O D B R A M B E N A I N D U S T R I J A S R B I J E

SPECIJALNI PRILOG 18

Kakav je vlasni~ki profil, a kakav asortiman proizvoda u {est fa-brika Odbrambene industrije Srbije, kakvi su problemi sa kojimaposluju, dokle se stiglo sa konverzijom, socijalnim programom, ali ikakve su perspektive tih proizvodwi, s obzirom na ~iwenicu da sunekada bile okosnica izvoza na{e zemqe, samo su neka od pitawa sakojima se kolektivi iz te bran{e svakodnevno susre}u. Ista ta pita-wa postavili smo na{im sagovornicima u poku{aju da na|emo argu-mentovane odgovore, kako bismo o ovom va`nom segmentu proizvodweimali koliko-toliko stvarnu sliku, ili bar neophodne delove u mo-zaiku koji }e svako od nas sam sastaviti.

U NISKOM LETU

1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

D

ΠZa {ta je nadle`na Uprava za odbrambene tehnologije upreduze}ima namenske industrije?РPolitika planirawa odbrambenih materijalnih resursa

– prirodnih, finansijskih, privrednih i ostalih potencijala kojise anga`uju za potrebe odbrane Republike Srbije, u nadle`nostije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane. Upravaza odbrambene tehnologije, kao unutra{wa organizacijska jedini-ca Sektora, jeste stru~ni organ koji planira i organizuje nau~noi-stra`iva~ki rad u oblasti odbrambenih tehnologija. Odgovorna jeza odr`avawe i remont sredstava naoru`awa i vojne opreme, alii organizaciju, odnosno planirawe proizvodwe vojnih tehni~kihkapaciteta, shodno potrebama Vojske Srbije, koje su predvi|enewenim strate{ko-doktrinarnim opredeqewima i normativnim do-kumentima. I kontrola kvaliteta proizvoda namenske industrije – onih koji se proizvode za na{e potrebe, a ~esto i izvoznih pro-izvoda preduze}a, jedan je od zadataka Uprave.

ΠKoliko su, zapravo, uposleni kapaciteti Odbrambene in-dustrije Srbije?РKapaciteti preduze}a za proizvodwu naoru`awa i vojne

opreme u Srbiji usmereni su i na doma}e i na inostrano tr`i{te.Postoje}i resursi fabrika mogu uspe{no da zadovoqe zahteve raz-li~itih kupaca u zemqi i svetu.

Odbrambena industrija Srbije, i pored problema koji su jojobele`ili poslovawe u bliskoj pro{losti, mo`e da podmiri 50do 60 odsto potreba Vojske Srbije. Zbog te{ke materijalne situa-cije u sistemu odbrane, ponajpre neredovnog finansirawa, anga-`ovano je samo nekoliko procenata postoje}ih kapaciteta namen-ske industrije. Ministarstvo odbrane je, na primer, sa Odbram-benom industrijom u toku 2005. godine ugovorilo kupovinu sred-stava naoru`awa i vojne opreme u vrednosti od 60,4 miliona, aza 2006. godinu oko 93,5 miliona dinara, {to je zanemarqivo ma-lo u odnosu na stvarne potrebe Vojske i mogu}nosti na{e odbram-bene industrije. U toku je realizacija ugovorenih poslova.

Ipak, dok ne modernizujemo Vojsku Srbije, ne re{imo pro-bleme vi{kova naoru`awa i vojne opreme, odnosno ne okon~amo

Odbrambena industrija Srbije, i poredproblema koji su joj obele`ili poslovawe u

bliskoj pro{losti, mo`e da podmiri 50 do 60 odsto potreba Vojske. Zbog te{ke

materijalne situacije u sistemu odbrane,ponajpre neredovnog finansirawa,

anga`ovano je samo nekoliko procenatapostoje}ih kapaciteta fabrika namenske

proizvodwe. Dok se ne okon~a reforma srpskevojske, reorganizuju weni sastavi i prevazi|u

problemi vi{ka naoru`awa i opreme,potencijali preduze}a ne}e biti dovoqnoiskori{}eni. Zato je potrebno podr`ati

wihova izvozna opredeqewa i modernizaciju.

34

eo privrednog potencijala Republike Srbije ~ini i {estpreduze}a iz grupacije Odbrambena industrija Srbije – Za-stava-oru`je iz Kragujevca, Prvi partizan iz U`ica, Kompa-nija Prva Iskra – Namenska u Bari~u, zatim, u Lu~anima Mi-lan Blagojevi} – Namenska, Sloboda iz ̂ a~ka i Holding kom-

panija Kru{ik iz Vaqeva. Ve}inski vlasnik pomenutih fabrika je-ste Republika Srbija. Ministarstvo odbrane je, me|utim, odgovor-no za wihovu proizvodnu programsku orijentaciju. PredstavniciMinistarstva, proporcionalno udelu dr`avnog kapitala u fabri-kama odbrambene industrije i, na osnovu Zakona o odbrani, Odlu-ke Saveznog ustavnog suda i Zakona o preduze}ima, anga`ovani su uupravnim i nadzornim odborima, te u skup{tinama tih preduze}a.

Sa pukovnikom mr Dankom Jovanovi}em, zastupnikom na~el-nika Uprave za odbrambene tehnologije Sektora za materijalneresurse u Ministarstvu odbrane, razgovarali smo o uposlenostikapaciteta vojne namenske industrije, potrebama Vojske za wiho-vim proizvodima, problemima koji optere}uju wihovo tr`i{noposlovawe i perspektivi na{e odbrambene industrije.

PUKOVNIK MR DANKO JOVANOVI],ZASTUPNIK NA^ELNIKA UPRAVE

ZA ODBRAMBENE TEHNOLOGIJE

ORIJEN-TACIJA NA

INOSTRANOTR@I[TE

– Vaqa znati da jestawe u na{oj odbram-benoj industriji godinaunazad veoma te{ko.Uzroci tome su, izme|uostalog, lo{a finan-sijska situacija u si-stemu odbrane i gubitak me|unarodnog tr`i{ta za plasman proiz-voda vojne industrije.

Da bi se unapredilo stawe u toj privrednoj oblasti, 2005.godine Vlada Republike Srbije usvojila je Koncept restrukturisa-wa preduze}a iz grupacije Odbrambene industrije Srbije. Taj mo-del podrazumeva brojne organizacione promene u preduze}ima na-menske industrije, finansijsku i programsku konsolidaciju, ali ismawewe broja zaposlenih. Tokom 2006. godine nadle`ne dr`avneinstitucije konvertovale su dugovawa fabrika namenske u trajniulog Republike Srbije nad wihovim kapitalom – prema Ministar-stvu odbrane u vrednosti od 2,26 milijardi dinara, sa stawem od31. decembra 2004, ali i ostalim javnim preduze}ima, ~ija potra-`ivawa od 31. decembra 2004. iznose oko 667 miliona dinara.Na taj na~in preduze}a su i dodatno finansijski relaksirana, ~i-me su, delimi~no, stvoreni uslovi za wihovu proizvodnu konsoli-daciju i uspe{an izlazak na me|unarodno tr`i{te.

Okon~an je i prvi krug socijalnog programa, za 2.723 radni-ka namenske industrije, koji su zajedni~ki pomogli Vlada RepublikeSrbije i Ministarstvo odbrane. Ministarstvo je finansiralostimulativne otpremnine, u vrednosti od 703 miliona dinara,sredstvima koje je pozajmilo od Republike Srbije. Taj novac sistemodbrane je trebalo da vrati dr`avi do 30. novembra 2005. izFonda za reformu, odnosno iz finansijskih sredstava koja dobijeprodajom vi{ka vojnih nepokretnosti.

Fabrika Zastava-oru`je iz Kragujevca, dodu{e, nije u potpu-nosti realizovala socijalni projekat prema Konceptu restruktu-risawa. Po{to od osnivawa Fonda za reformu sistema odbranenije bilo ostvarenih prihoda prodajom vi{ka nepokretnosti, a ume|uvremenu se raspala i dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora,te je i Fond prestao da postoji, Ministarstvo odbrane jo{ nije

35

U S T R I J A S R B I J E

vratilo pozajmqena nov~ana sredstva Republici Srbiji. U svakomslu~aju, Ministarstvo je, odricawem od dugova namenske i pozajmi-com od dr`ave, znatno pomoglo stabilizaciju i opstanak fabrikavojne industrije.

Π[ta }e, nadaqe, u~initi Ministarstvo odbrane?РSektor za materijalne resurse formirao je radni tim, koji

}e, na osnovu analize efikasnosti proizvodwe, programske ori-jentacije, sada{weg nivoa tehnolo{kog razvoja i organizacijepreduze}a odbrambene industrije, prate}i tokove u proizvodwinaoru`awa i vojne opreme i uva`avaju}i iskustava stranih zema-qa u toj oblasti, precizno definisati pravce organizaciono-sta-

tusnih promena u tim preduze}ima. Model }eprvenstveno zavisiti od potreba Vojske Sr-bije, {to defini{e Uprava za razvoj General-{taba, ali i od wene brojne veli~ine.

Istovremeno, zbog nedovoqne uposle-nosti kapaciteta Odbrambene industrije Sr-bije, Uprava za odbrambene tehnologije je, uskladu sa odlukama Vlade Republike Srbije,pokrenula inicijativu da se {to pre realizu-je i drugi krug socijalnog programa. Zato je odsvih preduze}a namenske zatra`ila da odre-de broj zaposlenih radnika u budu}nosti. Ka-ko sistem odbrane jo{ nema potrebne strate-{ko-doktrinarne dokumente koji defini{uobim i strukturu potreba Vojske u sredworo~-nom i dugoro~nom periodu za proizvodima na-oru`awa i vojne opreme, on }e, u tom smislu,podr`ati procene i predloge fabrika.

Radi kona~nog oporavka srpske od-brambene industrije – finansirawe sanaci-je, konverziju, modernizaciju tehni~kih kapa-citeta, te uvo|ewe novih tehnologija u fabri-ke, Uprava predla`e da se formira Fond za

odbrambenu industriju koji bi planirao i vodio sve aktivnosti. ΠKakva je perspektiva na{e odbrambene industrije kada jere~ o vojnim programima?РImaju}i u vidu respektabilno iskustvo preduze}a, sa~uvan

stru~ni i tehni~ki potencijal, Odbrambena industrija Srbije }e,posle restrukturisawa i oporavka, opstati, te doprineti privred-nom razvoju Srbije u celini. Stoga }e se Ministarstvo odbrane uprocesu opremawa naoru`awem i vojnom opremom, u skladu sa teh-nolo{kim mogu}nostima fabrika i ekonomskom opravdano{}u zah-teva, prioritetno opredeliti za doma}e privredne i nau~ne kapa-citete. Kada je re~ o nabavci tehni~kih sredstava i opreme iz uvo-za, Ministarstvo }e podr`ati zajedni~ke projekte fabrika sa ino-stranim ili ostalim partnerima, prvenstveno ako oni upo{qavajudoma}e privredne resurse i obezbe|uju transfer savremenih teh-nologija.

Strana iskustva govore da je zna~ajno sa~uvati preduze}a od-brambene industrije u dr`avnim okvirima. SAD i Velika Britani-ja su se, u proteklom periodu, suo~ile sa te{ko}ama zbog privati-zacije fabrika za proizvodwu naoru`awa i vojne opreme – velikifinansijski gubici, nemogu}nost kontrole i brojne zloupotrebe,pa danas ponovo nastoje da ih povrate pod dr`avno okriqe.

Kako su preduze}a na{e odbrambene industrije vrlo zna~ajnaza sistem odbrane zemqe, ali i ukupnu dr`avnu privredu, potreb-no je da im Vlada Republike Srbije, u dogovoru sa ministarstvimaprivrede i finansija, ali i Privrednom komorom, omogu}i razli-~ite izvozne poslove, finansijsku pomo} i povoqne kredite, teobezbedi vaqanu za{titu wihovih interesa.

V. PO^U^Snimio Z. PERGE

reformu sistema odbrane, kapacitetiodbrambene industrije Srbije ne}e bitidovoqno iskori{}eni i uposleni. Zatoim treba dati prioritet u izvoznoj ori-jentaciji, jer su wihovi proizvodi ku-rentni na tr`i{tu.

ΠKako su nadle`ne dr`avne institu-cije prevazi{le probleme obostranihfinansijskih dugovawa Ministarstvaodbrane i srpskih fabrika za proiz-vodwu naoru`awa i vojne opreme?

Prvi krug socijalnih programa za zaposlene u odbram-benoj industriji, koji se odnosio na 2.723 radnika, zajed-ni~ki su pomogli Vlada Republike Srbije i Ministarstvoodbrane. Ministarstvo je finansiralo stimulativne ot-premnine, u vrednosti od 703 miliona dinara.

Tokom 2006. godine nadle`ne dr`avne institucijekonvertovale su dugovawa fabrika namenske u trajni ulogRepublike Srbije nad wihovim kapitalom – prema saop-{tewu Ministarstva odbrane, u vrednosti od 2,26 mili-jardi dinara.

Ministarstvo odbrane je sa Odbrambenom industri-jom Srbije, u toku 2005. godine, ugovorilo kupovinu sred-stava naoru`awa i vojne opreme u vrednosti od 60,4 mili-ona, a za 2006. godinu oko 93,5 miliona dinara, {to je za-nemarqivo malo u odnosu na stvarne potrebe Vojske i mo-gu}nosti na{e odbrambene industrije.

36 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

Nakon pedeset godina razvili smo se u kompaniju ~iji godi{wiprihod prema{uje 120 miliona dolara. Od toga ~etvrtinuproizvodwe izvozimo ostvaruju}i prihod od 30 miliona do-lara. U kompaniji radi oko 5.000 zaposlenih u 30 proizvod-nih pogona. Sloboda poseduje 65 prodavnica i 32 servisa

{irom Jugoslavije i ima predstavni{tva u Makedoniji i BiH. Ukup-na povr{ina poslovnog prostora kojim raspola`emo je 130.000metara kvadratnih. Sloboda posluje pod imenom kompanija Slobo-da D. D. ^a~ak. U okviru deoni~arskog dru{tva u~e{}e dru{tvenogkapitala iznosi 100%. Kompanija je organizaciono i proizvodnopodeqena na tri celine: namensku proizvodwu, aparate i alatni-cu – zapisano je u Monografiji koja prati 55 godina Kompanije”Sloboda” za period 1991–1998. godine.

VOJNI PPROGRAM

Tako je uistinu i bilo. A onda je usledilo bombardovawe u ko-me su stradali mnogi pogoni Slobode, dr`ava je jo{ jednom prome-nila ime, a promenili su se i mnogi uslovi poslovawa. Kakvo jedanas stawe u ovoj kompaniji u odnosu na wene po~etke govori namwen generalni direktor Radomir Quji}:

”Kompanija Sloboda je osnovana 1948. godine odlukom vladeFNRJ i od tada posluje kao dr`avno, odnosno vojno preduze}e. Ka-ko se razvijala tada{wa Jugoslavija, tako se uspostavqala i isto-rija firme. Posle prve krize pedesetih, kompanija Sloboda je po-~ela i civilnu proizvodwu. Vojna proizvodwa se razvijala u skla-du sa zahtevima vojske (JNA). Prvo se krenulo sa asortimanom pro-tivavionske municije, 1951. godine, a prvi proizvod bio je metakelikon. [ezdesetih je otpo~ela proizvodwa tromblonskih mina,koje su dugo bile osnovni proizvod Slobode i za doma}e tr`i{te,i za izvoz, posebno Irak. Od osamdesetih Kompanija kre}e sa pro-izvodwom raketnih sredstava. Prva proizvedena raketa bila jezoqa, projektovana 1979, osvojena 1981. godine, a kasnije su sejo{ dve rakete na{le u lepezi proizvoda Slobode: osa i pos bd.

KOMPANIJA ”SLOBODA”, ^A^AK

I IME I ZNAWE

Kompaniju vodim ve} 13 godina i moguslobodno da ka`em da je 2006. bila najgora

za nas. Bio sam u Kompaniji kada smobombardovani i skoro potpuno uni{teni,kada je velika inflacija harala Srbijom,

kada je stabilizovan dinar, a Slobodaizgubila vi{e od pet miliona maraka

obrtnih sredstava, kada smo poslovali podsankcijama, bez mogu}nosti izvoza, alinijedna od tih godina nije bila sli~na

2006. Da bismo izvezli robu potrebne sunam tri vrste dozvola: dozvola za izvoz,

dozvola za transport i dozvola za sletawei preletawe aviona, ako se roba takotransportuje. U izdavawe tih dozvola

ukqu~ena su ~etiri ministarstva, i uveknegde neko uko~i ~itav proces – ka`e

Radomir Quji}, direktor tog preduze}a.

37

U S T R I J A S R B I J E

dobiti dve veoma va`ne stvari. Prvo, da }emo dobiti ne vi{e trgo-vinskog ve} strate{kog partnera i, drugo, da onaj koji je osnivaopreduze}e, u~estvovao u wegovom razvoju – logi~no bude i wegovvlasnik. U zavisnosti od modela privatizacije radnici mogu bitivlasnici od 15% do 30% akcija. Uz sve to, imali smo i obe}aweMinistarstva odbrane da }emo posle tog utvr|ivawa vlasni{tvadobiti uposlenost od 25% kapaciteta za potrebe Vojske. Taj drugideo, na`alost, nije ostvaren. Procenat uposlenosti za potrebe Voj-ske je sve mawi i mawi, a u 2006. godini bio je ispod 3%. Po~ela jei 2007. godina a mi jo{ uvek nemamo nijedan ugovor sa Vojskom. Ve-rujem da }e i tu kona~no ne{to morati da se promeni. Problem seuslo`wava ako, hteli to mi ili ne, priznamo da Sloboda nema ar-

tikle za tr`i{nu proizvodwu, jermi radimo samo vojnu municiju, na-{e proizvode mogu da kupe samo voj-ska ili policija, samo dr`avni or-gani. To je upravo ono {to nas spu-tava, {to je pod apsolutnim re`i-mom dozvola, sa ~im imamo i najve-}e probleme. Konverzija vojne in-dustrije je, {to se ti~e Slobode,zavr{ena pre 45 godina, kada je iz-dvojen deo sa ku}nim aparatima.Vojna fabrika od tada razvija sa-mo vojne proizvode, a civilna – ci-vilne. Imali smo alatnicu, koja jepravila alate za obe fabrike,imali smo preduze}e Jedinstvo kojeje energetski snabdevalo obe fa-brike, imali smo servis, koji jeservisirao na{e proizvode…

Ka`em, konverzija je izvr{ena davno, danas je samo donetaodluka da se taj civilni deo proda, to je jedina razlika. Naravno,ukoliko ne na|emo doma}eg partnera, mora}emo da na|emo stra-nog. Za to nam je potrebna dozvola.

Ima dosta prostora za ulagawe, jer Kompanija Sloboda `elida bude lider u proizvodwu naoru`awa i vojne opreme na ovimprostorima. Posebno sada, sa ulaskom u Partnerstvo za mir bi}emogu}nosti sa spajawe sa zapadnim zemqama sa kojima do sada ni-smo imali saradwu. O~ekujem, jer smo jeftiniji, imaju}i u vidu kva-litet, da }emo za wih proizvoditi pojedine artikle, posebno {tomi proizvodimo i zapadne i isto~ne kalibre. Verujem da nas natom tr`i{tu ~ekaju boqi i ve}i kupci, ali je put dug. Treba ga savla-dati. Mi kontinuirano radimo za Ministarstvo odbrane Austrije,ve} sedam, osam godina smo wihovi redovni dobavqa~i, otvarajuse mogu}nosti za saradwu sa Francuskom, sa Italijom imamo ve}neke male poslove, sa Belgijom se spremamo na ne{to ve}i posao.Zato je moja poruka, kao dugogodi{weg privrednika, da oni koji sene bave privredom, ne smetaju onima koji se wome bave. To }e ondabiti dobro za sve. Onda }e imati od koga da se napla}uju porezi idoprinosi, a ovako, kad ne radimo dovoqno, nema ni~ega.”

DR@AVA JJE NNA[ VVLASNIK

Imaju}i sve pomenuto u vidu, postavqa se i pitawe uposleno-sti kapaciteta?

“Uposlenost kapaciteta u posledwe tri godine opada. Prvirazlog sam pomenuo, poruxbine Vojske su bile sve mawe. Dogovore-na je i sa svim nadle`nim instancama usvojeno da }e Vojska Sloboduuposliti sa 1.200.000 norma sati. Posledwe dve godine kupqeno jemawe od 51.000 norma sati, {to je vi{e od dvadeset puta mawe ne-go {to je re~eno, usvojeno i napisano. Drugi ozbiqan problem kojise pojavio 2006. godine je stopirawe poslova za koje smo imali re-dovne dozvole, a to je veliki ugovor od 4,5 miliona dolara izvoza

Posle raspada Jugoslavije 1991. godine Sloboda dobija novi za-datak – artiqerijsku municiju. U naredne dve godine kre}e novirazvojni ciklus Slobode i odre|uje period koji je usledio. Danasje u na{em proizvodnom programu, osim osnovnog programa i neko-liko novih artikala, artiqerijski program municije 66 mm, 100mm, 105 mm, 122 mm, 125 mm i 155 mm. U me|uvremenu je razvijenaraketa osa, a osnovni program se i daqe razvija. Wega ~ini pro-tivavionska municija od 20 do 57 mm, municija za baca~e granata40 mm, municija za automatski baca~ granata 30 mm...

Asortiman proizvoda Kompanije Sloboda broji oko 150 ar-tikala. To je fabrika koja ima mo`da naj{iri proizvodni program,sa zna~ajnim artiklima i u ovom momentu verovatno i najzna~ajni-ji partner Vojske Srbije. Na`a-lost, ta pozicija se ne o~itava i unaruxbinama robe”.

CIVILNI PPROGRAM

Drugi deo fabrike, civilnaproizvodwa, razvijao se uporedo,oslawaju}i se na razvoj aparata zadoma}instvo. I u tom delu Slobodaje bila veoma zapa`ena na doma}emtr`i{tu, mo`da i najja~i proizvo-|a~ bele tehnike posle Gorewa. U tojfabrici osvojena je tehnologijaproizvodwe ma{ina za prawe ve-{a, ma{ina za prawe posu|a, fri-`idera. Danas taj deo Kompanije,pod nazivom Sloboda – Aparatiproizvodi samo dva artikla: {po-rete i usisiva~e, i to mali broj.

”Na{e strate{ko opredeqewe jeste da na|emo dobrog part-nera za zavisno preduze}e i da ga na najboqi na~in za{titimo iosposobimo za jednu ozbiqnu proizvodwu. Re{ewe je u pronalaskupartnera koji se bavi proizvodwom bele tehnike i ima tr`i{te uZapadnoj i Sredwoj Evropi, a koji bi svojim dolaskom ovde mogaoda proizvodi i plasira robu prema nedavno potpisanom ugovoru oslobodnoj trgovini na zapadnom Balkanu, od Hrvatske do Moldavi-je, ukqu~uju}i Rumuniju, Srbiju, Bugarsku, BiH, Crnu Goru i Albani-ju, na zna~ajnom tr`i{tu koje ima vi{e od 50 miliona stanovnika.Mislim da }e taj argumenat polako postati dominantan, i da }emomnogim proizvo|a~ima bele tehnike na tim tr`i{tima postati in-teresantni. Sloboda ima ime, i to je ono {to je sigurno, ima zna-we, ali nema dovoqno novca i investicija da bi bila ozbiqanproizvo|a~ aparata za doma}instvo.

Skoro smo obavili razgovor sa jednom ozbiqnom firmom izPoqske koja se bavi proizvodwom malih ku}anskih aparata. To jefirma Zelma, a ona proizvodi milion usisiva~a godi{we, {to jetri puta vi{e nego {to je Sloboda ikada proizvela u svojoj isto-riji. Usisiva~i su im dosta dobri i izvoze ih u Nema~ku i Rusiju.Sigurno je da }emo mi posle potpisivawa ugovora o slobodnoj tr-govini Zapadnog Balkana i ratifikacije ugovora o slobodnoj trgo-vini sa Rusijom postati interesantni za sve te zemqe, a da }e poq-ska firma biti zna~ajan partner, mo`da i strate{ki za Slobodu –Aparati.”

Koji je procenat dr`avnog vlasni{tva u Slobodi, da li je toprednost ili nedostatak za poslovawe, to su neka slede}a logi~napitawa za wenog direktora.

“Po~eli smo kao dr`avna firma. [estog oktobra 1950. fa-brika je predata radnicima, kao {to je to u~iweno sa svim fabri-kama posleratne Jugoslavije. Na Skup{tini Kompanije 2003. godi-ne doneli smo odluku da ponovo vratimo dr`avi 51% vlasni{tva.Kada smo dobili ponudu da ponovo podr`avimo Kompaniju, mi smoje razumeli na pravi na~in. Pomislili smo da }emo tom odlukom

Generalni direktor Radomir Quji}

38 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

za Gruziju, odobren od Vlade SCG udecembru 2005. godine, onda suusledile delimi~ne isporuke da biu avgustu 2006. godine taj posaobio zaustavqen. I umesto da ima-mo jednu uspe{nu i ~istu godinu,imali smo dva velika udara. Drugije bio odbijawe zahteva za nove do-zvole za poslove sa Jermenijom ijo{ neke izvoze u vrednosti od oko11 miliona dolara.

Kompaniju vodim ve} 13 godi-na i mogu slobodno da ka`em da je2006. godina bila najgora za nas.Bio sam u Kompaniji kada smo bom-bardovani i skoro potpuno uni-{teni, kada je velika inflacijaharala Srbijom, kada je stabili-zovan dinar a Sloboda izgubilavi{e od pet miliona maraka obrt-nih sredstava, kada smo poslovalipod sankcijama, bez mogu}nosti iz-voza, ali nijedna od tih godina ni-je bila sli~na 2006.

Da bismo izvezli robu po-trebne su nam tri vrste dozvola:dozvola za izvoz, dozvola za tran-sport i dozvola za sletawe i pre-letawe aviona, ako se roba takotransportuje. U izdavawe tih do-zvola ukqu~ena su ~etiri mini-starstva, i uvek negde neko uko~i~itav proces. Ili je u pitawu ne-znawe qudi koji se bave odbram-benom industrijom, mislim na onekoji su dobili ingerencije nad na-ma, a nikada ih ranije nisu imali.Ili postoji namera da se mi ugasi-mo, pri tom ne mislim na vrh dr-`ave, ve} pre na neke sive ~inov-nike koji sebi daju ve}a prava nego{to ih realno imaju. Postoji iproblem sa pozicijom na{e dr`a-ve u odnosu na robu koju mi proiz-vodimo, koja jeste politi~ka, ali jei ekonomska kategorija.

Dr`ava nam je nadoknadila{tetu nastalu prekidom ugovorasa Gruzijom. To je u redu, ali drugu{tetu koju smo imali jer nismo do-bili dozvolu za Ugovor sa Jermenijom vredan 6,5 miliona dolaradr`ava nije prihvatila da nadoknadi. Na{a dr`ava }e morati dase kona~no opredeli oko toga {ta se po{tuje. Da li se po{tuju Uje-diwene nacije, bilateralni odnosi, politike velikih sila? Jer,ako budemo pitali stalno nekoga gde smemo da izvozimo, mi nigdene}emo prodavati. A {to je najinteresantnije, te iste velike ze-mqe na tim istim mestima, gde nama nije dozvoqeno, prodaju muni-ciju. Mi i daqe ~ekamo dozvole za Jermeniju, preda mnom je ~ak mo-gu}nost za ugovor vredan 17 miliona dolara…

Sloboda mo`e vrlo lako da ugovori posao u vrednosti dvade-set, trideset miliona dolara. U stvari, ve} je i ugovorila, ali jeneizvesnost oko dozvola sve ve}i problem. Imamo mogu}nost da sepodignemo, da ponovo budemo ozbiqna firma, {to smo uvek bili.Ali ozbiqna firma je ona koja ima ozbiqne poslove. Uz sve ovo

`elim da naglasim da je Slobodau posledwih deset godina imalanajve}i razvoj u svojoj istoriji –osvojila je 85 novih proizvoda.”

Pitawe kontrole kvalitetai me|unarodnih standarda je tuposebno va`no.

“Sloboda poseduje sertifi-kat ISO-9001. Pro{le godinesmo imali proveru kvaliteta ko-ju smo bez problema zadovoqili.A ono {to je zanimqivo i za {toverujemo da va`i za svih {estfabrika odbrambene industrije,jeste da mi svi taj sertifikatimamo od osnivawa. Pravila po-na{awa u vojnim preduze}ima suod samog po~etka bila takva, odulaska materijala, do izlaskaproizvoda. Zato su na{i proiz-vodi prisutni u skoro svim ze-mqama sveta.

Dve su prekretnice, koje vi-dim za vojne fabrike Srbije. Ili}e dr`ava kona~no da bude vla-snik i onog ostatka dru{tvenesvojine, jer svako od ovih predu-ze}a ima taj deo koji nije privati-zovan. U tom slu~aju }e 15% da po-deli radnicima od ukupnog kapi-tala, a da vrednost tog kapitalakoji preuzima dr`ava ulo`i u raz-voj tih {est preduze}a, tako daulagawem u razvoj dobije vlasni-{tvo. Mislim da bi se jedino takoi na najbezbolniji na~in zavr{i-la privatizacija preduze}a od-brambene industrije.

[ta sledi posle toga?Ukoliko dr`avi to predsta-

vqa balast bilo koje vrste, onauvek mo`e da iza|e na berzu i daponudi svoje akcije, radnici tako-|e na toj istoj berzi nude svoje ak-cije, i tako se onda odvija procesmewawa strukture vlasni{tva nao~igledan na~in.

Na{ strate{ki partner uovom trenutku je dr`ava, ako bi setra`io drugi, to bi dr`ava i ~i-

nila, jer je ona na{ vlasnik. Isto tako mislim da dr`avna svojinanije najsre}niji oblik svojine. Najgora je javna, pa dr`avna, dru-{tvena, a najboqa je privatna. Treba pogledati i na{e okru`ewe.Privatizovane su skoro sve firme sli~ne na{oj i neuporedivo ve-}e. Privatizovan je bugarski Arsenal, koji je nekada imao 13.000radnika. Tako je ura|eno u Slova~koj, ^e{koj, Poqskoj… Mi smoodabrali druga~iji model, meni ne smeta {to smo ga izabrali, sa-mo mi smeta {to on ne funkcioni{e kako treba. Uprkos svemu, miopstajemo. A opstajemo jer proizvodimo kvalitet, jer imamo qudekoji sjajno rade svoj posao. Treba re{iti i probleme o kojima smogovorili, a koji nisu mali”.

Dragana MARKOVI]Snimio Goran STANKOVI]

39

U S T R I J A S R B I J E

”ZASTAVA-ORU@JE”, KRAGUJEVAC

INVESTI-CIJE ZA

BUDU]NOST

Dvadeset sedmog oktobra 1853. godine topovski plotuni ogla-sili su da je u ~uvenoj kragujeva~koj Topolivnici uspe{no iz-liveno prvo doma}e oru|e. Bio je to po~etak razvoja fabri-ke, koja je najpre proizvodila topove, sabqe, bajonete, a ka-snije postala poznata po svom programu streqa~kog oru`ja.

Taj datum slavi se i danas kao dan fabrike Zastava-oru j̀e i iznovapodse}a da je u tom gradu i na tom mestu zapo~ela industrijska pro-izvodwa u Srbiji, pa se Zastava s razlogom smatra kolevkom srp-ske industrije. Oko we je nikao ~itav vojnoindustrijski kompleks.

Kragujeva~ki gigant je u svojoj istoriji pre`iveo mnoge brodo-lome, bio je ru{en u ratovima, pa iznova zidan. Poga|ale su ga ivelike krize. Od one po~etkom sedamdesetih oporavio se tako {toje deo vojne prizvodwe konvertovan u civilnu. Tada su napravqeniprvi karabini modela M-70, i otpo~ela je prodaja tog lova~kogoru`ja na ameri~kom tr`i{tu. Naredna velika kriza pogodila ihje devedesetih, kada su zemqi uvedene sankcije, a tokom bombardo-vawa SRJ 1999. godine Zastavi je naneta velika {teta. Od posle-dica zatvarawa tr`i{ta oporavila se relativno brzo – krajem2003. skinute su sankcije, a lova~ke karabine po~eli su da izvozena ameri~ko tr`i{te godinu dana kasnije. Ali su od posledica bom-bardovawa ”rane” zale~ene tek pro{le godine.

SMERNICE ZZA OOPSTANAK

Nekada su se preduze}a te namene nazivali vojna industrija,potom je postojala Zajednica naoru`awa i vojne opreme, a vi{eputa su tretirani kao posebna vrsta privrede. Odlukom republi~-ke Vlade na sednici od 10. marta 2005, Zastava i jo{ pet preduze-}a vojne namene nazivaju se odbrambenom industrijom sa ve}in-skim dr`avnim kapitalom.

Na pomenutoj sednici Vlade trebalo je da se re{e brojna go-ru}a pitawa. Doneta su i tri va`na zakqu~ka – o restrukturisawudugova i povoqnim kreditima koje bi dobili preko Fonda odbram-bene industrije za reformu te industrije, a preduze}a su se oba-

Restrukturisawe dugova i radnesnage, konverzija proizvodwe,

investicioni programi, tr`i{te,re~i su koje se ~esto ~uju u

preduze}ima odbrambene industrije. A o tome {ta one ta~nozna~e na primeru Zastava-oru`je,

govori prvi ~ovek te fabrike mr Dragoqub Grujovi}.

40 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

me mewaju proizvodni program kada gube tr`i{te i naj~e{}e sepribegava slede}em metodu – prestanu da proizvode, smawe radnusnagu, a zadr`avaju potreban broj qudi koji se bavi razvojem i tr-govinom i ~ekaju momenat da po~nu proizvodwu – kad na|u tr`i{te.

Grujovi} misli da je mnogo te`e sprovesti konverziju vojne pro-izvodwe kod nas i na Istoku. Navodi primer Rusije, koja je posle pa-da Berlinskog zida i perestrojke probala da svoju ogromnu vojnu in-dustriju prilagodi takvom poslovawu. Konstruktori u Petersburgusu napravili traktor od tenka – ali on nije imao tr`i{te. Jedan za-vod u Moskvi napravio je teflonsko posu|e, ali ni oni nisu uspelida ga komercijalizuju. Mnogo je takvih primera i u Rusiji, i u zemqa-ma u okru`ewu. Aepilog je ve}inom tu`an – propale su mnoge fabri-ke koje su proizvodili oru j̀e u Bugarskoj, Ma|arskoj, Poqskoja.

– Ne mo`e vojna proizvodwa, sa posebnom filozofijom ispecifi~nim znawima, da napravi ne{to {to je potrebno civil-stvu. Preveliki se zna~aj pridaje pouzdanosti i glomaznost i ta-kva sredstva ~esto nisu upotrebqiva u civilnoj nameni – obja-{wava Grujovi}.

A kakvo je stawe u Zastavi? Prizvodwa je grupisana u pogoneu kojima se proizvode vojni artikli i, sa druge strane, civilni.Ciq je da se pod jednim krovom na|u civilni proizvodi – pi{toqi,revolveri, malokalibarske pu{ke, sa~marice, karabini i drugo,ali da se u drugom, vojnom delu, preraspodelom obezbedi da i svivojni pogoni budu pod jednim krovom. Tako bi se stvorila boqa rad-na atmosfera i smawili tro{kovi proizvodwe.

Vojni program je instalisan na 74 odsto kapaciteta, a civil-ni na 26 odsto, sa te`wom da poraste na 30 odsto. Trenutno je vr-lo mala uposlenost kapaciteta – za sve pogone u proseku iznosi 27odsto, s tim {to ve}i deo pripada civilnim programima.

– Zahvaqu}i saradwi sa Remingtonom dosta je dobra uposle-nost kapaciteta u civilnom pogonu – za lova~ko i sportsko oru`je.Tu je pove}an obim proizvodwe, modernizovan je pogon, zaposlenisu novi radnici, i na taj na~in je pove}ana produktivnost i ispla-tivost tih proizvoda – uspevamo da pokrivamo tro{kove proizvod-we i imamo dobit. A kada je re~ o vojnim kapacitetima, oni se mo-gu vi{e uposliti, ali ih ne mo`emo konvertovati u ve}em stepenu.

vezala da smawe broj zaposlenih. O tome {ta je do sada ura|eno uZastavi obja{wava direktor mr Dragoqub Grujovi}:

– Napravqeni dugovi restrukturisani su postepeno, a dug kojije fabrika imala do 31. decembra 2004. preina~en je u udeo dr-`ave u kapitalu preduze}a. Sada je dr`ava Srbija, zajedno sa Fon-dom za razvoj, vlasnik 66,5 odsto kapitala preduze}a, a 33,5 od-sto je dru{tveni kapital. Ostali su nam novi dugovi, nastali zbognepla}awa poreza i doprinosa za period 2005–2006. godine. Na-damo se da }e nam i ovoga puta dr`ava pomo}i, jer sami to ne mo-`emo da re{ima.

Grujovi} isti~e da do danas nije osnovan Fond odbrambeneindustrije za reformu te industrije, koji je trebalo da im omogu}ipovoqnije kredite za modernizaciju, popravku poru{enih pogona ijeftinija obrtna sredstva neophodna za proces proizvodwe.

Kada je re~ o restrukturisawu radne snage, direktor Grujo-vi} ka`e da je taj zadatak zavr{en polovi~no. U Zastavi su uradi-li novu sistematizaciju i organizaciju posla. Otpu{teno je, na do-brovoqnoj osnovi, 1.000 radnika, a trebalo bi jo{ toliko. Tre-nutno imaju 2.723 zaposlena, a projektovani broj je 1.729.

– Mi smo morali pa`qivo da smawujemo broj zaposlenih kakobi nam ostali o~uvani procesi rada, jer se kod nas gotovo sve kom-ponente prave u fabrici, a vrlo malo u eksternoj kooperaciji. Imi smo u tome uspeli, ali nismo dovoqno smawili broj zaposle-nih. Imamo mogu}nost da, otpu{tawem 300 radnika po novom soci-jalnom programu, taj broj umawimo na 2.400. Mi u fabrici sma-tramo da bi broj zaposlenih trebalo smawiti na oko 2.200, ali unaredne ~etiri godine. Takvu odluku je pro{le godine doneo na{Upravni odbor, kada je razmatran petogodi{wi biznis plan. Na-dam se da }emo taj plan mo}i da predstavimo novoj vladi i da }e gaona prihvatiti – isti~e direktor.

MAGI^NA RRE^ –– KONVERZIJA

^esto se kao spasonosni proces koji mo`e da pomogne od-brambnoj industriji pomiwe konverzija. Pri tome se misli na za-menu vojnih programa civilnim. Ministarstvo odbrane je jo{1996. godine naru~ilo od Ekonomskog instituta iz Beograda dauradi detaqnu studiju, koja bi, na osnovu iskustava drugih, pokaza-la {ta je mogu}e uraditi u na{im uslovima. Onda{wa vlada nijerazmotrila wihovu analizu, a prethodna je, ne znaju}i da ona po-stoji, anga`ovala jednu agenciju da uradi novu studiju o tome kakobi trebalo da izgleda namenska industrija danas i sutra.

Direktor Grujovi} ima zamerke na tu analizu, jer smatra dasu je radili mladi stru~waci, koji nikada nisu bili na tr`i{tu voj-nog oru j̀a niti su se suo~ili sa propisima i problemima, ve} su sepozivali na iskustva drugih zemaqa, opisali stawe, ne nude}i za-kqu~ke. A prema direktorovom mi{qewu, istina je slede}a – mnogi na Zapadu zagovarali su tu ideju o konverziji vojnih predu-ze}a u civilna, ali je tamo to mnogo lak{e uraditi. Na Zapadu fir-

MI SMO ORU@ARI– Mi mo`emo da zamislimo da u na{oj fabrici radimo

neki drugi proizvod, ali nam je za to potrebna sasvim drugaoprema. A to povla~i nove investicije, nove radnike i in`e-were koji ne}e zami{qati proizvod sa cevkom. A svi smo mi,bez obzira na zavr{enu {kolu, balisti~ari, oru`ari. I samoto znamo. Mi ne mo`emo da uradimo konverziju. To mo`e nekodrugi. Ali }e morati da napravi drugu liniju i da zaposli dru-ge radnike, a onda mu ovaj pogon ne}e trebati. To }e biti novafabrika, pored ove na{e, ali nikako konverzija proizvodwe.Mi jedino mo`emo da pove}amo procenat uposlenih kapacite-ta u civilnom programu – za sportsko i lova~ko oru`je.

Zastavin proizvodni program modelima graviranog oru`ja

41

Direktor dodaje da mnogi u Vladi Srbije neshvataju i ne prihvataju ~iwenicu da Zastava nijepreduze}e zapadnog profila, jer je wena kompletnaproizvodwa na jednom mestu – ima malo kooperana-ta. Ta~no je da mnoge evropske fabrike nemaju tolikozaposlenih koliko oni, ali te inostrane firme imajudosta kooperanata {irom sveta, koji za wih proiz-vode odre|ene delove. A kada bi se sabrao ukupanbroj qudi koji se anga`uju oko jednog proizvoda, dobi-la bi se sli~na ra~unica.

NEOPHODNA MMODERNIZACIJA

Zastava-oru`je ima kvalitetan proizvod, ali i skup, jer se ucenu ugra|uje mnogo toga. Zna~ajan je udeo radne snage – od 60 do65 odsto, zavisno od artikla, a ciq im je da taj procenat padne is-pod 50 odsto. Da bi se smawio utro{ak radne snage preko je po-trebno uvo|ewe nove, savremenije i produktivnije opreme. Zbogtoga su pro{le godine u Zastavi odlu~ili da, posle 16 godina, po-krenu novi investicioni ciklus. Kupili su 21 savremeni numeri~-ki obradni centar. Jedanaest centara je pu{teno u proizvodu avgu-sta 2006, a sada se pu{taju u pogon ma{ine koje su stigle krajemgodine. U opremu najnovije generacije ulo`ili su oko dva milionaevra. Na novim ma{inama se radi br`e za 90 odsto, a u budu}no-sti }e sigurno svaka ma{ina mo}i da zameni 8 do10 radnika. Na-meravaju da slede}e godine investiraju jo{ tri miliona evra i dakupe 30 novih ma{ina, da modernizuju termi~ku obradu, stvoreuslove za obradu ner|aju}eg ~elika i ulo`e u modernizaciju pro-izvodwe kundaka.

Pogoni bi, prema wihovom planu, trebalo potpuno da se mo-dernizuju do 2010. godine. Formira}e vlastiti pogon za proiz-vodwu toplih energenata, koji }e sada{we tro{kove na energen-tima (oko 30 odsto zimi, a 15– 20 leti) smawiti na oko 10 odstoukupnog udela u proizvodu. Preduzimaju mere da preduze}e ubudu}enapajaju strujom direktno od EPS-a, a ne preko posrednika, a odSrbija-gasa su tra`ili da im se odvoji i grana za prirodni gas. Tajpostupak je u toku. Ostaje im da re{e problem velikog gubitka vodeu fabrici zbog starog vodovodnog sistema. A imaju jo{ jednu ideju –da sami proizvode struju za potrebe fabrike, na na~in kako to ra-de wihove kolege u svetu. Potrebno je samo da imaju svoju toplanutipa blokovskih kotlarnica, u koju se postavi gasogenerator, savelikim stepenom iskori{}ewa, i on proizvodi struju koja }e, na-ravno, biti ukqu~ena u sistem EPS-a.

Da bi modernizovali preduze}e kako su zamislili, neophodnisu dugoro~ni krediti (na ~etri do pet godina, sa grejs-periodom). Ata investicija }e se isplatiti i u slu~ju da im dr`ava dozvoli pri-vatizaciju. Tada bi imali znatno ve}u tr`i{nu vrednost.

Za tr`i{te se treba boriti. Direktor Grujovi} isti~e da suim redovno ugro`eni finansijski tokovi zbog tr`i{ta na kometrenutno posluju – pre svega tr`i{ta vojnog proizvoda, jer su, ikad imaju ugovoren posao, procedure dobijawa dozvola kompliko-vane. Zato u fabrici tra`e da se na preduze}a odbrambene indu-strije primeni nova strategija kad je re~ o statusu, na~inu re{a-vawa plasmana, pre svega vojne robe.

– Nama je potreban kontinuitet u proizvodwi, jer ako se pre-kine proizvodwa jedne linije, onda treba vi{e meseci, ~ak i godi-nu da ponovo proradi. Mi smo imali taj problem posle bombardo-vawa, i tek je pro{le godine uspostavqena proizvodwa na veli-kom broju proizvodnih linija u Zastavi. Zato su potro{ena velikasredstva. Mnogi sada ne mogu da vide efekte, ali }e se oni videtiako se nastavi proizvodwa. U protivnom, uludo smo tro{ili pare– zakqu~uje direktor Zastava-oru`je.

Mira [VEDI]

U S T R I J A S R B I J E

Tu imamo opremu prilago|enu velikimproizvodima – velike strugove, glodali-ce... [teta je {to sada tu opremu ne kori-stimo dovoqno. Takve ma{ine nisu zasta-rele i koriste se u svim fabrikama nao-ru`awa u svetu. Mi ih rado pokazuju stra-nim delegacijama koje do|u kod nas, jer suone dobra osnova za kooperaciju sa ino-partnerima. Nadamo se da }emo uskorouposliti i te kapacitet.

CENA DDOBROVOQNIH

ODLAZAKA

Trenutno su u Zastavi zaposleni qu-di raznih zanimawa – od KV i VK majstora

do visokostru~nog kadra, a imaju jednog doktora nauka i pet magi-stara. Predstoji im da re{e, naravno uz pomo} dr`ave, pitaweinvalida rada koji najvi{e dolaze iz proizvodwe. To je stvarnost,jer je prose~na starost 48 godina, a prose~an broj godina radnogsta`a 27. Nakon odlaska 1.000 radnika (u okviru dva socijalnaprograma), koji su uglavnom bili pred penzijom (dve do pet godina),fabrika je 2005. godine podmla|ena, ali ne mnogo. Stawe nije po-

pravio ni prijem 170mladih radnika, jer sestarosna struktura po-merila samo za neki me-sec. Zato planiraju da dokraja ove godine prime200 mla|ih qudi, ali uskladu sa predstoje}im,tre}im programom re{a-vawa vi{ka uposlenih. Iovoga puta bi trebalo dabude primewen kriteri-jum dobrovoqnost, aliGrujovi} druga~ije misli:

– Prilikom prote-klog otpu{tawa dobro-voqanost nam nije pore-metila strukturu zapo-slenih, ali u ovoj godini}emo razmotriti i drugekriterijume kako sestruktura zaposlenih ne

bi bitno poremetila. Neophodno je da odr`imo proizvodnost po-gona i drugih funkcija, pogotovo onih visokokreativnih. I u pret-hodnim socijalnim programima dogodilo nam se da odlaze mladi iperspektivni stru~waci. Pretpostavqam da }e u narednom ciklusuve}inom oti}i qudi iz proizvodwe, ali moramo da vodimo ra~unao tome da zadr`imo i primimo jo{ mladih. Oni pokazuju visokuproduktivnost i ~ak su za 30 odsto pove}avali normu.

Direktor mr Dragoqub Grujovi}

VOJNA KONTROLA KVALITETA– Mislim da je trebalo da se zadr`i vojna kon-

trola kvaliteta u okviru vojnih artikala, jer se poka-zala vrlo korisnom. Mi smo je ~ak bili uveli i za ci-vilno oru`je. I tu tradiciju ne}emo prekidati. Uvelismo u na{u fabri~ku superkontrolu i poku{avamo dazadr`imo kvalitet. Ali niko ne mo`e da zameni vojnogkontrolora, ~oveka sa strane koji je nepristrasno ra-dio i odgovarao za kvalitet. To nam danas nedostaje.

uveliko je oboga}en unikatnim

42 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

S

“PRVA ISKRA – NAMENSKA”, BARI^

U SUSRETJUBILEJU

Orijentisana prete`no na izvoz,“Prva iskra” je, sve do posledwe

decenije dvadesetog veka, bilamo}na i cewena fabrika, veoma

uspe{na u proizvodwi i plasmanuvisokobrizantnih eksploziva,

ali i prodaji “doma}e pameti” na inostranom tr`i{tu. Kraj

Jugoslavije ozna~io je po~etaknevoqa za jedno od perspektivnih

preduze}a u Srbiji. Usledile sume|unarodne sankcije, agresijaNatoa, pa eksplozija u kojoj jeuni{ten pogon za proizvodwu

oktogena. U “Prvoj iskri” veruju da je nevoqama do{ao kraj.

vetski priznat i poznat proizvo|a~ brizantnih eksploziva“Prva iskra – Namenska” slede}e godine obele`ava sedamdecenija postojawa. U kompaniji, po kojoj je Bari~ postao po-znat u evropskim razmerama, posle pro{logodi{we nesre}e,~ak i nepopravqivi optimisti nisu krili nevericu u brz opo-

ravak fabrike. Jo{ od raspada druge Jugoslavije, “Prva iskra” jegotovo neprekidno suo~ena s te{ko}ama i problemima, koje samanije mogla da razre{ava. Drasti~ne posledice razbijawa jedin-stvenog tr`i{ta, na kome je plasirala i do 80 odsto proizvodanamewenih doma}im kupcima, do danas nisu otklowene. Najve}ikupci “Iskrinih” proizvoda bili su tada bosanskohercegova~ki“Vitez”, “Pretis”, Bugojno, slovena~ki Kamnik… Kasnije su do{lesurove me|unarodne sankcije, ~iji je neprobojni zid onemogu}ioizvoz eksploziva u zemqe Zapadne Evrope, Bliskog i Dalekog isto-ka, Afrike i Azije.

Orijentisana prete`no na izvoz, “Prva iskra” je, sve do po-sledwe decenije dvadesetog veka, bila mo}na i cewena fabrika,veoma uspe{na u proizvodwi i plasmanu pentrita, heksogena i ok-

togena, ali i prodaji “doma}e pameti” na inostranom tr`i{tu.Samo na izvozu tehnologije, po sistemu “kqu~ u ruke”, svojevremenoje ostvarena zarada od nekoliko desetina miliona dolara, dok jeprihod od prodaje eksploziva, proizvo|enog po najvi{im svetskimstandardima, ukqu~uju}i i ameri~ki MIL, bio vi{estruko ve}i.

ZNAWE II EENTUZIJAZAM

Posle bombardovawa na{e zemqe celokupna namenska indu-strija je zastala, tako da proizvode “Prve iskre” vi{e nisu moglida apsorbuju ni kupci u Srbiji, me|u kojima su se isticali “MilanBlagojevi}”, “Sloboda”, “Tigar”…. Skoro svaki pogon u bari~kojfabrici 1999. godine bio je o{te}en ili razoren, tako da je pro-izvodwa gotovo obustavqena. Ipak, nijedan in`ewer tada nije daootkaz. Zahvaquju}i neuni{tivom entuzijazmu zaposlenih, svesnihzna~aja fabrike u kojoj rade, ali i ~iwenici da je veliki deo opre-me na vreme sklowen i sa~uvan od bombi Natoa, proizvodwa pen-trita, heksogena i oktogena je obnovqena, a “Prva iskra” je pono-vo zakucala na vrata svetskog tr`i{ta eksploziva. Na`alost, za-

43

U S T R I J A S R B I J E

kratko, jer je upravo taj pogon uni{ten u pro{logodi{woj tragi~nojeksploziji, kada su poginula trojica radnika “Prve iskre”.

– Proizvodwa pentrita, heksogena i oktogena, nenadano pre-kinuta nesre}om koja se ovde dogodila krajem maja 2006. godine,do danas nije nastavqena – sa `aqewem zakqu~uje direktor Kom-panije Stanoje Bio~anin, nagla{avaju}i da neophodna pomo} dr-`ave u obnavqawu glavnog objekta za proizvodwu najtra`enijeg inajperspektivnijeg eksploziva dana{wice, oktogena, koji se kori-sti i za proizvodwu raketnih si-stema, neopravdano kasni. – Po-znato je da mi nemamo sredstava dasami podignemo pogon koji je do ju-~e bio na{ glavni izvor prihoda.Perspektive za izvoz oktogena sufantasti~ne, posebno ako se uzmeu obzir da ga danas proizvodi sve-ga nekoliko zemaqa u svetu, a uovom delu Evrope niko. S obziromna sve aktivnije ukqu~ivawe Srbi-je u evroatlantske integracije,prihod koji bismo mogli da ostva-rimo samo od izvoza brizantnogeksploziva meri se desetinama mi-liona dolara. A potrebno je ulo-`iti svega milion, mo`da milion ipo dolara, {to je tek desetinavrednosti celokupnog pogona zaproizvodwu oktogena. Zbog rela-tivno male sume, potrebne za ob-navqawe uni{tenog objekta, nemo`emo da koristimo kapacitetekoje smo sa~uvali, modernu opre-mu, perspektivnu i sigurnu tehno-logiju, savremene hale, {to je sve,ina~e, desetostruko vrednije oduni{tenog dela fabrike. Ako smonegde bili u samom svetskom vrhu,onda smo to u proizvodwi bri-zantnog eksploziva – podvla~i di-rektor.

Strah od eventualnih nesre-}a, koje se u fabrikama eksplo-ziva doga|aju i u najrazvijenimzemqama sveta, ipak ne bi smeoda onemogu}i realizaciju veoma isplativih i relativno lakoizvodqivih poslova, smatraju u “Prvoj iskri”.

– Bilo bi veoma korisno da se na nivou Ministarstva odbra-ne organizuje sastanak, savetovawe o budu}oj proizvodwi oktoge-na, da se razmotre perspektive proizvodwe i plasmana tog veomatra`enog eksploziva i tada, verujemo, ne bismo imali razloga dasumwamo u sigurnu budu}nost na{eg kolektiva – ka`e direktor Bi-o~anin, nagla{avaju}i da bi “Prva iskra” godi{we mogla da pro-izvede oko 60 tona oktogena. – Ako desetak tona ostavimo za po-trebe na{e zemqe, sve ostalo bismo plasirali u inostranstvu izaradili godi{we tri milina dolara.

Ra~unica je vi{e nego jasna. S druge strane, izvozom tog stra-te{ki zna~ajnog proizvoda, na{oj dr`avi se omogu}ava da agresiv-nije nastupa na tr`i{tu oru`ja, da lak{e nabavqa savremenasredstva i opremu, da bude otpornija na razli~ite, pa i najsurovi-je oblike uslovqavawa i nepovoqne trgovine.

– Ako mo`ete tr`i{tu da ponudite jedan od najja~ih i najper-spektivnijih ekslpoziva dana{wice, za ~iju proizvodwu imate oko90 odsto tehnologije, automatski postajete respektabilan ~inilacu me|unarodnim odnosima. S druge strane, ako smo uspeli da ob-

novimo proizvodwu oktogena posle agresije Natoa, ako smo sa~u-vali tehnologiju i qude, nema opravdawa da zbog nedostatka rela-tivno male koli~ine novca to ne u~inimo opet – veruje prvi ~ovek“Iskrinog” menaxmenta.

Nestrpqivo o~ekuju}i sredstva neophodna za obnavqawe po-gona za proizvodwu oktogena, zaposleni u bari~koj kompaniji, ipak,ne sede skr{enih ruku. Proizvodwa trinitrotoluola (TNT) nakonagresije bazirana je na delaboraciji vi{ka minskoeksplozivnih

sredstava. Tako dobijen eksploziviz starih protivpe{adijskih minaupotrebqava se u privredi, u rud-nicima i kamenolomima, a u nared-nih pet do deset godina “Prvuiskru” o~ekuju delaborisawe iprerada eksploziva do zadovoqa-vaju}eg kvaliteta, iz jo{ oko mili-on, milion i po protivtenkovskihmina, povu~enih iz na{eg naoru`a-wa. Zahvaquju}i modernoj tehnolo-giji, zaposleni u bari~koj fabriciuspevaju da dostignu vrlo visokkvalitet tako prera|enog eksplo-ziva, priznat i evropskim sertifi-katom, {to im omogu}ava da ga iz-voze i u zemqe Zapadne Evrope.

To je tek jedan od poslova ko-jim im se sme{i, posebno otkad jeSrbija u{la u Partnerstvo za miri znatno se pribli`ila evropskimintegracijama. To, naravno, nijedovoqno. Nastoje}i da “pre`ivi”me|unarodne sankcije i opstane doboqih dana, “Prva iskra” je svoje-vremeno osvojila i paletu komer-cijalnih proizvoda u oblasti au-to-kozmetike i farmako-industri-je, tako da civilni sektor u ukpnomprihodu Kompanije danas u~estvujesa oko 50 odsto.

Uprkos nevoqama koje su ihzadesile pro{le godine, u “Prvojiskri” isti~u da, posle sprovede-nih socijalnih programa i smawe-wa broja zaposlenih za gotovo dve

tre}ine – sa 325 u 1999. godini na 113 – uskoro otvaraju vratafabrike za prijem mladih radnika. Za razliku od impresivne ob-razovne strukture, u kojoj preovla|uju zaposleni sa visokim i sred-wim nivoom obrazovawa, starosna struktura nije zadovoqavaju}a.Svega dvadesetak zaposlenih je mla|e od 40 godina, {to za fabri-ku eksplozivnih materija predstavqa tiwaju}u opasnost.

ZASIJA]E OOPET IISKRA

– Stariji radnici su skloni improvizacijama i rutini, ma ko-liko se trudili da, raznim redovnim i vanrednim kontrolama,spre~imo opu{tawe na radnom mestu – isti~e direktor Bio~anin.– Bez mladih, obrazovanih i budu}nosti okrenutih radnika, sprem-nih za dokazivawe, te{ko je razmi{qati o modernizaciji i razvo-ju fabrike, o novim poslovima i prodorima na svetskom tr`i{tu.

Po{to osnovna delatnost, odnosno proizvodwa brizantniheksploziva, nije obnovqena, uposlenost kapaciteta “Prve iskre”danas nije na nekada{wem nivou, iako se ~ini sve {to je mogu}e uanga`ovawu pojedinih delova fabrike. Na primer, u pogonu za de-laboraciju TNT o~ekuju da narednih godina uposlenost dostigne 60odsto, a boqi dani sme{e se i drugima.

Direktor Kompanije Stanoje Bio~anin

BOGAT PRIZVODNI PROGRAMOsim raznih vrsta delaborisanog i prera|enog eks-

ploziva, neophodnog pojedinim privrednim granama poputrudarstva, industrije nafte i gasa, industrije za preradumetala, putne industrije, u svoj veoma bogati proizvodniprogram ”Prva iskra – Namenska” upisuje proizvodwu bio-dizela i izooktil nitrata, sirovina za farmaceutsku indu-striju, antifriza i auto-kozmetike, proizvoda ku}ne hemi-je, organskih i neorganskih soli…

Pored toga, bari~ki kolektiv svetu nudi i transfertehnologije, po ~emu je “Prva iskra” nekada bila veoma po-znata, posebno u zemqama Bliskog i Dalekog istoka.

44 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

Smatraju}i aktivnije i svestranije u~e{}e na svetskom tr`i-{tu jednim od najva`nijih uslova opstanka u bliskoj budu}nosti,menaxment Kompanije “Prva iskra” razmi{qa i o masovnijoj pro-izvodwi biodizela, ekolo{kog goriva od uqane repice, za {taima i tehnologiju i postrojewa. To je oblast u kojoj Srbija jo{ mo-`e da iskoristi svoje veoma velike potencijale. Ako znamo da u na-{oj zemqi ima oko ~etiri i po miliona hektara obradive povr{i-ne, od ~ega je ~ak 20 odsto u parlogu, jasno je da su mogu}nosti zaproizvodwu uqane repice ogromne. Dovoqno je da se ona zasadina polovini neiskori{}ene zemqe i da Srbija godi{we proizvedenajmawe 450.000 tona bio goriva.

Za “Prvu iskru” proizvodwa biodizela nije novost. Jo{ 1994.godine napravili su nekoliko hiqada tona tog goriva, da bi, ubrzo,uqana repica na vol{eban na~in nestala sa na{ih oranica, ba{ u

vreme kad Evropa po~iwe da zapa`a prednosti ekolo{kog dizela. Da-nas se u Nema~koj, na primer, poqa ̀ ute od uqanih kultura. Zahvaqu-ju}i tome {to ima dovoqne koli~ine sirovina za proizvodwu novoggoriva, Nema~ka proizvodwa dostigla je vi{e od dva miliona tonabiodizela. Pre trinaest godina, kada je “Prva iskra” dokazala svojesposobnosti u proizvodwi biogoriva, Nema~ka nije proizvela nijed-nu tonu. U me|uvremenu proizvodwa ekogoriva kod wih je rasla geo-metrijskom progresijom. A kod nas…?

Geometrijskom progresijom raste `eqa zaposlenih u “Prvojiskri” da dr`ava ve} jednom ka`e {ta }e biti s wihovom fabri-kom. Da li }e je osuditi da `ivotari, nesposobna za konkurencijuna svetskom tr`i{tu, ili }e joj dati snage da ostvari svoje velikei dokazane potencijale. Privatizacija je tek jedan od uslova neo-phodnih za lak{e ostvarivawe wenih proizvodnih mogu}nosti.

Ipak, u Kompaniji podse}aju da susvesni zna~aja fabrike eksplozivaza svaku, pa i za na{u zemqu. Even-tualni strate{ki partner, smatradirektor Bio~anin, zato ne bismeo da zanemari interes ne samozaposlenih, ve} i dr`ave koja, uo-stalom, ima ve}inski udeo kapita-la u bari~koj fabrici i da spre~imodernizaciju i razvoj “Prveiskre”, kao {to se to de{avalodrugim preduze}ima.

INTERES DR@AVE

– Fabrika je na izvanrednommestu, blizu Beograda, na obaliSave… Svesni smo da ona mo`e iz-gledati kao veoma dobar zalogaj ne-kome ko bi da za male pare veomabrzo do|e do velikog bogatstva.Ipak, verujem da Srbija sebi ne smeda dozvoli da ostane bez fabrikekoja se odavno dokazala i u Evropii u svetu. Brizantni eksplozivi sekoriste uglavnom za izradu minsko-eksplozivnih sredstava za potrebevojske. Zato je od prvog dana svog po-stojawa “Prva iskra” deo odbram-bene industrije ove dr`ave, a odnedavno, uz jo{ pet fabrika namen-ske proizvodwe “Milan Blagoje-vi}”, “Sloboda”, “Zastava oru`je”,“Prvi partizan” i “Kru{ik”, na{kolektiv predstavqa oslonac Gru-pacije odbrambene industrije Sr-bije, posebno od najnovije konver-zije duga, kada je procenat dr`avnogkapitala u “Prvoj iskri” pove}anna oko 60 odsto – napomiwe direk-tor Bio~anin.

U “Prvoj iskri” o~ito nemajudileme. Jasno je da o fabrici i we-noj budu}nosti, u najve}oj meri, od-lu~uje dr`ava. A u wen interes za-posleni u bari~kom kolektivu, zna-~ajnom delu Grupacije odbrambeneindustrije Srbije, ne `ele da sum-waju.

Du{an GLI[I]

45

U S T R I J A S R B I J E

HOLDING KORPORACIJA ”KRU[IK”,A. D. VAQEVO

KQU^OPSTANKA

Bili su industrijski gigant osamdesetih godina i jedan od stubova

vojne industrije – godi{we su izvozili u vrednosti od oko sto miliona

dolara, a fabrika je zapo{qavala oko 5.500 radnika. Danas je ”Kru{ik”

prisiqen da svoje kapacitete, kao i ostali, zaposli civilnim

programima.

Jedna od {est fabrika odbrambene industrije jeste vaqevskiKru{ik a.d. Nastao je 1937. godine, kada je preduzimqivi in-`ewer Nikola Stankovi} re{io da, pored fabrike naoru`a-wa i vojne municije u Vi{egradu, izgradi jo{ jednu u Vaqevu.Dve godine kasnije Ministarstvo trgovine i industrije izda-

lo mu je dozvolu da firma ”Vi{egradska industrija Stankovi} a.d.”mo`e da izra|uje kapisle u Vaqevu u radwi ”Vistad”. Od tada tafirma preuzima monopol nad proizvodwom kapisli No 8, a vrlobrzo po~iwe i proizvodwu ru~ne ofanzivne bombe i pe{adijskepu{~ane municije. ”Vistad” je tokom rata imao odlu~uju}u ulogu usnabdevawu fronta ratnim materijalnim sredstvima.

Posle oslobo|ewa zemqe fabrika prelazi u nadle`nost Mi-nistarstva narodne obrane i dobija naziv Vojnotehni~ki zavod Va-qevo. Pod danas prepoznatqivim imenom Kru{ik preduze}e je re-gistrovano 1948. godine, a od 1945. do 1952. postaje jedan od stu-bova jugoslovenske vojne industrije.

VREME VVELIKOG PPROFITA

Tokom proteklih 68 godina postojawa smewivali su se usponii stagacije u poslovawu i razvoju preduze}a, ali se nije mewalaosnovna delatnost – razvoj i proizvodwa sredstava NVO. Pedese-tih godina u fabrici se, uz aran`mane sa zapadnim zemqama, in-tenzivno razvijaju novi proizvodi u oblasti ratne tehnike, pove-}ava obim proizvodwe i izvoza, a sve to je bitno uticalo na ukup-nu ekonomiju zemqe. Sem tog vojnog programa, do sedamdesetih go-dina pro{log veka u Kru{iku se razvija vi{e novih civilnih pro-

ni ili u ve}inskom vlasni{tvu vi{e od 50odsto akcija ostalih dru{tava.

Vlasni~ki odnos se promenio po zavr-{enom ra~unu za 2005. godinu. Izvr{ena jedokapitalizacija u zavisnim dru{tvima iregulisani su imovinsko-pravni odnosi ka-ko bi se dru{tva {to boqe pripremila zaprivatizaciju. Tokom 2006. pripojena su ~e-tiri zavisna preduze}a mati~nom. Iste go-dine je za privatizaciju pripremqeno petzavisnih dru{tava, a ~etiri su privatizova-na tokom pro{le i po~etkom ove godine.Ostala dru{tva }e se privatizovati 2007.

godine. A privatizacija namenske proizvodwe je u direktnoj vezisa budu}im razvojem i stausom preduze}a iz Grupacije odbrambeneindustrije Srbije i o nastavku tog procesa odlu~iva}e resornaministarstava – odbrane i privrede.

Po strukturi osnovnog kapitala, pre sprovo|ewa zakqu~akaVlade Srbije sa sednice od 10. marta 2005, u Kru{iku je 51 odstobio dr`avni kapital, a 49 odsto dru{tveni. Nakon konverzijeobaveza tokom 2005. i u 2006, struktura se promenila i danas je65,33 odsto dr`avni kapital, a 34,67 odsto dru{tveni.

Osnovne delatnosti HK Kru{ik ostale su iste. Oni se baveistra`iva~ko-razvojnom, poslovnom i proizvodnom delatno{}u. Uokviru proizvodne delatnosti namenski program (proizvodwasredstava NVO) ~ini oko 90 odsto, a preostalih 10 odsto je ci-vilni program. Posledwih godina izra`ena je te`wa da se pro{i-ri proizvodwa za civilno tr`i{te.

Uposlenost kapaciteta tokom pro{le godine bila je: 88 odstovojni i 12 odsto civilni, a prose~na proizvodwa za vojno i civilnotr`i{te upo{qavala je ma{inske kapacitete sa 20 odsto.

DESETOGODI[WI PPUT KKONVERZIJE

Konverzija procesa rada jo{ nije zavr{ena zbog nedostatkasredstava za zamenu kapaciteta. A taj proces su zapo~eli sa punoentuzijazma pre 10 godina. Tada se u namenskoj industriji inten-zivno radilo na prestrukturisawu dela wenih kapaciteta za pro-izvodwu novih profitabilnih tr`i{nih programa. Prvi koracisu bili da se izdvoji odre|en broj stru~waka in`ewera koji }e seiskqu~ivo baviti razvojem civilnih programa. Tako|e je, u okviru

grama i tehnologija. Takosu po~eli da proizvodeakumulatore, lova~ku mu-niciju, tekstilne ma{i-ne, sanitarnu i vodovod-nu armaturu, precizni~eli~ni liv, prera|iva-li su plasti~ne mase, anikla je i fabrika spi-ralnih opruga...

Zlatno doba u raz-voju Kru{ika bio je pe-riod od 1975. do 1989.godine. Tada se u okviruvojnog programa razvi-jaju slo`eni raketni si-stemi (protivoklopne vo-|ene i protivavionskesamonavo|ene rakete), asopstvenim snagama iznawem razvijaju i veli-ki broj klasi~nih sred-stava vojne tehnike – mi-nobaca~ke mine, min-sko-eksplozivna sred-stva, balisti~ke rakete,i dr. Kru{ikov osnovniprogram bio je i ostaominobaca~ka municija, ito u kompletnom asorti-manu – razorna, dimna,osvetqavaju}a i ve-`bovna municija. Do-stignuti nivo kvalitetaproizvoda i organiza-ciona i tehnolo{kaefikasnost obezbedili su konkurentnost wihovih proizvoda nasvetskom tr`i{tu.

Polovinom osamdesetih godina u Kru{iku je bilo uposlenooko 100 odsto kapaciteta. Posebno mesto zauzimala je namenskaproizvodwa sa visokokvalitetnim tehnologijama raketnog progra-ma, koji je godinama bio okosnica razvoja preduze}a i izvoznih re-zultata. A izvozilo se u vi{e od 15 zemaqa i godi{we je ostvari-van prihod u vrednosti od sto miliona ameri~kih dolara. Kru{ikpostaje gigant jugoslovenskih razmera i u wemu je radilo oko 5.500radnika. Od zara|enog novca intenzivno se modernizuju proizvod-ni programi i uslu`ni kapaciteti.

Privredni i tehnolo{ki razvoj fabrike zaustavqa se po~et-kom devedesetih, s raspadom SFRJ. Od tada po~iwe neprekidanpad uposlenosti i ekonomske snage fabrike, zaposlenosti i stan-darda radnika. A najve}u {tetu Kru{ik je pretrpeo tokom bombar-dovawa Natoa. Pogoni na mati~noj lokaciji u Vaqevu potpuno surazoreni, uni{teno je oko 92 odsto proizvodnog i poslovnog pro-stora, a infrastruktura je uni{tena ili te{ko o{te}ena. Predu-zetim merama pre i tokom bombardovawa delimi~no je sa~uvanaproizvodna oprema, koja je jednim delom odmah stavqena u funkci-ju, a delom konzervirana.

PROFIL KKORPORACIJE

Recesija u poslovawu, ratovi u okru`ewu, sankcije, gubitaktr`i{ta, doveli su devedesetih godina Kru{ik u te{ku situaciju,posebno namensku proizvodwu. Zbog toga su sve snage bile usmere-ne na tra`ewe novog organizacionog sistema, pa se 1992. Kru{ik

organizuje kao holding. Pun naziv te fabrike sada glasi Holdingkorporacija za metalopreradu, osnivawe, finansirawe i upra-vqawe Kru{ik, a. d. Vaqevo.

Taj poslovni sistem ~ini Holding korporacija Kru{ik (mati~-no dru{tvo) i 14 zavisnih preduze}a, s tim {to mati~no dru{tvokontroli{e svako dru{tvo u okviru te grupacije. Ta kontrola za-sniva se na kapital odnosu – mati~no dru{tvo ima u potpunoj svoji-

46 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

Generalni direktor Jovan Davidovi}

SISTEM KVALITETA– Kao proizvo|a~i mi smo najzainteresovaniji za kva-

litet proizvoda, pa shodno tome imamo u organizaciji Kor-poracije Sektor kvaliteta. U wegovom sastavu je radna je-dinica Obezbe|ewe kvaliteta, a u okviru we je Odsek zaupravqawe kvalitetom, koji se bavi projektovawem, odr`a-vawem i poboq{awem sistema menaxmenta kvalitetom.Korporacija je 31. jula 2006. uspostavila i sertifikovalaSistem menaxmenta i kvaliteta saglasno zahtevima Stan-darda JUS ISO 9001/2001 i SNO 9000/05 – isti~e di-rektor Jovan Davidovi}.

ASORTIMANU Kru{iku se proizvode sredstva NVO za sve vidove Voj-

ske. Osnovni program je bio i ostao minobaca~ka municija ukompletnom asortimanu. Proizvode i razvijaju vo|ene i nevo-|ene rakete, minsko-eksplozivna sredstva, a za potrebe Vazdu-hoplovstva osvojen je ve}i komplet piropatrona i raketnih mo-tora za katapultirawe sedi{ta. U artiqerijskom programupreovladava proizvidwa artiqerijskih zrna sa upaqa~ima itopovskim kapislama, a od balisti~kih artiqerijskih raketaproizvode raketu plamen. U fabrici su osvojeni i proizvede-ni minobaca~kih upaqa~i, koji su unificirani za sve kalibremina.

47

U S T R I J A S R B I J E

sistema Kru{ik, osnovana istra`i-va~ko-razvojna jedinica sa zadat-kom da razvije slo`ene proizvode itehnologije, ~ije je finansirawe de-lom pokrivalo Ministarstvo za na-uku i tehnologiju Srbije.

Iz te ”nove radionice” pote-kli su najpre elektrodetonatori zapotrebe in`ewerije i rudarstva, u~iji razvoj je ulo`eno vi{e od 1,5milion maraka. Za wih su dobilisertifikat o kvalitetu od Institutaza bezbednost, kao nadle`nog orga-na. Otpo~eo je razvoj protivgradnihsistema (univerzalnog lansera iprotivgradne rakete), grebenastihsklopki, gasomera, ure|aja za ga{e-we po`ara aerosolom, kontejneraza skladi{tewe eksploziva i drugo.Ipak, budu}i da su kapaciteti stari,konverzija na civilne programe nijese mogla u potpunosti sprovesti.

U Kru{iku su tokom 2000. i2001. zapo~eli sanaciju objekata iopreme koji su poru{eni tokom bom-bardovawa. Najpre su dobili sred-stava iz Fonda solidarnosti, a unarednim godinama su izdvajalisopstvene pare.

– Sanacija je delimi~no zavr-{ena. Do sada je ulo`eno oko 300miliona dinara, ali to nije bilodovoqno da se zavr{i sanacija –ka`e generalni direktor fabrikeJovan Davidovi} i dodaje: – Proiz-vodwa se danas odvija u neuslovnimobjektima, a nije osposobqena teh-nologija kovawa, {to nam je odstrate{ke va`nosti. Modernizaci-ja i opremawe pogona i daqe su pri-oritne aktivnosti.

U me|uvremenu, direktor isti~e da su u potpunosti realizo-vani zakqu~ci Vlade Republike Srbije od 10. marta 2005, odno-sno 17. avgusta 2006, izuzev dugovawa prema javnim preduze}ima~iji je osniva~ lokalna samouprava. A to je trebalo da uradi Mi-nistarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu u saradwi saMinistarstvom finansija.

ULOG DDR@AVE UU KKAPITALU

Vaqevske oru`are su martovski zakqu~ci obavezali da sma-we i broj radnika i oni su to delimi~no uradili. Broj zaposlenihnakon realizacije socijalnog programa iz 2005. iznosio je 1.332,ali je posle pripajawa ~etiri zavisna preduze}a pove}an na1.440. Toliko ih je i danas u Kru{iku. Trideset odsto je polukvali-fikovanih, niskokvalifikovanih i radnika sa ni`om stru~nomspremom, 54 odsto je kvalifikovanih i visokokvalifikovanih rad-nika i zaposlenih sa sredwom stru~nom spremom, a 16 odsto imavi{u i visoku stru~nom spremom.

– Na{a je procena da je jedna tre}ina radnika vi{ak. On seuglavnom odnosi na re`iju i u proizvodwi, i u administrativnimsektorima. U naredenom preriodu taj }emo problem morati da re-{imo socijalnim programom. Naravno, u skladu sa zakonom i u sa-radwi sa nadle`nim ministarstvom – ka`e Davidovi}.

Druga bolna tema su dugovi. Sve obaveze koje je Kru{ik imaoprema dr`avi, sa stawem na dan 31. decembar 2004, konvertova-ne su u trajni ulog u kapital preduze}a, ali su u me|uvremenu na-stali novi dugovi – do 31. decembra 2006. ta brojka se popela na966 miliona dinara, od toga su obaveze prema dr`avi 550 milio-na dinara (Fondu za razvoj RS, po osnovu poreza i doprinosa nazarade za period 2005/2006).

I pored nemogu}nosti da izmiruju poreze i doprinose, u Kru-{iku se trude da funkcioni{u bez ve}ih zadu`ivawa. Iako se bo-re sa izuzetno nepovoqnim ekonomskim uslovima i neizvesnim tr-`i{tem, uspevaju da od proizvodwe i usluga uredno izmiruju svojeobaveze prema zaposlenima i dobavqa~ima. A prema dr`avi? Tusu na pola puta. Nadaju se da }e im dr`ava pomo}i i otvoriti novatr`i{ta. Za wih kao i za ostala preduze}a odbrambene industri-je, izvoz je kqu~ opstanka. Rukovodstvo te fabrike o~ekuje da }e imvrata ka Evropi i svetu otvoriti ulazak na{e zemqe u Partner-stvo za mir, jer }e mnogo lak{e na}i uspe{ne inostrane partneresa kojima }e sara|ivati.

Neke od evropskih pravila su ve} prihvatili. Osim mladogdirektora u {esto~lanom upravnom odboru Korporacije su tri`ene – Sne`ana Milovanovi}, Gorica Stevanovi} i MilijanaObradovi}. Mira [VEDI]

”MILAN BLAGOJEVI]“, LU^ANI

USMEREN KA IZVOZU

48 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

N

Preduze}e ”Milan Blagojevi}” Lu~ani osnovano je 25. februara 1949,

Re{ewem Vlade FNRJ, iskqu~ivo za proizvodwu vojnih proizvoda

za potrebe Vojske FNRJ. I danas, posle 57. godina postojawa

i proizvodweu kontinuitetu za vojnepotrebe, Preduze}e posluje pod nazivom

”Milan Blagojevi} – Namenska” AD Lu~ani, samo sa potpuno druga~ijom

orijentacijom plasmana vojnih proizvoda – ka izvozu i to sa vi{e

od 90 odsto proizvoda.

akon svojinske transformacije po posebnom programu zapreduze}a namenske proizvodwe, 2000. godine utvr|eno je iidentifikovano u~e{}e dr`avnog kapitala od 51% u Predu-ze}u, {to zna~i da je ostatak kapitala od 49% predstavqaodru{tveni kapital. Kako je najte`i period u istoriji poslo-

vawa ove fabrike period ekonomskih sankcija me|unarodne zajed-nice i te{kog razarawa proizvodnih kapaciteta tokom bombardo-vawa 1999. godine, dugovawa prema dr`avi i javnim preduze}imaznatno su narasla, tako da je tokom prethodnih godina dr`ava iz-vr{ila konverziju dugovawa. Na osnovu toga dr`avni kapital uPreduze}u se pove}ao i sada iznosi oko 68%.

[to se tehnologija i proizvodnih programa ti~e preovla|ujunitroceluloza, jednobazni baruti, nitroglicerin, jake sme{e, dvo-bazni baruti, polusagorqiva ~aura, osnovna i dopunska barutnapuwewa, celuloid i elementi od celuloida, proizvodwa etra i re-kuperacija rastvara~a, proizvodwa energetskih fluida.

Ovakva proizvodwa skoro iskqu~ivo je vezana za vojni pro-gram, mada se odre|ene, procentualno male proizvodwe, poput in-dustrijske nitroceluloze, svrstavaju u civilni program. Procentu-alno, moglo bi se re}i da je 80% proizvodwe ”MB-Namenske” ukqu-~eno u vojne programe, a samo 20% u civilne.

SOCIJALNI PPROGRAM UU TTOKU

Kako je proizvodni program izuzetno specifi~an, predvi|enza proizvodwu iskqu~ivo namenskih proizvoda, prakti~no ne po-stoji mogu}nost konverzije rada sa te oblasti u bilo koju oblastcivilnog sektora.

Danas je u Preduze}u zaposleno 1.027 radnika, 26 ima sta-tus radnika na odre|eno vreme. Prose~ne godine starosti zapo-slenih su ne{to vi{e od 43 godine, {to govori da je populacija

49

radnika od 40 do 50 godina najbrojnija (oko400 radnika).

Nakon razarawa u bombardovawu 1999.godine, evidentan vi{ak radnika re{avan jepreko nekoliko vidova zbriwavawa, tako da jetom prilikom isplatom 24 li~na dohotka i do-bijawem povoqnih kredita Preduze}e napusti-lo 510 radnika.

Takozvani prvi krug Socijalnog programaza daqe re{avawe vi{ka zaposlenih sprove-den je u 2005. godini. Na principu dobrovoq-nosti, prijavqeno je i kao tehnolo{ki vi{ak,ispla}eno preko Socijalnog programa, sred-stvima Ministarstva za rad, zapo{qavawe isocijalnu politiku i Ministarstva odbrane,273 radnika, kojima je na taj na~in prestaoradni odnos.

U drugoj fazi Socijalnog programa, shod-no Zakqu~ku Vlade Republike Srbije, ura|en jeProgram vi{ka zaposlenih i po istom princi-pu dobrovoqnosti prijavilo se 76radnika. Po predatom Programu, kodMinistarstva za rad postignuta jesaglasnost i ono }e obezbediti sred-stva za isplatu redovnih otpremninaza 76 radnika u vi{ku zaposlenih.Postignuta je saglasnost i kod Mini-starstva odbrane da ovih 76 radni-ka predstavqaju vi{ak zaposlenih udrugoj fazi, ali ovo ministarstvojo{ nije definisalo na~in obezbe|e-wa sredstava za otpremnine.

Pomenuto je da su prethodnaoptere}uju}a dugovawa Preduze}akonvertovana uz pomo} Vlade Repu-blike Srbije, {to je pomoglo da sefirma oslobodi balasta ranije na-gomilanih dugova. Sada se nalazi upoziciji teku}eg dugovawa prema do-bavqa~ima, koje u skladu sa ostva-renim prihodima i prilivima sredstava servisira.

Kako je u sada{woj tr`i{noj i privrednoj orijentaciji Pred-uze}e ”MB-Namenska” AD skoro u potpunosti okrenuto stranom tr-`i{tu, pristupawe Partnerstvu za mir moglo bi otvoriti mnogenove mogu}nosti, olak{ati pro{irewe broja stranih kupaca. Uovom trenutku sve je to i daqe nepoznanica.

SUDBINA ”PRQAVIH TTEHNOLOGIJA”– Na osnovu dosada{we saradwe sa inostranim partnerima

i kvaliteta proizvoda koji su na ta tr`i{ta plasirani, ostaje kao~iwenica wihova zainteresovanosti za daqu saradwu. Me|utim,kako je na{a tehnologija u svetskim krugovima svrstavana u tzv.”prqave tehnologije”, i kako je svetska intencija sa stanovi{taekologije i za{tite `ivotne sredine da se takve fabrike zatvara-ju, te{ko je definisati budu}nost ove proizvodwe, a u svemu tomeneizvesno je i pitawe pronalaska odgovaraju}eg strate{kog part-nera – saznajemo od direktora Preduze}a mr Rado{a Milovano-vi}a.

Saznajemo i da je od bombardovawa naovamo Preduze}e u ne-prekidnom procesu renovirawa, a samim tim i obnavqawa kom-pletne opreme koja je bila razru{ena do temeqa. Uz neznatnu po-mo} dr`ave i najve}im delom uz sopstvena odricawa, u prethodnompetogodi{wem periodu u obnovu fabri~kih tehnologija ulo`eno je

U S T R I J A S R B I J E

8,8 miliona evra. Najkrupnije investicije iztog perioda su pogon nitroceluloze, pogon sfe-ri~nih baruta, kotao 1, pogon jakih sme{a, de-lovi pogona za proizvodwu klasi~nih baruta.U nedostatku sredstava, nije zavr{ena kom-pletna obnova pogona za proizvodwu sagorqi-vih elemenata, a imaju}i u vidu potra`wu stra-nih kupaca za tim proizvodima, neophodno bibilo {to pre rekonstruisati ovaj pogon.

Svakako je veoma va`no i ko se brine okontroli kvaliteta proizvoda, da li su u pita-wu me|unarodni standardi i koji?

Osnovni vojni proizvodi ”MB-Namenske”prave se po me|unarodnim standardima MIL,GOST i STANAG, a od marta meseca pro{le go-dine, na osnovu provere Ministarstva odbra-ne, Sektor za materijalne resurse, Uprava zaodbrambene tehnologije, Odeqewe za kvalitet,standardizaciju i metrologiju, Preduze}e jevlasnik sertifikata kojim se potvr|uje da je si-

stem menaxmenta kvalitetom prove-ren i usagla{en sa slede}im standar-dima kvaliteta: JUS ISO 9001:2001(ISO 9001:2000). Sistem menaxmen-ta kvalitetom odnosi se na: nitroce-lulozu, celuloid i proizvode od celu-loida, rastvara~e, barute, barutnapuwewa, sagorqive elemente za mu-niciju 125 mm i municiju 125 mm.

Kakva je, imaju}i u vidu sve ne-dostatke i prednosti, perspektivahemijske industrije ”Milan Blagoje-vi}” bar u narednih nekoliko godinatako|e smo pitali wenog direktora:

– Na{a perspektiva je u izvozu.Izvanredan proizvodni program, po-~ev od klasi~nih do najsavremenijihsferi~nih tipova baruta koji se pro-izvode po WINCESTHER OLIN tehno-logiji, uz me|unarodno priznat i pro-

veren kvalitet svih proizvoda, zatim proizvodwa sagorqivih ele-menata, i dodatni program namenskih i komercijalnih tipova ni-troceluloze, aduti su koji nam realno nude {ansu za otvarawe tr-`i{ta svih zemaqa sveta. Da bi se na{i proizvodi na{li na timtr`i{tima, pored visokog kvaliteta, potrebno je izboriti se zaplasman i preko odgovaraju}ih cena u vrlo o{troj me|unarodnojkonkurenciji i, naravno, ispo{tovati sve zahteve kupaca, me|u ko-jima su prvenstveno rokovi isporuke. Kupci su u ovoj oblasti nao-ru`awa i vojne opreme specifi~nog karaktera i vrlo probirqivi.

Me|utim, kada se zna~ajni izvozni poslovi ugovore i po zah-tevanom kvalitetu i standardu zavr{i proizvodwa, u Preduze}unas uveravaju da je na putu plasmana do inostranih kupca naj~e{}iproblem dobijawe dozvola za izvoz i za transport. Kako se jednedobijaju od Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom,a druge od Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, ito u razli~itim intervalima izdavawa, uglavnom se u dosada{wimugovorenim izvoznim poslovima gubilo od 10 do 15 dana, {to jeznatno pomeralo rokove isporuke i pove}avalo tro{kove izvo-znog posla na {tetu Preduze}a. Sa ovim problemom susre}u se idruga preduze}a iz grupacije ”Odbrambena industrija Srbije” kojasu izvoznici, tako da smo u skoro svakom od wih ~uli istu molbu:da nadle`na ministarstva poku{aju da se usaglase i povoqnije iefikasnije re{avaju ovakve probleme.

Dragana MARKOVI]

Direktor mr Rado{ Milovanovi}

50 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

Najve}i uspeh firme posledwih godina, kako isti~e generalnidirektor Dobrosav Andri}, jeste povratak na svetsko tr`i-{te. Dobri rezultati ostvareni su uprkos problemima, odkojih direktor izdvaja tri glavna, pad kursa koji poga|a sveizvoznike, zatim skupo finansirawe proizvodwe, gde se o~e-

kuju pogodnosti u bankarskom sistemu i ~esta kolebawa cena obo-jenih metala na svetskom tr`i{tu. Od dr`ave se o~ekuje da re{iprva dva problema, kako bi izvozne firme do{le u boqu poziciju,ali je to i ukupni interes, jer }e tako biti ostvaren ve}i priliv odizvoznih poslova.

OSLONAC NNA TTRADICIJU

”Prvi partizan” je preduze}e sa tradicijom od 1928. godine,kada je u U`ice iz Maribora preme{tena Fabrika za proizvodwuoru j̀a i municije. Posle rata tu ostaje samo proizvodwa municije,

„PRVI PARTIZAN”, U@ICE

POVRATAKNA

SVETSKOTR@I[TE

Proteklih nekoliko godina ”Prvi partizan” bele`i

stalan rast proizvodwe i izvoza,osvaja nove proizvode i tr`i{ta

i upe{no sprovodi programrestrukturisawa u okviru mera za ozdravqewe i konsolidacijudoma}e odbrambene industrije.

Podaci o ukupnom prihodu,ostvarenom izvozu i stabilnim

i dugoro~nim poslovnim ugovorimasa inostranim kupcima, osnova suoptimizma da }a u`i~ka fabrika

municije ostati u vrhu svetskihproizvo|a~a te robe za civilne

i vojne potrebe.

51

a preduze}e, pored osnovne delatnosti, u na-rednim decenijama vrlo uspe{no razvija civil-nu proizvodwu i stvara veliki sistem sa 12osnovnih proizvodnih programa i oko 7.000 za-poslenih. Devedesetih godina izvr{ena je de-kompozicija slo`enog preduze}a, svi programipostali su nezavisne fabrike, a mati~na fir-ma, ”Prvi partizan”, tako|e samostalna fa-brika koja nastavqa proizvodwu streqa~ke mu-nicije do kalibra 12,7 mm. U proizvodnom pro-gramu je oko 400 vrsta streqa~ke municije, voj-ne i takozvane civilne, odnosno komercijalne,u koju spadaju sportska i lova~ka.

Preduze}e je uspe{no nalazilo svoje me-sto i u najte`im godinama sankcija, a do da-nas su sva prethodna tr`i{ta u svetu ponovoosvojena. Krenulo se i u izvozne poslove sanovim kupcima, tako da se municija sa karak-teristi~nom oznakom ”PPU” danas prodaje nasvim kontinentima. Takvom uspehu je doprine-lo i to {to razvoj i pra}ewesvetskih trendova u proizvodwimunicije nisu prestajali ni u naj-te`em periodu izolacije.

Lak{em prilago|avawu zah-tevima na svetskom tr`i{tu dopri-nelo je i to {to je fabrika ~ak pretrideset godina krenula sa konver-zijom – razvijawem proizvodwe ta-kozvane civilne, komercijalne mu-nicije, na istim kapacitetima koji-ma je raspolagala. Zahvaquju}i to-me razvijen je veoma {irok spek-tar proizvoda, koji se svake godi-ne {iri prema zahtevima tr`i{ta.

SVETSKI KKVALITET

Zna se da je proizvodwa mu-nicije slo`en tehnolo{ki proces,ali su decenije razvoja u~inile da”Prvi partizan” va`i za kvali-tetnog proizvo|a~a, koji prati va-`e}e standarde i u samom je vrhusvetskih proizvo|a~a municije pobroju kalibara koje mo`e da po-nudi.

Trend prodaje komercijalnemunicije posledwih godina u stal-nom je porastu, dok prodaja vojnemunicije zavisi od situacije u sve-tu, novih kriznih `ari{ta i dru-gih razloga koji uslovqavaju tra-`wu. Ali i u najlo{ijim periodima, kao {to je bilo pre nekolikogodina, kada se firma vra}ala na svetsko tr`i{te, uposlenost ka-paciteta bila je ve}a od 50 posto. U pro{loj godini dostignuta jepuna uposlenost kapaciteta u dve smene, a u novu poslovnu godinukrenulo se sa dosta ugovorenih poslova za stalne kupce.

Odgovor na varirawe tra`we ”Prvi partizan” vidi u prona-la`ewu jednog ili vi{e trajnih partnera koji snabdevaju svetskotr`i{te vojnom municijom. Upo{qavawe oko 40 posto ukupnih ka-paciteta sa tako ugovorenom proizvodwom dalo bi stabilnu osno-vu da, uz zadovoqewe rastu}e tra`we na tr`i{tu komercijalnemunicije, posla bude dovoqno i tokom cele godine, ali i u dugoro~-nijem periodu.

– U tom pravcu u~iweni su zna~ajni kora-ci, a najva`nija je saradwa sa belgijskom fir-mom FN Herstal, koja traje ve} nekoliko godina,uz obostrani interes i postignute dogovoreza narednih deset godina – isti~e direktorAndri}. – Deo te saradwe je osposobqavawe”Prvog partizana”, i to do kraja ove godine,za proizvodwu novog metka u kalibru Natoa,za koji FN Herstal ima licencu i koji }e se, os-im u Belgiji i Italiji, odskora proizvoditi iu Srbiji.

Nesumwivo da }e evroatlantske integra-cije i prijem u Partnerstvo za mir biti novarazvojna {ansa i za u`i~ku fabriku, ali tone}e i}i ni brzo, ni lako. Tek treba raditi nausagla{avawu zakonskih procedura, dozvola,licenci...

U razvojnom delu trenutno se najvi{eradi upravo na osvajawu proizvodwe novogmetka za FN Herstal, zatim na programu speci-

jalnih zrna i takozvane traserneili obele`avaju}e municije, zakoju ima potrebe i kod nas, a ra-~una se i na prodaju u inostran-stvu.

PROIZVODNI

PROGRAM

Osnovno u proizvodnom pro-gramu po ~emu je ”Prvi partizan”prepoznatqiv u zemqi i svetu jemunicija. U ponudi je preko 400vrsta municije, sportske i lova~-ke (karabinske, pi{toqske i re-volverske), streqa~ke i podkali-barne.

Razvijen je i program alata, ukome preduze}e nudi alate za ob-radu plasti~nom deformacijom,farmaceutske alate i alate zapreradu plastike.

U ponudi opreme i ma{ina suhorizontalne i vertikalne prese,kao i mehani~ke i hidrauli~ne, ~e-tvorosekventni ventili za za kli-matizaciju prostora, pru`ne maza-lice za podmazivawe {ina u kri-vinama i skretnicama, a tu su iusluge remonta i izrada rezervnihdelova za ma{ine.

Poznat je i program medi-cinske opreme u kome se proizvode razli~ite vrste hirur-{kih stolova, hirur{ki pribori za te stolove i litotripter,ure|aj za neoperativno razbijawe kamena u unutra{wim or-ganima.

Ovako {irok asortiman, iskusan kadar i optimalna opre-ma, zadovoqavaju najrazli~itije zahteve kupaca u pogledu kvali-teta, koli~ina i rokova. Uz to, sposobnost da se izvr{i tran-sfer znawa, tehnologije i opreme po sistemu ”kqu~ u ruke”, svr-stavaju ”Prvi partizan” me|u najkomletnije i najzna~ajnije svet-ske proizvo|a~e u svojoj oblasti, a to potvr|uju i poslovni re-zultati koji su iz godine u godinu sve boqi i daju osnovu za daqerazvojne planove.

U S T R I J A S R B I J E

VLASNI^KA SSTRUKTURA”Prvi partizan” je akcionarsko dru{tvo, u kome je

68,5 procenata dr`avnog kapitala, a dru{tvenog 31,5 po-sto. O~ekivani redosled poteza bio bi da se i taj dru{tve-ni kapital pretvori u akcije u skladu sa zakonom. Ve} dokraja marta o~ekuje se odluka Vlade Srbije o podeli akcijazaposlenim i penzionerima (15 posto), a ostalih 16,1 po-sto bi}e na tr`i{tu.

ISEQEWE PPROIZVODWE IIZ PODZEMNIH PPOGONA

U pomenuti iznos investicija nije ukqu~eno planiranoiseqewe proizvodwe iz podzemnog dela u jednu od hala ukrugu fabrike. Da bi ono bilo realizovano treba dobitidozvolu od vlasnika. Motivi za taj potez su pre svega eko-nomski, jer bi proizvodwa bila znatno jeftinija – za okomilion evra godi{we, a drugi razlog je humane prirode.Iako su ispuweni svi uslovi u pogonima koji su pod zemqom,svakako da je zdravije i lak{e raditi na zemqi nego „u ru-pi”, kako se ti pogoni popularno nazivaju. Procena da biiseqewe ko{talo oko 3,5 miliona evra govori da bi se in-vesticija brzo isplatila.

Radi ostvarewa tog plana ve} je kupqena nova hala od3.500 kvadratnih metara, u koju }e biti preme{ten deo pro-izvodwe, kako bi se oslobodilo oko 4.500 kvadratnih me-tara za iseqewe proizvodwe iz podzemnih pogona.

Generalni direktor Dobrosav Andri}

REZULTAT ZZA OOPTIMIZAM

Ostvareni prihod ”Prvog partizana” u pro{loj godini je 35miliona dolara. Od toga je 95 posto izvoz, i to u zemqe Evropskeunije, gde su najve}i partneri Nema~ka, Italija i skandinavske ze-mqe, zatim SAD, Ju`na i Sredwa Amerika, Ju`na Afrika, Austra-lija, Novi Zeland...

U SAD je ostvaren izvoz od {est miliona dolara, a ove godi-ne o~ekuje se devet miliona, {to je pribli`no godi{woj cifri ko-ja je ostvarivana u vreme najve}eg izvoza u SAD pre sankcija.

Primetan je mali plasman municije na doma}e tr`i{te, gdeVojska posledwih godina ne kupuje ni{ta. Ministarstvo unutra-{wih poslova je simboli~an kupac, a potreba za komercijalnommunicijom u odnosu na kapacitete je zanemarqiva. Dakle, izvoz je

52 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D U S T R I J A S R B I J E

nu`nost i uslov opstanka i uspe{nog poslo-vawa ”Prvog partizana”.

Pre desetak godina preduze}e je imalo1.250 zaposlenih, pre dve godine, kada sekrenulo u restrukturisawe, taj broj je bio1.100, a sada je 730 zaposlenih, uz privre-meno anga`ovawe oko 200 radnika u udari-ma proizvodwe. Wihovo povremeno anga`o-vawe je stalna praksa, tako da ve} ima obu-~enih radnika i oni }e biti prvi kandidatiu budu}im primawima. Fabrika }e imatipotrebu da podmladi visokostru~ni i maj-storski kadar, jer je sada prose~an radnista` vi{i od 25 godina.

U procesu restrukturisawa iz fabrikesu oti{la 332 zaposlena, pod uslovima kojeje predvi|ao socijalni program. Wima je is-pla}eno 250 evra po godini sta`a – po 100evra od te sume obezbedila su ministarstvaodbrane i rada, a po 50 evra preduze}e.

Sprovedena je i druga stavka restruk-turalnog programa, a to je svo|ewe ra~unaizme|u dr`ave i preduze}a i pretvarawe du-ga prema dr`avi u wen vlasni~ki kapital.

Na redu je tre}a stavka tog plana, a toje investirawe, gde je fabrika iskazala po-trebu za novim ulagawem od oko pet miliona

evra. Ciq je podizawe tehnolo{kog nivoa i osvajawe proizvodwenovih pozicija. Pored proizvodwe municije, Fabrika proizvodi ima{ine za tu namenu, pa bi nova oprema i automatizacija procesasvakako pove}ali wenu konkurentnost.

Direktor Andri} sa zadovoqstvom isti~e da ”Prvi partizan”iz godine u godinu bele`i rast proizvodwe i izvoza, osvaja noveproizvode i tr`i{ta i upe{no sprovodi program restrukturisawau okviru mera za ozdravqewe i konsolidaciju doma}e odbrambeneindustrije. Podaci o upupnom prihodu, ostvarenom izvozu i sta-bilnim i dugoro~nim poslovnim ugovorima sa inostranim kupcima,jesu osnova optimizma da }a u`i~ka fabrika municije ostati u vr-hu svetskih proizvo|a~a te robe za civilne i vojne potrebe.

Radenko MUTAVXI]

”Prvi partizan” je u samom vrhu svetskih proizvo|a~a municije po broju kalibara koje mo`e da ponudi