITET

Stie se u okviru grupa kojima pripadamo po razliitimosnovama Kako sebe vidimo u okviru grupe kojoj pripadamo ikako nas drugi vide. Nastaje u interakciji linih karakteristika sasociokulturnim kategorijama. U modernom drutvunajznaajnije su: rod, klasa, etnicitet, nacionalna pripadnost,religijsko opredeljenje, poreklo, drutvene mree, seksualnoopredeljenje,

LINI IDRUTVENI IDENTITETI

Svaka osoba tokom ivota formira itav spektaridntiteta (linih i drutvenih) koji joj govore ko je, taje i ta svaki od tih identiteta podrazumeva nainponaanja, razmiljanja, delanja.

Znaaj svakog pojedinanog identiteta koji nekoposeduje menja se u zavisnosti od perioda ivota iod drutveno-istorijskog konteksta.

Drutveno ponaanje se odvija na kontinuumu od istointerpersonalnog do isto intergrupnog. Ima situacija u kojima je drutveni identitet znaajniji, izraeniji

od linog identiteta kada se to desi nae ponaanje sekvalitativno razlikuje i postaje drutveno ponaanje (npr. navijai,mitinzi, nacionalni konflikti)

Identitet kao dinamian drutvenikonstrukt

Identiteti se esto doivaljavaju kao prirodni inepromenljivi mada su oni zapravo drutvenekonstrukcije, dinamini su (stalno su u procesu izgradnjei menjanja) i njihovo znaenje se razlikuju se kroz vremei prostor mladi relativno nova kategorija u Evropi (zadnjih 200-300

godina) pre toga 2 kategorije deca i odrasli mesto starih u modernim evropskim drutvima se promenilo Siera Leone stari imaju visok socijalni status jer se smatra da

se starenjem pribliava bogu, a senilnost ukazuje da duanaputa telo to dodatno poveava soc. Status

dovoljno je da se osvrnemo na vlastito ponaanje i uverenjatokom ivota pa da shvatimo dinamini karakter identiteta ukojoj meri se razlikujete u odnosu na sebe u kolskom uzrastu

Nastanak identiteta Potreba da se objasne uoene razlike meu ljudima Ove se razlike imenuju i klasifikuju/kategorizuju osobe sa istim

karakteristikama se svrstavaju u ove kategorije Svaka kategrija dobija ili razvija odreene opte karaktristike koje

definiu tu kategoriju. Karkateristike koje jedno drutvo pripisujeodreenoj kategoriji su vane zato to iz njih nastaje opta pravila veznaza oekivano ponaanje

Karakteristike, zapravo, postaju oekivanja vezana za ponaanje osobakoje pripadaju odreenom tipu/kategoriji (ta odrazumeva biti ena, dete,mukarac)

posledica ovih razliitih oekivanja je da pripadnici razliitih kategorijaimaju razliita iskustva ivota u istom drutvu (mukarac u odnsu naenu, dete u odnosu na odrasle itd.)

analogija sa drutvenim ulogama - drutvene uloge sastavni deodrutvenog identiteta

mi sebe definiemo na osnovu optih karakteristika uloga koje smo odabralii/ili koje su nam nametnute (pripisane)

Kulturni/nacionalni identitet Pojedinac se raa u odreenoj kulturi ali se ne raa sa

kulturom Oseaj pripadnosti odreenoj grupi ine ga vrednosti,

ponaanja, obiaji, znaenja usvojena procesomsociajlizacije

Kultura je dinamina kategorija Razlike postoje kako meu kulturama tako i unutar

kultura Kad se identifikujemo sa odreenom nacijom,

pretpostavljamo da posedujemo odreene karakteristikekoje se vezuju za tu naciju istovremno znamo da se irazlikujemo od drugih pripadnika te nacije

Esencijalizam/primordijalizam Epistemoloki esencijalizam verovanje u postojanje konanih

istina i sposobnost nauke da spozna sutinu stvari tj. da otkrijerealnost koja se nalazi ispod povrine pojavnog sveta Naune definicije su opisi tih sutinskih svojstava stvari predstavnici odreene kategorije poseduju prirodna, uroena,

nepromenljiva svojstva koja determiniu njihov idenitet, ponaanje iizgled.

drutvenim konstruktima se pripisuju sutinske, prirodne, nepromenljiveosobine

Npr. razlike izmeu ena i mukaraca su prirodne, jasno odreene, uroenei nepromenljive; ideja da se raamo sa odreenom kulturom

esto je implicitan a u drutvenim naukama je kontroverzan zbogposmatranja sloenih istorijski oblikovanih fenomena kao da suuroena svojstva pojedinaca npr. rodni i nacionalni identitet.

Antiesencijalizam/relativizam Odbacuju se univerzalni standardi i kriterijumi znanja i

istine; istina je relativna, uslovljena je lokalnom kulturom,istorijskim periodom ili interesima

Naglaava se znaaj drutvenog konteksta, sredine istrukturalnih faktora (ukljuujui ekonomske i klasneodnose) u nastanku tj. konstrukciji drutvenih identiteta.

Drutvene nauke se stoga sve vie fokusiraju naprouavanje drutvenih i kulturnih okolnosti kojeproizvode odreenu vrstu klasifikacija i podela a manjena nabrajanje i opisivanje razliitih kategorija.

DRAVA-NACIJA Nacija = sociokulturna kategorija; pripadnici odreene nacije dele isti

jezik i kulturu ali ne moraju iveti u istoj politikoj zajednici. Nacija je

ograniena (fleksibilne ali relativno stabilne granice); i suverena samostalno i suvereno kontrolie svoju teritoriju.

Drava je politiki entitet koga ine: teritorija, populacija, dravnavlast, i sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim dravama tj.lanstvo u meunarodnim institucijama. Donosi zakone; upravljadrutvom; usklauje funkcionisanje razliitih segmenata uz pomoubirokratije; gradi, neguje oseaj lojalnosti, pripadnosti dravi-naciji

Drava-nacija poklapanje politikih i kulturnih granca jednanacija jedna drava; jedna ili vie nacija udruenih u formalnu politiku zajednicu

Nacija kao zamiljena zajednica(Benedikt Anderson, 1983)

politika zajednica, inherentno ograniena isuverena

zamiljena zajednica se od prave zajednicerazlikuje po tome to se ne zasniva nasvakodnevnoj direktnoj komunikaciji meulanovima zajednice (npr. porodica, susedstvo,selo isl). pripadnici nacije u svojim glavama imaju mentalne

predstave o zajednitvu- ali i pored toga to veinulanova svoje nacije ne sreemo i ne poznajemo, miputem raznih oblika komunikacije zanamo da su onitu i da sa nama dele odreene karakteristike(knjievnost, tampa i ostali mediji)

Homogenizujua snaga nacije

Nacija je zamiljena zajednica i zbogtoga to bez obzira na stvarnunejednakost i eksploataciju koja postoji udrutvu, ona se uvek zamilja kao nekavrsta horizontalnog povezivanja koje potirete stvarno postojee razlike pa se ini dasvi pripadnici zajendice imaju iste interese. Bratstvo kao metafora

TAMPARSKI KAPITALIZAM Kljunu ulogu igrao kapitalizam i pronalazak

tamparske prese, masovno izdavatvo. Kapitalistiki preduzentici su poeli masovno da

tampaju knjige i dr. na narodnim jezicima(vernakularima) umesto na Latinskom da bi povealitira pa time i profit.

- knjievnost i literatura (ROMAN) koju ita veliki brojpripadnika date zajednice

- obavezno obrazovanje stiu se ista znanja (briudijalekti i uvodi standardni jezik , koji omoguavajukomunikaciju; pripadnici nacije ue o svojoj

- zajednikoj tradiciji koja je u najveem broju sluajevaizmiljena (Erick Hobsbowm izmiljanje tradicije).

Izmiljanje tradicije - primeri jedan dijalekt postaje standardni jezik koji svi

ue u koli; Kosovski ep koji pogreno interpretira istorijske

dogaaje - umesto nesloge vlastele i slabijeorganizovane i malobrojnije vojske poraz setumai uzvienim idealima kralja Lazara;

Kraljevi Marko hajduk ili turski vazal; Obiaji jednog kraja se univerzalizuju isl., Etnomuzikolozi odreuju ta je to tipino,

tradicionalno u muzikom folkloru.

Anderson - zakljuak nacije i nacionalizam su proizvod moderne, i

nastale su kao sredstvo za ostvarivanjeekonomskih i politikih ciljeva buroaske,kapitalistike, preduzetnike klase. Dakle onpolazi od anti-esencijalistike epistemologije i odpretpostavke da je nacija drutveni konstrukt, da ne postoji od kad je

sveta i veka i da ne postoje, sutinske, uvek iste inepromenljive karaktersitike nacije, to bi bilaesencijalistika ili primordijalsitika perspektiva.

-

Muzika i identitet Muzika ima ogromnu ulogu ne samo kao marker, obeleje identiteta

(himna, rok muzika), ve i kao aktivni agens u proizvodnji identiteta(pank i rok muzika su u velikoj meri uestvovale u konstituisanju roki pank potkulture; danas su to tehno, dance, rave isl; himne, HejSloveni i Boe pravde)

Muzika dakle istovremeno afirmie, problematizuje, razgrauje irekonstruie identitete - zgodno sredstvo za analizu drutvenogkonstruisanja, eksploatacje i kontrole identiteta i njegovih granica

socioloka prouavanja muzike i identitete treba podjednako davode rauna o tome ta muzika reprezentuje i ta ini; da se muzikatretira kao aktivni inilac koji u sebi sadri politiki i moralni poredak ivrednosti a pojedince povezuje u manje-vie jasno razgranienegrupe. Takav pristup muziku posmatra kao sastavni deo odnosamoi koji generiu konstantnu borbu kroz koju se konstruiuautentinost, tradicija, etnicitet, potkultura, nacionalizam inacionalna drava.

1. ta su esencijalizam, antiesencijalizam (konstruktivizam)? / 2. Esencijalistie i

antisencijalistike odrednice identiteta?

Radikalni antiesencijalizam kroz proces dekonstrukcije koncepta utemeljenog identiteta nuno

uspostavlja referentnu taku u odnosu na koju se taj proces sprovodi. Taj referent je drugi koji se

dri nekog esencijalistikog obrasca nacionalnog, rodnog, rasnog I on kao takav uspostavlja

kao negativna vrednost, la, obmana, zabluda, mit primitivnog uma.

Esencijalizam pretpostavlja da postoje stalne, nepromenljive, esto uroene osnove

identiteta koje se iskazuju kao objektivne drutvene injenice. Antiesencijalistiki i

konstruktivistiki pristup insistiraju na identitetu kao proizvedenom i stvorenom u razliitim

istorijskim, diskurzivnim i drutvenim kontekstima, koji su promenljivi i u velikoj meri zavisni od

subjektivnog doivljaja ili odreenja. Esencijalistiku pretpostavku po kojoj identite postoji kao

stvar koju treba pronai, te da opis samih sebe reflektuje na sutinski identitet, smeten

duboko u nama, konstruktivizam premeta na socijalnu i kulturnu ravan, ime se identitet

relativizuje.

3. ta su izvori za stvaranje identiteta (Jelena orevi)?

Izvori za stvaranje identiteta nalaze se u jeziku, kulturnim praksama odreenog drutva,

istorijskom trenutku, poziciji u okviru drutvene strukture, to, jednostavno, znai da biti ena,

belac, starac ili pravoslavac ima razliita znaenja u razliitim drutvenim kontekstima.

4. Razliiti tipovi identiteta, Stjuart Hol, u Evropi, kroz istoriju. Koje su im karakteristike?

Identiteti se konstituiu u igri razlika, na osnovu njihove razliitosti od drugih identiteta, izvlaei

svoje pozitivno znaenje iz onoga to iskljuuju. Zato je drugi pratea tema savremenih diskursa

o identitetu: individualnom identitetu i konstituisanju ja (naroito u psihoanalizi) i kolektivnom

identitetu (u sociologiji, antropologiji, studijama kulture).

Kulturalistika paradigma, naroito u okviru studija roda, queer teorije i postkolonijalne

teorije diskursa, tematizuje probleme diskurzivne politike konstrukcije etnikih, nacionalnih,

kulturnih i rodnih identiteta, pri emu se identitet tumai kao i prostor otpora.

Smatra se da pripisani identiteti otvaraju mogunosti identifikacije, koje podrazumevaju

izbor i dogovaranje, pluralizam i razliitosti, umesto jedinstva, promene i transformacije, umesto

kontinuiteta. A Svako od nas je zapravo viestruki identitet (ena, majka, supruga, ljubavnica,

prijatelj, zaluenica hipi stila, srpkinja itd).

Hol analizira razliite koncepcije identiteta prisutne u stavovima zapadne kulture i

civilizacije. Te koncepcije jesu; prosvetiteljski subjekt, socioloki subjekt i postmoderni subjekt.

Prosvetiteljski subjekt zasniva se na konceptu da je ljudsko bie centrirana jedinstvena individua

koja ima kapacitet da radi, misli i dela, i koja poseduje unutranju sr. Individualni subjekt bi

podrazumevao da svaki pojedinac ima vlastiti identitet koji se ne moe razlagati. Najvaniju ulogu

u ovakvoj definiciji identiteta ima Dekartova filozofija mislim dakle postojim iz koje sledi da

svaka celovita osoba ume da misli i prepoznaje svet na jedan konsistentan nain i sasvim drugaije

od drugih pojedinaca, ime postaje slobodan u odnosu na drutvene okolnosti, uslovljavanja i

stege.

Na pojavu socioloke koncepcije subjekta utiu industrijalizacija, urbanizacija i drutvene i

kulturne promene u XIX veku. Pojedinac vie nije bio zaokruena i samosvesna jedinka, ve se

sada formira u odnosima sa znaajnim drugima, na osnovu grupnih procesa i kolektivnih normi.

Pojedinac se vezuje za odreenu drutvenu grupu kao to je klasa, zanimanje, mesto roenja ili

nacionalnost, na osnovu kojih se stvara i njegov identitet. Putem socijalizacije prvo u porodici a

zatim u okviru drutvenih grupa kojima pripada, dolazi do interiorizacije odreenih normi i

vrednosti tih grupa, na osnovu kojih se konstituie i identitet.

Trei postmoderni subjekt karakteristian je procesu fragmentacije. Postmoderni subjekt

podrazume mnotvo protivrenih i nedovrenih identiteta. Politika identiteta uglavnom je

usredsreena na mogunost prepoznavanja zahteva za priznavanjem potlaenih drutvenih grupa

i zbog toga se vrlo esto i one nalaze u sreditu ispitivanja identiteta. Karakteristike postmodernog

subjekta je da subjekt preuzima razliite identitete u razliita vremena to osporava stav o

postojanju koherentnog sopstva. Unutar svakog od nas postoje kontradiktorni identiteti koji nas

vuku na razliite strane tako da se nae identifikacije menjaju i premetaju.

5. ta je to kulturna mo (J. .)?

Nacionalna kultura ili ono to se pod tim pojmom podrazumeva, zavisi od kulturne moi tj od onih

koji upravljaju kulturnim, obrazovnim i politikim resursima.

6. Ko je Benedikt Anderson? ta je po njegovom miljenju nacija kao zamiljena zajednica?

Autor knjige Nacija: zamiljena zajednica (1984) koja je ostavila posebno znaajan uticaj na

postkolonijalnu teoriju i studije kulture. Ona je podstakla analizu nacionalizma kao naracije tj. kao

pojma koji se izgrauje na zamiljanju zajednitva u uslovima u kojima pripadnici ak i

najmanje zajednice nikada nee upoznati veinu pripadnika svoje nacije, pa ak ni uti o njima, no

ipak u mislima svakog od njih ivi slika njihovog zajednitva. Anderson eli da pokae da pojam

zamiljanja nije isto to i izmiljanje, lanost, izmiljotina, ve da je nacija najsavremeniji i

najrasprostranjeniji nain predstavljanja u svesti heterogenog drutva kao jedinstvene drutvene

zajednice. Zamiljanje nacije je posledica simbolike obrade vremena i prostora, kao i izbora onih

elemenata kulturne prolosti koji u datom trenutku mogu da obezbede i potvrde ideju

kontinuiteta i pripadnosti.

7. ta su to postkolonijanle studije, kada i gde su nastale?

Postkolonijalne studije su jedna od komplementarnih disciplina i sastavni deo studija kulture, one

tee da razotkriju razliite aspekte kolonijalizma kao jednog od osnovnih uslova postojanja i

definicije modernosti i modernog sveta uopte (analiza ideolokog diskursa i diskursa moi,

kritika modernizma i evrocentrizma, tematska usredsreenost na podreene i marginalizovane

culture ili delove sveta). Razvijaju se 80ih godina XX veka u univerzitetskim centrima na Zapadu i

mnogim istraivakim ustanovama u nekadanjim kolonijama, naroito u Indiji. Najznaajniji

impuls sui male u oblasti teorije i kritike knjievnosti, ali i kao metod diskurzivne analize, postale

su deo antropologije, istorije, i naroito studija kulture.

8. Kakva je razlika izmeu postkolonijalnih studija i postkolon. teorije diskursa?

Postkolonijalne studije zahvataju iri spektar drutvenih, politikih, ekonomskih, kulturnih i

istorijskih aspekata kolonijalizma (obuhvataju iroko polje razliitih drutvenih disciplina

ukljuenih u istraivanje kolonijalizma, njegovih uzroka i posledica), a postkolonijalna teorija

diskursa usredsreena je na kulturu kao diskurzivnu kategoriju (vie se odnose na analize

kulturnih tekstova).

9. Koje su najznaajnije karakteristike postkolonijalnih studija?

3 karakteristike:

1. postteorijski tokovi koji u sreditu imaju kritiku koncepata i ideologije modernosti

(ekskluzivistike forme razlike i univerzalnosti koje je izgradila zapadna modernost u

sauesnitvu sa imperijalnom ekspanzijom i kolonijalnom vladavinom),

2. radikalni kulturalizam (naputajui interesovanje za drutveno-ekonomska pitanja, institucije

ili pokrete kolonijalnog otpora, klasnu borbu, koncepte sukoba civilizacija, postkolonijalna

teorija se ukljuuje u kulturalistiki obrt sa drutvenim i humanistikim naukama),

3. proizlazi iz prethodne dve orijentacije i istie napor da se analiza diskursa problematizuje da bi

se pokazalo da se heterogenost kolonizovanih drutava iskazuje kroz postojanje mnogih, esto

konfliktnih diskursa, to menja akcenat istraivanja elitnih oblika kulture ka popularnim. analiza

diskursa

10. Kako se u postkolonijalnim studijama posmatra odnos kolonijalizatora i kolonijalizovanog?

Odnos nadreenih i podreenih ne posmatra se kao neproblematina opozicija izmeu opresora i

rtve, ve kao sloen odnos koji nijednu stranu ne ostavlja netaknutom.

11. Kako postkolonijalne studije kritikuju antikolonijalizam?

Antikolonijalizam ukazuje na jednu dimenziju kolonijalizma i to onu koju su definisali i proizveli

razne voe, partije i vlade, preuzimajui vlast u novim dravama (prevod: postkolonijalne studije

kau da je antikolonijalizam proces oslobaanja kolonijalizovanih drava od zapadnoevropskih

kolonijalizatora, ali, problem je u tome to se nove drave formiraju po modelu

zapadnoevropskih).

12. Ko je Edvard Said?

On je zasnovao savremene postkolonijalne studije. Napisao je knjigu Orijentalizam. Njegova

osnovna teorija se temelji na Fukoovom tumaenju produktivne prirode znanja/moi, koja

obezbeuje diskurzivnu konstrukciju saznanja i njegovo povezivanje s hijerarhijama moi.

13. ta je orijentalizam po Saidu?

To je sredinji pojam njegove teorije, kojim se obeleava diskurzivna konstrukcija Orijenta, tj.

tekstualno uobliavanje jednog prostranog i nedovoljno definisanog prostora u delima nauke,

umetnosti, filozofskim spekulacijama ili administrativnim dokumentima. Orijentalni diskurs

stvara jedan svet koji prestaje da bude izmiljen i postaje stvaran (tj. slika orijenta je ono to kroz

strune i nestrune diskurse [recimo, prie o Turcima i studiranje turske istorije] stvara zapadna

Evropa, kao drugo od sebe).

14. ta je orijentalizam u metodolokom smislu?

To je analiza diskurzivnog oblikovanja drugog, nezavisno od toga da li se to oblikovanje koristi u

imperijalne svrhe, ekonomsko-politiku dominaciju, ili za prosto oblikovanje parcijalnih i za

odreeni politiki trenutak poeljnih stereotipa i predrasua.

15. ta Said analizira da bi izneo tezu o orijentalizmu?

Analizira nain na koji se pie u delima istoriografije, knjievnosti, nakue, socijalne teorije reju,

u kulturi Said nalazi dokaz o proizvedenom znanju kao snanoj podrci vekovima dugog

zapadnog imperijalnog osvajanja.

16. Koje teritorije obuhvata Orijent?

Bliski istok, arapski svet, Indija, ak i Daleki istok (ovo malo nema smisla orijentalizam je

referiranje na neevropsko, ali pre svega na Bliski istok. Ostalo potpada pod egzoticizam. Ili ne?).

17. ta su po Saidu obeleja orijentalizma u okviru orijentalnog diskursa koji proizvode znanja o

Orijentu i kako ti diskursi formiraju Orijent?

Orijent je pasivan, sklon despotizmu, povodljiv, senzualan, feminizovan, slab, lukav, nepredvidiv,

rasno inferioran, kulturno zaostao i kao takav, postaje apsolutno drugo u odnosu na Zapad. Ti

diskursi formiraju orijentalizam kao homogenu sliku, konsistentan diskurzivni sistem, neto to se

ne menja (naspram dinaminog zapada).

18. emu slui orijentalizam u samodefinisanju zapada?

Zapad gradi vlastitu superiornost i autoritet na tome, legitimiui pravo na osvajanje i vladanje. U

tome uestvuju znanje i mo. Tako se formira pogled na svet koji je Zapadnoj Evropi omoguio da

socioloki, vojno ideoloki, nauno i imaginativno upravlja Orijentom tokom prosvetiteljstva.

19. ta je to balkanizam?

Marija Todorova i Vesna Goldsvorti istrauju konstruisanje zapadnjakih diskursa na

osnovu kojih se konstruie Balkan. iroj javnosti je poznata politika konstrukcija slike Srbije i

Srba kao bestijalnog, neotesanog, genocidnog naroda koja se ostvarila i jo uvek se ostvaruje u

razliitzim medijskim, teorijskim, naunim, politikim i pravnim diskursima, koji nisu ostvareni

samo na zapadu ve i u srpskom drutvu. Otud inferiornost, ali i defanzivna agresija tog drutva.

Tako se Srbi predstavljaju kao antipod evropsk-og/ih drut-va/ava. Sa druge strane, Zapad se u

okviru srpskog drutva prikazuje kao veni i zakleti neprijatelj pravoslavne duhovosti,

nepopravljivo leglo licemerja i pokvarenosti, kultura u stanju raspadanja, izjedana vlastitim

protivrenostima. A onda dou mediji... gde je sve to suptilno upleteno.

20. Kako drava gradi oseaj jedinstva (antiesencijalistiki i esencijalistiki konstrukt identiteta)?

Popularna muzika ini integralni deo procesa izgradnje kulturnih identiteta, kako na

individualnom tako i na kolektivnom nivou; tavie, nain na koji razmiljamo o identitetu i

muzici povezan je sa nainom na koji razmiljamo o mestu". Umetnici, pa i itave zajednice, u

stanju su da sebe i sopstveni doivljaj mesta predstave kroz muziku, na slian naiin kao to se to

ini u knjievnosti i likovnoj umetnosti. U prolosti je najire bilo prihvaeno miljenje da se

zajednice i pojedinci mogu prepoznavati po relativno stabilnim identitetima - tradicijama,

kulturnim osobenostima, stavovima i praksama, koji se mogu prikupljati, mapirati i

objektifikovati; u nekim sluajevima takva perspektiva je strateki kreirana delovanjem iz same

zajednice radi postizanja eljenih ciljeva. Ipak, "fiksirani" identiteti su ee bili nametnuti kao

klieizirane predstave o mestu i kulturi posredovanjem turistikih promotera politike retorike i

senzacionalistikih medija, kao esencijalizmi koji ne moraju imati nikakve veze sa svakodnevnim

ivljenim iskustvom.Iz tog razloga je uloen napor da se identiteti opiu na nov nain - kao proces

umesto stanja, kao tok umesto fiksiranog svojstva, kao neprestano "postajanje- umesto

postojanja. Nain na koji individue, zajednice, regioni ili nacije sebe vide zasniva se na

potencijalno nepreglednom broju opcija: etnika pripadnost, veroispovest, pol, profesionalni

status, politika uverenja, itd. Muzika je vana kularna sfera u kojoj se identiteti afirmiu,

problematizuju, razgrauju i rekonstruiu. Tako muziki anr kao to je hip-hop, koji je nastao u

crnakim i latinoamerikim kvartovima amerikih gradova osamdesetih godina, u isti mah

pokree pitanja etnikog zalea, politike motivacije, rodnog identiteta i diskriminacije, klasne

pripadnosti i svesti, kulturnog nacionalizmai pripadnja odredeenom mestu.

Drave-nacije predstavljaju socijalno konstruisane tvorevine koje su uslovljene datom

epohom i nastaju kao rezultat proraunatih napora dravnika i stratekih analitiara usmerenih

na "kreiranje" oseaja zajednitva unutar (esto arbitrarno odreenih) granica. Drava-nacija je

"zamiljana zajednica koja operiee na odredenom geografskom prostoru generie oseaj

jedinstva delovanjem nacionalnih institucija (pravni sistern, policija, birokratija) i koristi razliita

kulturna sredstva za potrebe uvrivanja proizvedenog oseaja jedinstva unutar postavljenih

granica i pruanja podrke logici zasebnog postojanja u odnosu na susedne teritorijalne jedinice.

Centralnu ulogu u ovom projektu imaju obeleja poput nacionalnog jezka(mada je jezik retko kada

jedinstven i istovetan na itavoj teritoriji) i drugih kulturnih formi mobilisanih za potrebe

"stvaranja" nacije sa razvijenim oseajem pripadnosti i jedinstva.

Uz nacionalne umetnike tradicije, veroispovest, etniki identitet i obilje vizuelnih simbola

(zastave, amblemi, grbovi, valuta, oevi nacije), muzika se ugrauje u same temelje procesa

stvaranja (i odravanja) nacionalnosti. Muzika se esto koristi u razliitim politikim kontekstima

povezanim sa izgradnjom i odravanjem nacionalnog identiteta.

21. Kako se muzika koristi za razne nacionalne separatistike ciljeve?

U situacijama kada separatistike grupe pokuavaju da se odvoje od ire drave-nacije, ili u vreme

nastajanja nacija, muzika ima vanu ulogu u izgradnji "zamiljene zajednice. Muzike tradicije i

etniko naslee se prizivaju kao elementi separatistike strategije, kao dokaz o kulturnoj razlici i

kao opravdanje logike secesije. U kotskoj se to dogodilo kroz proraunatu obnovu

'"tradicionalnih kotskih instrumenata (gajdi) i pesama u okviru folk scene iji je centar bio u

Edinburgu. Evociran je niz stratekih esencijalizama kojima se definie kotski duh, to je bilo

naroito izraeno u vreme konzernativne vlade Margaret Taer, u periodu koji je obeleen

neujednaenim ranzvojem i razlikma izmeu finansijski monog juga zemlje i kotske.

22. Kako Konel i Gibson procenjuju kulturnu politiku koja putem muzike kreira izolovane kulturne

identitete?

Nacionalne muzike se posreduju i manje formalizovanim sredstvima nego to su to dravne

kulturne politike ili nacionalne himne, kroz aproprijaciju lokalnog "zvuka" kao nacionalne

tradicije. Nacija" ostaje otvoreno polje znaenja, sporni termin, koncept koji prua osnovu za

debatu unutar drutva o kulturnim razlikama, jedinstvu i vezanosti za teritoriju. Slino nainu na

koji se muzike razlike koriste kao markeri jedinstvenosti pojedinih mesta na lokalnom nivou (pa

tako i kao osnova socijalne konstrukcije jedinstvenog "zvuka), razlike u muzikim tradicijama

pojedinih zemalja koriste se kao opravdanje njihove zasebenosti kao "nacija". Nacionalni

trendovi" treba da dokau kontinuirani oseaj "zajednitva, a nacionalni zvuk" se desto

konstruie naglaavanjem, slavljenjem i marketingom lokalnih razlika.

Kulminacija uloge muzike u konstruisanju nacionalnog identiteta jeste dravna himna -

ovaploenje nacije u pesmi. Veina takvih pesama uiva status neosporene muzike reprezentacije

odreenog mesta ali ima i onih koje sa promenama u dru$tvu i razumevanju nacije bivaju

dovedene u pitanje. (Waltzing Matilda i australijska himna). Himne su muziki tekstovi, istorijski

dokumenti kroz koje se gradi ili problematizuje savremeno oseanje nacije. Duboka politika

pomeranja unutar postojeih drava-nacija (kao i novi savezi izmeu drava-nacija) odraavaju se

u novim himnama.

23. Koji su ciljevi kulturne politike na polju muzike kulturne politike?

U mnogim zemljama aktivno se sprovode mere kulturne politike koje imaju za cllj da podstaknu

lokalnu (nacionalnu) muziku aktivnost. Takve kulturne politike imaju tri cilja: prvo, to je nain da

se cenzuriu oni zvuci za koje se veruje da ugroavaju dravne interese; drugi cilj je zatita lokalne

muzie industrije i otvaranje prostora za lokalne umetnike kojima treba omoguiti da snimaju,

budu emitovani i prisutni na muzikoj sceni zemlje; trei cilj je pruanje podrke 'lokalnoj kulturi

pred najezdom angloamerike populame muzike koju distribuiraju velike korporacije. To je

naroito izraeno tamo gde lokalni umetnici piu i pevaju na jeziku koji nije engleski.

24. emu slue i za ta se koriste razlike u muzikim tradicijama?

Muzika je shvaena kao proizvod odreene kulture i drutva, ali se ide i korak dalje. To

podrazumeva osvrt na muziku kao aktivnog inioca u konstruisanju kulture, drutva i etnikog

identiteta, to naroito dolazi do izraaja kada se radi o tradicionalnoj muzici. Tada se posmatra

ta te muzike zapravo predstavljaju, odnosno, na koji nain odreenu kulturu prezentuju

Drugome.

25. emu slue muzike tradicije u identitetima?

Odnos muzike i kulture mogue je sagledavati u vezi sa bilo kojim identitetom, tj, identitetom kao

optom kategorijom. Meutim, i etno i world muzika u svom odreenju sadre elemente koji

upuuju najpre na etniki identitet. Tako sam naziv etno muzika eksplicitno ukazuje na vezu

izmeu odreene etnike grupe i njene muzike, pa se te muzike dalje kategorizuju prema

kulturama, odnosno, zajednicama iz kojih potiu.

26. Identitet: muzika tradicija nije vezana za folklor. Koje su razlike i u kojim sluajevima

muzikih tradicija?

Uporedo sa terminom world music, prisutan je i termin etno muzika. Po pitanju odreenja ovih

koncepata postoje neslaganja i tekoe.

Stav veine je da je etno zapravo sinonim za neto tradicionalno, s tim to se neki ne slau

da je modernizovana verzija etno muzike i dalje tradicionalna muzika. Ober pod tradicionalnom

muzikom podrazumeva onu u javnom domenu, odnosno, iji su autori anonimni ili

neprijavljeni.

Mogua razlika izmeu koncepata world i etno bi mogla biti ta to je world music

popularan i sinkretiki muziki anr, dok bi se etno muzika mogla odrediti kao neto to je vezano

pre za jednu tradiciju nego vie, a i kao neto to je autentino. Imajui u vidu problematinost

koncepta tradicije, i samo pitanje autentinosti postaje sklono kritikom preispitivanju.

27. Koje su osnovne karakteristike muzike sveta (world music)?

Veina definicija - Pod world music-om se podrazumeva muzika koja je tradicionalna, narodna,

izvorna, koju stvaraju i izvode starosedeoci, koja obuhvata svaku kulturu i drutvo na planeti.

Loran Ober workd music se moe opisati kao popularna muzika u kojoj su isprepletana razna

iskustva mnogih kultura. Ova (ua) definicija akcenat stavlja na kulturnu i muziku hibridnost. U

irem smislu, moe da oznaava i tradicionalne muzike vrste nezapadnih civilizacija.

28. ta je hibridnost muzike sveta?

Hibridnost je meanje najrazliitijih nuzika koje esto podrazumeva ukrtanje muzika poteklih iz

zapadnih i nezapadnih kultura. Zbog hibridnosti je teko odrediti world music kao muziku

nezapadne civilizacije.

29. ta je to tradicija i koji su elementi tradicije?

Pojmovi tradicija i izvornost su problematini u smislu da nisu jasno odredivi i zbog toga mogu

lako da postanu ideoloko orue.

Pod tradicijom se obino podrazumeva specifian nain prenoenja kulture (...)

usmena predaja (predanje) kojom se u nekoj zajednici elementi kulture neposredno

prenose sa generacije na generaciju (...).

Isto tako, tradicija moe da oznaava i tip kulture skup verovanja, vrednosti, simbola,

pravila ponaanja i tehnika proizvodnje, koji se prenosi usmenom predajom i ije se

postojanje odrava i opravdava pozivanjem na prolost karakteristian za drutva koja ne

poznaju drugi nain prenosa znanja.

Kljuni elementi tradicije kontinuitet, prolost i zajednitvo.

30. Koje su karakteristike drutvenog konteksta u kojima nastaje muzika sveta?

U prilog tome da je koncept world music ist proizvod govore podaci kada je i zato nastao ovaj

termin. Roenje world music-a se vezuje za 1987. godinu u jednom londonskom pabu je

odran skup povodom zajednike marketinke kampanje, koja je za cilj imala osmiljavanje nove

kategorije, pod koju bi se mogle podvesti sve one muzike koje do tada nije bilo mogue na neki

smisleni nain razvrstati i prezentovati javnosti. Termin world music najvie toga je obuhvatao i

najmanje iskljuivao. Promovisanje nove, muziko-industrijske kategorije podrazumevalo je i

tampanje ploa, flajera, seriju reklama u magazinu The Music Week, itd... U poslednje 2 decenije

ova muzika je postala planetarni fenomen.

31. ta to muziku sveta ini novim romantizmom?

U 19. veku bila je aktuelna potraga za korenima i tradicionalnom muzikom kako bi se ona

sauvala od zaborava. U sveoptoj globalizaciji, poslednjih decenija se ovaj trend vraa, pa tako za

Telefa Kviftea world music predstavlja globalni romantizam. Prema ovom autoru, world music

postaje neto to je vezano za etvrti svet, tj, manje razvijene zajednice u tehnolokom,

ekonomskom i privrednom smislu. U takvom vienju, narodi etvrtog sveta danas postaju ono

to je koncept naroda bio u 19. veku (narod u smislu seljatva). Ova Kvifteova kritika muzike

sveta, a kroz nju i ideologije globalnog romantizma, se odnosi pre svega na doivljavanje

odreenih zajednica kao utoita, u kojima je ouvano jedinstvo identiteta uprkos sveoptoj

turbulenciji izazvanoj globalizacijom. Eksploatisanje ovaj autor vidi u potrazi za egzotinim i

autentinim u smislu geografskog porekla. Ovaj kritiki stav podravaju brojni kritiari koncepta

world music-a, koji smatraju da se tim terminom ozna;avaju samo ne-zapadne muzike to samo

produbljuje jaz na relaciji Zapad/ne-Zapad.

32. Kako odreena muzika postaje muzika sveta?

Da bi neka muzika bila world, nije dovoljno da sadri elemente neke tradicije ve i da bude

prepoznatljiva, jer je to muzika namenjena globalnom tritu, odnosno, itavom svetu (Kvifte).

Dakle, odreena muzika biva odabrana i oznaena kao tradicionalna i onda, obraena modernim

tehnologijama, postaje world, koji je, s jedne strane, iroko prepoznatljiv u smislu obrade, dok sa

druge strane, i dalje u sebi sadri taj momenat tradicije.

33. Koja je uloga muzike u konstrukciji kulturnih (etnikih) identiteta?

Samo deo izvoaa i sastava e se od mnotva probiti na strano trite i nastupati po festivalima,

praviti samostalne koncerte, odnosno, postati poznati i van svoje zemlje. Tako upakovana

muzika postaje ambasador, tj. predstavlja odreenu zemlju u svetu. Daljim uoptavanjem, postaje

sve jasnije da mi na osnovu sluanja neke muzike sa odrednicom etno, stvaramo odreene

predstave o kulturi iz koje ta muzika dolazi. To biva najintenzivnije povezano sa etnikim

identitetom, te etno (world) muzike u tom smislu predstavljaju otelotvorenje kolektiviteta,

zajednitva, pripadnosti istoj etnikoj grupi.

34. ta doprinosi klasifikaciji muzike sveta kao anra?

Period sve veih kulturnih kontakata, vee mobilnosti ljudi, sve breg tehnolokog razvoja, stvorili

s pogodnu podlogu za pojavu novog muzikog anra pod nazivom world music. Ova muzika

kategorija zamiljena je kao sveobuhvatna kategorija za razne tradicionalne muzike sveta. Bitnu

ulogu u irenju ovog muzikog obrasca imaju i mediji i trite, a pored toga, legitimitet nekoj

muzikoj pojavi daje i obrazovanje. Uvoenjem muzike sveta kao predmeta na mnogim

univerzitetima, ona postaje opte prihvaen fenomen, polako izjednaen sa ostalim muzikim

anrovima. Uvoenje ovog anra u studijske programe je povezano sa potenciranjem

multikulturalizma u obrazovanju.

GRUPA A1. Libes i Kac proucavali su kako nacionalno poreklo utice na nacin tumacenja americke TV serije Dalas.2. Prema Burdijeu razlike u ukusima zasnovane su na pripadnosti klase.3. Po Burdijeu, uz pomoc kulturnog kapitala elite odrzavaju granicu izmedju sebe i nizis klasa i prenose jegeneracijski.4. Habitus je internalizovani oblik klasnih okolnosti i uslovljavanja koje odatle potice.5. Prema Petersonu i Simkusu univori su ljudi koji konzumiraju samo popularne umetnosti.6. Kulturni svastojedi su pripadnici visih socioloskih slojeva.7. Tia Denora proucava muziku i aktivnost ljudi. Htela je da razume na koji nacin muzika osmisljava svakodnevnizivot.8. Drustvene karakteristike koje su uticale na recepciju romana Dzordza Laminga u Velikoj Britanijisu_____________.9. Po Burdijeu da bi umetnik postao komercijalan, sta mora da uradi?10. Neki teoreticari smatraju da postoje 3 kljucne razlike visoke forme umetnosti, od nize i masovne. Koje su?11. Po V.A. koje su slicnosti u analizi Grizvoldove i Deonore?Denorin koncept mogucnosti slican je ideji Grizvoldove da tekst citaocu pruza neogranicene mogucnosti znacenja.Drugo, koriscenje umetnosti ukljucuje i aktivan odnos sa njom.12. Sta su rekle klase o sapunici u istrazivanju Lila i Ovena?-Radnicka klasa je koristila realisticki okvir a visa klasa je sagledavala kao konstruisanu pricu I bili su svesni da tonjihovoj klasi ne bi trebalo da se svidi.13. Koja je razlika izmedju teorije o Bekerovim svetovima i teorije Burdijeovih polja?-Burdije mnogo snaznije od Bekera naglasava odnose moci i drustvenu konstruisanost ideja unutar nekog polja.Njegove ideje su kompleksne, bogato potkrepljene istorijskim referencama i izlozene u mnogim knjigama.14. Karakteristike autonomnog pola?-Nema zainteresovanost za ekonomsu vrednost. Ugled sticu na osnovu umetnickog rada I to u unoj meni u kojoj ihcene pripadnici polja.15. Na sta se deli autonomni pol?

GRUPA B1. Lil i Oven su proucavali kako klasna pripadnost utice na recepciju sapunskih opera u Brazilu.2. Kulturni kapital po Burdijeu se sastoji od poznavanja visokih umetnosti, visokog stepena prefinjenih znanja kao ipozitivnog vrednovanja opsteg u upucenosti.3. Kako po Burdijeu elite odrzavaju simbolicke granice u odnosu na druge klase?-Odrzavaju granice tako sto mogu da prepoznaju druge clanove visih klasa na osnovu njihovog ukusa. Generacijskiodrzavaju tako sto su na poziciji da uredjuju druge institucije u sopstvenu korist.4. Prema Petersonu i Simkusu, kulturni omnivori su ljudi koji konzumiraju sve vrste umetnosti, i visoke i popularne.5. Kulturni univori pripadaju nizim socijalno ekonomskim slojevima.6. Po Burdijeu polje je jedan drustveni prostor uredjen prema osobenim pravilima, sa sopstvenim nacinomizgradjivanja.7. Burdije razlikuje 3 tipa ukusa-navesti koji su to ukusi i na koje vrste umetnosti se odnose.8. Sta je uticalo na Americke ispitanike u istrazivanjima romana Dzordza Laminga?To su visoki, srednji i niski kojima odgovaraju visoke, srednje popularne umetnosti.10. Viktorija Aleksander poredi Burdijeovu teoriju polja sa Bekerovim umetnickim svetovima.11. Prema Burdijeu, najautonomniji sektori umjetnickih polja su bogati kulturnim kapitalom.12. Dve znacajne karakteristike Burdijeovog tumacenja umetnickog polja su: On ozbiljno shvata cinjenicu da poljanose ideologije i druga je da se bavi produkcijom I konuzmiranjem, nudeci teorijsku sintezu oba pristupa.13. Prema Burdijeu u okviru heternonomnog pola umetnickog polja u umetnost prodiru uticaji iz spoljasnosti.14. Kako su Libes i Kac proucavali recepciju americke Tv serije Dalas?15. Tia Denora je zakljucila da muzika nudi orudja za kreiranje reakcija, raspolozenja, saznajne svesnosti,probudjivanje energije ili smirenosti.

1. Kulturna moc podrazumeva upravljanje kulturnim, politickim i obrazovnim resursima.2. Po Benediktu Andersonu ,nacija podrazumeva predstavljanje(zamisljanje) heterogenog drustva kao jedinstvenedrustvene zajednice.3. Izvori za stvaranje identiteta su jezik, istorijski momenat, kulturna praksa odredjenog drustva i polozaj uokviru drustvenih struktura.4. Stjuart Hol razlikuje 3 koncepcije identiteta u istoriji zapadne civilizacije: socioloski, prosvetiteljski ipostmoderni subjekat.5.Pocetak postkolonijalnih studija se vezuje za period 80-ih godina 20og vijeka.6.Za koji istorijski period se vezuje socioloski subjekat i kako ga opisuje?- Vezuje se za drustvene i kulturne promjene, industrijalizaciju i urbanizaciju. Pojedinac vise nijesamosvjesna jedinka vec djeluje u drustvu.7.Edvard Said analizira proizvodna znanja o Orijentu u delima: Orijentalizam, Kultura i imperijalizam.8. U konstruktivnom kljucu identiteti su odredjeni kao proizvedeni i stvoreni u razlicitim istorijskim idrustvenim kontekstima, koji su promjenljivi.9. Da li Edvarda Saida zanima vernost slike u odnosu na original? Ne10.Muzika radnicke klase je transformisana u nacionalno muzicko obelezje u Juznoj Americi.11.Kritike Konelija i Gibsona: Drzavna kulturna politika na polju muzike moze ili treba da kreira izolovanenacionalne identitete. Konelije I Gibson to smatraju nerealnim jer nisu uzeta u obzir raznolika iskustvarazlicitih nacionalnih pripadnosti u okviru drzave.12.Istrazivanja recepcije u kulturi polaze od pretpostavke da znacenje i nacin upotrebe umetnosti zavise od publike.13.Prema Petrsonu i Simkusu omnivori su ljudi koji konzumiraju i visoke i popularne umjetnosti.14.Pjer Burdije smatra sa su razlike u ukusima zasnovane na pripadnosti klase.15.Zapa na orijentalizmu gradi vlastitu superiornost i legitimise pravo na osvajanje i vladanje.16. Marija Todorova i Vesna Goldsvorti proucavaju zapadnjacke diskurse na osnovu kojih se konstruise Balkan.17.Razlike u muzickim tradicijama pojedinih zemalja koriste se kao potvrda i opravdanje njihove zasebnosti kaonacije.18. Odredjena muzika postaje "muzika sveta: tako sto se uzme tradicionalna melodija koja se obradimodernim tehnikama.19.Muzika sveta se oznacava kao novi romantizam zato sto je u doba romantizma u 19og vijeku bilopopularno istrazivanje tradicionalne muzike da bi se sacuvala od zaborava. Poslednjih decenija uglobalizaciji taj trend se vraca i tako se fenomen muzike svijeta naziva novim romantizmom.20. Navesti osnovne odrednice muzike sveta ( koje su obuhvacene i uzom i sirom definicijom) To su tradicija,popularnost, izvornost, nezapadne civilizacije i hibridnost.21. Stvaranje ili propadanje "nacionalnog zvuka" uvek je povezano sa vrstom geopolitickih komercijalnih uticaja ipotreba. Tacno

1. Stanoviste upotrebe i zadovoljstva tvrdi da ljudi koriste kulturu da bi zadovoljili sopstvene potrebe.2. Kluturni kapital po Burdijeu se sastoji od poznavanja visokih umjetnosti, visok stepen prefinjenih znanja ipozitivni vrijednovanje opstih znanja u upucenosti.3. Po Stjuartu Holu, prosvetiteljski identitet karakterise koncept da je ljudsko bice jedinstvena indiviuda,sposobna da radi I misli. Svaki pojedinac ima sopstveni identitet koji se ne moze razlagati.4. Po Stjuartu Holu identiteti su:a) privremeno stanjeb) trajno stanje i ljudi ih dozivljavaju kao:a)prirodni poredakb)drustvene konstrukte5. Po Benediktu Andersonu nacija je zamisljena zajednica.6. Orijentalizam kao metod podrazumjeva analizu diskurzivnog oblikovanja drugog, nezavisno da li se tooblikovajne vrsi u imperijalne svrhe, ekonomsko-politicku dominaciju ili za odredjeni politicki trenutakpozeljnih stereotipa I predrasuda.7. Prema Edvardu Saidu, sa dekolonizacijom zavrsava se imperijalna, orijentalisticka prica:a) tacnob) netacno8. Gdje su nastale postkolonijalne studije? Nastale su na Zapadu i mnogim istrazivackim ustanovama unekadasnjim kolonijama, narocito Inidiji.9. U okviru postkolonijalnih studija odnosi izmedju kolonizatora i kolonizovanih posmatraju se kao odnospodredjenih I nadredjenih, to je slozen i komplikovan odnos koji nijednu stranu ne ostavljanetaknutom.10. Postkolonijalne studije kritikuju antikolonijalizam zato sto ukazuje na samo jednu stranu kolonijalizma I toonu koju konstruisu vladari, vodje I partije preuzimajuci vlast u novim drzavama.11. Orijentalisticki diskursi heterogene kulture opisuju kao jedinstvenu cjelinu:a)tacnob)netacno12. Drzava koristi kulturna sredstva da bi ucvrstila osjecaj jedinstva.13. Prema Koneliju i Gibsonu, mjere kulturne politike na polju muzike imaju sledeca tri cilja:-Da cenzurise one zvuke za koje se vjeruje da narusavaju drzavne interese.-Zastita lokalne muzicke industrije I otvaranje prostora za rad I napredovanje lokalnih umjetnika, kaoI njihovo pojavljivanje na lokalnoj sceni.-Da pruzi podrsku lokalnoj muzici pred najezdom angloamerickih popularnih industrija umjetnosti.14. Identiteti shvaceni u esencijalstickom ljucu su shvaceni kao identiteti sa nepromjenljivim I stalnimurodjenim osnovama koje se iskazuju kao objektivne drustvene cinjenice.15. Muzika radnicke klase je transformisana u nacionalno muzicko obelezje u Juznoj Americi.16. Hibridnost muzike svijeta oznaca razlicita mjesanja, najcesce nezapadnih I zapadnih civilizacija.17. Prema Mariji Ristivojevic, muzika svijeta je stekla legitimitet uz pomoc medija, trzista I uvodjenjem uobrazovanja.18. Odredjena muzika postaje "muzikom svijeta" tako sto se uzme tradicionalna melodija koja se obradimodernim tehnikama.19. Zapad na orijentalizmu gradi vlastitu superiornost i legitimise pravo na osvajanje I vladanje.20. Orijent je u zapadnjackim diskursima opisan kao pasivan, slab, lukav, kulturno zaosto, rasno inferioran,sklon despotizmu, nepredvidiv.21. Kulturni univori pripadaju nizim socijalno-ekonomskim slojevima.

1. Kulturna moc podrazumeva upravljanje kulturnim, politickim i obrazovnim resursima.2. Po Benediktu Andersonu ,nacija podrazumeva predstavljanje(zamisljanje) heterogenog drustva kao jedinstvenedrustvene zajednice.3. Izvori za stvaranje identiteta su jezik, istorijski momenat, kulturna praksa odredjenog drustva i polozaj uokviru drustvenih struktura.4. Stjuart Hol razlikuje 3 koncepcije identiteta u istoriji zapadne civilizacije: socioloski, prosvetiteljski ipostmoderni subjekat.5.Pocetak postkolonijalnih studija se vezuje za period 80-ih godina 20og vijeka.6.Za koji istorijski period se vezuje socioloski subjekat i kako ga opisuje?- Vezuje se za drustvene i kulturne promjene, industrijalizaciju i urbanizaciju. Pojedinac vise nijesamosvjesna jedinka vec djeluje u drustvu.7.Edvard Said analizira proizvodna znanja o Orijentu u delima: Orijentalizam, Kultura i imperijalizam.8. U konstruktivnom kljucu identiteti su odredjeni kao proizvedeni i stvoreni u razlicitim istorijskim idrustvenim kontekstima, koji su promjenljivi.9. Da li Edvarda Saida zanima vernost slike u odnosu na original? Ne10.Muzika radnicke klase je transformisana u nacionalno muzicko obelezje u Juznoj Americi.11.Kritike Konelija i Gibsona: Drzavna kulturna politika na polju muzike moze ili treba da kreira izolovanenacionalne identitete. Konelije I Gibson to smatraju nerealnim jer nisu uzeta u obzir raznolika iskustvarazlicitih nacionalnih pripadnosti u okviru drzave.12.Istrazivanja recepcije u kulturi polaze od pretpostavke da znacenje i nacin upotrebe umetnosti zavise od publike.13.Prema Petrsonu i Simkusu omnivori su ljudi koji konzumiraju i visoke i popularne umjetnosti.14.Pjer Burdije smatra sa su razlike u ukusima zasnovane na pripadnosti klase.15.Zapa na orijentalizmu gradi vlastitu superiornost i legitimise pravo na osvajanje i vladanje.16. Marija Todorova i Vesna Goldsvorti proucavaju zapadnjacke diskurse na osnovu kojih se konstruise Balkan.17.Razlike u muzickim tradicijama pojedinih zemalja koriste se kao potvrda i opravdanje njihove zasebnosti kaonacije.18. Odredjena muzika postaje "muzika sveta: tako sto se uzme tradicionalna melodija koja se obradimodernim tehnikama.19.Muzika sveta se oznacava kao novi romantizam zato sto je u doba romantizma u 19og vijeku bilopopularno istrazivanje tradicionalne muzike da bi se sacuvala od zaborava. Poslednjih decenija uglobalizaciji taj trend se vraca i tako se fenomen muzike svijeta naziva novim romantizmom.20. Navesti osnovne odrednice muzike sveta ( koje su obuhvacene i uzom i sirom definicijom) To su tradicija,popularnost, izvornost, nezapadne civilizacije i hibridnost.21. Stvaranje ili propadanje "nacionalnog zvuka" uvek je povezano sa vrstom geopolitickih komercijalnih uticaja ipotreba. Tacno

1. Stanoviste upotrebe i zadovoljstva tvrdi da ljudi koriste kulturu da bi zadovoljili sopstvene potrebe.2. Kluturni kapital po Burdijeu se sastoji od poznavanja visokih umjetnosti, visok stepen prefinjenih znanja ipozitivni vrijednovanje opstih znanja u upucenosti.3. Po Stjuartu Holu, prosvetiteljski identitet karakterise koncept da je ljudsko bice jedinstvena indiviuda,sposobna da radi I misli. Svaki pojedinac ima sopstveni identitet koji se ne moze razlagati.4. Po Stjuartu Holu identiteti su:a) privremeno stanjeb) trajno stanje i ljudi ih dozivljavaju kao:a)prirodni poredakb)drustvene konstrukte5. Po Benediktu Andersonu nacija je zamisljena zajednica.6. Orijentalizam kao metod podrazumjeva analizu diskurzivnog oblikovanja drugog, nezavisno da li se tooblikovajne vrsi u imperijalne svrhe, ekonomsko-politicku dominaciju ili za odredjeni politicki trenutakpozeljnih stereotipa I predrasuda.7. Prema Edvardu Saidu, sa dekolonizacijom zavrsava se imperijalna, orijentalisticka prica:a) tacnob) netacno8. Gdje su nastale postkolonijalne studije? Nastale su na Zapadu i mnogim istrazivackim ustanovama unekadasnjim kolonijama, narocito Inidiji.9. U okviru postkolonijalnih studija odnosi izmedju kolonizatora i kolonizovanih posmatraju se kao odnospodredjenih I nadredjenih, to je slozen i komplikovan odnos koji nijednu stranu ne ostavljanetaknutom.10. Postkolonijalne studije kritikuju antikolonijalizam zato sto ukazuje na samo jednu stranu kolonijalizma I toonu koju konstruisu vladari, vodje I partije preuzimajuci vlast u novim drzavama.11. Orijentalisticki diskursi heterogene kulture opisuju kao jedinstvenu cjelinu:a)tacnob)netacno12. Drzava koristi kulturna sredstva da bi ucvrstila osjecaj jedinstva.13. Prema Koneliju i Gibsonu, mjere kulturne politike na polju muzike imaju sledeca tri cilja:-Da cenzurise one zvuke za koje se vjeruje da narusavaju drzavne interese.-Zastita lokalne muzicke industrije I otvaranje prostora za rad I napredovanje lokalnih umjetnika, kaoI njihovo pojavljivanje na lokalnoj sceni.-Da pruzi podrsku lokalnoj muzici pred najezdom angloamerickih popularnih industrija umjetnosti.14. Identiteti shvaceni u esencijalstickom ljucu su shvaceni kao identiteti sa nepromjenljivim I stalnimurodjenim osnovama koje se iskazuju kao objektivne drustvene cinjenice.15. Muzika radnicke klase je transformisana u nacionalno muzicko obelezje u Juznoj Americi.16. Hibridnost muzike svijeta oznaca razlicita mjesanja, najcesce nezapadnih I zapadnih civilizacija.17. Prema Mariji Ristivojevic, muzika svijeta je stekla legitimitet uz pomoc medija, trzista I uvodjenjem uobrazovanja.18. Odredjena muzika postaje "muzikom svijeta" tako sto se uzme tradicionalna melodija koja se obradimodernim tehnikama.19. Zapad na orijentalizmu gradi vlastitu superiornost i legitimise pravo na osvajanje I vladanje.20. Orijent je u zapadnjackim diskursima opisan kao pasivan, slab, lukav, kulturno zaosto, rasno inferioran,sklon despotizmu, nepredvidiv.21. Kulturni univori pripadaju nizim socijalno-ekonomskim slojevima.

SOCIOLOGIJA PRVI KOLOKVIJUM

1. TA SU PROSVETITELJSKA I ROMANTIARSKA TRADICIJA U POLJU KULTURE UPERIODU 2. SVETSKOG RATA?U prosvetiteljstvu je kultura ono najdublje, to je ovek u stanju da da civilizaciji. U romantizmu sepojam kulture dovodi u vezu sa proizvodom duha.2. TA SE U PROSVETITELJSTVU I ROMANTIZMU SMATRA KULTUROM?Kultura se od pojave posvetiteljstva krajem 18. veka smatra dokazom onog najboljeg to ovekmoe da da civilizaciji. U prosvetiteljstvu se veruje u mo ljudskog razuma, u univerzalnostcivilizacijskih procesa, koje obeleava kultura zapada, usavravanje duha, uveanja prostoraslobode, poboljanje uslova ivota- sveopti napredak.Prosvetitelji pod kulturom podrazumevaju:a) sva stvorenja koja tee racionalnom organizovanju ljudskog i drutvenog ivotab) sloen sistem koji ine ideje, tehnika i drutvene institucijeKultura je bila delo ljudskih ruku i uma, ono to oveka izdvaja od prirode i to je prkosi kaodokaz ljudske superiornosti.

Romantizam nastaje kao reakcija na geometrijski um prosvetiteljstva i razvija pojam kulture u viepravaca i definie njen status u okviru drutva. Romantizam je svedok napoleonovih osvajanja,stvaranja nacionalnih drava, utemeljivanja buruazije, ekspanzije industrije, ubrzaneurbanizacije. Kultura se u romantizmu smatra kao delo posebno nadarenih pojedinaca kojistvaralaku snagu crpe iz imaginacije i duboke veze sa prirodom, slikama i predstavama uma.Romantiari u kulturu uvode:a) individualnost umetnika; stvaralac- uspostavlja kriterijume i time kulturu stavlja na mestovodia kroz maglu banalnog ivota; simbol- umetniki genije, ovek koji moima imaginacije kaoposebnog stvaralakog principa uspeva da stvara nove svetove u mati i stvarnostib) tenja za smanjenjem jaza izmeu sirovog, svakodnevnog, empirijskog ivota i umetnikih dela3. EMU SE SUPROTSTAVLJAJU PROSVETITELJSKI I ROMANTIARSKI POJAMKULTURE?Kultura u prosvetiteljstvu je bila protiv:a) svega to je prethodilob) religijskih dogmic) predrasudad) sujeverja, mitovae) lanih idolaKarakterisao ga je pogled ka budunosti do kojeg se stizalo aktivnou ljudskog razuma i njegovojmoi da sazna istinu o svetu.

Romantiari kritikuju novi poredak sveta industrijske civilizacije, a insistiraju na superiornostiproizvoda duha. Bilo je pokuaja ponitavanja njenih pogubnih posledica.4. NA TA SE KULTURA ODNOSI U PROSVETITELJSKOM IROMANTIARSKOM POLJU KULTURE?Kultura se u prosvetiteljstvu odnosila na svestrano oblikovanje uma, znanja i drutvenogponaanja, ime je u francuskom tumaenju poela da se identifikuje sa civilizacijom. Kondorse najkorisniji mislilac kulture u okviru francuske prosvetiteljske tradicije ,,Skica o istorijskoj sliciprogresa ljudskog razuma formulie ideju da svi ljudi u narodu imaju iste mogunosti za razvoj.Pojam kulture u romantizmu uestvuje u stvaranju venih dela i dovodi se u vezu sa:a)proizvodima duhab)materijalni uslovi ivota: drutvene, ekonomske i politike strukture i tehnoloki razvoj sepripisuje pojmu civilizacije razvija se i troiOvo romantiarsko gledite uspostavlja Rusoova koncepcija autentinosti i superiornosti kulture -

,, plemenit divljak

5. TA SU UNIVERZALIZAM I EVROPOCENTRIZAM (EVROCENTRINOST)?Univerzalizam je pretpostavka o opteoveanskoj kulturi koja je zamiljena prema vrednostima onainu miljenja Zapada. On prati evropocentrizam , ostavljajui mnogostruke posledice.

6. KOJI SU PROCESI KARAKTERISTINI ZA EPOHU PROSVETITELJSTVA?

7. KOJE UMETNIKE DISCIPLINE ISTIE ROMANTIZAM KAO NAINE SPOZNAJESVETA?Umetnike discipline koje istie romantizam kao nain spoznaje sveta su poezija i muzika. U njimanalazi ishodite jedinog pravog znanja koje se moe suprotstaviti otuenju oveka u mehanizmunovog industrijskog doba.Romantizam se obruava na razum i njegovu osnovnu podlogu: nauku, razvoj tehnologije icivilizaciju. Simbol individualnosti romantiarskog preokreta umesto racionalnog i obrazovanogoveka dobrih manira sa smislom za nauke i napredak, bio on umetnik, genije, ovek koji moimaimaginacije kao posebnog stvaralakog pricnipa uspeva da stvara nove svetove u mati i stvarnosti.Stvaralake moi su nerazumnog i iracionalnog tipa koji ukljuuje ula i srce odakle se raastvaralaka imaginacija koja smrtnog oveka pribliava bogovima. U romantizmu se umetnostpozicionira i ima status koji do tada nije imala. Umetnost sama, u sopstveno ime, ume i moe dastigne do sri smisla. Ovaj stav uvodi ideju originalnosti to predstavlja novinu.8. TA RUSO I HERDER UVODE U POJAM KULTURE?RUSO uvodi u pojam kulture ideju o nevinosti i neiskvarenosti jednostavnih predcivilizacijskihdrutava, izgradio je sliku homogene kulture zasnovane na jednakostima i idealima kolektiva, to jeslika koja e se kasnije vraati kao antipod degradirane kulture u kulturi masovnog drutva.HERDER razvija neke elemente Rusojeve vizije skladne kulture jednakosti i bratstva stvarajui jojedan temeljni romantiarski koncept. Njegova ideja o specifinim, homogenim kulturamarazliitih naroda koje predstavljaju izraz njihovog unutranjeg bia reakcija je na prosvetiteljskiuniverzijalizam. Kultura je skup razliitih simbolinih sistema koji izraavaju ono najdublje, isto iautentino u svakom narodu. Na svetu postoji mnogo razliitih kultura. Herderov koncept kulturesadri ideju jedinstvenih nacionalnih kultura.9. TA SU SPECIFINOSTI ROMANTIARSKOG SHVATANJA KULTURE?Romantizam kritikuje racionalizam u prosvetiteljstvu i odustaje od univerzijalizma iprogresivistike ideologije prosvetiteljstva.Romantizam veruje u delotvornost imaginacije i u poeziji i muzici nalazi ishodite jedinog pravogznanja koje se moe suprotstaviti otuenju oveka.10. KRITIKA MASOVNE KULTURE?Kritika masovne kulture se pojavila u 19. veku, a vrhunac dostie 20-ih i 30-ih godina 20. veka.Koncept masovnog drutva podrazumeva da na istorijsku scenu stupi gomila, i posledica ovogradikalnog prestrojavanja je uniavanje kulture.Uporedo sa konceptom masovnog drutva javlja se i koncept masovne kulture koji ima tendencijukoja vodi ka komercijalizaciji i industrijalizaciji kulture iji je cilj stvaranje profita.Tehnoloke inovacije se smatraju kao pretnja. Kritika kulminira u periodu izmeu 2. svetskog ratai bila je sveobuhvatna, estoka.11. KOJI SU NAJPOZNATIJI KRITIARI U BRITANIJI U 19. I 20. VEKU(ARNOLD I LIVIS)?METJU ARNOLD - ,,Kultura je ono najbolje to je oveanstvo stvorilo-dovodi proces demokratizacije u vezu sa moi masovne kulture-kultura ima uzvieni smisao i funkciju moralnog usavravanja-polazi od ideje opteg drutvenog dobra kao osnovni cilj kulturnog preobraaja

Njegova ideja je da se destrukcija britanskog druva dogodila zbog velike slobode nekultivisanemase (opte pravo glasa mukaraca od po *** godina 20. veka i upad radnikih slojeva uprivilegovan prostor nekultivisanih manjina)Arnoldov pojam kulture je sadrao podelu na visoku i nisku kulturu i ukazivao je na kulturnuklasnu privilegiju.-koncept obrazovanja-na intelektualnoj eliti lei zadatak da preuzme prosvetiteljsku uloguLIVIS30.-te godine 20. veka reakcija na kulturu masovnog drutva dostie vrhunac, a znaajnu uloguima Livis. On okuplja grupu koja oivljava Arnoldove ideje. Smatrali su da je neophodno sprovestitemeljnu reformu obrazovanja koja bi se zasnivala na izuavanju najboljih dela engleskeknjievnosti u kulturi. Tako uspostavljaju kanon dela klasine engleske knjievnosti kao temeljnovog obrazovanja koje bi osvestilo mlade generacije zavedene amerikom kulturom novih medijai kulturom lake zabave. Osnovna pretpostavka je da kulturu stvaraju elite duha i da je ono uvekbilo u rukama manjine sa ciljem ponovnog uspostavljanja merila vrednosti.

Arnoldov i Livisov program je uvoenje dravne kulturne politike koja bi svoje uporite nala uobrazovanju. Uticaj na englesku kulturnu sredinu otre reakcije onih koji su oseali i videli da senovo ne moe lako diskreditovati. Livisti prvi zapoinju analizu popularne kulture i nude literarnasredstva za analizu.12. KARAKTERISTIKE DESNIARSKE KRITIKE MASOVNE KULTURE?Desniarska kritika se oslanja na elitistike pretpostavke prosvetiteljstva i romantizma po kojimase visokoj kulturi intelektualne i umetnike elite ispreila niska kultura nepismenih, neobrazovanihpotragaa nove kulture. Degradacija kulture je posledica drutvenog haosa, demokratizacije ipolitikog legitimisanja niih slojeva. Nova kultura se prilagoava uivaocima lakih sadraja, nudipovrna zadovoljstva kojima se predaje bez razmiljanja. Bljetavi sjaj kia, prolazne senzacije,lake zabave predstavljaju dijagnozu omasovljenog drutva i njegovog proizvoda- masovne kulture.Ona predstavlja zamenu za ono to su urbane mase izgubile naputajui svoje tradicionalnezajednice.13. KO SU PREDSTAVNICI FRANKFURSTSKE KOLE I KAKO KRITIKUJU MASOVNUKULTURU (DESNA I LEVA KRITIKA MASOVNE KULTURE)?Teodor Adorno i Maks Horkhmajer, delo: Dijalektika prosvetiteljstvaRazvijaju pojam industrije kulture na osnovu koga se masovna kultura posmatra kao deokapitalistike ekonomije. Mediji kontroliu i manipuliu masom, oni stvarne potrebe i eljezamenjuju iracionalnim i nametnutim potrebama kulturne industrije.14. PO EMU SE LIVISTIKA I FRANKFURTSKA KOLA RAZLIKUJU A TA IMJE ZAJEDNIKO?Zajedniko sa desnim taborom je to to predstavnici frankfurtske kole u masovnoj kulturi takoevide opasnost.Razlike: Nasuprot davanja volje gomili, frankfurtska kola u masovnom drutvu vidi mo da krozkomercijalizaciju kulture stvara pasivne potroae. Kod prvih je masa uzrok modernog zla, a koddrugih je rtva. Za razliku od desne kritike, Horkhajmer i Adorno ne vide masovnu kulturu kaoproizvod haosa, anarhije koju je podstakla demokratizacija, ve kao element ireg sistema moi. Uradu frankfurtske kole, istie se gledite da su kulturni proizvodi roba!Zajedniki stavovi:a) uverenje da je masovna kultura ugrozila autentinu kulturu slojeva i visoku umetniku kulturub) poverenje u mo umetnosti u kojoj obe kole vide spasenje od otuujue kulturne maseLivis se oslanja na klasine pisce, Adorno veruje u potencijal avangarde i novih principa umetnosti(atonalna muzika oliena u delima enberga)kulture koje otvara frankfurtska kola:

a) kako je mogue odupreti se manipulaciji i propagandi koja snai u kapitalistikom drutvu?b) kako toliki broj ljudi na novu kulturu dobrovoljno pristaje?v) uticaj i irenje masovne kulture na marksistiko polazite o ulozi ekonomije kao uslovanadgradnje (kultura i umetnost)15. KO JE PREDSTAVNIK KRITIARA MASOVNE KULTURE IZ AMERIKE (VAJTMEKDONALD I STUDIJE KULTURE)?,,Teorija masovne kulture (spaja tradicionalnost Livisizma i Frankfurtske kole, stvarajuimranu sliku savremene kulture). Smatra da su uzrok politika demokratija i opte obrazovanjeuticali na razbijanje monopola vie klase na kulturu, a da su profitabilno trite i tehnolokinapredak odgovorili zahtevima novoprobuenih masa. Masovna kultura je direktno povezana saproizvodima kia. Ona se donekle razvija iz narodne koja izrasta odozdo kao spontani izraz narodai nasuprot njoj izrasta odozgo jer je proizvode tehniari i ljudi zainteresovani za profit. Masovnakultura podrava otuenje ,,usamljena gomilo. MekDonald ne ostavlja mogunost da se visokakultura moe regenerisati i izmai iz komercijalizacije kako su verovali livisti.16. GDE I KAD SU NASTALE?Zvanian poetak razvoja studija kulture 1964. stvoren je centar za istraivanje savremenekulture u Birmingemu.17. TA JE BIRMINGEMSKI CENTAR ZA ISTRAIVANJE MASOVNE KULTURE INJEGOVI OSNIVAI?Osnivai: REJMOND VILIJAMS, RIARD HOGART I EDVARD TOMPSONUvoenje pojma kulture u praksu obinog ivota. Oni otpoinju reviziju kritike masovne kulture.Radovi frankfurtske kole su podstakli prve istraivae studije kulture, oni su one frankfurtskesmatrali isuvie pesimistinim. Protiv osnovnog segmenta frankfurtske kole studije kulture gradesvoj osnovni princip (potroai masovne kulture nisu pasivni kulturni idioti). Akcenat se pomera samanipulacije na ljude koji u novim sadrajima nalaze zadovoljstvo i znaenje.18. S KOJIM TEORIJSKIM ORIJENTACIJAMA SU PREDSTAVNICI BIRMINGEMSKOGCENTRA U DIJALOGU, A KOJE KRITIKUJU I KAKO GA REDEFINIU (REVIZIJAKRITIKE MASOVNE KULTURE DRUTVA)?U dijalogu su sa livisizmom i ekonomskim determinizmom ******* marksizma

19. TA JE POETNI PREDMET KRITIKE STUDIJA KULTURE U RANIM FAZAMA (IMAVEZE S MASOVNOM KULTUROM)?Bavili su se revizijom kritike masovne kulture drutva.20. TA ZNAI SLOGAN KULTURA JE OBINA U STUDIJAMA KULTURE (NA TA SEODNOSI)?To je reenica koju Rejmond Vilijams neprekidno ponavlja u svom delu ,, Kultura i drutvo.Obinost kulture podrazumeva:a) obino ne znai loe, manje vredno, tako da obini ljudi podjednako uestvuju u stvaranjukulture, kao i eliteb) obino podrazumeva ukljuivanje u pojam kulturno razliitih aspekata drutvenog ivota,svakodnevne navike, obiaje,ponaanje. Tako nastaje koncept kulture kao ,,celokupnog nainaivota. Kultura je mogla da podrazumeva sve to se ticalo ljudi u emu su ljudi, pripadnicirazliitih klasa davali odreeno znaenje, a time je i elitna kultura i dalje zauzimala vano mesto.Rejmond Vilijams smatra da je kultura koju propagira elita proizvod onih koji imaju mo, smatrada kultura nije homogena.21. KOJE SU TEME KOJE ANALIZIRAJU TRI OSNIVAA STUDIJA KULTURE I KOJA SUIM DELA (HOBARD, TOMPSON, VILIJAMS)?Kultura je promenljiva spoj starog i novogRejmond Vilijams - ,,Kultura i drutvoKoncept kulture: 1. nivo se bavi idealnim aspektima kulture2. nivo je dokumentarni i odnosi se na dela kulture i umetnosti koji su podloni analiziranju i

prouavanju3. nivo obuhvata odnose, oseanja *** iz svakodnevnog ponaanja, vrednosti, obiaje, nain ivota,proizvodnju porodinih odnosa u institucijama odreenog drutvaOve aspekte ivota ujedinjuje specifina ,,struktura oseanja kao spoj emotivnih i racionalnihinioca. Istie da nijedno drutvo ne moe imati odreenu, nepromenljivu kulturu, ve da je svakospoj novog i starog i zavisi od tradicije i kreacije novih odnosa i vrednosti kulture materijalizma*.Kultura treba da se razume kroz praksu svakodnevnog ivota, ali u kontekstu materijalnih uslova.Riard Hogart analiza kulturne radnikre klase pre pojave popularne kulture ,,Upotrebapismenosti. Kulturno degradirane radnike klase uporeene sa promenama koje je u njen ivotunela masovna kultura i amerikanizacija tradicionalne britanske sredine. Govori o problemima okojim govore i livisti, ali on u onom u emu Livis vidi pad i degredaciju kulture vidi i autentineradnike klase. Pristupa analizi kulture radnike klase i eli da objasni njenu autentinost uvremenima pre pojave masovnog drutva. Radnika klasa je sklonjena da se prikloni masovnojkulturi. Pokazuje da je radnika klasa bila ,,proizvoa vlastite kulture, a ne gomila. Kulturaradnike klase zasnovana je na vrednostima i obiajima nasuprot koje stoji kultura te klase iz 20.veka.Hogart se slae sa Livistima da se zdrava kultura moe pokvariti i da je umetnost jedan od putevada se ivot prikae u najveem bogatstvu.Edvard Tompson konflikt,,Stvaranje engleske radnike klase stvaralac ideje o konfliktnim karakteristikama kulture.Klasa je neto to se ostvaruje u okviru ljudskih odnosa. Kulturni konflikt lei u samoj sristvaranja klasnog drutva.22. TA SE SMATRA PREOKRETOM U SHVATANJU POJMA KULTURE?Preokreti u shvatanju pojma kulture su:a) antielitizamb) pokuaji da se smanji jaz izmeu visoke i niske kulturec) leviarska orijentacija istraivaa23. KOJE SU ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE ISTRAIVANJA U STUDIJAMA KULTURE(4 ZAJEDNIKE TAKE)?4 zajednike take u studijama kulture:a) koncept kulture koji je ukljuivao i sainjavao razliite aspekte drutvenog ivota ime studijekulture zamagljuju granice kulture i drutvab) povezuje ih potreba da se u govor o kulturi ukljui popularna kultura i marginalne grupe. Upoetku klase, a kasnije feminizam (ene), rasa, etnike i seksualne manjine.c) sve pojave objedinjuje konflikt, sukob sa dominantnom, zvaninom kulturom.d) sukob poinje da se posmatra kao sukob na kulturnom planu, odakle potie misao da je kulturaarena i poprite borbe.24. TA JE CILJ STUDIJA KULTURE? TA ELE DA OBJASNE?Cilj studija kulture je da se ukae da u svakom drutvu naroito u savremenom postoji blok moikoji stvara poeljan poredak kroz slike predstave, reprezentacije, naroito prisutne u novimmedijima komunikacije u potroakoj kulturi to podreene segmente drutva nagoni da narazliite naine osporavaju tu mo.25. ALTISEROV POJAM IDEOLOGIJE (LUJ)?Marisovu teoriju Altiser tumai kao antihumanistiku jer odbacuje mit da su pojedinci subjektiistorije. (ta ene ele da objasne) Ljudi uvek imaju aktivan odnos. Oni su uesnici u ,,proizvodnjiznaenja, a ne pasivni primaoci u igri nametanja i ne prihvatanja.26. KOJA SU DVA LICA IDEOLOGIJE O KOJIMA GOVORI?Dva lica Altiserove ideologije:a) Ideologija formira poglede na svet, istinske uslove pomou kojih ljudi ive, konstruie poglede nasvet pomou kojih ljudi doivljavaju i shvataju svet. U tom smislu ideologija nije lanab) ideologija se poima kao vie elaborirani skup znaenja koji daju smisao svetu, u smislu da ta

znaenja predstavljaju iskrivljenu, pogreno shvaenu sliku o odnosima moi.

Altiserov pojam ideologije organski deo svakog drutvenog totaliteta, to znai da nije zabludaniti lana svest, ve sutinski uobliava istorijski ivot drutva. Ona je zahvaljujui Altiseru poelada se shvata kao ,, sistem koji ima vlastitu egzistenciju i ulogu u odreenom drutvu i posedujevlastitu ****** i strogost.

27. U EMU SE RAZLIKUJE ALTISEROVO SHVATANJE IDEOLOGIJE U ODNOSU NAKLASIAN MARKSIZAM?Altiser prihvata ideju o sveobuhvatnom delovanju ideologije u svakom drutvu za razliku odmarksistike postavke ideologije kao iskrivljene svesti.28. TA JE POJAM ARTIKULACIJE KOD ALTISERA?Kod Altisera se drutvene formacije sastoje od ekonomskih, politikih i ideolokih slojeva i stupajuu meusobne odnose, to se naziva pojmom artikulacija.drutvene formacije (politike, ekonomske) < ideologija slojeva < odnos29. HEGEMONIJA, KO JE TVORAC I ZATO JE ZNAAJAN ZA STUDIJE KULTURE I TAJE ORGANSKI INTELEKTUALAC?Tvorac Antonio Grami, uspeva da odgovori na kljuno pitanje koji su bili zaokupljenimarksistiki i postmarksistiki teoretiari: ,, Kako se moderna kapitalistika drutva dre naokupu ukoliko postoje konflikti i opasna borba? Hegemonija je neprekidan proces formiranja ismenjivanja nestabilnih odnosa i njihovog uravnoteavanja, naroito odnosa izmeu dominantne ipodreenih grupa. Ispostavilo se da interesi domintne grupe preovlauju, ali samo do odreenihtaaka.Organski intelektualac Grami, predstavlja osobu koju svaka drutvena grupa ima intelektualnog vou koji ima sposobnost da organizuje i mora da poseduje znanja iz mnogo sfera:kulture, politike i ivota i da ga prenois i utie na one koji znanje ne poseduju. Tu osobu ne inisamo znanje ve volja da se ono pretoi u opciju za dobrobit grupe koju predstavlja.30. TA JE EPISTEMOLOKI PREOKRET?U jezikom preokretu epistemologije postoji filozofska disciplina od prvorazrednog znaaja iji jecilj da preispita odnose izmeu znanja i istine. Glavno pitanje je: Da li subjekat ima mo da saznaobjektivnu stvarnost ili je ta stvarnost nesaznatljiva.31. KARAKTERISTIKE ESENCIJALIZMA I ANTIESENCIJALIZMA?

32. REPREZENTIONISTIKE, REALISTIKE I ANTIREALISTIKE PRETPOSTAVKE?Realistie teorije pretpostavljaju da se stvarnost moe saznati, da postoji za sebe i da u sebi krijeistinu do koje je mogue doi.Esencijalizam verovanje da ljudi i pojave imaju nepromenljive karakteristike.Antirealistike teorije tvrde da je svako znanje u osnovi uslovljeno jezikom; jezik oblikujestvarnost; objektivna stvarnost ne postoji; antiesencijalizam fokusiranje na jezik33. FERDINAND DE SOSIR (KOJU DISCIPLINU JE OSNOVAO, IME SE BAVIO,TUMAENJE ZNAKOVA, KAKO SE FORMIRA ZNAENJE U OKVIRU ZNAKA, NA KOJINAIN SU ZNAK I OZNAITELJ POVEZANI, BINARNE OPOZICIJE)?vajcarski lingvista- Kurs opte lingvistike- delo daje potsticaj o znaajnim strujama strukturalizmu ipoststrukturalizmu- Osniva jedne od dve kole koje su obeleile preokret u jeziku- Osnovni lingvistiki princip je pretpostavka da se svaki znak u jeziku sastoji od dva elementa:a) oznaen- stvar i mentalni pojmovi; objekat- sto, pojam na koji se oznaitelj odnosib) oznaitelj- zvuna slika ili njen grafiki ekvivalent- re (izgovorena ili napisana) novi, vezaizmeu oba 2 elementa je ARBITRARNA sluajna- oblikovana drugim kontekstom

Primer EskimiPojmovi koji postoje u nekom jeziku su u direktnoj vezi sa drutvom. Oznaeno i oznaitelj sezasnivaju na drutvenoj navici, obiajima i konvencijamaa) ne postoji nita u prirodi ili stvarnosti na ta se znak odnosi ve samo mentalna slika tj. pojamsjedinjen s ulnom slikom koja ga predstavljab) ne postoji nikakva nuna veza oznaenog i oznaitelja, ona je arbitrarna- proizvoljna.- Svaki znak ne dobija znaenje na osnovu unutarnjih svojstava ve u odnosu prema drugimznakovima.- Znaenje gradi u odnosu na druge pojmove; primer boje na semaforu- Svaki sistem se zasniva na sistemima razlika u ijoj osnovi stoji binarni par, koji podrazumeva dasu lanovi opozicije ravnopravni- relacioni odnos meu znakovima ini strukturu jezika i ona je primarna, stalna, vrsta i odreenaiako postoje mogunosti za jezikom igrom34. LEVIS PROS- PRINCIPI STRUKTURALNE ANALIZE, STRUKTURALIZAM I KAKO GAPRIMENJUJE?Strukturalizam je moderan zbog toga to veruje da iza pojave postaje dublja, skrivena realnost(zajedniko sa Levi Strosa i Maisa*****). U njegovom univerzalizmu strukturalizam pretpostavljada svi ljudi imaju iste mentalne karakteristike i da je to mnogo znaajnije od podela koje nastajuna osnovu kulturno rasnih ili opasnih predispozicija i shvatanja. Stvaranje varijacija unutarstrukture Levi Stros

35. TA LEVIS PROS INI MODERNOM TEORIJOM ZA RAZLIKU OD POSTMODERNE

KAKO JE LINGVISTIKI / EPISTEM / SL?? / STRUKTURALIZAM IZVRIO UTICAJ PO??STRUKTURALIZAM U DRUGIM NAUKAMA

2. kolokvijum

1. POREKLO ISTRAIVANJA RECEPCIJE (TRADICIJE) TJ. ISTRAIVANJA MEDIJIMA IIME SE BAVE?Istraivanja o recepciji kulture oslanjaju se na dve glavne tradicije, a to su: studije kulture (VelikaBritanija) i knjievna kritika (SAD). Ove dve struje teorija dovele su do niza teorija, od kojih svenaglaavaju znaaj primaoca u kreiranju znaenja.2. TA JE STANOVITE UPOTREBE I ZADOVOLJSTVA I TA POKUAVA DA OBJASNI?70-ih godina 20. veka novi model razumevanja korienja kulture, stanovite upotrebe izadovoljstva, proistekao je iz istraivanja medija. On ukazuje na to da je publika aktivna ukorienju kulture. Ljudi koriste kulturu da bi zadovoljili sopstvene potrebe.3. KOJE POTREBE LJUDI ZADOVOLJAVAJU GLEDAJUI TELEVIZIJU?Blumer i Kac tvrde da ljudi gledaju televiziju da bi zadovoljili 4 potrebe:- razonodu- socijalne odnose, sa likovima na ekranu i ljudima sa kojima je gledaju- lini identitet, uporeivanje sopstvenog ivota sa onima koji se prikazuje na televiziji- informiranost, dobijanje podataka o deavanju u svetu4. HOLOV KONCEPT DEKODIRANJA, EMU SLUI (4 TIPA)?Holov rad, koji se oslanja na semiotiku, usredsreen je na kodiranje i dekotiranje tekstova kulture.Umetniki predmeti se smatraju tekstovima koji sadre znaenja. Znaenja su predstavljenavizuelnim ili verbalnim kodovima. Stvaraoci umetnikih predmeta unose znaenja u njih. Da bipublika shvatila umetniki predmet, ona mora da dekodira tj. protumai poruku. Nameravanoznaenje autora teksta naziva se pretpostavljeno znaenje.Hol smatra da postoje 4 osnovne kategorije dekodiranja:1- dominantno- hegemonijska pozicija, primaoci tumae poruku onako kako je autor hteo

2- suprotstavljena pozicija, primaoci razumeju nameravano znaenje, ali se opredeljuju zaalternativno znaenje, koje nije bilo namera stvaraoca umetnikog predmeta3- pregovaraka pozicija, kad primaoci kombinuju prvu i drugu poziciju4- pozicija odstupanja, nastaje kad primalac ne razume kodiranje i tumai tekst na neobian nain5. TA JE CILJ HEBDIDOVIH ISTRAIVANJA POTKULTURA MLADIH?Hebdidev rad oslanja se na Gramijeve ideje i razmatra kako se ljudi odupiru hegemonijskimporukama. Mladi u suprotstavljenim potkulturama stvaraju sopstvena znaenja tako to aktivnoprerauju umetnost, modu i robu koja potie iz potroakih i industrijskih kultura.6. TA JE BRIKOLA?Postupak opiranja mladih ljudi iz radnike klase kulturi odraslih i vrednostima srednje klase.Odreene proizvode kulture kombinuju na neoekivane naine, koje odrasli smatrajuzapanjujuim, i stvaraju nove muzike stilove pomou kojih se odreuju kao grupa.7. TA JE SEMIOTIKA MO U OKVIRU FISKOVE TEORIJE O AKTIVNI PUBLICI?Fisk smatra da ljudi uestvuju u stvaranju znaenja tekstova. Sposobnost stvaranja znaenja Fisknaziva semiotika mo.8. KO SU PROIZVOAI POPULARNE UMETNOSTI PO FISKU?Popularne umetnosti su proizvod elita, i njihovo nameravano znaenje je da vladaju, biloekonomski bilo intelektualno.9. TA JE SEMIOTIKI OTPOR, EMU SLUI?Znaenje tekstova kulture nastaje ''kretanjem'', interakcijom i reakcijom na njih. Znaenjatekstova prisvajaju i menjaju oni koji primaju te tekstove. Znaenje koje proizvode potinjeneklase, a koje je u suprotnosti vladajuoj poruci in je prkosa- TO je semiotiki otpor. Semiotikiotpor podrava ljude u njihovom svakodnevnom ivotu. On je taktika postupanja sapotinjavanjem, nain snalaenja. Ne podstie na drutvenu promenu ili revoluciju, tako da je onoto se dobija pre ''progresivno'' nego ''radikalno''. On ivot ini prijatnim.

10. TA SU SEMIOTIKA DEMOKRATIJA I MO?Stanovite o aktivnoj publici iznosi tezu o ''semiotikoj demokratiji'', prema kojoj su primaocitekstova sposobni da stvaraju mone poruke oslanjajui se na materijal koji im nudi industrijakulture. Ono je svu mo u odnosu izmeu umetnosti i publike dalo publici. Teoretiari koji seoslanjaju na marksistike ideje o hegemoniji, kao i oni koji prihvataju poststrukturalistike ideje omoi- znanju, oivljavaju shvatanje da umetnost moe da ima mo, bilo preko ideologije kojuprenosi, bilo svojom ulogom u diskursima koji deluju u prilog elita.11. TA JE HORIZONT OEKIVANJA? TA SU INTERPRETATIVNE ZAJEDNICE?Teorija recepcije pretpostavlja da itaoci pristupaju tekstu sa ''horizontom oekivanja'', sa svimodlikama svog porekla, koje ukljuuje i demografski profil (nacionalno poreklo, pol, starost, rasu,seksualno opredeljenje itd.), svoje drutvene mree i onoga to je samo njima svojstveno. Oni itajutekst na osnovu svog horizonta oekivanja. Posledica toga je da e znaenja koja pripisuju tekstubiti pod uticajem njihovog sopstvenog porekla. Interpretativne zajednice su grupe ljudi koje deleiste horizonte oekivanja.12. TA JE PO GRIZVOLDOVOJ KULTUROLOKO OBJANJENJE? NA KOJI NAINTUMAI VEZU IZMEU UMETNOSTI I DRUTVA?Vendi Grizvold smatra da je kulturoloko objanjenje nain povezivanja predmeta umetnikograda sa drutvom. Ona tvrdi da se dela kulture povezuju sa drutvom samo preko pojedinaca iliaktera. U njenom modelu to mogu da budu ili stvaraoci ili priomaoci umetnosti.13. NA TA SE ODNOSI KULTUROLOKA OSNOVA U NJENOM PRISTUPU?Dela kulture se povezuju sa drutvom preko pojedinaca (stvaraoca ili primaoca). Ako je re ostvaraocu, istraiva rekonstruie njenu ili njegovu kulturoloku osnovu, verovatne inioce kojiimaju udela u stvaranju dela. Ako je re o primaocu, istraiva rekonstruie njen ili njegovhorizont oekivanja, verovatne inioce koji utiu na njihovo tumaenje umetnikog predmeta.Akteri i njihova kulturoloka osnova ili horizonti menjaju se tokom vremena i u zavisnosti od

mesta.14. KAKO POJEDINI AUTORI, KOJI ZASTUPAJU TEZU DA POSTOJE VISOKE, NISKE IPOPULARNE UMETNOSTI BAZIRANE NA UNUTRANJIM KARAKTERISTIKAMA,OBJANJAVAJU TA RAZLIKUJE VISOKE FORME U ODNOSU NA NISKE MASOVNEKULTURE?1- visoka forma umetnosti je bogatija i sloenija od niske2- za razumevanje visoke forme umetnosti je potrebna vea obrazovanost3- visoke forme umetnosti pruaju ozbiljan intelektualno- estetski doivljaj, dok nia umetnostsamo zabavlja15. TA JE KULTURNI KAPITAL?Burdije je formulisao teoriju razlika. On smatra da ba kao to se drutvene grupe razlikuju pokoliini ekonomskog kapitala koji kontroliu, tako se razlikuju i po koliini svog kulturnogkapitala. Kulturni kapital je valuta, zasnovana na ukusu. Ona obuhvata poznavanje visokeumetnosti i kulture, visok stepen prefinjenosti i znanja, kao i pozitivno vrednovanje opteg znanja iupuenosti.16. KAKO PO NJEMU ELITE KORISTE KULTURNI KAPITAL? NA KOJI NAIN SEODRAAVAJU KLASNE RAZLIKE?Elite mogu da koriste ovaj kapital da urade dve stvari- prvo, da odre nevidljivu granicu izmeusebe i niih klasa, i drugo, da ovu klasnu razliku trajno odravaju generacijski. Elite u drutvu suna poziciji moi i u prilici da ureuju druge institucije u svoju korist.Primer: kolski sistem. To to siromaniji mogu da napreduju u kolovanju stvara utisak da jedrutvo poteno i otvoreno za sve. Ipak, sve prednosti su na strani dece sa viim stepenomkulturnog kapitala, odnosno potomaka onih koji su ve zauzeli vie poloaje u drutvu.17. TA JE HABITUS?Habitus je ''internalizovani oblik klasnih okolnosti i uslovljavanja koje odatle potie''. Drugimreima, to je nain na koji ljudi razmiljaju. Deca u procesu socializacije razvijaju karakteristinenaine razmiljanja, pogled na svet ili habitus, koji su utemeljeni na njihovom klasnom poloaju.

18. NA EMU SE PO BURDIJEU ZASNIVAJU RAZLIKE U UKUSIMA?Burdije smatra da postoje razlike u ukusima ljudi koje se zasnivaju na njihovoj klasnojpripadnosti. Razliite drutvene klase govore o umetnosti na vrlo razliite naine.19. TA SU KULTURNI OMNIVORI I UNIVORI (PETERSON I SIMKUS)?Klase konzumiraju proizvode kulture koji neposredno odgovaraju njihovom klasnom poloaju.Obrazovani ''snob'' prati visoku umetnost, proseni one forme koje su u sredini, a neobrazovaniproste, niske forme. Peterson i Simkus smatraju da distinkciju izmeu snoba i prostog sveta trebazameniti distinkcijom svatojed (omnivor) i onaj, ko konzumira mali broj kulturnih proizvoda(univor). Omnivori konzumiraju raznovrsne predmete kulture, i lepe i popularne vidove umetnosti,uestvuju u veem broju kulturnih dogaaja, dok su univori skloni tome da prate samo nekolikopopularnih vidova umetnosti.20. KOJIM KLASAMA PRIPADAJU OMNIVORI A KOJIM UNIVORI?Omnivori pripadaju viim klasama (eliti), a univori su na niem socio- ekonomskom poloaju.21. KAKO BETANI BRAJSON OBJANJAVA ODBOJNOST VIIH DRUTVENIH SLOJEVAPREMA ODREENOJ VRSTI MUZIKE?Betani Brajson je analizirala ono to se ljudima u muzici ne dopada. Ona pokazuje da su ljudi viegstatusa potroai veeg broja kulturnih formi, na osnovu toga to je malo oblika kulture premakojima oseaju odbojnost. A oblici kulture prema kojima oni oseaju odbojnost su upravo isti onioblici koji se najvie dopadaju ljudi