SOKRATOVE FILOZOFSKE ŠKOLE

SOKRATOVE FILOZOFSKE ŠKOLE• Reforma društva kakvu je zamislio Sokrat pomoću

svoje filozofije nije uspela. • Njegovi učenici nisu pošli njegovim načinom

filozofiranja, pa se pripadnici tih škola zovu nepotpuni ili jednostrani sokratovci.

• I dalje je ostao čovek kao problem etike• škole su pokušale da odrede sokratovski ideal

dobra, • da ga ljudima prikažu, • kako bi oni mogli u svom delovanju težiti prema

tom cilju i usavršavati se.

SOKRATOVE FILOZOFSKE ŠKOLE

• Problem najvišeg dobra aktuelan je u sve tri sokratove škole: •megarskoj, • kirenskoj i • kiničkoj.

MEGARSKA ŠKOLA

• Osnovao je Euklid iz Megare, tu pripadaju i Eubulid iz Mileta,Stilpon iz Megare i Diodor Kronos.

• Problem najvišeg dobra shvaćen je apstraktno.• Etičko dobro je ideal, ono je savršeno, i kao takvo

nije promenljivo. • Ono postaje cilj prema kome treba težiti. • Sa ovakvim određenjem dobra ostalo je nejasno

šta treba raditi da bi se taj ideal postigao.

KIRENSKA ŠKOLA• Osnovao je Aristip iz Kirene u severnoj Africi• Tu još pripadaju: Teodor ateist i Hegesija propovednik

smrti, zbog čega su mu predavanja u Aleksandriji bila zabranjena, jer su mnogi njegovi slušaoci izvršili samoubistvo.

• Kirenska škola je shvatila dobro u najrealnijem smislu, • ono se sastoji u trajnom zadovoljstvu, • u izbegavanju neugodnosti i bola, • u što boljem uživanju• što više zadovoljstva, a što manje neugodnosti.• Mudro je prihvatiti manji bol ako iza njega dolazi veće

zadovoljstvo, a izbeći zadovoljstvo ako vodi većoj neugodi.

KIRENSKA ŠKOLA

• Važno je da konačan zbir bude višak zadovoljstva, ali da ipak ne robujemo zadovoljstvima.

• Jedino taj racionalni momenat kirenske škole ima nešto sokratovsko, a drugo je sve njemu suprotno.

• Čulno zadovoljstvo se sve više proširuje, to se opet ne može nikad realizovati, čime se nužno dolazi u suprotnost, u pesimizam, i na kraju je ideal smrt, kao kod Hegesije, jer se novim željama nikad ne može stati na kraj.

KINIČKA ŠKOLA

• Kiničku školu je osnovao Antisten iz Atine, a najpopularniji je bio Diogen iz Sinope, o kome je sačuvano mnogo anegdota.

• Kinici su delovali među siromašnim delom naroda. • U odricanju od svih potreba hteli su pokazati

vlastitim primerom, kako je kultura i društvo na pogrešnom putu, jer čovek je najsretniji kad ništa ne treba.

• To će postići samo ako svoje potrebe smanji na minimum i da svakog dana sužava taj minimum.

KINIČKA ŠKOLA

• Time će čovek postati smiren, neće ga upropaštavati mnoge nepotrebne stvari, jer svako nosi svoj ideal u sebi.

• Diogen je zato odbacio i čašu kad je video da može da pije iz ruke.

• Oni propovedaju jednostavan I oskudan život, u skladu s prirodom, jer je kultura na pogrešnom putu, pa nagovaraju na ravnodušnost prema zakonima društva i obavezama civilizacije.

DIOGEN IZ BURETA (404-323. pre n.e.)• Diogen, sin menjača Hikesija, rođen u Sinopi. Diokle priča da

je njegov otac držao javnu menjačnicu i da je zbog falsifikovanja novca morao da pobegne.

• Diogen je pobegao u Atinu, pridružio se Antistenu. Ali, pošto ga je ovaj odbio, jer nije nikoga mogao da trpi pored sebe on je ipak izdejstvovao da bude primljen zbog strpljivog navaljivanja.

• I kad je Antisten jednom prilikom digao štap na njega, Diogen mu je podmetnuo glavu i rekao: "Udri samo, jer nećeš naći nijedno drvo koje bi bilo dovoljno tvrdo da me otera sve dok te budem čuo". Od toga vremena bio je njegov učenik, a kao izbeglica, živeo je što je moguće skromnije.

DIOGEN IZ BURETA

• Jednom je zamolio nekoga pismom da mu nabavi jednu kućicu, i pošto je ovaj odugovlačio, Diogen uzme u metroonu (državni arhiv) bure i zadržao ga je kao stan, kao što i sam svedoči u svojim pismima.

• Leti bi se valjao na usijanom pesku, a zimi bi grlio snegom pokrivene statue, ne propuštajući ništa kako bi što više telesno očvrsnuo.

• Bio je naročito jak u tome da ostalim ljudima pokaže svoj prezir.

DIOGEN IZ BURETA

• Menip priča u Prodaji Diogena da je kao zarobljenik, dok su ga prodavali kao roba, bio upitan šta ume da radi, a on je odgovorio: "Upravljati ljudima."

• Glasniku je naredio: "Objavi da li neko želi da kupi sebi gospodara."

• I kad su mu zabranili da sedne, rekao je: "Ne mari ništa; i ribe se prodaju onako kako koja leži.

DIOGEN IZ BURETA

• Kad ga je neki čovek poveo u raskošnu kuću i zabranio mu da pljuje, Diogen se iskašljao i pljunuo mu u lice, govoreći kako nije našao neko gore mesto za to.

• Jednom je glasno viknuo: "Ej, ljudi!" a kad se narod na to okupio, on ih je stao lupati batinom govoreći: "Pa zvao sam ljude, a ne ološ."

• Kad je u Megari video ovce pokrivene prekrivačima, a da deca idu gola rekao je: "U Megari je bolje biti ovan, nego sin."

DIOGEN IZ BURETA

• Kad je Platon postavljao definiciju: "Čovek je dvonožno živo biće bez krila," i kad su mu to prisutni odobravali, Diogen unese petla iščupanih krila u školu i reče: "Evo, ovo je Platonov čovek." Zato je uz definiciju dodato još: "sa ravnim noktima.

• Diogen je ovako zaključivao: "Bogovima pripada sve. Mudraci su prijatelji bogova. Kod prijatelja su sve stvari zajedničke. Dakle, sve pripada mudracima."

DIOGEN IZ BURETA

• Kad se sunčao na Kranionu priđe mu Aleksandar i reče: "Zatraži što god želiš!" Ovaj reče: "Skloni se sa sunca!"

• I kad mu je jednom prišao Aleksandar i rekao: "Ja sam Aleksandar, veliki kralj" - on je odgovorio "A ja sam Diogen pas." Upitan zašto ga zovu psom, rekao je: "Onima koji mi nešto daju mašem repom, koji mi ne daju ništa - na njih lajem, a ujedam one koji ne valjaju."

DIOGEN IZ BURETA

• Kažu takođe da je Aleksandar izjavio da bi želeo da bude Diogen da se nije rodio kao Aleksandar.

• Kad ga je neko udario gredom, a posle toga rekao: "Čuvaj se" - ovaj mu reče "Pa zar ćeš me ponovo udariti?"

• Danju je palio sveću i govorio. "Tražim čoveka."• Kad su mu jednom prilikom prebacivali što jede

na trgu odgovorio je: "Pa i gladovao sam na trgu."