SPECIJALNI PRILOG 5

Ovih }e dana venac sve`eg cve}a, otisnut sa ostrva Vida i no{en blagim talasima, otploviti prema pu~ini.

Odjeknu}e po~asni plotuni pred Spomenikom branilacaBeograda, u ~ast hrabrih ratnika i wihovog komandanta majora

Dragutina Gavrilovi}a. Izgovori}e se sve~ane re~i na Ceru,kraj Kolubare, na Ma~kovom kamenu... Do}i }e nam u posetu vojne delegacije zemaqa saveznica iz Prvog svetskog rata. U slavu hrabrih srpskih vojnika, kao po~ast nikada ta~no

pobrojanim `rtvama oja|enog naroda, pred belegom na kome je ispisano devedeset godina srpske Golgote...

ISTORIJA KOJA SE NE ZABORAVQA

VASKRS

NARODA I VOJSKE

ISTORIJA KOJA SE NE ZABORAVQA

NARODA I VOJSKE

34 1. februar 2006.

N

L

I

a prelazu izme|u 1915. i 1916. godinesrpski narod i wegova vojska do`iveli su ipre`iveli isku{ewa nezabele`ena u istorijiratovawa. Balkanska vetrometina, interesivelikih sila, osvaja~i ve} opusto{ene zemqei `eqa naroda da `ivi u slobodi napisali suscenario za nevi|enu ratnu dramu. Po svimodlikama tragediju, potom ep uveli~anvaskrsnu}em pre`aqenog naroda i wegovevojske pred o~ima zanemele Evrope. Bilo bineprimereno govoriti o nekakvom sre}nomkraju, jer je danak te i takve pobede na stotinehiqada `ivota, vi{e od milion besku}nika, dobezna|a razorena dr`ava... Zato je plemenitaobaveza svih potowih generacija srpskognaroda koje `ive i koje }e `iveti usavremenom svetu da se s dubokim po{tovawemse}aju stradawa od pre ravno devet decenija,kada su wihovi preci svojom `rtvom ipatwama utemeqili zna~ewe pojmova mir isloboda!

Rat kao najmra~nija dru{tvena pojava nijeuvek sledio jasnu logiku, o pravu ili pravdida i ne govorimo. Na{i preci i mi to najboqeznamo. Niti smo ga ikada `eleli, niti, ne dajbo`e, prizivali. A kucao nam je na vrata kakomu se prohtelo. Pro{li vek je najboqesvedo~anstvo. Znali smo u tih sto godina dabudemo i ovakvi i onakvi, ali {ta smo radili,radili smo sebi i u na{oj ku}i! Nismo haralipo tu|ini, nismo osvajali, `arili, palili,otimali... I da smo kojim slu~ajem bili sila,opet bi bilo isto. Nije u bi}u srpskog narodada tla~i druge, niti drugom zlo priziva.Dodu{e, uhvati}emo se s kom{ijom za gu{u,zbaci}emo i kraqa ako ne vaqa, ali svogkom{iju i svog kraqa!

Drugi prema nama nisu bili takomilosrdni. Ako Srbija ima svoje JA – u}utkajSrbiju, ukoliko Srbin ne da svoju zemqu –otmi je, ako ne}e milom – udri silom. Be{eba{ tako.

ma li na{e krivice u tome {to je vojskaAustrougarske palila ku}e i ubijala sve na{ta je nai{la, ima li na{e krivice u tome{to nismo pristali na ropstvo, komadawezemqe, progon? Mo`da smo bili politi~kinedorasli perfidnim pregovara~imacarevina i kraqevina tog vremena, mo`e biti da je nedostatak autoriteta iugleda Srbije bila posledica brutalnogsvrgavawa kraqa na po~etku veka, aliponajpre je u pravu mudri Jovan Cviji}, koji jenapisao da smo podigli ku}u na sred puta.

A tim putem su mnogi hteli, ne toliko zbog ku}eve} zbog druma.

Kada je buknuo Prvi svetski rat sve maskesu pale. Dodu{e, neki ih nisu ni imali, adrugi su lica ovla{ pokrivali diplomatskimrukavicama. I kakav bi to rat bio, pa jo{svetski, a da se ambicije velikih ne prelomepreko srpskih glava? Mala i siroma{naSrbija u magli baruta i obe}awa saveznikanije imala izbora. Livrejisani Po}orekovioficiri i nalickani soldati osetili su {tazna~e srpski ponos i prkos. Za cenu se nijepitalo. Slavne vojvode i wihovi vojnici, oduglednih intelektualaca do qudi ~ije su rukesvikle na motiku, stali su na grudobranotaxbine. I drugopozivci, pa sede glavetre}epozivaca, hiqadu golobradih kaplara iwihovi vr{waci tek stasalih za pu{ku. E, to drugi nisu imali. Ni takav narod, nitakvu vojsku. Prostodu{no srpsko verovawe uemotivne sintagme bratstvo, savezni{tvo iprijateqstvo ostavilo je jedan narod i wegovuvojsku u kanxama krvo`ednih zveri i sa zapadai istoka.

icemerna uloga saveznika i osvetni~ka`eqa da se ”Srbiji ve} jednom do|e glave”re`irale su progon ~itavog naroda. Istorijane bele`i da je ijedan kraq zajedno s vladomkrenuo istim putem. Najpre povla~e}i se naKosovo, a onda preko albanskih gudura dospasonosnih gr~kih obala. I to pod borbom. U sli~nim (ne)prilikama suvereni su sa svojimsvitama i tovarima blaga odlazili na dalekaputovawa da na miru potro{e vreme rata.

^asna Crnogorska vojska potukla jeneprijateqa kod Mojkovca i pru`ila bratskupomo} Srbima u nesre}i. Da nije bilo Bo`i}ana Mojkovcu, ne bi bilo vaskrsa na Krfu. ISrbi su uzvratili jednako. To je vera u nevoqi.

Prizori sa Vida, Plava grobnica, kolona`ivih skeleta, ne blede ni posle devedesetgodina. Tek tada se uznemirila savest Evrope.Napokon je stigla dugo obe}avana pomo}.Oporavqena, naoru`ana i opremqena Srpskavojska nezadr`ivo je krenula u juri{ putotaxbine. Posle proboja Solunskog fronta,~uveni francuski general @ozef @ofrizrekao je misao koja }e ostati uokvirena nastranicama vojne istorije: ”Najboqi manevari najve}i brzinu ima francuska kowica, aliod francuske kowice jedino je br`a srpskape{adija!”

Zemqa je oslobo|ena, rat je nastavqen... Branko KOPUNOVI]

D E V E T D E C E N I J A O

35

Posle velikih srpskih pobeda, od Drine,preko Cera, Kolubare i Suvobora,protiv brojno i tehni~ki nadmo}nijeAustrougarske vojske, Srbija je prvihmeseci 1915. godine bila na vrhuncuvojne slave, osokoqena pobedonosnimodbrambenim bitkama. Istovremeno,bila je te{ko rawena zbog izuzetno velikih `rtava koje je podnela. Od svojih250.000 najboqih boraca, izgubila je 163.557, a me|u wima i 2.110 oficira.Dakako, nemilim brojkama treba dodati oko 69.000 umrlih od rana i bolesti. U tim okolnostima Srpska vojska nije imala snagu da kruni{e svoju briqantnupobedu protiv neprijateqa, prebaci operacije na wegovu teritoriju i pro{irisvoj uspeh. Nastupilo je operativno zati{je.

Pre devet decenija Xon Rid, ameri~ki novinar zadu`en daprati prilike u Srbiji, napisao je da se nalazi u “zemqismrti”. Verovatno je bio u pravu. Dok je oko sebe zapa`aoparalizu privrednog `ivota, Rida su mu~ila neverovatnaobja{wewa nekog ~inovnika: “Svi mu{karci u Srbiji su u

vojsci ili su mrtvi, a sve volove je Vlada uzela da vuku topovei komorxijska kola”. Kada je obi{ao polo`aje na Drini poslete{kih borbi, ose}ao je “zadah i takore}i hodao po mrtvima,tako mnogo ih je bilo”.

Posle svega {to se dogodilo tokom 1914. godine, vojnimrukovodstvima potu~ene Austrougarske i Nema~ke ozloje|enezbog neuspeha svog saveznika, ostalo je da ponovno prou~e vred-nost Srpske vojske. Nije im trebalo mnogo da uo~e visoku stru~-nost, hrabrost i sposobnost srpskih komandira i komandanata,za koju Albin Ku~bah 15. januara 1915. ka`e: “Oficiri su svojne ta~ke gledi{ta besprekorni”. Sud o vojvodi RadomiruPutniku dala je austrijska obave{tajna slu`ba. Ocenili su daje vojvoda “veoma popularan i u`iva poverewe celog naroda...ima jak uticaj na dvor i vladine krugove... to je mirna i trezve-na glava... vojno je veoma darovit... star i bolestan, ali ima uzsebe izvanredne saradnike”. Ta slu`ba za vojvodu @ivojinaMi{i}a ka`e da je “veoma visoko obrazovan... da je du{a naj-vi{eg srpskog komandovawa... da je najsposobniji srpski ofi-cir i vo|a”. Naravno, nisu izostali ni hvalospevi vojvodi Ste-pi Stepanovi}u, za koga zakqu~uju da je “miran i odlu~an, veo-ma energi~an”. Te i takve ocene prihvatio je i General{tab ne-ma~ke vojske, kada je u septembru 1915. godine pripremao novusavezni~ku ofanzivu na Srbiju.

D S R P S K E G O L G O T E

RAWENA

ZEMQA

VRHUNSKI STARE[INSKI KADARAustrougarski i nema~ki eksperti pisali su o celom ofi-

cirskom kadru “koji se jo{ u balkanskim ratovima dokazao naizvanredan na~in”, pa se “s pravom mo`e tvrditi da su uspesivojske najve}im delom zasluga srpskih oficira”. Za srpsku pe-{adiju se ka`e da je “izuzetno sposobna za mar{evawe, ̀ ilavaje i izdr`qiva... u odbrambenim bitkama se bori tvrdoglavo,aktivno i uspe{no”. Za artiqeriju stoji ocena “da je najboqideo Srpske vojske, elitna … raspola`e veoma dobro obu~enimi najinteligentnijim oficirskim sastavom, ga|a veoma preci-zno”.

U savezni~kim i neutralnim zemqama, borbe na Drini,Ceru, Kolubari i drugim ratnim popri{tima donele su Srbijii Crnoj Gori velike simpatije. Cerska bitka je do`ivqena kaoprva savezni~ka pobeda, a preokret u Kolubarskoj bici kao iz-uzetan ratni~ki podvig. Sve tri sile Antante morale su da ra-~unaju i na Srpsku vojsku kao va`nu ~iwenicu. Srbija je posta-la politi~ki jo{ va`nija u wihovoj koaliciji.

A onda, tokom prve polovine 1915. godine, u Srbiju su “na-grnuli mnogi stranci da bi je upoznali i obavestili svoje vla-de i javnost o onome {to su videli i saznali”. Posete britan-skog generala lorda Ralfa Pexeta i francuskog generala Mi-{ela Poa imale su vojni, politi~ki, propagandni i moralnizna~aj. [vajcarski stru~wak za kriminalistiku i veliki huma-nista Ar~ibald Rajs svoje nalaze o zlo~inima nad civilima po-~iwene na tlu Srbije, obelodanio je jo{ u toku Kolubarske bit-ke. Pored wih, vaqa pomenuti dolazak i boravak Xona Rida,Bordmana Robinsona, Rokfelera (mla|eg sina poznatog bizni-

Vojnik Dragutin Mati}, izvi|a~ 3. pe{adijskog puka

CENA VELIKIH POBEDA

ZEMQA

36 1. februar 2006.

smena), Roberta Votsona, Artura Evansa, Xorxa Treveqana,^arlsa Omana, i druge.

Ugled malih balkanskih dr`ava, Srbije i Crne Gore, izu-zetno je rastao. Me|utim, one su bile te{ko iscrpqene u dota-da{wim ratovima, koji su otpo~eli jo{ 1912. godine. Privre-da je bila razorena, a za eventualni uspe{an nastavak ratabila je potrebna ogromna pomo}. U Srbiji se “`ivelo u sencitopova koji su svakog ~asa mogli ponovo zagrmeti”. Uprkos sve-mu {to je pre`ivela, Srbija je sa~uvala snagu da se bori, ali istrahovala za budu}nost. Nema~ki agent Ku~bah obave{tavao jesvoju centralu: ”Borbena voqa vojske jo{ nije opala... Vojskaopet dosti`e broj od 250.000 qudi”.

VREME STRADAWAU Srbiji je vladala ogromna nesta{ica `ivotnih namir-

nica, stoke za vu~u, sirovina, radne snage... Veliki deo terito-rije bio je razoren i popaqen. Najte`e su stradali krajevi ukojima je bio koncentrisanekonomski `ivot cele Kra-qevine. Ceo ekonomski itrgovinski `ivot je prese-~en, Beograd je sasvim opu-sto{en. Pi{u}i o Ma~vi,Xon Rid ka`e: “Ceo je ovajkraj bio spaqen, opqa~kan,a stanovni{tvo pobijeno.Nijedno grlo stoke nismovideli, a kilometrima ni~oveka. Pro{li smo krozvaro{ice u kojima je travarasla po ulicama, gde nijed-no qudsko bi}e nije `ive-lo”.

Epidemije su uzimalesvoj danak jo{ od druge po-lovine decembra 1914, avrhunac su dostigle u martu1915. godine. Ruski poslanik Sergej Pisarov je izve{tavao:“Po {talama, na slami i preko poqana le`e mrtvi”. Bolnicesu odavale sliku u`asa. Vaqevo je opisivano ovako “velika ka-znionica u kojoj se jedva zna ko je `iv, a ko mrtav”. Prema Raj-sovom opisu “grobqa su pro{irena preko mere, a grobari sukopali rake od zore do mraka”. Smatra se da je u to vreme obo-lelo vi{e od 400.000 qudi, a umrlo oko 100.000 gra|ana,30.000 – 35.000 vojnika i oko 30.000 ratnih zarobqenika.

U nastaloj situaciji, od kraja 1914. iz inostranstva je po-~ela da pristi`e pomo} u medicinskom kadru, sredstvima i nov-cu. Bilo je tu i lekara specijalista sa potrebnim bolni~kimosobqem. Me|u prvima je do{la misija lejdi Pexet (sestra ge-nerala Pexeta), koja je otvorila bolnicu u Skopqu, a onda ru-ska misija grofice Trubecke, `ene ruskog poslanika u Srbiji.U aprilu je stigla bolnica misis Stobert, sastavqena iskqu-~ivo od 50 `ena lekara i bolni~arki, sa 55 {atora, 255 kre-veta, tri automobila... Dabome, trebalo bi pomenuti medicin-ske ekipe i pomo} gospo|e Hortvig, Toma Liptona, Beneta, lediVindborn, gospo|e Saviwon, Edvarda Rajana, i druge. Najve}apomo} pristigla je iz Rusije, Velike Britanije i Francuske,ali su pomogle i SAD, Gr~ka, [vajcarska, Italija i Holandija.

I kako to obi~no biva u ratu, za vreme epidemija, bole-{tine nisu mimoi{le ni medicinsko osobqe koje se boriloprotiv wih. Prvi {ef ameri~ke medicinske misije umro je od

D E V E T D E C E N I J A O

tifusa, a razboleli su se i lejdi Pexet i Edvard Rajan. “^etvr-tina srpskih lekara, ve} i ina~e malobrojnih, ostavila je `i-vote na boji{tu, pored svojih bolesnika”, pisao je Ar~ibaldRajs. Ruski lekari su 9. februara 1915. iz Beograda javili dasu tog dana “od epidemije umrla 22 srpska lekara”, a ve} pome-nuti Ku~bah je u svojim uspomenama zabele`io da je od “440srpskih vojnih i civilnih lekara, toj bolesti podleglo oko200”. Iako su podaci o broju nastradalog medicinskog osobqarazli~iti, nema sumwe da su gubici bili ogromni. I poznataslikarka Nade`da Petrovi} umrla je od tifusa kao bolni~ar-ka u Vaqevu, aprila 1915. godine.

POLITI^KI @IVOTUprkos ogromnim stradawima u borbi, od bole{tina, ra-

znih nesta{ica, veliki broj qudi je i daqe pod oru`jem. “Sr-bija je bila zemqa u kojoj se tada sna`no politi~ki `ivelo”,ka`e poznati istori~ar Andrej Mitrovi}. Stranci su sa ~u|e-

Regent Aleksandar Kara|or|evi} i proslavqeni vojvoda @ivojin Mi{i} na polo`ju

wem posmatrali kako na ulicama, po kafanama, ̀ elezni~kim sta-nicama i drugim mestima “oficiri, ~inovnici, sve{tenici iobi~ni qudi... zajedni~ki sede, {etaju i raspravqaju o politici,~esto grde Vladu i wenog predsednika”. Xon Rid je pisao da je je-dan ko~ija{, koji ga je vozio od Krupwa do Vaqeva, “ponosan nasvoju zapregu, svom kowu nadenuo ime Vojvoda Mi{i}”.

Zanimqivo, politi~arilo se kao da rata i grobova nije nibilo, kao da ne preti nikakva opasnost. Nikola Pa{i} je ~estoisticao da “izme|u Vrhovne komande i vlade vlada potpuna har-monija”. Ku~bah je obavestio svoju centralu da “srpska vlada imasna`an oslonac u oficirima”. Ono {to je za Srbiju i Srbe svoj-stveno, na politi~koj sceni je vo|ena o{tra politi~ka borba.Pa{i} i Vlada su bili prvi na udaru. Taj utisak naveo je Rida dazabele`i kako je Srbija “jedna od najdemokratskijih zemaqa nasvetu”. Ipak, nije to bilo ba{ tako.

U organizaciji “Ujediwewe ili smrt” i wenom odnosu premaregentu Aleksandru postoji veoma razli~ito mi{qewe. Ono {tonije sporno, “crnorukci” su sigurno dr`ali svoja mesta u vojsci.Wihove istaknute li~nosti (Vojin Popovi}, Vojislav Tankosi} iVelimir Vemi}) bile su komandanti dobrovoqa~kih jedinica, ageneral Damjan Popovi} bio je komandant trupa “Novih oblasti”.Dragutin Dimitrijevi} Apis, tada potpukovnik, postavqen je zana~elnika [taba U`i~ke, a ne{to kasnije Timo~ke vojske. RegentAleksandar, kao dvadeset{estogodi{wak, vrhovni komandant, ̀ i-

37

veo je u senci starih i slavnih vojvoda i generala, a posebnovojvode Putnika, ali i iskusnog i lukavog predstavnika VladeNikole Pa{i}a.

Nalaze}i se u opoziciji, srpska socijaldemokratija, uzruske boq{evike, jedina je glasala protiv ratnih kredita svojevlade. Veliki broj wenih ~lanova u~estvovao je u odbrani ze-mqe i izginuo. Me|u wima bio je i najistaknutiji socijalistaDimitrije Tucovi}, koji je poginuo kao oficir u novembru 1914.godine.

SAN O JUGOSLAVIJI

U Srbiji je sna`no `ivelo mi{qewe da je ona “predvod-nik” ili “formator” ujediwewa “neoslobo|ene bra}e”. RobertVotson je u januaru 1915. skretao pa`wu na srpsku “op~iwe-nost snom o Jugoslaviji”, a Rid je, putuju}i Srbijom, stekao uti-sak da je “tajni san svakog Srbina ujediwewe svih srpskih na-roda u jedno veliko carstvo, od Bugarske do Jadrana...” List“Politika” je u broju od 30. aprila 1915. pisao: “Kada je re~o oslobo|ewu i ujediwewu na{eg plemena u jednu celinu, samotaj ideal kre}e danas na{e narodne mase i samo za taj idealpo~ivaju oni silni grobovi”. Iako je bilo u pitawu prili~nonaivno shvatawe, ono je “prvorazredni moralni faktor u pre-te{koj borbi”.

Naravno, program o ujediwewu je 1915. imao male izgle-de na me|unarodnoj politi~koj sceni. Velike sile iz sukobqe-nih blokova imale su svoje planove. Antanta je samo primilana znawe Ni{ku deklaraciju. Otvoreno je nije prihvatila.@ele}i da pridobije Italiju, planirala je da joj ustupi isto~-

ne obale Jadrana. U tome je i uspela potpisivawem tajnog ugo-vora u Londonu 26. aprila 1915. godine. Tada su Italiji obe-}ani Istra, Kvarner, severna Dalmacija sa Zadrom. Bugarskojje ponu|ena Makedonija. Zbog toga su saveznice vr{ile priti-sak na Vladu Srbije, sme{tenu u Ni{u, da ustupi oblasti u Ma-kedoniji.

Razumqivo, i Centralne sile su odlu~no odbacile jugoslo-venski program. I one su `elele Bugarsku, pa su joj ponudilecelu Makedoniju i neke druge srpske teritorije. Na kraju, po-{lo im je za rukom da je pridobiju. Tajnim ugovorom od 6. sep-tembra 1915. Bugarskoj su obe}ane Makedonija, dolina Ju`neMorave s Toplicom i cela isto~na Srbija do Velike Morave!

Srpska vlada je odlu~no odbila sve kalkulacije velikihsila. Nikola Pa{i}, ~ovek koji je umeo da izbegne sukobe u raz-govorima, na re~i ruskog poslanika da “Srbija ne bi trebaloda se igra vatrom i opire zahtevima Antante”, odgovorio je:”Srbija je spremna da se do posledwih snaga bori ne samo sAustrijom nego i sa sopstvenim saveznicima”.

Proslavqeni komandanti sa Kumanova, Bitoqa, Bregalni-ce, Drine, Cera, Kolubare i drugih rati{ta uporno su odbija-li svaku pomisao da se ispune savezni~ki zahtevi ili ostvarezamisli Centralnih sila. Razgovaraju}i sa Valentinom ^iro-lom, pukovnik @ivko Pavlovi} je ustvrdio da “Srbija nikad ne-}e mo}i da pristane da Bugarska prese~e wenu jedinu prugu po-vezanu sa Egejskim morem... Pitawe Makedonije je vojno i mo`ese re{iti samo na bojnom poqu”.

Nova ratna isku{ewa su se nadvila nad Srbijom...

D S R P S K E G O L G O T E

@estok otpor nadmo}nijem neprijatequ: mitraqesci 10. puka

1. februar 2006.38

D E V E T D E C E N I J A O

U S A M Q E N A

Krajem juna 1915. godine ruskivojni ata{e u Srbiji obavestio je

svoj general{tab da bugarski kraqi vlada “pripremaju da se bace

na Srbe”. Uvo|ewe nema~kog oru`jau Bugarsku vojsku, “razgoli}ena

{ovinisti~ka kampawa” sofijske{tampe protiv Srbije, dolazak

za ministra vojnog germanofila@ekova, komitske provokacije

i vojni manevri uz granicu premaSrbiji, jasno su ukazivali

na bugarske namere. Srbija jemorala da brani ne samo svoje

dostojanstvo ve} i opstanak.

Timo~ka vojska, Odbrana Beograda, trupe Novih oblasti i nizodreda. Pod Vrhovnom komandom bile su Kowi~ka divizija, dveeskadrile aeroplana i deo te{ke artiqerije. Pa je tako, po-~etkom oktobra, glavnina Srpske vojske imala 288 bataqona,40 eskadrona, 678 artiqerijskih oru|a raznog kalibra.

Vrhovna komanda Srpske vojske ta~no je procenila namereneprijateqa. Suo~iv{i se s ~iwenicom da }e joj biti nametnu-ta borba na dva fronta, da }e na po~etku morati da se samabori sa tri neprijateqske dr`ave i dvostruko nadmo}nijimsnagama, Vrhovna komanda je odlu~ila “da se na oba frontadr`i u defanzivi i da gleda da o~uva Srpsku vojsku intaktnu dodolaska savezni~ke pomo}i”.

Britanski vojni ministar lord Horej{a Ki~iner tra`io jeda “Srbi izdr`e najvi{e dvadesetak dana, a onda }e vlade Ve-like Britanije i Francuske, u slu~aju bugarskog napada, blago-vremeno poslati vojnu pomo} u ciqu za{tite desnog boka i po-zadine Srpske vojske”.

Glavnina Srpske vojske bila je podeqena na dve velikeoperativne grupacije: za zatvarawe velikomoravskog i ni{av-skog pravca. Ostali delovi trebalo je da {tite grani~nifront. Prema takvoj zamisli, glavnina srpskih borbenih trupabila je ovako grupisana: na zapadu, prema Bosni, nalazila sePrva armija, pod komandom vojvode @ivojina Mi{i}a; na se-veru, na neprijateqevom glavnom pravcu napada, nalazila seTre}a armija, pod komandom generala Pavla Juri{i}a-[tur-ma; na istoku, prema Bugarskoj, razvila se Druga armija, podkomandom vojvode Stepe Stepanovi}a, a Beograd su branile

Na sastanku Vlade i Vrhovne komande Srpske vojske 26.avgusta u Kragujevcu, na Pa{i}evo pitawe kakvi su izgledina uspeh u slu~aju austrijsko-nema~ke ofanzive na Srbiju,generali su verovali u uspe{nu odbranu samo u slu~aju dane budu anga`ovani Bugari. U suprotnom, “izgled bi bio

nikakav”. Po{to se nije moglo ra~unati da }e Gr~ka ispunitisavezni~ke obaveze, a sa Bugarima nije bila mogu}a nagodba,Srbija se morala pokoriti voqi saveznika. Pred usamqenomSrbijom nadvila su se najve}a ratna isku{ewa.

Septembra 1915. u Sremu i severoisto~noj Bosni koncen-trisala se austrougarska Tre}a armija, u ju`nom Banatu nema~-ka Jedanaesta armija, u zapadnoj Bugarskoj wena Prva, a ju`nood we Druga armija. Svim trupama, ja~ine oko 800.000 qudi,koje su bile savremeno opremqene i u`ivale podr{ku vazduho-plovstva, komandovao je nema~ki feldmar{al August fon Ma-kenzen, do tada jedan od najsposobnijih nema~kih vojskovo|a. Zarazliku od Antante, koja je po~etak vojnih operacija za Balkanu jesen 1915. do~ekala neslo`na i nespremna, Centralne sileradile su slo`no, brzo i odlu~no. Neprijateq je po~etkom ok-tobra imao 393 bataqona pe{adije, 40 eskadrona kowice,497 baterija artiqerije, a do kraja meseca pove}ao pe{adijuna 440 bataqona.

Nasuprot takvoj vojnoj sili, Srbija se mogla suprotstavi-ti sa oko 300.000 vojnika, mahom starijeg `ivotnog doba, raz-vu~enih na oko 1.150 kilometara fronta. Pred po~etak nepri-jateqske ofanzive Srpska vojska je imala 13 pe{adijskih divi-zija. Od tih snaga obrazovane su Prva, Druga i Tre}a armija,

U S A M Q E N ADR@AVA

PRIPREMA TROJNOG NAPADA

DR@AVA

39

{ko osvojiti Beograd zbog wegovog izuzetno jakog odbrambenogpolo`aja, velikog gradskog utvr|ewa koje dominira nad reka-ma, dokazane po`rtvovanosti i `ilavosti srpskog vojnika i ce-log naroda. Re{ewe problema na{ao je u anga`ovawu mo}neartiqerije koja }e prosto razoriti Beogradsku tvr|avu i si-stem odbrambenih polo`aja Beograda, ~ime bi raskr~io putpe{adiji.

Prema takvoj zamisli, Makenzen je tokom septembra pre-ma prestonici rasporedio oko 350 topova razli~itog kali-bra, ukqu~uju}i i merzere (305 i 420 mm). Koliko je ozbiqnocenio ratni~ku vrednost srpskog vojnika, mo`e se zakqu~iti iiz zapovesti koju je izdao pred ofanzivu: ”... Vi ne polazite nina italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazi-te na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji iznad sve-ga voli slobodu... Pazite da ovaj malobrojni neprijateq ne po-mra~i slavu i ne kompromituje dosada{we uspehe slavne ne-ma~ke armije.”

Bombardovawe Beograda otpo~elo je jo{ sredinom sep-tembra 1915. godine, dvadesetak dana pre op{teg napada. Ka-nonada artiqerije poja~avala se iz dana u dan. Narod je ma-sovno napu{tao grad, be`e}i pe{ice prema Resniku i Raqi.Na putu u izbegli{tvo granate su raznosile cele porodice. Ve-liki po`ari su se {irili po celom gradu. Za prva tri dana ok-tobra varo{ je opustela. “Ne ~uje se vi{e ni pisak lokomotiveu Top~ideru. Oko Resnika je pravi logor Beogra|ana, glad, bo-lesti, nema{tina, desetkuju redove izgnanih”, zabele`io je hro-ni~ar.

A onda, op{ti napad na Beograd i Srbiju kre}e 6. okto-bra, uraganskom artiqerijskom pripremom po polo`ajima ugradu. Samo u jednom danu na Beograd je palo vi{e od 30.000

granata. Samo prostor od Karabur-me do Ade Ciganlije zasut je sa bli-zu 4.000 projektila. Lomili su sedebeli vekovni bedemi Beogradsketvr|ave, dizali stubovi zemqe i di-ma, ku}e letele u vazduh. Smrt je ko-sila i vojsku i civile. Pod tim da-tumom dr Slavka Mihajlovi} je usvom dnevniku zabele`ila: ”I{~e-zao je ose}aj straha, ne javqa se ni`eqa za `ivotom. Gospodare samoose}aj zamora u glavi i `eqa da sesve jednom svr{i”.

Mada je brzo postalo jasno dageneral Mihajlo @ivkovi} ne mo`eodbraniti Beograd, ipak je bilo vi-dqivo da }e taj napad, kao i ~itava“ekspedicija” protiv Srbije, staja-ti napada~a izuzetno mnogo `rtava.Pored vojnika, prestonicu su bra-nili civili, starci, `ene i deca,koji su uzimali oru`je s poginulihvojnika. Izve{taj generala @ivko-vi}a, upu}en ujutru 8. oktobra, gla-sio je: ”Borba jo{ traje i nije nika-ko prestajala. Na{e trupe jo{ na-padaju neprijateqa kod Dunavskogkeja. Na Velikoj pak Adi Ciganlijineprijateq se oja~ao i vr{i na-pad... Neprijateqske trupe se raz-vijaju u Maki{u... Prema energi~nim

trupe Odbrane Beograda, kojim je komandovao general Mihai-lo @ivkovi}. Vrhovna komanda nalazila se u Kragujevcu.

Pred po~etak borbenih dejstava Srbija je mogla da ra~unajedino na pouzdanu saradwu Crnogorske vojske, koja je vezivalaaustrougarske snage na svom frontu i {titila levi bok Prvearmije. Crnogorska vojska imala je oko 42.000 vojnika i sta-re{ina.

Uo~i nema~ko-austrijskog napada na Srbiju, 5. oktobra, uSolunu je po~elo iskrcavawe francuske 156. i engleske 10.divizije, koje je zavr{eno sredinom meseca. Te savezni~ke sna-ge ostale su na prostoru Soluna. Upu}ivawe francusko-engle-skih trupa u pomo} Srbima trajalo je sve do decembra 1915.godine. Da nevoqa bude ve}a, Englezi nisu prihvatili predloggenerala @ozefa @ofra da se savezni~ke snage stave pod Vr-hovnu komandu Srpske vojske, pa su te snage obrazovale zaseb-ne operativne grupe odgovorne svojim vladama.

BEOGRAD NA UDARUOdre|uju}i jednog od najslavnijih vojskovo|a za pohod na

Srbiju, nema~ki car Vilhelm Drugi je saop{tio: ”U~ini}u veli-ku ~ast hrabrim srpskim vojnicima, protiv wih }u poslati mar-{ala Makenzena”. Posle svega {to se zbilo u predve~erje no-ve ofanzive, crni oblaci su se jo{ vi{e nadvili nad malom,iznurenom i usamqenom Srbijom, suo~enom sa atakom silnihgermanskih carevina, odlu~nih da je nemilosrdno kazne i uni-{te.

Beograd je bio prvi na udaru. Makenzen je odlu~io, za raz-liku od Oskara Po}oreka, da glavni pravac napada na Srbijuide sa severa, s centralnim udarom preko Beograda. Kao veo-ma iskusan i sposoban general, Makenzen je znao koliko je te-

D S R P S K E G O L G O T E

Sa vojskom su se povla~ile beskrajne kolone oja|enog naroda

kontranapadima na{ih trupa, neprijateqski preba~eni delovine bi se mogli odr`ati na zauzetom zemqi{tu, da nije ovakovelika nesrazmera u artiqeriji i po broju i po kalibru”.

Komandant Kombinovanog odreda izvestio je da j neprija-teq na wegovu jedinicu “ga|a sa preko 20.000 granata, od kojihvi{e od polovine te{kog kalibra... Nemo}ni smo ispod ove va-tre...” Ipak su se branioci Beograda u toj danono}noj borbihrabro dr`ali i “na udarac odgovarali udarcem”. Major Dra-gutin Gavrilovi} je, prikupiv{i naizgled rasturene jedinice,krenuo u protivnapad, izdaju}i legendarno nare|ewe. Borcimana Dor}olu izdao je zapovest: ”Ta~no u 15 ~asova neprijateq seima razbiti va{im silnim juri-{em, razneti va{im bombama ibajonetima. Obraz Beograda,na{e prestonice, ima da budesvetao. Vojnici, junaci, Vrhovnakomanda izbrisala je na{ puk izsvog brojnog stawa. Vi nematevi{e da brinete za va{e `ivo-te, koji vi{e ne postoje. Zato,napred, u slavu”. Ove re~i u{lesu u antologiju najsvetlijih pa-triotskih pokli~a, uz poruku Le-onide, koji je sa Spartancimapolo`io `ivot na Termopilima,brane}i svoju otaxbinu od Per-sijanaca.

SPOMENIK NEPRIJATEQU

Hrabri branioci grada,suo~eni s neuporedivo nadmo}-nijim neprijateqem, povla~ilisu se “stopu po stopu, uz `estokotpor koji se pretvarao u krva-ve uli~ne borbe, prsa u prsa,na bajonet”. Bili su to danibesprimernog juna{tva i po`r-tvovawa, dani u kojima su pisa-ne najsvetlije stranice odbrane Beograda tokom wegove dugeistorije. I pored nevi|enog po`rtvovawa branilaca i ogrom-nih gubitaka, pod olujom artiqerijske vatre, slamala se srpskaodbrana. Pe{adijske jedinice su se iskrcavale na desnu obaluDunava i Save. Beograd je bio pred padom.

Ako se posmatra sa vojnostrate{ke ta~ke gledi{ta, mo`daje bilo nepromi{qeno ulagati toliku snagu i podneti tolike gu-bitke u odbrani Beograda. Me|utim, prkos, hrabrost i odlu~-nost koju su ispoqili wegovi branioci i ̀ iteqi oktobra 1915.godine, osta}e ve~iti simbol slobodarstva, uzor pokolewimasrpskog naroda. Jedan od branilaca je u svom dnevniku, pod da-tumom 10. oktobar, lamentirao nad ve} palim Beogradom: ”No}je pro{la na miru... U mraku, neosvetqen, ne daju}i znaka `i-vota, tu ispod na{ih nogu, Beograd je izgledao kao stari vitezkoji se borio, borio, ali je morao pasti i sad je mrtav! No} tu-`na. U ovoj tami ~udno pada ki{a, kao da nebo pla~e nad jednimuzvi{enim mrtvacem, koji je pre nekoliko ~asova pustio svojposledwi ropac... Beograd }e opet vaskrsnuti, da, on mora vas-krsnuti!”

Makenzenove trupe su ovladale Beogradom do 10. okto-bra, a zatim nastavile da potiskuju jedinice Odbrane Beogra-da prema unutra{wosti Srbije. Bio je to po~etak op{teg uzmi-

40 1. februar 2006.

cawa Srpske vojske prema jugu, koja }e se zavr{iti srpskom Gol-gotom.

Osvajawe Beograda i potiskivawe wegovih branilaca “ko-{talo” je Makenzena oko 10.000 vojnika izba~enih iz stroja. IOdbrana Beograda je izgubila pet hiqada boraca. Ne{to kasni-je, ocewuju}i tu operaciju, feldmar{al Makenzen je zakqu~io daje ovo bio “najve}i uspeh u ratu protiv Srbije 1915. godine”.

Svoje divqewe juna{tvu i po`rtvovawu branilaca Beo-grada Makenzen je potvrdio naredbom da se u wihovu slavu po-stavi spomenik na Top~iderskom grobqu, neposredno uz spome-nik izginulim nema~kim i austrougarskim borcima. Smatra se

Ostaci pobijenih Srba u okolini Leskovca

D E V E T D E C E N I J A O

da je to jedinstven primer u istoriji – da pobednik podigne spo-menik svom neprijatequ, sa `eqom da taj primer slu`i za ugledi sopstvenoj naciji kako se brani najsvetiji prag otaxbine.

PRELOMNI DATUMI na drugim delovima fronta doga|alo se sli~no. Na za-

padu i severozapadu Prva armija je desetak dana uspe{no za-dr`avala neprijateqa. Na pravcu neprijateqevog glavnog uda-ra Tre}a armija je odgovarala bezuspe{nim protivnapadima,ali su neke nema~ke jedinice ve} prvog dana bitke imale po hi-qadu qudi izba~enih iz stroja. Makenzenov na~elnik {taba jebele`io da je “otpor `estok” i da se “Srbi tuku juna~ki”.

Kako je otpo~elo, tako je i nastavqeno. Neprijateq je na-predovao, ali veoma sporo i uz velike gubitke. Za dve nedeqeneprekidnih borbi, Makenzenove snage su u{le tek oko 30 ki-lometara u dubinu Srbije, osvojiv{i mnogo mawe nego {to suplanirale. No, sa padom Beograda i Smedereva stvorena jepotpuno nova situacija na srpskom severnom frontu. Posebnose 14. oktobar uzima kao prelomni datum za obe strane. Ula-zak u rat Bugarske, ~ije su trupe, upravo tog dana pre{le srp-sko-bugarsku granicu bez objave rata, stavio je Srpsku vojsku uizuzetno te{ku situaciju.

41

Vrhovna komanda Srpske vojske uvi|ala je te`inu polo`ajau kojoj su se na{le wene snage. Bila je svesna i opasnostikoju je doneo prodor Bugara u dolinu Ju`ne Morave. Po-{to su se ru{ile nade u efikasnu pomo} bilo s koje stra-ne, vojvoda Radomir Putnik je 23. oktobra naredio trupa-

ma severnog fronta da “zapo~nu postepeno odstupawe na novuskra}enu liniju otpora”. Na frontu Druge armije Bugari nisumogli, pored svih napora i `rtava, da probiju srpski frontkod Pirota. Bodre}i svoje jedinice, vojvoda Stepa Stepanovi}im je poru~io: ”Va{i polo`aji ispred Pirota nisu gradovi ko-je podi`u qudi i koji se mogu poru{iti topovima. Va{e je polo-`aje Bog stvorio i oni se ne mogu poru{iti topovima ni otetijuri{ima”. Pozvao je svoje vojnike da “visoko dr`e slavomoven~ane zastave, kao i do sada”.

Uprkos ogromnim naporima, Bugari se ni korak nisu pome-rili sve do 24. oktobra, kada je Druga armija, po nare|ewuvojvode Putnika, otpo~ela povla~ewe radi odbrane Ni{a.

Na pravcu Vrawa i u Makedoniji, bugarska Druga armijaje izvr{ila duboke prodore i presekla komunikaciju Vra-we–Skopqe, gde su se nalazile slabije srpske snage. Prekidkomunikacija sa Solunom, preko koga se Srpska vojska snabde-vala borbenim sredstvima i provijantom, uz oklevawe save-znika da pomognu deblokadu, ubrzao je dono{ewe odluke o da-qem povla~ewu na jug “radi skra}ivawa fronta, izbegavawabo~nih udara i o~uvawa `ive sile, do pristizawa obilnije sa-vezni~ke pomo}i”. O srpskom vapaju za pomo}, u zvani~noj ne-ma~koj istoriji rata ka`e se: ”Srbi su uzalud zahtevali i o~e-kivali upu}ivawe Antantinih snaga prema severu”.

Vojvoda Putnik je prozreo Makenzenovu nameru i ideju oodlu~uju}oj bici na prostoru Kragujevca. Da bi izbegao tu“klopku”, on je 23. oktobra odlu~io da napusti Kragujevac bez“re{avaju}e bitke” i izdao nare|ewe Prvoj i Tre}oj armiji itrupama Odbrane Beograda da se “nastavqaju}i manevarskuodbranu”, postepeno povla~e ju`no od Kragujevca. Moralni ob-ziri i daqe nadawe u savezni~ku pomo} zahtevali su da se pru-

`a {to du`i otpor na uzastopnim polo`ajima. Istina, vojvoda@ivojin Mi{i} nije se slagao sa dubqim povla~ewem, pa je 26.oktobra predlo`io da izvr{i protivnapad sa ^umi}kih polo-`aja u pravcu Topole. Iako je prihvatio Mi{i}ev predlog, ka-da je saznao da su Bugari, uz pomo} pobuwenih [iptara, zauze-li Ka~anik istoga dana, pa tako presekli i posledwu vezu saSolunom, Putnik je obustavio Mi{i}evo nare|ewe za protiv-napad. Naredio je da se produ`i povla~ewe na moravske polo-`aje. ”Ma koliko da je ova odluka bila bolna i te{ka”, ka`e seu dokumentu Vrhovne komande, “ipak ju je Srpska vojska primilasa pouzdawem, uverena da }e to biti samo privremena mera ida }e ubrzo, sa dolaskom poja~awa saveznika, preduzeti sna-`nu ofanzivu i proterati neprijateqa iz otaxbine, kao u jesen1914. godine”.

Po{to nije uspeo prvi poku{aj okru`ewa, Makenzen je 2.novembra naredio da austrougarski Devetnaesti korpus nastu-pa na jug i da po svaku cenu, “makar izgubio i polovinu qud-stva”, pre|e Zapadnu Moravu kod ^a~ka i preduzme brz obu-hvatni manevar prema Kraqevu, spre~avaju}i povla~ewe Prvearmije dolinom Ibra. Trupe austrougarske Tre}e i nema~ke Je-danaeste armije trebalo je da nastave sna`an frontalni pri-tisak, s ciqem da “potisnu srpske trupe na bugarsku Prvu ar-miju”, koja je imala zadatak da osvoji Ni{ i sadejstvuje u zatva-rawu obru~a oko glavnine Srpske vojske.

Putnikovo nare|ewe o povla~ewu Srpske vojske na obaledveju Morava imalo je strategijski zna~aj. Zahvaquju}i smelo-sti i upornosti jedinica i li~noj hrabrosti vojnika i stare{i-na, a iznad svega ve{tini {tabova, celokupna Srpska vojska,koja se nalazila na severnom i isto~nom frontu, nakon mesecdana izuzetno te{kih odstupnih borbi, uspe{no se prebacilado 8. novembra. Neprijatequ nije stvorena prilika da razbijeili zarobi nijednu ve}u jedinicu.

Organizovano povla~ewe trupa sa isto~nog fronta biloje ote`ano izbog ogromne mase civilnog stanovni{tva, koje se,be`e}i ispred bugarskih jedinica, ozlogla{enih zbog mnogo-brojnih zverstava u prethodnim ratovima, povla~ilo pod za-{titom svoje vojske. Vojvoda Stepanovi} je punih pet dana upor-no branio Ni{, ratnu prestonicu Srbije i najosetqiviji bokSrpske vojske. Obi~ni borci, nadahnuti li~nom hrabro{}usvojih komandanata i ozloje|eni gledaju}i duge kolone unezve-renih staraca, `ena i dece u bekstvu, iza kojih su goreli napu-{teni domovi, “ulivali su najve}u snagu pukovima vojvode Ste-panovi}a”, zabele`io je nema~ki pisac Ralf Bate. Budu}i dasavezni~ka pomo} nije stizala, Druga armija je obustavila od-branu Ni{a 4. novembra, a Tre}a armija dan ranije Para}in,prebacuju}i se po delovima na moravske polo`aje.

Srbi su pod stalnim pritiskom jakih neprijateqskih snagaorganizovano odstupali. Desetine hiqada civila, s neja~i u po-tovarenim kolima ili u rukama, nose}i ono {to se moglo pone-ti, i{le su prema jugu, ne znaju}i gde }e se zaustaviti. Ruski po-slanik je javqao “Srbija predstavqa pokretnu masu izbeglicabez krova i hrane, masu koja odstupa po nevremenu”, pa se pri-bojavao epidemije“ kao u prole}e iste te godine”.

Dragi{a Lap~evi}, novinar i politi~ar, ostavio je opisonoga {to je video u Jagodini: ”Jo{ od prvih dana rata Jagodi-na je puna be`anije, naro~ito iz Beograda. Sad, kada je nasta-lo prodirawe neprijateqa sa svih strana, be`anija je prido-lazila dawu i no}u, vozovima, kolima i pe{ke, pa odlazila da-qe. Ipak se mnogi begunci zadr`avaju; mnogi su pod vedrim ne-bom, bez hleba, a sirotiwa gola i bosa, propada ovih hladnihoktobarskih dana...”

D S R P S K E G O L G O T E

PRAZNA OBE]AWASAVEZNIKAUdar Bugara u le|a srpske odbraneprivremeno je zaustavqen. SrpskaDruga armija je wihovu Prvu armiju“brzo prikovala za mesto i nanela jojznatne gubitke”. No, jedinice bugarskeDruge armije, koje su napadale ju`nije,prema Makedoniji, uspele su da potisnuslabije snage Novih oblasti.

UBRZANE OPERACIJE PROTIV SRBIJE

SAVEZNIKA

42 1. februar 2006.

Jedini izlaz iz prete{ke situacije u kojoj se na{la Srpskavojska, Vrhovna komanda je videla u nastavku povla~ewa na jug, kako bi u sadejstvu sa francuskim snagama kod Krivolaka i Grackog otvorila ka~ani~ki prolaz i uspostavila vezu sa saveznicima. Da bi se postigla saglasnostsvih vojnih i politi~kih faktora za takvu odluku, 4. novembraje odr`ana vanredna sednica Vlade u Ra{koj. Usvojen je stavda “treba ostati uz na{e dosada{we saveznike”. Vojvoda Putnik je izjavio da “borbu treba produ`iti do kraja i povla~iti se, “ako se bude moralo, na Kosovo, pa eventualno,~ak preko Prizrena i Debra, u ju`nu Makedoniju i Albaniju”.

LESKOVA^KI PROTIVUDARVe} sutradan osetio se sna`an pritisak neprijateqa na

svim delovima srpskog fronta. Najve}u agresivnost ispoqilaje bugarska Prva armija i odred pukovnika Ribareva, nadiru-}i dolinom Veternice u pozadinu srpske Druge i Tre}e armijei Timo~ke vojske. Neproverena vest da Bugari nadiru u prav-cu Leskovca, iza le|a Timo~ke divizije, izazvala je nemir me-|u vojnicima. ^ak je i stari kraq Petar Prvi, koji je krenuo upravcu Prokupqa, oti{ao na polo`aj da osokoli vojsku. Iovoga puta, vojvoda Putnik je ispoqio poslovi~nu hladnokrv-nost. Naredio je vojvodi Stepanovi}u da prikupi trupe (“ima-te vi{e jedinica od neprijateqa”), odbaci neprijateqa i bez-uslovno za{titi komunikaciju Prokupqe–Kur{umlija–Prepo-lac.

Kada je Moravska divizija drugog poziva, koja je upu}enakao poja~awe vojvodi Stepanovi}u, stigla na odredi{te, Buga-ri su ve} prodrli u dolinu Puste reke. Energi~ni komandantMoravske divizije, pukovnik Qubomir Mari}, koji je objedi-nio komandu nad tri divizije, preduzeo je napad u pravcu Le-skovca. Blagodare}i sna`nom i preciznom dejstvu srpske arti-qerije, koje su se Bugari uvek pla{ili, srpska pe{adija je pre-{la u sna`an protivnapad i u toku 11. i 12. novembra odbaci-la Bugare do Leskovca i Hisara. Tako je onemogu}eno da nepri-jateq zaposedne komunikaciju Kur{umlija–Prepolac i obezbe-|ena odstupnica srpskim snagama koje su se povla~ile sa se-vernog fronta.

Opisuju}i te borbe u dolini Puste reke i Jablanice, ve}pomenuti pisac Ralf Bate zabele`io je: ”Silina tog protivna-pada (Srba) potpuno je iznenadila Bugare, koji su se sa te{kimgubicima povukli 18 kilometara do samog Leskovca”. I gene-ral Milan Zelenika o tome pi{e: ”Bitka kod Leskovca redak jeprimer da jedna trupa, posle tolikih napora u neprekidnom od-

Prema utvr|enoj zamisli, vojvoda Putnik je obavestio fran-cuskog generala Saraja da je obrazovao operativnu grupuza proboj kroz Ka~ani~ki tesnac u Makedoniju, tra`e}iwegovo sadejstvo u toku te operacije. Naime, ideja je bilada Sarajeve snage preduzmu napad u pravcu Velesa i Sko-

pqa u vreme srpskog napada od Pri{tine. No, od ostvarewa tezamisli nije bilo ni{ta. U toku osmodnevnih neefikasnih bor-bi, Sarajeve snage su sporo napredovale. Zbog opasnog razvo-ja situacije kod Srba, neprijateqskog stava Gr~ke, kolebawaRumunije i ka{wewa ruske intervencije, Francuska je smatra-la da je “rizi~no je zadr`avati jedinice kod Krivolaka i Grad-skog”. Procenili su da je “igra u Srbiji izgubqena”, pa su Sr-be obavestili o svojim namerama da se povuku ka Solunu.

Saznav{i za `alosnu odluku Francuza, Vrhovnoj komandiSrpske vojske preostalo je da grupi{e glavne snage na Kosovu ipoku{a proboj preko Karadaga i Ka~anika u pravcu Skopqa.Situacija je nalagala da se gro snaga, sa planinskog zemqi{taizme|u Ju`ne i Zapadne Morave povu~e ka Kosovu, uz obezbe|e-we minimuma snaga za usporavawe neprijateqevog nadirawa sasevera. Taj poduhvat doneo je najve}e pote{ko}e i neizvesnost.

Feldmar{al Makenzen je naslutio namere Vrhovne ko-mande Srpske vojske, pa je 5. novembra izdao direktivu svojimarmijama “da nikako ne dozvole da velike neprijateqeve snageodstupe na jug”. Levokrilnom Desetom korpusu naredio je daubrza dejstvo od Para}ina prema Stala}u i da sa divizijamabugarske Prve armije, koje su nadirale prema Prokupqu i Le-skovcu, okru`i i zarobi srpsku Tre}u armiju i Timo~ku vojsku.Austrougarskoj Tre}oj armiji naredio je prodor u pravcu NovogPazara i Ra{ke, na odstupni pravac srpske Prve armije i Od-brane Beograda. Od Devetnaestog korpusa zahtevao je da pro-dorom u dolinu Ibra, a u sadejstvu sa bugarskom Drugom armi-jom koja je napredovala prema Pri{tini, opkoli i zarobi glav-ninu Srpske vojske pre nego izbije na Kosovo.

D E V E T D E C E N I J A O

KOSOVOPOVLA^EWE

KAO JEDINI IZLAZ PRAVAC

KOSOVO

43

stupawu od gotovo mesec danai posle takore}i ju~era{wevelike depresije, mo`e pove-sti ofanzivu i pri tom ~ak iz-vojevati pobedu”. Zahvaquju}isjajnom uspehu srpskih snaga, ukome se naro~ito istakla Mo-ravska divizija drugog poziva,Bugari su odba~eni, a Srbi suzadr`ali komunikaciju Prepo-lac–Pri{tina, sve dok nije za-vr{eno povla~ewe na Kosovo.

Do po~etka proboja krozKa~anik austrijsko-nema~ketrupe, uprkos svim nastojawi-ma, nisu uspele da prodru pre-ko linije Novi Pazar–Leposa-vi}i–Merdare–Tupalskivis–Kopilak. Srpska Prva ar-mija odolevala je frontalnompritisku nema~kog Dvadesetdrugog korpusa i obuhvatnommanevru austrijskog Devetnae-stog korpusa i time omogu}ilabezbedno povla~ewe Vrhovnekomande Srpske vojske, Vladei nepregledne mase izbeglica.Naravno, posebno treba ista-}i nesebi~nu pomo} crnogor-ske Sanxa~ke vojske jedinica-ma Prve armije, koja je brane-}i pravac Zlatibor–Kokinbrod–Nova Varo{ i Ivawi-ca–Javor, bezbedno dr`alasve pravce koji od Drine vodeu Sanxak. I tako, herojskomodbranom Prve i Druge armi-je spre~en je i drugi Makenze-nov poku{aj opkoqavawa Srp-ske vojske u trouglu izme|u Za-padne i Ju`ne Morave i omo-gu}eno weno izvla~ewe na Ko-sovo.

Neprekidne i te{ke bor-be koje su vo|ene veoma nepo-voqno su uticale na brzinu ija~inu snaga koje su Srbi mogli da anga`uju za planirani ka-~ani~ki manevar. Naime, od pet pe{adijskih divizija, dvazdru`ena odreda i Kowi~ke divizije, snaga koje su bile pla-nirane za proboj i podeqene u dve grupe (Ka~ani~ku i Gwi-lansku), na vreme nisu mogle sti}i Kombinovana i Kowi~kadivizija i Krajinski odred, pa nisu ni u~estvovali u operaci-ji. Ipak, od 17. do 21. novembra vo|ene su ogor~ene borbe naVelikoj planini i planini @egovcu. Neprijateq je 20. novem-bra uspeo da izbije na staru srpsku ju`nu granicu i zapretioda prese~e komunikaciju kod Ka~anika i Gwilana i opkoliSrpsku vojsku.

TE[KA ODLUKAU uslovima krajwe premorenosti, pove}anih gubitaka,

oskudice u artiqerijskoj municiji i pasivnosti saveznika, Vr-hovna komanda Srpske vojske morala je da obustavi daqe ope-

racije, pa je 21. novembrasvim trupama naredila da sepovla~e na levu obalu rekeSitnice, gde je trebalo kon-centrisati sve snage za odlu-~uju}u bitku. Povla~ewe je za-vr{eno 24. novembra, a grupi-sawe za bitku do 26. novem-bra.

Kada se uvidelo da je “voj-ska jako prore|ena, gladna ipremorena, a artiqerijska mu-nicija utro{ena”, bilo je o~i-gledno da u planiranoj bicinema izgleda na uspeh. Vrhov-na komanda je 25. novembradonela odluku “da se bitka neprimi, a odstupawe produ`i kaobalama Jadranskog mora”. Ti-me je zavr{eno povla~eweSrpske vojske, ispuweno bes-primernim herojstvom, koje jetrajalo gotovo dva meseca, podubini od blizu 500 kilome-tara.

U prvoj polovini novembrasrpske trupe su se slivale naKosovo, a sa wima i mnogo-brojne izbeglice. U ogromnimkolonama naroda i vojskekretao se i kraq Petar Prvi.On se izvesno vreme kretaoautomobilom, a kada je ostaobez wega, prevozio se na mu-nicijskoj kari, koju su vukla~etiri mr{ava vola. “Tre}e-pozivci sa kojima je bio nisumogli poverovati da je sa wi-ma stari kraq Petar”. PrekoBlaca i Prokupqa stigao je uPri{tinu. Tu se sreo i saBranislavom Nu{i}em, koji jezabele`io: ”Mada wegovestara~ke o~i nisu bile kadredogledati ono {to je on `e-leo da vidi, on je, ipak, dugo

i dugo zabrinuto stojao na prozoru i upiwao pogled da vidibar onaj dim, koji je ve} pao na vode Moravine i vode Sitni-~ine... To je sada ve} bio slomqen iznemogao starac, bri`anza dobru sudbinu svoga naroda...”

O stawu duha svedo~i i francuski poslanik Ogist Bop,koji ka`e ”Do{av{i do mesta iz koga nema izlaza, masa zapa-`a da je zapala u klopku”. Iza vojske i izbeglica su ostalimnogobrojni le{evi, neizmerne li~ne tragedije i te{ke pat-we. Me|u poginulima bio je i Vojislav Tanaskovi}, a me|u ra-wenima dotad nepoznati Kosta Vojnovi}. Pesnik Velimir Ra-ji} nije mogao da izdr`i telesne i duhovne patwe, “presvi-snuo je”, zapisao je Branislav Nu{i}. Ostav{i bez nade, kwi-`evnik Milutin Uskokovi} se utopio. No, mnogo vi{e je biloonih koji su bili spremni da se suo~e s bedom istorijskog tre-nutka.

BROJNO STAWEVrhovna komanda nije imala ta~ne podatke o ukupnoj

snazi svoje vojske. Na osnovu brojnog stawa u pe{adijskimpukovima, koje je spalo na 1.000 do 2.000 qudi, moglo se za-kqu~iti da je ono drasti~no smaweno. Prema podacima kojisu kasnije svedeni, evidentno je da je Srpska vojska pred po-~etak trojne invazije imala 563.180 qudi na hrani. U tajbroj su ura~unati i “starci posledwe odbrane”, koji su ~u-vali mostove i magacine. U operativnim jedinicama bilo je420.600 qudi, a na Kosovo je stiglo oko 320.000 vojnika istare{ina. Dakle, u toku dvomese~nog povla~ewa brojno sta-we se smawilo za oko 260.000. Tom broju pripadaju poginu-li, umrli, oboleli, zaostali u civilnim bolnicama, ali ioni koji su “izgubiv{i veru u preokret ratne sre}e, napu-stili jedinice pri prolasku kroz svoja sela”. Ako se ukupnojtragici doda da je qudstvo, koje se okupilo na Kosovu, mu~noizgledalo u ritama, boso, promrzlo, polugladno, onda se do-bija prava slika tada{wih prilika.

D S R P S K E G O L G O T E

I zima kao neprijateq: prelazak preko Belog Drima,novembar 1915. godine

44 1. februar 2006.

D E V E T D E C E N I J A O

PROMENE U ODNOSU SAVEZNIKA

VOJNE I MORALNE

DILEMEStrahote i stradawa Srba tokom dvomese~nih te{kihborbi uzbudili su javno mwewe u savezni~kim zemqama. Nemaran odnos prema hrabrom savezniku i jo{ jedan u nizu poraza na Balkanu doveli su dopromena u vojnim i vladinim vrhovima Francuske,Engleske i Rusije. Odluka Srba da, uprkos svim isku{ewima, ostanu lojalni saveznici, prisilila jevlade sila Antante da usklade odnose na Balkanu.

Bio je to komandant Prve armije vojvoda Mi{i}. Na wegovuinicijativu, do 3. decembra odr`ano je {est sednica komanda-nata armija u Pe}i. Predsedavao je vojvoda Stepanovi}, kaonajstariji komandant armije. Na osnovu prispelih podataka oneprijatequ, vojvoda Mi{i} je zakqu~io “da je ofanzivna spo-sobnost neprijateqa iscrpqena i da bi Srpska vojska, ako bipreduzela energi~nu ofanzivu, imala dobrih izgleda na us-peh”. U zapisniku sa prve od tih sednica navedene su re~i voj-vode Mi{i}a da bi se “time spre~ilo opasno osipawe qudstvai izbeglo pogibeqno povla~ewe kroz Albaniju i Crnu Goru”.Na sastanku od 1. decembra rekao je “da u ovim prilikamaostaju dve rezolucije: da se krenemo napred u ofanzivu, te vi-dimo od koga be`imo, pa uspemo li – dobro, ne uspemo li – on-da da po{aqemo parlamentare neprijatequ i stupimo u prego-vore u ciqu obustave neprijateqstva”.

MASOVNA GROBNICAIako neprijateqima nije uspelo da preseku odstupnicu

Srpske vojske preko Albanije, muke su bile prevelike, strada-wa neopisiva. Albanske planine su postale “masovna grobni-

ca neprebrojanih qudi”. Uosvrtu Vrhovne komande na topovla~ewe, stoji: ”SudbinaSrba, zbog zime i divqih al-banskih planina, bila je ipakgrozna... Trebalo je celu jednuvojsku prevesti stazama kojimase i pojedinci kre}u s opasno-{}u po `ivot. Trebalo je izdr-`ati nekih deset dana i no}ibilo na ki{i, bilo na ci~i zi-mi i blatu, bez krova i hra-ne...”

Dvojica diplomata, ruskii francuski poslanici u Sr-biji, Nikolaj Trubecki i Ogist

Posle potpisivawa direktive o povla~ewu Srpske vojske naJadransko primorje, ve} sutradan, 26. novembra, Vrhovnakomanda je otputovala u Skadar da bi organizovala pri-hvat trupa na morskoj obali i stupila u dodir sa savezni-cima. No, pomenuta direktiva, koja je pro~itana u svim ko-

mandama i jedinicama, nai{la je na razli~ito raspolo`e-we. Mnogi vojnici su bili razo~arani, uz ose}awe da su ihsaveznici prevarili, pa su ostali na Kosovu i krenuli svo-jim ku}ama, u neizvesnost. Deo oficira je negodovao, isti~u-}i “da bi radije poginuli na svom ogwi{tu nego da po|u u tu-|inu”.

U trenucima velikih vojnih i moralnih nedoumica, zani-mqivo je pismo na~elnika {taba [umadijske divizije drugogpoziva majora Du{ana Simovi}a, upu}eno 27. novembra vojvo-di Stepanovi}u. ^asni oficir je jedini spas video u “preduzi-mawu ofanzive, jer }e nas napu{tawem i posledweg par~etaslobodne Srbije napustiti ~ak i ostaci na{e vojske, na{i ve-terani. Oni }e videti da je sa Srbijom svr{eno i da daqojborbi wihovoj nema ciqa. Stoga ostajmo ovde, na ovoj posled-woj grudi slobodne Srbije i umrimo ~asno...”

Na taj patriotski apelmajora Simovi}a, vojvoda Ste-panovi} je smireno odgovorio:”Najbitniji i najsvetiji inte-resi Srpstva bezuslovno na-la`u svakome da i u ovim stra-{nim vremenima slu{a i sapo`rtvovawem izvr{ava nare-|ewa Vrhovne komande, kojaboqe poznaje celokupnu situa-ciju nego iko od nas”.

Sutradan, 28. novembra,vojvoda Stepanovi} je imao no-vog zagovornika ideje da seSrpska vojska ne povla~i, ve}da preuzme ofanzivu na sever.

STRA[NE @RTVEPrema evidenciji Vrhovne komande, na albanskim oba-

lama je posledwih dana decembra 1915. bilo pribli`no110.000 vojnika i 2.350 oficira. Ra~unalo se da je u broj-nom stawu nedostajalo 70.000 od svih koji su po~eli odstu-pawe. Stradalo je vi{e od 27.000 regruta. Ve} tokom po-vla~ewa bilo ih je mawe od 15.000, a po spiskovima napra-vqenim kasnije u Bizerti, na licu mesta su se na{la samo7.192. Od 6.000 mladi}a ro|enih1897. i 1898, u `ivotu ihje ostalo samo pet stotina. Naravno, to je samo deo cene“Golgote Srbije”. Time je okon~ana tek prva etapa stradawa.Na obalama Albanije Srpsku vojsku nisu ~ekali ni kona~i-{te, ni dovoqno hrane, ni savezni~ki brodovi...

DILEME

45

D S R P S K E G O L G O T E

Bop, bili su o~evici patwi i stradawa Srp-ske vojske i izbeglica. Oni su ostavili po-tresna svedo~anstva o toj tragediji. U pismuministru Sezonovu, gospodin Trubecki je,pri kraju pisma istakao: ”Bez obzira {ta }ese daqe doga|ati, smatram svojom du`no{}uda posvedo~im kako su Srpska vojska, narodi vlada ~asno izvr{ili svoj zadatak. Izgu-biv{i sve, do{li su ovamo s nadom da je namoru, kraj wihovih stradawa i da }e save-znici najzad na}i na~ina da im pru`e rukupomo}i... Sre}a je za nas (Rusiju), {to nismokrivi za ovakvo stawe...” Francuski posla-nik Ogist Bop dao je potresnu sliku izgledasrpskih vojnika posle dolaska u Skadar:“Svi su bili do krajwih granica malaksali,pravi pokretni le{evi. Hodali su te{ko,mr{avi i bledi, sa bolnim o~ima... Nikakva`alba ne iza|e sa usana ovih qudi koji behusve pretrpeli... Ponekad se moglo ~uti daka`u hleba. To be{e jedina re~ koju su imalisnage da izgovore...”

Opisuju}i svoje vi|ewe situacije nadrumu Prizren–Qum Kula, Steva Stefano-vi}, pi{e: ”Po drumu i oko wega pobacanoje sve {to pojedincu nije neophodno... Nogedo ~lanaka upadaju u pu{~anu municiju, ha-move, kai{eve, rance... Preska~emo prekotopovskih metaka, novih i sjajnih, preko la-feta, sanduka za municiju, `ivotiwskih le-{eva... Na ovom uskom prostoru, izme|u mr-tvih stena i divqe reke (Beli Drim), na dru-mu dugom trideset kilometara, vr{i se li-kvidacija jedne dr`ave... Daqe, napred, jo{strahovitije...”

Izuzetno potresan opis povla~ewa Srpske vojske i izbe-glica napisao je potpukovnik Milan Nedi}. Opisuju}i izgledvojnika posle dolaska na morsku obalu, bele`i: ”Davali su uti-sak qudi koji su na koncu `ivotne mo}i – pravi qudski kosturi,isu{eni, o~iju upalih i uga{enih, a lica pocrnela kao zemqa.Idu nemo, vo|eni samo svojom sudbinom. Ni protesta ni `albe.U poderanoj ode}i, sa zapu{tenom kosom i bradom, izgledalisu kao utvare iz drugog sveta. Trpeli su i stoi~ki nosili svojmu~eni~ki krst. Bez roptawa, predavali su svoju namu~enu du{uGospodu Bogu”.

EPOPEJA KRAQA PETRASudbinu svoje vojske i izbeglica delio je i stari, bolesni

kraq Petar Prvi. U Prizrenu je ostavio sve svoje stvari, ukqu-~uju}i i odli~ja. U stra{nom i neopisivom mete`u krenuo je au-tomobilom prema Qum Kuli. Ve} na po~etku “video je mnogo pla-menova koje su gutale silno bogatstvo vojske”. Bile su to vatreu kojima su srpski vojnici spaqivali kola, lafete, automobi-le. Hroni~ar Anri Barbi je zabele`io: ”I evo Albanije, sa te-{kim zimskim nebom; wu kraq Petar prelazi bez pratwe, osku-dan kao i posledwi od wegovih seqaka i vojnika... I on, potre-sen u`asom, gleda slom Srbije. On, tako star, tako umoran itoliko slab... Zar opet u izgnanstvo... Pa ipak, wegova voqanije slomqena...”

Arnaldo Frakaroli pi{e: ”Bekstvo kroz Albaniju biloje stra{no. Od Qum Kule, automobil vi{e nije mogao da ide.

Nema vi{e puta, samo u`asni niz provalija, dolina i strmihplanina... Ne znam kakva nam je to intimna i nesvesna odvrat-nost prema smrti dala energiju da izdr`imo... Na kraju, pe-{ke, sa svoja tri oficira i {est gardijskih vojnika koji su ga~uvali, Kraq je prevalio sedam dana putovawa po u`asnomvremenu, oko 150 kilometara preko planine od granice doQe{a...” U daqem opisu te epopeje, Frakaroli dodaje: ”Sa-mo poneki vojnik, koji je pao od iznemoglosti, pokazivao jekraqevoj pratwi kuda su pro{li wihovi drugovi... Put spase-wa imao je i tragi~nih obele`ja, le{evi vojnika umrlih odgladi, bolesti, zime i goli kosturi kowski, nad kojima je voj-ska iskalila bes gladi. I bedni ~obani koji `ive po planina-ma, nikada ne}e mo}i da znaju da je onaj stari srpski oficir,bled i slab, bio kraq Srbije. To fabulozno lutawe jednogkraqa, dramsko i neverovatno, kao stara legenda, trajalo jesedam dana...”

Iz Qe{a je kraq Petar oti{ao u Tiranu, gde ga je srda~noprimio Esad-pa{a. Upravo, taj Esad-pa{a je odr`ao re~ datuNikoli Pa{i}u, kojom se omogu}ava Srpskoj vojsci prelazakpreko Albanije, uprkos zahtevu cara Viqema da se to spre~i.Po opisu A. Barbija, “Esad-pa{a je ~ovek kome svi mi Srbi,Francuzi, Englezi, Rusi i neutralni ~lanovi vojnih misija, du-gujemo {to nismo pali u ruke Austro-Nemaca i Bugara. Wemu isamo wemu, zahvalni smo mi i hiqade zarobqenika bez oru`ja,{to smo mogli da pre|emo surovu Albaniju, te{ko pristupa~nui divqu.”

Zaboravqeni: ostaci za{titnice glavnine Srpske vojske

46 1. februar 2006.

D E V E T D E C E N I J A O

ODGOVOR NA PRETWE SRBIJI I CRNOJ GORI

POMO] BRATU

U NEVOQIPo~etkom januara 1916. godine, Srpska vojska se na{la prednovom opasno{}u. Austrougarske trupe su otpo~ele novuofanzivu radi osvajawa Crne Gore i zarobqavawa Srba usevernoj Albaniji. Konrad je imao nameru da potpuno uni{tiostatke Srpske vojske, anektira Crnu Goru i Albaniju iprotera trupe Antante iz Soluna.

pe{aka, 1.172 kowanika, 417 mobilnih i 530 tvr|avskih topo-va. Odnos snaga bio je krajwe nepovoqan za Crnogorce. Ne-prijateqeve snage su imale tri do tri i po puta vi{e qudi ibile neuporedivo boqe naoru`ane, opremqene i snabdevene.Crnogorski vojnik je gladan, municije nije imao dovoqno, arti-qerijsko naoru`awe je bilo znatno slabije, a bio je i premo-ren dotada{wim borbama. Trebalo je braniti front du`ineod oko 500 kilometara. Kraq i vlada su uporno tra`ili po-mo} od saveznika, ali uzalud.

Najja~a neprijateqska operativna grupa (Devetnaesti kor-pus, oko 50.000 boraca) koncentrisana je na glavnom pravcuudara: Boka–Lov}en–Cetiwe, gde su Crnogorci imali svega9.000 boraca. Na severu, gde je neprijateq anga`ovao pomo}-

ne snage (oko 34.000 boraca), crnogor-ska Sanxa~ka vojska imala je oko 23.635boraca. I pored svih nevoqa koje je ima-la, Crnogorska vojska je u vreme najja~eneprijateqske ofanzive vodila svoje naj-sjajnije bitke.

Umesto pomo}i, savezni~ke vlade suprigovarale kraqu Nikoli da “vodi taj-ne pregovore sa Austrougarskom o zakqu-~ewu separatnog mira”. U tome su najgla-sniji bili Italijani. Grof Sonino je jo{6. decembra osumwi~io Crnogorce da bidolazak Srba u Skadar mogli iskoristi-ti kao izgovor “da nas izdaju”. Posle ~e-tiri dana osumwi~io ih je “za potapawesavezni~kih teretnih brodova u dra~komi meduovskom pristani{tu”.

Za takve sumwe saveznici su upori-{te nalazili u pona{awu nekih crnogor-skih zvani~nika, posebno prestolona-slednika Danila, o`ewenog Nemicom.Wega je crnogorski zet i kraq ItalijeVitorio Emanuelo Tre}i direktno pro-zvao za {pijuna`u u korist Centralnih

U NEVOQI

Da bi po{tedio svoje trupe novih gubitaka, Falkenhajm se“usprotivio nastavqawu kampawe na Balkanu”. Zbog togaje Konrad izdvojio svoju Tre}u armiju iz grupe Makenzenai zatra`io od Falkenhajma da mu vrati 57. diviziju, kakobi sve raspolo`ive snage na Balkanu anga`ovao za osva-

jawe Crne Gore i Albanije. Naravno, to je izazvalo srxbu Fal-kenhajma, koji je izjavio da “nema vi{e poverewa u austrougar-sku Vrhovnu komandu i da smatra da je iskqu~en daqi uspe{anzajedni~ki rad”.

Prema postavqenom ciqu, grupisawe austrougarskih snagazavr{eno je do 4. januara 1916. godine. Plan je bio da se izvr-{i obuhvatni napad na Crnu Goru, potu~e wena vojska i u alban-skom primorju “dokraj~i i zarobi Srpska vojska”. Ako se anali-zira ukupna vojna situacija na Balkanu,nije te{ko zakqu~iti da je Konrad napra-vio ogromnu gre{ku. Utro{io je mesec da-na za novi raspored svojih jedinica, stvo-rio operativno zati{je i olak{ao Srp-skoj vojsci da pod za{titom svoje Prve ar-mije i Sanxa~ke vojske uspe{no zavr{ipovla~ewe na albansko primorje.

SUMWI^EWANakon povla~ewa Srpske vojske sa

Kosova i Metohije i francusko-britan-skih jedinica iz Makedonije na prostorSoluna, prema austrougarskim snagamanalazila se samo Crnogorska vojska.Usamqena, budu}i da su je saveznici pre-pustili sudbini, na{la se u krajwe te-{koj situaciji. Ona je tada imala oko44.000 boraca, 155 topova i 107 mitra-qeza. Sa Crnogorskom vojskom bilo jeoko 3.500 srpskih vojnika, sa dve bate-rije poqskih topova.

Prema takvoj Crnogorskoj vojsci,Austrougarska je anga`ovala 150.000

Crnogorski ministar vojniserdar Janko Vukoti}

47

D S R P S K E G O L G O T E

~ak 1.260 vojnika, {to pokazuje da su se Crnogorci sr~ano bo-rili.

A onda su kraq Nikola i Vlada, umesto da upute naredbuvojsci da se postepeno povla~i za Srpskom vojskom, zatra`iliprimirje. U podne 16. januara, Vlada Crne Gore usvojila je zah-tev o bezuslovnoj kapitulaciji, a 21. januara potpisan je i ugo-vor o tome. Narednog dana vojska je polo`ila oru`je na pro-storu Podgorice. U Skadar su se uputile preostale srpske je-dinice i srpski oficiri koji su bili u Crnogorskoj vojsci, me-|u wima i pukovnik Pe{i}. Time je uloga Crnogorske vojske utom ratu bila zavr{ena. Iako je u brojnim operacijama upor-no branila svoju zemqu i pru`ila neprocewivu bratsku pomo}Srpskoj vojsci, voqom vladaju}ih krugova morala je da polo`ioru`je.

Obave{tavaju}i ruskog cara Nikolaja Drugog o predajivojske, kraq Nikola je naveo da se “morao obratiti austrij-skom caru da bude milostiv prema wegovom narodu, jer se Cr-nogorci nisu hteli daqe da bore”. Naravno, Rusi su imali pou-zdane informacije o juna~kom dr`awu Crnogoraca, pa su saop-{tewe kraqa Nikole primili sa podsmehom. Na margini tele-grama kraqa Nikole ruski ministar Sazonov napisao je: ”Ovoti je labudova pesma”.

Kraq Nikola je potajno napustio zemqu posle podne 19.januara. Najpre je oti{ao u Skadar, gde se nalazila Vrhovnakomanda Srpske vojske, a zatim se italijanskim brodom preba-cio u Brindizi. Sve ukazuje na to da je kraq Nikola u inostran-stvo hteo sam, a ne sa svojom vojskom. Za kraqem su po{le nekecrnogorske vojne stare{ine. U Crnoj Gori su ostala samo triministra, me|u wima i ministar vojni. Serdar Janko Vukoti} jeostao u zemqi. Nova “krwa vlada” je raspustila vojsku.

Uprkos svemu, Crnogorska vojska se pokazala doraslomisku{ewima istorijskog trenutka. Wena snaga je bila u borbe-nom moralu. Komandant austrougarske Tre}e armije ocenio jetih dana “da bi Crnogorci jo{ mogli pru`ati otpor, ukoliko biwihov kraq bio odlu~an da ih na to podsti~e”. Dosta je ~iwe-nica koje daju za pravo ovoj proceni. Za vrh dr`avnog vo|stvaCrne Gore mo`e se re}i suprotno od onoga za vojsku.

sila. Po nalogu saveznika, Pa{i} je iz Skadra putovao na Ce-tiwe i razgovarao sa kraqem Nikolom, obave{tavaju}i ga da}e Srbija “bez kolebawa ostati uz sada{we saveznike”. KraqNikola je dva puta postavio isto pitawe: ”[ta }e u~initi Sr-bija ako je saveznici ne pomognu hranom i ne prevezu wenu voj-sku na sigurno?” Pa{i} je dva puta isto odgovorio: “Ne verujemda saveznici ne}e pomo}i...” Bilo kako bilo, sve savezni~kezemqe su upozorile kraqa Nikolu na te{ke posledice ako seodlu~i na separatni mir. Istina, nijedna od tih saveznica nijepomiwala svoju odgovornost {to su Crna Gora i Srbija osta-vqene na cedilu i prepu{tene same sebi.

MOJKOVA^KI BADWACIZavr{ne operacije Austrougarske vojske protiv Crne Go-

re po~ele su uo~i pravoslavnog Bo`i}a 1916. godine. Divizi-jar serdar Janko Vukoti} izdao je nare|ewe za protivnapad,koji je zapo~eo u zoru 7. januara. U borbi s mnogo napada i pro-tivnapada, koja je trajala od zore do sumraka, u te{kim zim-skim uslovima i po vrletnom terenu, Sanxa~ka vojska je odba-cila neprijateqa i oduzela mu ofanzivnu snagu. Tu se posebnoistakla Kola{inska brigada i wen Rova~ki bataqon. U op{temprotivnapadu ~itave Prve divizije Crnogorci su uspeli da od-brane Mojkovac. Tada dostignutu liniju izme|u Berana i Andri-jevice, kod Mojkovca i na reci Tari, Sanxa~ka vojska je odr`a-la sve do 18. januara, dok od svoje Vrhovne komande nije dobi-la nare|ewe da se povu~e. Osim veli~anstvenog primera po-`rtvovawa Crnogoraca u odbrani svoje otaxbine, Mojkova~kiboj je i primer `rtvovawa za Srpstvo u za{titi odstupniceSrpskoj vojsci. Oni su onemogu}ili neprijateqa da se prekoseverne crnogorske granice probije prema Skadru, kuda se po-vla~ila Srpska vojska.

Na pravcu Lov}ena stawe je bilo druga~ije. [est putanadmo}nije snage Devetnaestog korpusa prodrle su duboko i10. januara ugrozile Cetiwe. Tako brz uspeh napada~a osta-vio je utisak “da je odbrana bila slaba”. Dabome, ta slika sebrzo pro{irila Crnom Gorom, pa je doprinela op{toj utu~e-nosti. Me|utim, neprijateq je na lov}enskom boji{tu ostavio

Srpske snage stale su u zajedni~ku odbranu sa bratskom Crnogorskom vojskom

`io: ”U Dra~u, Arnauti i Turci, Grci, Italijani, Maltezi, svikoji su sa~iwavali heterogeno stanovni{tvo varo{i, o~ekiva-li su `rtvu. Oni su uspeli tako da smawe vrednost banknota,pa i samom srebrnom novcu, da je jedan obrok jela ko{tao 20dinara... Uspeli su vrlo lako da nas potpuno oderu”.

Put do Valone vodio je preko mo~varnog i malari~nog ze-mqi{ta. Hroni~ari i mnogi u~esnici tog te{kog mar{a zabele-`ili su da su iza sebe “ostavqali mo~varno zemqi{te, iz kogasu virile ruke i noge klonulih vojnika”. Jedan od wih, MilutinVelimirovi}, pi{e: ”Zamoreni, izgladneli i bolesni, padalisu qudi u blato i vodu, umirali. Nije bilo puta, stalno se i{lokroz vodu. Zato su ovde-onde iz blata virili, u poderanim iistrulelim uniformama, kosturi umrlih vojnika...” U jednom{umarku, gde je verovatno bio bivak, pomenuti hroni~ar je opi-sao prizor koji poti~e iz vremena prvih susreta sa albanskomobalom: ”Vidi se, sedeli su tu qudi, odmarali se... Mnogi suostali. Bilo ih je mnogo. Le`ali su na suvoj travi, ili zgr~e-ni... Na golim lobawama stajale su nekima istrulele kape...Neobi~na ti{ina i slab zadah, vladali su u tom carstvu mr-tvih... Vojnici su }utawem odali pa`wu zaostalim drugovima”.I tako, uz Tantalove muke i ogromne gubitke du` celog puta, je-dan deo Srpske vojske je sa prostora Dra~a stigao do Valone,odakle je brodovima preba~en na Krf.

ZAHVALNOST FRANCUZIMADramati~nost situacije i vape}i apeli Vlade i Vrhovne

komande Srpske vojske po~eli su da daju prve plodove, ali tekod polovine januara 1916. godine. Ubrzana evakuacija se od-lagala. Za razliku od drugih, Vlada Francuske je sve odlu~nijenastojala da “uspe{no okon~a spasavawe”, pa je na svojoj sed-nici od 28. januara zakqu~ila da wena mornarica “odlo`i svedruge transporte dok iz Albanije ne bude izvu~ena Srpska voj-

48 1. februar 2006.

D E V E T D E C E N I J A O

POVLA^EWE NA KRF

PUTOKAZ

SPASEWASPASEWAPosle stravi~nog satirawa po crnogorskim i albanskim gudurama, po ki{i, velikoj zimi i snegu, oslowena samo na bratsku Crnogorsku vojsku, Srpska vojska na albanskom primorju nije na{la ni obe}anu hranu, ni municiju, ni saveznike da je za{tite dok se ne oporavi. Vlada Italije,koja je u maju istupila iz Trojnog saveza, kad su joj sile Antante obe}ale Istru i Dalmaciju, na Srpsku vojsku je gledala kao na prepreku za ostvarewe svojih pretenzija na jugoslovenske zemqe. Velikoj Britaniji je tada Srpska vojska smetala da se oslobodi balkanskog rati{ta.

Ppored pozitivnog nastojawa Francuske i Rusije, izgubqenje ~itav mesec dana dok su se saveznici kona~no sporazu-meli da wihovi brodovi prebace iscrpqenu Srpsku vojskuna Krf.Kada je do Srba rasturenih na albanskoj obali stigao

francuski general Pjaron de Mondezir, video je oja|ene qude,`ene, decu, starce, vojnike rawene i osaka}ene, ~ak i samrtni-ke. Wega je kraq Petar, i sam u reumati~nim bolovima, do~e-kao re~ima: ”Saveznici su trebali da se trude da nas izvla~eiz {kripca pre nego {to smo do{li dovde... Ukoliko ostaneSrbija, bojim se da ubrzo ne}e biti vi{e Srba”.

Iz Skadra, gde se prikupilo oko 186.000 qudi i 36.450grla stoke, mogao se prebaciti na ostrvo Krf samo mawi deo.Ve}ina je trebalo da prepe{a~i do Dra~a, a onda od Dra~a doValone, razdaqinu blizu 200 kilometara. O putu od Skadraprema moru francuski potpukovnik Alojzije je pisao: ”Stawe ukom se nalazi nesre}na i herojska Srbija tako je tragi~no da uistoriji nema primera da je neki narod bio doveden u takvu be-du. Ipak, na ovom putu, jedinom koji spaja Skadar sa morem, je-dan narod kora~a. Uputili su se ka primorju u nejasnoj nadi dase tamo ukrcaju. Wihova beda, pod surim nebom, u ovom mu~nompejza`u dobija neku tragi~nu veli~inu”.

Put od Qe{a prema Dra~u opisao je u svom “Dnevniku” iMilorad Markovi}, koji ka`e: ”Ve} {est dana idemo iz Qe{a.Upadali smo u blato, neki su tu i ostajali, pu{taju}i ̀ alosne, je-zive krike... Prelazili smo i preko reka nekih. I tu su qudi osta-jali, davili se, premrzavali. U urvine mnogi popada{e... Sti`e-mo u Dra~. Tu nas ~eka glad. ^uli smo, odatle za Valonu...”

Put prema Dra~u se u tada{wim prilikama mogao savla-dati za osam do deset dana. O tom stra{nom putu svedoci suostavili dosta sumornih i jezivih zabele{ki. Opisuju}i Dra~pred pokret srpskih kolona prema Valoni, A. Barbi je zabele-

49

ska”. Tako su, krajem januara i po~etkom februara, u Dra~ i Va-lonu po~eli ~e{}e da sti`u savezni~ki brodovi. U Dra~u suukrcane Prva i Tre}a armija, o Svetom Jovanu Druga, a u Valo-ni Trupe novih oblasti, Odbrana Beograda, delovi Timo~ke voj-ske i, mnogo kasnije, Kowi~ka divizija. Iako su podaci o brojuevakuisanih razli~iti (neprecizni), do 10. februara ukrcanoje oko 90.000 vojnika i 5.000 civila.

Vlada Srbije preba~ena je na Krf 18. januara, a Vrhovnakomanda i regent Aleksandar 6. februara. Na wenom ~elu na-lazio se tada general Petar Bojovi}, koji je jo{ u decembruzamenio te{ko obolelog vojvodu Radomira Putnika. Do 15.februara stiglo je oko 120.000, a do 25. februara oko135.000 evakuisanih. U isto vreme u Bizertu je preba~eno12.000 qudi. Toliko ih je do tada pre`ivelo strahote povla-~ewa. Na obalama Albanije ostalo je jo{ nekoliko jedinica,me|u wima i Kowi~ka divizija. Wihov prevoz se otegao ~ak do5. aprila 1916, kada je operacija prebacivawa na Krf najza-d i zavr{ena.

Ostrvo Krf (oko 150.000 stanovnika), sa blagom sredo-zemnom klimom i bre`uqcima prekrivenim masliwacima, vi-nogradima, limunovima i naranxama, bilo je izuzetno pogodnoza oporavak desetkovane i iznurene Srpske vojske.

Vojska i izbeglice bili su na kraju fizi~kih i psihi~kihsnaga. Razumqivo, svoj danak uzimali su iscrpqenost, sto-ma~ne bolesti i tuberkuloza. Iznemogli vojnici su li~ili na`ive kosture. Jedan francuski o~evidac je to iskrcavawe naKrf opisao ovako: ”Svi uop{te behu potpuno iscrpqeni,strahovito mr{avi... Jadni Srbi izlazili su iz ~amaca pri-dr`avani od mornara i {esera, peli se te{ko uz brdo podu-piru}i se pu{kama i najzad se survavali potpuno klonuli, go-tovo besvesni”. Te{ko bolesnih bilo je oko 15.000, ali seKrf nije mogao pretvoriti u ogromnu bolnicu. Bilo je to si-

roma{no ostrvo, pa se za potrebe140.000 stradalnika moralo naj-pre prevesti sve, po~ev{i od hra-ne.

OSTRVO SMRTIPosle svega {to se zbilo, su-

sret sa Krfom je do`ivqen kao pre-laz “iz pakla u raj”. No, bilo je iproblema. Na jedan od wih ukazuje iBo`idar \ermanovi}: ”...Odjednomisuvi{e jaka hrana u izgladnele tr-buhe oterala je mnoge na ostrvo Vi-do, a odatle u smrt, u Plavu grobni-cu... To je bila najbolnija srpskasmrt. To nisu granate {to otkidajunoge i ruke, to nisu mitraqeska zr-na {to zuje kao bumbari… OstrvoVido je grobqanska kapela”.

Pripreme za sme{taj i snabde-vawe srpskih trupa nisu izvr{enena vreme, zbog zakasnele odluke sa-veznika da se Srpska vojska preba-ci na Krf. Jo{ nije bilo {atora niprostirki. U po~etku, vreme je biloizuzetno lo{e, danima je padala ki-{a, takva da su je srpski vojnici usvojim pesmama “poredili sa bi-blijskom poplavom”. U slabim i po-

cepanim odelima, jedinice su logorovale pod otvorenim ne-bom, na goloj vla`noj zemqi.

I tu, na Krfu, situacija je vi{e nedeqa bila te{ka, a upo~etku katastrofalna. Bolesnici su masovno umirali, dnevnoi vi{e od sto qudi. ”Smrt je kosila svakoga dana... Od 23. ja-nuara do 23. marta bilo je 4.847 smrtnih slu~ajeva. U po~etkuje umiralo ~ak 120 vojnika dnevno”, se}ala se kasnije jednafrancuska bolni~arka.

Bolesnici su radi izolacije i le~ewa bili skupqani naostrvcu Vido kraj Krfa, ali se na wemu odigravala agonijamnogih koji su do tada izdr`ali, pa je ono u uspomenama i Srbai saveznika ostalo poznato pod imenom“Ostrvo smrti”. Le{e-vi su spu{tani u more, u opevanu Plavu grobnicu, jer nije bilouslova da se sahrane.

S tugom do`ivqavaju}i te nesre}ne dane, Du{an Bori} je za-bele`io: ”Neumitna stihija smrti brzo je zavr{ila svoje delo iodnela sa sobom veliki deo namu~enih srpskih vojnika... Umiralisu s tra~kom nade da }e ponovo videti svoju majku, svoje selo iSrbiju... Tu`no je bilo posmatrati preno{ewe mrtvih i wihovopoveravawe talasima plavog Krfskog zaliva, na ve~ni po~inak”.

O stradawu srpskih regruta (Rezervna vojska) ostalo jemnogo pisanih tragova. Milo{ \uri} je zabele`io tu`no ukrca-vawe regruta na brod “Kordovu”. Umesto “starih ratnika, ugle-dah decu regrute, decu krsta{e, posledwu odbranu, golobrademladi}e... Oni koji su stajali, oslawali su se na pu{ku, a onikoji su le`ali nepomi~no, podupirala ih je prigrqena pu{ka...”Kada je tih oko 2.000 momaka stiglo na Krf, francuski oficirih je opisao ovako: ”Te{ko je gledati wihove grozni~ave o~i iavetiwski izgled... Vojnici [estog bataqona te{e ih i paze kaosvoju decu... Umor, fatalizam i inercija vladaju tim mladi}i-ma”. Na Krfu i Vidu ukupno je umrlo 5.400 iznemoglih qudi, kojeje pesnik Milutin Boji} opevao u pesmi “Plava grobnica”.

D S R P S K E G O L G O T E

Spas na Krfu: srpski vojnik u svezni~koj bolnici te`io je samo 27 kilograma

lesti, razre{en je du`nosti u Skadru, a wegovo mesto je preu-zeo general Bojovi} (zvani~no 12. januara 1916). Du`nosti jerazre{en i Putnikov zamenik @ivko Pavlovi}, a umesto wegaimenovan Petar Pe{i}. Vojvoda Mi{i} je posle le~ewa u Ita-liji i obilaska fronta u Francuskoj, kona~no vra}en na Krf.Tolika pomerawa na vojnom vrhu, verovatno su imala “politi~kupozadinu”, ali dosada{wa istra`ivawa nisu dala odgovor ka-kvu. Ipak, nije sporno, odlu~ila je voqa regenta Aleksandra,koji se u slu~aju Putnika i Pavlovi}a “ose}ao u senci kao vr-hovni komandant i vladar”, smatra istori~ar A. Mitrovi}. Os-im toga, oni su pru`ali podr{ku Dragutinu Dimitrijevi}u, iakonisu pripadali “Crnoj ruci”. U to vreme “crnorukci” su po~elida postavqaju pitawe “krivca” za slom odbrane, optu`uju}i Vla-

50 1. februar 2006.

VELI^ANSTVENI

POVRATAKPrvih meseci 1916. nastupila je sasvim nova situacija. Teritorija Srbije, s prore|enim stanovni{tvom, bila je u rukama osvaja~a. Srpski vladar, regent, Vlada, ve}i deo narodnih poslanika, za borbu sposobni vojnici i na hiqadecivila, nalazili su se u izbegli{tvu. Najve}i broj izbeglih Srba, uglavnom vojnika, nalazio se na Krfu (oko 140.000) i u Bizerti (oko 11.000). Civilne izbeglice su bile preba~eneu nekoliko zemaqa, a ponajvi{e u gradove Francuske, Tunisa,Al`ira i Maroka. Oko 2.000 bolesnih le~eno je u bolnicamaFrancuske.

D E V E T D E C E N I J A O

KONA^NA ODLUKA

POVRATAK

Od po~etka rata do izbegli{tva, Srpska vojska je imala bli-zu 400.000 poginulih, ali se u inostranstvu, ipak, na{looko 150.000 qudi. Ukupan broj izbeglih dostizao je170.000 . Sve ih je trebalo odmoriti i okrepiti, a vojskuponovo organizovati i opremiti. Novi ambijent, ostrvo

Krf, postalo je privremeno politi~ko sredi{te Srbije, po{tose na wemu nalazila i do kraja rata ostala Vlada, a uz wu istrane diplomatske misije. Srbi nisu prihvatili ponudu da seVlada smesti u grad Eks an Provans, na jugu Francuske. Tako sunajzna~ajnije dr`avne li~nosti ostale sa svojom vojskom, u bli-zini svojih armija.

Dok je u Vladi bilo mawih izmena, korenite promene u~i-wene su u Vrhovnoj komandi. Vojvoda Putnik, ponajvi{e zbog bo-

51

du i regenta za nesposobnost. Opravdano ili ne, smene u Vrhov-noj komandi su tuma~ene poku{ajima regenta i tada{we vlade“da krivicu sa sebe prebace na vojsku”, a sve istorijske analizesu pokazale da je pitawe “krivca” bilo potpuno bezrazlo`no.

Dugo dr`awe vojvode Mi{i}a van komandne du`nosti uka-zuje da je i tu postojala neka “pozadina”. Wegova visoka samo-svest i osobina da samostalno odlu~uje izazivali su sve ve}epodozrewe regenta Aleksandra. Naravno, regent mu nije zabo-ravio oklevawe da izvr{i zapovest o povla~ewu kroz Albaniju.Na to se nadovezuje i pitawe “separatnog mira u slu~aju neuspe-ha ofanzivnog udara”, za koji se zalagao vojvoda Mi{i}. [ta jeu svemu tome ta~no, jo{ uvek nije mogu}e preciznije odgovoriti.

U uslovima svetskog rata koji se tada rasplamsavao i emi-gracije koja je donela veoma neizvesnu budu}nost, za Srbiju jenajva`nije bilo da se spasene oru`ane snage {to pre osposobeza povratak na boji{te, pokazuju}i time da i daqe predstavqavojnu i politi~ku ~iwenicu. Aktivno{}u svojih vojnih i politi~-kih predstavnika, srpsko vo|stvo je u~inilo u Parizu, Londonu,Petrogradu i na me|usavezni~koj konferenciji u [antiju prveneophodne korake, stavqaju}i na znawe i saveznicima i nepri-jateqima da nastavqa borbu. Jedino pravo sredstvo kojim jeSrbija tada raspolagala, a koje se moglo upotrebiti u nastoja-wima da se ponovo afirmi{e, bila je wena vojska.

PO STAROM USTROJSTVUNa Krfu je Srpska vojska bila reorganizovana, ali je u su-

{tini zadr`ala staro ustrojstvo i imena jedinica koja su posta-la slavna. Ukazom od 27. februara 1916. divizije prvog i drugogpoziva su spojene u jednu, zadr`av{i oblasne nazive. Formira-ne su tri armije, a u svakoj po dve divizije, jedan artiqerijskipuk i drugi delovi. Pe{adijske divizije su imale po dve brigadeod po dva puka, ukupne ja~ine oko 20.000 qudi. U sastav Prve ar-mije (komandant general Vasi}) u{le su Moravska i Vardarska, usastav Druge armije (komandant vojvoda Stepanovi}) – [umadij-ska i Timo~ka, a u sastav Tre}e armije (komandant general PavleJuri{i}-[turm) – Drinska i Dunavska divizija. Kowi~ka divizi-ja je bila pod Vrhovnom komandom. U sastavu Druge armije bilisu hercegova~ki, bokeqski i crnogorski dobrovoqci. Srpski va-zduhoplovci stigli su na Krf bez aviona, a u aprilu je prva gru-pa oficira upu}ena u Francusku na obuku u pilotirawu.

Vrhovna komanda Francuske vojske `elela je da se srpskipukovi upu}uju u Solun pojedina~no, po meri kako budu reorgani-

zovani. Vrhovni komandant Francuske vojske general @ofr na-stojao je da se {to pre oja~aju francuske i britanske snage kodSoluna, radi olak{awa savezni~ke ofanzive na Zapadnom i Is-to~nom frontu. Na~in ukqu~ivawa Srpske vojske u ratne opera-cije nije bio zna~ajan samo s vojne ve} mnogo vi{e s politi~keta~ke gledi{ta. Zbog toga se Vrhovna komanda Srpske vojskeopravdano usprotivila toj ideji, tra`e}i da se Srpska vojska“mora boriti i kao celina i kao posebna grupa armija”, da naSolunskom frontu mora dobiti svoj odsek operacija i da u okvi-ru op{teg plana Savezni~ke komande ima samostalno komando-vawe. Dakle, ̀ elela je da sa~uva svoje nacionalno svojstvo, sop-stvenu egzistenciju, svoju autonomiju. Pored toga, izrazila je ̀ e-qu da dejstvuje na operacijskom pravcu Solun–Vodena–Bi-toq–Skopqe, koji je bio najkra}i put za povratak u otaxbinu.Prema o~ekivawu, zbog takvog srpskog stava, izbijali su o{trisporovi koji su se protezali ~etiri-pet meseci, ali su re{enina zadovoqstvo srpske strane. @ofr se na kraju priklonio.

U pretrpqenom slomu Srpske vojske stradali su oru`je ivojna oprema. Reorganizacijom i opremawem Srpske vojske ru-kovodila je francuska vojna misija generala Mondezira. Biloje dogovoreno da oru`je, municiju i logorsku opremu daje is-kqu~ivo Francuska, a hranu, odelo i obu}u zajedni~ki Francu-ska i Velika Britanija. U logorima su podignute pukovske bol-nice i logorske poqske bolnice. Na Krf se nedeqno iskrcava-lo oko 4.000 tona raznih namirnica.

Srpska vojska je od saveznika dobila velike koli~ine na-oru`awa. Tu treba pomenuti 100.000 brzometnih pu{aka, podva mitraqeza na bataqon, za svaku diviziju po jedan divizionbrzometnih topova, po dva brdska diviziona topova i po jedanhaubi~ki divizion. Pe{adija je bila opremqena kao i Francu-ska vojska. Francuska je dodelila Srpskoj vojsci i 25.000 ko-wa i mazgi, sa potrebnim kolima i prikolicama za formirawe{est divizijskih eskadrona.

SRPSKA PU[KAIzvanredan i iskusan stare{inski kadar, proveren u pe-

togodi{wem ratu, bio je veliki oslonac za saveznike i Srpskuvojsku u celini. Po{to je naoru`awe bilo francusko, pod ru-kovodstvom wihovih instruktora, po~etkom marta, otpo~ela jeobuka vojnika. Kada su savladali rukovawe naoru`awem, pre-{lo se na {kolska ga|awa, a kada je poboq{ano fizi~ko sta-we, izvo|eni su dnevni i no}ni mar{evi. Dabome, francuski

D S R P S K E G O L G O T E

oficiri su na srpski oficirski sastav prenosili iskustva iz“rovovske vojne” sa Zapadnog fronta, s kojim }e se Srpska voj-ska suo~iti na Solunskom frontu.

Prilikom predaje srpskih, a prijema francuskih pu{aka,bilo je mnogo dirqivih doga|awa. Srpske pu{ke (sa pet metaka)dobro su se pokazale u ratovima od 1912. godine, ali su zbogstalne upotrebe, sve do dolaska na Krf, bile dosta o{te}ene,jedva upotrebqive. Iz mno{tva primera dirqivih opro{tajasa srpskim pu{kama vaqa pomenuti primer u bataqonu potpu-kovnika Vojislava Bumba{irevi}a. On je naredio da se ceo ba-taqon postroji sa srp-skim pu{kama. Ispredbataqona, u sanducima,bile su francuske pu-{ke. Pre podele fran-cuskih, uzeo je srpskupu{ku i rekao: ”Kolikonam je slave donela!Ona nas je upoznala sacelim svetom. Ona nasje uzdigla na visinu, nakoju se nije nijedan na-rod uzdigao!” Zatim jeostavio srpsku pu{ku iuzeo francusku, rekav-{i: ”Daj, juna~e, tu pu-{ku (srpsku), koja je ceosvet tukla, a evo ti pu-{ka, kojom }e{ oslobo-diti svoju Otaxbinu,svoje mile i drage...”

Iako su bili prekaqeni u mnogim borbama, “vojnicima sutekle suze {to se rastaju od pu{ke koja im je bila i otac i maj-ka, i brat i sestra od 1912. godine... Ona im je postala sa-stavni deo `ivota. Neki su ~ak, pri predaji, i poqubili na{upu{ku... Po zavr{enoj zameni pu{aka, bataqon je paradnimmar{em prodefilovao... Ko bi rekao da su to oni vojnici kojisu goli, bosi, gladni, `edni i polumrtvi do{li na Krf...” pi-sao je Tadija Pejovi}.

PUT U LEGENDUBrigom saveznika, pre svega Francuske, Srpska vojska se

na Krfu odmorila, oporavila, reorganizovala, naoru`ala iopremila, pa je po~etkom aprila bila spremna za prebaciva-we u Solun. Francuzi su bili impresionirani vanrednim bor-benim duhom srpskih vojnika. General Mondezir je izvestiofrancusku Vrhovnu komandu: ”Moralno stawe Srpske vojske jevrlo dobro. Stare{inski kadar je solidan i probran. Celinaje sna`na i ubojita. Ako pravac dejstva bude Stara Srbije, ar-mija }e vatreno i}i u borbu”.

I transport Srpske vojske sa Krfa u Solun organizovalaje Francuska. Pet francuskih pomo}nih krstarica obavilo je15 putovawa, a ostatak zakupqeni brodovi i dva italijanskaplovila. Prevo`ewe glavnine po~elo je 18. aprila. Prvo jeprevezena Prva armija, a onda druge dve i Kowi~ka divizija,sa kojom je 17. maja i zavr{eno prebacivawe oko 127.000 srp-skih vojnika i oficira, koji su prikupqeni na Halkidici.

Na Krfu je ostalo blizu 8.000 bolesnih i rawenih srp-skih vojnika, oko 800 prekobrojnih oficira, Vlada i diplo-matski kor. Nekoliko hiqada regruta i pitomaca ostalo je uBizerti. Na dowem Vardaru nalazilo se 3.000 srpskih vojni-

ka, onih koji su u jesen 1915. godine direktno odstupali u So-lun. Prema podacima koji se smatraju najpouzdanijim, ukupnobrojno stawe Srpske vojske na Solunskom frontu bilo je:124.200 vojnika, 6.025 oficira, 25.500 kowa... Da bi se uo~ioperacije obezbedila popuna jedinica, od 18.000 dobrovoqa-ca sa 262 oficira, formirana je Prva dobrovoqa~ka divizi-ja. U logorima na poluostrvu Halkidici, koje su uredili Fran-cuzi, dopuwavano je naoru`awe i izvo|ena poja~ana vojna obu-ka. Tu se Srpska vojska pripremala da postane udarni deo sa-vezni~kih snaga. Vreme }e pokazati – ona je u tome i uspela.

Nema~ko i bugar-sko komandovawe biloje iznena|eno brzom ob-novom Srpske vojske iwenim vra}awem na ra-ti{te u takvoj snazi. Dabi potkopali wen bor-beni duh, {irili su la-`ne vesti “da se u oku-piranoj Srbiji dobro`ivi i da se srpski za-robqenici osloba|aju”.Naravno, ti subverziv-ni poku{aji ostali subez uspeha. Srpska voj-ska je bila odlu~na danastavi prekinutu bor-bu i oslobodi svoju ze-mqu.

I tako, solunskimutvr|enim logorom, An-

tanta je, posle mnogo natezawa, osigurala svoj opstanak na Bal-kanu, ~ime je u o~ima sveta “sa~uvala ne{to od svog presti`a”,toliko kompromitovanog katastrofom Srbije.

Ponovna pojava srpskih armija na boji{tu nije imala sa-mo vojni ve} i politi~ki zna~aj. Svetom se brzo pronela vest otome, pa je i neprijateq ose}ao nelagodnost. “@ilavi protiv-nik, propagandom progla{en za uni{tenog, pokazuje da i daqepostoji”. U Be~u su shvatili “da ne}e biti ni{ta od potpunoguni{tewa srpske dr`ave”.

Na Solunskom frontu, naspram ~etiri protivni~ke armi-je, Srpska vojska je zauzimala najzna~ajnije polo`aje, a u mo-ralnom smislu bila je ki~ma svih snaga. Tako je iz najve}e kata-strofe, koju je srpski narod do`iveo posle 1913. godine, vas-krsla wena vojska, ponovno preporo|ena i moralno oja~ana.“Vi{e nije bila sila koja brani samo svoju nacionalnu slobo-du nego i budu}nost evropske istorije”, ka`e akademik Milo-rad Ekme~i}. To je bilo vi{e nego vaskrs jedne uni{tene vojske.

Za razumevawe kolektivnog psiholo{kog i moralnog sta-wa, kao istorijski izvor slu`i pesma koja je pratila ceo ovajput od sloma do ponovnog ulaska u borbu, pesma puna te{ke no-stalgije, naj~e{}e ispuwena optimizmom. Peva~ je iz zemqe “gdelimun cveta `ut”, slao misli “tamo daleko, gde sunce lep{esja”, gde je wegovo selo... Nostalgi~na pesma tu`ne melodije za-vr{avala se gromkim “@ivela Srbija”.

Urednik priloga Branko KOPUNOVI]Autor tekstova Krsman MILO[EVI]Likovno grafi~ki urednik Branko SIQEVSKI

52 1. februar 2006.

Komanda artiqerije prati ga|awe neprijateqevih polo`aja na Solunskom frontu

D E V E T D E C E N I J A O D S R P S K E G O L G O T E