Specijal - Sve Tajne Vojnog Vrha Od 1998-2002

7/28/2019 Specijal - Sve Tajne Vojnog Vrha Od 1998-2002

1/73

Piite nam

UVOD

U seriji je korien materijal iz knjige Vladana Vlajkovia Vojna tajna, koja je zasnovana nastenogramima sa sednica Generaltaba Vojske Jugoslavije. Vlajkovi je do stenograma dolaziozahvaljujui pomoi iz vojnih i obavetajnih struktura. Uhapen je 14. marta 2002. i optuen za

pijunau. Zajedno sa tadanjim potpredsednikom Vlade Srbije Momilom Periiem ipukovnikom VJ Miodragom Sekuliem jo eka suenje. Zbog objavljivanja knjige ponovo jeuhapen 18. marta 2004. godine.
mailto:[email protected]


2/73

OFF

Mir koji je potpisivanjem Dejtonskog sporazuma uspostavljen na teritoriji biveJugoslavije nije dugo potrajao. Godina 1998. poinje sukobima. U Podgorici 13. januaradeava se okraj izmeu pristalica poraenogpredsednikog kandidata Momira Bulatovia ipolicije. Na Kosovu padaju prve rtve. Portparol srpske policije pukovnik LjubinkoCvetkovi saoptava da je samo u januaru te godine Oslobodilaka vojska Kosova izvela 66napada.

Robert Gelbard, specijalni izaslanik SAD za Balkan, 23. februara poseuje Pritinu i

optuuje srpsku policiju za irenje nasilja na Kosovu, ali i osuuje akcije OVK, koju nazivateroristikom grupom. estog marta u sukobu sa policijom ubijen je Adem Jaari, jedan odvoa OVK. U toj akciji ubijeno je 58 ljudi, meu kojima je bilo i ena i dece. Devetogmarta Kontakt grupa na sastanku u Londonu trai da predsednik SRJ Miloevi u roku od10 dana povue specijalne policijske snage sa Kosova. U aprilu su zabeleeni i prvi pokretijedinica Vojske Jugoslavije na podruju Deana. Sukobi izmeu policije i OVK nastavljajuse i u maju. Dvanaestog juna ministri odbrane 16 lanica NATO-a i efovi diplomatijaKontakt grupe trae da se do 15. juna obustavi nasilje na Kosovu i prete vojnom

Odlomci iz knjige Vojna tajna autoraVladana Vlajkovia

Uvod

Zato sam uhapen

Prislukivanje VJ od strane SDB Srbije

Ponuda generala Vesli Klarka VJ

Razgovori Miloevia i Ojdania uoidolaska misije UN na Kosovo i Jovanoviai ainovia u vezi ruske diplomatije

Pripreme za potpisivanje Kumanovskogsporazuma

Dolazak stranih vojnika na Kosovo

Razgovor Bore Miloevia i ministraJovanovia o dolasku Rusa

Povlaenje vojske i naroda sa Kosova iMetohije

Knjigu Vojna tajna, koju je objavio Helsinkiodbor za ljudska prava u Srbiji, krajem martazaplenila je vojna policija po nalogu vojnogpravosua, a sam autor je proveo mesec danau pritvoru pod sumnom da je poinio krivinodelo odavanja vojne tajne.
http://mm_openbrwindow%28%27/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-Uvod+Tabela.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-2-Zasto.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-2-Zasto.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-3-Prislus.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-4-Ponuda.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-4-Ponuda.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-5-Razgovori.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-5-Razgovori.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-5-Razgovori.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-5-Razgovori.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-6-Kumanovski.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-6-Kumanovski.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-6-Kumanovski.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-7-Dolazak.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-8-Razgovor.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=600,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-8-Razgovor.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=600,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-9-Povlacenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-9-Povlacenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-2-Zasto.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-3-Prislus.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-4-Ponuda.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-5-Razgovori.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-5-Razgovori.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-5-Razgovori.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-6-Kumanovski.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-6-Kumanovski.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-7-Dolazak.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-8-Razgovor.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=600,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-8-Razgovor.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=600,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-9-Povlacenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-9-Povlacenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-Uvod+Tabela.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')


3/73

intervencijom.

Slobodan Miloevi ne obazire se na injenicu da Zapad vie ne doivljava OVK kaoteroristiku organizaciju.

General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998):

On (Slobodan Miloevi prim. M.V.) govorio je: Ne, samo da se preskoi. Ako ne moe da sepreskoi letvica, onda moe da se provue ispod nje - i da on garantuje da e se teroristi unititi, ameunarodna zajednica nee imati odmazdu. Ja sam, naravno, bio skeptian, tu mi je AleksandarDimitrijevi jedini pomagao. Svi drugi nisu smeli ni da pisnu.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Uprave bezbednosti Generaltaba VJ(1993-1999):

U maju 98. list Vojska radio je temu posveenu Kosmetu, tamo sam napisao tekst, s namerom dakaem da se iz toga moe izai, ali mudrije. Miloevieva greka je to taj problem nije reavaoodmah posle Dejtona, kad smo bili u boljoj poziciji nego 98.


14:30 do 15:23

I onda je on negde u maju pozvao mene i Dimitrijevia sa molbom da damo pomo MUP-u. Jakaem ta vie da damo MUP-u jer smo im dali i odreena sredstva koja nisu njihovaformacijska, ali dovoljno sredstva koja su bila respektivna da uspeno obave zadatak.On je rekao:

Ne to! Ja: ta? On: Pamet, Momo, pamet. Ja sam rekao: Ako sarkastino kaete, onda da i jasarkastino odgovorim. Onda se on naljutio, ustao,poeo da eta i kae: Zemlja je u velikojopasnosti, posebno KIM, a ti pria o sarkazmu, pamet, Momo, pamet treba. I onda sam jazakljuio da on zaista eli intelektualnu pomo.

OFFMiloevi, meutim, misli na drugu vrstu pomoi.


Ja se seam da sam jo jula 98. na razgovoru s Miloeviem upozorio da bi neadekvatna upotrebadelova vojske, direktnim angaovanjem Pritinskig korpusa, preko Pavkovia... da e nas posletoga, zbog humanitarne katastrofe, bombardovati.

General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002):

Tu je dolo do sukoba interesa. Vojni vrh je smatrao da je borba protiv terorizma na unutranjemplanu stvar jedinica MUP-a i da oni to treba da odrade. Ljudi su to radili kako su znali i imali su


4/73

dosta gubitaka, jer nije ni koncipirano da se suprotstave takvoj vrsti terorizma. I, naravno, bilo jedosta zahteva od strane rukovodstva MUP-a da se u to ukljui i vojska

OFF

Perii pristaje, ali pod uslovom da parlament prethodno proglasi vanredno stanje naKosovu i Metohiji, kako bi se vojsci dalo zakonsko ovlaenje da deluje protiv terorizma.


Dakle, da Savezna skuptina proglasi stanje, da VSO donese odluku o upotrebi vojske, a daGeneraltab struno upotrebljava vojsku na zahtev strunog tima.

Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000):

Jeste, on je. General Perii je u ime Generaltaba u nekoliko navrata traio da se proglasi

vanredno stanje, meutim Vrhovni savet odbrane i Savezna vlada nisu to usvojili iz prostograzloga to je potez krajnje besmislen.

Zavoenje vanrednog stanja ne bi reilo nijedan problem, ali bi donelo mnogo novih problemajer bi sistematski ugrozilo ljudska prava svih koji ive na Kosovu i Metohiji.


A onda se zloupotrebom Pritinskog korpusa situacija i dalje komplikovala. Naravno, to jeskrivano. Seam se da je Perii traio izvetaje o tome da li je VJ bila angaovana, a dobijao je

da nije. Onda se dosetio kako to da prati, pa je traio da mu organ GS dnevno daje podatke outrosku velikih kalibara. I naravno, kad vam komandant korpusa kae da nije nikog angaovao, avi vidite veliki utroak municije, kome ete verovati?


Oko 18:30 do oko 19:00

I onda je sve vie zahtevana upotreba vojske i sve vie je taj tim sa ainoviem pokuavao, i uz,rekao bih, nedovoljnu otpornost Pavkovia, a sve vie navaljivanje Miloevia, dazloupotrebljava vojsku.


Gospodin ainovi je, to se tie politikog dela, imao verovatno neka politika ovlaenja oddravnog vrha kao potpredsednik Savezne vlade da koordinira neke akcije, ali g. ainovi nijekomandovao vojskom. Znai, sve je ilo preko komande armije i Generaltaba.

OFF


5/73

Savezna vlada 22. jula pristaje da ispuni zahtev vojske da se granini pojas proiri na petkilometara kako bi se efikasnije spreavalo unoenje veih koliina oruja i upaditeroristikih grupa u junu srpsku pokrajinu. Kosovo je u plamenu. Visoki komesarijatUjedinjenih nacija procenjuje da se krajem leta broj raseljenih u toj pokrajini popeo na

200.000.


Oko 29:35 do 30:09

I prolazi avgust. U avgustu ajo, koga su u meuvremenu zvali general Paton figurativno, priaoje da e oni sigurno unititi terorizam do septembra. Da su im posmatrai koji su tada bili naKosovu i Metohiji rekli da samo tako treba nastaviti i ako ga do septembra unite, to je dobro,ako ne unite, nee biti dobro.

General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002):Dobio sam utisak da su bili spremni da priznaju tu situaciju i da kau: evo, oni dre teritoriju, toto oni dre to je njihovo, o svemu ostalom moemo razgovarati. I mi, poto smo to znali, dobilismo zadatak da preplaniramo akciju i da po svaku cenu uemo u tu njihovu prestonicu Malievo,i to smo uradili. Dobili smo zadatak od dravnog vrha, preko Generaltaba, preko komandearmije, i Vojska i policija dobile su zadatak da se u toj fazi operacija u Malievu izvede to pre.Mi smo preplanirali taj plan i uspeli smo da za jedan dan i jednu no uemo u Malievo i kadaje doao Hil da razgovara sa ainoviem i kada je izneo taj svoj program, tada je valjda g.ainovi rekao pa u Malievu se nalaze nae snage, on nije mogao da veruje.Onda mu se javioneko od tih komandanata iz MUP-A iz Malieva i rekao evo, mi smo tu. To je jedan detalj.


Znate ta su traili od mene laici iz te meovite komande od kojih sam neke pomenuo? Oni sutraili upotrebu avijacije na Kosovu i Metohiji. I zamislite kad upotrebite savremeno sredstvo:jastreb, galeb, MIG, orao, koji leti podzvunom ili nadzvunom brzinom, vi gaupotrebite protiv terorista da dejstvuje iz vazduha, a njegova brzina je od jednog maha, to jesmeno. Pa kad su videli da zaista nema logike da se to upotrebljava, traili su helikopter. Minismo imali naoruanih helikoptera i sad ih nemamo, osim gazela, to je protivoklopnihelikopter i slui za osmatranje, a nema nikakvog oklopa. I zamislite, u helikopter M1 stavite 25ljudi, obuenih, i aljete iznad terorista, a nema oklopa. Jednim obinim puanim metkom moe

da se pogodi helikoter, pogodi pilot i vi izgubite 25 ljudi.General-pukovnik Neboja Pavkovi, naelnik Generaltaba VJ (2000-2002):

ta se desilo u jednom trenutku? Poto je terorizam potpuno poraen na Kosovu, iz tih seladolaze stareine u MUP, prijavljivali su se da hoe da predaju oruje, i onda, recimo, kolonatraktora iz tog sela ide prema stanici MUP -a, vozi oruje i predaje ga. Kao ono kada se itopredaje na silosima, tako su to radili. Ostalo je negde u Prizrenskom okrugu 60-ak sela u kojima


6/73

se to nije moglo uraditi.


I onda se kae: mi smo unitili teroriste. Na primer, Miloevi je napisao lino svojom rukom dasu teroristi pobeeni. Ja sam rekao: Bre, predsednie, nemojte da obmanjujemo narod. Pa neu jadati tu informaciju, dae Roo, onaj orevi, tako su zvali generala policije. Evo on e to kaoda je on napisao. I sad ita on preda mnom i kae Roo, a meni namiguje i pita: Roo, da li ti sesvia. Da, da. I ispada da on pie Roi i daje u javnost da smo pobedili teroriste i javno oni nanekom sastanku to kau. Ja sam rekao: Gospodo, bio je tu i Vlajko Stoiljkovi, bio je i Miloevi,i sva ona bulumenta iz zdruene komande i Aca Dimitrijevi i predstavnik vojske. I ja kaem daterorizam nije pobeen.

OFF23. septembra Savet bezbednosti UN usvaja Rezoluciju 1199, kojom se od Srba i Albanaca

trai da obustave borbe i sednu za pregovaraki sto. Dvadeset etvrtog septembra NATOsaoptava da je podignuta borbena gotovost alijanse. Odobren je Akt upozorenja zavazdune operacije na Kosovu. Poetkom oktobra vazduna intervencija avijacije NATO-apostaje sve izvesnija. Mete su odabrane. Delegacija predvoena specijalnim izaslanikomSAD Riardom Holbrukom dolazi u Beograd u poslednjem pokuaju da ubedi Miloeviada se povinuje Rezoluciji 1199. Paralelno sa pregovorima MiloeviHolbruk tekurazgovori vojnih delegacija.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV iPVO (1998-1999):

Prije samog poetka pregovora, general Velikovi je meni kazao: Nita ne potpisujemo. Na mojupit zato ne bismo potpisali neto to je dobro za nau VJ, za nau zemlju, on je ostaokategoirian da nita ne potpiemo. Ja sam o tome izvijestio generala Periia, kome sam biopomonik za RV i PVO. (1:10:57) Devetog oktobra nismo mnogo uradili u pregovorima.Desetog oktobra uli smo u zonu zategnutih pregovarakih pozicija i doli u situaciju prekida.(1:11:15) Jedanaestog oktobra nam se pridruio i Holbruk. Bez obzira na to koliko su strunjaciNATO-a pokuavali da razumeju nae probleme, oni su i nudili neke ustupke, ali sa nae strane jesve bilo limitirano, prvenstveno stavovima generala Velikovia.

OFFJedanaestog oktobra pregovori su na ivici prekida. Dan kasnije, meutim, nastaje preokret.


Dvanaestog ujutro u 6, kad sam doao u kancelariju, naao sam Velikovia i on mi je objasnio


7/73

sledee: ii emo u susret onome to bude traio NATO i napraviemo sporazum.


Tu se nije radilo o nekim potezima koji bi ugrozili nau bezbednost nego su za cilj imali da seomogue nad Kosovom i Metohijom letovi, a da se prethodno to mora najaviti.

Ako su u pitanju nai vazduhoplovi, onda se to mora najaviti komandi NATO-a, odnosano akoNATO planira da u vazduhu na Kosovu i Metohiji ima neke vazduhoplove, onda je to morao danajavi naoj komandi ratnog vazduhoplovstva i PVO-u.


Kad je trebalo parafirati na kraju taj nacrt vojnog sporazuma, koji se odnosio na monitoring izvazduha, general Velikovi je odbio da potpie taj nacrt. (1:13:56) Doli smo u neugodnusituaciju gen. ort potpisuje, general Velikovi odbija.


Dakle, pod negovom komandom je pripremljen taj nacrt sporazuma, ali je rekao da ne eli da gapotpie ne elaborirajui nijedan razlog.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, pomonik naelnika Generaltaba VJ za RV i

PVO (1998-1999):U toj pat-poziciji, ja sam sugerisao Periiu da on potpie.


35:06 do 35:40

I ja, poto najbolje to znam, zavravam pregovore sa Klarkom i potpisujemo dokument i to uvam pokazati - potpisuje general Klark za NATO, potpisujem ja za SRJ i VJ i uspevam danagovorim Miloevia da i on potpie. Ja sam znao da e se kad-tad zlouporebiti taj dokument i

rei: evo, Perii je potpisao sa NATO-om neto - tim pre to neki nisu hteli da potpiu.General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998):

Miloevi je uzeo da potpie, nije imao pero, onda mu Solana da napravi jednu aluziju kae:gospodine predsednie, kad drugi put doem, doneu vam ekskluzivno pero, a ast mi je da etevi jedan takav znaajan dokument potpisivati mojim perom.


8/73

Miloevi je potpisao neto na engleskom u smislu odobravam ili saglasan, i posle toga jetrebalo realizovati odredbe Rezolucije. U tim odredbama reeno je, izmeu ostalog, da se vraanivo iz januara 98. godine. To je znailo da Pritinski korpus i sve jedinice vazduhoplovne kojesu bile na tom prostoru ostanu dole.

OFFTrinaestog oktobra Riard Holbruk vraa se u Brisel, a Miloevi saoptava graanima daje postignutim dogovorom otklonjena opasnost od vojne intervencije. Istog dana, meutim,specijalna delegacija odlazi u Belorusiju, radi nabavke oruja.


Neto to je moglo biti simptomatino trinaestog sam ja dobio nalog da sa timom strunjaka upratnji jednog visokog dravnog funkcionera odem u jednu evropsku zemlju i da tamo

pogledamo neka sredstva koja su nam potrebna.Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000):

Ne mogu da govorim o detaljima. Samo znam da smo stalno pokuavali da preskoimo tajembargo koji se inae prema SRJ primenjivao jo od 92. godine i mislim da je logino bilo dazemlja koja je napadnuta ili se spremao napad na nju pokuava da doe do oruja da bi sebranila.


Tano je da su Lili i Grahovac ili u Belorusiju, koja je obeavala ne znam ta, sve netozastarelo. Obeavali su migove 29, na kojima je trebalo izvriti generalni remont, a remontjednog miga 29 kota 12 miliona dolara. A vi znate u kakvoj smo mi situaciji bili. Davali sunam neka sredstva koja su ve tada bila zastarela, rakete S300, a jedan divizion treba 300 vagonatih raketa, a to kota 350 miliona dolara. Prema tome, i da su nam mig dali dabe i potpunoispravan, i da smo imali potpuno obuenu vojsku za taj divizion - mi ga nismo moglitransportovati.

OFFPetnaestog oktobra oekuje se dolazak u Beograd generalnog sekretara NATO-a HavijeraSolane i generala Veslija Klarka i Majkla orta, radi potpisivanja konanog sporazuma

kojim se dozvoljavaju preleti i verifikacija NATO-a. Do tada su, prema nacrtu sporazuma,komande vazduhoplovnih snaga NATO-a i Vojske Jugoslavije morale da razmeneposmatrake misije, kako bi se lake sprovele odredbe sporazuma. Dva dana dovoljna su daitav sporazum ponovo bude doveden u pitanje.



9/73

Kad sam doao u svoju kancelariju naao sam skoro vanredno stanje. General Krga, koji je tadabio naelnik obavetajne uprave, uao je kod mene i kazao da smo uli u zonu visokog rizika, danaa strana nije potovala dogovor da se primi tim NATO-a u komandu vazduhoplovstva, da toodbija general Velikovi, i da smo samim tim doveli institucije NATO-a na to da zakljue da je

u pitanju prevara.


Sporazum je podrazumevao da na tim bude u Vienci, a da njihov tim bude ovde.


Nakon pola sata sat, pozvao me je Perii i u njegovom kabinetu sam naao njega, Velikovia i

generala Dimitrijevia. Situacija je bila vrlo napregnuta. Vodi se prepirka, vrlo otra. GeneralVelikovi odbija da prihvati tim NATO-a u komandu vazduhoplovstva. Oni su zapravo doli odpredsednika Miloevia. Tamo nisu postigli nikakav sporazum i prepirka je nastavljena uPeriievom kabinetu.


Jeste, taj sastanak jeste odran u kabinetu naelnika Greneraltaba gospodina Periia. On sezavrio tako to je general Velikovi uporno odbijao i govorio da on ne eli to da potpie i ondaje u jednom trenutku ak demonstrantivno napustio taj sastanak, i itava pria se tako i zavrila.


Nije ostalo nita drugo nego da se napie nareenje koje je imalo dva stava. Prvi, da mora daprimi tim NATO-a i drugi da izvri pripremu tima za odlazak u Viencu.

OFFMiloevi u razgovoru sa Havijerom Solanom i generalom Klarkom pokuava da izbegnesprovoenje pojedinih odredaba dogovora s Holbrukom, negirajui postojanje nekihjedinica na Kosovu. General Perii, koji prisustvuje razgovoru, potvruje informacije koje

ima NATO.General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998):

Oni su iz vazdunog prostora utvrdili da sa Kosova i Metohije nisu povuene neke jedinice kojesu dole posle januara '98. To je bio jedan bataljon iz 11. oklopne brigade. Tu sam jaintervenisao. Miloevi je rekao da jeste, ja sam rekao da nije, jer imali smo argumente i bilo jesmeno da jedan drugog obmanjujemo pred meunarodnom zajednicom kada je to bilo toliko


10/73

oito - kao da sam ja oian ili nisam oian.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje predHakim tribunalom, decembar 2003:

To je tano. Kad je on rekao da tamo nema dodatnih vojnih snaga, ja sam mu prosto rekao: Pa,gospodine predsednie, da li ste uli za 211. oklopnu brigadu? Govorili smo na engleskom. Onje odgovorio: Ne, nisam uo za takvu jedinicu.

Onda se okrenuo i neto rekao generalu Periiu na srpskohrvatskom. Perii mu je odgovorio, aonda se Miloevi okrenuo, nije izgledao veselo, i rekao: Dobro, moda postoji takva jedinica.I tako se nastavilo za jo nekoliko jedinica, dok na kraju nije pristao da svaku od njih povue.

Prihvatio je, ali s negodovanjem. Nije to bilo prihvatanje povlaenja prekomernih jedinica, veprihvatanje po principu koju god pomenete, mi emo je povui.

OFFDevetnaestog oktobra Perii prilikom posete Gornjem Milanovcu javno saoptava daopasnost od vazdunih udara nije otklonjena i da e se oni dogoditi ako se ne ispuneodredbe iz Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti UN-a.

Dvadeset sedmog oktobra smenjen je dugogodinji ef Slube dravne bezbednosti SrbijeJovica Stanii. Komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane generalLjubia Velikovi premeten je na mesto savetnika u Saveznom ministarstvu odbrane.Perii je sledei.

General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998):Onda sam ja 24. novembra smenjen sa funkcije naelnika generaltaba. Navee me je Miloevizvao i rekao: Momo, ti nisi odsada naelnik Generaltaba, dunost e primiti Ojdani. Ja samrekao da to nije korektno, da je vojska ozbiljna institucija, da se on ne sme igrati, jer to moenegativno da mu se vrati. Onda je on poeo da me ubeuje: Ti nisi smenjen zato to mi nismozadovoljni, veoma smo zadovoljni. Ti ide za savetnika predsednika Savezne Vlade MomiraBulatovia. Ti zna da smo to usmeno dogovorili, bilo bi dobro da se pomeri, dugo si naelnikGeneraltaba. Ja kaem: Zato, efe? Pa, kae, zato to Amerikanac, je si li video, naelnikgeneraltaba, bude to tri godine. Ti si to ve pet godina. Pa, ja kaem, ista je stvar i sapredsednicima. Onda je trebalo da nas dvojica idemo zajedno. Ja sam se alio sa njim ovako.


General Perii je traio alibi za neuspeh vojske Jugoslavije u procesu odbrane granice SRJ jer jepred saveznu vladu iznosio nemogue materijalno-finansijske zahteve. Sada znam da je biopotpuno svestan da u ovoj zemlji nema desetina miliona dolara, koliko je navodno trebalo da seangauje vojska u odbrani zemlje, a morao je da obezbedi da se drava brani na svojimgranicama nezavisno od toga koliko novca u njoj ima. Nakon toga je izvrena smena na vrhu


11/73

vojske Jugoslavije i vojska je korektno odradila svoj posao u odbrani drave i na Kosovu iMetohiji.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO za Evropu (1997-2000), svedoenje pred

Hakim tribunalom, decembar 2003:

Moj utisak je da je general Perii smenjen zato to nije u potpunosti podravao politikuoptuenog da se koristi vojna snaga protiv stanovnitva na Kosovu. Ono to smo mi primetilijeste da su, skoro odmah posle njegovog smenjivanja, snage koje su se tamo nalazile poele da serazmetaju po terenu i da idu u akcije koje su bile u suprotnosti sa obeanjima koja je usaoptenju NATO-u dao optueni.


Sa dunosti naelnika generaltaba smenjen sam neprimereno, na nezakonit nain, bez

konsultacija. Tree, izmiljenu dunost savetnika u Saveznoj vladi ne prihvatam. etvrto,ostajem na raspolaganju narodu, vojsci i dravi. I to sam poslao i to je oeknulo kao medijskabomba, tako da su iz njegovog okruenja priali: pa on nije smenjen. Ja nisam smenjen, isteran izvojske, nego poslat na neki sporedni kolosek, ali sam rekao: Zato? Da bi on doveo nekoga daradi ono to sa mnom nije.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO za Evropu (1997-2000), svedoenje predHakim tribunalom, decembar 2003:

Uinilo mi se da je Ojdani karijerista dovoljno ambiciozan da eli taj posao, i moda da jeovek koji ne bi postavljao teka pitanja zbog kojih je general Perii dospeo u nevolje.


Konkretno znam da je Perii smenjen iz prostog razloga to nije potovao i nije sledio odlukeVSO-a i dravnog vrha. Zaista, nije mogao, i zadatak vojnika nije bio da predlae politikareenja.

OFFDecembar donosi nove incidente. Samo 14. decembra u teroristikom napadu u pekomkafiu gine est mladia srpske nacionalnosti, a u sukobu na granici sa Albanijom, ubijenoje 36 pripadnika naoruane albanske grupe. Dvadesetog decembra general Klark ponovo je

u Beogradu.General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje predHakim tribunalom, decembar 2003:

Gospodine sudija, ja kaem da do polovine decembra, ili do 20. decembra, sporazum nije biopotovan. Nisam siguran da je on ikad u potpunosti potovan. Jer, verovali smo da je jo bilotekog naoruanja koje je bilo predato MUP-u, a nije bilo uklonjeno ili vraeno VJ u skladu sa


12/73

sporazumom. Povrh toga, do 20. decembra, ili tu negde, imali smo dokaze da su rasporeenedodatne srpske vojne snage koje su koriene protiv stanovnitva, suprotno odredbamasporazuma.


General Klark je bio vrlo korektan. On je iznosio ta to nije dobro i u emu se sve ne drimodogovora.


To krenje se odnosilo, po mom seanju, na pomeranje jedinica vojske i MUP-a na terenu.Naime, oktobarskim sporazumom definisano je da se jedinice koje su bile u prostoru, to je

sasvim regularno uraeno, vrate u svoje stacionarne objekte i tim sporazumom je bilo predvienoda tri jedinice ranga ojaane ete ostanu u prostoru. To je uraeno na insistiranje generalaPeriia, generala Samardia i ja sam lino uestvovao u tom delu razgovora u Generaltabu. Tosu general Klark i njegov tim prihvatili iz prostog razloga to smo im argumentovano ukazivalina to da e u trenutku povlaenja jedinica vojske u kasarne, odnosno jedinica MUP-a, teroristiosvojiti taj prostor.


On je pojedinano po zonama i lokacijama odredio gde se ne drimo dogovora i gde postoje

povrede reima vatre (1:28:13) i zloupotreba oruja. On je zamolio da se to vie ne radiGeneral Vesli Klark, komandant snaga NATO- a za Evropu (1997-2000), svedoenje predHakim tribunalom, decembar 2003:

Da. U tom trenutku, mi smo ve imali dokaze da se kre Miloevieve obaveze prema NATO-u.Oni su rasporedili tenkove severno od Pritine, uz glavnu liniju komunikacije blizu Podujeva. Tosam rekao generalu Ojdaniu, a on je odgovorio da je to vojna veba. To nisu bile vojne vebe. Apo sporazumu, i one bi morale da budu najavljene unapred, a nisu bile najavljene.


Ja mislim da je to bilo dobro reenje, da je ono ispotovano do kraja. Ali kasnije se pokazalo danije tako. Ako krenete iz Pritine za Srbiju, morate proi Podujevo, a izmeu Pritine i Podujevapet puta neko puca na vas. I kad se pojave posmatrai, tamo nema nikoga.



13/73

Gospodine sudija, prema informacijama koje ja imam, srpska vojska i policija nisu u potpunostipotovale sporazum. Zbog toga je nastavljen albanski otpor, a diplomatija nije imala uinka. Srbisu planirali da taj problem ree ne putem diplomatije, ve upotrebom sile.


injenica je da se i dalje radilo na formiranju teroristikih jedinica, sada mnogo organizovanijih imnogo bolje opremljenih, opet iste lokacije, Drenica, Jablanica, Malievo itd. Formiraju sebrigade, jedinice logistike, svi elementi koje ima jedna vojska. I mi to znamo, ali ne moemonita da uradimo jer potujemo ono to je dogovoreno.


Mislim da je injenica da tu obe strane, i OVK i vlada, snose odreenu odgovornost. Jer, ni Srbi

ni OVK nisu potpuno potovali dogovore u tom periodu.


Ako je general Klark reagovao na to to se ponovo jedinice vojske upotrebljavaju ili izlaze uprostor, valjda je pre toga bilo logino da reaguje na injenicu da teroristi, jedinice OVK, ulaze uprostor, teroriu, ine zloine itd. Dakle, na taj se deo nije reagovalo, a reagovalo se na ono to jekao protivmera raeno.

General Vesli Klark, komandant snaga NATO-a za Evropu (1997-2000), svedoenje pred

Hakim tribunalom, decembar 2003:Nisam posebno upuen u to. Ne mogu ni da potvrdim ni da opovrgnem da li je zaista bilo tolikonapada i incidenata na Kosovu. U svakom sluaju, prema informacijama koje sam dobijao izpouzdanih izvora, nije bilo naznaka o tome. Moje informacije govorile su da ima stalnih akcijaizmeu srpske vojske i policije i nekih lanova zajednice kosovskih Albanaca, kao i da su tesrpske vojne i policijske jedinice jo u upotrebi, ak i u oblastima iz kojih su ranije naveli da sepovui.

OFFRazgovori se zavravaju bez konkretnih rezultata. Miloevi pokuava da dobije na

vremenu. Plan za odbranu zemlje pripremljen je jo tokom jeseni.General-pukovnik Momilo Perii, naelnik Generaltaba VJ (1993-1998):

I kompletan septembarski deo - avgust, septembar, oktobar i novembar - to je uvebavano u celojVJ od Horgoa do Tabanovaca, od Dimitrovgrada do prelaza na Drini. I vojska je to svojskiuradila. Nala je prirodne objekte koje nije mogla nijedna bomba NATO-a da uniti. Ovogovorim zato to se mnogi busaju u prsa da smo pobedili NATO, a vidite koliko smo mi


14/73

dalekoseno gledali, zahvaljujui pameti, ne Periia nego Generaltaba, a u tom Generaltabunajznaajniji ljudi u pravljenju te operacije bili su Blagoje Grahovac i Velikovi, bez obzira nato to on nije hteo da potpie, poto je to bila operacija RV i PVO.


Mi vojnici koji smo delom odgovorni za odbranu zemlje, naroito iz vazduha, uvek smo trailireenja dvostruko... Prvo da uinimo sve da do toga ne doe, i drugo, ukoliko do toga doe, da setreba suprotstaviti.

OFFPetnaestog januara 1999. godine u kosovskom selu Raak ubijeno je 45 kosovskihAlbanaca. Tridesetog januara Kontakt grupa objavljuje osnovne elemente za pregovore.Istog dana Savet NATO-a izdaje saoptenje u kome insistira na nastavku pregovora i

prekidu nasilja, istovremeno dajui ovlaenje generalnom sekretaru da odobri vazduneudare po ciljevima u Jugoslaviji, radi spreavanja humanitarne katastrofe.

Vuk Drakovi, potpredsednik Vlade SRJ (januar-april 2000):

Tada sam, izmeu ostalog, imao i jedan nezvanini susret sa generalom Dimitrijeviem, koji mije rekao da podrava to to radim, ali me je upozorio da su u vrhu vojske jastrebovi koji supotpuno slepo odani Miloeviu

SEDNICA KOLEGIJUMA GENERALTABA VJ, januar 1999.

General-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi:Presvega elim da kaem, i smatram da je u ovom trenutku za ovu dravu najbolje reenjeprihvatiti ponudu Kontakt grupe i krenuti na razgovore. Svako drugo reenje nije dobro i bilo biprotiv ove zemlje... Naa saznanja iz istih izvora kau da bi, u sluaju da ne prihvatimorazgovore, ponudu Kontakt grupe, ve 20. februara otpoeli vazduni udari po svimpostrojenjima vojske, a Savet bezbednosti UN-a Kosovo bi proglasio teritorijom pod kontrolomSaveta bezbednosti ili, drugaije reeno protektoratom.


Tu nije bilo nekih posebnih reagovanja. Procena je kao procena prihvaena, a da li je Ojdani totako preneo - ne znam.


Ja sam istupio sa vrlo konkretnim stavom. Da li e trajati pet dana ili meseci, nebitno je. Cilj e


15/73

biti ostvaren.

OFFDravni vrh ignorie upozorenja. Zapad pritiska obe strane da 6. februara ponu

pregovore u Rambujeu. Dvadeset treceg februara pregovori se zavravaju neuspehom.

Iza zatvorenih vrata Generaltaba odigrava se drugaija drama. Naelnik vojne slubebezbednosti general Dimitrijevi saoptava lanovima Generaltaba da DB prislukujevojne telefone.

IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA G, februar 99.

GENERAL Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Slube bezbednosti VJ:

...Mismo,naime,ovihdanaaktivnouorganabezbednostiutvrdilidajepraktino

itavakomandaPritinskogkorpusapodkontrolomSlubedravnebezbednosti. Znai, 34telefonaukomandiPritinskogkorpusa,naelusakomandantom, prislukujeDravnabezbednost.Japostavljampitanje, da litonekonareujedasevojskakontrolie, tajeciljtoga...

General-pukovnik DRAGOLJUB OJDANI, naelnik Generaltaba VJ:

Ima li pitanja ili neslaganja sa izlaganjem generala Dimitrijevia? Nema. Ima li, Aco, zaovakvu tvrdnju dokaze neke, da se cela Komanda Pritinskog korpusa prislukuje?

General Aleksandar Dimitrijevi, naelnik Slube bezbednosti VJ:

Apsolutno. Za svaku izgovorenu re.


Ja sam na kolegijumu eleo da upoznam sve lanove kolegijuma i naelnika Generaltaba s timda se u Pritini deava neto vrlo udno i da se prislukuje praktino itava komanda Pritinskogkorpusa. Pitan sam da li imam dokaze, rekao sam da imam i poto je naelnik Generaltaba odbioda o tome razgovara, ja sam traio razgovor kod predsednika drave, kao predsednika VSO - uzmoj komentar, ukoliko je to uraeno uz saznanje efa drave da je onda problematian njegovodnos prema vojsci, a ako je bez njegovog znanja, onda je pitanje ko koga tu kontrolie.


Nije bilo nikakvog nezadovoljstva. I to je ono to zabrinjava.

OFF


16/73

Dimitrijevi trai sastanak s Miloeviem.


Onda me je obavestio Ojdani da treba da se javim Miloeviu. Tu je bio i Ojdani i ja sam pitaoMiloevia da li se to radi bez njegovog znanja. On je rekao da on o tome ne zna nita.


Da li je prislukivanja bilo - sigurno je bilo. Meutim, nema se tu ta prislukivati. I to to seprislukivalo, ne znam kakva je svrha bila. Da se neko ucenjuje ili ta jo? Prislukivalo se, jasam kasnije saznao da se prislukivalo.

OFF

Tokom razgovora sa Ojdaniem i Dimitrijeviem, predsednik Miloevi poziva i RadetaMarkovia, naelnika slube Dravne bezbednosti. Markovi negira Dimitrijevievetvrdnje.


Onda je Sloba, da bi olakao stvar, naloio da se formira komisija. I, naravno, bilo je iluzornooekivati da e komisija zatei sve to na licu mesta, ali komisija je zakljuila da za tako netopostoje tehnike mogunosti - i to u roku od pet minuta To je bila potvrda.

OFFU predveerje rata dve slube bezbednosti nisu verovale jedna drugoj.

Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar:

Oito da postoji prilina disharmonija izmeu te slube i slube DB-a i oito je tu postojalakonkurencija, proizala iz Miloevieve taktike da te dve slube treba drati u stanju tenzija, kakobi se lake odrala vlast.

OFFParalelno sa pregovorima, Severnoatlantski savez obavlja poslednje pripreme za vazdune

udare po ciljevima u Jugoslaviji, za sluaj da se sporazum ne postigne. GlavnokomandujuiNATO-a za Evropu general Vesli Klark nekoliko dana pred poetak rata upozoravagenerala Ojdania na predstojeu katastrofu. Ojdani ovaj telefonski razgovor, kojem jeprisustvovao i prvi obavetajac Vojske general Branko Krga, prepriava lanovimakolegijuma G-a.

IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA G, MART 99.


17/73

General-pukovnik DRAGOLJUB OJDANI:

Klark je naglasio da mu je ao to ja nisam doao prole nedelje u Vrhovnu komandu NATO-a.Rekao je da je eleo da mi objasni primenu sporazuma Kosova i Metohije sa vojnog aspekta. ..

Posle toga Klark je rekao da eli da mi prenese jedan ozbiljan problem, a to je da e VojskaJugoslavije biti unitena ako ue u sukob sa NATO-om...


Da, General Ojdani je obavestio svoj kolegij da je imao razgovor s Klarkom i da ga je on zvaoda doe u Mons i Ojdani je izneo ta je odgovorio Klarku.

IZVOD IZ STENOGRAMA SA SEDNICE KOLEGIJUMA G VJ, MART 99.

General-pukovnik DRAGOLJUB OJDANI:

...Molim vas, nemojte da se manipulie ovim razgovorima. Uostalom, poznato je da oni samoprete i plae. Dodao je da trae od mene da ja ubedim dravno rukovodstvo da ne uini grekukoja bi NATO dovela u situaciju da primeni silu i pitao je da li u to da uinim...


Na taj njegov odgovor dali smo vrlo kritiki osvrt general Dimitrijevi i ja.


On je ispriao ta mu je sve Klark rekao. Seam se da je jedan komentar bio da e nas polupati. Ibio je jedan komentar da oni nas samo plae (27:30). To je komentar koji ja nisam ozbiljnoshvatio, jer pomisliti da Ojdani veruje da to to mu Klark govori nije ozbiljno - ne verujem,moda se hrabrio.


Ja sam video da se i dalje koncentriu snage i rekao sam Ojdaniu za to. On je rekao da kazemOjdaniu da prestane da radi to da bi se izbegla dalja eskalacija. Ja sam nazvao Ojdania i rekaoda mi pratimo ta rade i da to ne rade, a on je rekao da smo mi to uzroili i da to rade usamoodbrani, zbog pretnje od invazije NATO-a. (10:19) Ja sam mu rekao da ne postojimogunost invazije, on je rekao da dolaze trupe u Makedoniju, ja da to nije dovoljno za invaziju ida kri dogovor iz oktobra 98.


18/73

STENOGRAM (sednica Kolegijuma G VJ, mart 1999)

General Dragoljub Ojdani:

Ja sam ga pitao da li general Klark neto trai od takozvane OVK? Na to pitanje Klark jeodgovorio da oni moraju da potuju sporazum i da se izvri njihova demilitarizacija, da predajuoruje, prestanu da nose uniforme i da prekinu sa funkcionisanjem.


Bilo je onih koji su Slobu ubeivali da mogu da pobede NATO, da nee biti bombardovanja, dae to trajati samo dva-tri dana i mislim da je tu poslednju priu gurao neko sa Zapada, a mi smoprogutali tu priu.


U jednom trenutku vi shvatite da e vas napasti najjaa vojna alijansa u svetu. I dolazite u dilemuta da radite. Da se uplaimo i da kaemo: dajte da se mi pokupimo i da pobegnemo. Onda bi tekbili izdajice ovog naroda. Ali mi smo rekli: dali smi zakletvu, pa neka bude ta bude.


Uostalom, ja sam 23. marta u razgovoru sa Slobom, rekao da bombe samo to nisu poele dapadaju, a on mi je odgovorio: pa nee to ba tako biti, itd.

OFFPovod za taj razgovor bila je Dimitrijevieva smena sa funkcije naelnika Slube vojnebezbednosti. Umesto njega, Miloevi na tu funkciju postavlja generala Gezu Farkaa.


Ja sam jednostavno pozvan 23. marta, ponovo sam dao procenu da se mora nai politiko reenje.

Zovite Olbrajtovu, polupae nam zemlju. On je to sve sasluao, a onda mi je rekao da ja treba dapreem na drugu funkciju da se odmorim.

OFFDimitrijevi posle tog razgovora odlazi u penziju. Njegov kolega general Perii ne dobijatu privilegiju. Sredinom marta konano je odstranjen iz vojske.


19/73

Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar:

Nisu oni smenjeni zato to su pruali otpor Miloeviu, ve zato to su bili demodirani za akcijekoje je Slobodan Miloevi eleo da sprovede na Kosovu. On je eleo nove ratnike, koji su

dinaminiji i spremni da mu obeaju da e sprovesti i njegove najlue odluke, koji e bitispremni da ratuju protiv itavog sveta, i da na to pristanu.

OFFRat protiv najmonije vojne sile sveta mogao je da pone.

Piite nam

UVOD

U seriji je korien materijal iz knjige Vladana Vlajkovia Vojna tajna, koja je zasnovana na

stenogramima sa sednica Generaltaba Vojske Jugoslavije. Vlajkovi je do stenograma dolaziozahvaljujui pomoi iz vojnih i obavetajnih struktura. Uhapen je 14. marta 2002. i optuen zapijunau. Zajedno sa tadanjim potpredsednikom Vlade Srbije Momilom Periiem ipukovnikom VJ Miodragom Sekuliem jo eka suenje. Zbog objavljivanja knjige ponovo jeuhapen 18. marta 2004. godine.

OFF
mailto:[email protected]


20/73

Devetog juna 1999. godine, potpisivanjem Vojno-tehnikog sporazuma o povlaenjujugoslovenskih snaga bezbednosti s Kosova, okonani su vazduni napadi NATO-a. Dankasnije, Savet bezbednosti UN-a usvaja rezoluciju koja meunarodnim mirovnim snagamapod komandom NATO-a odobrava ulazak na Kosovo.

General-potpukovnik Vladimir Lazarevi (jun 1999):

Vojska Jugoslavije, posebno Trea armija, izvrila je ustavni zadatak i odbranila zemlju, sauvalasuverenitet i integritet. Prema odluci Vrhovne komande, danas poinje izmetanje i itav korpustreba da se dislocira na obod Kosmeta.

OFFJedanaest dana kasnije na Kosovu vie nema jugoslovenske vojske i policije. Miloevi umeuvremenu sa vojnim vrhom analizira gubitke posle 78 dana bombardovanja.

Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ,_jun 1999.

Predsednik SRJ SLOBODAN MILOEVI:

...Generale, koliko nam je poginulo ljudi u ratu sada, evo sa jueranjim danom?

Naelnik Generaltaba VJ general-pukovnik DRAGOLJUB OJDANI:

Sa dananjim danom ukupno su poginula 462 oveka. Oficira 50, podoficira 34, to je 7%,vojnika 37%, rezervni sastav 136 ili 29%. E ovo nisu uspeli, ostalo 71, to je 15% pokategorijama, tako da nije ralanjeno...

Predsednik SRJ SLOBODAN MILOEVI:


Praenje Unutranjeg neprijatelja

Miloeviev sastanak sa generalima

Generali i odnos prema Crnoj Gori

Knjigu Vojna tajna, koju je objavio Helsinki

odbor za ljudska prava u Srbiji, krajem martazaplenila je vojna policija po nalogu vojnogpravosua, a sam autor je proveo mesec danau pritvoru pod sumnom da je poinio krivinodelo odavanja vojne tajne.
http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-10-Pracenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-11-Milosevicev.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-12-Generali.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-10-Pracenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-11-Milosevicev.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-12-Generali.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')


21/73

Ja imam podatak da je poginulo 114 policajaca, 462 vojnika. Nama je poginuo jedan promil zaceo rat. Jer ako imamo 400.000 ljudi,to je jedan na hiljadu, jedan promil za sve vreme rata, za77 dana. To treba da ue u anale vojne nauke.

General-pukovnik Neboja Pavkovi:

Savremeni rat predvia da jedan odsto brojnog stanja budu dnevni gubici, znai 1800 ljudidnevno izbaeno iz stroja, od toga 30 su nepovratni gubici. Puta 78 dana, koliko je trajalobombardovanje, sraunajte koliko se u analitici oekivalo da emo imati gubitaka, a koliko smoimali. Dakle, to je uspeh preko koga mi ne moemo prei.

OFFGenerali koji se ne slau sa takvim miljenjem naputaju vojnu slubu. General BlagojeGrahovac odlazi u Crnu Goru, nudei svoje savetodavne usluge tamonjoj vlasti. On svojunameru krajem decembra 1999. godine lino najavljuje naelniku Generaltaba generalu

Dragoljubu Ojdaniu. U to vreme, ve ima saznanja o tome da se nalazi pod prismotromVojne slube bezbednosti.

General-potpukovnik Blagoje Grahovac, savetnik za odbranu predsednika Crne Gore(1999-2000):

Rekao sam mu sledee: Dragoljube, znam ta spremate prema Crnoj Gori, doao sam da ti kaemtri stvari, da ne uje ni od koga sa strane, da uje od mene. Idem u Crnu Goru i biu radnoangaovan za potrebe organa Crne Gore. Znam ta spremate. Ne gajite iluzije da ete Crnu Gorunadmudriti. Ne gajite iluzije da ete Crnu Goru, u sluaju sukoba, poraziti. Ne gajite iluzije da zasve ovo neete odgovarati (2:02:46).

OFFNapetosti izmeu Beograda i Podgorice i dalje rastu. Predsednik Milo ukanovi neprisustvuje sednicama Vrhovnog saveta odbrane od 24. novembra 1998. godine.Crnogorska vlast ne priznaje ni Saveznu vladu Momira Bulatovia. Vojska je jedinasavezna institucija koja jo funkcionie u Crnoj Gori i njeno prisustvo u toj republicipostaje sve vidljivije.

Vuk Bokovi, pomonik ministra unutranjih poslova Crne Gore (1997 - 2000):

Naravno, kad nisu uspeli politikim manipulacijama ostvariti svoje ciljeve na politikoj sceni

Crne Gore, upotrebili su vojsku kao instrument represije i zato im je dobro posluila NATOintervencija, kada su izvrili mobilizaciju rezervnog sastava u Crnoj Gori. Prethodno su formiraliSedmi bataljon, formirali ga iskljuivo na partijskoj osnovi, promenili kadrovsku strukturu uvojsci, doveli sebi poslune oficire, oficire koji su imali iskljuivo partijske preporuke, i oficire,komandni kadar koji je hteo da realizuje politiku Slobodana Miloevia.

OFFSlobodan Miloevi ozbiljno razmatra mogunost da uz pomo Vojske i lojalnih politikih


22/73

snaga u Crnoj Gori srui aktuelnu crnogorsku vlast. Svaki podatak o namerama vojnogvrha je dragocen. A jedan ovek ima informacije. Vladan Vlajkovi, graevinskipreduzima i nekadanje vojno lice, po izlasku iz pritvora, gde je zavrio zbog sukoba salokalnim funkcionerima JUL-a, odluuje da svoje kontakte u vojsci stavi na raspolaganje

Vladi Crne Gore. Krajem jula odlazi s porodicom u Budvu, a odatle sam dolazi uPodgoricu.

Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna:

Po mom dolasku u Crnu Goru pojavio se problem, jer ja u crnogorskom rukovodstvu nisam znaonikog, niti u crnogorskom MUP-u. Svaki moj kontakt na temu koja je bila aktuelna mogao je dabude kontraproduktivan po mene. Nisam imao nikakvu preporuku, a ne treba zaboraviti injenicuda je dosta agenata vojne bezbednosti bilo infiltrirano u delove crnogorskog MUP-a.

OFF

Vlajkovi odluuje da stupi u kontakt sa prvim ovekom crnogorske policije VukainomMaraem.


Kontakt sa njegovim kabinetom dobio sam preko Slube za informisanje. Dobio sam broj efakabineta, on je reio da me primi u MUP-u, to mi je bio znak da je Crna Gora u prilinojparanoji zbog Miloevievog reima i da im je svaka informacija krajnje bitna.

OFFVlajkovi iz opreza kasni na sastanak i dolazi u kafi Maa, preko puta zgrade

Ministarstva unutranjih poslova. Posmatra ima li u okolini nekih neuobiajenihaktivnosti. Za sluaj da se telefoni ministarstva prislukuju, u razgovoru sa Maraevimefom kabineta, predstavio se kao Popovi. Posle pola sata kanjenja, odluuje da ipak odena sastanak. Svom sagovorniku objanjava da je u mogunosti da redovno dobijainformacije sa sednica Kolegijuma Generaltaba i da moe da uspostavi i kontakte saoficirima u Crnoj Gori. Dobija instrukcije da ode u Budvu, gde e uskoro sa njimkontaktirati Maraev ovek od najveeg poverenja.

Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore:

Pozvao me je Mara u kabinet i rekao da ima jednu vanu misiju. Da se upoznam sa Vlajkoviem

i da na neki nain vidim ta taj ovek nudi i da li ima mogunosti da mi sa njim stupimo u nekioblik saradnje.


Sutradan je u Budvu doao Serdar, to mu je nadimak, ovek koji je imao izuzetno poverenjegospodina Maraa, koji je drao sve te operativne kontakte sa ljudima koji su mogli pomoi ne


23/73

Crnoj Gori nego Srbiji, da ne ue u problem ka kome smo ili.

OFFSerdar je operativno ime Budimira epanovia, savetnika Vukaina Maraa, jo iz

vremena dok je on bio na elu Slube dravne bezbednosti Crne Gore. Posle Maraevogprelaska na funkciju ministra unutranjih poslova, epanovi jedno vreme obavlja ifunkciju vrioca dunosti naelnika crnogorskog DB-a. Sa Vlajkoviem se sastaje ubudvanskom kafiu Pod lozom, u blizini stana koji je Vlajkovi iznajmio.


Moj prvi susret sa gospodinom Vlajkoviem bio je kao susret obavetajca sa ovekom koga prviput sree. Sa odreenom dozom nepoverenja, ali i uvaavanja, jer nikada se ne zna ta iz togamoe da izae.

Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna:Posle nekih sat vremena razgovora doli smo do zakljuka da se to mora i treba uraditi, da tikontakti moraju dati rezultate.


Na tom prvom susretu date su odreene informacije koje su se odnosile na njegove mogunosti,gde on moe da prodre kad je u pitanju Generaltab VJ, vojna obavetajna sluba... I u tomsmislu, na tom prvom susretu, on nije dao konkretne podatke o licima preko kojih moe da doedo informacija, ali je uglavnom dao jednu dobru osnovu da nas zainteresuje, da smo naili na

pravog oveka sa kojim moe da se ue u ozbiljan razgovor ili, kako bismo mi to reklipolicijskim argonom, u igru.


Predloio mi je da se sastanem s gospodinom Maraem, i za vreme boravka u Crnoj Gori ja samse sastao vie puta s njim. I u njegovom kabinetu, i u vili u Budvi. Mara je ovek koji je znaosvoj posao, poznavao dobro strukture vlasti u Srbiji, Miloevieve mogunosti. Znao je da odrediprioritete, znao je da odredi nain da se neke stvari odrade do kraja i, to mi je bilo najvanije,imao je bezbednosnu kulturu i drao se zadate rei.

Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore:Na sastanku kod Maraa procenili smo da za ovaj na susret sa Vlajkoviem ne sme niko da zna.Znai, postojala su tri oveka - Mara, ja i predsednik ukanovi, zbog vanosti informacija, jerse radilo o informacijama od najvee tajnosti, dravne i slubene tajne, tako da te informacije nebi curile, da bi na taj nain zatitili celu akciju i Vlajkovia.

OFF


24/73

Vlajkovi ima svog oveka, koji redovno prisustvuje sednicama Kolegijuma Generaltaba.Potpukovnik Miodrag Sekuli ima pristup zapisima sa sastanaka vojnog vrha i mogunostda ih kopira.


Mi smo prili tome veoma ozbiljno i napravili smo plan mera i aktivnosti koji je iziskivao imorao da sve detalje razradi, do toga kako e se primati informacije, ko e koristiti informacije,kako e se ostvarivati kontakti itd.

OFFVlajkovi organizuje mreu od desetak ljudi sa zadatkom da se crnogorskoj vlasti obezbediblagovremeni dotok informacija o namerama vojnog vrha. Lanac dobro funkcionie.


Tako da smo mi imali, ako je sednica kolegijuma danas, ve sutra smo imali taj stenogram,predsednik ukanovi ga je imao na stolu.

OFFGotovo u isto vreme kada Vlajkovi stupa u kontakt sa crnogorskim MUP-om, u tojrepublici proces formiranja specijalne jedinice ulazi u zavrnu fazu. Bila je to jedinicaopasnih namera.


Sedmi bataljon je jedna paravojna formacija formirana pri komandi Druge armije i komandi ratnemornarice, istovremeno stavljena pod komandu ta dva komanadanta, to je neprirodno i to nije uskladu sa organizacijom VJ tada i po normativnim aktima koji ureuju njihovu unutranjuorganizaciju.


Prvo, u formiranju tog bataljona bila je zla namera. U nomenklaturi jedinica ne postoji to to jebilo u nomenklaturi Sedmog bataljona. On se zvao Sedmi bataljon specijalne namene. Teorija ipropisi znaju ta su to specijalni zadaci. A ono to je pisalo u naimenovanju Sedmog bataljona

ostalo je na naredbodavcima da sami tumae, ta je specijalna namena i da im izdaju zadatke uskladu s tim.


Sedmi bataljon je bio pandan srpskim Crvenim beretkama. Sloba je mnoge stvari resavaopomou te jedinice, uklanjao politike protivnike i trebala mu je slina jedinica i u Crnoj Gori.


25/73

Reenje su nali u formiranju te jedinice. Sedmi bataljon trebalo je da broji 1.000 ljudi.


Istina oko Sedmog bataljona je mnogo jednostavnija. Naime, radi se o tome da su posle pobede teprocrnogorske opcije u Crnoj Gori morali napustiti poslove u policiji i u dravnim organima svioni koji su imali neko projugoslovensko opredeljenje. Desetine, stotine, hiljade ljudi je ostajalobez posla i bez egzistencije. Oni su vrili na nas pritisak i ja znam da je osnovni zadatakformiranja Sedmog bataljona bio da se ree egzistencijalni problem policajaca i ljudi koji ni nakoji drugi nain nisu mogli da imaju neku platu, primanja, koji su ostali bez iega, a imali susvoje porodice i eleli su da organizuju koliko-toliko normalan ivot.


Kadrovi za regrutovanje Sedmog bataljona, od komandnog kadra pa do poslednjeg pripadnika,

bili su po partijskoj preporuci tadanjeg SNP-a i njegovih funkcionera, po prethodnopribavljenim spiskovima. Oni su regrutovani u Sedmi bataljon, oblaeni u uniformu i dobijali sustatus vojnog policajca.


Mogue je da je bilo 1.000 zloupotreba, u kojoj to instituciji toga nema, ali ideja da se formiratakav jedan bataljon jeste bila politika, i ja sam stajao iza nje. Ponavljam, ne s namerom da bilokome napravimo nekakvu tetu ili da ratujemo izmeu sebe, a sva ostala realizacija je bila uskladu sa zakonom jer je, konano, i Generaltab to sproveo.

General-pukovnik Neboja Pavkovi:Ja sam u to vreme bio komandant armije. Bataljon je formiran jo za vreme agresije, ne znamkako je formiran. Znam da je bilo nekih stvari koje su ukazivale na to da postoje stranakaobeleja itd. Vie puta sam razgovarao sa tadanjim predsednikom Crne Gore ukanoviem i onmi je na to ukazivao. Meutim, kad sam ja doao, to je ve bila zavrena stvar. To je pitanje zaoveka koji je u to vreme bio, i to formirao.


Taj Sedmi bataljon je bio sastavljen od profesionalaca, uglavnom podoficira i oficira, a najmanje

je bilo onih sa vojnom akademijom. Bilo je ljudi iz DB-a, iz Momirovog otcepljenog krila, ali ionih iz kriminalnog miljea, koji nisu proli bezbednosnu proveru. Ljudi iz Druge armije nisu seslagali s tim i utoliko mi je bilo lake da s njima uspostavim normalan kontakt.

OFFSedmom bataljonu nareenja stiu direktno iz Beograda, ona preskau lanac komande.Januara 2000. godine, na sednici Kolegijuma Generaltaba VJ, naelnik Generaltaba


26/73

general Ojdani indirektno ukazuje na probleme koje ta jedinica moe da napravi.

Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, januar 2000.

GENERAL-PUKOVNIK DRAGOLJUB OJDANI:

U vezi sa tim, jednu informaciju gospodinu predsedniku Savezne vlade, saveznom ministruodbrane, o stanju, o kvalitetu, o kvalitativnoj popuni, ponaanju dosadanjem, koje su postupkedo sada napravili, kako su postupili i ta za ubudue zahtevamo. I s obzirom na to da su oni biliti koji su to podigrali, neka izvole na koji god hoe nain da pomognu vojnoj organizaciji. Znai,nema ta, dogovorno. Mi sa njima raiavamo, za dva minuta raiavamo, ne interesuje meuopte ko je, jer moe nam se desiti da ba taj Sedmi bataljon bude uzronik neega to niko neeli.

OFF

Zahvaljujui oficirima iz vrha Druge armije, Vlajkovi redovno dobija informacije onamerama Sedmog bataljona i prosleuje ih crnogorskom vrhu.


Imao sam dobar kontakt sa jednim od oficira Druge armije i od njega sam dobijao sveinformacije o upotrebi Sedmog bataljona i ko ga ini, podatke o svim fazama formiranjabataljona.


Umnogome zahvaljujui i ovim informacijama koje smo dobijali od Vlajkovia dat je jedanogroman doprinos Crne Gore da se mir sauva jer smo mi zahvaljujui tim stenogramima sasednica kolegijuma Generaltaba znali sve planove VJ.


Svakodnevno smo bili u situaciji da dobijamo nove informacije o namerama Sedmog bataljona,imali smo dobru procenu situacije i vladali smo situacijom apsolutno u svakom delu teritorijeCrne Gore. Jedna takva dobra procena je, mislim, i rezultirala ishodom koji smo u krajnjemsluaju imali. Znai, ne nedostatkom volje pripadnika Sedmog bataljona da izazovu incident,nego mudrim reagovanjem ukupne politike u Crnoj Gori.

Beskonaan je broj primera da su oni napravili incidentne sutuacije - izazivanja tue, pucanje izvatrenog oruja na ulicama, restoranima, javnim mestima. ak, mislim da imamo i sluaj ubistvapripadnika MUP-a koje je poinio pripadnik Sedmog bataljona. Mislim da je jedna takvaformacija u ukupnom zbiru incidentnih situacija koje su proizvedene u Crnoj Gori bila najveiremetilaki faktor u tom vremenu na teritoriji Crne Gore. Spremna uvek da konkretnu situacijukoju ona napravi incidentnom pretvori u neto to moe eskalirati u iri sukob.


27/73


Onda je to neka druga Crna Gora koju ja nisam gledao i nisam iveo. Apsolutno nije istina.Apsolutno, zadatak Sedmog bataljona nije bio to.


Zamislite kad se, recimo, ulicama Podgorice, neprekidno, u jednom danu, vrti 10 kamiona nakojima su neu rei vojnici nego zlonamernici, odakle se s orujem uperenim prema graanimaglasovima imitira plotun. To je bilo runo.

Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000) :

Kao to je Milo ukanovi imao tada 30.000 policajaca, to je bilo tuno pogledati, niste mogli,

jednostavno fiziki ne moete, ne preti vam nikakva opasnost, nego ne moete da stignete odPodgorice do Nikia. Stotine patrola, svi ti policajci moraju neto da zarade, da vasizmaltretiraju, da piu neke prijave. Sve je to bilo i, sreom, prolo.

OFFSituaciju u Crnoj Gori prate i van granica zemlje. NATO ima spreman plan za intervencijuu sluaju da Miloevi pokua da uz pomo vojske obori vlast u Crnoj Gori. Informacija oplanu evakuacije izbeglica iz Crne Gore stigla je i do vojnog vrha.

Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, decembar 1999.

Naelnik Uprave bezbednosti VJ general-potpukovnikGeza Farka:...Mi smo operativnim putem doli i pribavili nacrt operativnog plana za prihvat izbeglica iz SRJ,koji je u prvoj polovini septembra 1999. godine sainio regionalni ured UHCR-a za junu Bosnui Hercegovinu. Plan je izraen na osnovu predvianja UHCR-a da bi u sluaju nasilne ilisporazumne secesije Crne Gore moglo doi do graanskog rata u Crnoj Gori izmeucrnogorskih separatista i VJ. Procenjuju da su sukobi mogui ak i u nepovoljnim meteorolokimuslovima ve krajem 1999. i poetkom 2000. godine...


U Crnu Goru su se tada slivale velike koliine novca, agenata je bilo sa svih strana, jer je to bilobojno polje na kome e se lomiti koplja sa Miloeviem. To je bila oaza gde su beali opozicionilideri Srbije, gde su delimino bili finansirani preko Vlade Crne Gore, gde su pravljeni sviplanovi kako da se rui Miloevi. Svima nama je bilo jasno da Miloevi ne moe pasti naizborima i da su iluzije da ga moemo sruiti tako to emo mu rei: Znate ta, iko, vi ste sadizgubili na izborima, hajde se sad lepo povucite. Jedini nain da on padne jeste nain na koji jeon vlast odravao.


28/73

OFFIncident koji Crnu Goru dovodi gotovo na ivicu rata dogodio se u decembru 1999. godinena podgorikom aerodromu Golubovci. Aerodrom je bio u vlasnitvu vojske, ali ga, kaozakupci, godinama koriste i JAT, Jugopetrol, kontrola letenja, Montenegro erlajnz, carina i

MUP Crne Gore.


Samo je MUP Crne Gore trebalo da napravi hangar, jer kupljena letelica nije mogla da ue upostojei. Trebalo je samo napraviti neki koji ima vee gabarite u visinu i vea vrata. I to nijenikad bio spor, da zakupci grade ta im treba, niti se to nekom osporavalo, ali se u sutini to nijeodobravalo MUP-u, jer je trebalo povoda za eksces.

OFF

U vojnom vrhu veruju da je gradnja hangara smiljena provokacija. Prvi obavetajacVojske general Branko Krga na sednici Kolegijuma Generaltaba iznosi svoju procenu.

Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, decembar 1999.

Naelnik Obavetajne uprave GENERAL-POTPUKOVNIK BRANKO KRGA (str. 226):

Nema zvaninog reagovanja u vezi sa ovom akcijom VJ na aerodromu, jedino su zapadni medijiosudili to kao jo jednu meru vlasti u Beogradu protiv reformskog crnogorskog rukovodstva. Sastanovita mogueg daljeg reagovanja stranog faktora bilo bi dobro da se ova napeta situacijato pre smiri, jer je sasvim mogue da se radi o insceniranom postupku crnogorskog MUP-a u

dogovoru sa Zapadom s ciljem da se isprovocira reagovanje vojske i iznesu dodatne optube nana raun, pa ne bi trebalo da dozvolimo da nas u to uvuku.


Ojdaniu su pokuavali na mapi da objasne gde se nalazi taj hangar to ga MUP Crne Gore kanida napravi. On to nije mogao da uoi, ali je zato bio spreman da upotrebi jedinice armije da seobrauna s rukovodstvom Crne Gore.

OFFDozvolu za gradnju na aerodromu izdaje Savezno ministarstvo odbrane, iju nadlenost

crnogorska vlast ne priznaje. Komandant aerodroma pukovnik Luka Kasatovi insistira nadozvoli.


Tadanji komandant aerodroma Golubovci upotrebio je delove Sedmog bataljona i delovejedinica koje su stacionirane na vojnom delu aerodroma Golubovci, uperio oruje, kompletnukoliinu naoruanja i arsenal kojim je on raspolagao u tom trenutku uperio u pripadnike MUP-a.


29/73

I ta se desilo? Nisu se povukli pripadnici MUP-a. Bili su na aerodromu Golubovci, aistovremeno vie dana pred uperenim cevima Vojske Jugoslavije, tada pod pretnjom da sepovuku. Nisu se povukli, naalost. Oni su za taj svoj in imali i podrku tada predsednikaSavezne vlade Momira Bulatovia koji je njih javno, u svojim politikom obraanjima, pohvalio

za jedno takvo delovanje, i druge politike inioce koji su podravali politiku SlobodanaMiloevia u Crnoj Gori.


Sam incident svodio se na to da se jedna grupa od 10-15 ljudi u crnim uniformama muvala okoaerodroma, izlazila iz neke ume tamo, nije se znalo jesu li to pripadnici crnogorske policije ili suljudi iz Albanije, ali osim medijske i politike praine tu jednostavno nije bilo nikakvemogunosti ni povoda da izbiju bilo kakvi sukobi. Graanski rat - ni na kraj pameti. Oko ega,pobogu?

Budimir epanovi, savetnik ministra unutranjih poslova Crne Gore:Situacija je bila toliko opasna da je dolo do konfrontiranja, na jednoj strani, pripadnika VJ i, sdruge strane, naih policijskih snaga. Praktino su bile uperene cevi sa jedne i sa druge strane, ali,opet kaem, mi smo delovali u sklopu redovnih aktivnosti obezbeenja poslova koji su seodvijali na jednom legalnom zadatku na hangaru koji mi koristimo. S druge strane, nama su sepreko noi pojavile snane vojne snage sa topovskim cevima i tu je posebno ekstremnoprednjaio oficir Kastratovi.


Pa, ne. Sad se, dok se seam tih incidenata na aerodromu, smekam iz prostog razloga to onijesu bili preuveliani i sa jedne i sa druge strane. Znao sam tada veoma dobro komandantaaerodroma. Mislio sam i mislim da se radi o jednom asnom, korektnom i potenom oveku.

General-pukovnik Spasoje Smiljani, komandant RV i PVO, arhivski snimak, decembar1999. godine:

to se tie naoruanja pripadnika VJ, kojima je poviena borbena gotovost, njima je podeljenamunicija, a to se tie naoruanja aviona sa kasetnim bombama, i tu vam je informacija pogrena,nije tano.

Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000):Pa, naravno. Normalno je. Podignuta je uvek borbena gotovost na aerodromima, na svimaerodromima. im se desi neki incident, im neko doe sa strane, vi morate jednostavno dazatitite taj aerodrom da bi avioni mogli slobodno da sleu i poleu.

OFF


30/73

Napetost na aerodromu traje nekoliko dana.

General pukovnik Spasoje Smiljani, komandant RV i PVO, arhivski snimak, decembar1999:

U zoni spornog objekta i dalje su pripadnici MUP-a, ne znam broj, ali i dalje se zadravaju merepripravnosti na aerodromu u Podgorici. Ukoliko doe do eskalacije u vezi sa spornim dogaajem,sigurno emo zatvoriti aerodrom i preduzeti druge mere.


Mara je tada koordinirao, bio stalno u dogovorima sa predsednikom ukanovem, ta i kako dase radi, i kroz nae tako neposredno prisustvo na terenu i diplomatsko ponaanje u kontaktu satim ljudima i sa rukovodstvom armije i sa generalima VJ u poslednjem trenutku je izbegnutotvoreni sukob.

OFFMUP i DB Crne Gore kompletiraju podatke o pripadnicima Sedmog bataljona. Naelnikvojne slube bezbednosti general Geza Farka u februaru 2000. godine iznosi svojasaznanja na sednici Kolegijuma Generaltaba.

Sednica Kolegijuma naelnika Generaltaba VJ, februar 2000.

Naelnik Uprave bezbednosti VJ general-potpukovnikGeza Farka:

to se tie Crne Gore, Sluba dravne bezbednosti Crne Gore pribavila je fotografije skoro svih

pripadnika Sedmog bataljona, aurirala kriminalistike podatke, odnosno evidenciju o njima i olanovima porodica, proturila vest meu pripadnicima Sedmog bataljona da predstoji njihovorasformiranje, to dodatno uznemirava celokupan sastav i postavljaju pitanje ta e sa njimabiti. Ako budu rasformirani i napuste Sedmi bataljon, da li e biti izloeni maltretiranjima iproblemima sa aktuelnom vlau.


Mi smo zahvaljujui saradnji sa Vlajkoviem uli praktino u sve strukture tog obavetajno-bezbednosnog sistema VJ.

Vladan Vlajkovi, autor knjige Vojna tajna:Prioritet SDB Crne Gore u to vreme bio je ouvanje stabilnosti na teritoriji Crne Gore i slubabezbednosti Crne Gore takoe nije sedela skrtenih ruku i ekala podatke iz Beograda. Oni suimali svoje operativne podatke. Nije bilo teko doi do njih, jer su Sedmi bataljon inili bivipripadnici DB-a Crne Gore i neki ljudi iz kriminalnog miljea, uglavnom po preporuci SNP-a,tako da se jasno znalo ko je pripadnik Sedmog bataljona. Onog momenta kad se neko verifikujekao pripadnik Sedmog bataljona, MUP i DB ve imaju njegove podatke samim tim to su mu


31/73

izdali linu kartu u Crnoj Gori. Malo im je tee bilo, ali njih je bilo malo, za ljude koji su doli izSrbije, poto je saradnja izmeu MUP-a Srbije i Crne Gore bila svedena na minimum, ako ne ipotpuno ugaena.


MUP Crne Gore je tada dostavio Generaltabu VJ spisak svih pripadnika Sedmog bataljona kojiimaju kriminalnu prolost. Nije dostavljen samo spisak nego i podaci o konkretnim krivinimdelima koja su oni poinili. O konkretnim kaznama na koje su osueni. Bilo je i pripadnikaSedmog bataljona koji su viestruki povratnici u sluajevima najteih krivinih dela protivivota, razbojnitva, teke krae.


Da, mogue. Mogue je da su bili sa kriminalnim dosijeom, ali isto tako sigurno je da su pre toga

bili u crnogorskoj policiji.


Mi smo imali u tom Sedmom bataljonu infiltrirane ljude i mi smo blagovremeno dobijali sveinformacije, tako da smo znali gde, na kom mestu je bio svaki njihov pojedinac, ta je planirao, iodmah smo slali nae ljude da daju upozorenja tim ljudima, da im pariraju u njihovimaktivnostima. No, bez obzira na takve nae informacije, mi nismo mogli izbei neke incidente,kao to je ubistvo naeg policajca.

OFF

Dvadeset drugog septembra 2000. godine, dva dana uoi saveznih izbora, ispred kafia upodgorikom naselju Zlatica deava se obraun izmeu pripadnika etvrtog bataljonavojne policije i Ministarstva unutranjih poslova Crne Gore. Posle kratke i ustre rasprave,vojni policajac Momilo Mojaevi, bivi pripadnik Sedmog bataljona, ubija pripadnikaposebne jedinice MUP-a Crne Gore Neboju Lekovia. Komanda Druge armije saoptavada je njen pripadnik pucao u samoodbrani, dok crnogorska policija tvrdi da se incidentdogodio zbog bahatog ponaanja pripadnika vojske. MUP Crne Gore objavljuje da je ubicai ranije imao krivini dosije i upozorava na to da su se pripadnici vojne policije otrglikontroli.


To sve za njih nije bio dovoljan razlog da te ljude demobiliu, da te ljude uklone iz sastava VJ,ve su ih zadrali. Ja bih rekao da su bili u povlaenom poloaju. Zato? Zato to su verovali dae upravo oni, takvi kakvi jesu, biti najspremniji da izvre njihova nareenja, koja, uveren sam,ne bi izvrio profesionalni sastav VJ. I oni su upravo uvali te ljude.

General-pukovnik Neboja Pavkovi:


32/73

I sad, od mene se trai da uradim neto to nije u mojoj nadlenosti. I ja sam bio taj most prekoijih lea su se reavala ta pitanja, ali ta tenzija je sreena. Mi smo reili pitanje Sedmogbataljona i sve ostalo na najbolji nain.

OFFUbistvo policajca jedan je od najdramatinijih trenutaka trogodinjih sukoba naoruanihpredstavnika dveju politikih opcija u Crnoj Gori, sukoba zapoetih 13. januara 1998.godine, posle pobede Mila ukanovia na izborima za predsednika Crne Gore, kada sedesio obraun izmeu pristalica Momira Bulatovia i policije.

Dragan o, ministar pravde Crne Gore (1998-2000):

Ja bih rekao da je, po mom nekom sudu, iako tada nisam bio u vlasti, najozbiljnija kriza bila1998. godine, kada je trebalo da se izvede smena na elu drave. Po mojim informacijama, kojetreba proveriti, jer su svi ti ljudi ivi, tada je Miloevi, a na pritisak Momira Bulatovia,

najozbiljnije razmiljao o eventualnoj upotrebi vojske.OFFTenzije su nastavljene i u vreme intervencije NATO-a. Savezna vlada insistira namobilizaciji, crnogorska na radnoj obavezi. Crnogorski parlament donosi rezoluciju oouvanju mira u Crnoj Gori koju potpisuju sve stranke, ali strah od obrauna vojske ipolicije i dalje postoji.


Ma, to su takve gluposti. Mislim, zaista se elelo pokazati, kao da e sad neko da napadne i u tom

optem meteu koji je nastao zbog NATO agresije, sad e neko da smeni i da ugrozi tudemokratsku vlast. Ja sam na samom poetku agresije pozvao Filipa Vujanovia i rekao mu da sene igramo, ozbiljni smo ljudi, neka se sklone ispred VJ, VJ nee da ulazi u strukturu vlasti draveCrne Gore, a mora da brani Jugoslaviju, iji je ona sastavni deo. I to je bio jedan sporadianincident koji su svi naduvali. Znate, odnos snaga je bio takav da tu nije bilo prie o mogunostisukoba.

OFFVojska blokira Luku Bar, ulazi u demilitarizovanu zonu i blokira granini prelaz Debelibrijeg. Komandanta Druge armije generala Martinovia na tom mestu smenjuje generalMilorad Obradovi. Nezvanino se uje da on nije dovoljno auran u sprovoenju

mobilizacije na teritoriji Crne Gore.Osamnaestog aprila, samo nekoliko sati poto je Generaltab VJ traio od vlasti uPodgorici da se crnogorska policija stavi pod vojnu komandu, rezervisti Druge armijeupadaju u selo Kaluerski Jaz kod Roaja i ubijaju est albanskih izbeglica s Kosova.Nemile scene viaju se gotovo svakodnevno.


33/73


Jedna se desila prilikom preuzimanja graninog prelaza, vrlo mali broj ljudi zna da je tu maltenebilo na ivici. To je nekako prolo nezapaeno, u sudaru oveka koji je u ime policije trebalo da

preuzme odgovornost i komandanta iz Vojske desio se konflikt, ali se, sreom, desio uogranienom obimu i ogranienom krugu ljudi i to nije dobilo javne konotacije koje bi podigletenziju. Bilo je nekoliko incidenata kad je vojska blokirala deonice puteva, kad je bilo spekulacijaoko toga da li e se moda to zloupotrebiti da se zaustavi kolona u kojoj ide predsednikukanovi. Najvie tenzija je bilo na Cetinju. I s jedne i s druge strane su bili ljudi koji nisushvatali ta bi znailo da se desi konflikt.

OFFesnaestog maja na Cetinje stie oko 1.000 pripadnika rezervnog sastava VojskeJugoslavije, uglavnom iz Srbije. Ubrzo, u nekadanju crnogorsku prestonicu stie i viestotina pripadnika MUP-a Crne Gore.


Cetinje je bio grad u kojem je bio najmanji odziv rezervista na poziv VJ za mobilizacijurezervnog sastava. Da bi kaznili Cetinje i i pokazali koliko su oni moni i gde je njihovo mesto,napravili su potpunu opsadu Cetinja. Izveli su artiljerijske jedinice, uperili topove prema Cetinju.Kada smo ih pitali zato su to uradili, oni su rekli: ovo je odbrana od NATO agresije.

Onda smo ih pitali: a kako su cevi uperene prema gradu, NATO nije u gradu - tu nisu imaliodgovora, ali nisu okrenuli cevi u drugom pravcu.

Momir Bulatovi, premijer SRJ (1998-2000):Beznaajan incident. Znate kakvi su Cetinjani, izmisle neto, veljaju se, apsolutno nikakavincident nije bio.


Kao relaksiranje situacije dolo je kada su stigli rezervisti iz Srbije na Cetinje. Tada se atmosferaopustila. Tada su problem napravili rezervisti iz Crne Gore u vojsci i policiji. Ne znam ija je toideja bila, ali se pokazala kao blagotvorna kada su doli neki momci iz Kraljeva, aka, Uica,nebitno. Cetinjani su odjednom poeli da shvataju. Oni su doli i rekli: Znate, mi nismo ovde

doli zato to smo eleli, nego po nareenju. Mi ne elimo nikakve probleme. Onda su oni(Cetinjani prim. M.V.) rekli: Dobro doli, mi ne elimo probleme.

Miodrag ivkovi, politiki lider Liberalnog saveza Crne Gore:

Ja sam siguran da su ti dogaaji na Cetinju, koji su trajali jedan dan, posluili i jednima i drugimaza dodatnu homogenizaciju, a posebno ukanoviu da jedan znatan broj mladih ljudi,dotadanjih glasaa liberala, zavede i navue ih da nakon tog dogaaja obuku uniforme, jer su


34/73

smatrali da se u tom trenutku pravi Crna Gora i da treba pristupiti toj crnogorskoj vojsci. Mi smose zalagali meu naim biraima da ne ulaze u te podele, da ne oblae uniforme, jer smo biliprotiv svih sukoba i ratova.


Nagli rast preko realnih potreba MUP-a jeste proizvod upravo tog pritiska koji je krenuo ujanuaru 1998. godine, i pre NATO agresije, pritisak Miloevievog reima prema novoj vlasti,koja je bila protiv njega.


MUP je bio daleko inferiorniji od vojske, to je Slobodan Miloevi znao i to je iznosio predGeneraltab. MUP Crne Gore, pre svega, kao formacija nije bio napravljen da moe da budepandan armiji. ak je putena pria da MUP ima 25.000 ljudi, ne bi li to bio neki odvraajui

faktor. Zapravo je brojao 7.000, to je bio dvostruko vei broj ljudi, jer u redovnim okolnostimabroji oko 3.500 ljudi.

OFFPosle rata, osim trojice generala Vojske Jugoslavije, koji su postali savetnici crnogorskojvlasti, raste i broj oficira koji ele da napuste vojnu slubu. Neki od njih nalaze mesto uMUP-u Crne Gore.


MUP je imao potrebu za jednim brojem tih kadrova, posebno srednjeg stareinskog nivoa, jer bi

mogli iskoristiti njihova struna znanja koja su mogla doprineti kvalitetu rada MUP-a. I mi smorekli dobro, ti ljudi su kvalitetni, ti ljudi svojim profesionalnim dignitetom zasluuju da budupripadnici MUP-a i oni su na lep nain iskazali sebe u MUP-u, istovremeno izraavajuineslaganje sa politikom Slobodana Miloevia, svojih pretpostavljenih stareina koje su imizdavale nareenja koja su se kosila sa njihovom profesionalnom etikom i nisu bili spremni daizvravaju takva nareenja. Takvih stareina bilo je na svim nivoima i njihovo prisustvo u MUP-u, i na savetnikim i svim drugim funkcijama, bilo je zaista dragoceno.

OFFTokom 2000. godine dolazi do pokuaja da se spusti tenzija u Crnoj Gori. Predstavnicivojske i policije sastaju se u vie navrata da bi razmotrili probleme.


Ono to ja nosim kao utisak sa tih sastanaka jeste injenica da su tada generali koji suprisustvovali tom sastanku bili veoma stereotipni u tom pogledu da pripadnici vojske potujuustav, zakon i da je to neto to mi njima imputiramo. Pritenjeni koliinom argumenata kojesmo im saoptavali, davali na uvid, oni bi naprosto rekli: dajte vremena da vidimo, mi emo


35/73

odgovoriti. Nikada nam ne bi odgovarali.


Ali u toku tog perioda, ja bih rekao da je to sve vie bilo plod aktivnosti SNP-a, odnosno MomiraBulatovia, nego samog Miloevia. Neu rei da Miloevi nije eleo da doe do promene uCrnoj Gori, ali bih rekao da je taj dodatni naboj bio isprovociran iz tog dela vladajue strukturekoja je tada bila u Beogradu, vie nego to je to sam Miloevi hteo.

Mislim da je on ve imao ozbiljnih problema u Srbiji i da je bio pritisnut mnogo veimproblemima da bi se bavio Crnom Gorom.

OFFU Srbiji se obraun sa opozicijom zahuktava. Vojni vrh stavlja svoju infrastukturu uslubu borbe protiv Miloevievih politikih protivnika, u bezbednosnim strukturama

poznatim i pod nazivom unutranji neprijatelj.

Piite nam
mailto:[email protected]:[email protected]


36/73

Devetnaestog avgusta 1999. godine, na Preobraenje, dva meseca po zavretku bombardovanja,posle ukidanja ratnih uredbi, srpska opozicija najavljuje prvo vee organizovano okupljanje uprestonici. Inicijator je ekspertska Grupa 17, koja je napisala i tekst Pakta za stabilnost Srbije. Namiting ispred Savezne skuptine pozvane su sve opozicione stranke. Na dan mitinga, uGeneraltabu Vojske Jugoslavije, na sednici Kolegijuma, naelnik Uprave bezbednosti generalGeza Farka informie generale o opozicionom okupljanju.

STENOGRAM SA SEDNICE KOLEGIJUMA G VJ, 19. AVGUST 1999.

General-pukovnik Geza Farka, naelnik Uprave bezbednosti VJ:

U organizacionom odboru je dogovoreno da na bini ne bude zajednikog znamenja, ve samozastava Srbije, a ispod nje zastave stranaka koje uestvuju na mitingu. Trokovi mitinga iznosie16.000 maraka, to e svaka stranka uesnica platiti pod jednakim uslovima...

Predrag Markovi, G17 plus:

Dogovor je bio da se ravnomerno podele trokovi. Ja znam da se i dan-danas pominje da nekonije platio svojih 2.000 maraka organizatoru, ali to nisu bili veliki trokovi, jer je najvei brojljudi sve radio besplatno.

Neboja ovi, lider DA:

Da, bilo je takvih dogovora i oigledno je da je Vojna bezbednost bila dobro upoznata sadelovima dogovora. No, da vam kaem, mi ni tada nismo nita krili. Znali smo konkretno za sve


Praenje generala Momila Periia

Progon Zorana ivkovia

Praenje Vuka Drakovia pred atentat uBudvi

Vojno pravosue

Knjigu Vojna tajna, koju je objavio Helsinkiodbor za ljudska prava u Srbiji, krajem martazaplenila je vojna policija po nalogu vojnogpravosua, a sam autor je proveo mesec danau pritvoru pod sumnom da je poinio krivinodelo odavanja vojne tajne.
http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-13-Pracenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-14-Pogon.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-15-Pracenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-15-Pracenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-16-Vojno.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-13-Pracenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-13-Pracenje.htm','','scrollbars=yes,resizable=yes,width=660,height=500,top=20,left=20')http://mm_openbrwindow%28%27http//www.b92.net/tv/strogo_poverljivo/vojna_tajna/Odlomak-14-Pogon.htm','','scr

Documents

Specijal - Sve Tajne Vojnog Vrha Od 1998-2002