~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

SPASENJE BOŽIJE

Oswald J. Smith

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

SadržajO knjizi..................................................................................................1

I. ZEMLJA KOJA SE ZOVE NEBO.......................................................3

II. SAMO JEDAN PUT...........................................................................6

III. COVEKOVA PROPAST I BOZIJE RESENJE...............................20

IV. PITANJE KOJE RESAVA SUDBINU............................................32

V. STA ZNACI VEROVATI..................................................................45

VI. PUT SPASENJA............................................................................57

VII. POGRESNO I ISPRAVNO............................................................72

VIII. NAJVECI DAR IKADA PONUDEN..............................................95

IX. KADA ZETVA PRODE.................................................................108

X. PET OZBILJNIH CINJENICA.......................................................118

XI. NAJVECA PRICA IKAD ISPRICANA..........................................130

i

O knjizi...

O knjizi...

Spasenje Božije je verovatno jedna od najpoznatijih knjiga OsvaldaSmita, koja već godinama pruža jasan odgovor o tome kako Bogspasava grešnike. Želja Osvalda Smita je bila da oni koji žele da buduspaseni mogu da se pouzdaju u Isusa Hrista, i samo u Njega za svojespasenje, jer je i sam Smit mnogo propatio u velikom strahu od večnepropasti, zato što nije imao sigurnost spasenja, i pored toga što je višeod svega želeo da zna da li je spasen.

Sam priča: "Sećam se vremena kada nisam znao da li sam spasen iliizgubljen... Postavljao sam sebi samo jedno pitanje: Da li sam spasenili izgubljen? Gospode, ako sam izgubljen, molim Te pokaži mi da bihmogao da se spasem, a ako sam spasen, daj mi sigurnost da bih seradovao u Tvome spasenju." Dalje kaže: "Došao sam u kontakt sagrupom ljudi koji su učili da se spasenje zasniva na osećanju iiskustvu, umesto po veri. Svake večeri sam izlazio napred i klečao naslami, a oni bi se okupili oko mene i svi skupa usrdno molili Boga dame spase. Bio sam toliko uznemiren da sam se bojao da kod kućelegnem u krevet, da se ne bih probudio u paklu. Danju i noću mojejedino pitanje i vapaj bili su: Da li sam na putu za nebo, ili sam na putuza pakao? Tada mije bilo samo šesnaest godina."

Osvaldu Smitu je konačno došla u ruke knjižica "Sigurnost, uverenje iradost," koju je napisao Džordž Kating, te je shvatio da je Isus Hristosjedini Spasitelj i da spasenje ne zavisi od nečega što bi čovek mogaoda učini, nego samo od pouzdanja u Onoga koji je već sve učinio −Isusa Hrista. On dalje priča: "Bio sam uveren u svoje spasenje, i odtoga dana sve do danas nikada više nisam u to sumnjao."

1

I ja sam se nalazio u sličnoj situaciji. Znao sam da sam pali grešnikkome treba spasenje i da se nalazim na putu za pakao. U to niko nijemorao da me uverava. Pa i pored toga što sam odlučio da primimIsusa Hrista za svog ličnog Spasitelja, ipak nisam bio siguran da li ćuna kraju otići u nebo ili u pakao. To mi je zadavalo mnogo strepnje ijada sve dok nisam pročitao knjigu od Osvalda Smita "SpasenjeBožije". Tada sam se sasvim pouzdao u Isusa Hrista, jer sam shvatioda moje spasenje u potpunosti zavisi od Gospoda Isusa koji je sam"Spasenje Božije". "Nema spasenja ni u jednom drugom, niti imadrugog imena pod nebom (osim imena Isusa Hrista), danog ljudima, ukom treba da nađemo spasenje" (Dela 4:12). Zato sada od srca moguda preporučim ovu knjigu svima onima koji žele da znaju kako moguda budu spaseni i kako da nađu odmor svojim dušama.

Osvald Smit piše veoma pristupačnim stilom koristeći mnoge ilustracijeiz svakodnevnog života. Čitaocu će biti teško da spusti knjigu sve doposlednje stranice, jer će se kroz ovo štivo upoznati sa vaskrslim iživim Gospodom Isusom koji donosi "mir Božiji, koji prevazilazi svakium".

"Hvala Bogu za njegov neiskazani dar" (2. Kor. 9:15).

−− Dragan Milenković

2

I. ZEMLJA KOJA SE ZOVE NEBO

I. ZEMLJA KOJA SE ZOVE NEBO

Poslednjih godina moga života, bio sam u mnogim zemljama − tačnijeu sedamdeset zemalja. U nekima od njih bio sam više puta, u drugimasamo jedanput. Samo u nekima sam se osećao kao kod kuće. Ali uveksam čeznuo da se vratim u Kanadu, moju domovinu.

Malo je zemalja sa različitim podnebljima i prirodom kakva bi se samomogla poželeti, u kojima ima svega u izobilju. Hiljade ljudi želi da ode utakve zemlje. Oni duboko čeznu za slobodom od siromaštva itotalitarnih režima.

Ali nema nijedne zemlje na svetu u kojoj bismo želeli da zauvek živimo.Čak i u našoj zemlji ima toliko greha, zločina i bezakonja, tolikopijanstva, pokvarenosti i razvrata da čeznemo za boljom životnomsredinom. Rat, krvoproliće, siromaštvo, bolest i smrt su doneli tolikutugu i bol srca da se osećamo kao stranci i tuđinci u svetu koji nije našdom.

Dozvoli mi da ti kažem nešto o Zemlji u kojoj nema suza i patnje srca,o Zemlji gde nema bolesti, bola i smrti. To je Zemlja koja je slobodnaod rata i krvoprolića i gde niko nije siromašan. Ljudi koji žive u tojZemlji nikada se ne zamaraju; ne nose nikakav teret i nikada ne stare.Tamo niko ne kaže doviđenja, jer se tamo za rastanke ne zna.

U Zemlji o kojoj govorim nema greha, zato što tamo niko ne greši.Tamo nema nikakve nesreće. Možeš putovati hiljadama kilometara inećeš nigde videti groblje ili sahranu. Tamo nema ni pogrebnihzavoda, ni mrtvačnica. Nikada nećeš videti crne trake na vratima, jertamo niko ne umire. Grobari su nepotrebni, za mrtvačke sanduke se ne

3

zna i niko se ne odeva u crninu.

To je Zemlja gde ništa ne truli; cveće nikada ne gubi svoj miris, a lišćeje uvek zeleno. Tamo nema grmljavine, nema vulkanskih erupcija izemljotresa. Na te divne obale uragani i veliki talasi nikad ne udaraju.Tamo nema virusa i groznica, niti bilo kakve epidemije. Sunce nikad nesija, no ipak je uvek svetlo, jer tamo noći nema. Nikada nije ni suvišetoplo ni suviše hladno. Temperatura je upravo onakva kakva bi trebaloda bude. Oblaci nikada ne prekrivaju nebo, i jaki vetrovi nikada neduvaju.

U toj Zemlji nema pijanica, jer tamo niko ne pije. Niko nije nemoralan,ljudi i žene su čisti. Tamo nema vanbračne dece. Zatvori, tamnice ipopravni domovi nikada ne kvare vidike te lepe Zemlje. Vrata seotvaraju bez ključeva i prozori su bez rešetaka, jer tamo nikada nedolaze ni lopovi ni razbojnici. Požudne knjige se ne čitaju i nečiste slikese nikada ne mogu videti. Za poreze i stanarine se ne zna.

Da, dozvoli mi da ti još nešto kažem. Tamo se nikada ne može naćineko ko je paralizovan. Niko nije deformisan ili hrom. Niko nije slep,gluv ili nem. Zbog toga se domovi za neizlečive bolesti nikada negrade, jer su svi zdravi; svi su dobro i svi su jaki. Tamo nema prosjakapo ulicama, jer niko nije bez osnovnih sredstava za život, svi imajudovoljno. Sida, rak, paraliza i tuberkuloza su reči za koje se nikada niječulo u toj Zemlji. Tamo nema bolnica za umobolne, jer niko nijeumobolan. Lekari nisu potrebni i za bolnice se ne zna.

Pitaš me kako znam? Da li sam bio tamo? Ne, još nisam imaopreimućstvo da posetim Zemlju o kojoj govorim, ali neki jesu. Jedan,koji je tamo živeo dugo vremena došao je i mnogo mi ispričao o njoj.On kaže da se ta Zemlja zove Nebo i evo šta On kaže o onima kojitamo žive: "I sam Bog biće s njima, pa će otrti svaku suzu s njihovihočiju, i neće više biti smrti, ni žalosti, ni vike, ni bola" (Otkrivenje21:3−4). On se vratio tamo, zato što je bio vrlo usamljen i često je

4

čeznuo za svojim domom dok je bio ovde.

Ali uskoro, On će se vratiti. U međuvremenu mije obećao put u svojudomovinu. Otkako mi je rekao o tome stalno čeznem da idem tamo. Ipo onome što On kaže, siguran sam da nikada neću poželeti da sevratim. Odlučio sam da Njegova Zemlja postane i moja. U stvari, većsam izvadio papire svoga državljanstva.

Ne razumem zašto svi ne žele da pođu tamo. Ipak, eto − ne žele.Nalazim da mnogi više vole svoju zemlju i više vole da se prepuštajugresima na koje su navikli, i pored toga što to znači bol u srcu, muku,tugu, razočaranje i smrt. Ja to ne razumem, ali je ipak istina. Govorimim o toj Zemlji, a oni se samo smeju. Ne veruju mi. A ako mi i veruju,ne mare. Ne mogu da ih ubedim da pođu sa mnom. Jednoga dana brojće biti popunjen i tada će biti isuviše kasno. Kako su samo bezumni!

To je, dakle, Zemlja o kojoj sam hteo da ti kažem. Zar ne želiš i ti dapođeš? Da li znaš za neku drugu zemlju kao što je ova? Zašto već nepočneš da se pripremaš za put? Nije teško! Jednostavno otvori srceIsusu Hristu, Gospodaru te Zemlje, i zamoli Ga da uđe i da te spase.Tada ćeš jednoga dana, kada se tvoj životni put završi, i ti moći daodeš u tu divnu Zemlju i u njoj zauvek živiš.

5

II. SAMO JEDAN PUT

II. SAMO JEDAN PUT

Bankar i biznismen su sedeli zajedno u direktorovoj kancelariji.Biznismen se nagnuo napred i govorio s velikim žarom, kada ga jeiznenada onaj drugi prekinuo rečima:

− Smešno! Apsurdno! Glupost! − I ponosni bankar je napraviopodsmešljiv izraz lica.

− Ali zašto? − pitao je onaj drugi.

− Zašto? Zar Vi, razuman čovek, pitate zašto? To je besmisleno! −Nasmejao se grohotom.

− Da, gospodine, − odgovorio je drugi − pitam vas zašto?

Bankarevo lice se namrgodilo, i u njegovom glasu se mogao osetitignev dok je odgovarao.

− Zašto? Zar biste hteli da mi kažete da će smrt Isusa Hrista umestomene na krstu zadovoljiti Boga? Manite se takvih priča! Ako ću sespasti, ja to moram da postignem sopstvenim zaslugama. − Pri tom jebesno lupio nogom.

− A, vidim, − odgovorio je sagovornik. − Sada mi je jasno u čemu jenevolja. Vi mislite da imate pravo da stvorite svoj lični put, i zatoodbijate i prezirete Božiji plan.

− Šta želite time da kažete? − pitao je bankar sa zbunjenim izrazom nalicu.

6

− Slušajte! Pretpostavimo da Vam dođe čovek i kaže:

"Gospodine, u velikoj sam nevolji i hteo bih da mi pozajmite novac."Recite mi, ko bi imao pravo da postavlja uslove i termine na osnovukojih će se novac pozajmiti: Vi kao bankar i vlasnik, ili čovek kome jepotreban novac?

− Pa naravno − ja. On bi morao da odgovori na moje uslove pre negošto mu pozajmim novac, − odgovorio je bankar.

− Tačno! Gospodine, pa i Vi se nalazite baš u takvom položaju. Vi stejadni, bespomoćni grešnik, izgubljen i propao, a Bog je veliki Bankar.Vi dolazite Njemu za milost i oproštenje. Recite mi ko ima pravo dapostavlja termine i uslove na osnovu kojih Vi možete da primiteNjegovo spasenje. Ne zaboravite sada da ste Vi čovek u potrebi, a Bogveliki Bankar?

− A! Pa ja to nikada ranije nisam tako video, − odgovorio je bankar dokmu se u glasu osećalo iznenađenje. − Naravno da ja nisam u položajuda postavljam uslove. Samo Bog ima to pravo i niko više.

− Pa ipak, Vi ste stvarali svoj lični plan pri čemu ste zaboravili na to daprosjaci ne postavljaju uslove; oni samo primaju. Sve vreme Vam Bog,taj veliki Bankar, nudi spasenje po Njegovoj zamisli. Hoćete li seostaviti svoga plana i prihvatiti Njegov? Da li ste spremni da sesretnete sa Bogom na osnovu Njegovih zahteva?

− Neka mi Bog pomogne, hoću, − odgovorio je skrušeno bankar poštomu je u trenutku sve postalo jasno.

Prijatelju moj, kako je sa tobom? Da li si i ti stvarao sopstveni put?Mnogo je onih koji jesu.

7

Religija

Mnogi ljudi misle da ih njihova religija spasava.

− Gospođo, kako je sa vašom dušom? − pitao je britanski plemić ruskugroficu Čerkof.

− Gospodine, − odgovorila je ljutito grofica, − to se tiče mogaispovednika i Boga.

Zar ona nije bila član pravoslavne crkve? Zar nije davala velike sumenovca radi njenog održavanja? Zar nije verovala i sprovodila sva njenaučenja? Zar nije verno prisustvovala bogosluženjima koje je crkvaodržavala? Zašto onda da se brine? To nije bila njena briga; to jeodgovornost crkve da je nekako provuče.

Da, prijatelju moj, i ti bi mogao da se uzdaš u članstvo svoje crkve. Alikažem ti da religija ne spasava. Nijedna religija ne može da te spase;ni protestantska, ni adventistička, ni rimokatolička, ni jevrejska, nipravoslavna, ni islamska, ni budistička, ni mormonska, ni masonska, nijehovistička niti bilo koja druga ne može da spase tvoju dušu. To možeda učini samo Isus Hristos.

Mogao bi da postaneš član svih crkava na svetu pa ipak da budešizgubljen. Crkva ne može da spase. Mogao bi da budeš metodista,baptista, pentekostalac, luteran, adventista, pravoslavac ili bilo štadrugo, pa ipak da budeš izgubljen. Spasenje nije u crkvi. Spasenje je uHristu.

Religija ne može da ti da život; da bi bio spasen ti moraš da primiš noviživot.

Nikodim je bio religiozan, ali nije bio spasen. Zato mu je Isus rekao:"Ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega" (Jovan

8

3:3). Onaj farisej je bio religiozan, ali nije bio spasen (Luka 7:36−50).Kornelije je bio veoma religiozan. Bojao se Boga, davao milostinju,molio se, postio, ljudi su imali lepo mišljenje o njemu, pa ipak, i on jebio izgubljen i zato je morao da bude spasen (Dela 10:22).

Pavle je verovatno bio jedan od najreligioznijih ljudi svoga vremena.Bio je religiozan još od samog detinjstva. Govorio je za sebe daje biorevnostan za Boga. Bio je obrezan i držao je zakon bez premca. Paipak, u Božijim očima je bio grešnik. Bio je izgubljen, a da to nije niznao. I on je morao da bude spasen jer nije posedovao Božijupravednost. Da, bio je religiozan; bio je religiozni grešnik. On je sebenazivao prvim grešnikom (1. Timoteju 1:15).

Dakle, prijatelju moj, ako religija nije mogla da spase Pavla i Kornelija,Nikodima i fariseje, kako će onda spasti tebe?

Da li si ikada čuo za nekoga ko je bio toliko religiozan kao Džon Vesli(John Wesley), osnivač metodizma? On je bio propovednik uAnglikanskoj crkvi, a ipak sam kaže da nije bio obraćen.

Sebe je smatrao hrišćaninom zato što je bio religiozan, zato što je čitaoBibliju, odlazio u crkvu i što se molio. On kaže da je svakodnevnoodvajao jedan ili dva sata radi praktikovanja svoje religije. Odlazio je napričest i molio se za unutarnju svetost. Sredom i petkom je postio. Bioje misionar među Indijancima i propovedao im evanđelje.

No Vesli nije bio spasen. "Ko će me obratiti? vapio je. O, kakve lizbrke! Glavna pobuda zašto je postao misionar bila je, da ga citiramo:"Nada da ću spasti svoju dušu." Kakve li tragedije! Anglikanskisveštenik, predano religiozan, a ipak nespasen.

Da li se i ti oslanjaš na svoj religiozni život za spasenje? Onda imašlažnu nadu. Još uvek ne poznaješ Hrista.

9

Ako religija može da spase, Golgota je nepotrebna.

Ako religija može da spase, zašto je onda Hristos umro? Golgota jebila nepotrebna. Ne, prijatelju moj, postoji samo jedan Spasitelj, nereligija, nego Hristos.

Ne beše to crkva što me spase,Nit' moj život bez greha bi;To Isus Hristos,Božje Jagnje, Uze me i izbavi.

Moralnost

Veoma mnogo ljudi misli da su spaseni zato što žive dobrim životom.Oni se oslanjaju na svoju moralnost da ih spase.

Prijatelju moj, očekivanje da te tvoja moralnost spase je isto što ipokušaj da se podigneš potežući pertle svojih cipela.

Ako bi moralan, ispravan život mogao da spase, zašto je onda Hristosumro? Od kakve je vrednosti Njegova smrt? Ako možeš da spasešsamoga sebe, onda ti On ne treba.

Kad bi mogao da dospeš u nebo svojim trudom, povikao bi:"Pogledajte me; došao sam ovamo zato što sam živeo divnim životom.Bio sam toliko dobar, moralan i ispravan da me je Bog pustio. Spasiteljmi nije bio potreban. Nisam se obazirao na Hrista; spasao samsamoga sebe." Ali ne, prijatelju moj, hiljadu puta ne! Niko nikada nećetako govoriti, jer niko ne može da živi životom koji je dovoljno dobar dabi zadovoljio Boga.

"Sva naša pravda (je) kao nečista haljina," (Isaija 64:6) kaže Bog.

10

"Nema pravednoga − baš ni jednoga." (Rimljanima 3:10) "Svi suzgrešili," (Rimljanima 3:21) dakle svima je potreban Spasitelj.

U svakom slučaju, ako si pravedan − samopravedan, onda Hristosnikada nije došao za tebe. On je rekao: "Nisam došao da pozovempravednike nego grešnike na pokajanje" (Luka 5:32). Da li sipravedan? Onda, prijatelju moj, tebi Hristos ne treba.

"Nisam razbojnik, nisam nepravedan, nisam preljubnik," rekao jefarisej. "Nisam kao ovaj carinik. Pravedan sam." A carinik je oborio oči,udarajući se u prsa govoreći:

"Bože, budi milostiv meni grešnome". Isus je opravdao carinika, aosudio fariseja (Luka 18:9−14).

Znaš da nisi pravedan. Zašto ne bi hteo da tvoji prijatelji znaju tvojemisli? Zar onda misliš da bi mogao da stojiš u prisustvu svetog Boga?

Kažeš mi da u ovoj sobi nema prašine. Dozvoli suncu da je obasja.Pogledaj sada taj zrak svetlosti. Nema prašine!? Svuda lebde milioničestica.

Kažeš da si pravedan. Ali sačekaj trenutak. Dozvoli beloj svetlostiBožije svetosti da uđe u tvoje srce. Šta ćemo sada? Pokvarenost,zloba, nečistota. Jednom rečju, greh.

Petar je povikao: "Gospode, ja sam čovek grešan." Jov je uzviknuo:"Ja sam mali." Isaija je rekao: "Jaoh meni!" Ti ljudi su u svoje vreme bilinajbolji, najmoralniji i najispravniji. Ali kada su videli Gospoda, videli susebe onakve kakvi su stvarno bili.

Evo svedočanstva jednog dželata: "Uvek sam bio bogobojazan,religiozan čovek. Trudio sam se da vodim pošten, moralan život i usvom odnosu sa drugima, pokušao sam da sledim "zlatno pravilo".

11

(Zlatno pravilo glasi" "Sve dakle što želite da vama čine ljudi, činite i vitako njima" (Matej 7:12).) Veoma sam se zalagao da budem dobarmuž i otac. Kad god mi se desilo da pogrešim, to nikada nije bilo zatošto se nisam iskreno trudio da živim ispravnim životom."

Zvuči dobro, zar ne? Ali to, u stvari, ništa ne valja. Sve je samo "ja". Ongovori o svojoj iskrenosti i moralnosti, i o svome trudu da drži "zlatnopravilo". Ali, gde je Hristos? On se ne spominje. On tvrdi dajereligiozan čovek, a ne čovek koji je spasen. Ne spominje novo rođenje,ni reči o tome da je primio Hrista. On hoće da bude svoj vlastitispasitelj i svoju nadu zasniva na ličnoj moralnosti. Kakvog li lažnogtemelja! Pa ipak, ima na milione onih koji su kao on.

Zar ćeš i ti da stojiš na svojoj pravednosti? Prijatelju moj, ti znaš da nisipravedan. Ako se uporediš sa drugima, mogao bi i da se pokažeš ulepom svetlu; ali kada se uporediš sa Božijim merilima, nikako ih nedostižeš! Bog zahteva savršenu pravednost i ima samo Jedan koji jeposeduje. To je Isus Hristos. Ako si odeven u Njegovu pravednost,bićeš primljen; ako nisi, bićeš osuđen. Tvoja pravednost ne valja;nikada ne zadovoljava.

Mogao bi da činiš sve najbolje, ali tvoje najbolje nikada neće proći naBožijem ispitu. No, činiš li ti svoje najbolje? Da li si ikada dao sve odsebe? Znaš da nisi. Mnogo puta si mogao da učiniš malo bolje, i ako jetako, onda nisi učinio najbolje što si mogao. Niko i nije. Budi sadaiskren i pogledaj činjenicama u lice. Ti i sam znaš da ne činiš najbolješto možeš.

Dakle, prijatelju moj, tebi treba Hristos. Samo će bela odeća njegovepravednosti da te izvede. Kao i izgubljeni sin, i ti moraš da odbacišsvoje prljave haljine, i dozvoliš

Njemu da te obuče u Njegovu potpuno čistu odeću. (Luka 15:11−32)Prihvata Njegove zasluge, a ne traži svoje.

12

Dela

Mnogi misle da su spaseni svojim dobrim delima. Praktikuju ispaštanjei samoodricanje. Daju milostinju i izgovaraju molitve. Posećuju bolesnei zatvorenike i preduzimaju mnoga duga hodočasnička putovanja ilihadžiluke i muče svoja tela. Tako se nadaju da će otići u nebo.

Oni rade "za" spasenje, a Bog im kaže da "grade" na svom spasenju.Prvo moraju da ga prisvoje; i tek tada da žive i rade tako da jeočigledno da su već spaseni. Student prvo mora da se upiše, pa tekonda da studira na fakultetu. Prvo moraš da primiš Hrista i budešspasen; moraš da primiš spasenje pre nego što u njemu počneš daživiš.

Šta je umirući razbojnik učinio da bi bio spasen? Ništa nije mogao dauradi, pošto su mu ruke bile prikovane za krst. Ništa nije učinio, a Isusgaje ipak spasao (Luka 23:39−43).

Čovekov plan spasenja podvlači reč "činiti". Bog govori o tome dajeveć "učinjeno". Čovek hoće nešto da radi − hoće nešto da plati. On želida zasluži spasenje. Bog kaže da je već učinjeno. Nema više šta da seradi. Isus je već sve učinio.

Spasenje je, prijatelju moj, poklon. "Dar Božiji je − večni život"(Rimljanima 6:23). Šta možeš da učiniš da bi zaradio poklon? Akoplatiš, onda više nije poklon. Ako radiš za njega, onda imaš pravo nanjega, pa ni onda nije poklon. Poklon je besplatan, a i spasenje jebesplatno.

Šta je izgubljeni sin (Luka 15:11−24) platio? Kad mi kažeš koliko je onplatio, onda ću i ja tebi reći koliko ti moraš da platiš.

Ali ti znaš da on nije ništa platio, jer nije ništa ni imao. Bankrotirao jekao i ti. Spasenje je, prijatelju moj, bez novca i bez cene. Ne može da

13

se kupi.

Kad sam bio u Indiji, video sam takozvane svete ljude koji su radili zasvoje spasenje. "Zašto ležiš na krevetu od eksera?" mogao sam da gapitam. "Da spasem svoju dušu," glasio bi njegov odgovor. Zašto onitreba da čine ono što je Hristos već učinio? Zar On nije trpeo, krvario iumro za njih? Zar On nije dao otkup za njihove grehe? Zar Bog nijezadovoljan žrtvom svoga Sina? Zašto bi se onda ti ili oni trudili dadodate nešto završenom Hristovom delu?

Čuj sada Reč Božiju! Kako je samo jasna! Kako je izričita! "Jer steposredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, − Božiji je dar;ne od dela, da se niko ne pohvali" (Efescima 2:8−9).

"Spasao nas je ne na osnovu dela koja smo mi učinili" (Titu 3:5).

"Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika,njegova vera se uračunava u pravednost, kao što i David nazivablaženim čoveka kome Bog uračunava pravednost bez dela"(Rimljanima 4:5−6).

"Ne radi" i "ne od dela". Kako je to definitivno! Ne tvoja dela, ne pozaslugama; ni najmanje ne pomaže ono što bi ti mogao da učiniš.Hristos, i samo Hristos spasava. O, kad bi samo došao Njemu, i kad bise samo oslonio na Njegovo svršeno delo na Golgoti, pouzdao se uNjega i bio spasen!

Ne behu to dela moja što dušu moju spasiše,Niti moj žar ni molitve, a ni suze,No to Isus Hristos, Sin Božiji beše;On ponese grehe moje − od straha me spase.

14

Zapovesti

Neki ljudi misle da su spaseni zato što drže zapovesti.

No Isus je rekao: "Niko od vas ne izvršava zakon," aja ću radijeverovati Njemu nego tebi. Nisi držao zapovesti, prijatelju moj, paštaviše, to i sam znaš. Bar si nekada u svome životu prekršio jednu odNjegovih zapovesti. Bog kaže: "Jer ko sav zakon drži, a pogreši samou jednom, kriv je za sve" (Jakovljeva 2:10). Jedna tačka, jedan greh,jedna prekršena zapovest i prekršio si zakon.

Dakle, osuđen si. Presuđeno ti je. Grešnik si. Prekršio si zapovest i krivsi. Šta ćeš učiniti u vezi sa tim? "O," ti kažeš, "okrenuću novi list ipočeti ispravno da živim. Nikada više neću prekršiti nijednu zapovest."Nećeš? Ne budi u to suviše siguran. Da budem iskren, ne bih se u tebepouzdao. No i kad bi mogao od sada da ih držiš, šta ćemo saprošlošću? Šta je sa zapovestima koje si već prekršio? Zar će ih Bogprevideti?

Svakako da neće. Moraš da daš odgovor za svaki svoj greh, ukoliko nedozvoliš da Hristos odgovori za tebe. On nikada nije prekršio nijednuzapovest. Bio je bezgrešan. On je u potpunosti i savršeno održaozakon. Ali zato što ga ti nisi održao, trebalo je dati otkup i prineti žrtvuza tebe. On, Jagnje Božije, je moja žrtva. Zašto Mu ne bi dozvolio dabude i tvoja?

Čiste stranice su u redu, a čist život je idealan, ali ne zaboravi, još uvekmoraš da uzmeš u obzir i stare stranice sa mrljama greha. Bog to nećeprevideti. One moraju da se operu i sasvim očiste. Svaki dug mora bitinamiren.

Pretpostavimo da si kupovao na veresiju, a zatim jednoga danapočneš da kupuješ za gotov novac. Da li će to ukloniti tvoj dug iponištiti pređašnji račun? Svakako da neće. Dug ostaje sve dok se ne

15

plati. Okreni novi list ako želiš; počni da držiš zapovesti ako možeš, ališta ćeš sa onima koje si već prekršio?

Pretpostavimo da dođe neko i plati tvoj dug, šta onda? Sada možeš dapočneš ispočetka. Plaćaj od sada i sve će biti u redu. Prijatelju moj,Hristos je platio tvoj dug. On je dao otkup za svaku zapovest koju siprekršio i za svaki greh koji si bilo kada počinio. Veruj to, zahvali Mu iidi slobodan.

Držanje zakona da bi se spasli bilo bi isto kao kad bi se pacijentu usanatorijumu ponudila knjiga zakona o zdravlju. On ima rak i potrebnomu je iscelenje. I ti si bolestan. Imaš rak greha. Potreban ti je neko komože da ukloni tvoju bolest i ko može da ti da zdravlje, a ne knjiguzakona. Prijatelju, Hristos je to učinio. On je uzeo tvoj greh dok je biorazapet na krstu, poneo gaje na svom telu, i sada ti nudi svoj život −večni život.

Pavle je u svoje vreme zbog zakona vodio stalnu borbu sa Judejcima.On je to nazivao: "religijom Jevreja" od koje se obratio Hristu. Čuj gašta kaže:

"Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim ... čovek (se)opravdava verom bez dela zakona" (Rimljanima 3:20 i 28). "Akopravednost dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzalud umro"(Galatima 2:21).

Ne beše to zakon što dušu moju spase,Niti pak dela dobrotom mojom učinjena,To Isus Hristos, dar Božiji beše,Krvari i umre da duša moja bude zadobijena.

16

Hristos je jedini Spasitelj

Prijatelju moj, do sada sam govorio o čovečijim putevima spasenja −religijom, moralnošću, delima, zapovestima − i dokazao ti da supogrešni. Sada ćemo pogledati Božiji put spasenja.

Ima samo jedan koji može da spase, i to je vaskrsli, živi Hristos.

"Ja sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu − sem kroz mene"(Jovan 14:6).

Isus Hristos je taj "Ja". Drugoga nema. Ne religija, ne moralnost, nitidobra dela. Hristos, Sin Božiji, je jedan i jedini Spasitelj.

On je "Put". Ne putokaz. Niko ne može da dođe Ocu osim kroz Njega.Ne može ni preko Mojsija, ni preko Bude. Ni preko Muhameda ni prekoKonfucija. Ni preko sveštenika, ni preko pastora, ni preko pape. Samokroz Hrista. Da li ćeš Mu onda dozvoliti da te spase?

"Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena podnebom, danog ljudima, u kome treba da nađemo spasenje" (Dela4:12).

Kakve li rečenice! Nema jasnije izjave u Bibliji. Spasenje nije ni ujednom drugom. Nikakva crkva. Nijedna druga osoba. Hoćeš li dapoveruješ u to? Nema drugog imena − rimokatolik, pravoslavac,protestant, luteran, baptista, pentekostalac, adventista, metodista,anglikanac, budista, muhamedanac, mormon, mason, Jehovin svedok."... Ti ćeš mu dati ime Isus, jer će ON spasti narod svoj od grehanjihovih" (Matej 1:21). Hoćeš li se, dakle, odvratiti od svih ostalih ipouzdati se u Njega, i samo u Njega? Samo On može da te spase.

Ali ti pitaš: "Hoće li me On spasti?" "Onoga koji dolazi k meni nećuisterati napolje," (Jovan 6:37) Njegove su reči. On može da te odbaci,

17

ili da te primi. On kaže da te neće izbaciti. Šta će onda učiniti? Uzećete. Zahvali Bogu za takvog Spasitelja.

Šta ti moraš da učiniš

Možda misliš da zbog toga što je Bog pribavio spasenje ti nemaš štada učiniš.

Kakva greška! Zar ne vidiš da moraš da primiš ono što je Bogponudio? Biblija kaže: "izaberi, uzmi, primi." Spasenje je pribavljeno, aliti moraš da ga primiš. Ja mogu da ti ponudim čašu vode, ali ti morašda je primiš. Jedna je stvar da ti lekar prepiše lek, ali šta će ti onkoristiti ako ga ne uzmeš? Ako hoćeš da se spaseš, moraš da primišIsusa Hrista.

O, prijatelju moj, primi Hrista. "A svima koji ga primiše, dade moć dapostanu deca Božija" (Jovan 1:12). Samo oni koji Ga prime Njegovi susinovi i kćeri. Niko nije postepeno prešao u spasenje. U stvari,činjenica je da ne možemo ništa da dobijemo ako ne odlučimo daprihvatimo. Isto tako ne možemo da dobijemo ni spasenje. Mi moramoda izaberemo. To je apsolutno neophodno. Dakle, primi Hrista i primiGa upravo sada.

Zapamti da postoji razlika između verovanja razumom i primanjasrcem. Veruješ da lift može da te poveze. Ali ti ne silaziš sve dok neučiniš po svojoj veri i ne uđeš u lift. Veruješ da voz može negde da teodveze. Ali ti ne stižeš na svoje odredište sve dok ne učiniš po svojojveri i ne popneš se u voz. Veruješ da Isus može da te spase. Ali nisispasen sve dok ne učiniš po svojoj veri i pouzdaš se u Njega.

Jedan od novijih prevoda Biblije na engleski kaže: "Pouzdaj se uGospoda Isusa, pa ćeš biti spasen" (Dela 16:31). To znači da moraš

18

da izabereš Hrista, da Ga primiš, da se osloniš na Njega, da Mupredaš sebe, da se pouzdaš u Njega. To je vera koja spasava.

Sada je pravo vreme

Možda znaš da moraš da budeš spasen, ali to odlažeš za kasnije.

Sa Bogom nema čekanja. "Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad jedan spasenja" (2. Korinćanima 6:2). Božije vreme je "sada". Prijateljumoj, kucnuo je čas, došlo je vreme. Sada je trenutak odluke. Sutra bimoglo da bude isuviše kasno. "Ne hvali se sjutrašnjim danom, jer neznaš šta će dan donijeti" (Priče 27:1).

Ma šta činio nemoj da odugovlačiš. Primi Hrista, i primi Ga upravosada. Mogao bi da dobiješ večni život baš ovoga trenutka. Ako tesatana ubedi da ostaviš to za kasnije, mogao bi zauvek da budešizgubljen. Dođi, primi Hrista sada. "Tražite Gospoda, dok se može naći;prizivajte ga, dokle je blizu" (Isaija 55:6). Ide vreme kada On više nećemoći da se nađe; zato Ga primi upravo SADA.

19

III. COVEKOVA PROPAST I BOZIJE RESENJE

III. ČOVEKOVA PROPASTI BOŽIJE REŠENJE

Bila je noć! Još jedan dan je prošao i sve je bilo tiho. Ali šta to mari − umemljivoj tamnici gde je Varava

boravio uvek je bila noć i uvek je bilo hladno. Sunčeva svetlost je ipaks vremena na vreme uspevala da se probije kroz tamu koja je vladalaispod površine zemlje. No čak ni tada to nije moglo da se nazovesvetlošću; bilo je samo malo manje tamno.

Pa ipak, bilo je drukčije, jer se te noći donosila presuda za ubicu koji ječekao izvršenje strašne kazne. To je za njega bila poslednja noć nazemlji, i on je to znao. Sa njegovom karijerom je završeno; on jepočinio svoj poslednji zločin.

Šćućuren u najdubljem uglu tamnice, duboko je razmišljao. Jošnekoliko časova i sve će biti svršeno. Da li će zaista biti tako? Ujutro ćečuti korake stražara smrti dok se bude približavao hodnikom. Zatim ćeza trenutak zastati pred vratima tamnice. Veliki ključ će škljocnuti ubravi, reza će biti povučena i teška vrata će se polako otvoriti. Zatim ćega izvući napolje, odvesti na to sudbonosno mesto i prikovati na krst. Itamo će verovatno satima trpeti u najbolnijoj agoniji koju je rimskadovitljivost mogla da izmisli, izložen pogledima ravnodušnog prostognaroda, jer mora da plati kaznu za svoje prestupe.

Ujutro je čuo korake tamničara koji su se približavali hodnikom. Ključ jeušao u bravu. Reza je bila povučena, i sledećeg trenutka teška vratasu se otvorila. Varava je još uvek bio šćućuren u najtamnijem uglu kaoi ranije. Dovde su se njegova razmišljanja od protekle noći obistinila.

20

− Varava, da li si čuo dobre vesti? − Bio je to stražarev jak i veseoglas.

− Kakve dobre vesti? − odazvao se osuđenik ogorčenim tonom. −Koliko znam, danas ću biti pogubljen, a ti si došao da me izvedeš dabudem razapet za moje zločine. − Zatim se još više pribio uz hladni ivlažni zid.

− Da, ali ti još ne znaš, − odgovorio je stražar istim pobedonosnimtonom. − Slušaj Varava, neko je umro za tebe!

− Neko je umro za mene! Šta hoćeš da kažeš?

− Varava, hajde sa mnom i pokazaću ti.

Kroz vrata, duž hodnika pored mnogobrojnih ćelija, izišli su na ulicu, azatim izvan zidina Jerusalima. Tamničar se probijao napred, vodećiošamućenog zatvorenika. Konačno su se zaustavili.

− Vidiš li onaj krst? − upitao je tamničar i položio ruku na Varavinorame pokazujući prstom u pravcu obližnjeg brda.

Osuđenik je pogledao, ali pošto su mu se oči odvikle od dnevnesvetlosti, trebalo mu je nekoliko trenutaka da shvati scenu koja senalazila pred njim. Konačno je video i progovorio:

− Da, vidim. Tamo su tri krsta, zar ne?

− Da li vidiš onaj u sredini?

− Vidim.

− Varava, taj krst u sredini je bio istesan za tebe, i trebalo je da ovoga

21

jutra ti umreš na njemu.

Svetlost je polako prodirala u njegov zamračeni um.

− Pa, to znači da taj čovek visi na njemu za mene, umesto mene!

− Da, Varava, umesto tebe. Zar ti nisam rekao daje neko umro umestotebe?

− Zar je to moguće! Umesto mene, umire za mene; uzeo je mojemesto! Pa da, taj krst je napravljen za mene, trebalo je da ja sadavisim na njemu. Pa ipak, On umire umesto mene. On je uzeo mojemesto. Ne mogu to da razumem. Ne znam zašto je to učinio. Ali učinioje, i šta mogu drugo nego da verujem. On zaista i stvarno umire zamene.

− Da, Varava, za tebe.

A i za tebe prijatelju grešniče. Isus Hristos Sin Božiji je visio tamoonoga dana i za tebe kao i za Varavu. On je uzeo tvoje mesto, umro jeumesto tebe, postao je tvoja zamena, poneo je tvoje grehe, dao je svojživot da bi ti, jadan, izgubljeni i osuđeni grešnik, mogao da živiš.Kakvog li rešenja za čovekovu propast!

Božija Reč sadrži četiri istine koje predstavljaju čovekovu propast iBožije rešenje. Sada bih hteo da razmotriš te istine.

1. Svi ljudi su izgubljeni i na putu u propast, zato što su u Božijimočima grešnici

Celo čovečanstvo srlja niz liticu ka propasti. Božija Reč kaže: "Svi mikao ovce zađosmo, svaki (od) nas se okrenu svojim putem" (Isaija53:6). Zbog toga što su ljudi izgubljeni, Isus Hristos je došao da ih

22

spase. Biblija kaže: "Jer je Sin čovečiji došao da potraži i spase onošto je propalo" (Luka 19:10).

Ljudi su izgubljeni zbog toga što su zgrešili protiv Boga. Ja samzgrešio, ti si zgrešio, celo čovečanstvo je zgrešilo. Nema nikoga ko ježiveo bezgrešnim životom. Biblija kaže: "Svi su zgrešili i tako su lišenislave Božije" (Rimljanima 3:23). "Nema pravednoga − baš ni jednoga"(Rimljanima 3:10). Odatle sledi da su u Božijim očima svi grešnici.

Ti nisi grešnik zato što grešiš; ti grešiš zato što si grešnik. Sama tvojapriroda je grešna. Rođen si u grehu i u bezakonju si začet. Jabukovodrvo nije jabukovo drvo zata što rađa jabuke; ono rađa jabuke zato štoje jabukovo drvo. Ti grešiš zato što si već grešnik. Počeo si da zalazišsa pravog puta čim si stupio u doba odgovornosti, i još uvek zalaziš.

Šta je propast grešnika? "Da se za dan pogibli ostavlja (bezakonik),kad se pusti gnjev" (Jov 21:30). "Rasrdio si se na narode i ubiobezbožnika, ime si im satro dovijeka, zasvagda" (Psalam 9:5). "Vratićese u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga" (Psalam9:17). U Psalmu 37 čitamo sledeće izjave: "Jer će se istrijebiti koji činezlo, ... a bezbožnici ginu, ... bezakonika će nestati."

U Malahiji 4:1 čitamo: "Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi ćeponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide,veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane." Pavlekaže: "...koji će biti kažnjeni večnom propašću" (2. Solunjanima 1:9).Konačno u Otkrivenju 20:15 čitamo: "I ko god se ne nađe upisan uknjizi života, bi bačen u vatreno jezero."

Dakle nema nade za one koji su izvan Hrista. Bezbožnici će izginuti.Svi oni čija imena nisu zapisana u knjizi života biće izgubljeni" i tozauvek izgubljeni. Zgrešili su protiv Boga i sada su osuđeni.

Prijatelju moj, da li ćeš i ti biti tamo? Da li ćeš i ti biti ubrojan među

23

bezbožnike? Onda za tebe nema nade. Izgubljen si i na putu si upropast. Ti možda to ne veruješ sada, ali kasnije ćeš to doživeti. Dakle,nemoj da se igraš. Propast ti je sigurna. Ako nastaviš tako, nema nade.Osuđen si za celu večnost. Upravo si sada izgubljena duša koja srlja upropast, jer si zgrešio protiv Svemogućeg Boga. Ognjeno jezero jetvoja sudbina, druga smrt je tvoje odredište. Bićeš otpremljen u pakaozajedno sa svim onim narodima koji zaboravljaju Boga.

Kažeš mi da nisi veliki grešnik. U čemu je razlika? Ako si zgrešio,zgrešio si. Nikakav greh ne može da uđe u nebo. Jedan jedini prekršajće te sprečiti da uđeš. Činjenica je da nemaš izgovora. Prekršio siBožije zakone. Prekršio si Njegove zapovesti. Zgrešio si protivsopstvene savesti. Znaš savršeno dobro da nisi sposoban da sesretneš sa svetim Bogom.

Ako još nisi primio Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog Spasitelja,onda si počinio najveći greh koji čovek može da počini, jer si prezreoBožiju ljubav i milost; odbio si Njegovo oproštenje; oglušio si se oNjegovog Sina; okrenuo si leđa Isusu Hristu. Dakle, prijatelju moj,nemaš nade.

Izgubljen si i na putu si u propast, zato što si grešnik u Božijim očima.

2. Svi ljudi su osuđeni na propast, a posle smrti sledi sud od kogase ne može pobeći

Biblija kaže: "Smrt je, naime plata za greh" (Rimljanima 6:23). "Kojaduša zgriješi ona će poginuti" (Jezekilj 18:4). Dakle, ishod greha jesmrt. Smrt je kazna. Kad govorim o smrti, ja ne mislim na telesnu smrt,nego na smrt duše. Ja ne govorim o prvoj smrti, nego o drugoj smrti.Ako si, prijatelju moj, bio rođen jedanput, onda ćeš umreti dva puta.Samo oni koji su rođeni dvaput, umreće jedanput. Šta bi moglo dabude gore od večne smrti? Da li si spreman da se suočiš sa njom? Zar

24

te nije strah u srcu? Zar te pri pomisli na to ne podilazi jeza? Zar ne bipobegao od toga kad bi mogao? Razmisli o tome − smrt, tvoja večnapropast.

Biblija kaže: "Ljudima (je) određeno da jednom umru, a zatim sud"(Jevrejima 9:27). Užasna stvar u vezi sa telesnom smrću je činjenicada posle nje dolazi sud, a od suda se ne može pobeći. Dolazi dan kadaće svaki čovek koji se nalazi izvan Hrista morati da se sretne saBogom. Sud je sasvim siguran. Pre ili kasnije mora doći do suda, i todo suda gde je sam Isus Hristos Vrhovni Sudija. On nam je danaspredstavljen kao Spasitelj, ali, ako ljudi neće da Ga prime kaoSpasitelja, moraće da Ga sretnu kao Sudiju. Bog je predao sav sudsvome Sinu (Jovan5:22 28). Isus, koji je i sam postao čovek, bićeSudija ljudima.

Dovoljno je strašno da čovek bude izveden na sud pred zemaljskogsudiju, ali kako će tek biti pred Sudijom celog čovečanstva i saznanjem da će presuda koju će On izreći biti poslednja? Neće bitipodnošenja žalbe višem sudu. Njegov sud je najviši. Štaviše, Njegovsud će biti apsolutno pravedan, zato što On poznaje ljudska srca. Bićepotpuno nepristrasan. Pred Njim niko neće moći da sakrije bilo šta. Onzna sve što smo učinili, sve što smo izgovorili, i sve što smo pomislili.On zna i naše najskrivenije pobude.

Svi oni koji ne poznaju Hrista biće pozvani na odgovornost pred Njega."Strašno je pasti u ruke Boga živoga" (Jevrejima 10:31). Trebalo bi dazadrhtimo i od same pomisli na to. Naša srca bi zbog toga trebalo dabudu ispunjena strahom i brigom. Razmisli o tome da sve tvoje mislibudu prikazane, ne samo pred tvojim prijateljima, nego pred celimsvemirom. Razmisli o tome da nećeš imati ni odgovora, ni izgovora. Dali si spreman da se suočiš sa tim? Da li ćeš se naći u Božijem prisustvunespasen? Zar želiš da Ga imaš kao svoga Sudiju?

25

3. Niko ne može da bude spasen svojim pravednim delima, nitipak crkva može da ga oslobodi od njegove propasti

Dozvoli mi, prijatelju, da ti sasvim otvoreno kažem da ne možeš bitispasen svojim pravednim delima. Sećaš se da se Pavle odvratio odpouzdanja u svoje dobro življenje, pošto je shvatio da ono ne može daga spase. On je rekao: "Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, ito nije od vas, − Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali"(Efescima 2:8−9).

Čuješ li to? "Ne od dela." "Ne na osnovu dela koja smo mi učinili" (Titu3:5). Ne što mi činimo, nego što je Bog učinio. Dela nikada ne mogu daspasu. Kad bi mogla, imao bi pravo da se hvališ. No Bog mora da primisvu slavu. "Spasenje je od Gospoda." Ti ne možeš ništa da učiniš da bisamoga sebe spasao. Kad bi to bilo moguće, onda bi se isto takomogao podići od zemlje potežući pertle svojih cipela. Čovek nikada nemože da bude svoj spasitelj.

Živi najpravednijim mogućim životom, učini koliko god možeš dobrihdela, drži se zlatnog pravila, ako hoćeš, drži deset Božijih zapovesti dou najmanje detalje, učini sve što najbolje možeš − i opet ti ništa nećepomoći. Život se ne dobija dobrim delima. Nikakva zaslužna dela,nikakva hodočašća ili hadžiluci, nikakve molitve, nikakva milosrdnadela, nikakve slave i obredi − ništa što ti možeš da učiniš ne može ninajmanje da ti pomogne. Spasenje ne možeš da kupiš. Spasenje nemožeš da zaradiš. Za spasenje ne možeš da radiš. Spasenje nemožeš da postigneš. Tvoja dela nikada ne mogu da te spasu.

Čak ni crkva ne može da te oslobodi od tvoje propasti. Nijedna crkvanikada to nije mogla, niti će ikada moći. Religija ne može da te spase.Svejedno da li je to rimokatolička, protestantska, islamska, budistička,šintoistička, konfucionistička, hinduistička ili bilo koja druga − nemareligije koja može da spase. Nema crkve koja može da spase. Što setiče spasenja, nema nikakvog značaja kojoj crkvi pripadaš, jer te tvoja

26

crkva ne može spasti.

Mogao bi da budeš Jevrejin, ali judaizam te ne može spasti. Mogao bida budeš rimokatolik, ali rimokatolicizam te ne može spasti. Mogao bida budeš protestant, ali protestantizam te ne može spasti. Mogao bi dabudeš pravoslavac, ali pravoslavlje te ne može spasti. Nema religijekoja bi mogla. Čovek se ne spasava putem religije, kao što se nespasava ni svojim pravednim delima. Pavle je bio religiozan čovek, alinije bio spasen svojim religioznim životom. Nikodim je možda bio jedanod najreligioznijih Jevreja svoga vremena, ali ga judaizam ipak nijespasao. Kornelije je držao zakon bez premca, ali ga zakon nije mogaospasti.

Prijatelju moj, ti boluješ od raka koji se zove greh. Sa tim rakom neštomora da se učini. Ne bi bilo dovoljno da ti se da da čitaš knjigu zakona,pravila i odredbi. To te ne bi iscelilo. Bez obzira kakvim životom živeo,rak još uvek ostaje nedirnut. Mogao bi da postaneš najreligioznijaosoba na svetu, ali rak greha bi ipak ostao. Vidiš, sa rakom se moranešto učiniti. Ti sam ne možeš ništa da učiniš. Tvoja pravednost, tvojareligija, neće imati nikakvog uticaja na njega. Pošto si grešnik predBogom, mora da se pronađe lek. Ne možeš da budeš svoj lekar.

Zbog toga ja ne ubeđujem ljude da postanu članovi crkve. Ne želim daim pružim lažni osećaj sigurnosti. Već je isuviše onih koji se uzdaju ucrkvu za spasenje. Ja savršeno dobro znam da crkva ne može da ihspase, pa ih zato i ne pozivam na obrede i u članstvo crkve. Kad bih točinio, ja bih ljude obmanjivao. Time bih im davao ideju da se spasavajuzato što se priključuju crkvi. To je, prijatelju moj, sasvim nemoguće.Članstvo u crkvi nema nikakve veze sa tim. Mogao bi da postaneš člansvih crkava na svetu, a da ipak budeš izgubljen i to zauvek.

27

4. Spasenje je Božiji dar, i samo verom, kroz Hrista, ljudi mogu daga prime

Božije spasenje je dar. To je poklon i ne može da se zaradi. Nemanačina na koji bi mogao da ga zaslužiš. Za njega ne možeš da radiš.Božije spasenje moraš da uzmeš kao što bi uzeo i božićni poklon. Svešto možeš da učiniš jeste da ga primiš i da Mu zahvališ. Cena je većplaćena; bila je veoma velika. Bog je dao svog Jedinorođenog Sina.Isus je prolio svoju krv na golgotskom krstu. Isus je uzeo kaznu zagreh. Ta kazna je bila smrt. Isus je dao svoj život. U potpunosti je daootkup koji je zadovoljio božansku pravednost i odgovorio na čovekovupotrebu. Isus je sve platio.

"Dar Božiji je − večni život u Hristu Isusu, Gospodu našem"(Rimljanima 6:23). "Bog nam je dao život večni i ovaj život je unjegovom Sinu. Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nemaživota" (1. Jovanova 5:11−12). Dakle, ako primaš Božije spasenje kaodar, primajući Isusa Hrista, bićeš spasen. Vidiš, za tebe ima nade. Nemoraš da pogineš. Mogao bi da budeš pod osudom, ali možeš da seizvučeš − primajući Božiju milost koja ti je ponuđena u Njegovom Sinu,Isusu Hristu.

Pretpostavimo da sam dugovao veoma mnogo i da nisam mogao daplatim. Ili bi neko drugi morao da plati za mene, ili bih sam morao dasnosim posledice. Takav je čovekov položaj pred Bogom. Dugovao jeono što nije mogao da plati. Isus Hristos je došao i platio dug. Akočovek prihvati ono što je Hristos pribavio, može da ide slobodan. Biblijakaže: "Gospod pusti na nj (na Isusa) bezakonje svijeh nas" (Isaija53:6). Hristos je postao njegova zamena. Dat je otkup. Bog sada možeda ponudi spasenje bez novca i bez cene.

Jedini način na koji možeš da primiš Hrista je verom. Bog ti stalno nudispasenje verom u Hrista. To nije nešto što se veruje glavom, negosrcem. Najbolje se može opisati rečju pouzdanje. Neće te spasti ni sva

28

intelektualna vera celog sveta. Moraš se pouzdati u Hrista kao što sepouzdaješ u lift, kao što se pouzdaješ u voz, kao što se pouzdaješ ubanku. To mora da bude praktična vera. Moraš na Njega da se oslonišza sada i za večnost. Drugim rečima, moraš da Ga primiš. Biblija kaže:"Svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija" (Jovan1:12). "Pouzdaj se u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen". (Dela 16:31(The New Englesh Bible))

Tvoj intelekt nema nikakve veze sa tim. Nema veze šta ti misliš ili štaveruješ; ono što je važno to je: da li si primio Gospoda Isusa Hrista zasvog Spasitelja, da li si se pouzdao u Njega, da li si uzverovao u SinaBožijeg i da li si sada Njegovo dete? Spasava te Osoba.

To je kao kada se čovek davi − potreban mu je spasilac. Neko mora daskoči da ga izbavi. Kakve to veze ima sa tvojim pravednim životom, ilisa tvojim članstvom u crkvi? Tebe mora da izbavi osoba, a ta Osoba jeGospod Isus Hristos. Ako te Hristos nije spasao, onda uopšte nisispasen, jer nema nikoga drugog ko bi mogao da te spase. On je jediniSpasitelj. Zato Bog kaže: "Bog nam je dao život večni i ovaj život je uNjegovom Sinu. Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nemaživota" (1. Jovanova 5:11−12). Večni život je Hristos. Dakle, On morada postane tvoj Spasitelj.

U Otkrivenju 3:2 Isus kaže: "Vidi, stojim na vratima i kucam; ako kočuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu." Vidiš, Hristos stoji s drugestrane vrata tvoga srca. Kvaka je iznutra. On neće ući silom. Ti morašda otvoriš vrata i da Ga pustiš unutra. Ali onoga trenutka kad to učiniš,On će ući i bićeš spasen. Hristos mora nekako da uđe u tvoje srce, utvoj život. Kada se to desi, nanovo si rođen, rođen si od Duha Božijeg,rođen si od gore. Prešao si iz smrti u život. Primio si Isusa Hrista zasvog ličnog Spasitelja, i pouzdajući se u Njega, spasen si sada i zavečnost.

Petar je to otvoreno rekao. Izjavio je: "Nema spasenja ni u jednom

29

drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom trebada nađemo spasenje" (Dela 4:12). To, prijatelju moj, isključuje sveostalo, sve ostale takozvane spasitelje, sva druga imena. To isključujebudizam, šintoisam, islam, mormonizam, hinduizam, svetište i idole.Sve to mora da se odbaci. Ništa od toga ne može da spase. Mora doćido čistog prekida i ne sme biti nikakvog kompromisa. Sve religije kojeje čovek stvorio moraju u potpunosti da se odbace.

Osnivači i vođe svih takvih religija su mrtvi. Kako onda mogu daspasu? Ali naš Spasitelj, Isus Hristos, je živ i zauvek živi. "(On) svagdaživi" (Jevrejima 7:25). Mrtav Hristos ne bi mogao da spase. Isus jeumro jednom, ali je vaskrsnuo i živ je danas. Vaskrsli Hristos spasava.Njegov grob je prazan.

Isus je bio nepokolebljiv. Rekao je: "Ja sam put... niko ne dolazi k Ocu− sem kroz mene" (Jovan 14:6). Drugog puta nema. Svi putevi ne vodedo Boga, nego samo jedan, a Isus kaže daje upravo On taj Put. NeMuhamed, Konfucije, Buda, Devica Marija, papa i sveci, nego Hristos.On je jedan i jedini Put. Drugoga nema. Ne religija, ne crkva, nekrštenje, ne članstvo u crkvi, ne dobra dela ili dobar život, nego IsusHristos. Ne judaizam, protestantizam, luteranstvo, baptizam,adventizam, pentekostalizam, katolicizam, pravoslavlje ili ekumenizamnego Hristos. "Ja sam put!" − kaže Gospod Isus.

Dakle, prijatelju moj, pouzdaj se u Isusa, vaskrslog, živog Isusa,Božijeg Jedinorođenog Sina. Primi Ga. Pouzdaj se u Njega. Odvrati seod svih ostalih. Osloni se samo na Njega, jer je On jedini koji može date spase. Potreban je Živi Spasitelj da bi spasao.

Da li sam bio dovoljno jasan? Dakle, šta ćeš učiniti? Da li si spasen, iliizgubljen? Da lije tu čovekova propast, ili Božije rešenje? Ako siizgubljen, zar nećeš upravo sada da primiš Isusa Hrista kao svogličnog Spasitelja, koji je Božije rešenje za čovekovu propast?

30

"Pouzdaj se u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen." Hoćeš li to učiniti?Učini to upravo SADA!

31

IV. PITANJE KOJE RESAVA SUDBINU

IV. PITANJE KOJE REŠAVA SUDBINU

Bio jednom jedan mladić koji je živeo negde na Zapadu. Nikada nijeučinio nešto što bi se moglo nazvati veoma lošim. Ali jednoga dana,dok je igrao karte izgubio je strpljenje. Izvukao je pištolj i ubioprotivnika. Bio je uhapšen i konačno su ga osudili na smrt vešanjem.

Zbog njegovog ranijeg dobrog života, njegovi rođaci i prijatelji supodneli molbu da se oslobodi. Svi su hteli da je potpišu. Uskoro se otome pročulo i po drugim gradovima i selima, te su ljudi svuda podržavi hitro potpisali peticiju.

Konačno je peticija odnesena guverneru, koji je bio i propovednik. Očisu mu se napunile suzama dok je gledao u velike korpe pune peticija.Odlučio je da izda pomilovanje za mladića. Tako je napisaopomilovanje, stavio ga u džep, a zatim obukao svoju propovedničkuodeždu i pošao u zatvor.

Kada je prišao osuđenikovoj ćeliji, mladić je skočio i zatresao rešetke.

− Napolje odavde, − povikao je. − Ne želim da vas vidim. Već jesedmorica njih dolazila. Dosta mi je bilo religije i kod kuće.

− Ali, − rekao je guverner, − samo trenutak, mladiću, važno je. Dozvolimi da ti nešto kažem.

− Slušajte, − uzviknuo je mladić besno, − ako se ne budete odmahudaljili, pozvaću stražara da vas izbaci.

− Ali, mladiću, − rekao je guverner, − Imam dobre vesti, najbolje vesti

32

koje bi se mogle poželeti. Zar mi nećeš dozvoliti da ti ih prenesem?

− Čuli ste šta sam rekao, − odgovorio je mladić, − i ako odmah neiziđete, pozvaću tamničara.

− Dobro, − rekao je guverner, i s tugom u srcu se okrenuo i otišao.

Posle nekoliko minuta pojavio se tamničar.

− Pa, kako je bilo, mladiću, − rekao je, − vidim da te je guvernerposetio.

− Šta! − uzviknuo je mladić. − Zar je taj čovek odeven u propovedničkuodeždu bio guverner?

− Jeste, − odgovorio je tamničar, − i u džepu mu je bilo pomilovanje zatebe, a ti nisi hteo ni da ga saslušaš.

− Brže, pero, mastilo, papir, − povikao je mladić. Zatim je seo inapisao: "Poštovani gospodine guverneru, dugujem vam izvinjenje.Žao mi je što sam se onako poneo prema vama..." i tako dalje.Guverner je primio pismo, okrenuo ga i na poleđini napisao: "Ovajslučaj me više ne zanima."

Došao je dan kada je mladić trebalo da umre.

− Imaš li nešto da kažeš pre nego što umreš? − postavljeno mu jepitanje.

− Da, − odgovorio je mladi čovek. − Recite mladim ljudima Amerike dane umirem zbog svog zločina. Ne umirem zbog toga što sam ubica.Guverner mi je oprostio. Mogao sam da živim. Recite im da umiremzato što nisam hteo da primim pomilovanje koje mi je Guvernerponudio.

33

Prijatelju moj, ako si izgubljen, to nije zbog tvojih greha, nego zbogtoga što nećeš da primiš pomilovanje koje ti Bog nudi kroz svog Sina.Jer ako odbaciš Isusa Hrista, šta Bog može da učini? Odbacuješ svojujedinu nadu spasenja.

Vilson i Poter su 1829. godine bili osuđeni na smrt vešanjem zbog togašto su opljačkali poštanske kočije Sjedinjenih Država. Poter je biopogubljen, a Vilson je pomilovan. Odbio je pomilovanje i glavni sudijavrhovnog suda, Džon Maršal je doneo sledeću odluku:

"Pomilovanje je dokument koji važi samo u slučaju da je predan. Alipredavanje nije izvršno ukoliko ga onaj kome je ponuđeno ne primi.Osoba kojoj je dato, može da ga odbaci;

i ako je odbijeno, mi još nismo otkrili način na koji bismo mogli daprisilimo osobu da ga primi."

Vidiš, odgovornost je na tebi. Ako nećeš da primiš Božije pomilovanje,On te neće prisiliti da ga uzmeš. "Kako ćemo izbeći... akoprenebregnemo (odbacimo) toliko spasenje? (Jevrejima 2:3).

Pilat

Pilat je to ovako rekao: "Šta da uradim sa Isusom koji se zoveHristos?" (Matej 27:22). To je pitanje koje rešava sudbinu.

On je više puta pokušao da ne osudi Isusa. Tada je u očajanju izveoVaravu i postavivši Isusa i Varavu jednog pored drugoga, obratio segomili i upitao:

− Kojega od ove dvojice hoćete da vam oslobodim? Nagovoreni od

34

strane sveštenika, oni su povikali:

− Varavu! Varavu!

Zatim je usledilo Pilatovo pitanje:

− Šta da uradim sa Isusom? Izabrali ste Varavu, Isus je još uvek umojoj vlasti. Još uvek moram da učinim nešto sa Njim. Moram nešto daučinim. Šta da radim?

Sećate se kako je Pilat pokušao da prebaci odgovornost. Prvo je rekaoJevrejima da Ga oni uzmu i da Mu sami sude, ali oni su odgovorili:

− Mi ne smemo nikoga da ubijemo.

Zatim kada je čuo da On dolazi sa Irodovog područja, poslao Ga jeIrodu. No Irod Gaje brzo vratio natrag.

Konačno, u očajanju, naredio je da mu se donese posuda s vodom,teje pred gomilom oprao ruke, kao daje time hteo da

kaže:

− Ja više nisam odgovoran i perem ruke od svega.

Postoji jedna legenda o Pilatu Ona govori o tome kako se Pilat nalazi unajdubljem paklu gde pere ruke u lavoru. Često ih podiže i gleda, alione su još uvek umrljane krvlju. Ponovo ih stavlja u vodu i brzo trlja ipere ne bi li sa njih oprao krv. Ponovo ih podiže pred oči, no one suipak crvene od krvi. Zatim bolnim glasom viče: "3ar nikada neće bitičiste? Zar nikada neće biti čiste?" Ne, Pilate, tvoje ruke nikada nećebiti bele jer je na njima krv Sina Božijega.

Pretpostavimo da sada mogu da pozovem Pilata. Pretpostavimo da

35

mogu da mu zapovedim da dođe i stane pored mene. Pitam se šta bion rekao? Ne zaboravi da je Pilat živ. Pilat je bio živ za sve oveprotekle vekove. Skoro dvadeset vekova on razmišlja o tome šta jeučinio kada je Isus stajao pred njim. On to ne može da zaboravi. On ćese toga uvek sećati. Njegov mozak je još uvek aktivan. Pitam vas, štabi on rekao?

Ah, da, za Pilata je kasno. To ne bi imalo nikakvog značaja, on nikadane može da bude spasen. On je doneo svoju večnu odluku. Ali za tebejoš uvek ima nade. Ti si još uvek u telu. Ti još uvek možeš da odlučiššta ćeš učiniti sa Isusom, i tvoja cela večnost zavisi od te odluke.

Samo dve mogućnosti

Postoje samo dve mogućnosti. Moraš Ga ili primiti ili odbaciti. "Ali,"kažeš, "ja mogu da budem neutralan. Ne moram da se opredeljujem.Neću da Ga prihvatim, ali istovremeno neću ni da Ga odbacim."

Čuj, ja u džepu imam poklon za tebe, ali ti ništa ne govorim o tome.Dakle, možeš da budeš neutralan. Međutim, onoga trenutka kada gaizvadim iz džepa i ponudim ti ga, moraš da doneseš odluku. Više nemožeš da budeš neutralan.

Pre nego što čuješ nešto o Gospodu Isusu Hristu, mogao bi da budešneutralan. Ali onoga trenutka kada ti je bio ponuđen morao si dadoneseš odluku. I od toga dana do danas, nisi nikada bio neutralan, nitibi ikada više mogao. da budeš neutralan. Svaki put kad čuješ poziv,donosiš odluku.

Ako večeras ne primiš Isusa Hrista, onda Ga odbacuješ. Ili jedno ilidrugo. Mogao bi da ostaneš na svom mestu i uopšte se ne pomeriš. Alisamim tim činom pokazuješ da si Ga večeras odbacio. Kakva će tvoja

36

odluka biti? Da li ćeš Ga opet odbaciti, ili ćeš Ga upravo sada primiti zasvog Spasitelja? Na tebi je da odlučiš.

Na osnovu čega Bog sudi

Sada bih hteo da ti ukažem na to da će ti Bog suditi na osnovu tvojeposlednje odluke. Pretpostavimo da večeras odbaciš Isusa Hrista, aliistovremeno odlučiš da ćeš sledeće nedelje uveče da Ga primiš. Alipretpostavimo da umreš pre nego što dođe sledeća nedelja. Misliš li daće ti Bog suditi na osnovu onoga što si hteo da učiniš da si nastavio daživiš? Svakako da neće. On će ti suditi na osnovu onoga što si učinio.

Na dan Suda neće se postavljati pitanje greha; postavljaće se pitanjeSina. Postavljaće se pitanje kakav je bio tvoj odnos sa Isusom Hristom.Bog će pitati: "Šta si učinio sa mojim Sinom?" "Pa, Gospode,"odgovorićeš ti, "ja sam uvek bio religiozan čovek. Išao sam u crkvu...""Čekaj malo," Bog će te prekinuti. "Ja te ništa nisam pitao o tvomreligioznom životu. Postavio sam ti jednostavno pitanje: Šta si učinio samojim Sinom?"

"Pa, Gospode," ti ćeš nastaviti, "uvek sam živeo dobrim životom.Nikada nisam učinio nešto što ne valja. Ja..." "Čekaj malo," Bog ćeponovo reći, "ništa te nisam pitao o tome kako si živeo. Postavio sam tipitanje: Šta si učinio sa mojim Sinom?"

"Pa, Gospode," ti ćeš nastaviti, "uvek sam mislio da je Tvoj Sin biodobar čovek. U stvari, mislio sam da je On bio najbolji..." "Uopšte tenisam pitao šta si mislio o mome Sinu," Bog će te opet prekinuti. "Pitaosam te šta si učinio sa mojim Sinom? Reci mi sada, da li si Ga primio ilisi Ga odbacio? Šta si učinio sa Njim?"

Ućutaćeš. Nećeš moći da odgovoriš zato što nisi ništa učinio sa Njim.

37

Jednostavno si Ga zapostavio. Bićeš izgubljen, ali ne zbog nečega štosi učinio, nego zbog nečega što nisi učinio.

Zašto će ljudi otići u propast

Zašto će, dakle, ljudi otići u propast? Ako ljudi neće izginuti zbog svojihgreha, zbog čega će onda izginuti?

Bila jednom jedna veoma bolesna devojka. Bila je član crkve. Jednogadana je pala u zanos i dok je bila u tom stanju sanjala je daje umrla idaje stajala pred anđelom Gavrilom pred vratima Neba, dok je anđeoprelistavao stranice Knjige Života.

Posle nekog vremena, anđeo je s tužnim izrazom na licu podigaopogled.

− Devojko, − rekao je, − tvoje ime nije ovde.

− Šta! − uzviknula je ona. − Moje ime nije tu?! Mora da jeste. Pogledajponovo.

Još jednom je pažljivo pregledao stranice, a kad je konačno podigaopogled, opet je rekao:

− Devojko, ovde nema tvoga imena.

− Pa šta sam učinila? − zavapila je ona. − Šta sam učinila, šta samučinila da moje ime nije zapisano u knjizi?

− Devojko, − odgovorio je anđeo Gavrilo, − tvog imena nema ne zatošto si nešto učinila, nego zbog toga što nešto nisi učinila. Zapostavila siveliko spasenje.

38

Uto se i probudila, pa iako je bila bolesna, ustala je iz kreveta, kleklapored njega i prvi put u svome životu otvorila srce Isusu Hristu i primilaGa za svog Spasitelja.

Zašto će ljudi otići u propast? Neka Bog na to odgovori. PogledajJovan 3:18: "Ko ne veruje − već je osuđen." Zašto? Da li zbog toga štose nije priključio crkvi? Da li zbog toga što je zgrešio? Da li to piše? Nepiše. Ovo piše: "Ko ne veruje − već je osuđen, što nije verovao..." Toje, prijatelju moj, jedini razlog što su ljudi osuđeni.

Ti nikada nećeš propasti zato što si ubica. Bog može da oprosti ubici.Ti nikada nećeš propasti zato što si pijanica i lopov. Bog može daoprosti pijanicama i lopovima. Ali ima jedan greh koji Bog ne može daoprosti, a to je poslednje odbijanje Njegovoga Sina. Ako odbijaš daprimiš Isusa Hrista za svog Spasitelja, za tebe nema nade, jer Bogosim Njega, drugog plana nema.

Dobrodušan čovek

Kažeš da to nije pravedno. Razmišljaš o svom dobrom životu i nemožeš da razumeš zašto bi bio osuđen samo zato što nisi primio IsusaHrista.

Čujte, u ovom gradu imate jednog dobrodušnog čoveka. On je ljubazanprema svojim roditeljima, prema svojoj deci, prema svojim prijateljima isusedima. Ali uhvati svoju ženu, za koju je obećao da će je voleti ipaziti, te je zlostavlja i osramoti, a zatim je polumrtvu ostavi da leži napatosu. Uhapse ga. Pozvani su svedoci − sto svedoka. Svi oni istosvedoče: "Ovaj čovek je bio dobrodušan. Bio je ljubazan prema svomeocu i majci, svojim sinovima i kćerima. Bio je ljubazan prema svojimprijateljima i susedima."

39

Konačno je sudija progovorio. "Ja ne postupam sa ovim čovekom naosnovu toga kako se ophodio prema drugima," rekao je, "ja ga sudimsamo na osnovu jedne stvari, a to je kako se ophodio prema svojojženi. Recite mi sada, da li je bio ljubazan prema svojoj supruzi?" Nijebilo svedoka. Konačno je osuđen. Da, i to je bilo ispravno, iako jenjegovo zlodelo bilo protiv samo jedne osobe.

Prijatelju, zar misliš da možeš da budeš ljubazan prema celom svetu, azatim da budeš neljubazan prema Božijem Sinu i ne budeš kriv?Nikada. Nije važno kakvim životom živiš i kako se ophodiš premasvojim bliž− njima. Ako se ne obazireš i ako zapostavljaš Isusa Hrista,bićeš odgovoran pred Bogom. Ne možeš neumesno da se ophodišprema Njegovom Sinu i izbegneš kaznu.

Pre skoro dvadeset vekova Bog je dao svoga Sina za tebe. IsusHristos je poneo tvoje grehe na svom telu. On je umro da bi ti mogaoda živiš. Bog ti sada nudi spasenje bez novca i bez cene, i govori ti daprimiš Njegovog Sina za svog Spasitelja. Ako odbiješ, šta bi drugo Onmogao da učini nego da te osudi? Dakle, sve zavisi od tvog odnosaprema Isusu Hristu.

Tvoj život bi svima mogao da služi za primer. Verovatno niko ne možeda uperi prstom na tebe. Prema svojim prijateljima i susedima si bioveoma ljubazan. Ali ti si loše postupao sa Sinom Božijim. Stalno siodbijao Njegovu ponudu milosti. On već godinama stoji pred vratimatvoga srca, a ti još nisi bio toliko ljubazan da Ga pustiš da uđe.

Šta misliš, šta će Bog reći kad staneš pred Njega? Da li će tvojadobrodušnost prema tvojim bližnjima biti dovoljna da pokrije tvoje lošepostupanje sa Isusom Hristom? Neće zato što je Biblija Božija Reč.Dakle, to je na kraju, ipak pravedno. Tvoji drugi gresi su beznačajni upoređenju sa ovim, tvojim najvećim zlodelom, odbacivanjem SinaBožijega.

40

Tvoj neprijatelj

Da li još uvek ostaješ pri svome daje Bog nepravedan, da On nemaprava da te osudi zato što nećeš da primiš Isusa Hrista za svogSpasitelja?

Ti imaš jednog neprijatelja. On ti je učinio svako zlo koje se nalazilo unjegovoj vlasti. On te ne podnosi, i proklinje zemlju kojom gaziš. Zbognjega je tvoj dom razbijen i tvoja porodica upropašćena.

Ali dođe dan kada se on nađe u nevolji i kada je ostavljen da umre odgladi. Ti čuješ o tome, i zbog dobrote svoga srca potražiš ga i ubedišda dođe u tvoju kuću. Pred njega je iznesena velika količina dobrehrane i ti ga ponudiš da jede. No on se uopšte ne obazire na to što ganudiš. On sedi za stolom punim hrane, ali ne podiže ruku da je uzme.Konačno pred tvojim očima padne na zemlju i umre.

Reci mi sada zašto je umro? Šta je još moglo da se učini? Ništa! On jeumro zato što nije hteo da živi. Život mu je bio na domaku ruke, ali jeizabrao smrt. Da, bio je srdačno nuđen da jede, ali nije hteo. Zato jeumro. Kako je moglo da bude drukčije?

Bez Isusa

Dozvoli mi da malo promenim Pilatovo pitanje. Postaviću ga ovako:"Šta da uradim bez Isusa?"

Šta ćeš ti učiniti na samrti bez Isusa? Da li si spreman da se samsretneš sa svojim poslednjim neprijateljem? Ja se ni za šta na svetu nebih usudio da bez Isusa Hrista prođem kroz dolinu smrti. Da li ćeš samstati pred Boga? Ja se ni za sva blaga sveta ne bih usudio da predBoga stanem bez zastupnika? Ja hoću da neko stoji pored mene i da

41

se zauzima za mene.

Šta ćeš učiniti bez Isusa u večnosti? Hiljadu godina od večeras ti ćešnegde biti. Da, ali gde? I to će biti samo početak. Možeš li da provedešnebrojena doba večnosti bez Isusa?

Šta ćeš u času jada učiniti bez Isusa? Možda si mlad. Od tvojih milih idragih još niko nije umro. Možeš biti siguran da neće proći mnogogodina pre nego što te snađe nevolja. Zar misliš da ćeš moći sam dapodneseš tugu?

Dve indijanske majke

Kad mije bilo devetnaest godina, bio sam misionar među Indijancima.Živeo sam u jednom rezervatu blizu Aljaske.

Jednoga dana je umrla jedna indijanska beba. Bila je sahranjena naobali Tihog okeana pod prastarim stablima velike šume. Majka jegledala dok su zatrpavali raku. Iznenada je počela da čupa kosu svedok joj glava nije ogrezla u krvi. Vraćajući se u selo tako je jadikovalada se njena kuknjava mogla čuti na kilometar.

Dok sam boravio među njima, umrlo je još jedno indijansko dete. Uzeosam malo telo u ruke i poneo ga kroz šumu indijanskom stazom doobale Tihog okeana, dok su me Indijanci po svom običaju jedan pojedan sledili u povorci. Tamo smo u kamenitoj zemlji iskopali još jedanmali grob i u njega položili telašce. Dok je grob zatrpavan, indijanskamajka je stajala pored njega i plakala. Nije jadikovala ni čupala kosu,nego je samo tiho plakala. Kada je sve bilo svršeno, vratila se u svojuskromnu kolibu i tiho plačući tugovala za njim.

Odakle tolika razlika? Obe majke su izgubile dete. Obe majke su volele

42

svoju bebu isto toliko koliko ih i sve, vi majke, volite. No jedna je moglada podnosi svoju tugu, a druga nije. Pitam vas, odakle tolika razlika?

Prva majka je bila neznabožačka majka. Nije poznavala Isusa Hrista.Gledala je lice svoga mališana i kukala: "Nikada više neću videti svojedete." Nije ni čudo što je onako užasno jadikovala. Nije ni čudo što ječupala kosu.

Druga majka je bila hrišćanka. Poznavala je Isusa Hrista i radosnanada vaskrsenja je kucala u njenom srcu. "Ono se neće meni vratiti,"rekla je, "ali ja ću njemu otići." Znala je da će veliki Pastir ovaca uzetinjeno malo jagnje u svoje ruke i čuvati ga sve dok ne bude mogao dajoj ga vrati, i da će tada moći da ga ima za čitavu večnost.

To je uvek tako. Kad god vodim sahranu uvek je isto. Oni koji poznajuIsusa Hrista mogu da podnose svoju tugu zbog nade da će se kasnijeponovo sastati sa svojim milima. Oni koji Ga ne poznaju ne mogu dapodnesu toliku tugu. Oni skoro podivljaju zbog svoje žalosti. Nerazumem kako ćeš ti moći da podneseš svoju žalost bez Isusa Hrista.

Tvoja odluka

"Šta ću tada da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?" Ne, prijateljumoj, ne radi se o tome, jer će tada biti pitanje:

"Šta će Isus učiniti sa mnom?" Pitanje je: "Šta sada da činim sa Njim?"Ono što će Isus Hristos učiniti sa tobom tada, zavisiće od onoga što tiučiniš sa Njim sada.

Šta da uradim? Moraš nešto da učiniš. Odluka se mora doneti.

Šta da uradim? To je lična odluka. Niko ne može da odluči za tebe.

43

Moraš sam da odlučiš.

Šta, dakle, da uradim sa Isusom? Nije važno kojoj crkvi pripadaš ilikako si bio kršten. Ono što je važno kao prvo, to je tvoj odnos saIsusom Hristom. Šta ćeš učiniti sa Njim?

Šta da učinim? To nije: Šta ću verovati? Nego, šta ću ČINITI? Uopštese ne radi o nekakvom intelektualnom pitanju. To je stvar koja se tičetvoga srca i tvoje volje, a ne tvoje glave. Ne brini za sada o tome štaveruješ; odluči šta ćeš činiti. Da li ćeš Ga primiti, ili ćeš Ga odbaciti?Tvoja odluka će odrediti tvoju večnu sudbinu.

Zato te molim da se odlučiš, i to da se odlučiš upravo sada. Nemoj daodlažeš do sutra. Reši to još večeras. Sutra bi moglo da bude suvišekasno. "Sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja" (2.Korinćanima 6:2). Dakle, kakav će biti tvoj odgovor? Ako Ga primiš,bićeš spasen. Ako Ga odbaciš, bićeš izgubljen. O, prijatelju moj, primiGa, i primi Ga upravo − SADA.

44

V. STA ZNACI VEROVATI

V. ŠTA ZNAČI VEROVATI

Sećam se vremena kada nisam znao da li sam bio spasen ili izgubljen.Tada sam radio kao kurir u preduzeću

Masi−Haris u Torontu, i nosio poruke iz jednog odeljenja u drugo.Hodajući podzemnim hodnicima tog velikog preduzeća, nije mezanimalo šta se nalazilo u porukama koje sam nosio. Postavljao samsebi samo jedno pitanje: "Da li sam spasen ili izgubljen? Gospode, akosam izgubljen, molim Te pokaži mi da bih mogao da se spasem, a akosam spasen, daj mi sigurnost da bih se radovao u Tvome spasenju."

Vidite, došao sam u kontakt sa grupom ljudi koji su učili da je spasenjena osnovu osećanja i iskustva, umesto verom. Svake večeri samizlazio napred i klečao na slami, a oni bi se iskupili oko mene i usrdnomolili Boga da me spase. Bio sam toliko uznemiren da sam se bojaoda kod kuće legnem u krevet, da se ne bih probudio u paklu. Moj jedinivapaj i danju i noću je bio: "Da li sam na putu za nebo, ili sam na putuza pakao?" Tada mije bilo samo šesnaest godina.

Jedne večeri sam odlučio da odem u Čalmersovu Prezviterijanskucrkvu, i sedeći na istočnoj galeriji, pognuo sam glavu i molio se dapropovednik te večeri propoveda o spasavajućoj veri, te tako reši mojunevolju. Konačno je dr Makferson (MacPherson) stao zapropovedaonicu i služba je otpočela. Te večeri je propovedao o veri.Slušao sam sa oba uha i gledao sa oba oka, ali na kraju službe,zajedno sa stotinama drugih, ustao sam i izišao u pomrčinu, još uvekne znajući da li sam spasen ili izgubljen.

Zašto? Da li zbog toga što dr Makferson nije propovedao evanđelje?

45

Svakako da ne. Propovedao je evanđelje. Više puta je uzviknuo:"Poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen!" U čemu je bila stvar?Reći ću vam. Za sve vreme svoga izlaganja, on nijednom nije zastaoda nam objasni šta znači reč "verovati", i baš u tome je bila mojanevolja. Znao sam da sam morao da verujem, ali ja sam uvek iverovao. U mome životu nikada nije bilo perioda kada nisam verovao.Još od najranijeg detinjstva sam verovao onoliko koliko i danasverujem, ali ipak nisam znao da li jesam ili nisam hrišćanin.

Vidite, među ljudima gde smo tada živeli nije bilo ni ateista, niagnostika, niti pak onih koji su sumnjali. Nikada nisam čuo za nekognevernika. Neki su bili pijanice, neki su psovali i proklinjali; mnogi sulagali i krali. Oni čak nisu ni tvrdili da su hrišćani, no ipak su sviverovali. Ja čak nisam ni znao nekoga ko je sumnjao u verodostojnostBožije Reči.

Zar nema na milione onih koji se nalaze u sličnoj situaciji? Našao samih svuda gde sam bio. U staroj Rusiji, da ne govorim o Španiji, Italiji imnogim drugim zemljama Evrope, kao i Amerike, ima svakako višemiliona ljudi koji veruju, a da ipak nisu spaseni. Ako, dakle, milioni kojiveruju u Hrista nisu hrišćani, šta onda znači verovati?

Konačno sam jednoga dana naišao na knjižicu koju je kraljica Meritoliko koristila u ličnom radu za Gospoda, Sigurnost, uverenje i radost,koju je napisao Džordž Kating (George Cutting), i rezultat je bio taj dasu moje sumnje nestale. Bio sam uveren u svoje spasenje, i od togadana sve do danas nikada više nisam sumnjao.

Tri koraka

Spasonosna vera ima tri koraka. Oni su kao tri prečke na lestvama.Prva dva koraka neće spasti, ali treći hoće. Ipak, ne možeš da učiniš

46

treći korak, sve dok ne učiniš prva dva.

1. Čuj

Prvi korak ja nazivam jednostavnom rečju: "Čuj". "Kako će verovati uonoga za koga nisu čuli?" (Rimljanima 10:14). Neophodno je da se znašta je to Božije spasenje pre nego što je moguće da neko uzveruje.Zato smo poslali misionare u Kinu, Indiju i Afriku. Neznabošci prvomoraju da čuju, pre nego što mogu da uzveruju. No siguran sam dasada ne moram da provedem mnogo vremena na ovom prvom koraku.Sasvim sam siguran da ste svi vi mnogo puta čuli poruku o Božijemspasenju. Dakle, već ste učinili prvi korak. Čuli ste.

2. Veruj

Kao drugi korak, uzimam jednostavnu reč "veruj". Da pogledamo štaznači reč "veruj". To jednostavno znači "intelektualno se slagati saistinom". Rečnik kaže "saglasnost sa umom". Onda kada se"intelektualno saglasiš sa istinom", tada si poverovao. Napravio si drugikorak. Ali još nisi spasen.

Kada su prevodioci prevodili Bibliju pre mnogo godina, naišli su najednu jevrejsku reč u spisima Starog zaveta, te su počeli da traže rečkojom bi je adekvatno preveli. Konačno su odlučili da izaberu reč"pouzdanje", i zato se reč "pouzdanje" tako često pojavljuje u Staromzavetu. Možemo je naći sto pedeset i dva puta.

Kasnije su došli do Novog zaveta, te su naišli na istu reč, ali ovogaputa na grčkom jeziku. Ponovo su tražili kojom našom rečju da jeprevedu. Iz nekog nepoznatog razloga, odlučili su da izaberu jednusasvim drugu reč, reč "verovati". Da su se složili da u svome prevoduupotrebe starozavetnu reč "pouzdati se", ovo poglavlje bi bilo izlišno.

47

No uzeli su, kao što sam rekao, reč "verovati", i zato se reč "verovati"tako često javlja u Novom zavetu, naročito u Evanđelju po Jovanu i uPavlovim poslanicama. To je dovelo do velike zbrke i nesporazuma.

Vidiš, reč "verovati" se odnosi na glavu, na intelekt. To je umni proces.Ali ti možeš da veruješ što god hoćeš o Isusu Hristu pa da ipak nebudeš spasen. Možeš da veruješ sve ono što ja verujem o Bibliji, pa daipak večno propadneš. To je vera koju i demoni imaju. Reč Božija kažeda demoni takođe veruju i drhte. Oni su bili među prvima koji supriznali Isusa za Sina Božijeg, ali Mu se nisu pokorili. Veruju koliko i tiveruješ o Hristu, pa čak i više. Oni ni za trenutak ne sumnjaju uNjegovo božanstvo, ali njihova vera je čisto intelektualna. Ona nemenja njihove živote, i njihova propast je sigurna, zbog toga i drhte(Jakovljeva 2:19).

Jednom sam se sreo sa ljudima iz jedne denominacije i hteo sam davidim na osnovu čega primaju ljude u članstvo svoje crkve. Otkrio samda im postavljaju samo jedno pitanje, koje se sastoji iz dva dela,naime: "Da li veruješ da te Bog ljubi i da je Isus Hristos, Njegov Sinumro za tebe?" Ako su odgovorili potvrdno, bili su primljeni.

Ali, ko ne veruje u Božiju ljubav? Svi oni koji veruju u Bibliju, veruju i uBožiju ljubav. A ko ne veruje da je Isus Hristos umro za čovečanstvo?Biblija kaže da je On to učinio, i ako veruješ u Bibliju, onda veruješ idaje On umro za tebe. Ali to te ne čini hrišćaninom. To ne menja tvojživot. To je čisto intelektualna stvar. Hiljade veruju u Božiju ljubav i usmrt Hristovu, iako nisu hrišćani. Drugi korak neće spasti nikoga, noipak mnogi se zaustave baš na tom mestu. Oni čine drugi korak, ali nei treći. Zbog toga još nisu spaseni.

Koja su uobičajena pitanja koja se postavljaju onome koji želi da sepriključi crkvi? Ova: "Da li veruješ u Devičino začeće, smrt, vaskrsenje idrugi dolazak Hristov?" To su doktrinarna pitanja i na njih svako možeintelektualno da odgovori. Kakva pitanja ja postavljam? Sledeća: "Da li

48

si nanovo rođen? Da li si spasen? Da li si primio Isusa Hrista?" To suiskustvena pitanja. Ako na njih mogu pozitivno da odgovore, za ostalose mnogo ne brinem.

3. Pouzdanje

Treći korak i jedini koji spasava nazivam jednostavnom rečju"pouzdanje". I sada moram da se okrenem Novoj engleskoj Bibliji (TheNew English Bible).

Kada je tamničar iz Filipa upitao: "Šta treba da činim da bih sespasao?" odgovor u Novoj engleskoj Bibliji glasi: "Pouzdaj se uGospoda Isusa, pa ćeš biti spasen" (Dela 16:31). Umesto "veruj",imamo "pouzdaj se u Gospoda Isusa." To nema nikakve veze saintelektom; to se odnosi na volju i zahteva odluku. Mnogo je onih koji"veruju", a koji se nikada nisu "pouzdali".

U Starom zavetu put spasenja nam je ovako iznet: "Uzdaj se uGospoda" (Psalam 4:5). U Novom zavetu je ovako:

"Poveruj u Gospoda." Prevod Starog zaveta je ispravan. Kad se"pouzdaš u Gospoda", onda si spasen.

Da vidimo sada šta znači "pouzdanje".

Isključuje trud

Prvo, ono isključuje trud. Da li teje neko ikada učio da plivaš? Sećašli se kako si stajao u vodi pored svoga učitelja plivanja i kako ti jerekao:

49

− Voda može da te drži. Sve što treba da učiniš jeste da se pouzdaš uvodu. Sada se baci na leđa i plivaj. − Sećaš li se kako si se bacio naleđa i kako si zaplivao − na dno?

Zatim, da li se sećaš kako si ponovo stao pored svoga učitelja plivanjai kako ti je rekao:

− Zašto si se ukočio? Zašto si prestao da dišeš? Zar nisi mogao da sepouzdaš u vodu? Pa ona nosi čitave flote. Može i tebe lako da ponese.− Ponovo si se bacio na vodu, ali malo si zadržao dah, malo si ukočiomišiće i još jednom si zaplivao − na dno.

Zatim si opet stao pored učitelja plivanja. Ponovo te je hrabrio da sepouzdaš, i ovoga puta si se bacio na leđa i na tvoje zadovoljstvo iradost, uvideo si da plivaš.

Želja mi je da neko večeras zapliva u Božijem velikom spasenju.Ostavi se svoga truda. Prestani da se batrgaš. Nemoj da pokušavaš dapomogneš sebi delima ili religijom. Pouzdanje, kažem ti, isključuje trud.Sve dotle dok se trudiš, ne pouzdaješ se.

Podrazumeva predanje

Drugo, pouzdanje podrazumeva predanje. Mislim da je jedna odnajboljih ilustracija obred venčanja. Jedan mladić je u društvu devojke.Oni su već prilično dugo zajedno. Konačno joj postavi ono važnopitanje: "Hoćeš li se udati za mene?", i ona odgovori "Hoću". Sada suzaručeni.

Mladi čovek joj mnogo obećava i ta mlada devojka veruje da on zaistatako i misli. Posle nekog vremena njene drugarice je posete i počnu dapostavljaju pitanja.

50

− Čule smo, − kažu, − da ti je taj mladi čovek obećao dom.

− Jeste, obećao je, − odgovara devojka.

− Obećao je da će te oblačiti i hraniti. Reci nam sada, imaš li ti kuću?

− O, ne, − uzvikuje ona, − nemam. Još uvek živim sa svojimroditeljima.

− Kako stoji sa hranom? − pitaju dalje. − Da li te on hrani?

− Naravno da me ne hrani, − odgovara ona, − osim kad iziđemo urestoran, pa i onda ponekad ja platim račun.

− A odeća? Da li ti kupuje haljine? − Ne, − odgovara devojka − mojiroditelji mi još uvek kupuju odeću. − I još uvek veruješ u toga mladića?− čude se one.

− Verujem, − odgovara ona. − Verujem svakoj njegovoj reči. Uopšte nesumnjam u njega. − Vidiš, ona je učinila drugi korak; ona veruje.

Dolazi nezaboravni dan, kada taj mladi čovek stoji u pročelju crkvepred sveštenikom, prebacujući težinu s jedne noge na drugu. Jošnikada u životu nije toliko dugo stajao. Čini mu se kao večnost.Konačno, uz muziku venčanog marša, ulazi mlada devojka, držećisvoga oca pod ruku. Ide veoma laganim korakom. Svako oko na njojpočiva. Dovoljno je vremena da se svi dive njenoj venčanoj haljini.

Konačno stiže do pročelja crkve i staje pored svoga izabranika.Sveštenik postavlja nekoliko važnih pitanja:

"Da li hoćeš da ga uzmeš za muža?" Ona hoće. Zatim se dešava neštošto se nikada ranije nije dogodilo, i zato bih hteo da obratiš pažnju na

51

moje reči. Po prvi put u svome životu ona daje sebe drugome, onapruža sebe, predaje se, po prvi put se pouzdaje u tog mladog čoveka.Uzimajući ga pod ruku ona izlazi iz crkve pod njegovom zaštitom. Onanikada više neće morati da radi. Od sada je on odgovoran za nju i nanjemu je da se brine za nju. Sa njenim brigama je završeno. On morada se brine za nju.

Malo kasnije ponovo joj prilaze drugarice.

− Pa, − pitaju je, − da li ti je dao kuću?

− Kako da ne, − uzvikuje ona, − sada zajedno živimo u našem novomdomu.

− Kako je sa hranom?

− Da, on plaća račune u prodavnici i kod mesara. On pribavlja hranu.

− A šta je sa odevanjem?

− Da, on mi kupuje odeću, − ne onoliko koliko bih htela, ali ipak ono štomi je potrebno. On se zaista brine za mene u svemu.

Ali, kada je ona sve to primila? Da li je to bilo kada je napravila drugikorak, kada je verovala, ili onda kada je učinila treći korak i pouzdalase? To se desilo onda kada se pouzdala. Ona je verovala, ali nijedobila ništa. Kada se pouzdala, dobila je sve. Tako je i sa spasenjem.Ti možeš da veruješ koliko hoćeš, ali nećeš ništa dobiti. Ali onogtrenutka kada predaš sebe Isusu Hristu, onoga trenutka kada pružišsebe Njemu, onoga trenutka kada Mu se predaš, onoga trenutka kadase pouzdaš u Njega, toga trenutka si spasen, a nikako ranije.

Da li si to ikada učinio? Vidiš, to podrazumeva predanje! To je neštošto moraš da učiniš. Isto tako kao što je ta mlada devojka morala da

52

ode alejom i izričito preda sebe tom mladom čoveku po svojojslobodnoj volji za ceo život, tako i ti moraš da predaš sebe GospoduIsusu Hristu za vreme i večnost, inače nikada nećeš biti spasen. Drugikorak ne spasava. Treći je apsolutno neophodan. Moraš da sepouzdaš u Isusa Hrista. Da li ćeš onda učiniti ono što je ta mladadevojka učinila? Da li ćeš i ti poći alejom? Da li ćeš se i ti predatinebeskom Mladoženji, kao što se ona predala zemaljskom? Da li ćešMu dati svoju odanost. Ako hoćeš, bićeš Njegov zauvek, i On će sebrinuti za tebe.

Jedan kupač se davi. Odlazi pod vodu prvi put beznadežno se borećiza život, dok čovek s prekrštenim rukama stoji na obali, i ničim neodaje da bi trebalo da skoči i izbavi davljenika. Čovek još jednomodlazi ispod površine. Još uvek se otima. A onaj na obali ne preduzimaništa da bi ga spasao. On sada odlazi po treći i poslednji put. Ali seviše ne bori. Ruke su mu opuštene i slabim glasom vapi: "Upomoć!"Čovek na obali skoči i sasvim lako izvuče davljenika na suvo.

Zašto on to nije učinio ranije? Zato što je davljenik mislio da može samsebe da spase. Čovek je morao da čeka sve dotle dok se davljenik nijesasvim predao. Ali onog trenutka kada je davljenik bio voljan da sepouzda u spasioca, bio je izbavljen. Kad mu se spasilac približio, svešto je trebalo da učini bilo je da se preda onome koji je došao da gaizbavi. Onoga trenutka kada se predao svome izbavitelju i kada sepouzdao u njega, bio je spasen. Kad ti, prijatelju moj, budeš voljan dase predaš svome Spasitelju, vaskrslom živom Hristu, i ti ćeš bitispasen. Ono što ti veruješ o Njemu neće te spasti; moraš da sepouzdaš u Njega.

"Poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen." Da li je to ono što jakažem izgubljenoj duši kojoj svedočim? Naravno da nije. Kad bih ja torekao, odmah bi došlo do prepiranja. Bilo bi mi postavljeno pitanje štaznači "verovati". Ne, ja ne koristim tu reč, ja koristim onu drugu i kažemčoveku koji traži spasenje: "Pouzdaj se u Gospoda Isusa, pa ćeš biti

53

spasen."

Zahteva akciju

Na trećem mestu pouzdanje zahteva akciju. Dozvoli mi da tipokažem šta pod tim podrazumevam.

Bilo je divno jutro. Moćni Nijagarini vodopadi grme rušeći se o stene upodnožju. Između obala je zategnuto 360 metara dugo uže, po kojemČarls Blondin, najčuveniji čovek koji je ikada hodao po užetu, treba dapređe preko vodopada. Specijalni vozovi su dovozili publiku iz Torontai Bufala.

Datum, 30. juni 1858.

Držeći u rukama 20 kilograma tešku motku za održavanje ravnoteže,on staje na konopac i počinje sa prelazom. Gomila je utihnula, sve dokon pobedonosno ne stupa na drugu obalu. Prolamaju se uzviciodobravanja koji nadjačavaju i samu buku vodopada.

Okrenuvši se moru lica, on sada predlaže nešto zaista uzbudljivo.Predlaže da pređe vodopad noseći čoveka na leđima.

Ali ko će biti taj čovek? Ljudi uzbuđeno među sobom razgovaraju.

− Da li verujete da vas mogu preneti? − konačno pita akrobata naužetu, obrativši se čoveku koji izgleda kao da bi pristao.

− Svakako da verujem, − odaziva se čovek.

− Hoćete li mi dozvoliti da to učinim? − pita dalje heroj na koga svičekaju.

54

− Da li ću vam dozvoliti? Mora da se šalite. Zar mislite da ću tek takoda rizikujem život? − te se okreće i odlazi.

− Šta ti misliš? − obraća se Henriju Kolkordu, svome menadžeru. − Dali ti veruješ da te mogu preneti?

− Verujem. U stvari, ja u to ni najmanje ne sumnjam, − odgovaraKolkord.

− Hoćeš li se pouzdati u mene?

− Hoću!

Ljudi bez daha gledaju. U rukama mu je dvanaest i po metara dugamotka za ravnotežu. Polaze. Konopac se zateže pod njihovomtežinom. Korak za korakom, polako ali sigurno, bez zastajanja idunapred. Kakvog li pouzdanja! Dolaze do sredine. Nalaze se iznad brzematice, penušava voda ključa, a oštre stene štrče kao da stoje uvazduhu.

Sada se približavaju kanadskoj obali. Velika tišina vlada uzbuđenomgomilom. Ljudi zadržavaju dah. Napetost je ogromna. Iznenadazastaju. Neki kockar je presekao pomoćno uže i konopac se strahovitozanosi. Blondin kaže Kolkordu da siđe, što ovaj i čini, stojeći jednomnogom na konopcu, držeći se rukama za Blondinova ramena.

− Hari, − kaže Blondin, − više nisi Kolkord; sada si Blondin. Budi deomene. Ako se ja zaljuljam i ti se zaljuljaj sa mnom. Nemoj dapokušavaš da balansiraš inače smo obojica propali.

Kolkord se ponovo penje. Konopac se besno uvija i Blondin počinje datrči. Kako održava ravnotežu niko ne zna, ali je održava. Konačno suna drugoj strani. Poslednji korak i ponovo stoje na čvrstoj zemlji, dok

55

gledaoci divlje urlaju od uzbuđenja. Napetost je prestala; doživljaj kojikida nerve je završen.

Provalija između vremena i večnosti je premoštena užetom spasenja.Ono se još nikada nije prekinulo. Samo Isus Hristos može da ga pređe.Ti si možda već čuo o svemu tome, ali, kao onaj prvi čovek, ti bi mogaočak i da veruješ da te Isus može preneti. Ali sve dotle dok ne učinišposlednji korak i ne predaš se Njemu, nikada nećeš moći da pređeš nadrugu stranu. Mogao bi da veruješ, ali moraš i da se pouzdaš.

Prijatelju, reci mi da li si se pouzdao? Ili samo veruješ u svojoj glavi?Zar još nisi učinio taj poslednji važan korak? Ako je tako, zar nećešdefinitivnim aktom svoje volje "staviti svoje pouzdanje na Isusa"? Akoto učiniš "bićeš spasen". Hoćeš li učiniti to? Učini to upravo − SADA.

56

VI. PUT SPASENJA

VI. PUT SPASENJA

Danas na svetu postoje samo dve grupe ljudi: oni koji su krivi i oni kojinisu krivi, spaseni i izgubljeni, grešnici i oni koji su sveti. I ti, prijateljumoj, pripadaš jednoj od tih grupa. Ti ili jesi hrišćanin, ili nisi.

Postoje samo dva puta: široki put koji vodi u propast i smrt, i uzani putkoji vodi u nebo i večni život. I ti se putniče, prijatelju moj, nalaziš najednom ili na drugom;

na širokom putu ili na uskom putu, jer treći ne postoji − između njihdrugog puta nema; ti ili putuješ u nebo ili u pakao.

Postoje samo dva gospodara: Bog i đavo, i ti služiš ili jednom ilidrugom, jer "niko ne može da služi dva gospodara". Zato mi dozvoli date upitam: Kojoj grupi ti pripadaš? Kuda ideš? Kome služiš?

Iznad jedne grupe nalazi se natpis: "krivi", a iznad druge: "nisu krivi";treća razlika ne postoji. Ne radi se o tome da li si bio dobar ili loš, da lisi sebe smatrao za velikog grešnika ili za malog grešnika; ti ili jesi ilinisi kriv.

Tvoje ime može da bude na članskoj listi hiljadu crkava, mogao bi dabudeš jedan od najaktivnijih radnika u crkvi; ili si možda od onih koji jeproveo više godina u zatvoru zbog nekog velikog zlodela, to ne čininikakvu razliku; ako si nespasen, onda si kriv − i pripadaš grupi kojaputuje širokim putem u propast.

Iako si kulturan i prefinjen, i imaš čime da se ponosiš, Bog te svrstavameđu najgore grešnike na svetu, i obeležava te sa "kriv". Svi ljudi u toj

57

grupi nisu podjednako zli, ali su podjednako krivi, "Jer nema razlike; svisu zgrešili i tako su lišeni slave Božije" (Rimljanima 3:22−23).

Veliki potop

Kad malo porazmislimo o tome, uvidećemo da je potop bio jednaužasna slika. Taj potop je uništio celo čovečanstvo, osim Noja i onihkoji su se našli sa njim u kovčegu! Grešnici koji su živeli dobrim,moralnim životom, zajedno sa najgorima i najgnusnijima, bili supodavljeni u moćnoj vodenoj bujici koja ih je odnela u večnost.

Samo dve vrste, samo dve grupe: oni koji su bili u kovčegu i oni kojinisu. Nije bilo važno da li je njihov greh bio mali ili veliki, da li su njihoviživoti bili, kao što ljudi kažu, dobri ili loši; oni nisu bili poslušni Bogu;nisu hteli da prime opomenu i uđu u kovčeg spasenja; drugemogućnosti nije bilo. Ili kovčeg, ili smrt.

O, kako su plakali i zapomagali dok su se uspinjali na najviše vrhoveplanina, a onda su uvideli da je za njihove molitve i suze kasno. Nijebilo izlaza. Svi su, bez razlike, morali da umru. Zanemarili su Božijipoziv da se pokaju i uđu u kovčeg.

Tvoja sudbina neće biti zapečaćena zbog toga što si počinio ubistvo, išto su ti ruke umrljane krvlju, nego zato što si zanemario jedinu Naduspasenja koja ti je ponuđena. Zar nisi nipodaštavao to pitanje na kojese ne može odgovoriti: "Kako ćemo je (kaznu) izbeći mi, akoprenebregnemo (zanemarimo) toliko spasenje?" (Jevrejima 2:3). Čuj!"Vratiće se u pakao bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga"(Psalam 9:17). Možda si živeo vrlo dobrim životom i nisi počinio nekiočigledno, izraziti greh ovoga doba, ali ako si zanemario Božijespasenje i nisi ušao u Kovčeg spasenja, u Isusa Hrista, zbog toga sikriv i moraš da pogineš.

58

Gradovi u ravnici

Kad je Bog uništio gradove u ravnici, zar misliš da su svi u Sodomu iGomori bili podjednako grešni i izopačeni? Zar nije bilo velikih i malihgrešnika? Zar je svaki čovek bio zločinac? Nikako! Ali svi su biligrešnici, i zato su svi pred Bogom bili krivi. I kad su vatra i sumpor pali,uništili su ih sve bez razlike; stare i mlade, velike i male, dobre i loše.Svi su bili u istom gradu i u istom društvu, i svi su bili označeni kao"krivi".

Prvorođeni u Egiptu

Niko ne može da kaže da su svi prvorođeni u Egiptu bili podjednakoizopačeni. Mnogi su, bez sumnje, bili ljudi koji su živeli najprimernijimživotom u zemlji: državnici, pesnici, filozofi i sveštenici. Ali Bog jerekao: "Kad vidim krv, proći ću vas" (2. Mojsijeva 12:13). Zbog toga jesvaka kuća koja je bila obeležena krvlju, zaobiđena, a one koje nisubile obeležene bile su ugrožene i najstariji sin je morao da umre. Nijese radilo o odvratnosti greha, nego se radilo o poslušnosti. Da li je bilokrvi ili nije? Opet su tu bile samo dve grupe ljudi, oni koji su bilizaštićeni krvlju, i oni koji nisu.

Prijatelju, da li si zaštićen krvlju Isusa Hrista? Ne zaboravi ovo: "jer jekrv što dušu očišća(va)" (3. Mojsijeva 17:11). "Bez prolivanja krvi nemaoproštaja" (Jevrejima 9:22). Bog je izgovorio reči koje niko ne može dapromeni: "Kad vidim krv, proći ću vas." U protivnom moraš dapropadneš. Da li si pokriven krvlju? Ako nisi, onda primi opomenu:poplava Božijeg suda će te stići. Smrt i večnost se nalaze pred tobom, ine možeš pobeći.

59

Svi su krivi

U velikim zatvorima po svetu naći ćeš sve vrste ljudi, od ubica, do onihkoji zbog svoje savesti neće da uzmu oružje.

Tu su prevejani grešnici, čije su ruke crvene od krvi, zajedno sa onima,koji jednostavno neće da prime pušku i ubijaju druge ljude, ali koji timekrše zakon svoje zemlje − svi su krivi, i svi su pod osudom.

Nije potrebno hiljadu metara dubine da bi se neko udavio u vodi.Dovoljno je samo tridesetak santimetara. Konj koji razvali ogradu samona jednom mestu i pobegne, slobodan je kao i onaj koji polomi svuogradu.

Samo jedan greh će da te spreči da uđeš u Nebo i svrsta međuizgubljene, isto kao da si učinio prekršaj milion puta. Zar Bog nijerekao: "Jer ko sav zakon drži, a pogreši samo u jednom, kriv je zasve"? (Jakovljeva 2:10). Hoćeš li da veruješ Božijoj reči? Razmisli otome; pogrešiti u jednoj tački, prekršiti jednu zapovest, učiniti samojedan greh, a ipak biti kriv za sve.

Lanac od deset karika

Pretpostavimo da visim na lancu koji ima deset karika. Iznenada, lanacpuca i ja padam. Pregledao sam lanac i nalazim da je pukla samojedna karika; ostale su cele. Pa ipak, lanac se prekinuo. Tako je i sagrehom. Drži nas lanac koji se zove deset zapovesti; prekršimo jednu −samo jednu, i izgubljeni smo, jer smo prekršili zakon.

Da li si ti održao ceo zakon? Zar nisi prekršio nijednu zapovest, zar nisikriv bar za jedan greh? Ne pitam te koji, jer to nije važno. Možda je toubistvo, možda laž; možda preljuba, možda krađa. Ali ako si prekršio

60

jednu zapovest, ako si promašio u jednoj tački, prekršio si zakon i zatosi ožigosan kao "krivac"; stavljen si u grupu sa najokorelijim grešnicimasveta. Božiji gnev počiva na tebi, jer se nalaziš pod Božijom osudom.

Najveći greh

Kažeš mi da nisi kriv! Kažeš da nikada nisi zgrešio! Alija ti kažem da sikriv za najveći greh koji ljudsko biće može da počini. Osuđujem te zanajcrnje zlodelo za koje bi čovek mogao da bude kriv. Odbacio siGospoda Isusa Hrista. Prezreo si Njegovu ljubav, zanemario siNjegove usrdne pozive i pogazio si Njegovu skupocenu krv. Nisi hteoda primiš Božiji dar milosti; i kriv si za greh nevere, najveći greh za kojiBiblija zna. To je greh nezahvalnosti.

Bog ti nudi svoga Sina kao dar, a ti si nezahvalan i nećeš da primišNjegov Poklon. "Kad on (Sveti Duh) dođe," rekao je Isus, "pokaraćesvet za greh." Kakav greh? Ubistvo? Preljubu? Krađu? Ne! Slušaj! "3agreh, dakle što ne veruju u mene" (Jovan 16:8−9). Neverje! To je veliki,neoprostivi greh. Ti ne bi ni sanjao da povrediš osećanja nekog svogzemaljskog prijatelja time što bi odbio njegov poklon, ali se uopšte neobazireš na to što odbacuješ Božiji Dar, od koga zavisi tvoje večnospasenje. Ako nisi spasen onda si ovoga trenutka kriv za neverovanje− najveći greh koji je moguće počiniti.

Nije u pitanju veličina greha

Nije važna veličina greha. Pitanje je: Kakav je tvoj stav prema IsusuHristu? Da li si Ga priznao za Spasitelja ili nisi? Nema važnijeg pitanjaod onoga koje je Pilat postavio:

61

"Šta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?" Tvoj odnos premaIsusu Hristu će odrediti tvoju večnu sudbinu.

Da li ćeš sada priznati da si "kriv"? Zar već nisi uveren u greh? Zar neznaš da će te jedan jedini greh zauvek sprečiti da uđeš u Nebo? Kažešto nije pravo. Ali ti zaboravljaš da je Nebo pripremljeno mesto zapripremljene ljude. Ne bi bilo pravedno da te Bog pusti da uđeš u Nebosa tvojim grehom, jer bi ti tamo bio najnesrećnija osoba. Kako seosećaš kada se nađeš u društvu vernih i svetih ljudi? Da li ti to prija?Zar se ne osećaš udobnije među svojim društvom u grehu? Moraš bitipripremljen, moraš da postaneš nova priroda i da budeš nanovo rođenda bi uživao ono što je Božije. Ne zaboravi, ništa nesveto ne može dauđe u Nebo. Samo oni koji su čisti u srcu moći će da vide Boga. (Matej5:8)

Pogrešno shvatanje spasenja

Gde god idem, nailazim na ljude koji žive u pogrešnom iskustvu i kojipočivaju na lažnom temelju, verujući da su spaseni, a nisu. Ima hiljadečlanova crkava i onih koji govore za sebe da su hrišćani, a ne mogu dadaju razlog za svoju nadu da će otići u Nebo. Oni misle da su u redu;oni veruju da će se sresti sa Bogom, pa ipak kada im se postavinekoliko jednostavnih pitanja, njihovi odgovori otkrivaju činjenicu da nepoznaju Božiji put spasenja, isto kao i neznabošci u Africi.

Đavo je zaslepeo njihove oči, zatvorio njihove uši i pomračio njihovrazum da ne bi došli do istine i obratili se. Njihove duše su zaogrnute uskoro totalnu tamu i sa− tanin posao je da ih drži u takvom stanju.Mnogi od njih su aktivni radnici u crkvi, verni službenici koji pripadajuraznim odborima i društvima, dobri, moralni i ispravni u svojimživotima, ali − nespaseni.

62

Upravo zato što znam da duše umiru verujući da je sve u redu, želimda shvate taj plan spasenja, i da se tako spasu da se ne bi našleizgubljene za svu večnost. Pomisli samo! Govoriš da si hrišćanin, da sičlan crkve i da očekuješ da ćeš iz ovog života otići u Nebo. Šta akotamo naiđeš na zaključana vrata? To bi bilo veliko razočaranje.

Prijatelju, ne želim da budem kriv za tvoju propast i zato mi dozvoli dati ukažem na pravi put spasenja. Dozvoli mi da te ubedim, bilo da sispasen ili ne, da ne bi i ti bio obmanut.

Čovekova ideja o spasenju

U čoveku postoji urođena ideja, da mora nešto da radi da bi se spasao.U dalekoj Indiji ima ljudi koji ne znajući za Božiju milost, niti začinjenicu da je večni život dar, pokušavaju svojim zaslugama i svojimsopstvenim trudom da postignu spasenje. Jedan leži na krevetu odeksera, na suncu koje prži. Drugi se klati nad slabom vatrom. Treći seopet zariče da neće nikada da progovori, ili drži ispravljenu ruku svedok mu se sasvim ne ukoči. Mnogi puze ili hodaju stotinama kilometarana hodočašća, prostirući se po zemlji svaka dva metra. Hiljade sekupaju u reci Gangu, te i na taj način traže da zasluže spasenje.

Isto je i sa pravoslavnom crkvom, judaizmom, rimokatolicizmom −religijama koje zasnivaju spasenje na delima, kao i sve ostale. Rade,čine, rade! O, užasnog li ropstva i robovanja religijama koje je čovekstvorio! Kako samo čovek stvara sebi velike poteškoće. A ovamo, Bogje jasno i izričito naglasio mnogo puta, da je život poklon i da se zatonikada ne može dobiti na osnovu dela. Moraš ga primiti kao poklon,inače večni život nikada neće biti tvoj.

63

"Gradite" nasuprot "radite za"

Biblija jasno govori: "Gradite svoje spasenje," ali nigde ne kaže:"Radite za svoje spasenje." Ti ne možeš, štaviše, ni da počneš da gagradiš, pre nego što ti ga Bog da. I opet, ne kaže: "Gradite svojeotkupljenje." Hristos je to učinio pre skoro dvadeset vekova. Kako bimoj zadatak, da gradim svoje otkupljenje bio beznadežan posao! Nikodrugi osim Bogo−Čoveka to nije mogao da uradi.

Na primer, jedan mlad čovek se upiše na fakultet. "A, sada, mladiću,"kaže mu profesor, "radi na svojim studijama." Vidiš, on nije mogao čakni da počne da radi na svojim studijama, pre nego što se upisao nafakultet. I sada, za sledećih četiri ili više godina, on će raditi na svojimstudijama. I ti, prijatelju, moraš početi; pre svega moraš da uđeš, prenego što počneš da gradiš. Ti gradiš ono što je Bog stavio u tebe, ali tinikada, apsolutno nikada ne radiš za Božiji milostivi dar.

Čovek ništa ne može

Nema dela koje bi čovek mogao da učini da bi spasao samoga sebe. Ureligijama sveta koje je čovek stvorio, krv teče od čoveka ka Bogu. Toje zasluga. Ali u hrišćanstvu, ona teče od Boga ka čoveku. To jeblagodat. Lažni pastiri, vukovi u ovčijem runu su rekli našim momcimavojnicima, da umreti na bojnom polju znači zaraditi večni život, to jest,ako čovek položi svoj život za svoju otadžbinu otići će u Nebo. HvalaBogu, naši ljudi su znali bolje, znali su da nisu spremni da se sretnu saBogom.

Čujte! Ni sva krv ljudi koja je prolivena na svim bojnim poljima svetskeistorije ne bi mogla da opere ni jedan jedini greh; ali krv Bogo−Čoveka,koja je prolivena na Golgoti pre skoro dvadeset vekova, jednom zasvagda, dovoljna je da opere sve grehe svih ljudi, u svim vekovima.

64

Čovek ne može da učini ništa da bi zaslužio večni život. Veoma davno,Gospod Isus Hristos je povikao: "Svršeno je!" (Jovan 19:30) Šta čovekmože da doda jednom svršenom delu?

Ako je ljudska pravednost dovoljna. onda Hristos nije trebalo da umre."Ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzaludumro" (Galatima 2:21). Ako čovek može samoga sebe da spase, ondaje Hristova smrt bila najveća greška svetske istorije. Bog je dao svogaSina zato što je znao da je čovek potpuno bespomoćan i zato što mu jebio potreban Spasitelj. Moralnost, prijatelju moj, neće nikoga spasti, paneće spasti ni tebe.

Farisej i carinik

"Dva čoveka odoše u hram da se pomole, jedan farisej, a drugi carinik.Farisej stade i moljaše se u sebi ovako:

Bože, hvala ti što nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici,preljubočinci, ili kao i ovaj carinik; postim dva puta u nedelji, dajemdesetak od svega što stičem. A carinik je stajao izdaleka i nije hteo nioči da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsa govoreći: Bože,budi milostiv meni grešnome. Kažem vam: ovaj se vratio kućiopravdan, a ne onaj; jer će biti ponižen svako ko uzdiže samoga sebe,a uzvišen će biti ko samoga sebe unizuje." (Luka 18:9−14).

Sa farisejem je sve bilo "ja". "Ja postim, ja dajem, ja nisam, ja činim".To je bila religija i samopravednost do krajnjih granica. A kad danaspitaš čoveka šta je osnova njegovog spasenja, hiljade njih ćeodgovoriti: "Ja idem u crkvu, ja dajem desetak, ja sam učitelj nedeljnihpouka, bio sam kršten, ja sam aktivan radnik u crkvi," i tako dalje. Sveje to "ja, pa ja", u tome nigde nema Hrista. Nema u tome šta je"Hristos" učinio, nego šta "ja" činim.

65

Kako se to razlikuje od Pavla, koji je sebe smatrao za najvećeggrešnika: "Ne živim više ja, nego Hristos," rekao je on (Galatima 2:20).Zauzmimo svoje mesto kao grešnici, jer je to naš pravi karakter, te sehvalimo onim što je Hristos učinio, ne zaboravljajući da je sva našapravednost kao prljava haljina; i da je Isus već sve platio.

Ništa malo ni veliko,O, grešniče, ništa;Isus je sve učinio,U davna vremena.

Nikakvo delo ne može da zasluži spasenje

Mogao bi da budeš najaktivniji član u crkvi, pa ipak da budešnespasen, jer aktivnost u crkvi još nikada nije spasla nekoga. Učenje idogma, molitve, samoodricanje, desetak, suze i kajanje, iako bi moglida budu dobri i na svom mestu, ipak te neće spasti. Bilo koji čovek,pastor ili sveštenik ne može to da učini. "Nema spasenja ni u jednomdrugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom trebada nađemo spasenje" (Dela 4:12). Hristos, i samo Hristos, može daspase.

Nema dela, ni moralnog ni religioznog, koje bi moglo da zasluži Božijespasenje. Ni najbolji život kojim bi čovek mogao da živi, zajedno sanajaktivnijim radom u crkvi, ne dovodi ni jedan jedini korak bliže Bogu.Ma kako da je moralnost divna, ma kako daje dragoceno delopravednosti, milosti, čovečnosti i požrtvovane službe za druge, timeipak ne može da se zasluži spasenje, niti zadobije Božija naklonost.Dakle počnimo ispravno, jer spasenje nije "od dela, da se niko nepohvali" (Efescima 2:9). Tako prijatelju moj, ako se oslanjaš na ono štojesi i na ono što ti činiš, onda si izgubljen. Čovekovo ja nikada ne može

66

da spase.

Božanski plan spasenja

Čovekov plan spasenja se uvek zasniva na zasluzi. Božiji na blagodati.Bog kaže: "Jer ste... blagodaću spaseni" (Efescima 2:8). A blagodat jesasvim suprotna od zasluge; jedno isključuje drugo. Ako je spasenjepo blagodati, onda ne može da bude po zasluzi; a ako je po zasluzi,onda ne može da bude po blagodati. Ili je u potpunosti po zaslugama ilije potpuno po blagodati.

Blagodat je jedna od najvećih reči Biblije. "Evanđelje o blagodatiBožijoj" je dobra vest koja nam je data da je objavljujemo. URimljanima 3:24 je rečeno nešto najlepše o Božijem spasenju:"Opravdavaju (se) za badava − njegovom blagodaću − na osnovuiskupljenja u Hristu Isusu." Svaka reč je puna značenja.

Uzmi, na primer, tu veliku reč: "iskupljenje", koja znači "ponovo kupiti"ili "otkupiti". Adam je prodao ljudsku vrstu satani, grehu i smrti. IsusHristos je došao i platio otkup time što je On sam uzeo na sebe greh injegovu kaznu, te na taj način ostvario iskupljenje. On nas je otkupiosa satanine pijace robova.

Otkup plati za grešnike, Strašnu kaznu podnese; Krvlju svojom On kupispasenje, Na Golgoti Hristos umre!

Cenu koju je platio bila je Njegova sopstvena krv. "Niste iskupljeni",kaže nadahnuti apostol, "propadljivim stvarima, srebrom ili zlatom,nego dragocenom krvlju Hrista" (1. Petrova 1:18−19). Zbog toga što jecena za otkup u potpunosti plaćena, Bog može da nas opravda "zabadava".

67

U Jovanu 15:25, imamo istu grčku reč koja je ovde prevedena sa "zabadava", a tamo sa "ni za šta". "Omrznuše me ni za šta." Što će reći,bez ikakvog razloga ili bez ikakve osnove za mržnju. Na taj način Bogopravdava grešnika. "Bez ikakvog razloga", "za badava". U namanema ničega dobrog što bi zaslužilo Njegovu blagonaklonost. Onopravdava u potpunosti na osnovu iskupljujućeg dela Isusa Hrista.

Tako je blagodat "nezaslužena blagonaklonost"; a spasenje jeblagodaću, za badava dato onima koji ga ne zaslužuju; to je sve odBoga. Čovek ne može da učini ništa da bi ga zaslužio ili da bi ga biodostojan. Ono ne može ni da se zaradi niti da se kupi.

Postoje dva načina da se zadovolji zakon. Jedan je da se održi; drugije da se podnese kazna ako se prekrši. Kazna je "smrt". "Smrt je,naime plata za greh" (Rimljanima 6:23). "Koja duša zgreši ona ćepoginuti" (Jezekilj 18:4). Zakon uvek nosi sa sobom kaznu, i zakon nemože da se prekrši, a da ne povuče kaznu.

Ali Bog, želeći da spasi grešnike, a da postupa i po pravdi, "da budesam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa" (Rimljanima3:26), dao je Hrista, da On bude "pomirenje" ili "zadovoljenje" začovekov greh − "koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja − njegovomkrvlju − koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost"(Rimljanima 3:25). "On (Isus) je žrtva pomirenja za naše grehe, nesamo za naše nego i za grehe celoga sveta" (1. Jovanova 2:2). Tako jeOn, ponevši kaznu za greh, to jest smrt, učinio mogućim da Bogpostupa sa čovekom po milosti.

Sveopšta ideja o kajanju

Kako je ljudima teško da jednostavno prime ono što Bog kaže i verujuNjegovoj Reči! Uporno nastoje da nešto "čine" da bi zadobili Njegovu

68

naklonost. Uzmite na primer sveopštu ideju u vezi sa kajanjem. Učovekovoj prirodi je urođena ideja da Bog zahteva duge periodeskrušenosti i tuge, gorko osećanje griže savesti i patnje srca, mnogečasove provedene ispružen pred "pokajničkom klupom" gde sepriznaju gresi i moli za oproštenje i spasenje, pre nego što se primimilost. I to nazivaju "pokajanjem od greha".

Pa sad, neko bi i mogao da bude presvedočen o svom grehu, alipresvedočenje nije i pokajanje, niti je pak obraćenje. Iz Božije Reči sejasno vidi da takvo iskustvo ni ukoliko nije osnova za spasenje. Bognigde ne govori nespasenom čoveku da mora da prođe kroz periodtakozvanog kajanja (što nije pokajanje), u nadi da će Bog konačno damu oprosti, ako se "za svoje grehe kaje" dovoljno dugo.

Nisu to suze kajanja tvoga i molitve tvoje,Nego je to Njegova krv koja dušu tvoju iskupljuje.

Pretpostavimo da se kaješ zbog svojih greha, da se moliš zaoproštenje i spasenje, priznaješ svoje prestupe Bogu i da se usrdnomoliš za milost i oproštenje bez prestanka − da li će te to spasti?Možeš li da zaslužiš Božiju naklonost takvim delima? Znaš da nemožeš.

Mora doći do jednog trenutka, usred svega toga, kada ćeš se okrenutiod svega što je tvoj "rad" − suze, molitve, priznavanje i kajanje, te sepouzdaš samo u Hrista, primiš Ga, osloniš se na Njegovu prolivenukrv, staviš svoju veru u Njegovo svršeno delo na Golgoti, verujući daje"Isus već sve platio".

To stavlja Boga u pogrešno svetlo

Takav jedan stav stavlja Boga u sasvim pogrešno svetlo. Jednoga

69

dana smo delili traktate, (Traktat: mali spis ili letak verske sadržine kojirasturaju u narod verska udruženja radi podizanja vere i morala.)ubeđujući sve one koje smo sreli da ih prime. No pretpostavimo da jeneki čovek pošao za nama puzeći na rukama i kolenima, moleći da mudamo jedan traktat, šta bi ljudi pomislili o nama? Oni bi rekli nešto uovom smislu: "Pogledajte te ljude kolike su tvrdice. Jadan čovek, moliih za traktat, a oni mu jednostavno okreću leđa i idu dalje." Ali ne, touopšte nije naš stav. Mi se radujemo kad možemo da ih damodrugima.

Sve što bi taj čovek trebalo da učini to je da priđe i slobodno uzmejedan.

Zar ne vidite? Božija leđa nisu okrenuta prema čovečanstvu. Ljudi nemoraju da preklinju, prose i da Mu se ulaguju da ih spase. Zašto bi,kad On to upravo i hoće da učini. To je bio razlog zbog čega je daosvoga Sina. On gleda na pali ljudski rod, saginjući se u ljubavi i milosti,govoreći jasno i glasno: "Dođi, uzmi, pouzdaj se, primi!" A kad sečovek moli i preklinje umesto da prima i slavi Boga, on Ga zamišlja kaonekoga ko nije voljan, te zato mora da ga preklinje, dok naprotiv, to ječovek, nezahvalni čovek koji nije voljan da jednostavno primi što mu jeponuđeno.

Bog nudi dar; dar večnoga života i usrdno poziva čoveka da ga primi.Da li ljudi mole za Božićne poklone kada im se ponude? Ne mole, akopoznaju onoga koji daje. Oni ne bi vređali njegovu iskrenost, usrdnomoleći za ono što im je već bilo ponuđeno. Oni jednostavno prime štoim se nudi i kažu "hvala". Dakle, promenimo svoje misli o tome kakavje Božiji stav, primimo Njegov poklon, i zahvalimo Mu.

Ja uzimam živog Hrista,Bogu kažem hvala;Sveti Duh me preporađa,Rođen sam iznova.

70

Da, to je upravo tako jednostavno. Ti primi verom, a Sveti Duh činiostalo. Hristova izmirujuća smrt je osnova spasenja, a vera je karikakoja povezuje grešnika sa Hristom. Vera se oslanja na ono što je Bogpribavio. Dakle, "Stavi svoje pouzdanje na Gospoda Isusa, i bićešspasen" (Dela 16:31). Hoćeš li učiniti to? Učini to, i učini to upravo −SADA.

71

VII. POGRESNO I ISPRAVNO

VII. POGREŠNO I ISPRAVNO

Ima mnogo toga što ljudi čine da bi otišli u nebo. Svuda je izobiljelažnih temelja. Čemu se nadamo?

Zašto se nadamo da će nam Bog dozvoliti da uđemo u nebo? Nakakvom tlu stojimo? To su pitanja na koja moramo da odgovorimo, iona su od najveće važnosti. Prvo ćemo pogledati pogrešne, a zatimispravne odgovore.

POGREŠNO

1. Hrišćanska religija

Prvi pogrešan temelj koji bih hteo da pomenem je hrišćanska religija.Šta je religija? To je nešto što čovek čini. Kad govorimo o nekom"religioznom čoveku", onda mislimo na nekoga ko je kršten, ko ide ucrkvu, uzima pričest, daje milostinju, i tako dalje. O takvoj osobi segovori kao o "dobrom religioznom čoveku".

Reč "religija" je upotrebljena svega pet puta u Novom zavetu, četiriputa u lošem smislu, a jedanput u vezi s vernikovim dobrim delima, alinikada kao srodna po značenju sa spasenjem ili duhovnošću.Takozvana "hrišćanska religija", osim Hrista, nema veću silu odbudizma ili islama. Pa ipak, baš u ovaj sistem, "hrišćansku religiju",milioni − katolika, pravoslavaca, protestanata i koptika − se uzdaju zasvoje spasenje.

72

Da li znaš da je moguće biti obraćen, a ne biti i obnovljen? Ja zaistaverujem da desetine hiljada onih koji su bili obraćeni nikada neće otićiu nebo, zato što nisu bili nanovo rođeni. Oni su bili obraćeni od nekihoblika greha, obraćeni od sumnjanja i nezainteresovanosti, a u mnogimslučajevima obraćeni nekoj denominaciji, ali ne i Bogu; obraćeni crkvi ireligioznom ugledu, ali nisu nanovo rođeni, nisu obnovljeni. I nezaboravi da "ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija"(Jovan 3:3).

Pundita Ramabai, zapažena hrišćanska ličnost u Indiji je bila upravotakva. Ona sama priča o tome. Obrativši se od hinduizma i drugihlažnih sistema religija hrišćanstvu, bila je krštena i postala član crkve,teje osam godina živela najprimernijim životom.

Ali Pundita Ramabai nije bila hrišćanka. Ona sama kaže da nikada nijedoživela nanovo rođenje. Nije pozna− vala Hrista kao svog ličnogSpasitelja. Ona je prihvatila hrišćanstvo, ali nije prihvatila Hrista.

No, došlo je vreme u njenom životu kada je po prvi put videla sebe kaoizgubljenu grešnicu, kojoj treba Spasitelj, i tada je došlo do velikepromene. Otada je sve bilo drukčije. Upoznala je samog Hrista. Bila jenanovo rođena; ne tek samo obraćena, nego obnovljena SvetimDuhom. Evo svedočanstva njenim rečima:

"Mislila sam da je pokajanje od greha i tvrda odluka da ga ostavim biloneophodno za oproštenje; da je obred krštenja bio način obnovljenja; ida su moji gresi bili zaista oprani kada sam bila krštena u ime Hristovo.Takve i druge ideje u tom smislu, koje su slične hinduističkom načinureligiozne misli, su me privukle. Posle osam godina, od vremena kadasam se krstila, shvatila sam da sam našla hrišćansku religiju, ali danisam našla i Hrista, koji je Život. Trebao mije Hristos, a ne religija."

Prijatelju, kako je sa tobom? Da li si i ti bio obraćen, a ne i obnovljen?Da li poznaješ Hrista kao svog ličnog Spasitelja? Ako Ga ne poznaješ,

73

opominjem te da nikada nećeš ući u nebo. "Valja vam se nanovoroditi."

2. Članstvo u crkvi

Sledeći pogrešni temelj je crkveno članstvo. Da li si znao da ne možešda se priključiš Crkvi? Dozvoli mi da to objasnim. Pretpostavimo dahoćeš da se priključiš kraljevskoj porodici, zar misliš da bi to učinilo dakrv engleske Kraljice poteče tvojim venama? Naravno da ne bi! Postojisamo jedan način na koji bi to moglo da se ostvari. Trebalo bi da serodiš u toj porodici. Isto tako je i sa Crkvom. Ja ovde ne mislim napravoslavnu, katoličku ili protestantsku crkvu; ne, niti pak mislim naneku naročitu denominaciju, nego na jedinu pravu Crkvu, na velikunevidljivu Crkvu Božiju, na Telo Hristovo.

Bog je postavio Crkvu kao veliku porodicu, Božiju porodicu, i niko nemože da se priključi toj porodici; on mora da bude rođen u njoj. Čovekne može da ima Božiji život koji pulsira u njegovom srcu jednostavnotime što se priključio crkvi, kao što ni kraljevska krv ne može da tečenjegovim venama, ako se prethodno nije rodio u kraljevskoj porodici.

Prijatelju, da li si ikada bio rođen u Božijoj porodici? Da li si član praveHristove Crkve? Da li si se nanovo rodio? Ili si samo dozvolio da tvojeime bude stavljeno na spisak neke lokalne crkve? Crkveno članstvonikada ne može da spase. Nigde na svetu ne postoji crkva koja biimala silu da spase. To samo Hristos može. Dakle, "ako se ko ne rodiodozgo, ne može videti carstva Božija" (Jovan 3:3).

U nebu neće biti ni baptista, ni pentekostalaca, ni metodista. Niti ćepak tamo biti slobodne braće, adventista, evanđeoskih hrišćana,luterana, rimokatolika ili pravoslavaca. Sve etikete koje su ljudi stvorili,ostaće napolju, i samo će oni koji su oprani krvlju Hristovom, oni kojiimaju večni život, biti primljeni. Pitanje nije u tome:

74

Da li sam ja član neke crkve? nego: Da li pripadam Gospodu IsusuHristu? Da li je moje ime zapisano u Jagnjetovoj Knjizi Života? Da lisam grešnik spasen Božijom milošću?

3. Isposništvo

Sledeći lažni temelj je isposništvo. Pošto ljudi donekle shvate težinugreha, oni odluče da od sada vode život stalnog samoodricanja i delavrednih hvale, i takvim trudom spase sami sebe, postaju isposnici.

Njihova teorija se sastoji u tome da je nemoguće biti spasen zbogmnogih iskušenja kojima je čovečanstvo podložno. Shodno tome,povlačeći se iz sveta, osoba živi odvojeno u pećini ili manastiru,podnoseći razne vrste telesnih lišavanja da bi zaradila spasenje. Mnogiidu na hodočašća ili hadžiluke, na razna takozvana, sveta mesta.

Tako je činio i dobro poznati "Čika Vlas" koga je opevao poznati ruskipesnik Nekrasof, koji je ranije bio užasni grešnik, kao i mnogi drugi uStaroj Rusiji. Oni su se kajali i danju i noću, gorko plakali, i na različitenačine mučili sebe − odričući se sveta, u postu i neprestanoj molitvi. Paipak, uprkos svom njihovom trudu, ostali su nezadovoljni, plašili su sesmrti, a u mnogim slučajevima su čeznuli da se vrate u svet. Našli suda je samospasenje nemoguće.

Biblija jasno i glasno podvlači da je Hristos umro za naše grehe ipribavio potpuno i savršeno spasenje. Ona kaže da nas naša dela nemogu spasti. Apostol Pavle piše onima koji su se trudili da svojimdelima dođu do savršenstva: "Zašto dozvoljavate da vam se određujupropisi − kao da živite u ovom svetu: ne dohvati, niti okusi, niti dotiči,što sve upotrebom propada − shodno ljudskim zapovestima inaukama?" (Kološanima 2:20−23).

75

4. Krštenje

Dalje, lažni temelj je krštenje. Ja verujem u krštenje vodom svim svojimsrcem, ali ne verujem da je krštenje potrebno za spasenje.

Ako se ti nalaziš u takvom položaju, onda si zaboravio da je Pavlerekao: "Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krštavam, nego dapropovedam evanđelje" (1. Korinćanima 1:17). Zar mislite da bi Pavleotišao i ostavio svoj rad upola dovršenim da je krštenje neophodno zaspasenje? Pretpostavimo da obraćenik umre pre nego što ga nekokrsti, šta bi onda bilo?

Sećate li se da razbojnik na krstu nije bio kršten. A ako postoji jedanizuzetak, onda je i on dovoljan.

Zar bilo ko može da se usudi da kaže da niko od Kvekera, ili članovaVojske spasa nisu spaseni; da niko od njih neće biti u nebu? Oni nekrštavaju i ne uzimaju Večeru Gospodnju. Isus je praštao bez krštenja(Marko 2:5; Luka 7:48). Krštenje za oproštenje greha je jevrejsko.Pavle to nijednom nije zapovedio.

"Ali," ti objašnjavaš, "u katekizmu odgovor na pitanje, 'Ko ti je daoime?' jeste, 'oni koji su me krstili; čime sam postao član Hrista i deteBožije, i naslednik carstva nebeskog.'" Da, ali da li znaš da ti citirašnešto što su dali ljudi koji mogu da pogreše, i da to nije Božija Reč? Toje nešto sasvim pogrešno. Ti možeš biti kršten i primljen u članstvocrkve, pa ipak da budeš dete đavola, pošto obredi i ceremonije nemajunikakve veze sa spasenjem.

"Ko poveruje i krsti se − biće spasen, a ko ne poveruje − biće osuđen"(Marko 16:16). Važno je da se veruje evanđelje. Bez verovanja,krštenje je besmisleno. Zapazi da Isus nije rekao: "Ko nije kršten − bićeosuđen," nego "ko ne poveruje". Vera je apsolutno neophodna za

76

spasenje; ali nigde u Svetom pismu ne stoji da je krštenje neophodno(1. Korinćanima 1:17; Dela 20:21). Krštenje nikada ne ide ispred vere.Ako prethodi veri, onda postaje krštenje nevernih.

"Ako se ko ne rodi vodom i Duhom" (Jovan 3:5). Voda ovde, kao i nadrugim mestima, kada se pominje u vezi sa duhovnim rođenjem,označava "Reč Božiju". (Efescima 5:26; 1. Petrova 1:23)

U Božijoj Reči imamo jedan slučaj koji zauvek rešava pitanje krštenja uvezi sa spasenjem, naime, obraćenje Kornelija i njegovog doma. Otome čitamo u Delima 10:43−48 i 11:14−17. Ovi stihovi nam govoredaje Sveti Duh došao na njih, da su govorili jezicima, da su verovali, daim je dao pokajanje za život i da su bili spaseni. Pa ipak, oni su tekposle svega toga bili kršteni.

Pretpostavimo da nastaviš u svom grehu pošto si bio kršten, da li si jošuvek spasen? Zar te spasenje ne oslobađa, ne menja i ne čini novimstvorenjem? "Ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on spasti narod svoj odgrehova njihovih" (Matej 1:21). Zapazite da ne piše "u gresimanjihovim" nego "od grehova njihovih". Ako nisi spasen od svojih greha,onda uopšte nisi ni spasen. Može li krštenje to da učini?

I konačno − i ovo je neoborivi dokaz − smatrati krštenje uslovom zaspasenje protivi se celom Pavlovom učenju o blagodati Božijoj. Mnogoputa nam je kroz ceo Novi zavet rečeno da je vera jedini uslov zaspasenje − i to mnoštvo nepogrešivih dokaza ne može tek tako da sestavi na stranu. Hiljade su doživele nanovo rođenje samo kada su impokazani citati kao što su sledeći, i ništa više:

A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu decaBožija, − onima što veruju u njegovo ime. (Jovan 1:12)

I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba da sepodigne Sin čovečiji, da svaki − ko veruje − ima u njemu

77

život večni. Jer Bog je tako zavoleo svet da je svogjedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje u njega −ne propadne, nego da ima večni život. Bog, naime, nijeposlao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spasenjegovim posredstvom. Ko veruje u njega − tome se nesudi; a ko ne veruje − već je osuđen, što nije verovao uime jedinorodnoga Sina Božijeg. Ko veruje u Sina imavečni život; a ko je neposlušan Sinu neće videti života,nego gnev Božiji ostaje na njemu. (Jovan 3:14−18 i 36)

Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i verujeonome koji me je poslao, ima večni život i ne dolazi predsud, nego je prešao iz smrti u život. (Jovan 5:24)

Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje ima večni život.(Jovan 6:47)

Za njega svedoče svi proroci, da će njegovim imenomdobiti oproštaj grehova svako ko veruje u njega. (Dela10:43)

Njime se opravdava svako ko veruje. (Dela 13:39)

Oni pak rekoše: poveruj (pouzdaj se) u Gospoda Isusa,pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom. (Dela 16:31)

Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božijana spasenje svakome ko u njega veruje... (Rimljanima1:16)

A znamo da sve što zakon govori − govori onima koji supod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svetbude kriv pred Bogom. Jer delima zakona niko se nećeopravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo

78

poznanje greha. A sad se bez sudelovanja zakona javilapravednost od Boga, posvedočena od zakona i proroka,naime, pravednost Božija koja verom u Isusa Hristadolazi za sve koji veruju. Jer nema razlike; svi su zgrešilii tako su lišeni slave Božije, te se opravdavaju zabadava − njegovom blagodaću − na osnovu iskupljenjau Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja− njegovom krvlju − koja se verom usvaja, da se pokaženjegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivostiopraštao grehe učinjene u prošlosti, da bi svojupravednost pokazao u sadašnje vreme, da bude sampravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa.(Rimljanima 3:19−26)

Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga kojiopravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava upravednost. (Rimljanima 4:5)

Ali znajući da se čovek ne opravdava delima zakona,nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi uHrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a nedelima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće bitiopravdan. (Galatima2:16)

Jer ste posredstvom vere blagodaću (milošću) spaseni, ito nije od vas, − Božiji je dar; ne od dela, da se niko nepohvali. (Efescima 2:8−9)

... i našao se u njemu, nemajući svoje pravednosti kojapotiče od zakona, nego pravednost do koje se dolaziverom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere.(Filiplzanima 3:9)

A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od

79

Boga, posvedočena od zakona i proroka, naime,pravednost Božija koja verom u Isusa Hrista dolazi zasve koji veruju. Jer nema razlike; svi su zgrešili i tako sulišeni slave Božije, te se opravdavaju za badava −njegovom blagodaću (milošću) − na osnovu iskupljenjau Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja− njegovom krvlju − koja se verom usvaja, da se pokaženjegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivostiopraštao grehe učinjene u prošlosti, da bi svojupravednost pokazao u sadašnje vreme, da bude sampravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa.(Rimljanima 3:19−26)

Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga kojiopravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava upravednost. (Rimljanima 4:5)

Ali znajući da se čovek ne opravdava delima zakona,nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi uHrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a nedelima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće bitiopravdan. (Galatima2:16)

Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije odvas, − Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali.(Efescima 2:8−9)

... i našao se u njemu, nemajući svoje pravednosti kojapotiče od zakona, nego pravednost do koje se dolaziverom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere.(Filipljanima 3:9)

Ako je krštenje neophodno za spasenje, onda je sve ono što piše uJovanovom evanđelju o spasenju, i pored toga što je to sam Hristos

80

rekao, krajnje netačno.

Spasenje je ili po delima, ili po blagodati, nije i po jednom i po drugom.Pavle nam o tome sasvim jasno govori naročito u poslanicamaRimljanima i Galatima. On je pisao da bi uverljivo dokazao da jespasenje po blagodati, "i to nije od vas, − Božiji je dar; ne od dela, dase niko ne pohvali" (Efescima 2:8−9). Dakle, sve ono što čovek možeda čini, bilo da je to držanje zakona, bilo da je krštenje ili ma šta drugo,jesu dela! A Isus je nazvao krštenje delom "pravednosti" (Matej 3:15).O, ta dela, dela, dela! Ma čoveče, Hristos je već sve učinio na Golgoti!Prestani da činiš i pouzdaj se u Njega.

5. Posredovanje

Zatim, pogrešni temelj posredovanja. Pod posredovanjem japodrazumevam štovanje Device Marije i svetaca, u čije seposredovanje mnogi uzdaju. Radi se o sledećem: Ja sam veliki grešniki zbog toga nikako ne mogu da spasem samoga sebe, ali zato imamposrednike u nebu, čije zasluge i zastupanje za mene mogu da miotvore vrata Božijeg Carstva. Oni će se moliti za mene i njihove molitveće uticati na Hrista. Tako mnogi grešnici koji neće da se odvoje odsvojih greha, zavise od nečije protekcije kod Boga.

Međutim, ni Devica Marija, ni sveci ne mogu ništa da učine za grešnogčoveka. Spasenje nisu ostvarili ni Devica Marija, ni sveci, nego Hristos,i samo kroz Njega možemo da imamo pristup do Boga, pošto "nemaspasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebomdanog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje." (Dela 4:12) "Jedanje posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos" (1. Timoteju 2:5).Jedan, zapazite, ne dva, a taj jedan nije ni Devica Marija, niti pak nekisvetac, nego sam Gospod Isus Hristos.

Ako će jedan dobro poznati advokat da te brani, zašto bi se obraćao

81

drugima koji su manje sposobni? Naš nebeski Advokat, naš jediniPosrednik, kao što Sveto pismo kaže, jeste Gospod Isus Hristos. Akoje On dovoljan, a Bog kaže da jeste, zašto se okretati drugima?

Prijatelju, ne bi trebalo da se plašiš da ideš Njemu sa svojim grehom.On svakoga prima. On je prijatelj grešnika (Isus pak odgovori i reče im:lekar nije potreban zdravima nego bolesnima; nisam došao dapozovem pravednike nego grešnike na pokajanje" (Luka 5:31,32).). Aliako navaljuješ da ideš drugima, i nećeš da ostaviš svoje grehe, to tiništa neće pomoći, jer niko drugi ne može ni najmanje da ti pomogne.

6. Držanje zapovesti

Jedan od najpopularnijih lažnih temelja je držanje zapovesti. Da li je toi tvoja nada? Pa, pretpostavimo i da ti uspe da ih sve održiš, tvojeiskustvo bi ipak bilo samo negativno. Spasenje se ne sastoji samo odmnogih "nemoj". Ne radi se o "čini" ili "ne čini", nego o "učinjeno je". Nešto ti "činiš", nego što je Hristos "učinio". Njegovo se delo računa, a netvoje.

Na primer imamo čoveka kome je ostalo još nekoliko minuta života. Onvapi: "Šta da radim da bih se spasao?" "Drži zapovesti," ti muodgovaraš. "Drži zapovesti!" uzvikuje čovek na samrti. "Paja nemamvremena ni da počnem da ih držim. Ja umirem." Da, tačno, sasvim jetako! Na samrti čovek čak ne može ni da počne da drži zapovesti.

Ako je držanje zakona čovekova jedina nada na spasenje, onda je onveć osuđen, pošto Isus sasvim jasno kaže: "Niko od vas ne izvršavazakon" (Jovan 7:19). A, ako misliš da ga ti držiš, onda pažljivo čitajMateja 5:27−28 i 22:34−40. (Čuli ste daje rečeno: Ne čini preljube. A javam kažem da svaki koji gleda ženu s tim daje poželi, već je učiniopreljubu s n"om u srcu svome. (Matej 5:27,28) A kad su fariseji čulidaje ućutkao sadukeje, skupiše se zajedno, i upita jedan od njih,

82

zakonik, kušajući ga: učitelju, koja je najveća zapovest u zakonu? A onmu reče: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušomsvojom i svom mišlju svojom. Ovo je najveća i prva zapovest. A drugaje kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. O ovim dvemazapovestima visi sav zakon i proroci." (Matej 22:34−40)

A sada čitaj Deset zapovesti.

("Tada reče Bog sve ove riječi govoreći: Ja sam Gospod Bog tvoj, kojisam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga. Nemoj imati drugihBogova uza me. .

Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu,ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti imslužiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim greheotačke na sinovima do trećega i do četvrtoga koljena, onijeh koji mrzena mene; a činim milost na tisućama onijeh koji me ljube i čuvajuzapovijesti moje. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jerneće pred Gospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.

Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sveposlove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tadanemoj raditi nijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj,ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratimatvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što jegod u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan ododmora i posvetio ga. Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti seprodulje dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj. Ne ubij.

Ne čini preljube. Ne kradi.

Ne svjedoči lažno na bližnjega svojega.

Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni

83

sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarcanjegova, niti išta što je bližnjega tvojega.")

No pretpostavimo da i držiš deset zapovesti, to ti ipak neće dati život −večni život. Ti ne uzimaš Božije ime uzalud. Ne ubijaš, ne kradeš, nečiniš preljubu. Mogao bi da držiš sve zapovesti, uključujući i držanjejevrejskog sabata, ali ipak zapostavljaš Isusa Hrista i Njegovuotkupljujuću smrt. Bog ne obećava večni život jednostavno zato što nečiniš određene stvari. Ne, prijatelju moj, držanje zapovesti nikada nećedati život. Čuj: "Da je, naime, dan zakon koji je u stanju da oživi, ondabi pravednost stvarno bila od zakona" (Galatima 3:21).

7. Molitve za mrtve

Sledeći lažni temelj su molitve za mrtve. "Ako se ne spasem u ovomživotu, za mene još uvek postoji nada. Mogu da dobijem spasenjeposle smrti." To je verovanje mnogih koji tvrde da su hrišćani, udanašnjim tradicionalnim crkvama. Kako očekuju da će se spasti poslesmrti? "O," kažu oni, "crkva će se moliti za spasenje naših duša."

Takva osnova spasenja je protiv svakog zdravog razuma, a isto tako iprotiv svake pravednosti, jer oslanjajući se na tako nešto, grešnikslobodno uživa u grehu, verujući da će ga crkva posle smrti izmoliti odpropasti. Kada je bogataš koji se našao u paklu čeznuo da mu seolakšaju muke, rečeno mu je da se između njega i Lazara nalazi velikaprovalija, koja je utvrđena, tako da ni on ni Lazar, nisu mogli da jepređu. Dakle, bežanje je nemoguće (Luka 16:19−26). Nijedna crkvanije mogla da ga izmoli odande.

Bog prima svakog grešnika koji se iskreno pokaje, i opravdava gasamo na osnovu vere u prolivenu krv Gospoda Isusa Hrista, te mu takodaje dar večnog života. Dakle, umesto da nastavljaš da živiš u grehu uovom životu, nadajući se da će se neko moliti za tebe posle tvoje smrti

84

i tako te izvući iz čistilišta, bolje je da se pokaješ sada i primiš IsusaHrista za svog Spasitelja dok si još uvek ovde. "Evo sad jenajpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2).

8. Činim najbolje što mogu

Možda je tvoj lažni temelj, činjenje najboljeg što možeš. Dozvoli mi dati postavim pitanje: "Da li si nekada propustio, makar jednom, da učinišnajbolje što si mogao?" Priznaješ daje bilo prilika kada si mogao daučiniš bolje. Onda si, na osnovu svog sopstvenog priznanja izgubljen,jer ako je "činjenje najboljeg što možeš" osnova na kojoj temeljiš svojespasenje, onda moraš da propadneš, pošto savršeno dobro znaš dajoš niko nije živeo po svetlosti koju je imao i u svemu dao najbolje odsebe. Dakle, tlo na kome stojiš je propalo.

9. Popravljanje

Konačno, imamo pogrešni temelj popravljanja. Ljudi govore o tomekako će "okrenuti novi list", što je apsolutno bezumno. Dečak u školinapravi mrlju od mastila u svesci, te odmah okrene nov, čist, beli list.Učiteljica priđe da pogleda njegov rad; novi list divno izgleda. No onaželi da vidi kako je ranije radio; i okrećući prethodne stranice, gle čuda!Užasna mrlja od mastila. Lepoje, prijatelju moj, "okrenuti novi list, ališta ćemo sa starima?

"Kakva ti je prošlost?" pita neko. "Pa zar ti nemaš mrlja greha u svomživotu, i zar se ne bojiš da Bog okrene prethodne stranice tvogaživota?" Kako da ne, "svi su zgrešili". Pa ipak, ja se ne bojim. "3ašto?"pitaš me. Dozvoli mi da ti ispričam o Martinu Luteru.

Priča ovako ide: Došao jednom đavo Luteru sa velikom rolnom papirau ruci, koja je bila ispisana sa obe strane.

85

− Šta je to? − pitao je Luter.

− Ovo je, − rekao je satana, − spisak tvojih grehova. Luter je pažljivopročitao dokumenat i našao da je đavolov odgovor tačan, nažalost dou najmanje detalje. U stvari, i gresi koje je već odavno bio zaboraviobili su zabeleženi, te je morao da prizna daje kriv.

− Pa, − odgovorio je Luter, posle nekog vremena, − da li je to sve?

− Nije, − uzviknuo je klevetnik, − nikako! Ima još jedan spisak.

− Hajde, − rekao je Luter, − donesi ga.

Za nekoliko trenutaka đavo se vratio sa drugim spiskom koji je biosličan prvom. I veliki reformator je ponovo morao da prizna da je kriv.

− Da li je to sve? − pitao je Luter.

− Nije, ima još jedan, − odgovorio je satana.

− Hajde, donesi i njega, − zapovedio je Luter. Uskoro se đavo vratio satrećim spiskom koji je Luter pažljivo pregledao.

− Jeste, − priznao je, − to su sve moji gresi. Ja sam ih sve do jednogapočinio. Ima li još nekih?

− Nema, − odgovorio je satana, − to je sve.

Luter je ćutke pružio ruku i dohvatio pero sa stola, a zatim, zamočivšiga u crveno mastilo pobedonosno napisao preko svakog spiskasledeće reči: "Krv Sina njegova Isusa Hrista čisti nas od svakogagreha" (1. Jovanova 1:7).

86

Sa razočaranim pogledom i besom koji mu se ogledao na licu, đavo seokrenuo i otišao.

Dakle, prijatelju moj, i ja sam zgrešio, i ja sam kriv kao i Luter. Ali,hvala Bogu, pre mnogo godina primio sam Isusa Hrista za svogSpasitelja i On me je oprao od svih greha. Sada, i ja mogu da napišempreko stranica moga jadnog, bezvrednog života, te iste divne reči. Mojigresi su izbrisani, i slava Bogu, oni nikada više neće biti prizvani usećanje protiv mene. Bog me vidi u svome Sinu, zaodenutog ubesprekornu pravednost Isusa Hrista; svi moji gresi su pod Njegovomkrvlju.

Popravljanje nije obnova. Mogao bi da obojiš stari seoski bunar i da gaučiniš najlepšim u celoj okolini, ali ako mu voda ne valja, nikakvopoboljšanje spolja neće učiniti da mu voda bude čista. Nevolja jeiznutra, i nije ništa drugo nego stari obojeni licemer. Moraćeš da siđešu njega sve do samog dna i nađeš otrov koji zagađuje vodu. On semora očistiti iznutra. Tako je i duboko u čovečijem srcu, toj septičkojjami greha, i nikakvo spoljašnje popravljanje ili ulepšavanje nećenikada, nimalo uticati na njega. Nevolja je u srcu.

Zakon i obrazovanje mogu da iziđu nakraj sa nekim oblicima greha gdese on ispoljava, kao što su neuzdržljivost, krađa, ubistvo i slično. Takviodređeni oblici zla mogu da se uklone, te svet, kao i stari obojenibunar, počne da izgleda kao da se menja nabolje. Ali za sam greh − zato načelo greha − nema apsolutno ničega drugog što bi moglo da gaukloni, osim krvi Isusove. Unutrašnjost čaše i zdele mora da se očisti.Pođimo do srži bolesti i primenimo krv koja isceljuje.

Ništa neće izgladiti greha,Ništa drugo do krv Isusova!Ništa dobro što učinih ja,Ništa drugo do krv Isusova!

87

Nijedan hirurg neće staviti samo flaster preko inficirane rane − radiizgleda. Ako poznaje svoj posao, on zna da mora da zareže nožem iotvori ranu, da je očisti da bi valjano zarasla. Teško čoveku kojizapostavlja rak greha, te putem popravljanja i poboljšavanja traži dadođe do iscelenja!

Jovan Banjan

Jedan od najizrazitijih primera popravljanja je iskustvo JovanaBanjana. Evo priznanja iskazanog njegovim rečima:

"Uzeo sam Bibliju i počeo da je čitam s velikim zadovoljstvom. Zatimsam preduzeo korake da se popravim kako u rečima, tako i u životu, tesam počeo da držim zapovesti da bih tako stigao u nebo. Mislio samda sam time bio ugodan Bogu isto koliko i bilo koji drugi čovek uEngleskoj.

"Tako sam činio godinu dana. Za sve to vreme moji susedi su mislili dasam veoma pobožan, preobražen i religiozan čovek. Veoma su sečudili zbog tako velike i slavne promene u mome životu i ponašanju. Izaista, tako je i bilo, ali ja još nisam poznavao ni Hrista, ni milost, niveru, ni nadu;

jer, kao što sam otada već dobro uvideo, da sam u to vreme umro,našao bih se u zaista najžalosnijem stanju.

"No moji susedi su bili zaprepašćeni time; mojim velikim obraćenjemod svetogrđa ka nečemu što je ličilo na moralan život. Sada su počelida me hvale, preporučuju i lepo govore o meni, kako preda mnom,tako i mom odsustvu. Sada sam, kako su govorili, postao pobožan.

"Ali, avaj! Kada sam razumeo da su to bile njihove reči i njihovi utisci o

88

meni, to me je veoma obradovalo, jer iako još nisam bio ništa drugo dojadni obojeni licemer, ipak sam voleo da se o meni govori kao onekome ko je pobožan. Bio sam ponosan na svoju pobožnost, te samčinio sve da bi ljudi videli ili lepo govorili o meni."

Dakle, Jovan Banjan nije bio spasen ličnom reformacijom. Reformacijaneće ni tebe, prijatelju, spasti.

Ovo su neki od lažnih temelja spasenja. Da li si i ti na nekom od njih?Stojiš li na živom pesku ili se uzdaš u Isusa Hrista, Vekovnu Stenu, zaspasenje svoje duše? Neka te niko ne prevari. Spasenje je samo krozHrista. Sve ostalo je uzaludno. Čovekov način ništa ne pomaže.

ISPRAVNO

Pošto smo razmotrili ono što je lažno, pogledajmo sada ono što jeispravno.

Jednog nezaboravnog dana, pre četiri hiljade godina, mogla su sevideti dva umorna putnika kako se penju na planinu Moriju − otac i sin,Avraam i Isaak.

− Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu? − pitao je sin.

− Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu − odgovorio jeDuhom nadahnuti otac.

Žrtvenik je bio sagrađen i Isaak je položen na njega. Avraam, uzimajućinož i s podignutom rukom spremnom da ga zarije u srce svome sinu,iznenada je začuo glas odgore:

"Avrame! Avrame! ... ne diži ruke svoje na dijete... I Avram podigavši

89

oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; iotišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mjesto sina svojega" (1.Mojsijeva 22:11−13).

"Mjesto sina svojega." Više stotina godina kasnije, Bog je sam pribavioJagnje, svog ljubljenog Sina, da umre umesto grešnog i krivog čoveka.Ali dok je Isus visio na krstu nije se čuo glas sa neba, zato što jepodnosio kaznu za grešnike. I tako je umro. Isus Hristos, zamena zatebe i za mene.

Hristos, Sin Božiji,Grešnikovu kaznu uze;Na krstu viseći,On za mene umre.

To je, dakle, osnova spasenja. Hristovo delo je jedini pravi temelj, asvaki ostali je živi pesak. Odatle sledi da spasenje nije "po delima".Hristos je učinio to delo pre skoro dve hiljade godina.

1. Priroda Njegovog dela

Ako Golgota bilo šta uči, onda uči o zameni. Takav je plan inepogrešivo objašnjenje Avraamove žrtve kada je prineo ovna, kogaje, kao što nam je rečeno, prineo "mjesto sina svojega" Isaaka. To jeono na šta je Sveti Duh mislio kada je rekao preko proroka: "I Gospodpusti na nj(ega) bezakonje svijeh nas." (Isaija 53:6) Bog je uzeo tvoj imoj greh i stavio ga na svoga Sina, Isusa Hrista, koji ga je poneo nasebi i umro umesto nas.

Došao je veliki dan otkupa. Prvosveštenik dovodi jarca usredogromnog skupa ljudi. Položivši svoje ruke na jarca, on nad njimpriznaje grehe naroda. Zatim jedan čovek odvodi jarca u pustinju.Upravo kao što je jarac ispaštao izrailjske grehove i poneo ih na sebi,

90

tako je i Jagnje Božije ponelo naše grehe i našu krivicu na sebi. Zbogtoga je o Njemu pisano: "Evo jagnje Božije koje uklanja greh sveta"(Jovan 1:29).

Tog strašnog časa, kada je tama pokrivala Golgotu, i onoga trenutkakada se iz grudi Gospoda Isusa Hrista oteo taj nezaboravni uzvik:"Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi?" − tada je i ta nečista stvar,koja se zove tvoj i moj greh, bila stavljena na Njega. To je bilo tolikoužasno da je čak i sam Bog morao da okrene glavu od njega − Isus jebio prinuđen da ga sam ponese.

On vide moje palo stanje,I znaše moju kob;On kaznu moju ponese;Kojoj ja bejah rob.

2. Svedovoljnost Njegovog dela

"Svršeno je!" odjeknule su reči nad Golgotom pred kraj Njegovogogromnog zadatka (Jovan 19:30). Kako je to bio divan i pobedonosanuzvik! Delo čovekovog otkupljenja je završeno, u potpunosti konačnoostvareno. Ništa više nije moglo da se učini. Spasenje je pribavljeno.

Zar Otac nije sasvim zadovoljen? Jeste! Isus je ispunio svaki zahtevzakona. "Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, dami u njemu postanemo pravednost Božija" (2. Korinćanima 5:21). Da ličovek poštuje Boga time što pokušava da doda još nešto tomsvršenom delu? On ne može ništa više da učini, osim da primi i da seosloni na ono što je već bilo učinjeno.

Da učiniš ni veliko ni malo,O grešniče, ti ne možeš nigda −Isus Hristos sve je učinio,

91

Jednom davno, svršeno za svagda!

3. Pobuda Njegovog dela

Ali šta Gaje navelo da podnese toliku žrtvu? Šta drugo do ljubav? "Bogpokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kadsmo još bili grešnici" (Rimljanima 5:8). Da lije ljubav uzrok otkupa, ili jeotkup uzrok ljubavi? Ljubav je uzrok otkupa. Božije veliko srce, koje jepuno bezgranične ljubavi i samilosti, duboko je osećalo za čoveka unjegovom izgubljenom stanju, tako da je On, po vlastitoj volji, daoIsusa Hrista, svog jedinorođenog Sina, da umre. O, kakve li divneljubavi! Ko može da dospe do njenih granica!? Pomisli samo da je Bog,veliki, svemogući Bog, toliko ljubio da je dao svoga Sina!

Bog ljubi grešnika, ali mrzi njegov greh. Nije istina da nas On voli kadasmo dobri, a mrzi kada ne valjamo, kao što neki roditelji uče svojudecu. On nas uvek podjednako voli, isto kao što i majka voli svoje detekada ima male boginje, a istovremeno mrzi bolest koja je odvaja oddeteta.

Ti nisi molio Boga da te ljubi. Ljubav ti je besplatno data. To je bilaNjegova inicijativa. O, brate moj i sestro moja, razmisli o tome! − Bogte ljubi! Bez obzira ko si i bez obzira šta si učinio − Bog te ljubi! Moždasi najgnusniji grešnik na svetu, najbedniji jadnik koji je ikada živeo, paipak − Bog te ljubi! Kako bi mogao da potceniš takvu ljubav, koja se nisa čim drugim ne može uporediti?

4. Opseg Njegovog dela

Njegovo delo je sveobuhvatno. On kaže: "Onoga koji ide k meni nećuizbaciti" (Jovan 6:37). "Ko god" su reči koje On mnogo putaupotrebljava da bi nam pokazao daje Njegovo delo sveobuhvatno. I te

92

velike reči "ko god" podrazumevaju upravo. tebe. Kad god naiđeš na tereči, zameni ih svojim imenom. Učini to nečim ličnim. Imaš pravo dakažeš:

On za mene mučen bi,Na krstu ga proboh ja,Ispi čašu žalosti,Umre za me u mukama.

Da, najopakiji među opakima kao i najbolji; najprevejaniji grešnici, kao idobri i moralni mogu to da kažu. Niko nije otišao isuviše daleko, nikonije pao isuviše duboko. Gospod Isus može da spase najgore koji bi semogli naći. Ti nisi isuviše veliki grešnik da On ne bi mogao da te spase.Da, On može da spase čak i tebe.

U stvari, grešnik je jedini taj koji može da Mu priđe i primi spasenje."Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike." (1. Timoteju 1:15) SamIsus je rekao: "Ne dođoh da pozovem pravedne nego grešne." (Marko2:17) Ako ostaješ pri svome, da si već dovoljno dobar, onda ti Onuopšte ne treba. Ali ako si jadan, kriv, izgubljen i propao grešnik, bezsopstvene praved−nosti, onda si osoba za koju je On došao.

O, prijatelju, dozvoli mi da te usrdno zamolim, u ime moga Spasitelja,da zauzmeš svoje mesto sada, upravo ovog momenta, kao izgubljeni ikrivi grešnik, da položiš pravo na onoga koji je Spasitelj grešnika.Osloni se na Njegovo delo za tebe, a ne na svoje za Njega. Priznaj danemaš ništa što bi mogao da prineseš, da nemaš nikakvih svojihzasluga, te se osloni na ono što je On učinio za tebe na golgotskomkrstu. Stani čvrsto na tu Stenu − Isusa Hrista, jer samo Njegovapravednost, samo Njegovo delo, mora da bude osnova tvogaspasenja.

Sada sam vam ukazao na ono što je pogrešno i na ono što je ispravno."Svjedočim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život

93

i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi život" (5. Mojsijeva 30:19).Izaberi, kaže Bog. Odluka se mora doneti, i ti sam moraš da jedoneseš. Dakle, izaberi i izaberi Hrista. "Pouzdaj se u Gospoda Isusa,pa ćeš biti spasen." Hoćeš li učiniti to? Učini to, i učini to − upravoSADA.

94

VIII. NAJVECI DAR IKADA PONUDEN

VIII. NAJVEĆI DAR IKADA PONUĐEN

Stojimo pred kapijom Naina. Ulicama je išla povorka sa mrtvačkimsandukom u kome se nalazio leš mladića; jedinca žene udovice.

Iznenada, ožalošćeni su uznemireni, jer ih zaustavlja čovek koji im sežurno približava i maše rukama.

− Samo trenutak, pustite me mrtvacu, − uzviknuo je. − Ja ga mogupovratiti u život.

Povorka se zaustavlja, a oni koji nose kovčeg sa začuđenim izrazomna licu gledaju u čoveka koji se lakta kroz gužvu.

− Ovom čoveku je potrebno obrazovanje, − objašnjava nametljivac,slobodno se približavajući kovčegu u kome leži mrtvac. Iz svojih knjigao nauci i filozofiji, on pokušava da uči mladog čoveka koji leži umrtvačkom sanduku pored njegovih nogu.

No on uzalud gleda, tražeći znake života koji se vraća; nema nikakvogodziva. Obrazovanje nije uspelo. On zaboravlja da rađanje i životprethode obrazovanju, da čovek pre svega mora da bude živ da bimogao da primi obrazovanje.

Malo posle, jedan drugi se približava, objavljujući da on ima tajnuživota.

− Sve što je ovom čoveku potrebno, − najavljuje, − to su bolji životniuslovi. Kako možete da očekujete da ćete ostaviti nekakav utisak nanjega, kada se nalazi u takvim nezdravim uslovima? − Pri tom im

95

pokazuje đubre i prljavštinu na zemlji.

Zatim počinje da radi. Đubre je počišćeno, a divno cveće umetničkiaranžirano oko kovčega. No i on uzalud traži znake života; čovek je jošuvek samo leš. Ni socijalna služba nije uspela da ga povrati u život.

Iznenada se pojavljuje treći čovek i gurajući prethodnu dvojicu ustranu, uverava ih da će njemu uspeti da povrati mrtvaca u život.

− A sada, mladiću, − on počinje, − odluči se da živiš. Upotrebi snagusvoje volje. Trgni se. Možeš da ustaneš, samo ako hoćeš. − I tako gapoziva neko vreme.

− Hajde, mladi čoveče, − on nastavlja, pokušavajući sada da utiče nanjegova osećanja, − promeni se, promeni se! Pogledaj u svoju jadnu,ožalošćenu majku koja je udovica. Makar samo radi nje, povrati se uživot.

Ali nema nikakvog odziva. Pada u očajanje.

− Evo, potpiši ovo obećanje, − uzvikuje, držeći karticu pred njim."Obećavam, neka mi Bog pomogne, da nikada više neću umreti."

Ali − on je mrtav, mrtav, mrtav! Ni reforma nije uspela da ga povrati uživot.

Zatim dolazi do male pauze. Nekoliko trenutaka se niko ne miče.Konačno, veoma polako, kovčegu prilazi čuveni učitelj religije.

− Prijatelji, − uzvikuje − zar još ne znate šta ovom čoveku treba?Religija! Kroz poznavanje pet Mojsijevih knjiga i Talmuda on će sepovratiti u život. − Zatim seda pored kovčega.

− A sada − objavljuje učitelj, − pokazaću ovom mladiću 613 tačaka

96

zakona, i ako ih bude verno držao, ponovo će oživeti.

− Ali, − pita jedan od prisutnih − kako mrtvac može da ih drži kad čakne može ni da čuje reči koje izgovarate?

− Ah, sinko, − uzvikuje učitelj religije − toga se nisam setio. − Zatimtužno odlazi, jer religija nije uspela da ga povrati u život.

Zatim iz gomile izlazi Čovek savršenog pouzdanja i držanja i upućujese ka mestu neuspeha. Iznenadan tajac obuzima gomilu koja iščekuje,dok On za trenutak stoji pored kovčega.

Da li će ovaj uspeti? Da li On poznaje tajne života i smrti?

Zatim Čovek progovara. Njegov glas je miran, ali pun autoriteta.

− Mladiću, tebi govorim, ustani!

Ljudi znatiželjno prilaze bliže da vide. Ko je ovo? Ko je taj što kaže"Tebi govorim!"? Kakva se to sila krije u ovome koji izgovara te reči?Kakav je to Čovek?

Iznenada dobijaju odgovor na svoja pitanja. Očni kapci zadrhtaše, bojase vraća u obraze; srce opet počinje da kuca, i mladić ustaje na noge.

Šta se desilo? Isus je dao život. Čovek je bio mrtav, i pre svega i iznadsvega, njemu je bio potreban život. Sin Božiji je to znao, pa mu ga je idao.

Tako je i sa tobom, prijatelju, pošto si i ti mrtav − mrtav "zbog svojihprestupa i grehova." (Efescima 2:1) I tebi je potreban život. Ali život kojije tebi potreban, nije fizički život, nego duhovni. I taj život se nalazi uHristu, i on je najveći dar koji je ikada bio ponuđen.

97

Živi mrtvaci

Niko nikada neće ući u nebo bez večnog života. Tamo ne može daboravi ništa drugo do Bogo−život. Onaj koji ima taj život biće primljen.Onaj koji ga nema, neće moći da Uđe.

To je bila svrha Hristovog dolaska. On je rekao: "Ja sam došao daimaju život" (Jovan 10:10).

Zašto je večni život neophodan? Zbog toga što su ljudi "mrtvi zbogsvojih prestupa i grehova." Čovek je trojedino biće koje ima duh, dušu itelo. Šta je to umrlo kada je Adam pao u greh? Bog je rekao: "Ali sdrveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš snjega, umrijećeš" (1. Mojsijeva 2:17). Šta je umrlo? Da li je to bilo telo?

Svakako da nije − ne toga dana. On je fizički bio živ kao i do tada. Dalije to bila njegova duša − njegov razum, volja i osećanja? Nikako. Onje još uvek mogao da razmišlja, planira i oseća. Dakle, mora da je tobio njegov duh. Sve do toga dana njegova zajednica sa Bogom nijebila narušena. Ali onoga časa kada je zgrešio, više nije bio u dodiru saBogom. Zbog toga je potrebno da čovekov duh oživi.

Ljudi bi mogli da izgledaju živi jednostavno zbog toga što su duša i telojoš uvek aktivni. Ali gledajući na ljudsku vrstu, Bog deli ljude samo udve grupe − oni koji su živi i oni koji su mrtvi.

Gledamo čoveka kako ide ulicom i kažemo: "Taj čovek je svakako živ."Šta pod tim podrazumevamo? Pa jednostavno daje on telesno živ. Onposeduje fizički život. No njegov duh bi mogao da bude mrtav, i ako jenjegov duh mrtav − ako nikada nije bio nanovo rođen − onda je uBožijim očima mrtav.

Posmatramo sposobnog biznismena kako radi u svojoj kancelariji ikažemo: "Eto čoveka koji je pun života!" Ali šta time želimo da

98

kažemo? Jednostavno da je njegova duševna priroda živa. Njegovrazum je brz, njegova osećanja su aktivna. No Bog ga sasvim drukčijegleda i prosuđuje; On kaže: "Taj čovek je mrtav." Vidiš, mi govorimo oprolaznom, a Bog o večnom.

Prisustvujemo pogrebu jednog hrišćanina i posmatramo njegoveostatke. Što se nas tiče, taj čovek je mrtav. Ali mi pri tom mislimo nanjegovo telo. No Bog kaže: "On je živ." Vidiš, on je bio oživljen u svomduhu; primio je večni život, te je bio nanovo rođen. Dakle, i pored togašto je njegovo telo proglašeno mrtvim, on je ipak živ.

Određuje čovekovu sudbinu

Evo šta određuje čovekovu sudbinu. "Ko veruje u Sina ima večni život;a ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostaje nanjemu" (Jovan 3:36). Na jednoj strani je život. Na drugoj strani: "gnevBožiji".

"Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onome koji meje poslao, ima večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti uživot" (Jovan 5:24). I ovde imamo dve strane − život i osudu.

"Dajem im večni život, pa neće nikada propasti" (Jovan 10:28).Odbaciti dar života, znači propasti. Moraš se odlučiti. Čovek biravlastitu sudbinu.

Da li ti, prijatelju, imaš večni život? Od odgovora na to pitanje zavisitvoja večna radost ili tvoj jad.

99

Rođenje i život

Bez rođenja nema života. Prirodni ili telesni život dolazi na svet putemrođenja, a isto tako i duhovni. "Valja vam se nanovo roditi." (Jovan 3:7)Hristos mora da uđe u tvoje srce, i onoga trenutka kada se to desi,imaš život − Večni Život.

Prijatelju, hrišćanstvo nije nekakvo mrtvo, hladno verovanje.Hrišćanstvo je život; to je život Božiji u čovek− ovom srcu. To je onošto ga čini jedinstvenim.

Naši roditelji su nam dali prirodno rođenje, ali Bog daje duhovnorođenje, jer prirodno rođenje nije dovoljno. Roditi se jednom značiumreti dva puta, a roditi se dva puta znači umreti jedanput.

Samo putem duhovnog rođenja Bog postaje naš Otac. "Vaš otac jeđavo i vi ste njegova deca," (Jovan 8:44) rekao je Isus. Bog je tvojStvoritelj, ali nije i tvoj Otac. Ne postoji sveopšte Božije očinstvo isveopšte bratstvo ljudi. Ti nisi moj brat sve dok ne budeš rođen uporodici kojoj ja pripadam − Božijoj porodici; samo tada Bog može dabude tvoj Otac.

Korenita promena

Kada si nanovo rođen dolazi do korenite promene: "Ako je ko u Hristu− novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo" (2.Korinćanima 5:17). Ako nema ovakve promene, nema ni života. KadHristos uđe u čovekovo srce, onda sve postaje novo. Stvari koje sinekada voleo sada mrziš, a stvari koje si nekada mrzeo sada voliš.

100

Iz smrti u život

Biti nanovo rođen znači preći iz smrti u život. Ti ne ulaziš u duhovnisvet kad umreš. Kad umreš ti samo prelaziš iz jednog stanja toga svetau drugo. To je jedan isti svet. Prava promena nastupa pri obraćenju.Svi su ljudi rođeni u prirodnom svetu. Duhovni svet je jedan sasvimnovi delokrug. Sav trud ka samopoboljšanju može da se svrši samo udelokrugu prirodnog. Mora doći do toga da život iz duhovnog sveta,koji ne pripada prirodnom svetu, uđe u srce i da te time prenese izprirodnog u duhovni svet.

Ti ulaziš u Carstvo Božije dok si još ovde. Kad nastupi smrt, tijednostavno ulaziš u drugi odeljak tog istog Carstva. Svaki živi čovekse nalazi u jednom, ili u drugom svetu. On se nalazi ili u carstvu tameili u Carstvu svetlosti, ili u sataninom carstvu, ili u Božijem Carstvu.Kojem carstvu ti pripadaš?

Ja često razmišljam o žiru i dijamantu; žir je bez sjaja i neprivlačan, adijamant svetluca lepotom svoga sjaja. Mnogi vernici su kao žir: bezsjaja i neprivlačni kao hrišćani, dok se mnogi nespaseni svetski ljudiponose svojom moralnošću i hvališu kako su bolji od nekih članovacrkve koje poznaju, a verovatno i jeste tako. Oni su poput dijamanta.

No hajde da ih posadimo u zemlju, i da se na isto mesto vratimo poslesedamdeset i pet godina. Šta ćemo naći? Tamo gde je posađen žirbiće ogroman hrast, jak i prav, koji može da se usprotivi nepogodamakoje navaljuju na njega. A sada kopaj tamo gde si zakopao dijamant, igle, nema ničeg drugog osim istog dijamanta. U čemu je razlika?Jedan je u sebi nosio život, a drugi nije.

Tako je i sa prirodnim i duhovnim čovekom; jedan ima," život − VečniŽivot, a drugi je beživotan. Duhovni čovek ima u sebi Božiji život iživeće sa Njim u večnosti;

101

moralan čovek, iako je spolja privlačan, ipak je mrtav. On nema onošto je neophodno, to jest, nema život. Dakle, moralnost nije dovoljna;nema života. Nikodim je bio i moralan i religiozan, ali Isus mu je rekao:"Valja vam se nanovo roditi" (Jovan 3:7).

Pred sobom imamo dva buketa cveća. Iz daljine su oba podjednakolepa. Ali kada ih izbliza bolje zagledaš, razlika je ogromna. Jedan buketdivno miriše. A drugi − ništa. Veštački je, imitacija pravog. Jedan je živ,drugi je mrtav. Jedan ima život, drugi je beživotan.

Isto je i sa tobom. Oponašanje, priznavanje i izgled ne važe. Izgledatikao hrišćanin ne znači da čovek jeste hrišćanin. Priznavati je jednastvar; posedovati je druga. Veštačko spasenje nije spasenje. Nikakavobojeni licemer ne može da prođe. Da bi imao Božiju prirodu, ti morašda poseduješ Božiji život.

Hrišćanstvo nije tek samo neki etički ili moralni sistem; to je usađivanjejednog novog života − Božijeg života u srce čoveka, putem delovanjaSvetog Duha. Poslušnost onome što uči Beseda na gori, zajedno sasvim ostalim moralnim učenjem Biblije, nikada neće proizvesti život."Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema života" (1.Jovanova 5:12).

Nova vrsta

Nanovo rođenje znači novu vrstu. "Što je rođeno od tela − telo je."(Jovan 3:6) Različite vrste ne mogu da se spare. Ljudi su to pokušali,ali im nije uspelo. Postigli su nove osobine, ali ne i nove vrste. To jejedan od nepromenljivih Božijih zakona. Životinja ostaje životinja. Ribase nikada nije promenila u pticu. Ali, "što je rođeno od Duha − duh je."(Jovan 3:6) Ovde sada imamo novu vrstu, i to je moguće samo ondakada su ljudi rođeni od Duha Božijeg. Oni tek onda primaju novi život.

102

Zašto se ponašaš na određeni način? Zašto grešiš? Zbog toga što sitakav. Ti činiš ono što činiš zbog toga što si takav kakav si. Ako si uAdamu, činićeš ono što je i on činio. Ako si u Hristu, činićeš ono što Ončini. Ja sam Smit zato što sam se rodio u porodici Smita. Ja ličim nasvoga oca. Ja hodam kao moj otac. To nije zbog toga što topokušavam, niti zbog toga što hoću da ga oponašam, negojednostavno zato što sam Smit. Rođen sam u toj porodici.

Zašto psi laju, petlovi kukuriču, a mačke mauču? Nikada nisu išli načasove. Niko ih nije tome učio. To čine sasvim prirodno. Još nikada nisičuo da pas mauče ili da mačka laje. Zašto? Pas laje zbog toga što jerođen u pasjoj porodici. Petao kukuriče iz istog razloga, a mačkemauču zato što su mačke. To su porodice kojima one pripadaju. Onečine ono što čine zbog toga što su ono što jesu.

Da li si ikada posmatrao krave i konje zajedno na livadi? Kako kravaustaje? Ako si živeo na selu, onda znaš. Krava uvek ustaje prvo nazadnje noge. Ali još nikada nisi video konja daje ustao na zadnje noge.Konji ustaju na prednje noge. Odakle ta razlika? Jednostavno zbogtoga što imaju drugu prirodu.

Naša priroda je da grešimo i sve dok ne primimo Božiji život u sebe,nastavićemo da grešimo. Naša priroda će se uvek pokazivati. Drukčijene može da bude. Nanovo rođenje znači novu prirodu i mi nikadanećemo činiti drukčije sve dok se nanovo ne rodimo i ne primimo Božijiživot. Odatle i neophodnost nanovog rođenja.

Da li si znao da samo Božiji život može da opstane u nebu? Prirodnomživotu tamo nema mesta. Život koji je dat ribi omogućava joj da živi uvodi. Život ptice omogućava joj da živi u vazduhu. Život Božiji je jediniživot koji je prikladan za nebo. Dakle, Isus nije proizvoljno rekao: "Valjavam se nanovo roditi." On je jednostavno objavio jednu činjenicu. Da bičovek živeo u nebu, on mora da ima prirodu koja je prikladna za nebo.

103

Sadašnje iskustvo

To je sadašnje iskustvo. "Ko veruje u Sina IMA večni život." (Jovan3:36) "Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onome kojime je poslao, IMA večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešao izsmrti u život." (Jovan 5:24) "Ko ima Sina IMA život." (1. Jovanova 5:12)Hvala Bogu da i ti možeš da budeš spasen upravo SADA.

Rani metodistički propovednici su se zvali "sada" propovednici zato štosu nudili spasenje sada. Spasenje nije nešto što se prima na samrti iliposle smrti; ono se prima sada. Ako ne budeš imao taj život pre negošto umreš, nikada ga nećeš ni imati. "Evo sad je najpoželjnije vreme,evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2).

Trenutno iskustvo

Dalje, to je trenutno iskustvo. Mora da bude" takvo. Rođenje se uvekdesi u jednom trenutku, pa je i duhovno rođenje bez izuzetka. Nijepotrebno godinu dana da se neko rodi. Zato i imamo rođendane. Svimožemo da ukažemo na određeni dan kada smo se rodili. Isto tako inovo rođenje mora da bude presudno iskustvo. Moglo bi da proteknedosta vremena dok ne dođe do toga, ali kada se jednom desi, desi seu trenutku.

Ako ispitaš svaki pojedini slučaj obraćenja, videćeš da se svaki od njihdesio u trenutku − tako je bilo sa 3.000 duša na dan Pentekosta, saPavlom na putu za Damask, sa tamničarem u Filipima − svi su seobratili u trenutku.

Kako bi drukčije i moglo da bude? Pretpostavimo da ti ponudim poklon.Postoji trenutak kada ga nemaš, da bi ga sledećeg trenutka već imao.Poklon je u trenutku prešao iz moje ruke u tvoju. Večni život je dar.

104

Postoji trenutak kada ga nemaš, a zatim postoji trenutak kada ga imaš.Mora postojati jedan trenutak kada ga primaš. Drukčije ne može. Nepostoji slučaj postepenog obraćenja. Život se uvek prima u jednomtrenutku.

Iskustvo za koje se zna

Zatim, to je iskustvo za koje se zna. "Ovo napisah vama koji verujete uime Sina Božijeg, da znate −da imate večni život" (1. Jovanova 5:13).Ne da biste se nadali ili nagađali nego da Z−N−A−T−E − da ZNATE.

Pre više godina kada sam bio misionar među Indijan− cima, radnica izjedne od naših najpoznatijih denominacija je čula kako sam rekao daznam da sam spasen. Mislila je da dopuštam sebi veliku slobodu. "Azar vi ne znate da imate večni život?" pitao sam. "Svakako da neznam," glasio je njen odgovor. "Ja to nikako ne mogu da znam dosudnjeg dana."

Pogledao sam je sa zaprepašćenjem. "I ipak ste došli ovamo kaomisionarka da objavljujete evanđelje Indijancima; pozivaćete ih dapostanu hrišćani, a vi sami ne znate da li jeste ili niste hrišćanka?"

Nije li čudno da znamo sve ostalo osim ovoga. Pretpostavimo da tepitam: "Da li si oženjen? Da li imaš decu? Da li si ručao?" Ti neodgovaraš: "Mislim da jesam. Nadam se." Na ta pitanja odgovarašodređeno sa "da", ili sa "ne". A u vezi sa spasenjem, oklevaš.

105

Neuništiv

Konačno, taj život je neuništiv. Jednoga dana ćeš čuti daje OsvaldSmit mrtav. Nemoj u to da veruješ. Tada ću biti življi nego ikad ranije,jer posedujem život koji je neuništiv.

Bog kaže da čovek koji ima večni život "ne umire... živeće doveka."(Jovan 6:50−51) Isus je rekao: "I svaki, koji živi i veruje u mene, nećeumreti doveka." (Jovan 6:26) Biblija mnogo puta govori o životuvečnom i večnom životu. Isus je "uništio smrt." (2. Timoteju1:10)

Ljudi mogu da unište moje telo, ali ne mogu da me ubiju. Oni mogu daoštete kuću u kojoj živim, ali ja sam besmrtan. Odseci mi ruke akohoćeš, ali ja sam još uvek živ. Odseci mi noge, ali ja još uvek živim.Skini mi glavu, šta si učinio? Uništio si mesto moga obitavališta, alimene nisi dodirnuo.

Oslobodio si me zatvora. Sada mogu da idem i živim u novom svetu,životom slobode i radosti za koje nikada ranije nisam znao. Otvorio simoj kavez i pustio me napolje. Više ne moram da vučem za sobomsvoje umorno, slabo i bolešljivo telo. Sada sam slobodan.

Moj tekst

"Bog nam je dao život večni i ovaj život je u njegovom Sinu. Ko imaSina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema života" (1. Jovanova5:11−12).

"Bog nam je dao." Spasenje je dar. Ne možeš da ga zaradiš, ne možešda radiš za njega, ne možeš da ga zaslužiš. U stvari, ne možeš da gadobiješ ukoliko nisi voljan da ga primiš kao dar. "Dar Božiji je − večniživot u Hristu Isusu, Gospodu našem" (Rimljanima 6:23). Moraš doći

106

kao siromah. Moraš ga uzeti kao što bi primio i božićni poklon.

Da li je izgubljeni sin morao nešto da plati, ili da ponudi u zamenu zaljubaznost koju mu je otac ukazao? Da li je morao da plati za obuću,haljinu, prsten i ugojeno tele? Ne, svakako da nije! (Luka 15:11−24)Isto tako je i sa večnim životom.

"Bog nam je dao život večni." Pretpostavimo da ovo parče hartijepredstavlja večni život. Slušaj sada: "Bog nam je dao život večni i ovajživot je u njegovom Sinu." Uzimam ovo parče hartije i stavljam ga uknjigu. I kao što je hartija u knjizi, tako je i večni život u Hristu. On nijeu crkvi, nije u moralnosti, nije u religiji − u Hristu je. Dakle, ako nedođeš Hristu, nikada ga nećeš dobiti, jer ga nigde ne možeš ni naćiosim u Njemu.

A sada čuj sledeću izjavu: "Ko ima Sina ima život." Ako imam ovuknjigu, imam i parče hartije koje se nalazi u njoj. Ako hoću hartiju,moram da uzmem knjigu, jer se hartija nalazi u njoj. Bog je stavio večniživot u svoga Sina, i sada kaže: "Ko ima Sina ima život." Dakle, nemoraš da brineš o večnom životu; samo bi trebalo da postaviš sebijedno pitanje: Da li je Isus Hristos, Božiji Sin, moj Spasitelj? Ako imamSina, imam život.

A sada zapazi poslednju stvar: "Ko nema Sina Božijeg, nema života."Života osim Hrista nema. Ako nemam Hrista, nemam života, a akonemam života, onda sam izgubljen.

Zašto ćeš da propadneš? Isus na to daje odgovor: "Nećete da dođete kmeni − da imate život" (Jovan 5:40). Ne kaže ne možete, nego nećete.Odatle sledi da ako hoćeš da imaš večni život, najveći dar koji ti jeikada ponuđen, onda moraš da dođeš Isusu. Moraš da Ga primiš zasvog ličnog Spasitelja. Da li ćeš to učiniti? Učini to, i učini to upravo −SADA.

107

IX. KADA ZETVA PRODE

IX. KADA ŽETVA PROĐE

Pre mnogo godina, dok sam još bio mladić i neposredno po svomobraćenju, odlazio sam na biblijske časove u Čalmersovuprezviterijansku crkvu u Torontu. Tamo sam čuo grupu ljudi koji surazgovarali o novom pastoru koji je upravo preuzeo vođstvo crkve uprezviterijanskoj crkvi u Carskoj ulici. Govorili su o velikim skupovima,o mnoštvu ljudi koji su se okupljali da čuju njegove evanđeoskepropovedi. Čuo sam da se zvao Morov (J. D. Morrow); bio je atletičar iosvojio je mnoge pehare kao trkač.

Odmah sam se zainteresovao. Moje mlado srce se odazvalo onomešto sam čuo, te sam odmah odlučio da ne gubim više vreme, nego da isam odem na službu g. Morova.

U nedelju uveče sam se našao na službi. Sala se brzo punila. Vladaloje veliko uzbuđenje. Osećao sam ga u atmosferi. Uskoro je velikaprostorija bila puna ljudi. Zatim je izišao g. Morov i preuzeo reč. Imao jedugu kosu. Bila je toliko duga da mu je padala po ramenima.Osmehivao se, i dok sam ga posmatrao, shvatio sam da gledam učoveka koji je bio vođa, čoveka koji bi mogao da ostvari mnogo zaBoga.

Pevale su se evanđeoske pesme. Bile su to stare evanđeoskeduhovne pesme. Vodio je sam g. Morov. Cela služba je bila živa iispunjena radošću i veoma privlačna. Moje mlado srce se odmahzagrejalo.

Ali ono što je držalo moju pažnju više od bilo čega, bila je samaporuka. G. Morov je uzeo za svoj tekst Jeremiju 8:20: "Žetva je prošla,

108

ljeto minulo, a mi se ne izbavismo."

A zatim je molećivim glasom počeo da preklinje okupljene da se odlučeza Isusa Hrista. Nikada neću zaboraviti taj poziv, I pored toga što jeotada prošlo mnogo godina, još uvek ga se sasvim jasno sećam. Srcemi je snažno tuklo, a oči nisam mogao da odvojim od njega. Njegovglas je bio nežan i molećiv. Ceo skup je sedeo u savršenoj tišini,gutajući svaku reč.

Više puta je ponovio svoj tekst: "Žetva je prošla, ljeto minulo, a mi sene izbavismo." Atmosfera je bila takva da je nikada nisam zaboravio.Slušao sam čoveka koji je bio smrtno ozbiljan, čoveka koji je osećaosvaku reč koju je izgovarao. Govorio je kao čovek koju umire, ljudimakoji umiru, obnažujući duše onih koji su se nalazili pred njim, moleći,pozivajući, preklinjući.

Morov nije znao da će mladić od osamnaest godina koji ga je slušao tevečeri, naslediti njegovu službu. Svaka Morovova reč je na meneostavljala duboki utisak kao još ništa do tada. Odmah sam prionuo uznjega. To je bio čovek koga sam mogao da sledim, čovek koji jemogao da me vodi onako kako sam želeo da budem vođen, čovek čijame je poruka nadahnjivala. Mnogo vremena je prošlo od te divnevečeri, ali te reči još uvek zvone u mojim ušima, i još uvek čujemmolećivi glas toga propovednika, koji je već odavno otišao i primiosvoju platu − "Žetva je prošla, ljeto minulo, a mi se ne izbavismo."

Ima jedna duhovna pesma koju sam slušao još dok sam bio sasvimmali. Pevala se u vreme D. L. Mudija i često su je koristili naevađeoskim službama, iako se danas retko može naći u pesmaricama.Evo njenog refrena:

Kada žetva prođe,A i leto mine,I Isus te ne poziva više.

109

Ta evanđeoska pesma je još uvek sa mnom, iako je nisam čuo da sejavno pevala za poslednjih četvrt veka. To je bila duhovna pesma kojuje Bog moćno upotrebio da dovede duše Hristu, pesma koja opominje iupozorava. Ona govori o žetvi i opominje da će doći dan kada će sežetva završiti i leto proći. Ona donosi karanje i shvatanje o blizinivečnosti i opasnosti oklevanja.

Sada bih hteo da kažem četiri stvari u vezi sa žetvom; svaka od njih jeod najveće važnosti. Dozvolite mi da pođem po redu.

Prvo: Za žetvu uvek postoji vreme

Kao dečak, dok sam živeo u Embrou, gledao sam vozove punežetelaca kako odlaze na zapad Kanade. To se dešavalo svake godineod 1891. do 1929. što je na mene ostavilo duboki utisak. Iako je totrajalo relativno kratko vreme, ipak je vladalo veliko uzbuđenje.

Svakoga dana na našoj stanici su se zaustavljali specijalni žetelačkivozovi u koje su se penjale grupe ljudi. Govorili su mi da idu uMinitobu, Saskačivan i Albertu na ogromnu žetvu pšenice koja je bilaspremna, i ako odmah ne pođu, ona bi propala.

Ali čemu žurba? Zašto nisu mogli da idu u neko drugo vreme? Zaštobaš u isto vreme svake godine? Jednostavno zato da ne propusteveliku žetvu, jer ako ne požure, ona bi zauvek propala. Zato nije smeloda se gubi vreme. Radilo se o sada, ili nikada.

Dozvolite mi da vam kažem da je isto i sa duhovnom žetvom. Onamora da se spremi u žitnicu. Postoji vreme kada Božiji Duh aktivno radimeđu nekim stanovništvom, kada se evanđelje propoveda i duše sespasavaju, kada Sveti Duh presvedočava ljude o njihovoj potrebi zaHristom. Postoji vreme naročite Božije milosti kada se odlučuje;propustiti takve prilike znači stavljati na kocku svoje spasenje, te biti

110

izgubljen i to izgubljen za večnost.

U proteklim vremenima je bilo takvih blagoslova. U Nojevo vreme jebila takva specijalna Božija milost. Da li si čitao kako je on propovedaosto dvadeset godina, upozoravajući ljude na potop koji dolazi iopominjući ih da se izbave od Božijeg gneva. No oni su se oglušili onjegove opomene. Nisu hteli da slušaju. Do tada još nikada nisu videlikišu. Nisu mogli da zamisle takav sud. Zato su se smejali i rugali. AliNoje je nastavio da propoveda − propovedao je i gradio kovčeg, dok segomila na to uopšte nije obazirala, čak su se i tesari koji su radili zanjega, podsmevali njegovim rečima.

Ljudi su živeli u grehu. Odvratili su se od Boga. Nemoral, pokvarenost,nasilje i brutalnost su obeležavali njihovu civilizaciju, a Bog se uvekgnušao takvih stvari. No i pored takve strašne pokvarenosti i nasilja nasve strane, Bog im je ipak pružio priliku da se pokaju.

Iznenada ih je stigao predviđeni sud. Počela je da pada velika kiša; ivoda na zemlji je sve više rasla. Konačno je svaka planina bilapoplavljena. Noje i njegova porodica su bili u sigurnosti, u kovčegu čijasu vrata bila čvrsto zatvorena. Svi ostali su bili napolju i pošto su senalazili izvan kovčega, svi su se podavili u vodama potopa.

Postojao je još jedan dan naročite Božije milosti. To je bilo u vremeJude i Izrailja. Dolazio je prorok za prorokom. Naroje bio opomenut.Pružena im je svaka moguća prilika. Ništa nije bilo iznenada. Bog jeslao svoje sluge pokolenjima da ih opomenu da će otići u ropstvo, alioni nisu hteli da slušaju. Nastavili su u svom grehu i neposlušnosti, neobazirući se na Božije proroke i njihove opomene. Konačno je došaoBožiji sud. Samarija je pala, zatim Jerusalim, a narod je bio odveden uropstvo. Po gradovima je vladala glad. Žene su jele svoju decu. Krv jetekla na sve strane. Sud je zaista bio užasan. Žetva je prošla.

Postojao je još jedan dan posebne Božije milosti. To je bilo kada je

111

Isus bio na Zemlji. I On je upozoravao na sud koji se približava, no ljudisu se oglušili o Njegove reči. "Jerusalime, Jerusalime," uzviknuo je,"koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi, koliko putahtedoh da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće podkrila, i ne htedoste. Eto, ostavlja vam se dom vaš pust" (Matej23:37−38).

Usledio je sud 70. godine posle Hrista; bio je strašan! Kakvih li muka,kakve li nevolje, kakvog li bola srca. Ulicama grada tekla je krv. Poredputeva je bilo pobodeno hiljade krstova. Josif Flavije nam kaže da ih jebilo toliko da su izgledali kao šuma. Na svakom od njih je visio i umiraočovek u mukama. Kanibalizam je držao grad u svojim kandžama.Zatim je sledilo progonstvo svuda po svetu − progonstvo koje senastavilo sve do danas, i to sve zbog toga što ljudi nisu hteli daprepoznaju vreme Božije milosti i da se odvrate od svojih greha. Jošjednom je žetva prošla, leto je minulo, a oni se nisu izbavili. Kakve linesreće!

I mi smo imali takvu Božiju milost. U istoriji sveta nikada nije bilo tolikopropovedanja evanđelja koliko u naše vreme. Razmisli oevangeliziranju koje se desilo za poslednjih sto−dvesta godina.Engleska je bila na ivici propasti, srljajući ka Francuskoj revoluciji, kadaje Bog podigao Džona Veslija, Džordža Vitfilda i Čarlsa Veslija, te ihposlao da propovedaju evanđelje.

To je bilo vreme najveće Božije milosti koje je svet doživeo još odapostolskih dana. Tako nešto se nije dogodilo ni pre ni posle toga.Veslijevi evanđelisti su išli po celom svetu, ne kao pastori, nego kaovatreni buditelji, da propovedaju evanđelje i zadobiju duše za IsusaHrista. Bog je upotrebio metodizam da opomene ljude svuda i da imobjavi neophodnost obraćenja.

Zatim smo u Americi imali Finija i Mudija, kroz čiju je službu Bogposlao probuđenje i evangeliziranje kakvo Amerika nikad ranije nije

112

doživela. Hiljade i hiljade ljudi je bilo spaseno; ali mnogi su, čak i onda,odbacili Božiju ponudu milosti i oglušili se o Njegovu milost.

Bog je zatim poslao Sperdžena, Sandija, Torija, Džipsi Smita, te su ioni upozoravali ljude na važnost pokajanja i pozivali mnoštvo da seodvrati od greha i primi Hrista. I to je bilo vreme naročite Božije milostikada je Bog svuda govorio izgubljenim ljudima i ženama. Ali i tada suse nebrojane hiljade oglušile o Njegove pozive.

Sada, u ovim poslednjim danima, imamo Bili Grejema koji objavljujenarodima da se pomire sa Bogom, ili da se suoče sa Njegovim sudom.Bog nikada nije bio bez svojih svedoka. Pre suda, On je uvek nudiosvoju blagodat. Mora biti jedno ili drugo − ili milost ili sud. Oboje nemože. Ako ti, prijatelju moj, nećeš da primiš Božiju milost, sada, dokleona traje, moraćeš da se suočiš sa Njegovim sudom.

Drugo: Bez Boga nema žetve

Hteo bih da budem sasvim jasan i da vam kažem da čovek ima jakomalo udela u tome. Čovek može da poseje i zalije, ali samo Bog možeda da uzrast. Ima onih koji propovedaju i poučavaju − onih kojiopominju i upozoravaju, onih koji preklinju i mole. Ima onih koji činesve što se može učiniti da bi naveli ljude da se pomire sa Bogom. Alipošto čovek učini sve što može, ostaje na Bogu da podari uzrast. Nakraju krajeva, samo Bog može da spase.

Sećate li se reči koje je Gospod Isus rekao u Jovanu 6:44? Rekao je:"Niko ne može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me jeposlao." Prijatelju, to je jedna od najozbiljnijih izjava koje možemo naćiu Božijoj Reči. Ti misliš da možeš da se spaseš kad god hoćeš. Tizamišljaš da možeš da primiš Hrista kad ti budeš spreman. Odmah ćuti reći da nije tako. Ti moraš da primiš Isusa Hrista onda kada ti Bogukaže svoju naročitu milost, kada Sveti Duh deluje u tvome srcu.

113

Dozvoli mi da te upitam, da li si ikada osetio da te Sveti Duh poziva?Da li te je Bog privlačio k sebi? Da li je u tvome srcu ikada bilo želje daprimiš Isusa Hrista za svog Spasitelja? Da li se sećaš vremena kada siželeo da budeš spasen − kada si čeznuo da budeš nanovo rođen? Dali si ikada bio zabrinut za spasenje svoje duše? Da li znaš bilo šta okarajućoj sili Svetoga Duha?

Prijatelju moj, ako jesi, onda si bio svestan glasa Božijeg. Sam Bog ti jegovorio. Sveti Duh te je navodio da se obratiš i budeš spasen. To jebilo vreme kada je trebalo da se odlučiš. Tvoje srce je sada moždaokorelo, hladno i nezainteresovano. Možda više nemaš želje da seobratiš. Možda se više ne osećaš pokaranim za greh, Sveti Duh te jeostavio i Bog se okrenuo od tebe.

Ne zato što je On tako hteo; Bog nikada ne diže ruke od čoveka, dokčovek ne digne ruke od Njega. Ali, ako si se uporno oglušivao oljubazna privlačenja Svetoga Duha, i ako si odbio da se pomiriš saBogom, možda je te želje nestalo. Svaki put kada odbiješ, sledećegputa je teže. Svaki put kad kažeš ne, sve je teže da kažeš da.

Opet kažem, postoji vreme kada ti Božiji Duh ukazuje milost, kadadolazi do kretan"a Svetoga Duha u tvome životu, kada ti se Bogpribližava i kada si svestan Njegovih poziva. Samo On može da spasetvoju dušu i ako On to ne učini, nikada se neće ni desiti, jer bez Bogažetve ne može da bude. Zato, "Danas ako čujete njegov glas, nekavam ne otvrdnu vaša srca" (Jevrejima 4:7).

Ako ti, prijatelju, zanemariš Njegovo vreme milosti, moglo bi da ti budenemoguće da dođeš. Zbog toga te usrdno pozivam da ispitaš svojesrce i postaviš sebi pitanje da li Sveti Duh radi sa tobom, ili ne, da liimaš želju da budeš spasen, da li si zabrinut za spasenje svoje duše,da li te Bog još uvek privlači k sebi, jer ponavljam, bez Boga nemažetve. "Niko ne može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me

114

je poslao."

Treće: Žanje se uvek u najbolje doba

Da li ti je jasno da se veoma malo ljudi spasava posle tridesete godineživota, a da se većina spasava pre nego što im je dvadeset i petgodina? Iz vlastitog iskustva mogu da kažem da kad god sam naskupovima postavljao pitanje kada su se ljudi obratili Hristu, većina jepotvrdila da su se spasli pre nego što im je bilo dvadeset godina.Prijatelju moj, to su veoma ozbiljne činjenice. Ako se samo malo ljudispasava posle tridesete godine života, ako se većina spasava pretoga, kako je sa tobom? Da li imaš više od trideset godina? Ako imaš,onda su ti izgledi mali.

Žetva se skuplja u najbolje doba. Sveti Duh pokreće mlade ljude i ženedok su na pragu života. Zatim, ako Mu se protive i otvrdnu, malo pomalo postaje sve teže da se spasu. Kada nastupe srednje i starijegodine, oni nalaze da im se srce više ne odaziva i uviđaju da pripadajuonoj grupi ljudi koja ne prima Hrista u velikom broju, nego tek poneki.

Oni možda otvrdnu zbog greha. Navike su im utvrđene. U mlađimgodinama ih je lako odbaciti, ali kada se nit mnogo puta obavije, teškoje prekinuti. Sećaš li se kako si se osećao kada si prvi put zgrešio i štase desilo kasnije? Navikao si na svoj greh, zar nije tako?

Ispočetka si bio strašno pokaran za greh. Savest te je uznemiravala, alije ti nisi slušao. Nastavljao si da ideš sve dalje, te si na kraju mogao dačiniš greh a da te savest skoro uopšte više o tome ne opominje. Svešto treba da učiniš jeste da se okreneš ne obazirući se na zvonjenjebudilnika − sledećeg puta ga nećeš ni čuti. Tako je i sa grehom. On tehvata sve dok te konačno potpuno ne savlada. Savest je ućutkana.Budilnik više ne zvoni − više ga ne čuješ.

115

Tako nastavljaš u svom grehu ne obazirući se na Duha Božijeg. Kadate greh zahvati, ne možeš više da ga se otarasiš; postaješ njegov rob,a on postaje tvoj gospodar. Zatim, pošto uspešno ućutkaš svoju savesti ugušiš Svetoga Duha, nastavljaš sa svojim revoltom, i što si stariji sveje teže da se okreneš i primiš Isusa Hrista.

Prijatelju, kako je sa tobom? Da li si u najboljem dobu? Da li si još uvekmlad? Da li ti je manje od dvadeset godina? Zašto onda ne bi primioGospoda Isusa Hrista sada, pre nego što bude kasno? Ili možda imašviše od trideset godina i uskoro ćeš zaći u četrdesete godine svogaživota? Onda pazi! Tvoje šanse su slabe. Kako godine odmiču biće tisve teže. Nije ni čudo što je Bog rekao: "Evo sad je najpoželjnijevreme, evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2).

Četvrto: Žetva uvek ima kraj

Da, "žetva je prošla, ljeto minulo." Da li si i ti među onima koji će reći:"A mi se ne izbavismo"? Kakvog li užasa! Da li znaš šta se dešava sapšenicom koja nije skupljena? Ostavljena napolju propada. Da li će tobiti i tvoja sudbina? Da li ćeš i ti biti izgubljen? Zar moraš dapropadneš? Kakve li nesreće!

Poslušaj me, prijatelju. Ako više nema karanja koje dolazi od DuhaBožijeg, onda je žetva za tebe već prošla. Ako je probuđenje prošlo, ati još uvek nisi spasen, onda je za tebe, kažem ti, žetva prošla. Akoviše nisi uznemiren, ako više nisi zabrinut za svoje spasenje, ako sipostao ravnodušan, opet kažem, žetva je za tebe prošla. Ako te Duhviše ne poziva, ako Bog više ne zove, ako ti je srce hladno i okorelo,onda je za tebe žetva prošla.

Da li se sećaš kako Bog u svojoj Reči kaže: "Ne će se Duh moj doveka preti s ljudima." (1. Mojsijeva 6:3) Da, dođe vreme kada BožijiDuh prestane da se bori zbog toga što si Mu se protivio dok je nastojao

116

da te ubedi. Ti si ožalostio Božijeg Svetog Duha, jer i pored toga šta jeHristos učinio, ti Mu ipak nisi došao. Kažem, za tebe je žetva prošla,leto je minulo. Sada bi moglo da bude isuviše kasno.

Ali, prijatelju, ne mora da bude suviše kasno. Ako primiš Hrista, ako Gaprimiš sada, neće biti suviše kasno. Ali ako Ga ne primiš, onda ćeš sejednoga dana naći među onima koji će zakukati: "Žetva je prošla, ljetominulo, a mi se ne izbavismo".

Da li će to biti tvoja sudbina? Ne mora da bude. Ali biće, ako nastavišputem kojim sada ideš. "Čovjek koji po karanju ostaje tvrdoglav,ujedanput će propasti, da ne će biti lijeka." (Priče 29:1) O, dođi onda."Pouzdaj se u Gospoda Isusa pa ćeš biti spasen." (Dela 16:31) Hoćešli to učiniti? Dođi, i dođi upravo SADA.

117

X. PET OZBILJNIH CINJENICA

X. PET OZBILJNIH ČINJENICA

Ima pet ozbiljnih činjenica koje bih hteo da iznesem. Te činjenice su odtolike važnosti, da ako ih čovek zapostavi, onda namerno odbacujeupozorenje Božije nadahnute Reči i namerno neće da prihvatiopomene božanske istine. Zato pazi! Radi se o večnim stvarima.

Prvo: Neće svi biti spaseni

Ne postoji nešto što bi se moglo nazvati opštim spasenjem. Ne, neki ćebiti spaseni, drugi − izgubljeni. Nemoj da se varaš i nemoj da dozvolišda te neko drugi vara −dan odvajanja svakako dolazi, odvajanjapšenice i kukolja, odvajanje dobrog od lošeg, ovaca od jaraca. Najednoj, ili na drugoj strani − svaki čovek i svaka žena će biti stavljeni najednu ili drugu stranu. Ne zanima me šta univerzalci (Univerzalci su onikoji veruju da će na kraju svi biti spaseni.) kažu, jer celo Sveto pismo tosvečano izjavljuje. Pitanje je: da li ćeš ti biti spasen, ili izgubljen?

Sve što treba da učinim da bih dokazao svoju tvrdnju, je da ti ukažemna priče o pšenici i kukolju, i ulovu ribe. Ne možemo se prepirati okonjihovog značenja, zato što ih sam Gospod objašnjava. On kaže dapšenica predstavlja sinove Carstva − Božiju decu, a kukolj sinove zla −sataninu decu.

Sluge su htele da odu, počupaju kukolj i ostave pšenicu. No on im jerekao: "Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve; i u vreme žetvereći ću žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da sespali, a pšenicu snesite u moju žitnicu" (Matej 13:30).

118

Koliko bi dugo trebalo da rastu? Do žetve. Kada će biti žetva? Nasvršetku sveta. To, dakle, znači kada dođe svršetak doba da će napolju biti i kukolja i pšenice; biće i dece satanine i dece Božije. Ako bisvi trebalo da budu spaseni, onda bi i kukolj morao da postanepšenica. Ali to se ne dešava. Kukolj ostaje kukolj. Kukolj neće bitisačuvan; biće sakupljen u snopove i spaljen.

Isto je i sa ulovom riba. Mreža zahvata sve − dobre i rđave. U moruima rđavih riba. Ali ovo je carska mreža, to je vidljiva Crkva, i gle, u njojse našlo i rđavih riba. Odvajanja neće biti sve do svršetka doba. Tektada će dobre biti odvojene od rđavih. To znači da neće svi bitispaseni.

Poslaće Sin čovečiji svoje anđele, i pokupiće iz svogacarstva sve sablazni i one koji čine bezakonje, i bacićeih u peć ognjenu ... Tada će pravednici sijati kao sunceu carstvu Oca svoga. (Matej 13:41,43)

Izići će anđeli i odeliće zle od pravednih. (Matej 13:49)

On će ih odvojiti jedne od drugih, kao što pastir odvajaovce od jaraca, i postaviće ovce sebi s desne strane ajarce s leve. Tada će reći car onima s desne strane:hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite carstvo kojevam je pripremljeno od postanka sveta... Tada će reći ionima s leve strane: idite od mene, prokleti, u večnioganj pripremljen đavolu i njegovim anđelima... I otići ćeovi u večnu kaznu, a pravednici u život večni. (Matej25:32−34, 41, 46)

Naš Gospod kaže da će anđeli odvojiti zle od pravednih. Postavićeovce sebi s desne strane, a jarce s leve. Jednima će reći: "Hodite,blagosloveni," a drugima: "Idite od mene, prokleti". Dakle, ako će bitiodvajanja, svi neće biti spaseni. I zato te ponovo pitam: Da li ćeš ti biti

119

među spasenima, ili među izgubljenima?

Drugo: Većina će biti izgubljena

"Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi upropast, i mnogo ih je koji njime ulaze." Mnogi ne znači malo. Kad kažemnogi, onda i podrazumeva mnoge. "Kako su uska vrata i stešnjen putkoji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze." Malo ne znači mnogo. Kadkaže malo, onda se i misli na malo. Na širokom putu će ih biti mnogo, ana uskom putu će ih biti malo (Matej 7:13−14).

"Ali," ti uzvikuješ, "kako Bog ljubavi može da pošalje većinu u propast?Svakako će većina biti spasena, a samo nekolicina onih koji su bilizaista veliki grešnici u istoriji, biće izgubljeni." Ne, prijatelju, većina ćebiti izgubljena.

Dozvoli mi da ti postavim pitanje: Da lije ikada postojalo vreme kada jetaj Bog ljubavi o kome ti govoriš dozvolio da većina bude izgubljena?Jeste. To se desilo za vreme potopa. Samo se njih osmoro spaslo. Sviostali su izginuli, dobri i loši, stari i mladi, novorođenčad − sve sepodavilo u vodama potopa.

Ako je Bog to jednom učinio, zašto bi bilo nezamislivo da to neće opetučiniti? On je to ponovo i učinio. Sećaš li se Sodoma i Gomore? Kolikoih se spaslo? Samo troje. Svi ostali su propali. Ako je, dakle, Bog toučinio po drugi put, zar ne bi mogao da učini i treći put. On će to učinitii treći put. Savršeno dobro znamo da će velika većina odbaciti IsusaHrista i biti izgubljena.

Pa i danas se na širokom putu nalazi ogromna gomila, dok uskimputem stupa samo malo ljudi. Razmisli o neznaboštvu − kineskamilijarda ljudi, indijski milioni, Francuska, južna i istočna Evropa. Velikavećina nema pojma o evanđelju.

120

"Da," ali ti odgovaraš, "a šta je sa Amerikom, hrišćanskom Amerikom?U Americi će se svakako većina naći na uskom putu." Zaista? Dozvolimi da ti kažem da jedna polovina Amerikanaca nikada i ne priviri ucrkvu, a kamoli da naziva sebe hrišćanima.

Kad bi posetio sve crkve u nekom gradu u nedelju uveče, kad bi svitrebalo da budu na bogosluženju, i kad bi izbrojao koliko ih je prisutno,a zatim taj broj oduzeo od celokupnog broja stanovništva, uvideo bi daje ogromna većina izvan crkve, a samo mali broj ljudi na službi. Većinane ide uskim putem. U ovom slučaju ja želim da budem sa manjinom.

Kako je sa tobom?

Treće: Mnogi od onih koji se nadaju da će biti spaseni, bićeizgubljeni

To je najtužnija od svih činjenica. Mnoštvo koje se nada da će otići unebo, probudiće se kada bude suviše kasno, da bi uvideli da nikadanisu bili nanovo rođeni. Celog života su živeli u zabludi. Satana im jedržao krljušt na očima sve do kraja, i konačno, kada je bilo kasno,krljušt im je spala sa očiju i shvatili su da nikada nisu bili spaseni.Kakve li užasne misli! − Nalaziti se na pogrešnom temelju, nespasen,samoobmanut i večno izgubljen. Predstavljati se kao vernik bezposedovanja Hrista, a vrata milosti zatvorena. Tada će, nažalost,ogorčeno plakati: "Prekasno je, prekasno!"

Po Božijoj Reči, jedan gradi kuću na steni, a drugi na pesku. Obe kućesu podjednako lepe. I sve dok sunce sija i jedna i druga izgledajupodjednako sigurne. Ali, iznenada dođe oluja; kuća na steni podnesenevreme, a ona na pesku padne (Matej 7:27). Tako će biti i toga dana.Mnogi koji su mislili da su dobro gradili, otkriće da im se temeljraspada, te će propasti. Da li si ti, prijatelju moj, na čvrstoj steni, Isusu

121

Hristu, ili si na živom pesku sopstvenih dela? Radujem se što mogu dakažem:

Ja Na Hristu stojim − čvrstoj steni,Svako drugo tlo je samo pesak živi.

"Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode,nego ko čini volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi će mi reći uonaj dana: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i utvoje ime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga čuda učinili? I tada ću imizjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činitebezakonje" (Matej 7:21−27).

O, brate moj i sestro moja, da li je moguće da će ovo biti tvoja užasnapropast? Da li je satana zaslepio tvoje oči; da li si ti obmanut? Ti koji sislušao evanđelje celog svog života; ti koji si odrastao u hrišćanskomdomu i išao na veronauku; ti koji si bio aktivan član svoje crkve − recimi, da li ti polažeš svoje nade u lažni temelj; zar ćeš dozvoliti da uvidišdaje suviše kasno i da u stvari nikada nisi ni bio spasen? Ne zaboravi,mnogi koji se nadaju da će biti spaseni propašće, a ti bi mogao dabudeš jedan od njih.

Četvrto: Posle smrti nema spasenja

U Božijoj Reči čitamo o velikoj provaliji. O toj pro− valiji su nam rečenedve stvari. Prvo, ona je utvrđena. To znači da se nikada ne možeukloniti. Stalna je. Drugo, ona je nepremostiva. Niko ne može da pređesa jedne strane na drugu.

To znači da druge prilike nema, bez obzira na to što Jehovini svedocikažu. Ako ti, prijatelju moj, umreš nespasen, nespasen ćeš i ostati.Biblija nikome ne daje ni zračka nade ako je odbacio Hrista u ovomživotu. Posle groba više nema nade, nema druge prilike.

122

Zašto i da je bude? Ako ti namerno odbijaš da primiš Isusa Hristasada, zašto bi ti Bog ponudio još jednu priliku u sledećem životu? Štaima u smrti što bi te promenilo? Ako si ti protiv Boga sada, bićeš protivNjega i tada. Moglo bi da ti bude žao zbog tvojih muka, ali ti nećešpromeniti svoju odluku. Ako ne želiš da budeš spasen sada, nećešželeti da budeš spasen ni posle smrti.

Pretpostavimo da mi ponudiš božićni poklon, a ja prezrem tvojuponudu i bacim ti poklon u lice. Da li ćeš se pojaviti na mojim vratimasledećeg Božića sa poklonom u ruci? Pa, ako me dovoljno voliš imogao bi. Ali pretpostavimo da uzmem tvoj drugi poklon i izgazim ganogama, govoreći ti da mi ne treba, da li bi se vratio i treći put sapoklonom? Mislim da ne bi.

Pa ipak, ti misliš da Božija milost neće prestati, uprkos tome što simnogo puta odbacio Isusa Hrista. On bi trebalo stalno da se vraća ineprestano da ti nudi novu priliku. Kako je to besmisleno. Zašto bi Onto činio? Upozoravam te da dolazi dan posle koga On nikada više nećeponoviti svoju ponudu. Ako ti, prijatelju moj, odeš sa ovoga sveta bezHrista, nikada Ga nećeš primiti. Bićeš izgubljen i to zauvek izgubljen,jer posle smrti nema spasenja.

Peto: Ovo bi mogla da bude tvoja poslednja prilika

− Da, voleo bih da budem hrišćanin i nameravam da postanemjednom, − rekao je čovek svome prijatelju, − ali hteo bih prvo dauživam u zadovoljstvima ovoga sveta.

− Dobro, − odgovorio mu je njegov prijatelj. − Idi i uživaj u svetu!Možeš da postaneš hrišćanin i kasnije.

− Ali kada da postanem hrišćanin? − pitao je drugi s nešto zebnje u

123

glasu.

− Pa tako, pet minuta pre nego što umreš biće dovoljno vremena, −odgovorio je njegov prijatelj nemarno.

− Ali ja ne znam kada ću umreti, − uzviknuo je. − Možda neću imati tihpet minuta.

− U tom slučaju, − primetio je njegov prijatelj, − sada je najbolje vremeda postaneš hrišćanin.

"Ne hvali se sjutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan donijeti" (Priče27:1). Možda bi mogao da imaš još jednu priliku, ali ne zaboravi, dolazivreme kada je više neće biti i kada ćeš morati da doneseš svojuposlednju odluku. Ovo bi, moj nespaseni prijatelju, moglo da bude tovreme. Otkucaće čas kada ćeš prisustvovati svom poslednjemsastanku, čuti poslednju propoved i doneti poslednju odluku.

Ne zaboravi da sa Bogom nema čekanja na "sutra". Njegova Rečobjavljuje: "Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja"(2. Korinćanima 6:2). Božije vreme je danas.

"Zašto bi," pitaš me, "ovo mogla da bude moja poslednja prilika?"

1. Zato što je život nesiguran

Jedne večeri u Narodnoj crkvi u Torontu, kao i obično, priveo samslužbu kraju i dao blagoslov. Jedna mlada žena, koja je sedelanaspram mene na balkonu, nije se odazvala pozivu. Po završetkuslužbe seo sam u svoj automobil i pošao Blur ulicom do Baja. Tamosam ugledao veliku gomilu ljudi, nekoliko policajaca i dva ili triautobusa. Parkirao sam kola i otišao do ugla, i tamo, pod točkovimaautobusa ugledao sam telo mlade žene koja je deset minuta ranije

124

sedela naspram mene na balkonu. Skoro svaka kost joj je bilazdrobljena − mrtva.

Da li je ona znala da nikada više neće čuti propoved, da nikada višeneće imati još jednu priliku? Pa svakako da nije. Očekivala je da ćeponovo doći sledeće nedelje, kao i obično. Mislila je da ima mnogovremena. Ali za nju je sve bilo svršeno. Ona nikada više neće imati jošjednu priliku.

Sećaš li se onog bogataša? Da li je on znao da nikada više neće videtiizlazak sunca, i da mu je to bila poslednja noć? Naravno da nije. Pošaoje u krevet sa divnim planovima za budućnost, radujući se tome što ćeih sprovesti u delo. Ali u gluvo doba noći začuo je Božiji glas:"Bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe." (Luka 12:16−21)

Nisam ja nazvao tog čoveka bezumnikom. Bog ga je tako nazvao.Kada je čovek bezumnik? Kada prikupi mnogo za ovaj život, a ništa zasledeći. To je ono što je taj čovek učinio. On je pripravio mnogo zasadašnjost, a ništa za budućnost. Zbog toga ga je Bog nazvaobezumnikom. Njegova poslednja prilika je prošla.

O, bezumniče, bezumniče, zar ne računaš na nesigurnost ovogaživota! Zar ćeš i ti izigravati bezumnika i nasta− viti da odugovlačiš svedok ti propast ne bude zapečaćena? Čoveče, sledeći voz kojim putuješmogao bi da te baci u prisustvo tvoga Stvoritelja! Ulica koju prelaziš naputu kući mogla bi da vidi tvoje izmrcvareno telo ispod točkovaautomobila. Da, čak i sada, dok u svojoj glavi stvaraš planove za sutra,glas Božiji možda i tebi govori:

"Bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe," ili pak "Ove godine tićeš umrijeti" (Jeremija 28:16).

125

2. Zato što Isus dolazi

Kada će se On vratiti, ja na znam, ali znam da kada se vrati − sudićenespasenima. Dok je bio na zemlji više puta je rekao: "Zato i vi buditespremni, jer će Sin čovečiji doći u čas kada ne mislite."

Da li si ti spreman, prijatelju? Da li bi Mu ukazao dobrodošlicu, ili bi sepostideo pred Njim? Da li bi poželeo da kamenje i planine padnu natebe da te sakriju ispred Njegovog lica? Da li misao o Njegovomdolasku donosi veliki strah u tvoje srce?

"Zatim ćemo mi živi," kaže Pavle, "mi koji preostajemo, biti zajedno sanjima odneti na oblacima u vazduh." (1. Solunjanima 4:17) Kada bi seOn danas pojavio da li bi ti bio odnet, ili bi pak ostao na zemlji? Ti neznaš kada će se On vratiti. Ne zaboravi, to će se desiti iznenada, doktrepneš, i neće biti vremena za spremanje. Zato kažem, ovo bi moglada bude tvoja poslednja prilika − Isus bi mogao iznenada da se vrati.

3. Zato što bi Sveti Duh mogao da prestane da se bori sa tobom

"Bog je odstupio od mene," (1. Samuilova 28:15) bile su najžalosnijereči koje je Saul ikada izgovorio. Užasno je kada izgubiš ženu ili dete.Ali kada Bog odstupi, onda više nema nade. No reći ću ti da Bognikada ne odstupa pre nego što ti odstupiš. Bog te neće ostaviti dok tiNjega ne ostaviš.

"Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu"(Rimljanima 1:26) bile su reči apostola Pavla. Drugim rečima Bog ih jeostavio. Užasno je kada te otac ostavi, ili kada te muž ostavi. Ali kadate Bog ostavi, onda si zaista beznadežan. No ipak moram da kažem,da te Bog ne ostavlja sve dok ti Njega ne ostaviš. Ali kad On to učini,više nema nade. Tada je tvoja poslednja prilika prošla.

126

Postoji neoprostivi greh, greh koji čak ni Bog ne može da oprosti. Tajgreh je konačno odbacivanje Gospoda Isusa Hrista. Prošle nedeljeuveče, kada je dat poziv da ljudi prime Hrista, ti si rekao "ne". Večerasćeš opet reći "ne". Jedne od ovih večeri reći ćeš "ne" po poslednji put.To bi moglo da bude i danas. Ja ne znam. Ti ne znaš. To samo Bogzna.

Ali ako će ovo biti tvoja poslednja prilika i ako ćeš večeras poslednji putreći "ne", onda više nikada nećeš imati prilike, pošto ćeš time učinitineoprostivi greh. Vratićeš se sledeće nedelje uveče i bićeš na službikao i obično. Ali kad bude upućen poziv, ti nećeš imati želju da primišHrista. "Neće se Duh moj do vijeka preti s ljudima" (1. Mojsijeva 6:3).

Suviše kasno!

D. L. Mudi je vodio omladinsku grupu. Većinu od njih je zadobio zaHrista, ali jedan nikako nije hteo da se preda. Jednoga dana jerazgovarao sa njim pozivajući ga da se odluči.

− Slušajte, gospodine Mudi, − odgovorio je mladi čovek, − odlazim naZapad i pošto steknem bogatstvo, vratiću se i obećavam da ću tadaprimiti Hrista. − Zatim se okrenuo i otišao.

Mudi ga je slušao s tugom u srcu. Nekoliko nedelja kasnije mladi čovekse ozbiljno razboleo i odneli su ga u bolnicu. Mudi je otišao da gaposeti, i nagnuvši se ka njemu, ponovo ga je molio da primi IsusaHrista. Ali i ovoga puta, slabim glasom je odbio.

− Gospodine Mudi, − odgovorio je, − ja neću umreti. Ozdraviću, i kaošto sam vam već rekao, idem na Zapad, a kada se vratim obratiću seHristu. − Mudi se okrenuo i otišao teškog srca.

127

Konačno, jednoga dana, mladi čovek, koji je zaista ozdravio, odlučnimkorakom je došao na Mudijevu verandu.

− Gospodine Mudi, − povikao je, ispruživši ruku, − došao sam da sepozdravimo. Odlazim na Zapad.

Mudi mu je položio ruku na rame i ponovo mu govorio o Hristu. Mladičovek se naljutio i otresavši njegovu ruku sa svoga ramena, odgovorio:

− Gospodine Mudi nemojte nikada više da mi govorite o spasenju mojeduše. Obećao sam vam da ću se odlučiti za Hrista kada se vratim, a nesada. Doviđenja!

Zatim je otišao, a Mudi, shvativši da se nešto prelomilo u njegovomsrcu, seo je.

Te noći Mudija je probudilo glasno lupanje na vratima. Promolivši glavukroz prozor, ugledao je ženu umotanu u šal.

− Oh, gospodine Mudi, − zavapila je žena glasom punom bola, − dođitebrzo. Moj muž je bolestan; strašno je bolestan. Bojim se. Molim vasodmah dođite.

Mudi je prepoznao ženu mladog čoveka sa kojim je razgovarao togapopodneva.

− Ne bi bilo nikakve koristi, − odgovorio je. − Vaš muž je danas poslepodne poslednji put odbio da primi Hrista. Prešao je zabranjenugranicu. Beskorisno je da idem.

Ali zbog njenog navaljivanja, ipak se obukao i pošao.

Pošto se popeo stepenicama do njegove sobe, ugledao je mladogčoveka kako leži na leđima u krevetu. Oči su mu bile razrogačene i kao

128

da uopšte nije bio svestan onih koji su se nalazili oko njega. Prišavšimu, čuo je kako izgovara samo dve reči: "Suviše kasno! Suvišekasno!"

Kleknuvši pored njega, uzeo ga je za ruku, otvorio Bibliju i počeo da semoli. Ali mladi čovek nije obraćao nikakvu pažnju. Samo je zurio utavanicu i kukao: "Suviše kasno! Suviše kasno! Suviše kasno!"

Mudi je pokušao sve što je mogao da ga povrati k sebi, ali ovaj nijeništa shvatao. Posle nekoliko minuta je izdahnuo izgovarajući iste reči:"Suviše kasno!"

Prijatelju moj, ti možda još nisi počinio neoprostivi greh. Za tebe moždajoš nije suviše kasno, no ja te upozoravam na opasnost upornogodbacivanja Božijeg dara milosti. Duh bi mogao da prestane da teopominje, i ako On to učini, nikada više nećeš imati novu priliku.

Ovo bi, dakle, mogla da bude tvoja poslednja prilika. O, kad bi seodazvao toj opomeni i upravo sada, pre nego što bude isuviše kasno,primio Isusa Hrista za svog Spasitelja. Da li ćeš to učiniti? Učini to, iučini to − upravo SADA!

129

XI. NAJVECA PRICA IKAD ISPRICANA

XI. NAJVEĆA PRIČAIKAD ISPRIČANA

Pre mnogo godina jedan afrički poglavica je posetio englesku kraljicuViktoriju. Kada je pošao, pitao je kraljicu: "Vaše veličanstvo," rekao je,"šta je tajna veličine Engleske?" "Biblija," odgovorila je spremnokraljica.

Biblija je najveća knjiga na svetu. Niko nije obrazovan sve dok je neupozna. Poslednjih pedeset godina čitao sam je svakoga dana, inastaviću daje čitam sve dok ne vidim moga Spasitelja licem u lice.Pozivam i tebe da isto činiš.

Ta knjiga mi znači više od bilo koje druge. Ona je moja hrana i mojepiće. Što je više proučavam, to je više volim. Nema nijedne kao što jeona. To je Božija knjiga. Kada je čitam, Bog mi govori. Čujem Njegovglas. Po njoj se ljudi spasavaju. Po njoj ljudi žive. I po njoj će ljudimabiti suđeno. Ona je naš jedini autoritet. Ova knjiga će te držati odgreha, ili će te greh držati od ove knjige.

Najveća knjiga u Bibliji je Evanđelje po Jovanu. A najveće poglavlje uJovanovom evanđelju je treće. Najveći stih u trećem poglavlju ješesnaesti. I evo šta on kaže: "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svogjedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje u njega − ne propadne,nego da ima večni život." To je najveća priča koja je ikad ispričana.

To je, prijatelju, srce Evanđelja. Više je duša bilo spaseno kroz Jovana3:16 nego kroz bilo koji drugi stih. To je najpoznatiji stih Biblije ipreveden je na više jezika nego bilo koji drugi. To je najveća izjava uvezi sa Božijom ljubavlju koju imamo. Štaviše, to je Božija Reč.

130

Pre nekih hiljadu godina, jevrejski pesnik Meir Ben−Isak Nehorik jenapisao strofu o ljubavi Božijoj, koja je kasnije štampana u knjizi Knjigajevrejskih misli, koju je priredio Josif Herman Herc, glavni rabinBritanske imperije. O njoj niko ranije nije čuo sve do jednoga danakada je nađena ispisana olovkom na zidu jedne ludnice; napisao jepreminuli bolesnik. Kako je on našao, niko neće znati. Po meni, to jejedna od najvećih pesama o Božijoj ljubavi koja je ikada napisana.Glasi ovako:

Kad bi more tinta bilo,Celo nebo od papira,Svaka travka daje pero,A pesnici ljudstvo celo.

More bi se isušilo,I papir bi mali bio,Sva bi pera ponestala,Božija se ljubav ne bi opisala.

U Jovanu 3:16 nalazimo divne izjave o Božijoj ljubavi.

Prvo: "Jer Bog je tako zavoleo svet"

"Jer Bog je tako zavoleo..." Spasenje počinje sa Bogom. Ti nemašnikakvog udela u tome. Bog gaje pribavio za tebe još pre nego što sise rodio. Nemoj da misliš da bi mogao da otkriješ Boga. Ti to nikada nemožeš. Bog se pokazuje, mi Ga ne otkrivamo. On je učinio prvi korak.

"Jer Bog je tako zavoleo..." Ta mala reč "tako" mnogo govori. Onaobjašnjava sve ono što dolazi, sve što je Hristos podneo za tebe, svešto je Bog propatio kada je dao Hrista. Sve od čega te spasava i svešto je pribavio za tebe zato što te je tako voleo.

131

"Jer Bog je tako zavoleo..." Bogovi pagana su bogovi mržnje i straha.Naš Bog je Bog ljubavi. Mnogobošci se boje svojih bogova. Mi ljubimonašeg Boga. Njihovi bogovi su bogovi suda, sile i nasilja čija je namerada ih povrede. Naš Bog je isto tako Bog suda i sile, ali na prvom mestui pre svega, On je Bog ljubavi koji se trudi da nam učini dobro.

Bog ne voli ljudske grehe, ali voli čoveka. Ti ne voliš bolest svogadeteta, ali voliš svoje dete. Božija ljubav se ne može dosegnuti. To jeljubav koja se ne može razumeti, ali je ljubav koja je ipak stvarna.Prijatelju moj, ja želim da ti znaš da te Bog ljubi. On te ljubi bez obzirana to šta si učinio, bez obzira koliko je veliki tvoj greh i uvek će teljubiti, uprkos tvom stavu prema Njemu.

"Jer Bog je tako zavoleo svet..." To je ono što čini nemogućim daljudska misao shvati Božiju ljubav. Svet je načinjen od buntovnika, ljudikoji su okrenuli leđa Bogu. Pa i pored revolta protiv Njega, Bog ih jeljubio. Biblija kaže da "Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time štoje Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici"; (Rimljanima 5:8) iopet: "Hristos, dok smo mi još bili slabi, u određeno vreme umro (je) zabezbožnike." (Rimljanima 5:6) Bog nije voleo samo dobre, nego i loše.Kada je Isus bio prikovan na krstu On se molio: "Oče, oprosti im, jer neznaju šta čine." (Luka 23:34) Takva ljubav nije ljudska nego božanska.I pored tvoga neprijateljstva prema Njemu, On te ipak ljubi. Kakve lidivne i neuporedive ljubavi!

Daje Bog uništio čitavo čovečanstvo kao što je uništio prepotopski svetpotopom, a Sodom i Gomor vatrom, mi bismo to razumeli, jer je toupravo ono što bi čovek učinio. Mi nismo oprostili nacističkimnemačkim vođama i pružili im još jednu priliku; mi smo ih osudili nasmrtnu kaznu. Komunisti u Kini i Koreji su surovo mučili svoje žrtve nanajgnusniji način. Takva je čovekova nehumanost prema drugomčoveku. Tako ljudi postupaju. Ali ne i Bog. Njegova ljubav prašta. Bogje milostiv. Bog ljubi one koji ne mogu da se vole, protivnike i grešnike.

132

Takva ljubav je natprirodna. Samo Bog voli na takav način.

Da je On ljubio one koji su prijatni, dobri i poslušni, mi bismo torazumeli, jer mi volimo one koji nas vole. Mi volimo svoje prijatelje; to jeljudska ljubav. No Bog ljubi svoje neprijatelje. On ljubi neposlušne igrešne. Mi takvu ljubav ne možemo da razumemo. Ona je izvan našegshvatanja.

Otac izgubljenog sina, sećaš li se, voleo je svoga grešnog sina iakogaje ovaj osramotio svojim raskalašnim životom i grehom. Čekao je nanjega s raširenim rukama da ga ponovo primi. "Ovaj moj sin bio (je)mrtav i oživeo je," povikao je otac. "Bio je izgubljen, ali je nađen." (Luka15:24) Kakve li dobrodošlice! Takva je ljubav Božija.

Drugo: "da je svog jedinorodnog Sina dao"

"Jer Bog je tako zavoleo svet daje svog jedinorodnog Sina dao..."Ljubav zahteva žrtvu. Ljubav dovodi do akcije. Ljubav mora da sepokaže. To važi čak i za ljudsku ljubav. Bog je dokazao svoju ljubavtime što je dao.

"Jer Bog je tako zavoleo svet daje svog jedinorodnog Sina dao..." Onje mogao da pošalje jednog anđela ili čak i arhanđela, ali nije. Poslaoje svog najbližeg i najdražeg. Ništa nije moglo da pokaže Njegovuljubav toliko koliko davanje Njegovog jedinorodnog Sina. Jedanzemaljski otac će dati sve što ima pre nego što će dati svoga sina.

Nemoj da zaboraviš da je Bog mogao da izbavi svoga Sina čak i sakrsta, pa ipak, ostavio Gaje da se muči i nije podigao svoju ruku da Gaizbavi. Da li bi ti to učinio? Da li bi ti kao otac dozvolio da tvoj sin pati utakvoj neizdržljivoj agoniji, znajući sasvim dobro da je u tvojoj moći daga izbaviš, da ga spaseš svega toga, pa da ipak ništa ne učiniš?Nemoguće! Nema oca na svetu koji bi mogao da stoji po strani i gleda

133

kako zli ljudi zabijaju užasne klinove u ruke i noge njegovoga sina, a dapri tom ništa ne učini da bi ga izbavio.

Ali Bog je upravo to učinio. Bog je dozvolio da Njegov Sin umre iako jemogao da ga izbavi. To je ono što čini Njegovu ljubav tako divnom. Toje ljubav koja prevazilazi ljudsko shvatanje. To nije ljudska, negobožanska ljubav. Božija ljubav je toliko velika da je mogao da dozvolida Njegov Sin trpi i umre i da ništa ne učini da bi Ga izbavio, iako je tomogao da učini svakog trenutka. Ja kažem da je to ljubav koju čovekne može da shvati. On je to učinio zbog svoje ljubavi prema tebi. Da bite spasao, On je dozvolio da Njegov Sin umre.

Isaak je, sećaš se, bio spasen. Upravo kada je Avraam podigao nož daga zakolje Bog je povikao: "Avrame! Avrame! ... Ne diži ruke svoje nadijete." (1. Mojsijeva 22:11−12) Ali kada je Isus u agoniji svoje dušezavapio: "Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi?" (Matej 27:46) nije biloglasa koji je odgovorio. Bog je okrenuo glavu i dozvolio da On umre.Da bi spasao tebe, morao je da prinese svoga Sina. O, kakve li ljubavi!

Treće: "da svaki − ko veruje u njega"

Sada imamo tri izjave koje su izražene sa tri reči. Prvo, svaki. Ovdeimamo sveobuhvatnost Božije ponude spasenja. Ono je za tebe, zamene, ili za bilo koga drugog. Ono obuhvata žute, crvene, crne i bele.Ono uključuje najgore grešnike kao i one koji su živeli moralnim iispravnim životom. Nema nikakve razlike u tome ko je čovek ili šta jeučinio, on je uključen u Božije "svaki".

Petar je mislio da je spasenje samo za Jevreje, i Bog je morao da muda naročitu viziju pre nego što je ovaj pošao da objavi evanđeljeneznabošcima. Božija ljubav je sveobuhvatna, a isto tako i Njegovospasenje. Ono je i za Jevreje i za neznabošce.

134

Zato te usrdno pozivam da Mu dođeš. Ne treba da se plašiš, bezobzira šta si učinio ili kakav si. Bog i tebi nudi spasenje kao i svakomdrugom. Pijanice, preljubnici, ubice, lažovi, bludnice, lopovi, narkomani,hulnici − svi mogu da dođu. Bog kaže, svaki.

Druga reč je veruje. "Svaki − ko veruje u njega." Vera povezujegrešnika sa Bogom. To jednostavno znači uzdati se u Isusa Hrista.Drugim rečima, moraš se osloniti na Njega svom svojom težinom. To jereč koja podrazumeva akciju. Ona nema nikakve veze sa tvojimintelektom. Ona ne kaže da moraš da veruješ određene stvari o IsusuHristu; kaže da moraš da Ga primiš. "Pouzdaj se u Gospoda Isusa, paćeš biti spasen." (Luka 15:24)

Moraš da se pouzdaš u Njega kao što se uzdaš u lift kada ga koristišda odeš na sprat; kao što se uzdaš u brod kada staneš na njegovupalubu; kao što se uzdaš u voz kada uđeš u vagon. Zaboravi na svojrazum. Nema veze šta veruješ, ili šta ne veruješ. Usudi se da sveuložiš u Isusa Hrista; što će reći, pouzdaj se u Njega. Verovao si celogsvog života, sada moraš da se pouzdaš i kada to učiniš bićeš spasen(Dela 16:31).

To nije "od dela". (Efescima 2:9) Nema toga što bi ti mogao da učinišda bi zaslužio spasenje. Ni sve tvoje molitve, ni pošćenje te nećespasti. Svo tvoje odlaženje u crkvu i religiozna praktikovanja ti nećepomoći. Okajavanje, samoodricanje, telesne patnje, hodočašća ilihadžiluci − dela bilo kakve vrste − sva, da, sva ona nemaju nikakvogdejstva. Ne spasavaš se po delima, nego verom − pouzdanjem.

Treća reč je njega, koja se, naravno, odnosi na Gospoda Isusa Hrista."Ko veruje u njega." Ne brini o svojoj veri. Nema razlike da li je imašmalo ili mnogo, niti kakve je ona vrste. Ona bi mogla da bude mala kaogorušičino zrno. Zaboravi na svoju veru. Razmišljaj sada o predmetusvoje vere. Razmišljaj o Onome u koga bi trebalo da se pouzdaš. Stavisvoju veru u osobu i dozvoli da ta osoba bude Gospod Isus Hristos. Ne

135

spasava te tvoja vera; nego Hristos.

Ako veruješ u pogrešnu osobu, nikada nećeš biti spasen. Ako veruješu religiju, ili crkvu, nećeš biti spasen. Ako veruješ u svoja dobra dela, ilisvoju moralnost, opet nećeš biti spasen; ali ako se pouzdaš u Hrista,On će te spasti. "Veruj (pouzdaj se) u Gospoda Isusa, pa ćeš bitispasen" (Dela 16:31).

Četvrto: "Da ne propadne, nego da ima večni život"

Ovde imamo dve stvari. Prvo, spasavamo se od nečega − "nepropadne". Spaseni smo od smrti. Drugo, nešto nam se daje − "imavečni život". Dat nam je život.

Propasti znači umreti, a umreti večno znači biti zauvek odvojen odBoga. To je duhovna smrt. Po Božijoj Reči, ljudi su "mrtvi zbog svojihprestupa i grehova," (Efescima 2:1) i zato moraju da budu oživljeni.Isus je rekao: "Rekoh da ćete umreti u svojim gresima." (Jovan 8:24)Drugim rečima, ukoliko ne primiš večni život, izići ćeš iz ovoga životaonakav kakav si, što će reći, mrtav "zbog svojih prestupa i grehova".

Pogledaj ovo voće. Pogledaj ovo povrće. Izgleda dobro. Ali većpropada. Već se nalazi u stanju smrti. Uskoro će se pokvariti. Malo pomalo, pa će istruliti. U stvari, ono je već mrtvo, pošto je bilo odsečenood drveta i od loze. Tako je i sa tobom. Izgled nije važan. Već si mrtav;baš sada propadaš. Večna smrt će biti tvoja propast. Nema nade; nemožeš se spasti − ukoliko ne budeš oživljen, ukoliko ne budeš pripojenBogu.

Bog želi da te spase od smrti i zato ti nudi život, večni život. I ja danasdolazim kao Njegov izaslanik, sa Njegovom porukom života − večnogživota. Nudim ti Božiji život, život koji nije stvoren, život večni. Da li ćešga uzeti? Da li želiš da ostaneš u stanju smrti. Ili želiš da primiš ovaj

136

uzvišeni, neuništivi život koji ti Bog sada nudi? Na tebi je da odlučiš.

Ovo je, prijatelju moj, ljubav Božija. Zar nije divna? Kakve li milosti kojase ni sa čim ne može uporediti! Kakvog li slavnog otkrivenja! Kakomožeš da prezireš takvu ljubav? Kako možeš da je odbacuješ? Šta ćešMu odgovoriti kad staneš pred Njega? On može da oprosti bilo šta. Alida potcenjuješ Njegovu ljubav, da prezireš Njegovu ponudu milosti, daodbaciš Njegovog jedinorodnog Sina − to je nešto što se nikada nemože oprostiti.

Ja te usrdno molim, zato što te Bog ljubi. Ovaj jedini stih je dovoljan dati to dokaže. U njemu je evanđelje. Sada ostaje na tebi da otvoriš svojesrce i primiš Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog Spasitelja. "Jer Bogje tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki − koveruje u njega − ne propadne, nego da ima večni život."

"Možeš li da mi pokažeš put u nebo?"

Ispričaću vam jednu priču. Pročitao sam je u jednom traktatu. Pošto jeprilično dugačka, ja ću je malo skratiti.

To se desilo za vreme Prvog svetskog rata. Granate su eksplodiralesvuda unaokolo. Uskoro je pao crni oblak dok su delovi šrapnelafijukali. Jadni Bert je pao kao pokošen. Mali Tim je skočio u rov porednjega, a zatim se vratio na svoje mesto na grudobranu.

Iznenada se razlegao uzvik:

− Možeš li da mi pokažeš put u nebo? − Mali je ponovo skočio dole.

− Put u nebo? Žao mi je, prijatelju, ali ne znam, no pitaću drugemomke.

137

Vratio se na vatrenu liniju i prišao sledećem čoveku da ga pita. Ali ni onnije znao. Zato je otišao do sledećeg čoveka, ali ni ovaj nije znao.Skočivši dole, otišao je za ugao rova do sledeće vatrene linije, skočioje na grudobran i pitao trećeg čoveka. Zatim je išao od jednog dodrugog čoveka sve dok sedmorici nije postavio isto pitanje, ali nijedanod njih nije znao put u nebo.

Ostavivši taj deo rova, otišao je do sledećeg. Njegovo pitanje je uvekisto glasilo:

− Bert umire. Želi da zna put u nebo. Možeš li da mu ga pokažeš? −Dosada je pitao šesnaestoricu ljudi, ali nijedan nije mogao da muodgovori na pitanje.

Konačno je Mali Tim stigao do mitraljesca koji je sedeo sam sa svojimmitraljezom, očiju uprtih ka nemačkim linijama. Mitraljezac je osetio damu je neko spustio ruku na rame, a zatim je čuo kako viče:

− Mitraljescu, kod nas je čovek koji je pogođen. Umire i hteo bi da znaput u nebo. Možeš li da mu ga pokažeš?

Mitraljezac se osvrnuo i osmeh mu je ozario lice dok je odgovarao:

− Mogu, − odgovorio je, − znam taj put, ali ne mogu da idem po rovu.Ne usuđujem se da ostavim mitraljez. Ali čekaj. − Zavukavši ruku udžep izvukao je mali Novi zavet. − Gledaj ovde, prijatelju, ovo je put zanebo, taj stih, evo tu, Jovan 3:16. Ja ću presaviti stranicu, ti stavi prstna stih i reci mu da je to put^u nebo.

Mali Tim je otrčao niz rov. Skočio je pored Berta koji je ležao takomirno da je za trenutak pomislio da je već umro. Dotakao ga je.

− Berte, našao sam! − uzviknuo je Tim. − Evo ovde je put za nebo,

138

Jovan 3:16, "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sinadao, da svaki − ko veruje u njega − ne propadne, nego da ima večniživot."

Sada su se oči jadnoga Berta široko otvorile. Gutao je svaku reč.Kakvog li prizora − Mali Tim je klečao na dnu rova, žuljevitom rukom jedržao mali Novi zavet, suze su mu tekle niz obraze dok je čitao iponavljao više puta te životvorne reči u Bertove uši.

Dok je s mukom izgovarao reč "svaki", mir je ozario Bertovo lice.Uskoro je ležao miran i nepomičan. Mali Tim se vratio na grudobran.Iznenada je povikao: "Pogledajte prijatelji!" Bert se po poslednji put savelikim naporom još jednom podigao. Kao da je gledao u parče plavogneba koje se moglo videti iz rova. Ruke su mu bile ispružene ka njemu.Njegovo lice je zasijalo anđeoskom slavom, i duboko uzdahnuvšipovikao: "Svaki!" a zatim pao mrtav.

Da, Bert je našao put u nebo. Kakve li promene! Jednoga trenutka urovu na bojnom polju, sledećeg sa Hristom. Kako je sa tobom? Da li siti našao put? Ako nisi, onda još jednom pročitaj ovaj stih. To je najvećistih u Bibliji. Otvori svoje srce Gospodu Isusu Hristu i primi Ga za svogSpasitelja. Da li ćeš to učiniti? Učini to upravo − SADA!

139

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za

vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

140