SPECIJALNO IZDANJE zNEDELJA, JUN zCENA DINARA, Udar ... · DOSIJE Dva meseca posle no}nog fantomskog ru{enja u Hercegova~koj ulici imena odgovornih se i dalje skrivaju Udar vlasti

DOSIJEDva meseca posle no}nog fantomskog ru{enja u Hercegova~koj ulici imena odgovornih se i dalje skrivaju

Udar vlasti nadràvu

SPECIJALNO IZDANJE NEDELJA, 26. JUN 2016 CENA 50 DINARA, 30 DEN, 1.5 KM, 0.7 EUR (CG), 1 EUR (SLO), 9 KUNA, 1.2 EUR (GR) www.danas.rs

KRIVI^NA DELA SE

NE SMEJU ÎNITI NI NO]U

NI DANJU

]UTANJE PRIZIVA

„KRISTALNU NO]“

Beograd - Skup{tina grada Be-ograda nije u sredu, 22. juna,prihvatila da se u dnevnired sednice po hitnom po-stupku uvrsti predlog De-mokratske stranke o utvr|i-vanju odgovornosti najvi{ihorgana vlasti Beograda za fan-tomsko ru{enje objekata u Savamali.

[ef odborni~ke grupe DS Bal{a Boò-vi} izjavio je na po~etku sednice da tre-

ba utvrditi ulogu i odgovornost za ru{e-nje u Savamali i da li je i ko od gradskihfunkcionera u tome u~estvovao.

- Ukoliko niko nije u~estvovao, zna~ida je premijer izneo neistinu, a ukoliko jeta~no, gradona~elnik Sini{a Mali bi treba-lo da da ostavku ili da ga Skup{tina razre-

{i. On vi{e nema kredibiliteta davodi grad, ne pojavljuje se ni

na Skup{tini, ni na dodelamanagrada, nije bio na grad-skoj slavi. Beograd nema vi-

{e gradona~elnika, samo tone zna - rekao je Boòvi}. On je dodao da su nezado-

voljstvo i protesti gra|ana sve masovni-ji i da je va`no da se sazna {ta se tamodesilo, „jer su tada ukinuti Ustav, zakoni

i pravna dràva, a ne samo ugroènabezbednost gra|ana“.

- Skup{tina treba da za{titi gra|ane,da im obezbedi istinite informacije i na-tera tuìla{tvo i policiju da re{e slu~aj, dagra|ani ne bi traìli pravdu na ulici. Tu-ìla{tvo je i nakon dva meseca tek napredistra`nim radnjama, a Slobodan Ta-naskovi} je preminuo i nije do~ekaopravdu - rekao je Boòvi}.

U tom trenutku ga je prekinuo pred-sednik Skup{tine grada Nikola Nikodije-vi} i oduzeo mu re~, nazivaju}i njegovuizjavu „nezakonitim insinuacijama“.

- Tu ila{tvo radi svoj posao, i kada bi otome sada raspravljali, vr{ili bi pritisak natu ila{tvo - rekao je Nikodijevi} i dodao dabi to „predstavljalo lutanje u sobi bez sve-tla“ i da „niko ne}e biti izuzet od odgovor-nosti“. Nikodijevi} je istakao da „gradona-~elnik ima vi{e obaveza i da nije ta~no dase ne pojavljuje u javnosti“. I. N.

Ono {to se doga|alo i {to se u ovom tre-nutku de{ava povodom no}nog fantom-skog prepada i ru{enja objekata u beo-gradskoj Savamali definitivno predstavljaprelazak crvene linije i predstavlja pozivna uzbunu, smatra sudija Apelaci-onog suda Miodrag Maji} inavodi da to jednostavnone sme da se doga|a.

Maji} je za „Novuekonomiju“ ocenio daje neophodno hitno ot-kriti ko stoji iza de{avanjau Savamali i ko je pre{aocrvenu liniju svojim ~inje-njem, odnosno ne~injenjem.

I dalje se nadam da }e to u doglednovreme biti poznato. Da }emo saznati ime-na i prezimena „fantoma“. Ako je zaista re~o nekoj samostalno organizovanoj grupi,onda je neophodno hitno otkriti o komese radi, jer dràva po definiciji ne sme datoleri{e bilo koju grupu koja primenjuje si-lu na njenoj teritoriji, rekao je Maji}.

On je predo~io da dràva ima mono-pol na prinudu, koji joj je najve}im de-lom poveren upravo zato da drugi ne bimogli da primenjuju silu.

Ako bi se, {to bi bilo daleko opasnije,potvrdile sumnje Za{titnika gra|ana daje ovde, ipak, postojala koordinacija od-re|enih dràvnih i nedràvnih elemena-ta, onda je i ta crvena linija bila mnogoopasnije prekora~ena. Onda je potreb-

no utvrditi ko su „fantomi“ u dràvnomaparatu, rekao je Maji}.

Obja{njenje premijera AleksandraVu~i}a da su u Savamali sru{eni bes-pravni objekti i da zbog toga ne bi tre-

balo dizati nepotrebnu galamu,Maji} smatra opasnim, ba{

kao i druge sli~ne izjavekojima se relativizujezna~aj prava i pravnogporetka.

Komentari{u}i izve-{taj ombudsmana Sa{e

Jankovi}a da je policija bilaupoznata sa svim detaljima u

Savamali, ali da nije htela da inter-veni{e, Maji} ukazuje da sa tim treba bi-ti oprezan i sa~ekati dodatne provere.

Ne treba ni u ovakvim slu~ajevimazapasti u drugu vrstu zamke i olako za-klju~iti da su svi deo zavere. Iz izve{tajaproizlazi da nije pruèna nu`na pomo}gra|anima. Ako je zaista postojao plannespre~avanja ljudi u fantomkama, mo-ra se utvrditi ko je za taj plan znao i za-{to i po ~ijem nalogu ga je sprovodio,rekao je Maji}.

Ube|en sam da postoji nemali brojpolicajaca koji bi se suprotstavili ova-kvim postupcima, jer mnogo ~asnih lju-di postoji i u policiji. Problem je {to sekod ovakvih stvari uvek ra~una na po-dobne i ne~im zaduène, zaklju~io jeMaji}. FoNet

3D O S I J E S AVA M A L A | n e d e l j a , 2 6 . j u n 2 0 1 6 .n e d e l j a , 2 6 . j u n 2 0 1 6 .2 DOSIJE

nicijativaSocijaldemokratskestranke Borisa Tadi}a da seu parlamentu Srbije

formira anketni odbor koji bi utvrdio~injenice i okolnosti ru{enja objekata uBeogradu, u Hercegova~koj ulici no}u25. aprila ove godine, najverovatnijene}e ni do}i na dnevni red Skup{tineSrbije.

Protiv formiranja tog tela supredstavnici vlasti koji smatraju da jeinicijativa SDS ~isto politikanstvo, dokpokret Dosta je bilo smatra da je idejao formiranju anketnog odbora do{lapreuranjeno.

Zadatak anketnog odbora, kako jeu obrazloènju navelo pet poslanikaSocijaldemokratske stranke, jeste dautvrdi „{ta su nadle`ni organi preduzeli

u pogledu utvr|ivanja identitetamaskiranih osoba koje su omogu}ileru{enje vi{e objekata i u pogleduutvr|ivanja identiteta njihovihorganizatora i nalogodavaca“. To telo

treba, prema mi{ljenju poslanika SDS,da utvrdi i zbog ~ega i po ~ijemnare|enju policija nije postupila uskladu sa zakonskim ovla{}enjima,zbog ~ega je upu}ivala na komunalnupoliciju, zbog ~ega nadle`ni tuìlac nijeodmah pokrenuo istragu i da li je MUP

pokrenuo postupak kontrole policije ipreduzeo mere za ispunjavanjepreporuka Za{titnika gra|ana.

Anketni odbor duàn je, premapredlogu SDS, da posao obavi u roku

od 120 dana od konstituisanja, a tastranka je predloìla da se anketniodbor formira po hitnom postupku.

„Podneli smo inicijativu da bi probalida dobijemo nekakav institucijalniodgovor na sva pitanja koja sepostavljaju u javnosti oko de{avanja uSavamali, po{to se do sada nadle`neinstitucije nisu oglasile“, kaè Marko\uri{i}, {ef poslani~ke grupe SDS, idodaje da veruje da vladaju}a ve}ina uparlamentu ne}e dati podr{ku da se naovaj na~in do|e do odgovora i utvrdiodgovornost svih ume{anih.

Lo{a iskustva u dosada{njem raduanketnih odbora nisu prepreka jer je udemokratskim dràvama radparlamentarnih istraga bio na~in da sere{e brojni slu~ajevi koji suuznemiravali javnost.

M. Milenkovi}

SINI[A MALI:

Niti grad Beograd, niti bilo koja institucijagrada nije u tome

u~estvovala, i to je ono za {ta sam ja odgovoran.

(4. maj)

“ ALEKSANDAR VUÎ]:

Nesumnjivo je da izaonoga {to se dogodilou Savamali stoje najvi{i organi gradske vlasti u Beogradu.

(8. jun)

“

Tragom inicijative Socijaldemokratske stranke za formiranje anketnog odbora

Slu~aj Savamala ne}esti}i pred poslanikeProtiv formiranja tog tela su predstavnici vlasti koji smatraju da jeinicijativa SDS ~isto politikanstvo, dok pokret Dosta je bilo smatra da jeideja o formiranju anketnog odbora do{la preuranjeno

Neophodno je da se napravi anketni odbor o Savamali, jer je taj do-ga|aj jedan od najopasnijih pokazatelja nasilni{tva vlasti, put auto-ritarnosti kojim je vlast krenula s ciljem da se dru{tvo „trenira“ daovakvu kriminalnu rabotu prihvati kao normalnost.

Samo postojanje anketnog odbora je pritisak na vlast. Mora}e ne-{to da urade po ovom pitanju. Svakako ne}e smeti da ovakvu akcijubilo gde drugde ponove. I ne}e Vu~i}u pomo}i zamena teza i targetiranje svih onih koji traèistragu i krivi~nu odgovornost kao lo{ih momaka i kriminalaca i pla}enika.

Ako naprednjaci inicijativu za formiranje anketnog odbora za Savamalu iza koje }e statiDSS, a sigurna sam i ve}ina opozicionih stranaka, ne stave na dnevni red, otvoreno }e priznatisau~esni{tvo u nedvojbeno kriminalnoj akciji.

Sanda Ra{kovi} Ivi}: Opasan pokazatelj nasilni{tva

Saglasni smo sa formiranjem anketnog odbora o Savamali, Skup{ti-na svakako treba da razmotri taj incident koji je uru{io temelje prav-ne dràve u Srbiji. Jasno je da SNS ne}e podràti takvu inicijativu, alizadatak opozicije jeste da bude savest dru{tva i da se bori za bolju ipravedniju Srbiju.

Bojan Pajti}: Uru{en temelj pravne dràve Gradski odbor Srpske napredne stranke u Beograd oglasio se odmah nakon sednice saop{te-njem u kome odgovara Boòvi}u. „Gradski odbor smatra skandaloznim izjavu Bal{e Boòvi}a,kojom on nastavlja da vr{i direktan pritisak na nezavisne dràvne organe. Gospoda iz Demo-kratske stranke, vi{e je nego o~igledno, nisu navikli na pravnu i ure|enu dràvu u kojoj posto-je institucije koje rade bez pritisaka svoj posao.“

SNS: Demokrate izigravaju i sudije i tuìoce

Predlog za formiranje anketnog odbora za Savamalu je preuranjen.Imamo izve{taj ombudsmana u kome je jasno utvr|eno da su polici-ja i komunalna policija imale nalog da ne postupaju po pozivima gra-|ana. Moramo sa~ekati zvani~ne izve{taje istrage, za koju nam je re-~eno da rade policija i tuìla{tvo. Uloga skup{tinskog anketnog od-bora, kao radnog tela zakonodavne vlasti, nije da zameni izvr{nuvlast, ve} da nadzire i analizira njeno postupanje i da sistemske preporuke za njihovo funkcio-nisanje u interesu gra|ana.Razlog za{to anketni odbori do sada nisu dali nikakav rezultat jeste zato {to su bili lo{e pripre-mljeni i kori{}eni isklju~ivo za politi~ki marketing bez stvarnog interesa da se nadzire i analizi-ra postupanje izvr{ne vlasti i donose zakoni koji }e onemogu}iti zloupotrebe.Kada bude vreme za njegovo pokretanje, Vu~i} ne}e dozvoliti da se anketni odbor stavi nadnevni red, jer ne èli parlamentarni nadzor nad radom izvr{ne vlasti na ~ijem je ~elu.

Sa{a Radulovi}: Moramo sa~ekati zvani~ne izve{taje

Miodrag Maji}:RU[ENJE JE PRELAZAK CRVENELINIJE I POZIV NA UZBUNU

IRU[ENJE U HERCEGOVA^KOJ NE ZANIMA GRADSKE ODBORNIKE

Obja{njenje premijera Vu~i}a da

su u Savamali sru{enibespravni objekti i da

zbog toga ne bi trebalodizati nepotrebnu

galamu Maji} smatraopasnim

Skup{tina grada Beograda odbacila predlog

za raspravu o slu~ajuSavamala

Foto: Nenad \or|evi} / FoNet

Foto: FoNet-Medija centar

Beograd - Nepoznate osobe uputile supretnje Rodoljubu [abi}u, poverenikuza informacije od javnog zna~aja, jer sejavno zalagao da policija istraì ko su lju-di sa fantomkama koji su u no}i 25. apri-la bagerima sru{ili nekoliko objekata uHercegova~koj ulici u Beogradu.

[abi} je na svom Tviter nalogu obja-vio poruku slede}e sadrìne - „Nastavida se interesuje{ za akciju ljudi podfantomkama i bi}e{ u prilici da se sret-ne{ sa njima“. Na pitanje Danasa da lito vidi kao pretnju zbog njegovog insi-stiranja na istrazi o ru{enju objekata uHercegova~koj ulici, [abi} nije eleo dakomentari{e.

- Sve je ve} napisano u poruci i to nebih da komentari{em. Mnogo je va`ni-je otkriti po~inioce jednog ovakvog do-ga|aja kao {to je ru{enje u Hercegova~-koj, gde je 30 lica uz fantomke, bagere ipalice ru{ilo objekte i li{avalo gra|aneslobode. I za{to mi ni posle sedam da-na nemamo nikakve informacije od jav-nog zna~aja u vezi s tim - rekao je [abi}za Danas.

U tekstu „Nepoznati gra|anin u akciji“na svom blogu na B92 poverenik [abi}navodi da je njegovo pismo upu}enogradona~elniku Beograda, u kome traìda gradske vlasti objave sve relevantneinformacije o okolnostima pod kojima je

u no}i 25. aprila izvedeno ru{enje delaSavamale, dobilo dosta publiciteta.

„S razlogom, prema informacijamakoje sam dobio od gra|ana, tom prili-kom na prostoru na uglu Hercegova~kei Mostarske ulice tridesetak ljudi sa tribagera je u ‘gluvo doba no}i’ sru{iloobjekte u povr{ini od oko 1.000 m2. Pre-ma istim informacijama, bili su maskira-ni, sa ‘fantomkama’ na glavama, naoru-

àni palicama i uz put su ljude li{avalislobode, vezivali ih, pretresali i oduzima-li im mobilne telefone, a da pritom poli-cija nije iza{la na uvi|aj, upu}uju}i gra-|ane na Komunalnu policiju, uz obra-zloènje da je Komunalna policija u tomru{enju i u~estvovala, a Komunalna po-licija je opet demantovala navode poli-cije. Smatrao sam i smatram veoma va-`nim da gradske vlasti bez odlaganjaobjavljivanjem informacija otklone dile-me u vezi sa ovim doga|ajem, a razumese, i da, ukoliko se potvrde prisutnesumnje u nezakonito postupanje odno-sno kr{enje ljudskih prava, preduzmumere protiv odgovornih aktera“, navo-di u tekstu izme|u ostalog [abi}. On jeupozorio na mogu}nost da neko „posleuvo|enja reda u saobra}aju i gra|evi-narstvu u Savamali“ do|e na ideju da topoku{a i „po ku}ama“, {to po svaku ce-nu treba spre~iti. (Danas 03. 05)

R. Markovi}

no}nom divljem ru{enju objekata radi ra{~i{}avanja savamalskogprostora za potrebe projekta „Beograd na vodi“ pouzdano seznaju samo dve ~injenice: prva je - da su nasilje te{kim ma{inamaizvr{ila lica sa fantomkama; druga je - da se policija nije odazvala

na pozive gra|ana da maskirana lice identifikuje i li{i slobode.Svakim novim danom oklevanja da se saop{ti puna istina o savamalskoj

hajdu~iji postaje sve uverljivija tvrdnja Za{titnika gra|ana da je pasivnostumesto energi~ne intervencije policije bila deo plana da se obavi ru{ila~kipoduhvat pred zoru 25. aprila 2016. godine.

Dvo~asovna tama nelegalnog ru{enja objekata u Hercegova~koj uliciobeleìla je i dvo~asovnu no}nu suspenziju vladavine prava u zemlji. A tamogde vladavine prava nema, vladaju ljudi na vlasti, sa fantomkama ili bez njih.Oni su, u komforu ravnodu{nosti policije, obavili i savamalsko nasilje.

Po ~lanu 51 Ustava Srbije, svaki gra|anin ima pravo da bude istinito,potpuno i blagovremeno obave{ten o pitanjima od javnog zna~aja i da mu seomogu}i pristup podacima koji imaju takav zna~aj. Stoga i svi gra|ani imajupravo da znaju: ko je obavio ru{enje savamalskih objekata, po ~ijem nalogu iko je naredio policiji da ne interveni{e.

Aleksandar Vu~i}, predsednik tehni~ke i mandatar nove vlade, okrivio je za„katastrofalni doga|aj u Savamali - vrh gradske vlasti“, ne navode}i ni imena,ni funkcije, ni u ~emu se ogleda njegova odgovornost. Po{to taj vrh pripada

gradu Beogradu, kao jedinici lokalnesamouprave, nosioci vlasti u njemu ne moguupravljati policijom i izdavati joj naloge dainterveni{e ili bude pasivna. Policija jeorganizacioni deo dràvne izvr{ne vlasti, u ~ijemje vrhu Vlada i njen predsednik, a ne Gradskove}e i gradona~elnik Beograda.

Predsednik Vlade moè da prizna svoju, ali nei tu|u gre{ku. On je „priznao“ gre{ku vrha vlastiBeograda, a kako svi iz te vlasti jo{ uvek }ute,njegovo priznanje tu|e gre{ke nije delotvorno.Utoliko pre {to je ra{~i{}avanje zemlji{ta zapotrebe projekta „Beograd na vodi“ ugovornaobaveza Republike Srbije a ne Grada Beograda,sa rokom izvr{enja do 30. juna 2016. godine.

Kako je gra|anima Srbije uskra}eno ustavnopravo da dobiju istinito, potpuno iblagovremeno obave{tenje o savamalskomfantomskom nasilju, krajnje je vreme da im sedaju odgovori na slede}a pitanja:

Ko su ru{itelji objekta u Hercegova~koj ulici,koje je Vu~i} nazvao „kompletnim idiotima“ iza{to se taji njihov identitet?

Ko je ru{iteljima naredio da obave idiotskiposao, a ako je to bio vrh gradske vlasti - ko jenjemu naloìo da to u~ini?

Ko je naredio policiji da se ne me{a u svojposao i idiotima omogu}io bezbednonapu{tanje Savamale?

[ta su nadle`ni organi u~inili i {tanameravaju da u~ine u cilju utvr|ivanjaodgovornosti za savamalsku bruku?

Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} zamerio jePolicijskoj upravi Beograda da nijepravovremeno i efikasno postupala po prijavamagra|ana protiv maskiranih ru{itelja savamalskihobjekata pozivaju}i je da se gra|anima zbogovog propusta izvini.

Iako su gra|ani odmah po povla~enju nasilnika obavestili podru`nupolicijsku upravu, ona nije u~inila ni{ta da otkrije po~inioce nedela i njihovenalogodavce. Snimci razgovora ugroènih gra|ana i deùrnih telefonistapokazali su nespremnost policije da obavi poslove iz svoje nadle`nosti. Na tajna~in policija se ogre{ila o standarde postupanja iz ~lana 33 Zakona o policiji,u koje spadaju: du`nost sluènja gra|anima i zajednici, odgovaranje napotrebe i o~ekivanja gra|ana, po{tovanje zakonitosti i suzbijanjenezakonitosti, za{tita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, pruànje pomo}inastradalim licima i nediskriminacija pri izvr{avanju policijskih zadataka.

Svakim novim danom bezuspe{nog traganja za vinovnicima nasilja uSavamali postoje sve uverljivija tvrdnja da je i pasivnost policije bila deo planada se ra{~i{}avanje zemlji{ta za potrebe projekta „Beograd na vodi“ obavino}nom dvo~asovnom suspenzijom vladavine prava. Tamo gde vladavineprava nema, vladaju ljudi, sa fantomkama ili bez njih, a po{to su oni odgovorniza savamalsku bruku, red je da upute javno izvinjenje ne samo `rtvama nasiljanego i svim gra|anima u strahu da se Savamala sutra dogodi i njima.

Dok ne dobiju ozbiljne odgovore na ova pitanja, gra|ani }e strahovati da isami doìve savamalsku hajdu~iju.

Zoran Ivo{evi}profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji

O suspenziji vladavine prava

SAVAMALSKAHAJDUÎJA

U

PredsednikVlade moè daprizna svoju,ali ne i tu|ugre{ku. On je„priznao“gre{ku vrhavlastiBeograda, akako svi iz tevlasti jo{ uvek}ute, njegovopriznanje tu|egre{ke nijedelotvorno

Ko je narediopoliciji da se neme{a u svojposao iidiotimaomogu}iobezbednonapu{tanjeSavamale?

“

Pretnje povereniku za informacije zbog insistiranja na utvr|ivanju ko je sru{io objekte u Hercegova~koj ulici u Beogradu zapravo su najavile aferu

„Nastavi da se interesuje{za ljude u fantomkama i sre{}e{ se s njima“Postoji mogu}nost da neko „posle uvo|enja reda u saobra}aju i gra|evinarstvu u Savamali“ do|e na ideju da to poku{a i „po ku}ama“,{to po svaku cenu treba spre~iti

Istovremeno, za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} kaè za Danas da je pokrenuo postupak kontro-le u ovom slu~aju i da do kraja nedelje o~ekuje da }e javnosti mo}i da iznese njene rezultate. Onnegira da je zbog pokretanja ovog postupka dobijao pretnje.

- Postupak je u toku pa ne mogu da iznosim mnogo detalja o samoj kontroli. Policija za sa-da sara|uje, dala nam je izjave i predala snimke no}nih poziva gra|ana. Dobro je {to se i o~e-vici i gra|ani koji su te no}i pretrpeli maltretiranja jo{ uvek javljaju. To zna~i da nisu zastra{e-ni. Sagleda}emo sve to i nadam se da }emo do kraja ove nedelje mo}i da iza|emo u javnost sarezultatima ove kontrole - isti~e Jankovi} za na{ list. Ono {to ga, kako kaè, pre svega zanimajeste odgovor na pitanje za{to policija nije reagovala na pozive gra|ana i da li su policija i ko-munalna policija u~estvovale u ovome. O sumnjama nije èleo da govori unapred.

O~evici se javljaju, nisu zastra{eni

Foto:

Milo

rad \u

rovi}

a{titnik gra|ana Sa{a Jan-kovi} utvrdio je kontrolomda Policijska uprava zaGrad Beograd nije blago-

vremeno i efikasno postupala po prija-vama gra|ana kada je organizovanagrupa uniformisanih i maskiranih licaru{ila objekte u Hercegova~koj ulici uno}i 25. aprila.

U njegovom izve{taju navodi se da jepomenuta grupa u~inila niz dela protivprava gra|ana na slobodu i bezbednost,nepovredivost fizi~kog i psihi~kog inte-griteta i imovinu. Tako je, kako se navodi,prekr{eno pravo o{te}enih gra|ana i nazakonit i pravilan rad organa javne vlastinadle`nog da ostvaruje i unapre|ujebezbednost gra|ana i imovine, pruà

podr{ku vladavini prava i obezbe|ujeostvarivanje Ustavom i zakonom utvr|e-nih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

„U ranim jutarnjim ~asovima 25. aprila,organizovana, motorizovana grupa od vi-{e desetina crnouniformisanih lica podfantomkama, opremljenih teleskopskimpalicama i sna`nim baterijskim lampama,privremeno je, na oko dva ~asa, preuzela


[ta je po prijavama gra|ana i njihovim svedo~enjima utvrdioZa{titnik u slu~aju ru{enja objekata u Hercegova~koj ulici

HRONOLOGIJA

Foto:

Nen

ad \o

r|ev

i} / F

oNet

fakti~ku vlast nad delom Beograda pozna-tim kao Savamala. U ulici koju su zapre~iledve radne ma{ine, oni su primenom ipretnjom primene fizi~ke sile, drsko i na-silni~ki, izvla~ili gra|ane iz objekata i auto-mobila, oduzimali im li~na sredstva komu-nikacije, sputavali im kretanje, ~ak i gleda-nje u crna vozila bez registarskih tablicakoja su patrolirala krajem, pretresali auto-mobile i objekte, odneli dva pi{tolja i lo-va~ku pu{ku koje su zatekli u jednoj kan-celariji, odneli video-zapise sa kamera zaobezbe|enje, pretili zate~enim gra|ani-ma da nikome ne kaù {ta se desilo. Svo-jom aktivno{}u ra{~istili su od ljudi i obez-bedili ru{enje vi{e objekata koje je sprove-deno pomo}u nekoliko radnih ma{ina“,navodi u izve{taju za{titnik gra|ana.

Po odlasku grupe maskiranih ljudi,~im su ponovo mogli da komuniciraju islobodno se kre}u, vi{e gra|ana je, kakonavodi Jankovi}, pozvalo deùrnu slu-`bu Policijske uprave za Grad Beograd, aneki su pe{ke oti{li u Policijsku stanicuSavski Venac. Svi su prijavili doga|aje u

kojima se sti~u obele`ja krivi~nih dela zakoje se goni po slu`benoj du`nosti.

„Umesto da hitno preduzmu svepropisane i potrebne mere i radnje radispre~avanja mogu}nosti daljeg ugroà-vanja bezbednosti gra|ana i imovine,potrage za licima i obezbe|enja i pre-gleda mesta doga|aja, operateri deùr-ne slu`be Policijske uprave za Grad Be-ograd, posle konsultacije sa nadre|eni-ma, upu}ivali su gra|ane da se obrateKomunalnoj policiji i Sekretarijatu za in-spekcijske poslove Gradske uprave Gra-da Beograda, iako su znali ili bili du`nida znaju da su ti organi nenadle`ni da postupaju po prijavama gra|ana te vr-

ste. Gra|ani tvrde da su zvali broj Komu-nalne policije koji su dobili od operateradeùrne slu`be PU za Grad Beograd i dasu ih odatle upu}ivali nazad na policiju,{to je i pravilno. Na~elnik Komunalnepolicije slu`beno je izjavio u ovom po-stupku, me|utim, da nijedan gra|anintu no} nije zvao Komunalnu policiju“, is-ti~e Jankovi}, navode}i da }e zakonitosti pravilnost postupanja Komunalne po-licije Grada Beograda biti ispitan u po-sebnom postupku.

Jankovi} navodi da je policijska stani-ca Savski venac, u koju je fizi~ki do{ao je-dan od o{te}enih, vratila na lice mesta sa

patrolom koja nije obavila uobi~ajene ipotrebne policijske poslove i zadatke.

„Navedeni propusti u radu organa islu`benika policije nisu rezultat propustapojedinca, ve} su o~igledno organizova-ni i sprovedeni u okviru ranije pripremlje-nog plana i izdatih naloga. Policijski slu-`benici i stare{ine, uklju~uju}i na~elnikaPolicijske uprave za Grad Beograd i vr{i-oca du`nosti direktora policije, nisu zna-li, ili nisu smeli da identitet nalogodavcaili nalogodavaca saop{te ovom organu“,isti~e Jankovi} u svom izve{taju. On na-vodi da Policijska uprava za Grad Beo-grad nije ispunila zakonsku obavezu dadostavi sve podatke kojima raspolaè.

„Umesto toga, neki podaci su stavlje-ni na raspolaganje bez odlaganja; za ne-ke je u Policijskoj upravi tvr|eno da nepostoje, a ovaj organ ih je na{ao me|upredatim materijalom; za neke je tvr|enoda postoje, a nisu dati na uvid niti naknad-no dostavljeni niti je verovatno da posto-je. Pojedine stare{ine dale su neistinite iz-jave, poku{avaju}i da odgovornost zapropust prebace na najni e izvr{ioce – upostupku je ~injeni~no utvr|eno da sugovorili neistinu. Uskra}ivanje, odnosnodavanje neistinitih podataka deo je napo-ra da se zata{ka prava priroda ovog slu~a-ja“, zaklju~uje Jankovi}.

R. Markovi}

SRBIJA NIJEZEMLJALJUDI PODFANTOMKAMA Pi{e: Sa{a Jankovi}

Protesti povodom ru{enja uSavamali su prelomni momenat ukome su gra|ani re{ili da pokaùda su im vladavina prava, pravnasigurnost i zakonit rad institucijaod ìvotnog zna~aja, kao i da suspremni da brane svoju dràvu odru{enja bagerima u pola no}i.Pokazalo se jo{ jednom i dainstitucije osnovane da bi organevlasti dràle pot~injene zakonu igarantovanim pravima gra|ana, ane bilo ~ijoj samovolji, uprkos svimosporavanjima i spoticanjima radesvoj posao. Uveren sam da }e tobiti dovoljno da i drugi dràvniorgani, u ~ijoj je nadle`nosti dastave ta~ku na ovaj slu~aj, poslepo~etnog negiranja i oklevanja to iu~ine.

âk i iz ugla stranih investitora,bio bih zadovoljan de{avanjima.Ako je razlog za no}no ru{enje uSavamali bila "dobra namera", èljada se ne prekr{e obaveze premastranom investitoru, jo{ ve}irazlog za bilo koga da ovde ulaèje saznanje da u Srbiji moraju davaè pravila, da je pravnasigurnost bitna, da policija ipravosu|e moraju da rade pozakonu i da isto postupaju premasvakome. Jo{ zna~ajnije je da tonisu samo zahtevi iz nekogevropskog poglavlja, ve}autenti~na potreba srpskogdru{tva koje se ne libi da se zapravnu dràvu bori. To je ta klimakoja privla~i investicije, a nemaskirani ru{itelji. Veruju}i udemokratski potencijal na{egdru{tva i institucija zato sam nasamom po~etku rekao da Srbijanije zemlja ljudi podfantomkama i da ne}eni postati.

Policija gra|ane koji su prijavljivali ru{enje i li{avanje slobode preusmeravala na Komunalnu policiju

Nare|enje zaopstrukciju stiglo od vrhaU prisustvu predstavnika Policijskeuprave preslu{ani su svi tonski zapisirazgovora gra|ana i policijskih slu`be-nika Deùrne slu`be Policijske upraveza Grad Beograd preko tel. broja 192,a koji su se odnosili na sporne doga|a-je od jutra 25. aprila. Preslu{ani su ton-ski zapisi tri razgovora za koje su pred-stavnici kontrolisanog organa izjavilida su jedini koji su se odnosili na spor-ne doga|aje u Savamali te no}i.

Deo izve{taja za{titnika gra|ana ode{avanjima u Savamali objavljujemointegralno:

U prvom pozivu, koji je prema navo-dima predstavnika policije bio zapo~etu 4.04 ~asova ujutro, gra|anin \. \. iz-javio je da su neka nepoznata lica u Her-cegova~koj ulici br. 4, na Savskom ven-cu, vezala radnika obezbe|enja i po~e-la da ru{e objekte. Potom ga je deùrnapolicijska slu`benica upitala: „Je l’ to Be-ograd na vodi?“, na {ta je \. \. potvrd-no odgovorio, a deùrna slu`benica gaje zamolila da sa~eka momenat. Po na-vodima predstavnika Uprave, ovaj po-ziv se u tom trenutku prekinuo.

U drugom pozivu, koji je prema na-vodima predstavnika policije bio zapo-~et u 4.08 ~asova ujutro, gra|anin \. \.izjavio je da je jedan sat ranije tridese-tak lica uhvatilo radnika obezbe|enja,vezalo ga i oduzelo mu telefon, na {taje deùrna policijska slu`benica izjavi-la: „Vezali ga? Nije bila prijava ta. Je l’ toza E. E.?“, na {ta je \. \. izjavio da se neradi o tom slu~aju, ve} da je re~ o doga-|aju u Hercegova~koj ulici br. 4. Na pi-tanje deùrne policijske slu`benice okom je broju re~ u Hercegova~koj ulici,\. \. je odgovorio i rekao da su tridese-tak lica sa maskama vezala radnikaobezbe|enja objekta, otela mu telefoni po~ela bagerima da ru{e objekte uHercegova~koj br. 4. Na re~i deùrnepolicijske slu`benice: „êkajte, bila jeprijava kod Gazele mosta“, \. \. je izja-vio da ne zna za to i ponovio da se ovajdoga|aj desio u Hercegova~koj br. 4.Deùrna policijska slu`benica je potomponovila \. \. navode da je jedno licebilo vezano, na {ta se \. \. nadovezaoi ponovio da su ta ista lica bagerimapo~ela da ru{e objekte. Na pitanje de-ùrne policijske slu`benice da li je sadpu{ten (odvezan), \. \. je odgovorioda je pu{ten, ali da su objekti poru{eni.

Nakon {to je jo{ jednom konstatovalada je re~ o doga|aju u Hercegova~kojbr. 4, deùrna policijska slu`benica je \.\. zamolila da ostane na vezi. Nakontoga, ona je \. \. obavestila da joj jenadre|eni rekao da se obrati Komunal-noj policiji Grada Beograda i Skup{tinigrada Beograda, i na kraju gra|aninu\. \. izdiktirala broj telefona Komunal-ne policije.

U tre}em pozivu, koji je prema na-vodima predstavnika kontrolisanogorgana bio zapo~et u 4.13 ~asova uju-tro, \. \. od deùrne policijske slu`be-nice je zatraìo da njegov poziv bude

preba~en u Policijsku stanicu Savskivenac, na {ta mu je deùrna slu`beni-ca odgovorila: „Savski venac... ne mo-èmo da Vas prebacimo. Nare|enje odvrha policije je da Vam damo Komu-nalnu policiju, kao {to Vam je kolegini-ca dala.“ \. \. je na to izjavio: „Evo sadja Komunalnu policiju zovem, oni upu-}uju i kaù da to nije njihov problem ikaù da je to problem policije.“ Nakontoga deùrna slu`benica je izjavila da}e pitati jo{ jednom {efa i pozivaocazamolila da ostane na vezi, uz upozo-renje da se razgovor snima. Nakon to-ga, ona je pozivaocu izjavila slede}e:„Gospodine, javi}emo mi nadle`nima,pa }e vas neko obavestiti na ovaj broj.“

Dalje je zatraèno da se preslu{ajutonski zapisi razgovora izme|u deùr-nih policijskih slu`benica i {efa smeneDeùrne slu`be, na {ta su predstavnicikontrolisanog organa izjavili da se tirazgovori ne snimaju, po nalogu Pove-

renika za informacije od javnog zna~a-ja i za{titu podataka o li~nosti.

Preslu{avanjem audio snimaka raz-govora koje su predstavnici beograd-ske policije na kompakt-disku predalipredstavnicima Za{titnika gra|ana,utvr|eno je ipak da postoje zabeleè-ni razgovori izme|u deùrnih policij-skih slu`benica i {efa smene Deùrneslu`be Policijske uprave za Grad Beo-grad, u kojima su ga policijske slu`be-nice blagovremeno obavestile o pri-mljenim obave{tenjima koja su ukazi-vala na radnje koje predstavljaju krivi~-na dela, izme|u ostalog i dela protiv-pravnog li{enja slobode na podru~juSavamale. Na audio snimku poziva ko-ji je tokom nadzora preslu{an kao dru-gi po redu, pored razgovora izme|u \.\. i deùrne policijske slu`benice koji jepreslu{an tokom nadzora, ~uje se i raz-govor deùrne policijske slu`benice i li-ca kojem se ona obra}a re~ima: „[efe,imamo jo{ jedan poziv iz Hercegova~-ke br. 4, ovo je ne{to novo. Poziva \. \.i kaè da su njegovog radnika vezalijedno sat vremena i oduzeli mu telefonda nikoga ne poziva i opet su sru{ili ne-ke objekte kod Hercegova~ke broj 4.“Na pitanje tog lica gde je to, operaterkaje ponovila: „Hercegova~ka br. 4, Sav-ski venac. To je ono Beograd na vodi,{efe“, i upitala: „Isto da postupim kao{to je bilo i sa onim?“, nadre|eni joj jeodgovorio: „Tako je.“

Na snimku poziva koji je tokom nad-zora preslu{an kao tre}i po redu, poredrazgovora izme|u \. \. i deùrne poli-cijske slu`benice koji je preslu{an tokomnadzora, ~uje se i razgovor deùrne po-licijske slu`benice i lica kojem se onaobra}a re~ima: „[efe, Bilja, samo jednapomo}. Ovo {to mi Ivana javila, ovaj {toje vezan dole... Zove Komunalnu, odbilisu ga. Je l’ ni{ta da mu ne dajemo, ni-{ta?“, i koje odgovara: „Pa ni{ta.“ Nakon{to je deùrna slu`benica ponovila da jeKomunalna policija „odbila“ pozivaocai da on „sad zove ovde da pita {ta da ra-di“, nadre|eni ju je upitao: „Pa ~ekaj, je l’su ga pustili? Je l’ jo{ vezan?“, a deùrnapolicijska slu`benica mu je odgovorila:„Vezan je, vezan je, da.“ Nakon toga jenadre|eni deùrnoj slu`benici odgovo-rio: „Vezan je, a, aj javi}u ti“, a zatim seupitno obra}a nepoznatom sagovorni-ku sa „Goran~e...“.

SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“PREPORUKE MUP-uNa osnovu utvr|enih nedostataka u radu Za{titnik gra-|ana uputio je Ministarstvu unutra{njih poslova slede-}e preporuke:

Ministarstvo unutra{njih poslova }e bez odlaganjai efikasno sprovesti sve potrebne mere i radnjepredvi|ene propisima u cilju identifikovanja, ma-

skiranih, uniformisanih lica koje su gra|ani prijavili da su izvr-{ili gore navedena dela, kao i njihove organizatore i pomaga-~e, te prikupljene podatke dostaviti nadle`nom tu ila{tvu.

Ministarstvo unutra{njih poslova }e, bez odlaga-nja, sprovesti postupak kontrole rada Policije ukome }e, polaze}i od propusta, ~injenica i sazna-

nja utvr|enih u ovom postupku, preduzeti mere iz svog de-lokruga radi ustanovljavanja vrste i teìne individualne od-

govornosti zaposlenih u Ministarstvu za propuste utvr|e-ne ovim aktom i druge propuste koji, eventualno, buduutvr|eni u vezi sa predmetnim doga|ajem.

Ministarstvo unutra{njih poslova preduze}e me-re potrebne da se omogu}i bolja za{tita od bri-sanja i kontrola pristupa snimcima poziva gra|a-

na na deùrni telefonski broj Policije.

Ovaj akt Ministarstvo unutra{njih poslova dosta-vi}e, radi prevencije sli~nih doga|aja u budu}-nosti, svim podru~nim policijskim upravama.

Ministarstvo unutra{njih poslova }e, u skladu sa~l. 31 st. 3 Zakona o Za{titniku gra|ana, o izvr{e-nju preporuka obavestiti ovaj organ bez odlaga-

nja, a najkasnije u roku od 60 dana.

Policija bila deo plana za ru{enje u Savamali

Z

Evo kako je operaterkaMUP na centralipreusmeravala pozivegra|ana: „Hercegova~kabr. 4, Savski venac. To jeono Beograd na vodi,{efe“, „isto da postupimkao {to je bilo i sa onim?“Nadre|eni joj jeodgovorio: „Tako je.“

“

1

2

3

4

5

Foto:

Milo

rad \u

rovi}

Vrh policije za Grad Beograd i v.d. direktora policije nisu znali, ili nisu smeli da identitet nalogodavca ili nalogodavaca saop{teombusmanu: Ru{evine u Savamali

Protesti povodomru{enja u

Savamali suprelomnimomenat

HO]EMOODGOVORNODRU[TVO, A NESAMOVOLJUPro{la su dva meseca od kada seu beogradskom naselju Savamalau Hercegova~koj ulici dogodilone{to {to se retko vi|a i unedemokratskijim dru{tvima odSrbije. Grupa od tridesetakmaskiranih ljudi sru{ila je no}u 25.aprila nekoliko objekata bezikakve pravne procedure, vezuju}i~uvara, zaustavljaju}i prolaznike ioduzimaju}i im mobilne telefone.Fantomska akcija sa buldoèrimatrajala je ne{to vi{e od dva sata, aza to vreme zakoni i Ustav Srbijenisu vredeli na toj teritoriji. Policijanije iza{la da interveni{e na pozivegra|ana koji su prijavili nasilje.

Vlasti su se u po~etku pravileneupu}ene i nezainteresovane,da bi posle ~ak mesec i po danapremijer Aleksandar Vu~i} izjavioda iza akcije stoji vrh beogradskevlasti. I na tome se stalo.

Nema pravovremene istrage,nema odgovornosti, a po~injeno jevi{e krivi~nih dela. Tako se negradi odgovorno i demokratskodru{tvo kakvom te imo i za kakvose deklarativno i pojedinci istranke na vlasti zalaù. Zato smoi pripremili ovo specijalno izdanje:da ohrabrimo one koji treba, u imedràve, da sankcioni{u krivce, i daistovremeno opomenemo iobeshrabrimo one koji bi davladaju pod okriljem mraka gaze}iUstav i zakone ove zemlje.Zaborav ne sme da prekrije slu~ajSavamala, jer }e nam se vratiti umnogo drasti~nijem obliku. R. D.

“

loupotreba slu`benogpoloàja najvi{ih gradskihzvani~nika, protivpravnozauzimanje zemlji{ta,

ugroàvanje sigurnosti gra|ana,protivpravno li{avanje slobode, samosu neka od te{kih krivi~nih dela koja supo~injena u no}i izme|u 24. i 25. aprilau beogradskom naselju Savamala,smatraju pravnici sa kojima je Danas

razgovarao. Ipak, iako joj je to smisaopostojanja, policija nije za{titilagra|ane koji su se u tom trenutku na{liu Hercegova~koj ulici. Umesto toga,oni su se oglu{ili o njihove pozive, {toje, prema mi{ljenju na{ih sagovornika,definitivan pokazatelj da tog dana utoj ulici nije postojala dràva.

Boò Prelevi}, pravnik i biv{ikoministar policije, uz dozu ironije

navodi da "policija nikada ne izlazi nauvi|aj kada zna ko ~ini zlo~in".

- Bi}e da su policajci nau~ili ne{to izru`nog iskustva sa Parade ponosa -navodi Prelevi} aludiraju}i na su|enjekoje se pred Vi{im sudom u Beograduvodi protiv àndarma koji su sesukobili sa bratom premijera Vu~i}a.

Prema njegovim re~ima, izostanakpolicije jasno pokazuje da tog dana utoj ulici nije postojala dràva.

- Sad se samo postavlja pitanje ukojoj slede}oj ulici }e nestati dràva -kaè Prelevi}. On smatra da ovaj slu~ajdaje primer gra|anima da ne treba dagube vreme na vi{egodi{nje sudskesporove, ve} da preko no}i re{avajuprobleme bespravno podignutihobjekata.

- Ovaj slu~aj pokazuje da se nasiljepovampirilo u Srbiji - kaè Prelevi}.

Advokat Vladimir Gaji} smatra da jeu Hercegova~koj ulici po~injenonajmanje osam krivi~nih dela.

- Zbog zloupotreba slu`benogpoloàja trebalo bi da odgovarajugradona~elnik Beograda Sini{a Mali,na~elnik beogradske policije VeselinMili} i na~elnik beogradskekomunalne policije Nikola Risti}.

Njihove zloupotrebe su omogu}ileljudima sa fantomkama da po~ine nizdrugih krivi~nih dela - navodi Gaji}.

On isti~e da redovna procedura

ru{enja bespravnih objekata traje okogodinu dana, {to je isuvi{e duga~akperiod za naru~ioce ru{enja.

- Najpre u budètu Op{tine Savskivenac mora da postoji novacpredvi|en za ru{enje bespravnogobjekta. Potom mora da se putemtendera izabere firma koja }e taj posaoda uradi. Zatim firma, sa svepravosna`nim re{enjem o ru{enju,izlazi na teren. Tek ako nai|e na otpor,zove se policija da bi sprovela ru{enje.Neko je odlu~io da ceo ovaj proceszavr{i za par sati - navodi Gaji}. Onsmatra da odbijanje policije da postupina pozive gra|ana predstavlja jo{jedan korak ka fa{izaciji dru{tva.

Miroslav Hadì}, predsednikUpravnog odbora Beogradskog

76 DOSIJE

ûvar Slobodan Tanaskovi} (58), kogasu ljudi u fantomkama vezali u no}i25. aprila tokom ru{enja objekata uHercegova~koj, preminuo je 24. majana VMA, a stru~njaci za krivi~no pravosmatraju da bi njegova smrt mogla dabude posledica doga|aja od te no}i,odnosno da je re~ o produènom kri-vi~nom delu.

Prema izve{taju za{titnika gra|ana,~uvara Slobodana Tanaskovi}a, radni-ka Iskre, firme ~iji je objekat tako|esru{en te no}i, vezali su ljudi u fantom-kama i oduzeli mobilni telefon kakone bi mogao nikog da zove. O tom slu-~aju policiju je obavestio gra|anin \.\., ali su ga uputili na Komunalnu po-liciju, kao i sve ostale prijave te no}i ko-je su u vezi sa fantomima i ru{enjem uHercegova~koj. (26. maj, Danas)

Stru~njaci za krivi~no pravo, beo-gradski advokati Borivoje Borovi} iBranislav Tapu{kovi} smatraju da bi sesmrt ~uvara morala ozbiljno ispitati.

- Lekari moraju da utvrde da li po-stoji uzro~na veza izme|u tog doga-|aja i njegove smrti, {to nije lako, ali jeapsolutno neophodan postupak uovom slu~aju - kaè Tapu{kovi}.

Borovi} dodaje da ukoliko se ta ve-za utvrdi, „za onoga ko je ~uvara ve-zao to bi mogla biti oteàvaju}a okol-nost“.

Du{an Miljevi}, vlasnik Iskre, kaèza Danas da je Slobodana Tanaskovi-}a angaòvala agencija za obezbe|e-nje s kojom Iskra ima ugovor, da ga ni-je li~no poznavao, ali ga je njegovasmrt „veoma pogodila i zabrinula“.

- Po pri~ama koje su do mene sti-zale, nakon one no}i bio je u veomarastrojenom stanju. Pri~ao je da stal-

no neki crni dìp prolazi Hercegova~-kom i zastaje pored Iskre. Po~eo je dase pla{i da no}u spava u Iskri, sklanjaose u Lastinu stanicu, preko puta. Ipak,ostao je da radi, a po{to su mu zdrav-stvena knjiìca i druga dokumentastradali u ru{evinama one no}i, na-vodno nije mogao da ode na bolova-nje - kaè Miljevi} za na{ list.

Rodoljub [abi} je na svom blogu naportalu B92 citirao pismo jednog odvlasnika poru{enog objekta u Savama-li, u kome ga obave{tava o te{kom sta-nju ~uvara posle te no}i 25. aprila.

„Ne znam ba{ ni{ta pouzdano ookolnostima i uzrocima smrti nesre}-nog S. T. O~ekujem i nadam se da }e in-

formacije o tome biti saop{tene bezodlaganja. Ali, znam da je i ina~e velika,ogromna, neizvr{ena, a nesporna oba-veza nadle`nih da javnosti Srbije obja-

sne {ta se sve krije iza doga|aja u no}i25. aprila, od danas jo{ ve}a, mnogo ve-}a“, napisao je [abi} na svom blogu.

Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi}kaè za Danas da je u svojoj kancelari-ji li~no upoznao Slobodana Tanasko-vi}a, koji mu je tada detaljno ispri~ao{ta mu se desilo te no}i u Savamali.

- Bilo je lako vidljivo da je bio blag~ovek koji je mnogo te{ko}a u ìvotuproìveo. Sigurno je mogao pomo}i uistrazi, ali bilo kakve insinuacije u vezisa njegovom smr}u nemaju ~injeni~-nog osnova i nekorektne su premazdravstvenim radnicima. Ono {to jenesporno je da imamo dug i prema se-bi i prema njemu da tu no}, o kojoj je

hrabro svedo~io i koju je jako te{kopodneo, osvetlimo iz svih uglova i to}e nadle`ni organi, siguran sam, uradi-ti do kraja, rekao je Jankovi} za Danas.

Jankovi}: DU@NOST POLICIJE JE DA SAZNA KO SU NALOGODAVCI

Novinarka Danasa razgovarala sa jednim od o~evidaca ru{enja ispod mosta Gazele

„BE@I, ]ALE, DOK SI @IV“

Da li je pala prva `rtva ru{enja objekata u Hercegova~koj

Smrt ~uvara produèno krivi~no delo fantoma

Istraga`muri pred osamkrivi~nihdelaBoò Prelevi}: Dràva nije postojala te no}iizme|u 24. i 25. aprila u Hercegova~koj ulici,sada se samo postavlja pitanje u kojoj slede}ojulici }e nestati dràva

SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“

ZHadì}:Sprega politi~ke elite, vrha policije i tajkunsko-kriminalnihkrugova odràva policiju pasivnom

“

Gaji}:Gradona~elnik Beograda, na~elnici beogradske i komunalne policije zloupotrebili slu`beni poloàj

“

KRIVI^NA DELA NA KOJA POLICIJA @MURI Prema mi{ljenju advokata Vladimira Gaji}a, u Hercegova~kojulici po~injeno je najmanje osam krivi~nih dela:

Zloupotreba slu`benog poloàja gradona~elnika Sini{eMalog, na~elnika beogradske policije Veselina Mili}a ina~elnika beogradske Komunalne policije Nikole Risti}a Uni{tenje tu|ih stvariProtivpravno zauzimanje zemlji{taUgroàvanje sigurnosti gra|anaPrinudaProtivpravno pretresanjeProtivpravno li{enje slobodeSamovla{}e

Beograd /// Pretrnuo sam kad subanuli usred no}i sa crnim dìpombez tablica. Bilo je 2.20, njih desetdo dvanaest, obu~eni sve u crno, sacrnim rukavicama i fantomkama.Samo su im se videle o~i i usta. Natri metra uperena svetla u mene.Dvojica su me izvukla iz portirskeku}ice, pitali dal' ima jo{ koga.Rekao sam da nema. Odmah su mipokupili telefone da ne bih mogaonikoga da pozovem - pri~a zaDanas ~uvar u firmi Toplica trans, uUlici bra}e Krsmanovi}, koji jeèleo da ostane anoniman.

Nekoliko njih je, kako kaè,oti{lo pravo na zgradu, preturalisu po kancelarijama. Ubrzo je,kaè, do{ao i bager.

- To je bio najve}i buldoèrguseni~ar. Do{ao je iz pravcagradili{ta „Grad na vodi“, i kasnijekad sam prolazio video sam gatamo. Na{ objekat bio jemonta`ni, nije trebalo mnogo daga sru{e. Mene su ubrzo pustili,nisu me povredili. Iz telefona su mipobacali kartice i rekli - beì, }ale,dok si iv, i nigde se ne okre}i -navodi ovaj ~uvar.

Usput je kaè svratio na „jednomesto“ i pozvao policiju, koja muje rekla da nema pojma da se ru{iispod Gazele. Te no}i su prvo,kako kaè, sru{ili @elezni~ki klub,pa njihov objekat.

- Po{to policija nije reagovala,re{io sam da odem li~no u

stanicu u Savski venac i prijavim,{to sam uradio. Ali policija minije dala da vidim zapisnik jer surekli da moram da pi{em zahtevda bi mi dali dokument da samdao izjavu. Kad sam se sapatrolom vratio kod poru{enojobjekta, policija mi je obe}ala dasu javili u 29. novembar i da~ekam da do|e ekipa da napraviuvi|aj. Niko nije do{ao, ~ekaosam ih do 11 sati - nastavlja ovaj57-godi{njak, ina~e, kako kaè,sr~ani bolesnik koga je ovasituacija dodatno uznemirila.Radio je tu kao ~uvar na zamenimesec dana i za to vremenijednog trenutka, kako kaè,nije bilo najava ru{enja. R. M.

VLADIMIR \UKANOVI]: STRANCIMA I TAJKUNIMA ODGOVARALO NO]NO RU[ENJEU autorskom tekstu za portal Standard funkcioner SNS-a Vladimir \ukanovi} je implicirao da su„strani faktor“ i „doma}i tajkuni“ imali interes da se no}u sru{e objekti u Hercegova~koj ulici. „Uovom slu~aju imamo bar dva zainteresovana subjekta, koji su o~ito u nekom momentu mo`dana{li zajedni~ki jezik. Prvi je jedan tajkunski lobi, kome smeta izgradnja projekta Beograd na vo-di i koji sve ~ini nemilice {tampaju}i biltene i vode}i sumanutu kampanju preko raznih medijada se taj projekat stopira, jer ih finansijski direktno poga|a. Drugi je strani faktor, koji na ovaj na-~in stvara destabilizaciju zemlje uz neverovatan ose}aj nesigurnosti kod gra|ana. Nisam sigu-ran da se ova dva faktora nisu negde udruìla, jer cilj je isti - podrivanje Vu~i}a“, pi{e \ukanovi}.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku ju~e je u saop{tenju izneo zahtev da ministar unu-tra{njih poslova Neboj{a Stefanovi} i vr{ilac du`nosti direktora policije Vladimir Rebi} podne-su ostavke zbog propusta u radu policije tokom ru{enja dela Hercegova~ke ulice u beograd-skom naselju Savamala. „Ukoliko se istragom utvrdi da je vrh policije naredio da slu`benici nereaguju na pozive gra|ana, zahtevamo da Stefanovi} i Rebi} vi{e ne obavljaju nijednu javnufunkciju odnosno dràvnu slu`bu u Srbiji“, stoji u saop{tenju BCBP-a.

BCBP: Ostavka Stefanovi}a i Rebi}a

centra za bezbednosnu politiku,smatra da iza odluke policije da neradi svoj posao stoji sprega politi~keelite, vrha policije i tajkunsko-kriminalnih krugova.

- Ovim slu~ajem gra|anima jeposlata poruka da se u ovoj zemljisprovode zakoni samo onda kada toodgovara ljudima koji poseduju mo} -kaè Hadì}. V. Jeremi}

Beograd - Jedino policija sme da radi policijski posao. Kao za{titnik gra|ana,ja sam ovla{}en da zvani~no utvrdim da ga ona nije radila kako treba i da jepreporukama, ako treba i uz pritisak javnosti (a naàlost pre~esto treba), na-vedem da ispravi propuste i uradi ga valjano. Ali niko ne moè preuzeti posaood organa unutra{njih poslova (ni od drugih dràvnih organa), jer ni~ija volja,ve} Ustav i zakon kaù koji dràvni organ {ta u ovoj zemlji radi. Preuzimanjetu|ih nadle`nosti bi upravo bila negacija pravne dràve i Ustavom utvr|enogdràvnog ure|enja. Imamo policiju, ako neki ljudi u njoj ne rade svoj posaokako treba, treba zameniti te ljude, ali policiju ne moèmo zameniti ni~im dru-gim, kaè za Danas Sa{a Jankovi}, za{titnik gra|ana, odgovaraju}i na pitanjeda li ima smisla da policija vodi istragu kad je vrh policije, kako je konstatova-no u njegovom izve{taju, „deo plana za ru{enje“ u Savamali.

Mislite li da policija zna nalogodavca ili nalogodavce ru{enja? - Du`nost im je da znaju, ili saznaju i o tome obaveste tuìla{tvo, a s obzirom

na interes i ustaljenu praksu - i javnost. Naravno, pri tome moraju po{tovatipretpostavku nevinosti. Dakle, u istrazi kojom rukovodi nadle`ni tuìlac usta-novi}e za koga postoji sumnja da je to u~inio, a ne ko je to u~inio. Na pravosu-|u je onda da kaè kona~nu re~.

Da li ste izve{taj poslali tuìla{tvu i policiji da ga pripoje istrazi? - Izve{taj je javan, dostupan svim organima i gra|anima. Nikada posebno

ne {aljem izve{taj Tuìla{tvu. Preporuka Policiji je da obave efikasnu istragu i orezultatima obaveste Tuìla{tvo, kako bi ono moglo da uradi posao. Dakle, Tu-ìla{tvu je za njihov posao klju~an nalaz Policije, a ne Za{titnika gra|ana. A dabi ga dobili brzo i potpuno, ja sam kontrolisao rad Policije. Svako samo trebada radi svoj posao. (13. maj, Danas)

A. Rokni}

Foto:

Med

ija ce

ntar

Foto:

Med

ija ce

ntar

Foto:

Radm

ila M

arkov

i}


[to se vi{e vlast vadila,vi{e se uvaljivala u politi~ku kaljugu

]UTANJEPRIZIVA„KRISTALNUNO]“

uveni srpski urbanistaknjaz Milo{ Veliki, koji jesvojedobno za jedan danSavamalce preselio na

Palilulu, dobio je nedavnokonkurenciju u modernimbeogradskim fantom-urbanistima kojisu za jednu no} poru{ili deo Savskemahale i to ba{ tamo gde je trebalo.Knjaz je pomenutim preseljenjem hteoda napravi mesto za novi srpskiBeograd, barem je tako u Danasu preosam godina pisao B. Cveji}. Kneèvipotomci su tako|e hteli prostor zajedan novi Beograd pored savskevode. Koliko se zna, u Knjaèvo vremenije bilo nekih javnih protesta, mo`dane{to istija po savamalskim kr~mama,ali se sve tu i zavr{ilo. Danas, skoroposle 200 godine sve je druk~ije. Niti jeVu~i} onda{nji Knjaz, niti je Sini{a Malionda{nji Ilija ârapi}, niti se noviBeograd gradi po evropskim uzorimakao onda{nji, ve} po arapskim. Dvestagodina su dvesta godina, menjaju seknjazovi, menjaju se gradona~elnici,menjaju se i urbanisti~ki nazori.

Pa {ta u tome ima lo{e, pa ko teraBeogra|ane da ìve u Beogradu navodi, pored toliko ispra`njenih sela. A ioko tog ru{enja, pa zar to {to jeporu{eno nije bilo ruglo Beograda kojeje „zasluìvalo“ da bude sru{eno, danjua ne no}u. A ima jo{ ruglovitijih delovaBeograda koji „zasluùju“ ru{enje.

I, mnim da je u tome kvaka. Postojiruglo, ne jedno ve} vi{e, postojeru{itelji, i to ne samo ovi, ve} i mnogidrugi...Pre}i }e im u naviku i onda jevrag odn’o {alu! ]utanje ipre}utkivanje priziva „kristalnu no}“.

Bilo bi najprostije, ali i najmanjeta~no, re}i da je re~ o budala{tininekog iz blizine vrha vlasti, a da je tavlast jo{ budalastije po~ela da se vadi i{to se vi{e vadila, to se vi{e uvaljivala upoliti~ku kaljugu. Sve da i jeste da seneko dodvoravao vrhu vlasti ili da jepoga|ao misli pomenutog vrha,budala{tina ostaje budala{tina.

Voleo bih da je ba{ tako kao {tonapisah, ali se bojim da je u pitanjune{to drugo ili da bi moglo da budene{to drugo. Koga je zmija ujela igu{tera se pla{i. A zmija je ne jednomujedala ovaj narod i zato je sigurnijablagovremeno aktiviranje mungosa.

Ne znam koliko se putuje odru{enja u Savamali do, daleko bilo,„no}i dugih noèva“, ali se u svakomslu~aju valja stalno prise}ati stihovaonog nema~kog popa MartinaNajmelera.

porost u postupanjudràvnih organa nikadanije dobra. Ona na prvommestu izaziva sumnje u

objektivnu sposobnost organa dare{avaju probleme s kojima sesuo~avaju, a potom i razli~itespekulacije i sumnje o mogu}imsubjektivnim razlozima neefikasnosti.Bile te sumnje realno zasnovane ili ne,one uvek za posledicu imaju {tetu pougled postupaju}ih organa, u krajnjojliniji i dràve. To vaì generalno, autoliko pre u slu~ajevima koji poputskandala u Savamali, s razlogom,privuku veliku pa`nju javnosti, kaè urazgovoru za Dosije Danas Rodoljub[abi}, poverenik za informacije odjavnog zna~aja.

U kojoj meri se ta sporost moèrazumeti i pravdati?

– Razume se, postoje situacije ukojima se moè i mora imatirazumevanja i za relativnu sporost upostupanju. U slu~aju Savamaleme|utim, konkretne okolnosti ne ~inerealnim takvo razumevanje. Prosto,robusna akcija ve}eg broja ljudi,podràna kamiona i gra|evinskommehanizacijom, objektivno predstavljalogisti~ku operaciju ~iji „trag“ po logicistvari ne moè iole duè vreme ostatiskriven ozbiljnoj istrazi. S tim u vezipomenu}u jednu vrlo asocijativnukoincidenciju. Malo posle skandala uSavamali, u Ljubljani se desio napadgrupe ljudi pod fantomkama. I cilj im jebio vrlo sli~an, ru{enje nekih starihgra|evina koje funkcioni{u kaoalternativni kulturni centar. Ali tusli~nost prestaje, kod nas ni posle 2meseca nema nikakvih konkretnihinformacija, u Ljubljani je ve}ina„fantoma“ uhap{ena istog dana.

Za{to premijer ne obavestituìla{tvo kada ve} zna ko stojiiza ru{enja?

– Pretpostavljam, to mi barizgleda najlogi~nije, da sepremijerova izjava oodgovornosti „vrha gradskevlasti“ zasniva na informacijamapolicije. Tuìla{tvu nije zabranjenoda ih ono zatraì od policije,pa ni od premijera,naprotiv. [tavi{e,u vezi sa ovomili bilo kojomdrugomistragom, ve}nekolikogodina,otkad smo upravni poredak uveli tuìla~ku istragu,ono je po zakonu „glavno“. Tako bimoralo i da se pona{a.

Sme li policija selektivno dareaguje?

– Nijedan dràvni organ, pa nipolicija, ne sme da postupa selektivno,osim, razume se, u retkim situacijamakada je takvo postupanje predvi|enozakonom. Principi zakonitosti upostupanju organa vlasti i jednakostigra|ana pred zakonom, spadaju u

fundamentalne principe svakeure|ene dràve. Ni u na{

Ustav nisu upisani iz„kozmeti~kih“ razloga,

ve} da bi seprimenjivali.

A za{to izostaje odgovornostpolicijskih zvani~nika?

Pa, bar za sada, izostala je bilo ~ijaodgovornost, ne samo odgovornostpolicijskih zvani~nika, {to me, inezavisno od Savamale, podse}a na~injenicu da je kod nas odgovornostpredstavnika vlasti, posebno onih vi{ih,~esto nezasluèno tituliranih kao „elita“,pre izuzetak nego pravilo. Retko seformalno otvara pitanje odgovornosti, akad se i otvori, naj~e{}e u onoj najblaòj,

prekr{ajnoj formi, postupak se suo~avasa masom „procesnih problema“, traje

dugo i gotovo po praviluokon~ava nastupanjemzastarelosti. Generalno,

problem (ne)odgovornosti„elite“ je jedan od razloga

zbog kojih je na{a tranzicijatako duga, spora i mu~na. Koliko je opasno

navikavanje da je procenajednog ~oveka va`nija od

zakona, procedure...?– Kako je to nekad

Milan Grol lepo umeore}i, „nismo se mi okupilina pustoj poljani daraspravljamo o osnivanju

dràve. Ona postoji, i od te~injenice se mora po}i“. Dakle, mi smoevropski narod, organizovan u dràvu,a ne nekakvo poludivlje pleme. Topodrazumeva da dru{tvo mora dafunkcioni{e u skladu sa poznatim,utvr|enim pravilima upisanim u na{ezakone i Ustav, a ne u skladu saproizvoljnim pravilima koje od prilikedo prilike kreira volja ili raspoloènjeovog ili onog poglavice.

Za{to upadljivo }ute ljudi odstruke, pravnici, sudije, tuìoci...?

– Ne bih se ba{ slo io sa ocenom daljudi od struke }ute. Bili smo u prilici da~ujemo i poprili~an broj stru~nihmi{ljenja, ogla{avali su se advokati,profesori, sudije. Primera radi, neka sedrugi ne uvrede, pomenu}u samo nekekao {to su profesori Vesna Raki}Vodineli}, Bogoljub Milosavljevi}, ZoranIvo{evi}, ranije i sudija Vrhovnog suda,advokati Boà Prelevi} i Vlada Gaji},Miodrag Maji}, sudija Apelacionog suda,Goran Ili}, zamenik republi~kog tu ioca,da ne nabrajam dalje. M. Vasovi}

Za Dosije Danas Rodoljub [abi}, poverenik za informacije od javnog zna~aja, govori o sporosti dràvnih organa

Dru{tvo ne sme dafunkcioni{e po volji bilo kog poglaviceMalo posle skandala u Savamali, u Ljubljani se desio napad grupe ljudi pod fantomkama, i cilj im je bio vrlo sli~an. Ali tu sli~nost prestaje, kod nas ni posle dva meseca nema nikakvihkonkretnih informacija, u Ljubljani je ve}ina „fantoma“ uhap{ena istog dana

Sre}ko Mihailovi}

^S

Upadljivo je }utanje prozvane beogradske vlasti?– Iako stvar naravno, nipo{to nije za {alu, dozvoli}u sebi poluironi~nu opasku - valjda sad

nalaze da je najbolje da postupaju u skladu sa onom narodnom „}utanje je zlato“. Pre nisu }u-tali, uveravali su javnost da gradska vlast s doga|ajima u Savamali nema ni{ta i da o tome nezna ni{ta, bilo je ~ak i neverovatnih poku{aja da javnosti „objasne“ da se u Savamali zapravo ni-{ta nije ni dogodilo. Suvi{no je komentarisati u koliko je ogromnoj, totalnoj diskrepanci to sa iz-javom premijera da je iza ru{enja u Savamali upravo „vrh gradske vlasti“. Posle takve „proziv-ke“ oni verovatno nalaze da nemaju {ta smisleno da kaù. Ipak, bar ja tako mislim da, dok ~e-kamo na va`nije stvari, jedno, makar i samo formalno izvinjenje gra|anima i javnosti, ako ni-{ta drugo, kao izraz bar elementarne odgovornosti i pristojnosti, ne bi bilo bez smisla.

Nemaju {ta smisleno da kaù

DAVENPORT: PREMIJER OBE]AOPRIMENU PREPORUKA ZA[TITNIKAGRA\ANA O RU[ENJU U SAVAMALI Beograd - Evropska unija èli da vidi konkretan napredak u vladavini prava uSrbiji, uklju~uju}i nezavisno i nepristrasno pravosu|e i tuìla{tvo, nezavisneinstitucije i medije. Srbija kasni sa primenom Akcionog plana za poglavlje 23, alisiguran sam da }e njegova puna primena biti prioritet nove vlade. Bitno je dadràvne institucije u Srbiji primene preporuke Za{titnika gra|ana, kao {to jeobe}ao gospodin premijer u slu~aju ru{enja u Savamali, kao i da se Vlada ozbiljnobavi istragom ovog slu~aja - rekao je za Danas Majkl Davenport, {ef DelegacijeEvropske unije u Beogradu. (27. maj, Danas) A. R.

u~i} Aleksandar je usvojstvu premijera rekao:„Iza doga|aja u Savamalistoje najvi{i organi

gradske vlasti“, a zatim i da„Nesumnjivo, iza ru{enja objekata uSavamali stoje najvi{i organi gradskeuprave u Beogradu i oni }e snositiodgovornost“.

Nije dovoljno to {to je Vu~i}Aleksandar izjavio zato {to jeZakonikom o krivi~nom postupku u~lanu 280 predvi|eno da „Dràvni idrugi organi, fizi~ka lica prijavljujukrivi~na dela za koja se goni poslu`benoj du`nosti, o kojima suobave{tena ili za njih saznaju nadrugi na~in“.

Aleksandar Vu~i} i u svojstvupremijera, a i u svojstvu fizi~kog licaima obavezu, a nije rekao da je tou~inio, da prijavi krivi~no delo za kojetvrdi da zna da je u~injeno, pa ~ak i dazna za u~inioca.

Na pravnom fakultetu se u~i i morase znati koja su obele`ja krivi~nih dela ikoja se pravna kvalifikacija ima primenitipovodom radnji izvr{enja izvr{enih odvi{e lica u Savamali na mestu izvr{enja,Ulica Hercegova~ka, a to su:

- Krivi~no delo otmice iz ~l. 134 stav1 Krivi~nog zakonika gde stoji: „Kosilom, pretnjom zadrì neko lice unameri da njega prinudi da ne{to neu~ini ili trpi, kazni}e se zatvorom oddve do deset godina“;

- Krivi~no delo protivpravno li{enjeslobode iz ~l. 132 Krivi~nog zakonikapredvi|a da }e se kazniti zatvorom dotri godine, a ako je u~inilac slu`benolice koje zloupotrebljava svoj poloàj iliovla{}enje, kaznom zatvora do petgodina, ako „drugom protivpravnooduzme ili ograni~i slobodu kretanja“;

- Nasilni~ko pona{anje iz ~l. 344 stav2 Krivi~nog zakonika predvi|a da }e:„Ko grubim vre|anjem ilizlostavljanjem drugog, vr{enjem

nasilja prema drugom, zna~ajnijeugroàva spokojstvo gra|ana, ili teèremeti javni red i mir“ biti ka`njen, aako je ovo krivi~no delo izvr{eno ugrupi ili je nekom licu naneta lakatelesna povreda, u~inilac }e se kaznitizatvorom do pet godina;

- Krivi~no delo ugroàvanjasigurnosti iz ~l. 138 stav 2 Krivi~nogzakonika predvi|a da }e se kazniti onajili oni koji ugroze sigurnost nekog licapretnjom da }e napasti na ìvot ili telotog lica, a ako je ova radnja izvr{enaprema vi{e lica, ili ako je delo izazvalouznemirenost gra|ana, kazni}e sezatvorom do tri godine;

- lanom 139 stav 2 Krivi~nogzakonika predvi|eno je krivi~no delonaru{avanje nepovredivosti stana aradnja izvr{enja je neovla{}enoprodiranje u tu|i stan ili tu|e zatvoreneprostorije i ako je to delo izvr{eno odstrane slu`benog lica u vr{enju slu`be,kazni}e se zatvorom do tri godine;

- lanom 212 Krivi~nog zakonikaodre|eno je da „Ko uni{ti, o{teti ili u~inineupotrebljivom tu|u stvar, a {teta kojaje prouzrokovana prelazi 1.500.000,00dinara, u~inilac }e se kazniti zatvoromod {est meseci do pet godina“;

Ako ovo ne znaju pravnici sazavr{enim pravnim fakultetom kao {to

je to u ovom slu~aju premijer, javnotu ila{tvo i Ministarstvo unutra{njihposlova koja su sva lica ovla{}ena zapodno{enje krivi~ne prijave, dobro je dato znaju bar gra|ani Republike Srbije.

I kona~no, iz op{teg dela Krivi~nogzakonika, ukazujemo na odredbu~lana 33 Krivi~nog zakonika gde segovori o saizvr{ila{tvu i predvi|a da„Ako vi{e lica u~estvuje u radnjiizvr{enja krivi~nog dela ostvaruju}izajedni~ku odluku ili sa umi{ljajembitno doprinesu izvr{enju krivi~nogdela, svako od njih kazni}e se kaznompropisanom za to delo“.

Podstrekavanjem se, u smisluodredbe ~lana 34 Krivi~nog zakonika,

smatra postupanje lica koje saumi{ljajem podstrekne drugog daizvr{i krivi~no delo, a pomaganjem sesmatra umi{ljajno pomaganje uizvr{enju krivi~nog dela, a naro~itodavanje saveta, uputstava kako da seizvr{i krivi~no delo, stavljanje u~iniocuna raspolaganje sredstava za izvr{enjekrivi~nog dela, stvaranjem uslova iliotklanjanjem prepreka za izvr{enjekrivi~nog dela, kao i unapred obe}anoprikrivanje krivi~nog dela, u~inioca,sredstava kojima je krivi~no deloizvr{eno i tragova krivi~nog dela.

Tvrdnja premijera o tome da jejedini problem u tome {to su radnjeizvr{enja krivi~nih dela u~injene no}u,a da bi danju bile dozvoljene i ne bipredstavljale krivi~no delo, jestepotpuno irelevantna i javnost treba dazna da Krivi~ni zakonik ne predvi|adozvoljeno i nedozvoljeno vremeizvr{enja krivi~nog dela, ta~nijesledom tvrdnje premijera, danju semoè izvr{avati krivi~no delo, ano}u to jeste ka`njivo krivi~no delo.

Takva odredba, niti sli~na, uKrivi~nom zakoniku i u zakonodavstvuRepublike Srbije ne postoji.

Ako ne zna premijer, dobro je dabar javnost sazna i zna.

Kesi} Ljubi{a, Vladimir Vava Horovic

SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“

Predsednik Srbijeodgovorio na pitanjeDanasa u vezi sa slu~ajemru{enja objekata uHercegova~koj

TOMISLAVNIKOLI]OÊKUJEREAKCIJUNADLE@NIH

[ta Aleksandar Vu~i} kao pravnik i kao premijer mora da zna u slu~aju „Savamala“

Krivi~na dela nisudozvoljena ni no}u ni danjuAleksandar Vu~i} i u svojstvu premijera, a i u svojstvu fizi~kog lica ima obavezu, a nije rekao da jeto u~inio, da prijavi krivi~no delo za koje tvrdi da zna da je u~injeno, pa ~ak i da zna za u~inioca

Beograd - Zna se koje institucije sunadle`ne za slu~aj ru{enja objekata uSavamali i o~ekujemo da one reaguju,odnosno urade svoj posao, re~eno jeDanasu u kabinetu predsednika SrbijeTomislava Nikoli}a u odgovoru napitanje zbog ~ega predsednik nije dosada reagovao na slu~aj Savamala,uprkos ~injenici da je taj doga|aj uzna~ajnoj meri zainteresovao iuznemirio javnost.

Kako nam je re~eno na Andri}evomvencu, jasna je zainteresovanostjavnosti, kao i o~ekivanje da nadle`neinstitucije reaguju, i to i kabinetpredsednika Srbije o~ekuje. Danasovisagovornici su na pitanje da li to zna~ida }e predsednik ipak reagovati, reklida na to pitanje ne mogu datiodgovore, i ponovili da o~ekuju danadle`ne institucije rade svoj posao.(20. maj, Danas) S. .

V

Kesi} Ljubi{a Vladimir Vava Horovic

Foto:

Nen

ad \o

r|ev

i} / F

oNet

Foto:

Med

ija ce

ntar

Foto:

FoNe

t-Pres

slu`b

a pred

sedn

ika Sr

bije

videla sam da jestru~na javnost vrlorezervisana premaprojektu „Beograd na

vodi“, naro~ito arhitekte. Nepamtim, zapravo, da je ikada nekastruka bila tako jednodu{na uotporu prema jednoj inicijativi -isti~e za Dosije Danas LatinkaPerovi}, istori~arka, u odgovoru napitanje kako razume i obja{njavaproteste Inicijative „Ne da(vi)moBeograd“.

Sagovornica Danasanapominje da je evidentno da je„sve to {to se desilo u Savamaliuznemirilo gra|ane“.

- Nemam kompletan uvid u to{to se dogodilo. Vidim, naravno,razli~ita tuma~enja, ali mislim da jeova inicijativa gra|ana, kojaorganizuje proteste, zaistaspontana. Oni nemaju politi~kovo|stvo, ~ak ignori{u prisustvopoliti~kih funkcionera. Bez obzirakoliko su oni u pravu, ili nisu, mislimda su ti protesti jedno meriloodgovornosti re ima i znak jednerespektabilnosti stanovi{ta gra|ana,koje ne moè da se ignori{e. Neznam kakvi su sve ciljevi tihprotesta, nisam im prisustvovala, ali

verovatno je cilj je da se istera istinao tome {ta se dogodilo i da se nakraju u ovoj zemlji ustanove nekapravila, da se zna {ta je ~ijaodgovornost, odnosno da se prekoprekora~enja te odgovornosti nemoè tek tako olako pre}i - smatraLatinka Perovi}.

Ona za na{ list ocenjuje da suprotesti u Beogradu „metafora zadruge sukobe kojih ima u Srbiji, a ukojima ~ovek svedo~i jednojbahatosti na razli~itim nivoimavlasti“.

- Ta bahatost vlasti te{ko daobe}ava uspostavljanje pravne

dràve, a bez toga se ne moèmopomeriti sa mesta - kaèsagovornica.

Upitana da li su opravdana iutemeljena mi{ljenja koja pozivajuna nu`nost gra|anskog otporaautoritarnim vlastima, ne samo uSrbiji, ve} i regionu, Perovi}ukazuje da vlasti u regionu morajuda razmi{ljaju o razmeramastrpljenja gra|ana.

- Gra|anima se naru{avajunjihova prava a istovremeno setraì gra|anska poslu{nost. Neuzimaju se u obzir njihovi razlozi zanezadovoljstvo, a oni su brojni. Vrlose olako upotrebljavaju argumentikoji odgovaraju na to stanjenezadovoljstva, a koji, u su{tini,doprinose stanju rasula, dubokognepoverenja i apatije gra|ana.Nisam sklona da predvi|am {ta izsvega toga moè da proiza|e, ali usvakom slu~aju mislim da bi svakavlast morala da misli o broju tihinicijativa, bez obzira na to da li seone odnose na {kolstvo, socijalnapitanja, ili, recimo, na pitanjefinansiranja razli~itih oblastinauke... Mislim da se sada ulazi ujedno stanje bezvla{}a, naro~ito nalokalnim nivoima. Ljudi su upla{enii sva ta pojedina~nanezadovoljstva se akumuliraju ujedan ose}aj izostanka perspektivei ozbiljnog propadanja - ocenjujeLatinka Perovi}.

Upitana da li je u Srbiji vlastautoritarna i da li su ondaodgovaraju}e reakcije na takvo

stanje protesti i poku{aji politi~kihpromena na takav na~in,sagovornica Dosije Danasa dajeprimer spoljnopoliti~ke pozicijeSrbije, koja je negde izme|u istokai zapada, odnosno upu}uje naizostanak jasne perspektive udru{tvu.

- Mislim da sve to jako uti}e nanezadovoljstvo, naro~ito u mladojgeneraciji, da ona perspektivu netraì ovde, da dru{tvo stari, ostajeprepu{teno manjekompetentnim, manje pismenim, ito su poraàvaju}e tendencije.Postoji u skladu sa tim nekouverenje da neka ~vrsta vlastmoè da zaustavi to rasulo. Usavremenom svetu i evropskojperspektivi morali bismo daodgovorimo ja~anjem institucija, ane ja~anjem vlasti pojedinaca.Verujem u sigurnost koju }edemokratske institucijeuspostaviti - zaklju~uje LatinkaPerovi}.

S. ongradin


aù da se jo{ Kara|or|ekada se sa ustanicimadokopao Beograda 1807.upravo iz Savamale

ustremio u osvajanje Kalemegdana.Kovanica je nastala od turcizma „Savamahala“, i podrazumeva pojasBeograda uz reku Savu, negde odèlezni~ke stanice koju 1884. gradikralj Milan Obrenovi}, pa sve do u{}areke Save u Dunav. Takozvana „Srpskavaro{“, jer su na Dor}olu bili i Turci iJevreji.

ûvena kafana „Zlatna moruna“koja se i danas nalazi na istom mestu,tik uz pijacu Zeleni venac, zapravopredstavljala gornju granicu Savamalekoja prema Kalemegdanu dodirujedonju liniju Kosan~i}evog venca. Akoje kafana u to vreme zaista bilo mestogde su se donosile va`ne, ~ak iistorijske odluke, kao odluka oSarajevskom atentatu, onda „Zlatnamoruna“, iz koje nisu izbivalimladobosanci, svakako predstavljaistorijsko ~vori{te kvarta. U ~uvenomCabaret Voltairu u Cirihu 1916. godinesede Tristan Cara i dadaisti, Lenjin, PaulCle i Kandinsky, Roza Luksemburg iliKarl Libekneht, a u „Zlatnoj moruni“ sujo{ pre prvog rata zore do~ekivaliNu{i}, Marko Risti}, mla|ani Gavrilo

Princip i Nedeljko âbrinovi}, hrvatskipesnik Tin Ujevi}.

Bilo je to vreme stvaranja Ilirskogpokreta u Zagrebu, sna`ne afirmacijeideje ujedinjenja ju`nih Slovena, vremeavangarde, kako u politi~kom, tako iumetni~kom smislu. Ipak, mo`danajsna`niji pe~at tom vremenu uSavamali daje ~ovek koji nije bio nipoliti~ar ni umetnik, ve} velikipreduzetnik i trgovac. Luka ]elovi}Trebinjac, ~ovek koji je 1907. podigaoverovatno najlep{u gra|evinu u gradu -zgradu Beogradske zadruge, hotel Bristol1912. i jo{ ~itav niz zna~ajnih gra|evina uUlici Kraljevi}a Marka, Zagreba~koj/Ko~ePopovi}a, Kara|or|evoj.

Hroni~ari svedo~e da je ~estodolazio u „Zlatnu morunu“ da proverida li se ljudi kojima je Zadrugapozajmljivala novac za projekte tamokockaju i opijaju. Koga je uhvatio ugrehu, odmah bi ukidao pozajmice ikredite. Zajedno sa njim, u Savamali sustasali veliki preduzetnici i kasnijezadu`binari - bra}a Krsmanovi}, RistaParanos, \or|e Vu~o. Oni angaùjunajbolje srpske arhitekte poputDimitrija Leka, koji dolazi sa {kolovanjaiz Ciriha i donosi miris Evrope uSavamalu. Nestorovi}, Bugarski,Stevanovi} samo su neki od sjajniharhitekata koji su uneli duhakademizma u kvart.

Prva pozori{na predstava uBeogradu se odigrala u Savamali, u~uvenoj \umurkani u Kara|or|evoj16, 1841, ~itavih 27 godina ranije nego{to je sagra|eno Narodno pozori{te.Zavr{etkom Prvog svetskog rata,Savamala, oli~enje evropeizmaObrenovi}a, gubi sjaj i mo}nu pozicijuekonomskog i kulturnog centra grada.Kara|or|evi}i pomeraju klatno gradaka Terazijskom platou, a Savamalapolako pada u gotovo stogodi{njizaborav.

Ko je gledao film @ike Mitrovi}a„Savamala“ vide}e da je izme|u dvarata u Savamali cvetao levi~arskipokret oli~en danas u spomeniku„Obalskom radniku“ na Savskom{etali{tu. Kao i u svakoj luci, koja je jo{uz to blizu elezni~ke stanice, u kvartucveta boemija i prostitucija, {to nipobednici posle Drugog svetskog ratanisu mogli da iskorene. Onidramati~no industrijaliziju Savamalukoja postaje bu~na, industrijska ~etvrt.ûje se brektanje masivnih kamiona,grade se dràvni magacini poputzdanja iz koga je iznikao Mikser haus,zaga|enje je ogromno, ljudi se

iseljavaju, nekada prelepe fasadeprekriva ~a|, zaborav i nebriga. I takodobrih sedamdeset godina.

O~igledna, ideolo{ka osveta kvartuinspirisana socrealisti~kim asketizmomnije mogla da ugu{i avangardni DNKkvarta. Pre nekih {est-sedam godina, unekom prijatnom spontanitetu -dizajneri, umetnici silaze do reke iosvajaju jedan po jedan zapu{teniprostor. Otvaraju se klubovi, restorani,galerije, kulturni centri. Savamalaubrzo biva progla{ena za jednom odnajpoèljnijih svetskih destinacija zamlade kreativce. Mikser haus dobijapresti`nu ocenu britanskog „Gardiena“kao jedan od deset najatraktivnijihindustrijskih prostora na svetu ukonkurenciji Amsterdama, Pariza,Njujorka ili Tokija. Hiljade mladih silaziu no}ni provod, ìvot se vra}a u

boemsku ~etvrt koja ponovo postajevibrantna, boemska ~etvrt kao nekada,krajem devetnaestog i po~etkomdvadesetog veka.

U dinami~noj promeni uspavanogkvarta, potpuno iznenada pojavljuje sepre par godina „Beograd na vodi“ kaomega dràvni projekat koji jeposlednjih par godina ozbiljanpretendent za promenu identitetaSavamale. Njegova grandioznost ina~in na koji se implementira izazivajustrah, nevericu i otpor kod ve}inegra|ana. Pogotovu - nakon poslednjihdoga|aja u Hercegova~koj, kojineodoljivo podse}aju na rukopisMilo{a Obrenovi}a, koji jesvojevremeno poslao svoju gardu dapreko no}i istera neposlu{ne Rome,tada{nje ìtelje Savamale. Svakasli~nost te prve i dana{nje drugesavamalske dèntrifikacije jestenamerna. Iako sam siguran, da bi, da jedanas ìv, Milo{, ma koliki makijavelistai apsolutista bio, svakako druga~ijepostupio. Prosto - drugo je doba. Ninjegovo, a ni Slobino iz devedesetihgodina pro{log veka. A i onako. [tokaù njegovi seljaci iz okoline â~ka -„na ludim temeljima nema pametneku}e“.

ada je nedavno jednom be~kom profesoru pravnog fakultetaispri~ano {ta se de{avalo u beogradskoj Savamali, on nije mogaoa da ne izrazi svoje ~u|enje i vi{e puta je pitao, a kako je mogu}eda se tako ne{to uop{te desi.

Naravno, kriminalne radnje se de{avaju i u Austriji, gradnja novih zgrada jepovezana sa velikom koli~inom kapitala i time poku{ajem investitora daostvari svoju èlju, ali obi~an gra|anin u svakodnevnom ìvotu ose}a velikistepen za{tite i moè uvek da ra~una sa tim da }e dràva da reaguje i primenipravne mehanizme. A to zna~i, nezavisno ko je investitor, da se uvek po{tujuneki osnovni pravni principi i da gra|anin moè uvek da izrazi svoj glasprotivljenja odre|enom gra|evinskom projektu.

Kada se grade novi objekti ili vr{e izmene u gradskim planovima, gra|aniimaju mogu}nost jasno da daju do znanja svoje vi|enje, i uti~u na kona~nuodluku oko nekog projekta. Gradski plan razvoja je javno dostupan, ve}iprojekti su i online detaljno dostupni gra|anima, i svako moè, ako smatra dase projektom nanosi odre|ena {teta, dati svoju primedbu.

Gra|anin se u tom slu~aju obra}a sa primedbama pismeno slu`bi gradaBe~a - to je Magistrat 21 - a tako|e moè i online putem da se obrati. Nakon

isteka roka koji je predvi|en za primedbe,komentare i àlbe, grad razmatra sve dospeleprimedbe i poku{ava da po{tuje i dospeleprimedbe i uklju~uje ih u proces izrade finalnoggra|evinskog plana. Ukoliko nije mogu}e da seprihvate primedbe i èlje gra|ana, gradskeslu`be moraju zvani~no o tome da obavesteposlanike u skup{tini grada, koji donose kona~nuodluku. Tek nakon toga je odre|eni gra|evinskiprojekat pravosnaàn.

I da to ne funkcioni{e samo na papiru,moèmo potvrditi iz jednog li~nog primera. Previ{e godina, kada je trebala da se gradi novazgrada u centralnom delu Be~a, gra|ani iz okolnihzgrada su se pobunili, jer bi gradnjom te zgradeizgubili odre|eni broj javnih parking mesta koja subila dostupna na povr{ini gde je trebala da sesazida nova zgrada. Nastali su pregovori izme|uizvo|a~a radova i gra|ana i na kraju je investitormorao da ponudi stanarima iz okolnih zgrada da

se ispod te nove zgrade izgradi javna garaà gde su svi koji su se pobunili dobilipod jako povoljnim uslovima doìvotno pravo kori{}enja parking mesta.

Gra|anske inicijative, ali i nezadovoljstvo jednog sugra|anina, mogu tako ida dovedu do usporenja velikih gra|evinskih projekata, zaustavi planove oizgradnji novih puteva, posebno ako je re~ o putevima i objektima koji trebajuda budu izgra|eni u prostoru koji spada u za{ti}enu prirodu. I to daje svakomeu Austriji sigurnost, da mu ne}e iznenada preko no}i u susedstvu biti izgra|enneki objekat koji ne eli, odnosno da }e se ne{to sru{iti bez dozvole.

Oliver Vujovi}generalni sekretar SEEMO

Specijalno iz austrijske prestonice

za Dosije Danas

ZA[TO JE U BEÛNEMOGU]ASAVAMALA

K

Obi~angra|anin usvakodnevnomìvotu ose}aveliki stepenza{tite i moèuvek da ra~unada }e dràva da reaguje iprimeni pravnemehanizme

“

Ono {to svi moèmo da pogledamo nasajtu Vlade Srbije je ugovor o projektu„Beograd na vodi“. Prema ovom doku-mentu, Republika Srbija se ugovoromobavezuje da izvr{i, na svoj ra~un, prav-no i fizi~ko ra{~i{}avanje zemlji{ta do 30.juna 2016, kao i da obezbedi iz-gradnju komunalne infra-strukture i pruànje komu-nalnih usluga „do granicaProjekta“ najkasnije do 31.decembra 2019. godine.

Kompanija „Beograd navodi“ objavila je plan gradnje uSavamali, gde je plavom bojom obe-leèna druga faza - objekti u Hercego-va~koj ulici. Na prvi pogled izgleda kaota~an podatak da Beogradu na vodiovaj deo Hercegova~ke sada nije potre-

ban. Me|utim, u pobrojanim rokovimaza ra{~i{}avanje zemlji{ta navodi se daza povr{inu takozvane pilot nepokret-nosti pravno i fizi~ko ra{~i{}avanje Srbi-ja treba da zavr{i do 30. juna 2016. Isto-vremeno, u tom delu se ne navodi {ta

ta~no spada u pilot nepokretno-sti, jer se detalji o tome nalaze

u Prilogu 5B. Kada se pogle-da Prilog 5B, ali samo u ver-ziji ugovora na engleskomjeziku, vidi se da Hercego-

va~ka ulica, gde su i bili sru{e-ni objekti, spada pod zemlji{te

pilot nepokretnosti, koje mora da bu-de ra{~i{}eno do kraja juna ove godine.

Investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emi-rata se obavezao da obezbedi 300 milio-na evra za finansiranje i to do 150 miliona

kao dodatni kapital i do 150 miliona evrakroz „kamatonosne zajmove“. Partnermoè da se povu~e iz projekta ako rado-vi ne po~nu u roku zbog toga {to Srbijanije ispunila sve uslove za to, ako je Srbijapovredila neku od svojih obaveza ili uko-liko do|e do povrede neke od izjava iligarancija koje su date. Isto va i i za povla-~enje Vlade Srbije. R. Markovi}SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“

Prema ugovoru o „Beogradu na vodi“ rok za ra{~i{}avanje zemlji{ta za ovaj projekat je 30. jun 2016.

O~igledna podudarnostprojekta i fantomske akcije

U ugovoru je navedeno da }e delovi ze-mlji{ta biti dati u zakup firmi „Beograd navodi“ na 99 godina, bez naknade i isti~e dasu se „~lanovi dru{tva (Beograd na vodi)sporazumeli da nastoje da 50 odsto proje-kata bude realizovano u roku od 20 godi-na“, a ~itav projekat za 30 godina.

Zakup na 99 godina

Partner moè da se povu~e iz

projekta ako radovi ne po~nu

u roku

Prva pozori{napredstava u Beograduodigrala se u Savamali,u ~uvenoj \umurkani uKara|or|evoj 16, 1841,~itavih 27 godina ranijenego {to je sagra|enoNarodno pozori{te

“Mislim da se sadaulazi u jedno stanjebezvla{}a, naro~ito nalokalnim nivoima.Pojedina~nanezadovoljstva seakumuliraju u jedanose}aj izostankaperspektive i ozbiljnogpropadanja

“

Poslednji doga|aji uHercegova~koj neodoljivopodse}aju na rukopisMilo{a Obrenovi}a, kojije svojevremeno poslaogardu da preko no}iistera neposlu{ne Rome

“

Pi{e: Ivan Lali}

K

U

Latinka Perovi}, istori~arka, za Dosije Danas o gra|anskom buntu i autoritarnom karakteru aktuelne vlasti

PROTESTI U BEOGRADU SUMETAFORA ZA DRUGE SUKOBEKOJIH IMA U SRBIJI

SAVAMALA ZA POÊTNIKE:Inicijator i direktor Mikser hausa o zna~aju i istorijatuove ~etvrti u koju se ubacuje „Beograd na vodi“

Na ludimtemeljimanema pametneku}eMega dràvni projekat je poslednjih pargodina ozbiljan pretendent za promenuidentiteta Savamale. Njegova grandioznost ina~in na koji se implementira izazivaju strah,nevericu i otpor kod ve}ine gra|ana

Foto:

Nen

ad \o

r|ev

i} / F

oNet

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

13n e d e l j a , 2 6 . j u n 2 0 1 6 . | D O S I J E S AVA M A L A12 DOSIJE

Protesti u Beogradu u organizaciji Inicijative Ne da(vi)mo Beograd po mnogo ~emu podse}aju na one iz devedesetih godina protiv samovolje Milo{evi}evog reìma

Prvi protest odràn je 11. maja. InicijativaNe da(vi)mo Beograd zatraìla je saprvog protesta u Beogradu zbog ru{enjaobjekata u Hercegova~koj ostavkeministra policije Neboj{e Stefanovi}a,gradona~elnika Sini{e Malog, v. d.direktora policije Vladimira Rebi}a,na~elnika Komunalne policije NikoleRisti}a i predsednika gradske skup{tineNikole Nikodijevi}a.

Protest je odràn pod nazivom„maske su pale“, podràlo ga je oko 3.000gra|ana koji su se okupili ispredSkup{tine grada, a potom uputili ka VladiSrbije, gde su predali zahteve. Me|uokupljenim gra|anima vi|eni su i Sa{aRadulovi}, Sanda Ra{kovi} Ivi}, SrbijankaTurajli}, Branislav Le~i} i Zoran @ivkovi}.

„Ru{enje u Hercegova~koj nije bioskriveni ~in. Oni nisu nosili fantomke ne da bise sakrili, ve} da bi nas zapla{ili“, obratio seokupljenima Radomir Lazovi} iz Inicijative.On je poru~io da ljudi sa fantomkama nisuupla{ili gra|ane, ali jesu policiju.

„Ovo nije na{ poraz, poraz bi bio da smoostali kod ku}e. Ova dràva je imala raznaposrtanja, ali nikada ovako velika la nijepoturana kao istina“, poru~io je Lazovi}.

„Ovo vam ne}e pro}i zato {to nismoglupi i vidimo {ta se de{ava. Ovo je velikaprevara“, orilo se iz belog kamiona koji jeovog puta posluìo kao improvizovanabina, dok su s druge strane gra|aniskandirali „lopovi, lopovi, Vu~i}u,pederu“.

Na kraju protesta na Skup{tinu gradaba~eno je niz rolni toalet papira jer„njihove laì smrde i znamo ko stoji izafantomki“. Sam protest i okupljanjegra|ana je podse}alo na atmosferuprotesta iz devedesetih. Dodu{e ovogputa policija je diskretno kontrolisalasituaciju. „Mali i 40 razbojnika“, „Mali mije ovaj bager“, „Moj mali je opasan“,„Znamo {ta ste radili izborne no}i“,„Fantom iz skup{tine“, samo su neki odtransparenata koje su gra|ani istakli naprotestu. A me|u gra|anima je bilobiciklista, majki sa decom, studenata,penzionera, stranaca. Od „rekvizita“ nekisu koristili vuvuzele, ve}i deo mahompi{taljke, a poneko je poneo i trubu. Sarazglasa se orila alternativna muzika, akao lajtmotiv celog protesta posluìla jemuzika Boba Marlija, kao „borba za bolji,odrìvi i lep{i Beograd“.

Ovo vamne}e pro}i,nismo glupi

„Sve najgore mislim o tome {to se desilou Savamali. Te no}i na nekoliko sati jeuvedeno potpuno bezakonje i dràvanije funkcionisala kako treba. Ne znam{ta me vi{e skandalizuje, da li to {to sumaskirani ljudi u fantomkama ru{ili ilime vi{e {okira ~injenica da policija nijeodreagovala na pozive gra|ana.

Verujem onome {to sam pro~italai {to sam ~ula da su ljudi vezivani, daim je uskra}ivana sloboda, dasu im otimani mobilnitelefoni, da im jepre}eno. To jepotpunoskandalozno, kao ikako su gradska idràvna vlastodreagovale na ceo doga|aj. Naro~itoreakcije zvani~nika od po~etka, koje danisu tu`ne, bile bi sme{ne. Po~ev od onihda nemaju veze sa celom pri~om, da bise kasnije ispostavilo ne{to drugo.

Mi i dalje ne znamo ko je odgovoran,

niti znamo odakle premijeru takveinformacije pre tuìla{tva i pre policije.Na proteste idem i nastavi}u tako svedok se ne ispune zahtevi od kojih mi sumi najmanje bitne ostavke. To seapsolutno podrazumeva u svakojnormalnoj zemlji i ne mislim da ostavketreba da podnesu samo gradskizvani~nici, nego i direktor beogradskepolicije, njegov zamenik i tako dalje.

Mislim da je u celom slu~aju mnogobitnije da se utvrdi krivi~na odgovornostzato {to kada u jednoj zemlji, dràvni igradski zvani~nici i predstavnici policijedopuste da se ovako ne{to desi i pritom neodreaguju na pozive gra|ana, to jepotpuni haos. To je nedopustivo i mene jeto isteralo na ulicu. I, bi}u tamo sve dok sene dese ostavke i ne utvrdi krivi~naodgovornost.

Ne pada mi na pamet da odustajem.Ljuta sam i besna kao ve}ina gra|ana kojase na protestima pojavljuje jer ne elim dami iko soli pamet, da mi zamenjuje teze ida mi se svakodnevno, na svakodnevnomnivou, vre|a inteligencija kao gra|aninuovog grada i zemlje.“ A. ].

Duda Ivkovi}: DR@AVA JE ISPROVOCIRALA I UJEDINILA GRA\ANE

Dru{tvene mreè generator protesta Ako je bilo ko imao nedoumicu da naproteste dolazi {a~ica ljudi, poslednjikoji je organizovan 11. juna ta~nonakon dva meseca od de{avanja uSavamali rasterao je bilo koju vrstusumnje. Okupilo se vi{e od 15.000ljudi. Kroz centralne gradske uliceBulevar i Nemanjinu proticala jebukvalno reka ljudi, a u velikojnepreglednoj koloni koja se kretala ka

okupljenim gra|anima nijenedostajala kreativnost, alinajupe~atljiviji prizor sa zadnjeg alio~igledno ne i poslednjeg protesta jeveliki kartonski okvir u vidu naslovnestrane Informera sa natpisom„pla}enici“, dok su na centralnommestu umesto teksta gra|ani moglida „proguraju“ glavu i da sefotografi{u. Bojana Ba~i}

zgradi Vladi Srbije nalazile su se majke sadecom u kolicima, tinejdèri, studenti,penzioneri, osobe sa invaliditetom.Mnogo ljudi iz sfere javnog i kulturnogìvota je do sada podràlo ovaj protest,ali svakako najve}u pa`nju sa razlogomovog puta privuklo je prisustvoproslavljenog ko{arka{kog trenera DudeIvkovi}a. Na ovom okupljanju gra|animase obratio i Janko Baljak, autor sada ve}

kultnog dokumentarnog filma „Vidimose u ~itulji“. Patke i fantomke kao sadave} za{titni znak ovih gra|anskihokupljanja bile su vidljive sa svih strana.Protest koji je i pokrenut zahvaljuju}idru{tvenim mreàma dobio je podr{ku izcelog sveta, pa su tako mnogi nadru{tvene mreè postavljali fotografijepatke na ulicama svetskih gradovapoput Barselone i Njujorka. Ni ovog putaNA DRUGOM OKUPLJANJU

VI[E OD 10.000 GRA\ANADrugi protest je odràn 25. maja. Naàlost, tog dana preminuo je ~uvar objekata uSavamali Slobodan Tanaskovi}u i svedok ru{enja, pa je okupljanje gra|ana po~elominutom }utanja. Sada se ispred Skup{tine grada okupilo ve} pribli`no oko 10.000 ljudi.

Gra|ani su bili „naoruàni“ brojnim transparentima me|u kojima su bili: „Ne}e vampro}i“, „Ko se boji malog jo{?“, „Skinite fantomke“, „Fantomi iz skup{tine“, „Vu~i} svezna“, „Zbog slobode“, „Pale su maske, kada }e i vlada“, „Beograd nije mali“, kao i malezastavice sa natpisima s jedne strane „îji je grad?“ i „Na{ grad!“

Gra|anima su se ovog puta na protestu pridruìli i predstavnici gra|anskih pokretaiz Kraljeva, Valjeva, Novog Sada i Ni{a.

Neagresivni ali bu~ni protestanti pro{li su pored zgrade u kojoj su Novosti, poredPolitike i, na kraju, {etali Takovskom ispred zgrade RTS-a.

Uo~i {etnje organizatori protesta ~lanovi Inicijative Ne da(vi)mo Beograd podsetilisu da se i posle mesec dana ne zna ko je pod fantomkama i sa bagerima ru{io objekteu centru Beograda i da gra|ani i dalje zahtevaju ostavke svih nadle`nih, kao i daprotesti ne}e biti zaustavljeni do ispunjenja zahteva.

Na gra|anskim protestima zbog fantom-ki u Savamali prvi put sam video da u na-{oj zemlji postoji demokratski duh, videosam sjajne ljude, neverovatne emocije isrce mi je bilo puno, rekao je Du{an Du-da Ivkovi} u intervjuu za magazin NIN.

- Dràva je isprovocirala protest koji jeujedinio gra|ane i uspela da uradi ono {toopozicioni lideri nisu. Onog momenta ka-da policija nije iza{la na lice mesta na po-ziv gra|ana, a neko je to naredio, dràva jeprestala da postoji. Sve ovo je isprovocira-la dràva. Moram re}i da ne postoji i opozi-cija i da te mlade ljude nema ko da okupi ikanali{e - rekao je, izme|u ostalog, Ivkovi}.

Pre toga je Ivkovi} objasnio da je naprotest i{ao kao pripadnik grada Beo-grada, „èleo sam da vidim kakvi su ljudido{li na taj skup, po{to sam imao nekeinformacije o svemu tome. Osetio sampotrebu da vidim kakav je sklop oku-pljenih ljudi, po{to sam ~uo da }e bitimnogo mladih“ - rekao je legendarni ko-{arka{ki trener za „Blic“.

„Moje prisustvo je bilo gra|anska po-treba. Ne elim to da potenciram, ali samna protestu bio i 9. marta. Svako ko je usubotu do{ao, mogao je da vidi kako jesve to proteklo“, rekao je Ivkovi}, koji jebio i na tre}em protestu 13. 06.

Kristina Kova~:NE PADA MI NA PAMETDA ODUSTANEM ODPROTESTA

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Foto:

Zoran

Mr|

a / Fo

Net

Foto:

Alek

sand

ar Le

vajko

vi} / F

oNet

Foto:

Zoran

Mr|

a / Fo

Net

Foto:

Zoran

Mr|

a / Fo

Net

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Foto: Nenad \or|evi} / F

oNet

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Gledaju}inaprednja~kuskup{tinu nemoè da vam sene otme ona starapo{tapalica: „Koji su ovofantomi!?“


Radoslav RaleMilenkovi}: OVO NIJE POLITI^KO NEGO CIVILIZACIJSKOPITANJE„Zahvaljuju}i ‘kompletnim idiotima’,fantomka je u Srbiji zaista postalahit sezone prole}e/leto 2016. Ne{tokao naprednja~ki modni „must ha-ve“. Fantomka je danas conditio si-ne qua non. I to ne kao modni de-talj, nego kao veoma prakti~no ‘po-magalo’ u svakodnevnom ìvotu.

Dokle je ovo dru{tvo stiglo akove} policija odbija da za{titi gra|a-nina koji od nje zatraì pomo}?! Utom smislu, ovo {to se trenutno do-ga|a vi{e nije politi~ko, ve} pre sve-ga civilizacijsko pitanje.“

Na pitanje da li je po njegovommi{ljenju Vu~i} iskreno zabrinutzbog ru{enja u Savamali ili je to jo{jedna njegova lo{e odglumljenauloga, on kaè:

„Ne znam {ta je gore! Jer, akopremijer glumi, onda je ta glumaprovidna, diletantska, a opet, akostvarno misli da je divljanje ljudi safantomkama u redu, e, tek ondasmo naj... U svakom slu~aju, najvi{eme brine to {to vlast vi{e i ne poku-{ava da bilo {ta simulira i {to sve ba-zira na voluntarizmu, na samovolji.“

(Nova ekonomija)

roj gra|ana koji izlazi naproteste inicijative „Neda(vi)mo Beograd“ ve}sada nije za potcenjivanje

- isti~e za Danas Srbijanka Turajli},profesorka Elektrotehni~kog fakultetau Beogradu u penziji.

- Ako pogledate samo koliko tu imamladih parova sa decom u kolicima,onda vam je jasno da su ti ljudi duboko

zabrinuti zbog stanja u zemlji ukojoj ta deca treba da

prohodaju. I priznajem nedeluje mi da }e oni tek tako

odustati od borbe zabudu}nost svoje dece. Da li

}e taj broj rasti?Verovatno je da ho}e,

jer je, imaju}i u vidupotpunu medijskublokadu,

neophodno da pro|e neko vreme dabi vi{e ljudi saznalo {ta se de{ava.

[to se ti~e tema, one se sve svodezapravo na jednu jedinu, a to jepristojan dostojanstven ivot. A toobuhvata i pravo na obrazovanje, narad, na le~enje, na za{titu od nasilja, naodsustvo korupcije i ... jednom re~ju naozbiljne institucije koje bi nam to sveomogu}ile - nagla{ava SrbijankaTurajli} za na{ list.

Ona je u petak u intervjuu za na{ lististakla da su protesti u Beogradurezultat zahteva gra|ana da im se vratimakar elementarna sigurnost.

- Su{tina onoga {to traì narod kojise ovih dana, na poziv udruènja „Neda(vi)mo Beograd“, {eta ulicamaBeograda je garancija da se ne}e jedneno}i probuditi usled buke koju stvarabager koji je do{ao da ru{i njihovu

ku}u i da im se ne}e desiti da policijane odgovori na poziv u pomo}. A zapo~etak, kao minimum takve garancijeneophodno je da se jasno inedvosmisleno ustanovi ko je izdaonare|enje za ono {to se dogodilo uHercegova~koj ulici, ko je spre~iopoliciju da reaguje i ko }e za to daodgovara i politi~ki i krivi~no. I nikakvetaktike od prebacivanja na „idiote“ do„hvalospeva“ kolegama koji su, eto,„malo zabrljali“, brojanje minuta ukojima su mobilni telefoni bilioduzimani, i sli~ne besmislice, ne}e tajnarod vratiti ku}ama. Da li to moè dapreraste u neki op{tiji bunt zavisiprevashodno od toga da li }e premijerkona~no dozvoliti institucijama ~iji jeto posao da kroz poluge sistemauspostave red - zaklju~ila je Danasovasagovornica. S. .

Pre masovnih protesta, fantomskog ru{e-nja, leks specijalisa i misterioznih kvarovatramvaja, bila je javna sednica Komisije zaplanove Skup{tine grada Beograda. Bio jeutorak, vreli 22. jul 2014. godine, ne{topre 13 ~asova. Ispred prostorija Gradskeuprave grada Beograda, u Ulici 27. martaokupilo se nekoliko stotina gra|ana. ê-kaju da po~ne sednica na kojoj }e biti raz-matrane primedbe na Nacrt izmena i do-puna Generalnog plana Beograda 2021.Ra|ao se pokret Ne da(vi)mo Beograd.

Javne rasprave Komisije za planoveodràvaju se u podrumu zgrade Grad-ske uprave. Prostorija u kojoj se odrà-vaju sednice dosta podse}a na sudnicu.U prednjem delu se nalazi uzdignutakatedra za kojom sede ~lanovi ve}a.Ostatak sobe ispunjavaju pravilno ras-pore|ene plasti~ne stolice. Prostorija jeveoma prostrana, ali u ovom konkret-nom slu~aju - ne dovoljno prostrana.

Na Nacrt izmena i dopuna General-nog plana Beograda 2021 bilo je uloè-no preko 1.200 prigovora i skoro svi pod-nosioci su do{li da svoje zamerke li~noobrazloè. Bilo je tu i {iroj javnosti pozna-tih lica i onih koja }e tek postati poznata.

Generalni plan Beograda 2021 bio jeprvi dokument koji je stajao na putuprojektu Beograd na vodi (leks specija-

lis dolazi znatno kasnije). „Urbanisti~kiustav“ sadrào je niz odredbi koje su u-ljale strane investitore i njihove, tada segovorilo, stotine miliona evra (kako jevreme prolazilo i visina potencijalnih in-vesticija je opadala). Nacrt izmena i do-puna Generalnog plana zami{ljenje kao metla koja treba da o~i-sti sve one paragrafe kojistoje na putu razvoja ze-mlje. Pa je tako taj doku-ment izbrisao deo koji jeinsistirao na sprovo|e-nju me|unarodnog kon-kursa za teritoriju Savskogamfiteatra. Tako|e, negde sezagubio i deo plana koji je Kara-|or|evu ulicu i okolinu video kao po-tencijalno dobre lokacije za sadràje jav-ne namene od nacionalnog zna~aja. Iz-me|u ostalog, izmene su omogu}ile inovu preparcelaciju zemlji{ta i izgrad-nju novih saobra}ajnica.

Bilo je tu za svakog po ne{to. NemanjaNenadi} iz Transparentnosti Srbija je naj-vi{e energije usmerio prigovaraju}i na~lan koji ukida obavezno raspisivanjekonkursa za idejna re{enja u Savskomamfiteatru. Odgovor Komisije za planovebio je u formi anti~kog sofizma: „ukolikoVlada Srbije utvrdi neku od napred nave-

denih lokacija kao lokaciju odzna~aja za Republiku Srbiju, za ta-

kvu lokaciju nije obavezna izrada konkur-sa“ dodaju}i da raspisivanje konkursa nijeisklju~eno ako se „utvrdi potreba za ta-kvim na~inom javne stru~ne provere“.

Na najve}i broj primedbi odgovor jebio isti: Primedba se odbija kao neosno-vana. To se odnosilo na zamerke koje sudovodile u pitanje teme poput visinemostova, restituciju, na~in regulacije od-re|enih parcela. Isti odgovor do~ekao jei zamerku na pravnu osnovu organa kojije izmene i inicirao. Naime, nacrt Izmenai dopuna Generalnog plana do{ao je odPrivremenog ve}e grada Beograda. Kako

je na ~elo grada izabran aktuelni grado-na~elnik Sini{a Mali, Privremeno ve}e jeprestalo da postoji, a sa njim i odgovor-nost za odluke koje je donosilo.

Me|u brojnim gra|anima, ne i is-pred njih, bio je predsednik Nove stran-ke Zoran @ivkovi} (kao i u naknadnimakcijama, politi~ari su sami dolazili, nikoih nije zvao). „Naravno, planovi moguda se menjaju, ali za to postoji procedu-ra koja podrazumeva javnu raspravu,stru~nu raspravu koja pre toga podrazu-meva ekonomsko, prostorno, urbani-sti~ko sagledavanje, a tek onda se dola-zi do makete. Ovde je sve po~elo sa ma-ketom, koja ina~e ne odgovara realnom

stanju na terenu. Kaù stru~njaci da je tokopi- pejst varijanta jednog projekta ko-ji je pravljen za pustinjske uslove, pa jesad preba~en na reke. Menja se siluetaBeograda, ugroàva se plovnost Save ipitanje je da li }e Beograd biti za{ti}enod poplava ako Sava promeni tok. To suosnovni prigovori“, kazao je @ivkovi}.

Sednica je u tom maniru trajala vi{e od{est sati. Kako je ko gubio energiju i ivcenapu{tao je prostoriju. Na kraju je i onomalo gra|ana koji su do~ekali i zvani~anzavr{etak „javne“ sednice napustilo saluGradske uprave sa ose}ajem da su ih zva-ni~ne institucije sa`vakale i ispljunule.

Vrlo je mogu}e da se tu 22. jula 2014.godine na popodnevnom suncu ispredzgrade Gradske uprave u Ulici 27. marta une~ijoj glavi rodila ideja o formiranju inicija-tive Ne da(vi)mo Beograd. Potom }e usle-diti upadi u skup{tinu grada, protesti is-pred parkiranih tramvaja, oduzimanje pro-pagandnog materijala i hap{enja, a odsko-ro i sve masovniji protesti. U {ta }e se sveovaj pokret izroditi ne moèmo u ovomtrenutku da znamo. Ali, ono oko ~ega ne bitrebalo biti dileme - pokret je nastao kaoposledica bahatog i snishodljivog odnosaizabranih zvani~nika koji su zaboravili datreba da rade u interesu gra|ana.

V. Jeremi}

Profesorka Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu u penziji o nezadovoljstvu Beogra|ana

Turajli}: Broj gra|ana na protestima }e rasti

I nikakve taktike odprebacivanja na

„idiote“ do„hvalospeva“

kolegama koji su, eto,„malo zabrljali“,

brojanje minuta ukojima su mobilni

telefoni bilioduzimani, i sli~nebesmislice, ne}e taj

narod vratiti ku}ama

Kako je bahat odnos gradskih zvani~nika 2014. godine doprineo stvaranju Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“

Geneza jednog gra|anskog bunta

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Na najve}i broj primedbi na

Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana

Beograda 2021 odgovor jebio isti: Primedba se

odbija kao neosnovana

Foto:

Zoran

Mr|

a / Fo

Net

SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“

lu~aj Savamala je najboljiprimer kako izgledaautoritarna vlast koja nesme da prizna gre{ku ni

onda kada je o~igledna. Takva vlastsvaki kompromis ili ustupak vidi kaoopasan znak slabosti koja je podriva,obja{njava za Dosije Danas@arko Kora}, profesor naFilozofskom fakultetu uBeogradu, razloge {toni posle dva mesecane znamo ko stoji izaru{enja objekata uSavamali, dodaju}i daje razlog jednostavan -„vlast {titi ljude koji su ponjenom nalogu to u~inili, ito gradsku vlast Beograda“.

- Sti~e se utisak da na primeruSavamale vlast u Srbiji jo{ jednomdemonstrira svoju bahatost. Onapolitiku vidi isklju~ivo kao bespo{tednipoliti~ki rat u kome je bilo kakvopriznanje gre{ke ili neuspeha ravnogubitku vlasti. Zato ve}ina ljudi i nerazume {ta se zbiva, njima jeneshvatljiva ova rigidnost itvrdoglavost koju vidi celokupnajavnost - isti~e Kora}.

U javnosti je nejasno i to {to istraguo Savamali vodi premijer Vu~i}, dok setuìla{tvo i policija ne ogla{avaju. Usvojim obra}anjima o ovom slu~ajupremijer uporno skre}e pa`nju nahap{enje Milo{evi}a, dok s drugestrane negira da je u pitanju krivi~nodelo, podvode}i slu~aj pod disciplinskiprekr{aj.

Kora} nagla{ava da slu~aj Savamalasamo potvr|uje da „u ovom trenutkutuìla{tvo i posebno policija zavise ododluka vlasti“.

- Vu~i} je svoju popularnost iizgradio tako {to je organizovao

„istra`ne timove“ i, kako je tvrdio,„danono}no istraìvao 24 sporneprivatizacije“ iako to nije zakonskadu`nost niti pravo predsednika vlade.Odavno je on od toga digao ruke, ali jezapamtio tada{nju naklonost delajavnosti. Kad god se suo~i sa nekom

sli~nom situacijom kr{enjazakona, on postupa po istom

obrascu - obja{njava Kora}i navodi da premijer nataj na~in poru~ujejavnosti: „ja sam onajkoji }e vas spasitinezakonitosti, ja znam

{ta se desilo, ja se brinemo vama, ja }u ovo re{iti,

spavajte mirno“. Zbog toga,obja{njava na{ sagovornik, vlast i

jeste tako uznemirena, jer je „obrazackoji ju je u~inio popularnom prestaoda funkcioni{e“.

Primetno je da tabloidni mediji uizve{tavanjima o Savamali potencirajuda su sru{eni objekti bespravni,kriminalizuju}i tako njihove vlasnike ilizakupce, te da gra|anske proteste,

koje je pokrenula Inicijativa Neda(vi)mo Beograd, organizuju stranipla}enici. U takvom poku{ajuzamagljivanja ~injenica o prekr{enimpravima gra|ana Kora} vidi uobi~ajenianga`man tabloida, koji „laù,podme}u, difamiraju i prete“. On,me|utim, smatra da u slu~ajuSavamala to slabo pomaè.

- Razlog je o~it, to je suvi{edrasti~an slu~aj kr{enja zakona da bimogao da se zata{ka. Onda se oti{lo udrugu fazu, pri~e o tome da jeSlobodan Milo{evi} hap{en od ljudi „ufantomkama“ trebale su da po{aljuporuku: pa {ta, i vi ste to radili (sic!). Toje bilo toliko besmisleno i

kontraproduktivno, posebno utrenutku kada je predlagan spomenikZoranu \in|i}u u Beogradu, pa seubrzo od toga odustalo. Sada je vlastpribegla tre}oj taktici - ~eka da svepro|e - veruju}i da }e u ratuvremenskog iznurivanja da pobedi,obja{njava Kora} i dodaje da sadaostaje pitanje javnosti da li je spremnai da li èli da uputi sna`nu poruku vlastida postoji jasna granica bezakonjakoju je spremna da trpi.

To je pitanje koje }e nam odgovoritikoliko smo demokratski sazreli kao

dru{tvo. Stoga je, kako kaè na{sagovornik, reakcija gra|ana vi{e negorazumljiva.

- Po{to ìvimo u vremenu velikekompromitacije politi~kih stranakakoje su bazi~no sve bile na vlasti, to je

tipi~an gra|anski protest. Sa jasnimciljem i uz upadljivo ogra|ivanje odpoliti~kih stranaka. Srbija nemapredugu tradiciju gra|anskih protesta,na{ politi~ki ìvot je izrazito partijski.Politi~ka partija je skoro isklju~ivi okvirdru{tvenog anga`mana. Zato ovojeste potencijalno va`no. Slu~ajSavamala je mnogo vi{e od protestaprotiv agresivnog bezakonja. To jenukleus reakcije demokratskogdru{tva na bahatost dràve i politi~kihelita, kaè Kora}.

Marjana M. Stevanovi}

Petar Boòvi}: LO[A KRIMI PRIÂ

„Meni to ru{enje u Savamali li~ina lo{u krimi pri~u koja krije pra-ve nalogodavce. Kao da se ~ekakoga }e `rtvovati da bi izbeglikompromitovanje. Taj ~in se de-sio usred nastojanja na{e zemljeda se u svetu prikaèmo u naj-boljem svetlu. I, mislim da je tajodnos policije, suda i javnosti iz-uzetno zanimljiv sa sociolo{kestrane i tako ga treba i posmatra-ti. Naizgled mala mrlja, ali na njojse oslikava sva neefikasnost i na-merna neodgovornost, ve~itaskrivanja gde se do|e donekle,ali se do kraja ne otkrije. S drugestrane, ovaj slu~aj bi mogao bitidoma}i zadatak da se stvari ra{-~iste do kraja i da se pokaè {tase de{ava kad se krene sa silom ibezvla{}em. Sre}om niko nijestradao da ja znam, ali je stra{noto celo ublaàvanja celog slu~a-ja. Mislim da je ovo {ansa da sesve lepo i po redu ispita i da sejavnosti, bez strana~kog uplita-nja, jasno kaè ko je odgovoran.Mislim da bi to mnogo zna~ilo.Nadam da }e se to desiti. Ja samoptimista, a ìvim u Srbiji, {to je,zaista, teàk zadatak.“ A. ].

Vladimir Arsenijevi}: PONI@AVANJE GRA\ANSKE SAMOSVESTI

„Ru{enje u Hercegova~koj ulici je {okiralo svakog, pa tako i mene, ali imane~eg apsurdnog u tom potezu ma koliko bila zla ova vlast i sklona dasprovodi svoju volju na najrazli~itije na~ine. Kakav je to pa metod i ko jeuop{te mislio da tako ne{to moè da pro|e bez reakcije gra|ana? A,opet, s druge strane, o~igledno je da je vlast tako ne{to i mislila i to jeporaàvaju}e. To poniàvanje gra|anske samosvesti i procena da ona nepostoji. U takvoj situaciji ~ovek mora potpuno da transformi{e na~inmi{ljenja i da se zapita o samom sebi i kontekstu u kome ivi, o tomekakav je na{ odnos sa institucijama dràve, za{to smo tako bedni dasvako moè da sprovodi svoju volju, onako, bez ikakvog blama i posletoga igra onako jeftino kao {to samo i ume Vu~i}. Razvla~enje, tupljenjezamenama teza, laganje, muljanje... Selja~ko pozori{te, koje mi gledamona na{oj javnoj sceni a koje se kona~no rasparalo u samoj svojoj su{tini,zapravo, ba{ na primeru Savamale. Hvala bogu da se kona~no pojavilavolja neke nove generacije za buntom. Ja se samo nadam da se ne}e svezadràti na ritualistici i karnevalizaciji protesta jer se meni ve} diè kosana glavi od samozadovoljstva demonstranata. Nadam se da ovaj put tone}e biti tako.“ A. ].

@arko Kora}, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, o dvomese~nom }utanju nadle`nih za slu~aj Savamala

Vlast demonstrira bahatost, ali se vidiuznemirenost

Vu~i} je svoju popularnost i izgradio

tako {to je organizovao „istra`ne timove“ i, kako je

tvrdio, „danono}no istraìvao 24 sporne privatizacije“,

taj obrazac je prestao da funkcioni{e

B

S

U javnosti je nejasno i to {to istragu o Savamalivodi premijer Vu~i}, dok se tuìla{tvo ipolicija ne ogla{avaju

“

Na pitanje kako bi u ovom slu~aju trebaloda se postave gradske i republi~ke vlasti, ida li veruje da }e do}i do smena u gradskojupravi, @arko Kora} smatra da }e poslesvega vlast te{ko razumno postupiti ikazniti krivce.

- Ona nije u stanju to da uradi, jer bi`rtvovala svoju su{tinsku poruku: „mi smomo}ni, nepogre{ivi i uvek radimo u intere-su Srbije“. Ako bude naterana, `rtvova}enekog iz gradske vlasti, ali tako da to ne iz-gleda kao njen politi~ki poraz. Onako kakoje Milo{evi} predlagan za orden Narodnogheroja „nakon pobede nad NATO“, tako }ei ona da postupi, poraz }e da poku{a dapretvori u pobedu - kaè Kora}.

Te{ko do ka`njavanja krivaca

Foto:

Radm

ila M

arkov

i}Fo

to: St

anisl

av M

ilojko

vi}


avamala. Izborna no}.Mrak. Vreme i mesto kojeozna~ava jednu teritorijuu kojoj ne funkcioni{e

vladavina prava. Ne primenjuju sezakoni dràve u kojoj se ta ulica nalazi.Po zakonu, ti objekti nisu mogli bitisru{eni bez odluke nadle`nog suda iliorgana uprave, a odluka u timorganima bi morala biti dono{ena vi{egodina da bi se do{lo do epiloga kojise zove „nema objekata“ uHercegova~koj ulici, investitorBeograda na vodi imaobezbe|enu lokaciju.

Dakle, sve {to jeura|eno, ura|eno je zara~un i korist investitoraBeograda na vodi. Da suzakoni i dràva tog momentapostojali, policija bi na pozivgra|ana i vlasnika morala iza}i,pohapsiti ljude sa fantomkamazbog vi{e krivi~nih dela, me|u kojimasu i protivpravno li{avanje slobode,kao i zloupotrebe odgovornih lica zapripadnike preduze}a koje je izvr{iloru{enje, kao i za vi{e drugih krivi~nihdela koja su tom prilikom nastala, odugroàvanja sigurnosti, izazivanjaop{te opasnosti itd. S obzirom da suru{eni objekti koji su par sati pre togaimali elektri~nu energiju, da ne bido{lo do poàra, organizator oveakcije je imao tu vrstu mo}i, ne samoda legitimi{e ljude, oduzima telefone,sru{i imovinu i ugrozi ìvote, ve} i daisklju~i elektri~nu energiju, kao i daobezbedi da na lice mesta ne iza|upripadnici MUP-a, odnosno daTuìla{tvo pravovremeno ne pokrenenikakav postupak, kao i daMinistarstvo energetike ne postavipitanje ko se drznuo da isklju~i strujuljudima koji je redovno pla}aju.

Koordinator ove akcije ima mo} uvi{e ministarstava i misli da su mu tuneobuzdanu mo} dali glasa~i naizborima ili osoba neograni~enogkapaciteta sile. Tako|e, toj osobi jepoznato da to {to radi nije po zakonu, jeru suprotnom to ne bi radio po no}i i safantomkama, ve} po danu uz asistencijupolicije. Da idejni tvorac izvedenihradova ne misli da ima neobuzdanumo}, bez stvarnog utemeljenja,Ministarstvo unutra{njih poslova bi unekoj drugoj ulici, u kojoj vaè zakoni,pohapsilo izvr{ioce, utvrdilo po serijskimbrojevima kom preduze}u pripadaju

bageri, ko je zvao da se isklju~i struja, koje zvao da ne iza|e policija i ko je rekaopoliciji da }e biti za{ti}ena zato {toneizlaskom tako|e vr{e krivi~no delozloupotrebu slu`benog poloàja, a {tosve va i i za komunalnu policiju.

Da su skinuli fantomima fantomke,utvrdili bi da je me|u njima bilo islu`benih lica, pa ~ak i vi{ih ~inova, ada bageri

pripadaju sveè oslobo|enombiznismenu koji je skoro do{ao uBeograd.

Dakle, sve se u ovom igrokazu silezna. Od toga za{to niko ne}e odgovarati,do toga ko su izvr{ioci pra{njavih radova,ko je ostao bez imovine i {ta o tome kaèpremijer Vu~i}. Pri~a o kompletnimidiotima ili tome sli~no. Jedine dveinstitucije koje su postojale su Rodoljub[abi} i Sa{a Jankovi}. Naime, oni suodràli ~as iz profesionalnog postupanjagra|anima Srbije.

Sam premijer je poslao gra|animavi{e dijametralno razli~itih poruka, odtoga da bi i on ru{io, ali tokom dana,do ~injenica da su vlasnici poru{enihobjekata (~itaj: `rtve) u stvarikriminalci, pa je ru{enje u tom smislupoèljno, do izjave da }e se utvrditiodgovornost nekoga iz gradskog vrha.

Odgovornost nekog iz gradskog vrhamoè da bude vezana samo zaru{enje, ali ne i za nepostupanjerepubli~kih organa. Neki iz gradskogvrha su vrlo brzo spinovali u medijimapri~u o odgovornosti Sini{e Malog, {tose ba{ nije svidelo vrhu SNS-a jer oniznaju kompletnu istinu. Tako|e znajuda ni{ta o ovome nije bilo u partijskimmedijima sa nacionalnomfrekvencijom, kao ni o protestima kojisu usledili. 20.000 ljudi koji postavljajusamo jedno pitanje: da li zakon vaì zasve? Jednostavno nije vest zaelektronske medije sa nacionalnomfrekvencijom, ali odbrana prava na

kr{enje zakona i nepostupanje pozakonu jeste ~injenica za

odbranu partije. ARadiodifuznoj agencijini{ta od gorepomenutog nije va`no.Op{tina Savski venac ukojoj je na vlasti tadabila Demokratskastranka, tako|e nije

pokrenula nijedan postupak, iako seradi o de{avanjima na njihovoj teritorijii nadle`no{}u inspekcija sa te op{tine.

Da naredbodavac ovih prljavihradova nije bio siguran u logisti~kupodr{ku institucija koje se prave mrtvepo potrebi, nikada ne bi pokrenuo ovuakciju. Da se vlast ne pla{i okupljanja ljudikoji, brane}i pravo, brane u stvari sebeod istog nasilja, nikada ne bi za gra|anekoji se bore za legalnost, rekli da su stranipla}enici u rukama osvedo~enihmrzitelja na{e lepe. Koliko je samo trudauloèno da se fantomi opravdajufantomima iz 2001. godine, da seSavamala gurne u zaborav izmi{ljanjemraznih drugih doga|aja, kao {to jepoletanje aviona za Njujork, te tako tridana gledasmo kako ponovo leti avionkoji je ina~e leteo do pre 24 godine, kadasu uvedene sankcije vlastima koju sutada ~inili socijalisti i radikali. Mrak!

Beograd - Premijeru je trebalo ~itavih45 dana da bi priznao da su u fantom-skom ru{enju desetak objekata u Sava-mali u~estvovali ~elni ljudi Beograda inajavio da }e snositi odgovornost. Ume|uvremenu je vozio slalom i bacaomedijske dimne bombe ne bi li {to vi{eumanjio zna~aj onoga {to se desilo.

Provladini tabloidi, koji imaju odli~nekontakte sa policijom i prate i najsitnijekriminalne slu~ajeve, a najva`nije - upo-znati su apsolutno sa svim onim {to se uBeogradu de{ava i do najsitnijih detalja,ovaj slu~aj nisu smeli ni da pipnu. Sada jejasno i zbog ~ega. Kada imate slu~aj u ko-jem su ~elni ljudi jednog dvomilionskoggrada ume{ani u organizovanje paravoj-ne formacije koja blokira dìpovima i ka-mionima ulice u jednom delu grada, uovom slu~aju u Savamali, tridesetak ljudiu crnim uniformama sa fantomkama za-ustavljaju saobra}aj, legitimi{u slu~ajneprolaznike (navika, {ta li?!), vezuju ~uvarajednog od preduze}a, a zatim bagerimaru{e ku}e, jasno je da je vrag odneo {alu.

[est dana od ru{enja u Hercegova~-koj, ministar policije Neboj{a Stefanovi}je rekao da je policija dobila zahtev Tu-ìla{tva da prikupi informacije o slu~ajuSavamala i da se postupa po njemu. Teknakon toga prvi put se oglasio i premi-jer, koji je rekao da ne zna {ta se ta~nodogodilo, ali se nadle`ni organi i tuìla-{tvo time bave, i da }e utvrditi istinu.

- Nismo uspeli da na|emo ni materi-jalne dokaze za ubistvo peva~ice JeleneMarjanovi}, {to je mnogo ve}i zlo~in odru{enja bespravnih objekata. Tako da setrudimo da re{imo sve te slu~ajeve, kao{to smo sve slu~ajeve re{ili. Nijedan ve-liki slu~aj nemate da ga policija sa uspe-hom nije re{ila - izjavio je tada Vu~i}.

Ubrzo nakon toga tabloidi su krenu-li da ~ere~e slu~aj ubijene peva~ice izsvih mogu}ih uglova, tako da su zaistadosegli, {to bi rekla jedna koleginica,„zvezdane trenutke besmisla“.

Ali to nije neo~ekivano, po{to se jakodobro zna ~emu sluè tabloidi u doma}emjavnom prostoru, odnosno koja je njihovauloga - da diskvalifikuju neproverenim, iumi{ljenim tvrdnjama svakog ko druga~i-je misli od zvani~nih dr avnih stavova.

A zvani~ni stavovi su bili da dràvniorgani nisu u ru{enju u Savamali u~e-stvovali. To je ponovio gradona~elnik, apremijer tvrdi da su „sru{eni bespravniobjekti i niko nije povre|en“.

- Ne razumem {ta je smisao svega. Po-licija radi svoj posao i nemojte da prete-rujete o zna~aju tog slu~aja. Neko pravipoliti~ke slu~ajeve tamo gde ih nema,neki misle da ovde ima politi~kog mesaza njihovu promociju, kazao je Vu~i} i do-dao da „niko nije zabranio policiji da rea-

guje“. Kako je objasnio, siguran je da dr-àva ne stoji iza ru{enja objekata u Her-cegova~koj, a da je onaj ko stoji „komple-tan idiot i treba da odgovara“. Naglasio jeda je trebalo da njega li~no pozovu dau~estvuje u „ru{enju tog rugla gde su lo-povi koristili narodnu imovinu“.

Zatim je premijer vodio „svoju“ istra-gu i utvrdio da nije bilo vezivanja u Sava-mali, da nije bilo zarobljavanja i zatvara-

nja, kako je u svom izve{taju utvrdio Za-{titnik gra|ana na osnovu izjava svedo-ka i da su „samo dvojica svedoka videlifantomke“, a da su objekte u Savamalidràli prevaranti koji su radili protiv drà-ve. Ipak, tek 8. juna, dakle mesec i po da-na nakon fantomskog ru{enja, premijersaop{tava da najvi{i organi gradske vla-sti u Beogradu stoje iza ru{enja u Sava-mali i da }e snositi odgovornost.

Vu~i} je ubrzo ponovo poku{ao daskrene pa`nju javnosti sa slu~aja Sava-mala, tako {to je rekao da }e osim slu~a-ja Savamala, re{iti i slu~aj ubijene peva~i-ce, ali i doga|aja iz pro{losti, poput hap-{enja pod fantomkama predsednika SRJSlobodana Milo{evi}a, ubistva MomiraGavrilovi}a, koje je tako|e bilo izvedenopod fantomkama. Ubrzo se u tabloidimapojavio ekskluzivni intervju osu|enogbiv{eg komandanta Jedinice za specijal-ne operacije Milorada Ulemeka Legije otome kako je „Zemunski klan“ uz podr-{ku tada vladaju}e Demokratske opozi-cije hapsio Milo{evi}a i kako su za njego-vo hap{enje uzeli pet miliona dolara.

U ovim zamagljivanjima ostalo je za-beleèno kako je „koleginica“ iz StudijaB, na pitanje novinara upu}eno premi-jeru o slu~aju Savamala, energi~no od-brusila - Dokle vi{e to insistiranje na Her-cegova~koj ulici?!“, i nastavila u stilu {tose novinari ne zanimaju za ekonomskeuspehe vlade?! Premijer je tada odgovo-rio na pitanje novinara Insajdera.

Ipak, tuìla{tvo ni danas nije iza{lo sarezultatima istrage, a tabloidi slu~aj ubi-jene peva~ice zamenjuju novim skan-dalima. Do novog ru{enja u Savamali.

A. Rokni}

Kada bi se premijerupostavilo pitanje oru{enju u Savamali,odgovor je zamagljivandrugim slu~ajevima iliopravdavan na njemusvojstven na~in

“

SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“

Biv{i koministar policije o nepostupanju dràvnih organa i izostajanju odgovornosti

Koordinator akcijeima mo} u vi{eministarstavaDa su skinuli fantomima fantomke, utvrdili bi da je me|u njima bilo i slu`benih lica, pa ~ak i vi{ih ~inova, a da bageri pripadaju sveèoslobo|enom biznismenu koji je skoro do{ao u BeogradPi{e: Boà Prelevi}

S

ivlja~ko ru{enje uHercegova~koj uliciu izbornoj no}i,poku{aj

republi~kih i gradskihvlada da taj slu~ajzata{kaju iminimiziraju njihovzna~aj, posledicaje sada{njegstanja srpskogdru{tva. To sada{nje stanje, a koje trajeod 1991. do danas, ve} ~etvrt veka,karakteri{e slabost institucija u Srbiji,bezakonje i politi~ka zadrtostnajva`nijih u~esnika u javnimposlovima u Srbiji. Kada su institucijeslabe, umesto sile zakona, vlada zakonsile. Drugim re~ima, nema te sile kojamoè da zaustavi ostvarenje bilo kognauma vlastodr{ca, lokalnog ilidràvnog, koliko god taj naum biobezuman.

Ono {to srpsku demokratiju ~inimanjkavom, pored slabosti institucijajeste i nedostatak demokratskepoliti~ke kulture u na{ih politi~ara. Jo{od vremena vladavine Milo{evi}a svevlasti su smatrale da je vlasti koja jeizabrana ve}inom glasova nademokratskim izborima sve

dozvoljeno. Zaboravljamo daje i Hitler bio izabran nademokratskim izborima.Tako na opravdanu kritikuumesto da odgovaraju

protivargumentima i~injenicama

navode kaoargumentdemokratskulegitimacijuvr{enja vlasti.Kad u Politiciili Danasu, ili u

glasilu Inicijative Ne da(vi)mo Beogradbude postavljeno pitanje ili iza|eopravdana i argumentovana kritikaprojekta Beograd na vodi, vladaodgovara da je ona izabrana nademokratskim izborima i da je todovoljno za diskvalifikaciju svakogargumenta. Politi~ka zadrtost kojakarakteri{e srpski politi~ku nekulturuse odràva u paroli vlastodràca „Konije sa nama taj je protiv nas“ i paroliopozicije „[to gore to bolje“. Svakukritiku vlastodr{ca, a naro~ito onu kojaje opravdana i dobro argumentovana,vlast doìvljava i predstavlja kaopoku{aj nasilnog ru{enja vlasti. Sdruge strane, svaki potez vlastiopozicija nipoda{tava i kritikuje, onepoteze koji su lo{i, nezakoniti ilinelegitimni opozicija predstavlja kao

dokaz diktature, a one koji su dobri ikorisni za celo dru{tvo opozicijapredstavlja kao iznu|ene od ovog ilionog stranog faktora.

Na~in na koji je bez rasprave usvojenposeban zakon samo za ovaj projekat,kako su izmenjeni regulatorni planoviBeograda suprotno negativnimmi{ljenjima svih strukovnih udruènja inajuglednijih stru~njaka, koliko je zaSrbiju nepovoljan ni{tavan ugovor sastrate{kim partnerom (ni{tavan jer jezaklju~en suprotno zakonskimpropisima i moralnim normama), ceo tajprojekt BNV i sve {to se de{ava okonjega, uklju~uju}i i divlja~ko ru{enje uBeogradu u izbornoj no}i, predstavljavlasti kao osione diktatore, koji nimalo nemare za vladavinu zakona i interesedràve. Sada{nje vlasti su se prevarile.Mislili su da }e, kao mnogo puta pre toga{to su ~inili njihovi prethodnici, sada uopoziciji, protesti trajati neko vreme iutihnuti kao da se nije ni{ta dogodilo.Sada, kada se vidi da uznemireni gra|aninemaju nameru da odstupe od primenezakona, i za vlast i za Srbiju bi bi bilokorisnije da vlasti od projekta u ovakvomobliku i na dosada{nji na~in sprovo|enjapotpuno odustanu.

U Srbiji kao i u mnogim drugimdràvama vaì zakonsko pravilo dautvr|enje ni{tavosti ugovora nezastareva. Veliki pravnik Baltazar

Bogi{i}, tvorac Op{teg imovinskogzakonika Crne Gore iz 19. veka, topravilo izrazio je re~ima „[to se grborodi, vrijeme ne ispravi“. Ni{tav ugovorje pravno nepostoje}i. [to je dato naosnovu ni{tavog ugovora, mora sevratiti, a ako su obe strane bilenesavesne, sud moè presuditi da svestrane moraju dati dràvi ono {to sudobile na osnovu ni{tavog ugovora. USrbiji vaì pravilo i da se svako moèpozivati na ni{tavost ugovora.

U glasilu Inicijative Ne da(vi)moBeograd detaljno je predstavljeno sveono {to ugovor Srbije sa straniminvestitorom projekta Beograda navodi ~ini ni{tavim. Taj ugovor jeprotivan pozitivnim zakonskimpropisima i pravilima morala. Protivnoje zakonu o privrednim dru{tvima dase privredno dru{tvo Beograd na vodid.o.o. osnuje tako da osniva~ki ulogSrbije bude vi{e stotina puta ve}i odosniva~kog uloga inostranog partnera,ali da Srbiji pripada udeo od samo 35odsto osniva~kog kapitala ainostranom partneru 65 odsto. Vansvake pameti i protivno pravilimamorala je da Srbija uloì milijardu evra,inostrani partner 20 miliona dolara, dase gradnja finansira iz sredstavaprodaje objekata unapred, dakle osim20 miliona dolara inostrani partner neulaè ni{ta vi{e, a da se profit kojipreostane po pla}anju tro{kovaure|enja zemlji{ta i gradnje deli usrazmeri 35 odsto za Srbiju i 65 odstoza inostranog partnera. Protivno jepravilima morala da se ugovori da }einostrani partner kreditirati deo u~e{}aSrbije u projektu, ali da }e Srbija vra}atikredit sa kamatama po kojima straniinvestitor dobije novac od drugihfinansijera projekta. Takvo zaduìvanjeSrbije, po nepoznatim kamatama,protivno je pozitivnim propisima ofinansijskom poslovanju dràve.

U Srbiji vaì zakonsko pravilo da sesvako moè pozivati na ni{tavostugovora. Po{to je Dràva Srbija kaopravno lice u~esnik u ni{tavomugovoru, svaki gra|anin Srbije, poreskiobveznik, ili korisnik sredstava budètapo bilo kom osnovu, ima mogu}nostda pred sudom tu`bom zahtevautvr|enje da je navedeni ugovorni{tav. U slu~aju da takva parnica budepokrenuta, nema sumnje da }e tu`beni

zahtev biti usvojen i ugovor poni{ten.Pravne posledice takve presude su da}e Srbija biti obavezna da inostranompartneru vrati uloèna sredstva (20miliona dolara), privredno dru{tvoBeograd na vodi d.o.o. }e biti izbrisanoiz registra, a Srbija }e mo}i da nanormalan na~in ure|eno gra|evinskozemlji{te ponudi na javnom tenderusvim zainteresovanim investitorima dana njemu grade objekte premaurbanisti~kim pravilima koja }e bitiusvojena nakon uobi~ajene procedure.

Na kraju, apelujem na vlasti i nanjihove medijske poslenike daprestanu sa zao{travanjem politi~kescene izmi{ljanjem planova o dràvnimudarima, nasilnom ru{enju vlasti iposebno sa diskvalifikacijom gra|anakoji postavljaju logi~na pitanja o lo{impotezima vlasti kao dràvnimneprijateljima. To je politika kojanikome ne donosi ni{ta dobro, vlasttakvim ru`nim uvredama ne moèskinuti sa sebe odgovornost zanezakonito ili {tetno postupanje. Takvo{tetno pona{anje nije donelo ni{tadobro ni prethodnicima ove vlasti,sada{njoj opoziciji, a nanelo je i nanosiveliku {tetu dràvi Srbiji. Zbog takvogpona{anja demokratske institucije nemogu da oja~aju i da se stabilizuju,nastavlja se matrica vladavine sileumesto vladavine zakona. Sve toodvra}a ozbiljne investitore ionemogu}ava normalan privrednirazvoj.

Vladimir Veli~kovi}, srpski i francuski akademik

AKO BOGA ZNATE, NE ZIDAJTE TU KULU

Pi{e: Aleksandar Lojpur

Svaku kritiku vlastodr{ca, a naro~ito onu koja je opravdana i argumentovana, vlast doìvljava i predstavlja kao poku{aj nasilnog ru{enja vlasti

Ugovor o Beogradu navodi je ni{tav, suprotanzakonu i moralu

Van svake pameti i protivno pravilima morala je da Srbija uloìmilijardu evra, inostrani partner 20 miliona dolara, a da se profit kojipreostane po pla}anju tro{kova ure|enja zemlji{ta i gradnje deli usrazmeri 35 odsto za Srbiju i 65 odsto za inostranog partnera

Svaki gra|anin Srbije,poreski obveznik, ilikorisnik sredstavabudèta po bilo komosnovu, ima mogu}nostda pred sudom tu`bomzahteva utvr|enje da jenavedeni ugovor ni{tav.U slu~aju da takvaparnica bude pokrenuta,nema sumnje da }etu`beni zahtev bitiusvojen i ugovor poni{ten

“

Beograd - Beograd nije ni Monte Karlo, ni Dubrovnik, a pre svega nije Dubai. Onomalo arhitekture {to imamo treba da ~uvamo a ne da je pokopavamo uvoznimprojektima kojima ovde apsolutno nije mesto, kazao je, izme|u ostalog, u razgovoruza Danas Vladimir Veli~kovi}.

Kada do|ete u va{ Beograd, kako gledate na ru{enje zgrada u Savamali, kojesu usred no}i obavili ljudi s fantomkama i istraumirali gra|ane?

- To je veoma nasilni~ka i nehumana akcija. Ako ne{to treba ru{iti, treba da se znana koji na~in. Dogovoriti se sa ljudima, a ne praviti nekakav teroristi~ki napad na jedandeo grada s nekom dozom iznena|enja, uterivanja straha sa svim tim maskiranimljudima. Apsurdno je {to je ru{enje brojnih objekata i dalje za gra|ane Beograda iSrbije misterija, odnosno {to vlast dosad nije razre{ila ovaj incident. I pogotovo {to sesve ovo zbiva u sklopu projekta „Beograd na vodi“, koji meni uop{te ne leì na srcu.

Za{to?- Nedavno su krenuli radovi i bojim se da se ne mogu zaustaviti, ali ako boga znate,

nemojte tu kulu da zidate. Ona }e biti prst u oko celom gradu i svim gra|animaBeograda. To je nasilno projektovana gra|evina, arhitektonskiru`na, {amar Beogradu i njenim gra|anima. Ono maloarhitekture {to imamo treba da sa~uvamo a ne da jepokopamo sa nekim uvoznim projektima kojima ovdeapsolutno nije mesto. Uop{te ne vidim na koji na~in ta kulamoè da doprinese jednom gradu. Beograd nije ni MonteKarlo, ni Dubrovnik, a pre svega nije Dubai, Hongkong i [angaj.Evropska arhitektura Beograda, kakva god da je, ima svog{arma i zato ne treba dozvoliti da se spram nje ispre~ijedno ~udovi{te od gra|evine i u potpunostiupropasti vizuru grada. A. ]uk

D

Foto:

FoNe

t

Foto: Milorad \orovi}

MEDIJSKE DIMNE BOMBE IZNEMANJINE 11


Beograd - Vlasnici privatnih preduze}aTransport peroni i Iskra, ~ije su objekteu Savamali bagerima sru{ilenepoznate osobe s fantomkama,ocenjuju za Danas da su poniàvaju}eoptu`be premijera Srbije AleksandraVu~i}a koje je izneo gostuju}i na TVPink o njima. Oni smatraju da je re~ o„javnom i otvorenom poku{ajuzastra{ivanja `rtava dràvnogkriminala“, ali i o „poku{aju njihovemoralne diskreditacije“.

Vu~i} je u intervjuu za TV Pinkizjavio da je pogre{io kada je rekao dasu te sru{ene objekte dràli kriminalci,ali da je „svakako re~ o prevarantimakoji su radili u li~nu korist, a protivdràve“.

- Sramotno je i poniàvaju}e {ta je ugostovanju na TV Pink sebi dopustiopredsednik tehni~ke vlade i ujednomandatar za sastav nove VladeRepublike Srbije, a pri tome veli~aju}isvoje pravni~ko znanje i zvanje.Kriminalci i prevaranti su pogrdne re~ikoje se koriste u uli~nom àrgonu, alipo{to smo ovim re~nikom prozvani odmandatara budu}e vlade,odgovaramo da su kriminalci iprevaranti oni koji su doneli odluku davandalizmom i organizovanimkriminalnim aktom u izbornoj no}ire{e „imovinsko pravne odnose“ najednoj katastarskoj parceli - kaè za

Danas Vladimir Markovi}, direktorpreduze}a Transport peroni.

On dodaje da je u svemu tomepreduze}e Transport peroni „o{te}enoi prevareno“ jer je pro{lo mesec danaod nezapam}enog vandalizma iorganizovanog kriminalnog akta, „a dajo{ uvek ne znamo ko su nalogodavci ipo~inioci bezumlja kojom prilikomnam je poru{ena imovina ionemogu}eno pravo na obavljanjedelatnosti“.

- La` je i da je na{e preduze}eizdavalo zemlju Ni{ ekspresu. Ina~e,dràva Srbija je imala zna~ajna sredstvapo osnovu pla}anja zakupa, raznihtaksi, kao i obavljanjem delatnostina{eg preduze}a. U vezi sa izjavom da„stalno podnosimo prazne papire“, nije

potrebno pravni~ko znanje da budejasno da je i ovo neta~no, jer je na{epreduze}e i dalje u postupkulegalizacije, kao i u postupku upisa unadle`nom katastru povodom samodva zahteva, tako da se ne radi ni okakvim „papirima“, ve} zahtevimapodnetim u skladu sa pozitivnimpropisima. Bes i ljutnja {to su tri objektanekako preìvela vandalsko ru{enjeobru{ili su se na nas koji smo u ru{enjuizgubili sve, umesto na po~inioce ovogvandalizma - isti~e Markovi}.

Istovremeno, Du{an Miljevi},vlasnik preduze}a Iskra, kaè za Danasda }e izjava premijera Srbije da suvlasnici sru{enih objekata uHercegova~koj „prevaranti koji su radiliu li~nu korist, a protiv dràve“ dovestido daljeg uspona Srbije na listinajjadnijih dràva sveta uglednogCato Institute, na kojoj na{a zemljatrenutno zauzima visoko 10. mesto.

- Ova izjava premijera je pre svegajavni i otvoreni poku{aj zastra{ivanja`rtava dràvnog kriminala, a potom ipoku{aj njihove moralnediskreditacije, {to je utoliko stra{nije jerstiè direktno iz usta premijera,otvoreno, sa TV ekrana. Premijerpoistove}uje dràvu sa li~no{}udràvnog funkcionera i smatra da suprivatna lica du`na da se pokoravajuèljama politi~ara. Dràvni funkcionerikoji kr{e zakon su kriminalci, ~akhiljadu puta opasniji od najgorihprivatnih kriminalaca jer su impoverene mo}ne poluge dràvne sile,smatra Miljevi}. (30. maj, Danas)

M. M. Stevanovi}

SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“

Beograd - Ovo je drugi put da meru{e, samo {to je sad bilo podfantomkama, po~inje pri~u za Danasvlasnica poru{enog restorana „Savskiekspres“ Nada Krsti}, navode}i da je neiznena|uje ~injenica da iza ru{enja uSavamali stoji vrh gradske vlasti. Unovembru pro{le godine jedan deorestorana sru{ila joj je gra|evinskainspekcija op{tine Savski venac, oko110 kvadrata, a preostalih 60 „po~istili“su fantomi sa bagerima 25. aprila.Tuìla je Grad Beograd, op{tinu Savskivenac, preduze}e Beograd na vodi,spor jo{ traje.

- Tada sam imala obave{tenje oizvr{enju, do{li su, poru{ili deo i dali mirok od pet dana da poru{im ostalo.Svaki dan su dolazili da kontroli{u, anedavno su mi poslali odgovor natu`bu da oni nisu u~estvovali te datreba da na|em pet svedoka koji }e dapotvrde. A bilo je 50 ljudi koji su videlida je inspekcija po~ela ru{enje, kaèNada, dodaju}i da su joj samo zbogprvog ru{enja naneli {tetu od skoro250.000 evra i jo{ 30.000 evrainventara koji je posle nenajavljenihfantoma ostao u ru{evinama.Osiguranje koje je pla}ala ovu„fantomsku nepogodu“ nije uvrstilo naspisak onih za koje sledi obe{te}enje,tako da je vlasnica „Savskog ekspresa“ostala uskra}ena i za tu vrstu pomo}i.

- Da smo bar jedan dan ranije znalipa da iznesemo svu onu hranu i pi}ekoje smo imali u zalihama. Sve je

uni{teno - dodaje na{a sagovornica.O~ekuje da joj dràva nadoknadi {tetu.Zbog uni{tene kafane bila jeprinu|ena da troje radnika odjavi.

S druge strane, dràvi je, kako isti~e,uredno pla}ala poreze.

- Godi{nje sam pla}ala 160.000dinara porez na imovinu. Ina~e, mi smoobjekat uzeli u zakup 1998. godine odpreduze}a „Iskra“. Posle toga, 2003.smo pro{irili objekat uz saglasnost„Iskre“ i podneli zahtev za legalizaciju165 kvadrata uz njihovu dozvolu. Kirijusmo nastavili da im pla}amo. Njenzahtev za legalizaciju, u koji je Danasimao uvid, bio je na ~ekanju ~itavih 12godina. Odbijen je tek u avgustu pro{legodine, neposredno pred usvajanjeleks specijalisa o „Beogradu na vodi“.

R. M.

Beograd - Jo{ uvek sam u {oku.Nisam svesna {ta se dogodilo,ipak mi je restoran bio kaodruga ku}a. Vi{e sam vremenaprovodila na poslu nego kodku}e. U subotu uve~e 24. aprilaposlednja sam iza{la. Uve~e u23 sata sam zaklju~ala restoran ioti{la ku}i, da bi me uponedeljak ujutro nazvali i reklida je restoran sravnjen sazemljom, pri~a za Danas MilenaDevetak (44), koja je bukvalnopreko no}i ostala bez posla,nakon 18 godina rada kaokonobarica u restoranu „Savskiekspres“, koji su ljudi ufantomkama bagerima poru{iliu no}i izme|u 24. i 25. aprila.

Po pozivu oti{la je uHercegova~ku, a prizor je bioneverovatan.

- Bila je ki{a, pesak svuda. Savinventar, roba koju smo imali,hrana, pi}e, na{a garderoba,papirologija... sve je bilo podru{evinama - prise}a se Milena.

Pri~alo se i ranije, kaè ona, da je talokacija oko Hercegova~ke predvi|enaza „Beograd na vodi“.

- Ovaj restoran bio je, kako kaè,mesto gde su radnici „Beograda navodi“ svakodnevno dolazili da ru~aju.Sve sam ih znala, svi su prolazili,dolazili, jeli. Ni{ta nije ukazivalo na

ru{enje - pri~a Milena, koja trenutnomuku mu~i sa papirima okoregulisanja radnog statusa.

Na posao nema gde, a za biro zazapo{ljavanje jo{ prikupljadokumenta. Jo{ se nada da }e „Savskiekspres“ ponovo negde proraditi. (18.maj, Danas) R. Markovi}

Vlasnici preduze}a Transport peroni i Iskra odgovaraju na optu`be premijera

Zastra{ivanje`rtava dràvnognasilja Vladimir Markovi}: Sramotno je i poniàvaju}e {ta je u gostovanju na TV Pink sebi dopustio predsednik tehni~ke vlade, a pri tome veli~aju}i svoje pravni~ko znanje i zvanje

Krsti}:Godi{nje sam pla}ala160.000 dinara samo kaoporez na imovinu. Uru{enju mi je stradaoinventar, pi}e i hrana uvrednosti od 30.000 evra,a osiguranje ne priznaje„fantomsku nepogodu“

“

Radno mesto mi jesravnjeno sa zemljom

Milena Devetak, konobarica restorana „Savski ekspres“

Vladimir Markovi}

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Foto:

Radm

ila M

arkov

i}

Beograd - Nijedan objekat nije ste~enkriminalom niti korupcijom i svi suizgra|eni u skladu sa zaklju~enimugovorom i urbanisti~kim uslovima,{to je dobro poznato dràvnimorganima, saop{tilo je preduze}eTransport peroni d.o.o. Beogradpovodom izjava zvani~nika o no}nomru{enju u Savamali 25. aprila.

Kako isti~u, preduze}e je uvlasni{tvu radni~ke porodice, ~iji jeosniva~ Slobodan Markovi}, kojinikada nije pripadao nijednojpoliti~koj partiji. „Svi objekti susagra|eni od strane vlasnika, odnosnopreduze}a i nijedan nije ste~en ilinasle|en od bilo koga, niti od bilo kojegradske vlasti, dok sada{nji ~elnicisvojim izjavama relativizuju po~injenikriminal, vr{e}i dodatni pritisak kako binas oterali sa ove lokacije. Nijedanobjekat nije ste~en kriminalom nitikorupcijom i to je ~ista la` i izmi{ljotina,a {to je svakako dobro poznatodràvnim organima“, navodi usaop{tenju Transport peroni.

Oni podse}aju da su 2001. godinezaklju~ili ugovor o zakupu sa SRJugoslavijom - Komisijom zaadministrativna pitanja Savezne Vlade,prema tada{njim propisima, kao i dasu za sagra|ene objekte imalisaglasnost nadle`nih. Zahtev zalegalizaciju podneli su 2003. godine,

koja ni do danas nijeokon~ana. „Nijeta~no da osimkorisnika ovelokacije dràvanije imalakoristi, jer jepreduze}epla}alo

dràvi znatna nov~ana sredstva poosnovu zakupa, raznih taksi, kao iporeze po osnovu obavljanjadelatnosti na ovoj lokaciji. Da jelegalizacija re{avana u razumnom rokusigurni smo da do ovakve situacije nebi ni do{lo. Ina~e, prilikom ru{enja triobjekta u vlasni{tvu na{eg preduze}anisu sru{ena, zbog ~ega trpimosvakodnevne pritiske. Jedina istina usvemu {to se dogodilo jeste ~injenicada se objekti na{eg preduze}a nalazena projektovanoj trasi izgradnje„Beograda na vodi“, navodi se izme|uostalog u saop{tenju.

Demantuju}i izjavu premijera

Aleksandra Vu~i}a da su sru{eni objektiu Savamali ste~eni kriminalom, vlasnikfirme Iskra d.o.o. Du{an Miljevi} izjavioje da nema nijednu krivi~nu prijavu,niti je optuìvan za bilo koje krivi~nodelo, kao i da se privatnim poslom bavi29 godina, samo 26 u Srbiji.

„Bavio sam se nekretninama,finansijama, me|unarodnom

trgovinom, prevozom paketaod vrata do vrata,

{tampom, izdava{tvom,investicionomizgradnjom, itd. Uboljim vremenima

zapo{ljavao sam i po300 radnika. Nikada

nisam poslovao kroz politi~ke ilikorupcijske modele, niti sam biosponzor neke stranke. Nikada nisamu~estvovao u privatizacijama niti samradio poslove s dràvom. Najve}iproblem u poslovanju u Srbiji svih ovih26 godina dolazio je kroz spregumafije sa dràvnim strukturama.Naàlost, i danas je tako“, navodiMiljevi}. On isti~e da je Iskru kupio pre{est godina novcem iz kredita, kao„pravno lice u ste~aju“, na osnovuoglasa u dnevnoj {tampi, na drugojjavnoj licitaciji, da nikog iz togpreduze}a prethodno nije poznavao.

„Svi poverioci u potpunosti sunamireni pla}enom cenom i ste~ajni

sud je potvrdio da je pravno lice Iskraovim iza{lo iz ste~aja“, nagla{avaMiljevi}. „Imovina koja nam jenabrojana u prodajnoj dokumentacijiuklju~ivala je 1.057 kvadrataposlovnog prostora i 1.400 kvadrataprava na zemlji{tu, sve uHercegova~koj 4-6. Ako je zaistanekada{nja Iskra ove objekte i steklakriminalom, a o ~emu nemamoindicija, taj teret ne moè da se prenosina novog vlasnika. Sva potraìvanjamogla su se izneti samo premaste~ajnoj masi, a ni{ta prema pravnom

licu koje se kroz ste~aj prodaje. Nijedanod nezakonito sru{enih objekata Iskrenismo mi napravili, sve ih je sazidaladràvna firma Iskra jo{ pre pedesetgodina“, navodi Miljevi}, dodaju}i daje neosporan onaj kriminal kojim jeIskri sru{eno vi{e od hiljadu kvadrata.

„Posle svega {to se desilo i jo{ uvekde{ava, smatram da je poslednja stvarkoja prili~i premijeru dràve Srbije dapreko medija sve vlasnike kriminalnosru{enih objekata proglasikriminalcima“, zaklju~uje vlasnik Iskre.

R. M.

Vlasnici sru{enih objekata u Hercegova~koj ulici u Beogradu demantuju da su imovinu stekli kriminalom

Jedini kriminal je ru{enje na{ih objekata

Firmi „Iskra“ poru{eno vi{e od hiljadu kvadrata u Hercegova~koj ulici

ISKRA TU@ILA GRAD, OP[TINU, BEOGRAD NA VODI I MILENIJUM TIM

Preduze}e Transport peroni o~ekuje od nadle`nih da otkriju ru{itelje pod fantomkama

Po~elo ve{ta~enjeterena uHercegova~kojBeograd - Tek dva meseca nakon ru{enja objekata u Savamali, po~elo jeve{ta~enje terena, saznaje Danas. Jedan od vlasnika poru{enih objekataVladimir Markovi}, direktor preduze}a Transport peroni, kaè da je sudskive{tak tek ovih dana iza{ao na teren, iako je zahtev za obezbe|ivanje dokazapodnet Privrednom sudu u Beogradu odmah nakon ru{enja.

- [ta ve{tak sada moè da radi? Samo da konstatuje da je na tom mestune{to ranije postojalo - kaè Markovi}. Sudska taksa za tro{kove ve{ta~enjakoju je morao da plati, da bi uop{te ve{tak iza{ao, jeste 100.000 dinara.

S druge strane, kako nam je ranije re~eno u Privrednom sudu, kada strankapodnese zahtev za obezbe|ivanje dokaza, mora da se ispo{tuje zakonskaprocedura, a kad sud odobri ve{ta~enje, predlaga~ mora da predujmitro{kove ve{ta~enja, nakon ~ega odabrani sudski ve{tak izlazi na teren.

Markovi} kaè da }e sa~ekati da se nadle`ni organi oglase i imenuju ko supo~inioci ru{enja u Savamali, nakon ~ega }e podneti tu`bu i od{tetni zahtev.

Ina~e, preduze}e Transport peroni d.o.o u no}nom ru{enju 25. aprilaostalo je bez nekoliko stotina kvadrata, za koje je jo{ 2003. godine podnetzahtev za legalizaciju, koja ni do danas nije okon~ana. Markovi} podse}a da su2001. godine zaklju~ili ugovor o zakupu sa SR Jugoslavijom - Komisijom zaadministrativna pitanja Savezne Vlade, prema tada{njim propisima, kao i dasu za sagra|ene objekte imali saglasnost nadle`nih. R. M.

Beograd - Firma Iskra d.o.o. podnela jetu`be protiv Grada Beograda, Op{tineSavski venac, preduze}a „Beograda na

vodi“ i „Milenijum tima“ zbog ru{enjaobjekata koje je ta firma imala u Herce-gova~koj ulici u Beogradu, kaè za Da-

nas vlasnik firme Du{an Miljevi}, ~ijih1.057 kvadrata je stradalo u no}nom ru-{enju 25. aprila. Za naknadu {tete zabespravno sru{ene objekte jo{ uvek imse niko nije javio.

- Ovih dana }emo poslati Gradu Be-ogradu predlog da se zapo~nu prego-vori o nadoknadi {tete jer }emo u su-protnom podneti tu`bu i traìti da nam

grad izgradi ilegalno sru{enu imovinuna istom mestu - navodi Miljevi}, isti~u-}i da ni za jedan objekat nisu bili ispu-njeni zakonski uslovi za ru{enje. Za ne-ke od sru{enih objekata Iskra ima upo-trebnu dozvolu, za neke gra|evinsku, zaneke vaè}u privremenu dozvolu.

U Hercegova~koj 4-6 u Beogradu fir-ma „Iskra“ nalazi se od 1946. godine, asvi poru{eni objekti sagra|eni su pre 50godina dok je firma bila dràvna, tvrdina{ sagovornik. R. Markovi}

Iskra je podnela krivi~ne prijave protivgradskog inspektora koji je uklanjao dokazeizvr{enog krivi~nog dela, drugu protiv od-govornih lica u gradskom odeljenju za eks-proprijaciju i protiv zamenice ministra fi-nansija kao sau~esnika na drugom stepenu,zato {to su bespravno sproveli eksproprija-ciju nad osobom koja je davno preminula.

Krivi~ne prijave

Foto:

Milo

rad \u

rovi}

Restoran „Savski ekspres“ u Hercegova~koj ru{ili dva puta

SLUTILA SAM DA IZA SVEGA STOJIGRADSKA VLAST

Du{an Miljevi}

Beograd - Radomir Lazovi} iz Inicijative„Ne da(vi)mo Beograd“ navodi za na{list da kada god se postave pitanja nakoja nema odgovor, Aleksandar Vu~i}poseè za „starom dobrom praksomdiskreditacije protivnika“.

- Nije mu prvi put da nas naziva pla-}enicima, samo {to sada kada se pomi-rio sa Mi{kovi}em, onda vi{e nismo nje-govi, nego strani pla}enici. Mislim da ta-kva vrsta retorike vi{e ne prolazi i da jeljudima jasno. Uostalom, pogledajte sa-mo njegove konferencije za {tampu -nagla{ava Lazovi}.

Lazovi} je ovo rekao odgovaraju}i naoptu`be koje je premijer gostuju}i naTV Pinku uputio nekolicini aktivista ne-vladinog sektora. „Ko je Simon Simono-vi} iz Evropskog bloka bez alternative,poznat je po tome da je prelepljivao bil-borde na kojima je pisalo Kosovo je Sr-bija, valjda mu se ne svi|a to da je Koso-

vo Srbija.“ Ovaj drugi je najbliì saradnikBorke Pavi}evi}, to je onaj Lazovi}, i onajIlir Ga{i i on je tu ne{to i onaj ~etvrti izTransparentnosti... - rekao je Vu~i} i do-dao da „neka ljudi samo provere kakose to finansira i odakle“.

Prozvani ocenjuju da je re~ o „poku-{aju da se sakrije da pravna dràva ne po-stoji“ i da je izjava premijera „o~iglednipoku{aj diskreditacije ljudi koji postavlja-ju pitanja na koja on ne bi odgovorio“.

Simon Simonovi}, aktivista pokreta„Evropa nema alternativu“, kaè za Da-nas da je to Vu~i}eva retorika na koju suve} navikli.

- To je poku{aj da se sakrije da prav-na dràva ne postoji, jer tu postaje bitni-je ko smo mi, a ne ko su oni. Pokazuje ida smo mi kao dru{tvo bolesni. To je ve}tako otrcana strategija da stvarno vi{eniko ne veruje u to - isti~e Simonovi} idodaje da je Inicijativa „Ne da(vi)mo Be-ograd“ sav dobijeni novac tro{ila tran-sparentno.

Lazovi} pak dodaje da bi premijer i gra-dona~elnik Beograda Sini{a Mali trebaloda odgovore ko je preuzeo vlast na pod-ru~ju Savamale i ru{enjem pod fantomka-ma ugrozio imovinu i ivote ljudi, „a ne dase bave podmeta~inama i la ima“.

- Ovo nije izolovani incident, ovo jenjihov manir. Kada su krenuli sa Beogra-dom na vodi, imali su kao prepreke parplanskih dokumenata, par zakona,objekte, ljude... I krenuli su da bahato ru-{e sve pred sobom. Kr{e zakone, menja-ju ih, donose specijalne zakone... A sadaje do{ao red i na privatnu imovinu i lju-de. Upozoravali smo na ovo od po~etka.Gra|ani se moraju ovome suprotstaviti- isti~e Lazovi}.

Programski direktor Transparentno-sti Srbija Nemanja Nenadi} kaè za na{list da je premijerova izjava „pomalo

konfuzna, po argumentima ~udna, a potonu prete}a“.

- ûdno je i to {to premijer kriti~areBeograda na vodi proziva da su „finan-sirani iz inostranstva“. Argumenti i kriti-~ara i promotera projekta su valjani iline, nezavisno od toga ko ih saop{tava ikako je finansiran. A zatim, i sam proje-kat „Beograd na vodi“ je finansiran, ma-kar jednim delom, iz inostranstva. Isti-na, prema prvobitnim najavama, to fi-nansiranje je trebalo da bude bar 10puta ve}e od onog iz ugovora - isti~eNenadi}. On dodaje da postoji zabludau delu javnosti, koja je zasnovana na si-tuaciji u doba Milo{evi}a, da donatori fi-nansiraju „antivladine“ projekte, ali da,„naprotiv, ve}ina donatora podràvaorganizacije koje demonstriraju sarad-nju sa vladom“.

Ilir Ga{i, izvr{ni direktor „Slavko ]uru-vija fondacije“ i aktivista InicijativeNe(da)vimo Beograd, kaè za Danas daje izjava premijera Vu~i}a na TV Pink o~i-gledni poku{aj diskreditacije ljudi kojipostavljaju pitanja na koja on ne bi od-govorio.

- Ko je i po ~ijem nalogu ru{io u Her-cegova~koj ulici i za{to policija nije rea-govala na prijave gra|ana tokom i na-kon incidenta. Ta pitanje ipak ostaju i mi}emo nastaviti da traìmo odgovore.[to se ti~e argumenta „stranih pla}eni-ka“ koji je upotrebio za skretanje pa`njesa problema - time se zapravo poru~ujeda mi radimo protiv interesa Srbije. Tajargument je, koliko god otrcan bio,

uvek opasan, jer svima nama iscrtavametu na ~elu. Mislim da je duboko za-brinjavaju}e da premijer i najmo}niji ~o-vek u dràvi to ne uvi|a - ili, jo{ mnogogore, uvi|a, ali nema nikakav problem stim, kaè Ga{i za Danas.

M. M. S. - R. M. (01. jun, Danas)


Fantomi izSavamale posta}e turisti~kaatrakcija kaohimalajski „jeti".Svi su ih videli, aliih nigde nema.

Beograd - Sve miri{e na srpskoprole}e, a da li }e se desiti, vide}emo,kaè za Danas Dobrica Veselinovi},aktivista Inicijative Ne da(vi)moBeograd.

Komentari{u}i koji su todru{tveni problemi zbog kojih bitrebalo „ustati“ i organizovatiproteste, sagovornik Danasa isti~eda su to svakako pitanja „ko i na kojina~in raspolaè na{im javnimresursima, na{im javnimpreduze}ima i ko upravlja na{imgradovima“.

- Pored toga tu su i pitanja pravaradnika, prava manjinskih grupa, sveprisutne korupcije i strana~kogzapo{ljavanja. Sve ove teme }e tekgenerisati nove pokrete. Na protestegra|ani dolaze iz mno{tva razloga.Neposredni povod je bilo bahatono}no ru{enje objekata u izbornojno}i u Hercegova~koj ulici, i jo{bahatije pona{anje politi~ara koji su

za to najodgovorniji. No, uzroci zaprotest su mnogo dublji, a to jesveop{ta kriza institucija ili, ako

èlite, na{eg dru{tva u celini u kojusmo toliko potonuli da se semizlaska na ulice i protestovanja drugiizlaz za sada ne vidi - isti~e DobricaVeselinovi}.

Na{ sagovornik napominje daprotesti koji se ti~u radni~kih pravase u Srbiji naàlost de{avajusvakodnevno, bez mnogo pa`nje umedijima i oni su jako potresni.

- Malo-malo pa ~ujemo da je nekiradnik zbog ugroènih prava sebiodsekao prst, ili da se dogodilone{to jo{ gore. Problem je usistemskom razbijanju sindikalnogorganizovanja i nametanjaneoliberalne mantre da jeprivatizacija jedini odgovor, a trì{tejedino re{enje. A sve oko nas namgovori da to nije istina - smatraorganizator protesta Ne da(vi)moBeograd.

Upitan da li bi protesti kojeorganizuje njegova inicijativa moglida prerastu u op{ti bunt, Veselinovi}kaè da „ako je op{ti bunt - nepristajati na nepravdu, ukazivati nabahatost politi~ara, na zloupotrebeinstitucija, na kr{enje ljudskih prava,govoriti da je nasilje zlo - onda da“.

- Ako op{ti bunt zna~i bitigra|anin koji voli svoj grad toliko dane dopu{ta da njome upravljajupoliti~ko-ekonomske elite radiprivatnog a ne javnog interesa onda- da, iskreno verujem da su na{iprotesti talas koji }e pokrenuti plimu

nove nade za Srbiju - isti~esagovornik na{eg lista.

A zbog ~ega nijedna stranka „nezasluùje“ da se ova inicijativaidentifikuje sa njom, Veselinovi}obja{njava da su stranke, i to nesamo opozicione, izneverileo~ekivanja gra|ana, jer one ne sluèjavnom interesu, ve} samo uskopartijskom.

Veselinovi} je na pitanje da li seVu~i} pla{i protesta koje organizujeInicijativa Ne da(vi)mo Beogradodgovorio da se „pla{i jer je svestanda gra|ani Beograda nisu zadovoljnikako se razvija na{ grad i to je razlogza neraspisivanje izbora zaSkup{tinu grada Beograda u istovreme kada su bili raspisaniprevremeni izbori za Skup{tinuSrbije i op{tine u Beogradu“.

- S druge strane, broj gra|ana naulici sa ovako jasnim zahtevima iporukom svakako predstavljarespektabilnu snagu sa kojom semora tek ra~unati - zaklju~ujeDobrica Veselinovi}.

S. ongradin

Koliko su gra|ani van Beograda upoznati sa slu~ajem Savamala

MNOGO INFORMACIJA I MNOGO NEJASNO]A

Sneàna Kova~evi}, kostimografkinja iz Uìca:„Znam mnogo o aferi Savamala, ali ~esto mi nijejasno {ta se u stvari doga|a. Me|utim, veoma samzainteresovana da se ta afera do detalja rasvetli.Neki uticajni ljudi su pustili neke ljude da zauzmuprostore u Savamali, a sada ih opet neki mo}ni iuticajni ljudi teraju odatle. Ta afera sluì i zaispiranje mozgova ljudima, jer se plasira mno{tvoinformacija, od kojih su neke la`ne, a neke istinite.Trebalo bi da se sazna prava istina, bez obzira na toko je u svemu tome u~estvovao.“ N. K.

Aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd govori za Danas

Dobrica Veselinovi}:Miri{e na srpsko prole}eNijedna stranka u Srbiji nije zasluìla saradnju sa nama, kaè sagovornik Danasa Dejan Mija~:

DOBRO JE DOK IMA NARODA KOJI SE BUNINekome je ru{enje u Hercegova~koj mo`da li~ilo na maskenbal,ali je to suvi{e jezivo da bio maskenbal. Odugovla~enje vlasti dase uop{te pozabavi ovim problemom je tipi~no. Ona ni{ta i neradi {to treba, osim {to odugovla~i. Meni, recimo, uop{te nijejasno za{to je do{lo do odre|enih smena u policiji. Recimo, janigde nisam na{ao da je neko smenjen zato {to je odgovoran uvezi sa akcijom u Savamali.

[to se ti~e protesta koji su potom usledili, mogu samo da kaèmda je protest dobar kao {to je dobra stvar temperatura u groznicijer ona pokazuje da se organizam brani. Dok god ima protesta inaroda koji moè da protestuje, dobro je. îni mi se, ipak, dauskoro ne}e biti onih koji }e to mo}i, jer }e ostati samo sirotinja,a ona ne protestuje. Osim ako nije re~ o Brehtu i njegovojProsja~koj operi gde se digne i organizujeprotest prosjaka.

Zamislite da se pojavi ogromnakoli~ina prosjaka koliko ih ve} ima uBeogradu i da protestuju. To jenezamislivo, ali da, recimo, te mafiozekoje vode prosjake organizujuprotest, onda bi to bilo kao kodBrehta i dalo bi neke efekte.Ja to govorim, naravno,hipoteti~ki, ali viditeSrbija u kom jestanju, jedino biprosjaci mogli daiza|u sa nekimsvojimzahtevima.Recimo,„Dajte namprostor uBeogradu navodi!“

Veruje u pokretanje plime nove nade: Dobrica Veselinovi}

TU@ILA[TVO:BEZ @URBE,OBAVESTI]EMOJAVNOSTVi{e javno tuìla{tvo u Beograduobratilo se 14. juna saop{tenjemsvim medijima, politi~arima i dru-gim pojedincima i institucijama dane traè ubrzavanje krivi~nih i pred-istra`nih postupaka, jer se u Vi{emjavnom tuìla{tvu u Beogradu sveistrage sprovode u skladu sa zako-nom u najboljem interesu pravde igra|ana Srbije.

U saop{tenju se navodi da Tuì-la{tvo reaguje povodom „intereso-vanja medija za postupke koji se vo-de pred tim telom“.

Tuìla{tvo }e obavestiti javnosto rezultatima sprovedenih istragakada postupci budu okon~ani, na-vodi se u saop{tenju Vi{eg javnogtuìla{tva u Beogradu.

Neboj{a Stefanovi}:Kecmanova pri~a poslesmene je sumnjiva

Za sva pitanja o slu~aju „Savamala“ me-diji treba da se obrate tuìla{tvu, kojevodi taj slu~aj, rekao je (21. 06) ministarunutra{njih poslova Neboj{a Stefanovi}i da nije upoznat da li je policija uradilaizve{taj o tome ili ne.

Na pitanje o smeni {efa beogradskekriminalisti~ke policije Dragana Kecma-na i njegove tvrdnje da je traìo uvi|aj o„Savamali“, on je odgovorio da mu je

uvek sumnjivo kad neko ne{to pri~a po-sle smenjivanja.

[to to niste rekli pre smene, pitao jeStefanovi}, i podsetio da je on li~no su-gerisao izbor Kecmana na tu funkciju.

Stefanovi} je naveo i da nikad nije te-lefonom pozvao Kecmana da ga pita„bilo {ta o bilo ~emu“, niti je nare|ivaonekom od svojih saradnika da to uradi.FoNet

Foto:

FoNe

t / M

UP Sr

bije

Umestoodgovorapremijervre|a

Predstavnici nevladinog sektora odgovaraju na optu`bepremijera oko projekta „Beograd na vodi“ i pitaju

SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“

Ga{i:Taj argument je,koliko god otrcanbio, uvek opasan,

jer svimanamaiscrtavametu na~elu

“Nije mu prvi put da nas nazivapla}enicima, to jepoku{aj da se sakrijeda pravna dràva ne postoji

Foto:

Zoran

Mr|

a / Fo

Net

Foto:

Med

ija ce

ntar

Foto:

Nen

ad \o

r|ev

i} / F

oNet

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Radomir Lazovi}

D O S I J E S AVA M A L A | n e d e l j a , 2 6 . j u n 2 0 1 6 .n e d e l j a , 2 6 . j u n 2 0 1 6 .22 DOSIJE

Pi{e: Vesna Pe{i}

jednom momentumandatar i budu}ipredsednik vladeAleksandar Vu~i}

odlu~io je da „popusti“ i spustitenzije u vezi sa skandalom uSavamali, imenuju}i najvi{e organegradske vlasti odgovornima zanelegalno ru{enje. Istom prilikom jeobe}ao da }e institucije raditi svojposao i da }e za sedam, najvi{edeset dana iza}i sa krivcima iz vlastikoji su u no}i 25. aprila po~inili vi{ekrivi~nih dela i ugrozili pravniporedak zemlje. Pritom nije biloobja{njeno za{to su institucije,najpre tuìla{tvo i policija, }utalemesec i po dana, pa i im treba jo{ tihdesetak dana da istraè doga|aj kojije ve} izazvao ozbiljne tenzije imasovne proteste gra|ana.

Pro{lo je i tih deset dana, ainstitucije jo{ nisu uspele da iza|u zarezultatima istrage. Po{to je ve} datmig sa vrha da institucije „prorade“,postavljeno je pitanje za{to one idalje }ute. Re~eno je da ne trebavr{iti pritisak na istragu te dainstitucijama treba dati dovoljnovremena da natenane obave svojposao. Vreme proti~e, a one se idalje ne ogla{avaju. Tako smo uleteliu stanje naru{enog poretka(bezakonje), a da li }e se on vratiti uravnoteù ka`njavanjem krivaca,izgleda krajnje neizvesno. Uzgredbudi re~eno, kazna ne postoji samozato da se nanese {teta pojedincukoji je prekr{io zakon i drugi odvrateod istog prekr{aja, nego i zato da sepotvrdi i u~vrsti vaènje zakona, anaru{eni poredak vrati u ravnoteù.

Meni se ~ini da je problem utome {to dràvni organi znaju celupri~u; u njoj su i sami u~estvovali -pa kako sada da iza|u sa istinom?Ve} samom ~injenicom da Vu~i} nijehteo da kaè nijedno ime, ve} jeimenovanje krivaca prepustioinstitucijama, a one rade kako onkaè, jasno je da nema drugogna~ina nego da on sam iza|e saimenima krivaca. Naravno da on znako je naredio, organizovao i podfantomkama izvr{io nelegalnoru{enje u Hercegova~koj. Po{to je ion dràvni organ koga o tom slu~ajumoraju obavestiti drugi dràvniorgani, najpre policija, svima jejasno da se on po svom obi~aju

zamajava sa „institucijama sistema“,~ekaju}i da se cela pri~a dovoljnorastegne, da do|e letnja sezona,gra|ani se razi|u - i ceo slu~aj padneu zaborav. Problem je utoliko ve}i{to se iz celog doga|aja koji Vu~i}vehementno opravdava moèzaklju~iti da je on taj koji je li~nonaredio ru{enje ba{ tako kako jeizvedeno - kompletno idiotski. Po~emu se to moè zaklju~iti? Po tome{to nema nikog drugog ko bimogao da izda nare|enje policiji dasuspenduje sopstveno postojanje iodbije vr{enje svojih osnovnihdu`nosti: da za{titi prava gra|ananad kojima je izvr{eno nasilje i onihkojima je ukinuto pravo svojine.

Dopu{tanje bezakonja govori ogubitku legitimiteta vlasti. Zato jedo{lo do krize, uznemirenja i protestagra|ana. Vladimir Gligorov u svomtekstu u Novom magazinu„Stabilnost, izbori i politika“ govori onestabilnosti balkanskih dràva kojanastaje upravo zbog nedostatkalegitimnosti vlasti. On tu dobrodefini{e nelegitimnu situaciju u Srbiji,mada ne pominje primer Savamale.On kaè da kada „vlast primeni nasiljekoje se ne smatra legitimnim, kojimse ugroàvaju prava pojedinaca, onatime napu{ta politi~ko stanje ili boljere~eno kr{i dru{tveni ugovor nakojem se zasnivaju ustav i legitimnostvlasti i vra}a se u prirodno stanje - ukojem odlu~uje odnos snaga“. Vu~i}se opredelio za odnos snaga, dakle neza zakon, ne za institucije, nego zapravo ja~ega. On ho}e da pobedi inadja~a zakon i gra|ane i tako „re{i“Savamalu. To se vidi i po tome {to jeorganizatore gra|anskih protestanazvao „stranim pla}enicima iizdajnicima“, odlaze}i tako daleko daza gra|anske proteste okriviameri~kog i EU ambasadore, kojinavodno finansiraju ru{enje njegovevlasti.

Ako ostavimo po straniparanoi~ne ispade o „ru{enjunjegove vlasti“ („dràvne udare“) iVu~i}evu opsesiju vla{}u kaotakvom, postavlja se pitanje {ta bion trebalo da uradi da bi povratioporedak i legitimnost vlasti (tu sadazjapi rupa) i za{to to za sada ne ~ini.Obi~no se u sli~nim situacijamaprimenjuje dobro poznati metod,kada {ef vlade (ili dràve, zavisno odpoliti~kog sistema) pusti niz voduneke svoje ljude, odnosno `rtvujenekoliko „glava“ i tako smirisituaciju. To je veoma prost i od

pamtiveka poznat instrument.Dovoljno je da padnu Sini{a Mali iNeboj{a Stefanovi}, bez obzira da lisu zaista krivi (ve} sam rekla da celaafera ne bi mogla pro}i bezVu~i}evog u~e{}a). Podse}am da jeto ~inio ~ak i Milo{evi}, jer taj metodpoznaju svi, pa i autoritarni vladari.Posle velikih demonstracija 9. marta1991, koje su organizovane protiv

laì TV Bastilje (RTS-a), u kojima jedo{lo do velikog nasilja nadgra|anima, Milo{evi} je smeniotada{njeg ministra policije RadmilaBogdanovi}a i direktora RTS-aDu{ana Mitevi}a. Naravno, ni{ta sesu{tinski nije promenilo uizve{tavanju RTS-a niti u politi~kojsituaciji u Srbiji, ali je pu{tanjemodre|enih funkcionera niz vodu bilarazre{ena trenutna kriza.

Dobro, ali za{to Vu~i} ne}e to dau~ini, jer nemogu}e je da je tolikipoliti~ki amater, pa da ne zna {ta seobi~no ~ini kada vlast uleti uprirodno stanje, tj. u bezakonje?Prvo {to pada u o~i u njegovom

na~inu upravljanja je izrazitanefleksibilnost koja se od iolerazumnog politi~ara o~ekuje,pogotovo u dràvama koje sepredstavljaju kao demokratske. Onod po~etka svoje vlasti pokazujeizrazitu rigidnost u odnosu naopoziciju i kritiku uop{te, otvaraju}iunutra{nji rat prema opoziciji imedijima, ~ija je du`nost da kritikujui kontroli{u vlast. To je ta borbenosto kojoj on govori. I ve} jedemonstrirana u znatno ja~emstepenu nego ranije, ~emu smosvedo~ili na prvoj sedniciparlamenta na kojoj je AleksandarMartinovi}, {ef poslani~kog klubaSNS-a, bez ikakvog povoda nasrnuona opoziciju opstrui{u}i i sam izbornjihovog kandidata za predsednikaSkup{tine. To smo videli i kada jeVu~i}u izletelo da }e smeniti Ga{i}azbog uvrede novinarke; smenu jerastezao mesecima, do besmisla,prakti~no do novih izbora i najedvite jade je maknuo svogministra odbrane. Ponovilo se tovi{e puta, naro~ito oko aferehelikopter, kada je vikao sa TVekrana „Ne dam Ga{i}a“ i „Ne damLon~ara“. U~inio je to i u vezi saplagijatima, sa sukobom njegovogbrata sa policijom i drugim aferamavezanim za njegove saradnikeuhva}ene u korupciji i kr{enjuzakona. To ~ini i sada sa Savamalom.

Na ovom slu~aju se jasno vidi daVu~i} odbacuje legitimni na~invladanja, ~ak {tavi{e, da normalizujebezakonje. Ve}inu koju dobija naizborima on pretvara u nelegitimnuvlast, u pravo ja~eg, uspostavljanjemterora ve}ine nad manjinom, {to je usuprotnosti sa osnovnimdemokratskim principima i na~elimapravne dràve. Raspisivanje izborakoje Gligorov pominje kao lek zanestabilnost dràva na Balkanu, ~iji jeuzrok permanentna krizalegitimnosti, pokazalo se kaonedelotvorno, bar u Srbiji. Zato je

slu~aj Savamale postao tolikozna~ajan. Pitanje je naime da li }erigidnost vlasti popustiti i da li }eVu~i} biti prinu|en da imenuje krivcete rtvuje nekoliko svojih piona.

I {ta tu moè da se u~ini? Vu~i}o~igledno ra~una na slabost dru{tva,na nemo} gra|ana da ga prinude dase vrati u okvire legitimne vlasti. Uovom kontekstu se postavlja pitanjekoliko su jaki teku}i gra|anskiprotesti protiv uzurpacije vlasti,konkretno u vezi sa bezakonjem uSavamali i projektom Beograd navodi. Bez sumnje je dobra pojavagra|anskog otpora kaosamoodbrane od Vu~i}evogsamodràvlja. Protesti su gaevidentno unervozili, ali mi se ~ini daoni nisu dovoljno jaki, organizovani istrukturisani da se odupru bezakonjui teroru ve}ine. Mo`da ni toliko dauspe{no okon~aju konkretnu bitkuoko Savamale. A da ne govorim osnazi da se promeni reìm, tj. uklonereìmi u liku svemo}ne vlasti iumesto njih uspostavi poredakzasnovan na vladavini prava. Za takovelike poduhvate nisu dovoljne adhoc i labavo organizovane nevladine(civilne) organizacije. One po svojojprirodi nemaju dovoljno snage za to.Da ne bi takve ostale, trebalo bi daprerastu u mo}ne i dobro ure|ene ivo|ene politi~ke organizacije, kakose na primer dogodilo u [paniji. [tone zna~i da i u sada{njem izdanju,ukoliko bude velike upornostipostoje}ih organizacija i gra|ana, nemoè da se ostvari i po nekapojedina~na pobeda koja biohrabrila i osnaìla dru{tvo,otvaraju}i nadu da izlaza ima ukolikogra|ani tako odlu~e. Zato jeSavamala va`na, jer su i tzv. male-velike pobede dragocene. Utolikopre {to je Srbija poslednjih decenijastekla neki kapital izvesnim uspesimau borbi protiv autoritarnih reìma.

(Tekst je preuzet sa sajtaPe{~anika)

SINI[A MALI:



(4. maj)



(8. jun)

“

Dragoljub Draà Petrovi}

@vaka u pepeljari

FANTOMKA FANTOMKI OÎ NE VADI

Vreme proti~e, a institucije se i dalje ne ogla{avaju, tako smo uleteli u stanje naru{enog poretka - bezakonje

PREMIJER HO]E DA POBEDI I NADJAÂZAKON I GRA\ANE Iz celog doga|aja koji Vu~i} vehementno opravdava moè se zaklju~iti da je on taj koji je li~no naredio ru{enje ba{ tako kako je izvedeno -kompletno idiotski. Po ~emu se to moè zaklju~iti? Po tome {to nemanikog drugog ko bi mogao da izda nare|enje policiji da suspendujesopstveno postojanje i odbije vr{enje svojih osnovnih du`nosti

23

U

Vu~i} o~iglednora~una na slabostdru{tva, na nemo}gra|ana da gaprinude da se vratiu okvire legitimnevlasti.Meni se ~ini da jeproblem u tome {todràvni organiznaju celu pri~u; unjoj su i samiu~estvovali – pakako sada da iza|usa istinom

“

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Pi{e: Aleksandra Hristov

eklarativno zalaganjedràve za evropskevrednosti bez su{tinskogpo{tovanja zakona,

ljudskih prava i civilnog dru{tva moèda oteà put Srbiji za ulazak u EU.

Ru{enje nelegalno izgra|enihobjekata u Hercegova~koj ulici, zbogna~ina na koji je izveden, no}u, safantomkama, a pogotovo zbogreakcije vlasti na opravdanonezadovoljstvo gra|ana, preti dapostane slu~aj koji Srbiju vra}a na ve}ustaljenu percepciju: da ovde nemapravne dràve, da je ne moè ni biti ida zapravo ne treba da postanemodeo evropske porodice.

Incident se desio u no}i izme|u 24. i25. aprila ove godine. Vi{e od mesec ipo dana gradska vlast je tvrdila danema nikakve veze sa tim, dok jepremijer tek 8. juna saop{tio javnostida su lica iz vrha gradske vlasti (nerekav{i koja) direktno odgovorna za

ovaj doga|aj, àle}i se na to da sefokus javnosti prebacuje sa uspehaVlade na ovaj doga|aj. PredsednikVlade saop{tio je da }e nadle`ni organiutvrditi sve ~injenice. Odlaganjesaop{tavanja klju~nih stvari u pravommomentu ne de{ava se prvi put. To je,naàlost, postao manir. Zlatno pravilokrizne komunikacije glasi: "Iza|i ujavnost odmah, saop{ti sve lo{e vestiodjednom, ne umanjuj zna~aj situacijei nikada ne spekuli{i". Odlaganje uvekdovodi do teìh posledica.

Vlast bi sve vreme }utala da slu~ajnije iza{ao u javnost. Izabrani

predstavnici gra|ana uvek treba dabudu svesni ~injenice da ono {to radeinteresuje javnost i da svaki njihovpotez jeste i treba da bude pod lupomjavnosti. Sa tom sve{}u krivce ne bitrebalo da traè u svojim protivnicima,nevladinim organizacijama, iligra|anima, ve} da preuzmuodgovornost za svoje postupke.

Zbog toga je klju~no da Vladademonstrira evropske vrednosti i u {tokra}em roku imenuje i kazniodgovorne. Ina~e, ne bi trebalo da se~ude kada im budu postavljana brojnanezgodna pitanja u Briselu prilikompregovaranja u poglavljima 23 i 24 ilikada budu pro~itali naredni Izve{taj onapretku Srbije ka EU. U ovakvimkrizama, koje se pogre{nom reakcijomvlasti pospe{uju, svako odlaganje saelementima poricanja moè da budepogubno za na{e dru{tvo i dràvu, apogotovo za na{u poziciju upregovorima sa evropskim partnerima.

Autorka je me|unarodnosertifikovana konsultantkinja uoblasti strate{kih komunikacija

a su dva tipa sa fantomkama oplja~kala banku u Savamalipre mesec dana, valjda bi ih dosad neko na{ao i straàrnosproveo do zatvora, a ministar policije bi se tim povodomslikao sa reprezentativnim sastavom policije, ko onomad

za potrebe virtuelnog dràvnog udara. To {to neki reprezentativni policajci - kako smo tada primetili -

tako|e nose fantomke mo`da moè biti klju~ ovog slu~aja. Jer, ko {tokaè na{ narod - fantomka fantomki o~i ne vadi, tako da je „slu~ajSavamala“ ostao na samom po~etku, negde gde je i bio 25. aprila u2.20 iza pono}i, kad sav po{ten svet spava.

- Mislite, vrana vrana o~i ne vadi? - pita}e vas ministar policijepovodom ove sumnje.

- Ne, ne, fantomka fantomki o~i nevadi! - kaza}ete mu vi.

- Pa kolega, ne znam da l’ ste primetili,ali fantomkine o~i su ve} izva|ene, takoda od tog va{eg va|enja nema nekevajde - objasni}e vam ministar stru~no.

Ministra, naime, mnogo vi{e brine {topatka patki o~i ne vadi, jer se sav onaj finisvet koji protestuje zbog ve} biblijskog„slu~aja Savamala“ okuplja oko jedneùte patke.

Patka je, poput pesnice iz devedesetih,postala dràvni neprijatelj broj jedan. Akakva dràva, takav i dràvni neprijatelj number one. Poslednji putkada je vi|ena preko puta Geozavoda gde je potpisivan ugovor o„Beogradu na vodu“, patka je zaklonjena kordonom tramvaja broj dva.

Gradona~elnik Beograda Sini{a Mali je tvrdio da su tramvaji,zapravo, stali zbog gu`ve, ali je neko kasnije otkrio da je striktnonare|enje o zaklanjanju patke tramvajima, skupa sa stotinamademonstranata, stiglo direktno od Ministarstva unutra{njih poslova,valjda jerbo je Neboj{a Stefanovi} oduvek ma{tao da postane glavni

dispe~er GSP-a. Mada vi{e li~i nakonduktera pred nervnim slomom.

Ministar, dodu{e, ima popre~neveze sa patkama. Kada je spletom~udnovatih okolnosti postaoministar policije, naime, svi su biliube|eni da je u pitanju novinarskapatka. Njega je za tu funkciju nademokratskim izborima izabraoAleksandar Vu~i}, ljubiteljfunkcionera na daljinskoupravljanje. Po nekim od tihfunkcionera bi}e snimljen film„Forest Gamp“, drugi deo, jer se injima, kao i Forestu, sve u ìvotude{ava slu~ajno.

U kompletu, imamo posla saekipom iz pesme Jove Jovanovi}aZmaja „Pa~ija {kola“. Znate ono,stari patak metnuo nao~are, pa u~ipa~urliju, ali oni ni{ta ne kapiraju:

„U~io ih u~io od srede do petka,al’ se nisu maknuli dalje odpo~etka. Ni{ta vi{e ne nau~ipa~urlija ta, nego {to je i pre znalakva, kva, kva!“

îka Jova Zmaj, kada je pisaoove stihove, nije imao pojma da }ejednog dana nastati Srpskanapredna stranka. Me|utim, kadaje pisao „Jututunsku Juhahahu“,garantovano je znao.

Otud projekat „Beograd navodi“ previ{e li~i na projekat„Jututunska Juhahaha na vodi“.

Ovih dana neko se setio i daLegija Legiji o~i ne vadi, pa je upomo} pozvano i lice UlemekMilorad da bi objasnilo istorijufantomki u srpskom narodu.Ukratko - objasnio je Legija zapotrebe uglednog Informera - biloje fantomki i pre Vu~i}a, a bi}e ih iposle Vu~i}a. I time bi valjda naslu~aj trebalo staviti ta~ku.

Ali je bolje - staviti patku.

D

D

Patka je, poputpesnice izdevedesetih,postala dràvnineprijatelj broj jedan

“

Kakvu poruku iz Savamale {aljemo Evropskoj uniji

Odlaganje je lo{ manir

u~i}u, za ime Boga, papro~itajte, ~ove~e, tajizve{taj ombudsmana,ni{ta vas ne ko{ta! U

me|uvremenu je, da li su vasobavestili, preminuo nesre}ni ~uvar,Slobodan Tanaskovi}, svedok trilera„Fantomka u Savamali“. OmbudsmanJankovi} tvrdi da „bilo kakveinsinuacije u vezi s njegovom smr}unemaju ~injeni~nog osnova inekorektne su prema zdravstvenimradnicima“. Uz to tvrdi Jankovi} da su~ak i „fantomci“ Tanaskovi}a zvali„}ale“. To tvrdi i ministar zdravlja. Ne za„}aleta“, nego da su lekari ovog putanedu`ni.

Va{e pregnu}e da li~no razgovarates gra|anima, bez ironije, smatrampozitivnim, ali Vu~i}u, ~ove~e, rekaljudi ve} se izliva po ulicama Beograda.Oni nose transparente: „U potrazi zaizgubljenom Dràvom“. To su tako|egra|ani, a znate li {ta ih je izvelo naulice? To {to je Dràva u slu~aju„fantomka u Savamali“ pokazala ili dane postoji, ili da je neko mo}niji od nje.Vu~i}u, ~ove~e, ne zna~i da ste vi tajneko, ali ako uskoro ne po~nete da sepona{ate kao premijer svih gra|ana, ili,ako se pla{ite jer vam neko ne dopu{tada se tako pona{ate, uskoro nepodnesete ostavku, svi }e na krajumisliti da ste vi taj mo}ni ~ovek koji jeiznad Dràve i bi}ete nepovratno krivi

za sve, i najmanju sitnicu koja sedogodi u Srbiji.

I znate {ta, vi{e ne}e biti pitanjeneobjektivnog novinarstva da se svesvaljuje na vas. Bi}e to va{a odluka dapristanete iz samo vama poznatihrazloga da }utite dok vam gra|ane,gladne, gole i bose, jo{ i usred no}ivezuju ljudi pod fantomkama, otimajuim mobilne telefone, a kad takvi jadni inesre}ni ljudi krivi {to su ìvi preminu,onda se oglasi ~ak i ministar zdravljada kaè da su lekari sve u~inili daTanaskovi} preìvi. Pa, ko je prozivaolekare u slu~aju Tanaskovi}? SmrtTanaskovi}a, budu}i da je svedok(naàlost bez privilegije da budeza{ti}eni svedok, iako ~itamo da sedanima pla{io, spavao na nekomdrugom mestu, àlio se na crnedìpove koji prolaze Savamalom) nijepitanje za ministra zdravlja, ve} zaistra`ne organe. Mo`da je sve kakotvrdi ombudsman, umro ~ovek i nikonije kriv. Ali s obzirom na okolnosti,Vu~i}u, Vi li~no, ~ove~e, morate darazgovarate i sa njegovom porodicomi sa „savamalcima“, kad ve} smatrateda li~no treba da razgovarate sgra|anima. I oni su gra|ani.

Vu~i}u, ~ove~e, neki vam zamerajuna odluci da razgovarate li~no sgra|anima. Moja malenkost podràvava{u odluku u nedostatku bolje. Nemako drugi da razgovara. Ali, Vu~i}u, ko je

kriv {to je stvoren takav sistem, ~ove~e,da premijer mora da interveni{e i kadnekom pregori sijalica? Vi, ako neimenujete druge krivce. Gde su vamsposobni ljudi? Pa da imate svudastru~nog ~oveka od poverenja i vas igra|ana koji interveni{e u ime Dràve.Gde su vam takvi kadrovi? Pojela ihbedna partokratska kombinatorika.Za{to se niste suprotstavili vladavininesposobnih partokrata nego se i sadizgleda spremate da pravite Vladu (imada imate komotnu ve}inu) od zlaoca i od gore majke. Pravi}ete Vladu i sljudima koji su jedva pre{li cenzus i kojiod Vas i va{eg politi~kog oca traè da seizvinite za fa{izam, a istovremeno, gdegod im pruìte {ansu po op{tinama

ulaze sa vama u koaliciju. Gde nemava{e podr{ke pomaù im Dveri, Obraz,Na{i... A vi ne smete ni da pisnete. [to lije to tako, Vu~i}u?

Vu~i}u, ~ove~e, da vam kaèm i ovo.Slu~aj brukanja sa izostankom reakcijedràve u Savamali li~i na rusvaj koji odsmrti peva~ice, pada glumice, smrtiglumca, prave tabloidi koji ele daSrbija li~i na njihove naslovne strane.

Vu~i}u, ~ove~e, opredelite se, ili}ete podràvati haos i bezakonje ibrukanje Srbije, ili }ete mu stati na put.To {to vi stiète na hiljadu strana,nemojte da vas uljuljka u ube|enju dasve stiète. Ako ne stiète na jednu,najbitniju stranu, stranu najve}eg iistinskog pregnu}a da od Srbijenapravite pravnu dràvu, sigurnomesto za svakog njenog gra|ana, a neovaj zastra{uju}i uvod u bejrutizacijuove predivne zemlje mirnih ljudi, ondavam dàba i da ne spavate nikad i daste na milion mesta. Jer, ~emu sve to,Vu~i}u, ~ove~e? Mo`da i sami sve ovovidite, ali se pona{ate kao da ìvite uparalelnom svetu. Za{to, zaboga?

Ne moète izbe}i slu~aj „Savamala“.On je mali po materijalnoj {teti, aliogroman po simboli~koj. On je va{alegitimacija za premijera. Nikoli} kaopredsednik vam je poverio mandat. Aliose}ate li kako {uplje odjekuje, kakozve~i taj mandat koji ima legalitet, ao~ekuje legitimitet. Legitimitet je va{li~ni napor da slu~aj Savamalaproglasite za prioritet, pre nego {topre|ete na druge poslove. Vu~i}u,~ove~e. Zar ovo neko treba da vamobja{njava?

V

Slu~aj brukanja saizostankom reakcijedràve u Savamalili~i na rusvaj koji odsmrti peva~ice, padaglumice, smrtiglumca, pravetabloidi koji èle daSrbija li~i na njihovenaslovne strane

“

Nata{a Odalovi}

Vostani Serbie

VUÎ]U, ÔVEÊ?!

n e d e l j a , 2 6 . j u n 2 0 1 6 .24 DOSIJE

NEMA INFORMACIJEPremijer Aleksandar Vu~i} izjavio jeda nema informacije o ru{enju obje-kata u Hercegova~koj ulici u Savama-li. On je novinarima televizije N1 re-kao da se nadle`ni organi bave time ida je uveren da }e se utvrditi istina.

KOMPLETAN IDIOTNe razumem one koji su odlu~ili da ru-{enje u Savamali obave tokom no}i,jer je re~ o bespravno podignutimobjektima. Ako mene pitate, ja mislimda onaj ko bi to uradio, a da je eleo dauradi bilo ko iz vlasti, da je taj komplet-ni idiot, jer je to trebalo da uradi u pobela dana, ne{to {to je protivpravnonapravljeno, {to je odvratno izgledalo,{to je samo njima sluìlo da ruì Beo-grad i da oni mogu da imaju neku sit-nu korist od protivpravnog, besprav-nog, bez pla}anja poreza na imovinu,bez i~ega, dakle, da tamo stoji, bez ika-kvog zakonskih osnova da tamo stoji.

Umesto da su do{li u po bela danagradskim gra|evinskim ma{inama toda poru{e. Dakle, mogli su mene dapozovu, ja da stanem na to i da ka-èm: ‘Evo, ljudi, mi ovde ho}emo danapravimo velelepni deo Beograda,najlep{i deo Beograda, ne}emo dabudu prljave udèrice kao {to ste namvi ovde napravili protivpravnim pu-tem’. Ono {to je suprotno pravu na-pravljeno, pravno treba da se razre{i ito je tako trebalo da se uradi. Ovo nerazumem kome je palo na pamet, aliverujem da }e nadle`ni organi daustanove.

Pustite nadle`ne organe da radesvoj posao i nemojte da preterujete u

zna~aju doga|aja, jer vidim kako i kopravi politi~ke slu~ajeve negde gdeih nema, neki misle da ovde ima po-liti~kog mesa za njihovu promociju.

Sasvim sam siguran da niko nije za-branio policiji, ali i to je posao za nad-le`ne organe - Ne razumem {ta jesmisao svega. Vidim da neki imajufantomke, koje su im valjda ostale izvremena privatizacije, kada su upa-dali po fabrikama, plja~kali, otimalinarodu novac. (Vranje)

MOJ APLAUZ BI DOBILIDràva, siguran sam, ne stoji, a akostoji neko, taj je kompletan idiot i tajtreba da odgovara. Zato {to bih li~nou~estvovao, hrabro i ponosito bih re-kao - uradite to zato {to }emo da na-pravimo ne{to mnogo lep{e.

Taj ko je to uradio, pa stvarno nijenormalan, ne znam {ta da vam ka-èm. Ne znam {to nije doveo bager skuglom i sru{io sve. I moj aplauz bidobio. Super, sru{io si |ubri{te nekokoje su nam tamo napravili.

Ma koliko pravedno ili pravi~no bi-lo to {to su u~inili, niko nema pravoda pravdu uzima u svoje ruke jer za-kon sprovodi dràva, a ne ovakve ilionakve grupe (Skup{tina Srbije)

NISU NAPRAVILIPAPIRBrine me to {to je neko pomislio damoè da uzme pravdu u svoje ruke.Nisu napravili papir i do{li u po beladana da to sru{e, ovo je protivzakoni-to i zato }emo to da re{imo.

Ne bih imao {ta da zamerim beo-gradskim vlastima da su do{li u tokudana, sa papirom, i da su to po~istili...ako su to bile beogradske vlasti. ê-stitao bih im na tome. Oni tamo mo-gu da pri~aju da imaju ili nemaju ovajili onaj papir, ali tamo je sve ste~enokriminalom i korupcijom.

Te objekte nikom nisu ostavili nimama, ni tata, nego prethodni grad-ski ~elnici na lokalu i zato oni uglav-nom i }ute. (Ispred Predsedni{tva)

NEPRIJATNA ISTINAZa sedam do deset dana sve u vezi sadoga|ajima u Savamali bi}e pozna-to. Mi }emo to istraìti i ustanoviti, mi-slim da danas mnogo bolje znam ne-go pre desetak dana {ta se odigralo.

U doga|ajima u Savamali u~e-stvovalo je izme|u devet i 11 maski-ranih osoba, a ne 30, kako je prvobit-no bilo re~eno prema svedo~enjima.Niko nije bio vezivan, oduzeta su ~eti-ri telefona, i vra}ena posle deset mi-nuta.

Da vidimo ko su ljudi, ko stoji iza tihpri~a, ko je Simon Simonovi}, to jeEvropski blok bez alternative ili takone{to, poznat po tome da je preleplji-vao bilborde na kojima je pisalo Koso-vo je Srbija, valjda mu se ne svi|a to daje Kosovo Srbija. Ovaj drugi je najbliìsaradnik Borke Pavi}evi}, to je onaj La-zovi}, i onaj Ilir Ga{i i on je tu ne{to ionaj ~etvrti iz Transparentnosti.

Neka ljudi samo provere kako seto finansira i odakle. Ja sam proverio ipo{to je to devizni priliv za na{u ze-mlju, ja sam zadovoljan zbog toga.

„Beograd na vodi je san 70 godi-na, guram i gura}u taj projekat upr-kos svim pretnjama i napravi}u ne{tonajlep{e, a neki pametni ljudi }e zna-

ti da kaù hvala. Nacrta}emo sve i re-}i }emo narodu istinu, ma koliko onaza nas bila neprijatna. (TV Pink)

IZA RU[ENJA STOJE NAJVI[I ORGANI GRADSKEVLASTINesumnjivo je da iza onoga {to sedogodilo u Savamali stoje najvi{i or-gani gradske vlasti u Beogradu i oni}e snositi odgovornost. Mislili su darade u najboljoj nameri, za dràvu, igrad, nisu ni{ta radili za sebe.

Siguran sam da nisu znali kakvi }edetalji da budu, siguran sam da imnamera nije bila ni kriminalna, niti ~aklo{a. Siguran sam da su èleli daobezbede mnogo lep{i prostor ~iste-}i ne{to od ucenjiva~a, polukrimina-laca da ih tako nazovete, ili ~istih kri-minalaca koji su zloupotrebljavali tajprostor za svoju zaradu, ali to ne smei ne moè tako da se radi.

Ali ja mislim da je sada svima svejasno, zna se na kome je odgovor-nost. Potpuno je neva`no ko su sitniizvr{ioci i da li su to uradili iz ovog ilionog razloga.

Od mene ne o~ekujte imena, ve}od nadle`nih organa. Zna se na komeje odgovornost, u vrhu gradske vlasti,ali za imena }ete morati da sa~ekatenadle`ne organe.

Postoje dokazi da su vlasnici obje-kata u Savamali dolazili da traè pareda se sklone sa svojih bespravno sa-gra|enih objekata. Ucenjivali su lju-de u institucijama, a dokaze }ete vi-deti. To je bio jedan od razloga za{tose ovo dogodilo, pogre{an razlog na-ravno.

Danas sam do{ao da govorimozbog gra|ana koji su bili zabrinuti jerse ne{to de{avalo pod okriljem no}i ikoji ne èle da se to de{ava. Njima seobra}am i zbog njih imam obavezuda danas o ovome govorim.

Za odgovornost u policiji ne znamba{ ni{ta, ali siguran sam da nije u~e-stvovala u izvr{enju dela, a da li imapropusta u njihovom delovanju, neznam.

Da, vlast je kriva, to je po{teno iodgovorno priznanje. Ja ne mogu ine}u da izvu~em nikoga od pravneodgovornosti, a razgovara}emo i opoliti~koj odgovornosti.

(Skup{tina Srbije)

JA SAM METAOdgovorni za sam doga|aj u Sava-mali bi}e procesuirani i snosi}e svakuodgovornost - krivi~nu, prekr{ajnu ipoliti~ku. Oni koji bi ceo taj doga|ajda iskoriste da bi destabilizovali Srbi-ju i, u krajnjoj liniji, zaustavili njenpredvi|eni rast, ne}e uspeti. I ne}e imSini{a Mali, niti bilo koji drugi ~ovek izSNS ili Skup{tine grada, u tome bitiproblem. Ja }u im biti li~no i najve}iprotivnik i najgori problem koji mo-gu da zamisle. I ne}u odstupati, ne}u}utati, niti }u i na tren stati. Uostalom,nije njihova meta nijednog trenutkani bio bilo ko drugi osim mene. Nisuoni bili zainteresovani za stvarne do-ga|aje u Savamali, ve} za stvaranjenepodno{ljive politi~ke atmosfere ukojoj oni li~no mogu da izvuku nekukorist. Prema tome, „Beograd na vo-di“, koji stoji u pozadini pri~e o Sava-mali, bi}e izgra|en. (Srpski telegraf)

I pobrinu}u se da bude izgra|en, daSrbija nastavi da raste i da bude stabil-na i bezbedna dràva u kojoj se za kr-{enje zakona odgovara u skladu sa za-konom, a ne u skladu sa ulicom.

Tako jegovorioAleksandarVu~i}

Danas, dnevnik Izdava~: DAN GRAF d.o.o. Redakcija: Alekse Nenadovi}a 19-23/V, Beograd, tel/fax: 344-11-86, 2432-731; e-mail: [email protected] DAN GRAFA: Du{an Mitrovi}Glavni i odgovorni urednik: Dragoljub Petrovi}

Redakcijski kolegijum: Boìdar Andreji} (no}ni urednik), Branislav Boì} (dopisno), Bojan Cveji} (internet izdanje), Zdravko Huber (zamenik glavnog urednika), Radomir Li~ina, Gordana Logar, Jasmina Luka~ (politika), Ivana Matijevi} (kultura), Stanislav Milojkovi} (foto), Milo{ Mitrovi} (svet), Zoran Pavi} (sport), Aleksandar Rokni} (dru{tvo), Zoran Spahi} (prelom), Mirjana N. Stevanovi}(ekonomija), Dragan Sto{i} (posebna izdanja), Milenko Vasovi} (desk), Zlatija Vukovi} (Beograd). Marketing: Sneàna Stojakov Prodaja: Zoran Lazi}Teku}i ra~uni: „DAN GRAF“ d.o.o. Komercijalna banka A.D. 205-50135-33, Hypo Alpe Adria Bank 165-1542-75[tampa: GPK „[tamparija Borba“ A.D., Beograd, Kosovska 26 ISSN 1450-538X

List godine usvetu 2002.

po izborupariskog

Le Guide de la Presse

Danas je korporativni ~lan Medijske organizacije za Jugoisto~nu Evropu (SEEMO) i Asocijacije listova Project Syndicate

Pionir slobodnih medija 2002.

DOSIJE SAVAMALA DANAS Specijalno izdanje priredio: Milenko Vasovi} / fotografije: Mina Crnobrnja, Stanislav Milojkovi} / korektura: Ana Ron~evi}, Marjana Stevanovi} / prelom: Aleksandar Milo{evi}, Zoran Spahi}.

Premijeru Srbije i lideru SNS trebalo je mesec i po da sazna i obavesti javnost ko stoji iza ru{enja u Hercegova~koj ulici (25. aprila) u beogradskom naselju Savamala

Foto:

Nem

anja

\or|

evi}

/ FoN

et

2. maj

11. maj29. maj

8. jun

10. jun

19. maj

10. maj

Documents

SPECIJALNO IZDANJE zNEDELJA, JUN zCENA DINARA, Udar ... · DOSIJE Dva meseca posle no}nog fantomskog ru{enja u Hercegova~koj ulici imena odgovornih se i dalje skrivaju Udar vlasti