Археолошки ПРЕГЛЕД / Archaeological REPORTS 4 44

СонДАЖно ИСкоПАвАњЕ ЛокАЛИТЕТА цРквИнЕ У СЕЛУ СТУбЛИнЕ

Зоран Симић, Завод за заштиту споменика културе града БеоградаАдам Н. Црнобрња, Музеј града Београда

Кључне речи: неолит, винчанска култура, XVII–XVIII век, некропола, насеље, Београд, Обреновац, Стублине

Сондажна ископавања локалитета Црк-вине у Стублинама предузета су ради про-вере података о постојању средњовековне цркве и утврђивања карактера раније ре-гистрованог касновинчанског насеља (Todo-

rović 1967: 17–18), као и неопходних еле-мената за израду елабората о проглашењу локалитета за споменик културе.

Локалитет се налази приближно 12 km југозападно од Обреновца, на греди дугачкој око 500 m и широкој од 130 m на источном до 380 m на западном делу (44°33’45.10” N; 20°07’44.09” Е; elev. 112). На северу и југу греда је омеђена потоцима који се спајају ис-под њеног југоисточног краја. По геолошком

саставу, спада у категорију највише речне терасе и налази се на самом ободу нешто ви-шег платоа, који припада дилувијално-про-лувијалним седиментима, а на прелазу ка нашем локалитету речно-језерској тераси. Ископавања су извршена у периоду од 05.09. до 02.10.2006. године,1 и то отварањем че-тири сонде укупне површине 50 m².

Сонда 1, димензија 4 х 4 m, отворена је на катастарској парцели 2416. Већ у другом откопном слоју, на релативној дубини од 30 cm, на читавој површини сонде налажен је велики број уломака енеолитске керамике и фрагмената лепа. На релативној дубини између 0,35 и 0,80 m, у слојевима расутих фрагмената керамике и лепа, концентрација налаза била је изузетно велика, али није евидентирано постојање објекта или јаме. У истој сонди откривена су и четири слобод-но укопана скелетна гроба, оријентисана у правцу запад–исток (сл. 1). Гроб 1 налазио се на релативној дубини од 0,92 m, а гро-бови 2–4 на релативној дубини од 1,10 m. Слој здравице констатован је на релативној дубини од 1,35 m.

Сонда 2, димензија 4 х 4 m, отворена је на катастарској парцели 2424. На рела-тивној дубини од 0,20 до 0,90 cm, на целој површини сонде наилазило се на велики број уломака керамике и фрагменте лепа. На релативној дубини од 0,80 m, у источном

карта – Положај локалитета

Map – Site location

Слика 1 – Позносредњове-

ковни гробови

Figure 1 – Late medieval graves

on the site of Crkvine

902.2(497.11)”2005”903.4”637”(497.11)

Археолошки ПРЕГЛЕД / Archaeological REPORTS 4 45

делу сонде откривена је повећана концен-трација лепа, а на појединим већим комади-ма уочени су трагови облица које су чиниле његову супструкцију. На релативној дубини

од 1 m, у северном делу сонде констатова-на је плитка отпадна јама са већим бројем фрагмената керамике и животињских кос-тију. Испод тог нивоа покретни налази били су ретки, а на здравицу се наишло на рела-тивној дубини од 1,4 m.

Сонде 3 и 4, димензија 7 х 1 m, отворе-не су на катастарској парцели 2419.

У сонди 3, до релативне дубине од 0,40 m, јавља се мања количина фрагмената ке-рамике и кућног лепа. На релативној дуби-ни између 0,40 и 0,60 m, на целој површини сонде констатован је обрушен зидни леп (објекат 1; сл. 2). На истраженом делу обје-кта 1 није констатована већа концентрација керамике, што је и било очекивано будући да се ради о врху остатака кућног лепа. Ис-копавање је обустављено како би у будућ-ности објекат 1 био истражен у целости.

У сонди 4, на релативној дубини између 0,20 и 0,60 m, налазили су се уломци кера-мике и кућног лепа, али у далеко мањој ко-личини него у свим осталим сондама, као и мањи број камених алатки. На релативној ду-бини од 0,60 до 1,05 m, у слојевима је нађен изузетно велики број фрагмената керамике, уситњеног кућног лепа и животињских кос-тију, као и мањи број камених алатки. У цен-тралном делу сонде, на дубини од 1,15 m, констатована је већа концентрација налаза, као и специфичан састав земље, која је била

мека, сипљива, прошарана гаром и са доста уломака керамике и костију. На релативној дубини од 1,4 m уочене су три зоне: зона растресите и песковите земље са крупним фрагментима керамике (група керамике 1); зона гарежи, лепа и запечене земље у цен-тралном делу; зона црвене, веома запечене земље, која се налазила уз источни профил, северно од зоне са лепом. У западном про-филу (северни део сонде) откривен је део скелета (Г-5), изнад кога су се, у профилу, видели трагови иструлелих дасака којима је скелет био покривен. На релативној дубини од 1,30 до 1,70 m, у централном и северном делу сонде, налазила се површина под ле-пом (објекат 2; сл. 3) која се, под углом од скоро 45°, спуштала од истока ка западу. У слоју су нађене животињске кости и љушту-ре шкољки, као и уломци керамике. У јужном делу сонде лежао је скоро потпуно очуван питос дебелих зидова. Поред њега су биле животињске кости, као и фрагментована фи-гурина (Ц-30). Пошто је питос улазио у за-падни профил, на југозападној страни отво-рено је проширење димензија 1 х 1,5 m.

Претпостављени остаци цркве нису лоцирани овим истраживањима, али при-суство гробова указује да се она налазила у њиховој непосредној близини. Након ових сондажних ископавања, у новембру 2006. године извршена је детаљна површинска проспекција налазишта,2 и том приликом констатовано је да се површински налази пружају целом дужином платоа (500 m) на коме лежи локалитет, а у највећој ширини од приближно 300 m. Локација на којој су постављене сонде 1, 3 и 4 представља за-падну периферију овога великог насеља.

Слика 2 – Обрушени зидни леп у сонди 3 (објекат 1)

Figure 2 – Col-lapsed wall daub in trench 3 (ob-ject 1)

Слика 3 – Површина компак-тног лепа у сонди 4 (објекат 2)

Figure 3 – An area of compact house daub in trench 4 (object 2)

Археолошки ПРЕГЛЕД / Archaeological REPORTS 4 46

библиографија

Црнобрња, А. 2005. Археолошка налазишта на територији Обреновца (1). Годишњак града Београда LII: 59–94.

Todorović, J. 1967. Crkvine, Stubline, Obrenovac – naselje vinčanske grupe. Arheološki pregled 9: 17–18.

Todorović, J. 1967a. Jasenje, Brdo (groblje), Vukićevica, Obrenovac – naselje vinčanske grupe. Arheološki pregled 9: 16–17.

Todorović, J. 1969. Grabovac, Đurića vinogradi, Obrenovac – naselje starčevačke i vinčanske grupe. Arheološki pregled 11: 12–13.

Todorović, J. 1970. Novo selo, Stubline, Obrenovac – naselje starčevačke i vinčanske kulture. Arheološki pregled 12: 12–14.

ARCHAEOLOGICAL EXCAVATIONS OF THE SITE CRkVINE, STUBLINE VILLAGE

Zoran Simić, Institute for the Protection of Cultural Monuments, BelgradeAdam N. Crnobrnja, Museum of Belgrade

Trench excavations the site of Crkvine in Stubline were undertaken in order to verify the existence of a medieval church and the closer defining of the character of the previously regis-tered settlement of the Vinča culture (Todorović 1967: 17-18). These actions were performed in order to determine the necessary elements for the creation of a study for the enlistment of the site onto the list of culture heritage monuments.

The site is located approximately 12 kilo-meters Southwest of Obrenovac, on a plateau some 500 meters in length, approximately 380 meters wide in the western section and some 130 meters in the eastern part (44033’45.10’’ N; 20007’44.09’’E; elevation 112 MSL). The plateau is surrounded with streams meeting in the Southeast on both South and North end. Ex-cavations were performed using four trenches, covering an area of 50 sq. meters in size.

A large amount of Eneolithic pottery frag-ments and house daub was detected in trench 1, alongside 4 skeletal burials, oriented East-West (Fig. 1), and most likely dated to a period be-tween 16th and 17th century. A large amount of scattered pottery fragments and house daub has been detected in trench 2, on a relative depth between 40 cm and 1 meter. In trench 3, 40 centimeters deep, smaller amounts of pottery fragments and house daub were the only finds, but between 40 and 60 centimeters the remains of a collapsed wall daub were detected covering the bottom of the entire trench area (object 1;

Fig. 2). Upon this discovery, further work has been stopped in order to enable the full excava-tion of the object in future.

Pottery fragments and house daub, along-side a smaller amount of polished stone tools were detected between 20 and 60 centimeters deep in trench 4. Bellow 60 cm of depth and all the way to approximately 105 centimeters deep, a large amount of pottery fragments, small pieces of house daub and animal bones and a small amount of polished stone tools was detected. Between 130 and 170 centimeters, in central and north part of the trench an area covered with house daub was detected (object 2, Fig. 3), descending from East to West at an angle of almost 45°.

Following these trench excavations, a de-tailed surface survey of the site was performed in November 2006, leading to the discovery of surface finds all along the plateau (approximate-ly an area of 500x300 meters in size). The loca-tion of trenches 1, 3 and 4 represents the West-ern periphery of this large settlement.

The state of preservations and the size of this Neolithic settlement allow exquisite possi-bilities for the creation of not only vertical but also horizontal stratigraphy of the site. It is worth mentioning that in the vicinity of the site (in a diameter of some 8 kilometers) further four sites belonging to the same period are located, with some of them containing layers belonging to older periods.

1 У екипи су се налазили: Зоран Симић, археолог, Оливера Милић, архитектонски техничар, Завод за заштиту спо-меника културе, Београд, мр Адам Н. Црнобрња, археолог, Музеј града Београда, и Марко Јанковић, апсолвент археологије. Решење Министарства Културе Републике Србије бр. 633-00-762/2006-02 од 11.09.2006 године.

2 Рекогносцирања су обављена у оквиру теренске праксе студената прве године археологије, у сарадњи Архео-лошке збирке Филозофског факултета у Београду, Завода за заштиту споменика културе града Београда и Музеја града Београда.

3 Шарена чесма, Стублине (Црнобрња 2005: 77); Ново село, Стублине (Todorović 1970); Ђурића виногради (Todorović 1969); Јасење, Вукићевица (Todorović 1967a).

Стање локалитета и габарит неолит-ског насеља пружају изузетне могућности за сагледавање не само вертикалне већ и хоризонталне стратиграфије. Вредно је поменути да се у непосредној близини (у пречнику од 5 km) налазе још четири лока-литета3 из истoг периода као и насеље на Црквинама, а на некима од њих заступље-ни су и старији периоди. Све то показује да њихова комплексна истраживања могу да

пруже податке о устројству насеља, као и о организацији живота ширих заједница у наведеним периодима.

Будућа археолошка истраживања на ло-калитету Црквине требало би да буду усмере-на ка сагледавању читавог насеља. Због тога је Планом Завода за 2007. годину, као полаз-на основа за даља истраживања, предвиђено геофизичко снимање неолитског насеља на површини од приближно два хектара.