GLAVNI PROJEKAT ELEKTRОЕNERGETSKIH INSTALACIJA

1

Sadržaj

ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE........................................................................................................4

1 O P Š T I D E O...............................................................................................................................4

1.1 PROJEKTNI ZADATAK...............................................................................................................41.1.1 OPŠTI PODACI:................................................................................................................41.1.2 TEHNIČKI ZAHTEVI:.........................................................................................................4

1.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA.................................................................................51.2.1 ZAKONI...........................................................................................................................51.2.2 PROPISI...........................................................................................................................51.2.3 TEHNIČKE PREPORUKE ED..............................................................................................51.2.4 SRPSKI STANDARDI.........................................................................................................5

1.3 PRILOG O ZAŠTITI NA RADU....................................................................................................61.3.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU

ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREĐAJA.............................................................61.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI..........................................................................6

2 T E K S T U A L N I D E O..................................................................................................................7

2.1 TEHNIČKI OPIS.........................................................................................................................72.1.1 KLASIFIKACIJA OBJEKTA..................................................................................................72.1.2 NAPAJANJE.....................................................................................................................72.1.3 INSTALACIJE OSVETLJENJA..............................................................................................82.1.4 SPOLJAŠNJE OSVETLJENJE..............................................................................................92.1.5 INSTALACIJA UTIČNICA I FIKSNIH PRIKLJUČAKA..............................................................92.1.6 MAŠINSKA OPREMA.......................................................................................................92.1.7 ZAŠTITA OD ATMOSFERSKOG PRAŽNJENJA, UZEMLJENJE I DOPUNSKO

IZJEDNAČAVANJE POTENCIJALA...................................................................................102.2 TEHNIČKI USLOVI ZA MONTAŽU ELEKTROINSTALACIJA........................................................11

2.2.1 OPŠTI USLOVI:..............................................................................................................112.2.2 USLOVI ZA RAD I MATERIJAL:.......................................................................................122.2.3 USLOVI ZA DISPOZICIJU OPREME.................................................................................122.2.4 USLOVI ZA ISPITIVANJE.................................................................................................122.2.5 POGODBENI USLOVI....................................................................................................132.2.6 ZAVRŠNE ODREDBE.....................................................................................................13

2.3 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE INSTALACIJA ZAŠTITE OD ATMOSFERSKOG PRAŽNJENJA SA UZEMLJENJEM.............................................................................................13

2.3.1 OPŠTI USLOVI...............................................................................................................132.3.2 IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA................................................................142.3.3 VRSTE MATERIJALA I DIMENZIJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE.................................142.3.4 ODRŽAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE...............................................................142.3.5 KONTROLA GROMOBRANSKE INSTALACIJE..................................................................15

3 N U M E R I Č K I D E O.................................................................................................................17

3.1 PRORAČUN NOSIVOSTI NAPOJNIH KABLOVA........................................................................173.2 PRORAČUN PADA NAPONA...................................................................................................173.3 PROVERA EFIKASNOSTI ZAŠTITE OD INDIREKTNOG DODIRA TT SISTEMA.............................183.4 PRORAČUN KRATKOG SPOJA................................................................................................193.5 PRORAČUN OTPORA RASPROSTIRANJA TEMELJNOG UZEMLJIVAČA....................................203.6 PRORAČUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE..........................................................................203.7 FOTOMETRISKI PRORAČUN...................................................................................................23

4 P R E D M E R I P R E D R A Č U N................................................................................................24

2

5 G R A F I ČK I D E O.......................................................................................................................25

TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE..................................................................................26

6 O P Š T I D E O...............................................................................................................................26

6.1 PROJEKTNI ZADATAK.............................................................................................................266.1.1 OPŠTI PODACI:..............................................................................................................266.1.2 TEHNIČKI ZAHTEVI:.......................................................................................................26

6.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA...............................................................................276.2.1 ZAKONI.........................................................................................................................276.2.2 PRAVILNICI I USLOVI.....................................................................................................27

6.3 PRILOG O ZAŠTITI NA RADU..................................................................................................286.3.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU

ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREĐAJA...........................................................286.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI........................................................................28

7 T E K S T U A L N I D E O................................................................................................................29

7.1 TEHNIČKI OPIS.......................................................................................................................297.1.1 KLASIFIKACIJA OBJEKTA................................................................................................297.1.2 TELEFONSKA INSTALACIJA I RAČUNARSKA INTERNA MREŽA........................................297.1.3 INSTALACIJA KABLOVSKA TELEVIZIJE............................................................................307.1.4 INSTALACIJA VIDEO-INTEFONA.....................................................................................307.1.5 DETEKCIJA I SIGNALIZACIJA POVEĆANE KONCENTRACIJE UGLJEN-MONOKSIDA..........30

7.2 TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA U OBJEKTU................................................................................................................................31

7.2.1 OPŠTI USLOVI...............................................................................................................317.2.2 TEHNIČKI USLOVI ZA INSTALACIJE................................................................................327.2.3 UNUTRAŠNJA INSTALACIJA TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA...........33

7.3 TEHNIČKI USLOVIZA MONTAŽUINSTALACIJA KABLOVSKOG DISTRIBUTIVNOG SISTEMA......34

8 N U M E R I Č K I D E O.................................................................................................................35

8.1 PRORAČUN SLABLJENJA TV SIGNALA KOD KABLOVSKIH SISTEMA........................................35

9 P R E D M E R I P R E D R A Č U N................................................................................................36

10 G R A F I ČK I D E O...................................................................................................................37

3

ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE

1 O P Š T I D E O

1.1 PROJEKTNI ZADATAK

1.1.1 OPŠTI PODACI:INVESTITOR: --, BEOGRAD

--, BEOGRAD--, BEOGRAD

OBJEKAT: STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT Po+P+2+PkUL. -- BR. 5, BEOGRAD

PROJEKTANT: -- D.O.O.UL. -- BR. 35, BEOGRAD

PREDMET PROJEKTA: GLAVNOG PROJEKTA ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA

1.1.2 TEHNIČKI ZAHTEVI:Projekat elektroenergetskih instalacija uraditi prema sledećim zahtevima:

1.1.2.1 Predvideti napajanje objekta električnom na način koji je dat uslovima elektrodistribucije.1.1.2.2 Predvideti mesto za priključak napojnih energetskih kablova i mesto merenja.1.1.2.3 Predvideti merne i ostale razvodne ormare i razvodne table.1.1.2.4 Predvideti napajanje lifta i mehanizama za parkiranje1.1.2.5 Predvideti glavne napojne kablove i regale.1.1.2.6 Predvideti osvetljenje i protivpanično osvetljenje.1.1.2.7 Predvideti utičnice i fiksne priključke.1.1.2.8 Predvideti zaštitu oa atmosferskog pražnjenja, uzemljenje i dopunsko izjednačavanje potencijala.1.1.2.9 Sve instalacije projektovati u skladu sa svim važećim zakonima, propisima, standardima i

preporukama.

PROJEKTANT: INVESTITOR:

______________________ ______________________

4

1.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA

1.2.1 ZAKONI Zakon o planiranju i izgradnji objekata (Sl.glasnik RS br. 72/09, 81/09, 64/10). Zakon o standardizaciji (Sl. list SFRJ br. 30/96) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS 101/05). Zakon o zaštiti od požara (Sl.glasnik RS br.111/09). Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br.6/91, 53,95)

1.2.2 PROPISI Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radni prostor i na radilištu (Sl.glasnik SRS br.21/89). PTN za zaštitu elektro energetskih postrojenja i uređaja od požara (Sl.list SFRJ br.74/90). PTN za uzemljenja elektro energetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000V (Sl.list SRJ br.61/95). PTN za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Sl.list SRJ br.11/96). PTN za električne instalacije niskog napona (Sl.List SFRJ br.53/88, 54/88, 28/95). PTN za zaštitu nisko naponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (Sl.list SFRJ br.13/78, 37/95). PTN za pogon i održavanje elektro energetskih postrojenja i vodova (Sl.list SRJ br.41/93).

1.2.3 TEHNIČKE PREPORUKE ED Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (TP br.5/97 ) Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (TP EPS br.5) Priključci na niskonaponsku mrežu i električne instalacije u zgradama(TP EPS br.13) Objekti do 1 kV. Nadzemni vodovi do 1kV. (TP EDB br.11) Objekti do 1 kV. Instalacije u zgradama. (TP EDB br.13)

1.2.4 SRPSKI STANDARDI SRPS N.A2.001 Standardni naponi SRPS N.A2.201 Standardne frekvencije SRPS N.A3.010-420 Elektrotehnički grafički simboli SRPS N.B2.702-781 El.instalacije niskog napona SRPS N.C0.006-015 Energetika SRPS N.E3.210-213 Sklopke za naprave SRPS N.E3.310-356 Instalacioni automatski prekidači SRPS N.E3.500-587 Priključnice, utikači i natikači SRPS N.E5.20-505 Osigurači SRPS N.H9.103 Strujni transformatori za zaštitu SRPS N.K3.001-150 Prekidači za naizmeničnu struju VN SRPS N.K5.503 Niskonaponski sklopni blokovi SRPS N.S8.007, 011 Protiveksplozijska zaštita SRPS. IEC 1024-1 Gromobranska instalacija. Opšti uslovi SRPS. IEC 1024-1-1 Gromobranska instalacija. Određivanje nivoa zaštite SRPS. IEC 1312-1 Gromobranska instalacija. Zaštita od elektromagnetnog impulsa

atmosferskog pražnjenja. Opšti principi SRPS.N.B4.802 Gromobranska instalacija. Postupci pr projektovanju, izvođenju,

održavanju, pregledima i verifikacijama

5

1.3 PRILOG O ZAŠTITI NA RADU

Prilog o primenjenim propisanim merama i normativima zaštite na radu, u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (''Sl.glasnik SRS'' br. 101/05)

1.3.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREĐAJA

1.3.1.1 Opasnost od električnog udara1.3.1.2 Izazivanje požara1.3.1.3 Preopterećenje1.3.1.4 Struja kratkog spoja1.3.1.5 Spoljni uticaji1.3.1.6 Nedozvoljeni pad napona1.3.1.7 Pojava previsokog napona dodira na gromobranskoj instalaciji

1.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI1.3.2.1 Zaštita od električnog udara je izvršena u skladu sa SRPS N.B2.741 primenom odgovarajuće mere

zaštite od indirektnog dodira (zaštita automatskim isklapanjem napajanja, zaštita upotrebom uređaja klase II, ili odgovarajućom izolacijom, zaštita postavljanjem u nevodljive prostorije, zaštita lokalnim izjednačavanjem potencijala bez spajanja sa zemljom i zaštita električnim odvajanjem.

1.3.2.2 Zaštita od izbijanja požara izvršena u skladu sa SRPS N.B2.742. Izvršen je takav izbor električne opreme (postavljene na dozvoljenim lokacijama) da ona ne prestavlja opasnost od požara za okolne materijale.

1.3.2.3 Zaštita od preopterećenja je rešena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zaštitni uređaji na provodnicima pod naponom su izabrani tako da će automatski isključiti napajanje kod svake struje preopterećenja pre nego što prouzrokuje povišenje temperature štetne za izolaciju, spojeve, stezaljke ili okolinu.

1.3.2.4 Zaštita od kratkospojnih struja izvršena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zaštitni uređaji na provodnicima pod naponom su izabrani tako da osiguravaju prekidanje kratkospojnih struja pre nego takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i mehaničkih delovanja u provodnicima i spojevima.

1.3.2.5 Zaštita od spoljnih uticaja je rešena u skladu sa SRPS N.B2.751. Izvršen je pravilan izbor električne opreme prema zahtevima koji su proizašli klasifikacije spoljašnjih uticaja prema SRPS N.B2.730. Na ovaj način je osigurana i pouzdanost tehničkih mera zaštite po standardima SRPS N.B2.741, SRPS N.B2.742 i SRPS N.B2.743.

1.3.2.6 Zaštita od ove opasnosti je ostvarena pravilnim dimenzionisanjem provodnika i kablova prema stvarnom opterećenju.

1.3.2.7 Zaštita objekata od atmosferskog pražnjenja predviđena je pravilnom gromobranskom zaštitom. Prihvatni sistem, spustni vodovi, spojevi i temeljni uzemljivač su pravilno odabrani, a u skladu sa propisima o gromobranima Službeni list broj 11/96 i SRPS N.B4.800, 801, 803 i 810 odnosno SRPS IEC 1024-1 i SRPS IEC 1024-1-1.

PROJEKTANT:-- d.i.e.

6

2 T E K S T U A L N I D E O

2.1 TEHNIČKI OPIS

Projekat je urađen na osnovu: Glavnog arhitektonsko-građevinskog projeka Glavnog projekta vodovoda i kanalizacije Glavnog projekta termotehničkih instalacija Glavnog projekta telekomunikacionih i signalnih instalacija Važećih propisa za ovu vrstu instalacija

2.1.1 KLASIFIKACIJA OBJEKTA2.1.1.1 Klasifikacija uticaja okoline

AA4 – temperatura okoline -5°C do +40°C AC1 – nadmorska visina ≤ 2000m AD2 – prisustvo vode - slobodno padanje vodenih kapi AE1 – prisustvo stranih čvrstih tela – zanemarivo AF1 – prisustvo korozivnih ili prljajućih materija – zanemarljivo AG1 – mehanička naprezanja, udari – slaba AH1 – mehanička naprezanja, vibracije – slaba AK1 – prisustvo flofe ili gljivica – zanemarljivo AL1 – prisustvo faune – zanemarljivo AM1 – elektromagnetski, elektrostatički ili uticaj jonizacije – zanemarljiv AN1 – sunčevo zračenje – zanemarljivo AP1 – seizmički efekti – zanemarljivo AQ1 – munje – zanemarljivo

2.1.1.2 Kalsifikacija upotrebe BA1 – osposobljenost lica – neobavešteni BB1 – električna otpornost ljudskog tela – normalna BC1 – dodir lica sa potencijalom zemlje – nema dodira BD1 – prisustvo manjeg broja ljudi, dobra mogućnost evakuacije BE1 – priroda materijala koji se obrađuje ili je uskladišten – nema opasnosti

2.1.1.3 Klasifikacija konstrukcije zgrade CA1 – sastav materijala – nezapaljiv CB1 – struktura zgrade – zanemarljivo

2.1.2 NAPAJANJEMesto priključenja: prema uslovima ED priključivanje objekta na elektrodistributivnu mrežu

isporučioca biće na strani 0.4kV. Po principu "ulaz-izlaz" na postojeći kablovski vod 1kV, veza od TS 10/0.4kV (reg, br. --) -- br. 50, Ka KPK na objektu, -- br. 2. Način priključenja: za priključenje objekta predviđeno je da se izgradi novi podzemni priključak po principu "ulaz-izlaz" na postojeći kablovski vod 1kV, veza od TS 10/0.4kV (reg, br. --) -- br. 50, Ka KPK na objektu, -- br. 2. Priključak se izvodi podzemnim kablom tipa XP00-ASJ (3x50+70)mm² do KPK-1 tipa EDB koja se postavlja na fasadi novog objekta. Za priključenje lifta je predvidjena posebna KPK-2 tipa EDB. Postojeći priključak se ukida. KPK-2 se povezuje kratkom vezom "ulaz-izlaz" istim napojnim kablom XP00-ASJ (3x50+70)mm² u zidu ispod maltera.

Sa KPK-1 se napaja MRO-1 kablom PP00 4x95mm². U MRO-1 se nalazi 14 trofaznih dvotarifna brojila i 13 grupa glavnih automatskih osigurača-limitatora 3xC25 za napajanje razvodnih tabli za 11 stanova, lokala i zajedničke potrošnje. Jedna grupa topivih osigurača C25 sa odgovarajućim osiguračkim osnovama EZN 63 predvidjena je za napajanje toplotne podstanice.

Sa KPK-2 se napaja MRO-2 vatrootpornim kablom NHXHX Fe180/E90 4x25mm² u zidu ispod maltera. U MRO-2 se nalaze 3 trofazna dvotarifna brojila, 1 grupa glavnih automatskih osigurača-limitatora 3xC25 za napajanje razvodnog ormara garaže RO-G i 2 grupe topivih osigurača C25 sa odgovarajućim osiguračkim osnovama EZN 63 predvidjena je za napajanje razvodnog ormara lifta RO-L i hodrocila RO-HC.

7

Pored MRO-1 se montira glavna šina za izjednačavanje potencijala GŠIP. Šina se povezuje na temeljni uzemljivač čeličnom pocinkovanom trakom FeZn 25x4mm. Na MRO-1 se GŠIP povezuje kablom PP00-Y 1x95mm² a na MRO-2 kablom PP00-Y 1x25mm².

Od MRO-1 se polažu napojni kablovi PP00-Y 5x6mm² do svake stanske razvodne table i komandni kabal PP00-Y 5x1.5mm². Razvodni ormari zajedničke potrošnje i toplotne podstanice se napajaju sa ormara MRO-1 kablovima PP00-Y 5x6mm². Razvodni ormar lifta RO-L se napaja sa MRO-2 kablom PP00-Y (4x10+10)mm². Razvodni ormar garaže RO-G i hodrocila RO-HC se napaja sa MRO-2 vatrootpornim kablovima NHXHX Fe180/E90 5x6mm².

Horizontalni razvod u prizemlju i vertikalni razvod energetskih i telekomunikaciono-signalnih kablova se izvodi tako što se kablovi polože jedan do drugoga po plafonu (ili zidu-kod vertikale) i učvrste za plafon (ili zid) perforiranom čeličnom trakom. Trasa kablova (širine oko 5cm) se opšiva vatrootpornim "RIDURIT" pločama u 2 sloja. Svi ostali kablovi se polažu u zidu ispod maltera.

Merni razvodni orman se montira u zid tako da stakleni prozorčići budu na visini 1.6m od kote terena. Razvodni ormar se montira tako da gornja ivica ormara bude na 2m od kote poda. Stanska razvodna tabla RT je ugradna i montira se iznad vrata ili na visini koja odgovara ovom položaju.

Po uslovima nadležne elektrodistribucije zadana je: planirana instalisana snaga objekta Pi=17×25kW=425kW. planirana jednovremena vršna snaga Pj=17×17.30kW=294,1kW struje limitatora IL=16×25A+1×63A koeficient jednovremenosti kj=0.692 faktor snage cosφ=0.95Projektant je sagledao ukupnu instalisanu i jednovremenu snagu i dobio rezultate: Pi=262.8kW Pj=118.2kW kj=0.45

2.1.3 INSTALACIJE OSVETLJENJAPlanirani su sledeći tipovi svetiljki u objektu:S1-Nadgradna plafonska svetiljka za dnevnu i spavaću sobu sa belim staklenim difuzorom, 2 grla E27 i

štednim -kompakt fluorescentnim sijalicama FLC EL 2×23W, u zaštiti IP40.S2-Nadgradna plafonska svetiljka za kuhinju sa belim staklenim difuzorom, grlom E27 i štednom -

kompakt fluorescentnom sijalicom FLC EL 20W, u zaštiti IP40.S3-Nadgradna plafonska svetiljka za hodnik sa belim staklenim difuzorom, grlom E27 i štednom -

kompakt fluorescentnom sijalicom FLC EL 15W, u zaštiti IP40.S4-Nadgradna plafonska svetiljka za kupatilo sa belim staklenim difuzorom, grlom E27 i štednom -

kompakt fluorescentnom sijalicom FLC EL 23W, u zaštiti IP43.S5-Nadgradna zidna svetiljka za kupatilo (iznad ogledala) sa belim staklenim difuzorom, grlom GX5.3 i

halogenom sijalicom 50W, u zaštiti IP20.S6-Nadgradna zidna svetiljka za kuhinju (ispod gornjih kuhinjskih elemenata) sa plastičnim rebrastim

difuzorom, grlom G13, fluorescentnom sijalicom 18W i elektronskim prespojnim priborom, sa sopstvenim prekidačem, u zaštiti IP43.

S7-Nadgradna zidna svetiljka za trpezariju sa belim staklenim difuzorom, grlom E27 i štednom -kompakt fluorescentnom sijalicom FLC EL 20W, u zaštiti IP40.

S8-Nadgradna plafonska svetiljka za hodnik zgrade sa belim staklenim difuzorom, grlom E27 i štednom -kompakt fluorescentnom sijalicom FLC EL 15W, u zaštiti IP40.

S9-Nadgradna zidna svetiljka za stepenište zgrade sa belim staklenim difuzorom, grlom E27 i štednom -kompakt fluorescentnom sijalicom FLC EL 15W, u zaštiti IP40.

S10-Nadgradna zidna svetiljka za balkon sa belim staklenim difuzorom, grlom E27 i štednom -kompakt fluorescentnom sijalicom FLC EL 15W, u zaštiti IP43.

S11-Nadgradna plafonska svetiljka za lokal sa svetlim rasterom, grlima G13, fluorescentnim sijalicama 4×18W i elektronskim prespojnim priborom, u zaštiti IP20.

S12-Nadgradna plafonska svetiljka za lokal sa svetlim rasterom, grlima G13, fluorescentnim sijalicama 2×18W i elektronskim prespojnim priborom, u zaštiti IP20.

S13-Protivpanična svetiljka sa grlom G5, fluorescentnom sijalicom FL 1x8W, sa svetlim difuzorom, u

8

zaštiti IP40.S14-Nadgradna plafonska svetiljka za podrumske prostorije i garažu, sa svetlim difuzorom grlima G13,

fluorescentnim sijalicama 2×18W i elektronskim prespojnim priborom, u zaštiti IP65.U podrumu prekidači se montiraju na visini 1.1m od poda. Tasteri za svetlo se montiraju na visini 1.1m

od poda. Svetiljke, protivpanične svetiljke, tasteri za svetlo i zvono, kupatilski ventilatori se povezuju na razvodni orman kabom PP-Y 3x1.5mm².

Na ostalim nadzemnim etažama svetiljka S5 u kupatilu se montiraju iznad ogledala na visini 2.1m od poda. Svetiljka S6 u kuhinji se montira ispod gornjih kuhinjskih elemenata na visini 1.5m od poda. Svetiljka S7 u trpezariji se montira na zidu na visini 1.7m od poda. Svetiljka S9 u stepeništu se montira na zidu na visini 2m od poda. Prekidači se montiraju na visini 1.1m od poda. Tasteri za svetlo i zvono se montiraju na visini 1.1m od poda. Svetiljke, protivpanične svetiljke, tasteri za svetlo i zvono, kupatilski ventilatori se povezuju na razvodni orman kabom PP-Y 3x1.5mm².

2.1.4 SPOLJAŠNJE OSVETLJENJESpoljašnje osvetljenje se izvodi svetiljkama ALURA na metalnom stubu visine 3m i svetiljka BOLLARD

na stubiću visine 0.92m. Izvor svetla je natrijumova sijalica visokog pritiska snage 70W. Stub od 3m je metalni, tolo pocinkovani i obojen završnom bojom. U stubu je montirana ploča sa osiguračem. Napajanje svetiljki se izvodi kablom PP00-Y 4x2.5mm² sa ormara zajedničke potrošnje. Temeljnea stope TS1 i TS2 su dimenzije 45x45x80cm³ i 35x35x80cm³. Temeljne stope imaju rupu kroz sredinu ∅50mm za provlačenje napojnog kabla i trake za uzemljenje. Beton za izradu stopa je MB20.

2.1.5 INSTALACIJA UTIČNICA I FIKSNIH PRIKLJUČAKAU podrumu obična OG utičnica (OG) se montira na visini 1.1m od poda. OG utičnica (MO) za motor

garažnih vrata se montira na plafonu. Monofazne šuko utičnice i fiksni priključci se povezuju na razvodni ormar kabom PP00-Y 3x2.5mm². Monofazni ventilatori se napajaju kablovima PP00-Y 3x1.5mm². Trofazni ventilator za odimljavanje se povezuje vatrootpornim kablom NHXHX Fe180/E90 4x1.5mm². Gasna centrala se povezuje vatrootpornim kablom NHXHX Fe180/E90 3x2.5mm².

Na ostalim nadzemnim etažama obična utičnica (UT) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica za televiziju u dnevnoj sobi (TVD) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica za televiziju u spavaćoj sobi (TVS) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica za računar (R1) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica za računar (R2) se montira na visini 0.3m od poda. Set utičnica pored kreveta (KR) se montira na visini 0.3m od poda. Utičnica za klimu (KL) se montira na visini 2.4m od poda. Utičnica za fen u kupatilu (FEN) se montira na visini 1.1m od poda. Utičnica za veš mašinu (MV) se montira na visini 1.1m od poda. Utičnica za mašinu za pranje sudova (MS) se montira na visini 1.1m od poda. Utičnica za frižider (FR) se montira na visini 0.6m od poda. Utičnica za protočni kuhinjski bojler (PB) se montira na visini 0.6m od poda. Utičnica za šporet (Š) se montira na visini 0.6m od poda. Utičnica za radni sto u kuhinji (RS) se montira na visini 1.1m od poda. Utičnica za kuhinju (Ku) se montira na visini 1.1m od poda. Fiksni priključak za kuhinjsku napu se izvodi na visini 1.6m od poda. Fiksni priključak za kupatilski akumulacioni bojler se izvodi na visini 1.6m od poda. Fiksni priključak za komunikacionu tablu se izvodi iznad vrata na visini 2.2m od poda. Monofazne šuko utičnice i fiksni priključci se povezuju na razvodnu tablu kabom PP-Y 3x2.5mm². Sva galanterija je modularna.

2.1.6 MAŠINSKA OPREMAOprema po katalogu Aeroklima Beograd. Ri -rešetka za izvlačenje vazduha sa dva reda usmernih

lopatica i regulatorom protoka tip HvRb. ZH -zaštitna rešetka za uzimanje svežeg vazduha sa zaštitnom mrežom tip ZH. Kanail za ventilaciju (odimljavanje) garaže su od crnog lima debljine 2 mm, u dužini od 5.3 m pri izlazu. Nosači kanala su od čeličnih profila min. 8mm

Krovni dvobrzinski ventilator (V2) tip CTVT/6/12-630, proizvod S&P,dim. ∅1327x1053 mm, protoka 1500 (3200 m3/h pri odimljavanju), snage 4.1/0.73 KW, n =960/480 min-1. H =190/180 Pa, sa dvobrzinskim trofaznim motorom, sa faznim reostatom, za rad na temp. od 400 ° C u trajanju od 2h. Aksijalni ventilator (V3) za ubacivanje vazduha u tampon zonu tip in line, VENT -315B, proizvod S&P, dim. ∅401/312x230, protoka 1000 m3/h, snage 235 W, n =2300 min-1. H =150 Pa, sa lakopokretnom plastičnom žaluzinom na unutrašnjoj strani tip PER 250W, aksijalni kanalski ventilator (V4) tip mixventTD 800 /200 N, proizvod S&P, dim. ∅217x302, protoka 250 m3/h, snage 150 W, n =2450 min-1. H =130 Pa (LS), u kompletu sa lakopokretnom plastičnom žaluzinom PER 250. Zaštitna rešetka za uzimanje vazduha sa zaštitnom mrežom tip ZH, dim. 325/125. Rešetka za izvlačenje vazduha sa dva reda usmernih lopatica i regulatorom protoka tip

9

HvRb, dim. 225x125. Rešetka za izvlačenje vazduha sa dva reda usmernih lopatica i regulatorom protoka tip HvRb, dim. 325x125. Žičana mreža u ramu dim. 325x125mm. Žičana mreža u ramu dim. 225/125mm. Aksijalni kanalski ventilator (V5) tip mixventTD 250 /100, proizvod S&P, dim. ∅176x303, protoka 100 m3/h, snage 26W, n =1475 min-1. H =70 Pa (LS), u kompletu sa lakopokretnom plastičnom žaluzinom PER 250 na spoljnoj strani i i žičanom mrežom tip MRJ250 na unutrašnjoj strani.

2.1.7 ZAŠTITA OD ATMOSFERSKOG PRAŽNJENJA, UZEMLJENJE I DOPUNSKO IZJEDNAČAVANJE POTENCIJALA

Proračun gromobranskih instalacija dokazao da je gromobranska instalacija potrebna i da je potreban nivo zaštite III. Za ovaj nivo zaštite je potrebno obezbediti 4 spusna gromobranska voda.

Projektant je odabrao sistem zažtite od atmosferskog pražnjenja sličan tipu "nevidljivih" gromobrana HERMI. Prihvatni sistem se izvodi sa aluminijumskim provodnikom ∅10mm, položenom na tipske krovne nosače SON06 I SON12A. Spusni provodnik se vodi u armirano betonskom stubu trakom FeZn P20×3 i postavlja se na armaturu nosačima tipa KON9 (HERMI). Preporučeni razmak između krovnih nosača je 1m. Povezivanje prihvatnog sistema na metalne elemente se vrši sa aluminijumskim provodnikom AH2 ∅10mm i tipskim kontaktnim elementima KON05 (Rf). Uzemljenje objekta je predviđeno kao temeljni uzemljivač sa četiri zemljovoda i šest izvoda za povezivanje olučnih vertikala. Sa gromobranskim uzemljenjem moraju biti galvanski spojene sve veće metalne mase krova i fasada (metalni delovi krova, slivnici, obrube, oluci gore i dole, snegobrani, metalna konstrukcija liftovske kontrukcije, prstenasti uzemljivač u toplotnoj podstanici) i svi gromobranski odvodi, metalne konstrukcije objekta i veće metalne mase u objektu (cevni razvodi, kablovski nosači, ventilacijski kanali, klima uređaji, metalne ograde i oprema. Kutije za izjednačavanje potencijala, sabirnice PE u razvodnim ormarima, itd.), spojni i vezni elementi su tipski.

Radi povećanja opasnosti od električnog udara u kupatilima, potrebno je sve metalne delove pristupačne dodiru, a koji nisu deo električne instalacije, međusobno galvanski povezati, kako usled nekog kvara ne bi nastupila opasna potencijalna razlika između tih metalnih delova, koja bi mogla ugroziti život korisnika. U svim kupatilima imamo PS49 kutije za dopunsko izjednačavanje potencijala. PS49 kutije su povezane na Pe šinu ormara/table kablom PP00-Y 1×6mm2. Izjednačavanje potencijala u samom kupatili se vrši kablom PP00-Y 1×4mm2.

PROJEKTANT:-- d.i.e.

10

2.2 TEHNIČKI USLOVI ZA MONTAŽU ELEKTROINSTALACIJA

2.2.1 OPŠTI USLOVI:Ovi tehnički uslovi su sastavni deo elaborata za izradu električne instalacije osvetljenja, utikačkih

kutija, elektro-motornog pogona i kao takvi obavezni su za izvođača i investitora pri izgradnji objekta.Celokupna instalacija mora se izvesti prema planovima, šemi razvoda i proračuna, prema važećim

propisima za električne instalacije, a u skladu sa SRPS-om.Investitor je dužan da odredi jedno stručno lice koje će vršiti nadzor nad izgradnjom objekta.Izvođač je dužan da pre početka radova dobro prouči projekat i da sve eventualne propuste i

nejasnoće u projektu razjasni pre početka nabavke materijala i njegove ugradnje. Ukoliko dođe do izvesnih izmena pri izvođenju, izvršiti potrebne korekcije uz pismenu saglasnost Nadzornog organa.

Materijal za instalaciju mora biti dobrog kvaliteta i odgovarati postojećim propisima. Po donošenju materijal na gradilište, nadzorni organ je dužan da materijal pogleda i njegovo stanje konstatuje u građevinskom dnevniku.

Pored materijala mora i sam rad biti solidan i sve što bi se u toku rada i kasnije pokazalo nesolidno, izvođač je dužan da nadoknadi o svom trošku.

Izvođač je dužan da po otpočinjanju radova otvori građevinski dnevnik i da u njega zapisuje sve radove koje izvodi u toku dana.

Sve izmene koje se eventualno dogode obavezno se upisuju u dnevnik i Nadzorni organ ih podpisuje. Sve eventualne izmene mora da odobri Projektant i Nadzorni organ.

Celokupna instalacija je izvedena provodnicima tipa PP00-Y ili PP-Y u zidu ispod maltera ili u PNK regalima.

Grananje i nastavljanje provodnika može se vršiti isključivo u razvodnim kutijama dovoljnih dimenzija da se u njima mogu smestiti veze provodnika. Najmanji unutrašnji prečnik razvodnih kutija u kojima se vrši veza provodnika ne sme biti manji od 70mm.

Svi provodnici upotrebljeni za ovu vrstu instalacija moraju biti od bakra, a njihov presek i vrsta izolacije označeni su na planovima, u opisu i predmeru.

Pri polaganju vodova mora se strogo voditi računa da se kablovi neoštećuju. Na mestima gde kablovi menjaju pravac moraju se napraviti blage krivine, čiji poluprečnik ne sme biti manji od petnaestostrukog prečnika kabla.

Za lako vezivanje provodnika na mestima njihovog nastavljanja (razvodne kutije) i vezivanje za prekidače, svetiljke i utikačke kutije ostaviti slobodan vod dužine 10-15cm, a za priključak motornih i drugih potrošača ostaviti vod dužine 50cm.

Tip razvodnog postrojenja i sistem zaštite je u skladu sa SRPS N.B2.730.Ako se pri izvođenju instalacije iz ma kojih razloga ukaže neophodna potreba manjih odstupanja od

plana i predmera, za svako takvo odstupanje mora se pribaviti pismena saglasnost stručnog Nadzornog organa, koga određuje Investitor, ili od Projektanta. Veća odstupanja ne smeju se činiti bez predhodnog odobrenja revizione komisije koja je odobrila ovaj projekat.

Investitor je dužan da u ugovoru sa izvođačem odredi vreme garantnog roka za ovu instalaciju. Garantni rok ne sme biti kraći od dve godine dana a računa se od dana prijema ove instalacije. U ovom roku izvođač je dužan da sve kvarove i nedostatke instalacije, koji proizilaze kao posledica nesolidnog rada, ili lošeg kvaliteta upotrebljenog materijala, otkloniti o svom trošku. Za kvarove koji proizilaze zbog nestručnog rukovanja instalacijama izvođač nije odgovoran.

Uzrok nedostatka instalacije i kvarova ustanovljava se komisijskim putem. Komisiju od tri člana biraju, jednog investitor, drugog izvođač a trećeg sporazumno. Odluka komisije je punovažna za obe strane.

Sve otpatke koje bude koje bude pričinio, pri izvođenju radova, Izvođač je dužan odneti sa gradilišta. Mesto odnošenja otpadaka dužan je da odredi investitor pri sastavljanju ugovora sa izvođačem.

Po završetku svih radova Izvođač mora izvršiti probu instalacija prema postojećim propisima.Ukoliko se instalacija prilikom ispitivanja pokaže neispravnom Izvođač je dužan da je dovede u

ispravno stanje o svom trošku.Preuzimanje instalacije od izvođača može se izvršiti tek posle završetka svih radova i ispitivanja

ispravnosti instalacije.

11

2.2.2 USLOVI ZA RAD I MATERIJAL:Sav materijal upotrebljen za ovu instalaciju mora biti prvoklasnog kvaliteta i izrađen prema

standardima SRPS ili IEC, EN, VDE i DIN (ukoliko nepostoji SRPS standard ).Sva oprema isporučuje se komplet za montažu i upotrebu ako niije posebno drugačije navedeno.Pri izvođenju radova Izvođač je dužan da vodi računa o već izvedenim radovima na objektu. Ako bi se

izvedeni radovi pri montaži električnih instalacija nepotrebno i usled namarnosti i nestručnosti oštetili, troškove štete snosiće izvođač elektroinstalacija.

Bušenje i sečenje gvozdenih i armirano-betonskih greda i stubova ne sme se vršiti bez znanja i odobrenja nadzornog organa za ovu vrstu radova.

Pri postavljanju kablova ili provodnika u cevi, svi provodnici koji pripadaju jednom strujnom kolu moraju biti postavljeni u istu cev odnosno kabl.

Spajanje provodnika može se vršiti samo u spojnim i razvodnim kutijama, ormanima ili šahtovima.Metalne zaštite obloge cevi i kablova ne smeju biti upotrebljeni kao povratni provodnici, ni kao

provodnici za zaštitno uzemljenje.Cevi i kablove svih vrsta treba polagati po pravoj liniji, horizontalno ili vertikalno. Krivolinijsko

polaganje može se vršiti samo izuzetno. Pri horizontalnom polaganju cevi moraju imati mali pad prema kutijama ili šahtovima. Na slobodnim cevima treba postaviti uvodnike od izolacionog materijala.

Cevi položene u zidu ili podu ne smeju se prekrivati materijalom koji bi ih nagrizao.Postavljanje provodnika i kablova u cevi treba da je izvedeno tako da se provodnici bez teškoća mogu

izvlačiti sem u posebnim slučajevima.Postavljanje kutija ili šahtova vrši se na rastojanju od oko 6m, ili u skladu sa posebnim okolnostima, a

prema oznakama u grafičkom delu projekta.Kroz istu kutiju ili šaht mogu se postaviti provodnici različitih strujnih kola.Prekidači i osigurači stavljaju se samo na fazne provodnike.U vlažnim prostorijama može se postaviti samo oprema nepromočive izvedbe.Pri prolazu kroz pregradne zidove, cevi izmedju vlažne i suve prostorije treba polagati tako da u

njihove otvore ne može da prodre vlaga ni da se skupi voda. Cevi treba da su od materijala otpornog na vlagu i da su postavljene u nagibu prema vlažnoj prostoriji. Pri polaganju cevi kroz spoljni zid zgrade unutrašnja prostorija se tretira kao suva u odnosu na spoljni prostor.

Pri prolazu vodova kroz zid izmedju suve i vlažne prostorije, vodovi se moraju završiti u suvim prostorijama sa priborom za vlažne prostorije.

Nastavljanje provodnika ne sme se vršiti uvrtanjem već samo stezaljkama.Nastavljanje različitih materijala može se vršiti samo preko olovnih podmetača debljine 2mm.

2.2.3 USLOVI ZA DISPOZICIJU OPREMEProvodnici slabe struje moraju se postaviti u zasebne cevi. Pri paralelnom polaganju, horizontalne

vodove jake struje treba postaviti na sledeći način: pri vrhu zida polažu se vodovi telekomunikacija na 10cm ispod njih polažu se vodovi za signalizaciju na 10cm ispod njih polažu se vodovi energetikeVoditi računa da se protiv požarne instalacije moraju odmaknuti od energetskog razvoda min. 0.5m.Nakon ukopavanja vodova u zid šlicevi se zatvaraju mašinskim malterom. Razvodne kutije na ovim vodovima se postavljaju koso jedna ispod druge pod uglom od 45°. Na

mestima ukrštanja koja se uvode pod pravim uglom, rastojanja izmedju vodova moraju biti najmanje 10mm. Ako to nije izvodljivo postavlja se izolacioni umetak debljine 3mm.

Paralelno vođenje vodova sa dimnim kanalima ili grejnim cevima treba izbegavati. Ako to nije moguće vodove treba postaviti na oko 5cm odstojanja. Pri ukrštanju vodova sa dimnim kanalima i dr., razmak izmedju vodova i kanala mora biti najmanje 3cm. Električne vodove treba zaštititi od zagrejavanja odgovarajućom toplotnom izolacijom. Instalacione prekidače za osvetljenje postaviti na onoj strani vrata sa koje se otvaraju. Visina postavljanja od poda 120cm. Visna montiranja utičnica je određena za svako utikačko mesto i visine su upisane na crtažima u grafičkom delu projekta.

2.2.4 USLOVI ZA ISPITIVANJEOtpor izolacije izmedju provodnika instalacije i prema zemlji mora iznositi najmanje 500000 za svako

strujno kolo, kada su svi prekidači uključeni i oprema postavljena bez potrošača. Merenje otpora se vrši

12

megametrom sa naponom od 230V. Rezultati merenja se unose u građevinski dnevnik.

2.2.5 POGODBENI USLOVIProjektom je obuhvaćena isporuka kompletnog materijala, transport, monterski, zidarski, farbarski i

pripremno završni radovi.Izvodjač je dužan da pre početka radova proveri projekat na licu mesta i izvrši potrebne ispravke

nastale iz bilo kog razloga u saradnji sa nadzornim organom. Takođe je dužan da investitoru ukaže na potrebne dopune i eventualna racuonalnija tehnička rešenja. Manje izmene u projektu može izvršiti nadzorni organ. Za veće izmene potrebna je saglasnost projektanta.

Za izvođenje nepredviđenih ili povećanje predviđenih radova potrebna je prethodna pismena saglasnost investitora, odnosno nadzornog organa.

Sve otpatke nastale pri izvođenju ovih radova izvođač je dužan da otkloni sa gradilišta na mesto koje odredi nadzorni organ. Za ispravnost izvedenih radova izvođač daje garantni rok prema uslovima iz ugovora, a minimalno 2 godina. Puštanje instalacije u stalan rad može se izvršiti tek po obavljenom tehničkom pregledu i dobijanju dozvole za upotrebu.

2.2.6 ZAVRŠNE ODREDBEOdredbe ovih uslova koje se neodnose na projekat u kom su primenjene neće se izvršiti. Sve što je u

projektu kontradiktorno standardima i propisima poništiće se uz saglasnost nadzornog organa.

2.3 TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE INSTALACIJA ZAŠTITE OD ATMOSFERSKOG PRAŽNJENJA SA UZEMLJENJEM

Ovi uslovi su sastavni deo projekta, i kao takvi su obavezni u potpunosti za izvođača radova.

2.3.1 OPŠTI USLOVIIzvođač radova dužan je da pre radova prouči projekat i da blagovremeno zatraži od projektanta

eventualna objašnjenja.Za sve eventualne izmene u rešenju po projektu i odstupanja ma koje vrste, kako u pogledu tehničkog

rešenja tako i u pogledu izbora materijala, izvođač mora pribaviti pismenu saglasnost odgovornog projektanta, ukoliko ovo ne učini, sam snosi odgovornost za izvršenje radova u vezi sa izmenama.

Za izvođenje radova gromobranske instalacije mora se voditi poseban građevinski dnevnik rada na propisan način definisan Zakonom i drugim pratećim dokumentima. Nepredviđeni radovi ili povećanje predviđenih radova po količini i utrošku materijala, odnosno izmene radova moraju prethodno biti odobrene od strane investitora ili njegovog nadzornog organa i upisani u dnevnik rada od strane toga lica.

Prilikom izvođenja radova izvođač mora biti voditi računa da ne dođe do oštećenja objekta ili materijala na kome se radovi izvode. Svu pričinjenu štetu, bilo usled nedovoljne pažnje ili neobazrivosti u radu, izvođač je dužan da nadoknadi investitoru ili drugom izvođaču, koji uporedo izvodi radove, odnosno o svom trošku izvršiti potrebne opravke.

Kod izvođenja radova, mora se voditi računa da se što manje oštete već izvedeni radovi i postojeće instalacije.

Isto tako treba sprovesti koordinaciju radova, čime se izbegavaju smetnje u radu nepropisna odstupanja.

Rušenje ili štemovanje ili probijanje armirano-betonskih konstrukcija sme se vršiti samo uz pismenu saglasnost odgovornog projektanta ili nadzornog organa za građevinske radove.

Instalacija se ima izvesti prema tekstualnom i grafičkom delu ovog elaborata i važećim propisima za izvođenje ovih instalacija.

Sav materijal koji će se upotrebiti mora odgovarati standardima i biti prvoklasnog kvaliteta. Materijal koji ne ispunjava ove uslove ne sme se upotrebiti.

Korišćenje svih ovih instalacija može se vršiti tek posle potpuno završenih radova i izvršenih ispitivanja od strane merodavnih stručnih organa.

Izradi gromobranske instalacije po ovoj dokumentaciji može se pristupiti tek pošto se izvrši tehnička kontrola od preduzeća koje ispunjava uslove za vršenje tehničke kontrole, i pribavi mišljenje o ispravnosti iste sa aspekta zaštite od požara.

Izvođač je dužan da, po završetku radova, komisijski pregleda, i ispita izvedene instalacije i potrebne ispravke izvršiti pre tehničkog pregleda i preuzimanja radova od strane korisnik-investitora.

13

Ispitivanje spoljne gromobranske instalacije vrši se ispitivanjem neprekidnosti prihvatnog sistema, spusnih provodnika i sistema uzemljenja i njehovih spojeva kao i ispitivanje uzemljivača gromobranske instalacije a u skladu sa propisima i standardima za ispitivanje električne instalacije niskog napona.

Ispitivanje unutrašnje gromobranske instalacije vrši se ispitivanjem izjednačenja potencijala u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije niskog napona i proverom postojanja uređaja za prenaponsku zaštitu a u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije niskog napona

Garantni rok za sve izvedene radove je jedna godina od dana komisijskog prijema. U ovom roku izvođač je dužan da o svom trošku otkloni sve nedostatke nastale usled loše izrade ili nekvalitetnog materijala

Tokom eksploatacije objekta gromobranska instalacije mora se na propisan način održavati radi očuvanja njene efikasnosti u pogledu nivoa zaštite.

Održavanje gromobranske instalacije sastoji se od periodnih provera osnovnih parametara prema SRPS IEC 1244-1 i odgovarajućih opravki prema postupku i uputstvu prema projektu.

Program za održavanje mora sadržati spisak uobičajenih stavki potrebnih za pravilno održavanje gromobranske instalacije kao što su:

provera svih provodnika gromobranske instalacije i komponenti sistema pritezanje svih stezaljki i spojnica, provera električnog kontinuiteta (neprekidnosti) gromobranske instalacije, merenje otpornosti prema zemlji u sistemu uzemljenja proveru odnodnika prenapona i uređaja za zaštitu od prenapona i proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle dodavanja ili promene –

adaptacije objekta i njegovih instalacijaSve operacije održavanja a naročito specifikacija opravki i dokazi o proveri osnovnih parametara

gromobranske instalacije kao i sam projekat mora da se čuvaju i o njima vodi dokumentovana evidencija.Za izradu gromobranske instalacije koristiti projektom predviđenu opremu i elemente.Sve vodove (prihvatni sistem, spusne provodnike, i sistem uzemljenja) gromobranske instalacije treba

izraditi od što dužih elemenata sa najmanjim mogućim brojem spojeva.Tokom izvođenja gromobranske instalacije izvođač se mora redovno konsultovati sa odgovarajućim

stručnjacima za pojedine faze gradnje objekta (arhitektonsko-građevinske radove kao i za druge instalacije u objektu) ili pripadajuće propise i standarde za objekat.

Izvođač radova mora sinhronizovati radove za izvođenje gromobranske instalacije sa ostalim učesnicima gradnje.

2.3.2 IZVOĐENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJAPrihvatni sistem se izvodi sa aluminijumskim provodnikom ∅10mm, položenom na tipske krovne

nosače SON06 I SON12A. Spusni provodnik se vodi u armirano betonskom stubu trakom FeZn P20×3 i postavlja se na armaturu nosačima tipa KON9 (HERMI). Preporučeni razmak između krovnih nosača je 1m. Povezivanje prihvatnog sistema na metalne elemente se vrši sa aluminijumskim provodnikom AH2 ∅10mm i tipskim kontaktnim elementima KON05 (Rf). Uzemljenje objekta je predviđeno kao temeljni uzemljivač sa četiri zemljovoda i šest izvoda za povezivanje olučnih vertikala. Sa gromobranskim uzemljenjem moraju biti galvanski spojene sve veće metalne mase krova i fasada (metalni delovi krova, slivnici, obrube, oluci gore i dole, snegobrani, metalna konstrukcija liftovske kontrukcije, prstenasti uzemljivač u toplotnoj podstanici) i svi gromobranski odvodi, metalne konstrukcije objekta i veće metalne mase u objektu (cevni razvodi, kablovski nosači, ventilacijski kanali, klima uređaji, metalne ograde i oprema. Kutije za izjednačavanje potencijala, sabirnice PE u razvodnim ormarima, itd.), spojni i vezni elementi su tipski.

2.3.3 VRSTE MATERIJALA I DIMENZIJE GROMOBRANSKE INSTALACIJEUpotrebljeni materijali moraju podneti bez oštećenja elektrodinamička naprezanja usled dejstva struja

atmosferskog pražnjenja i druga iznenadna naprezanjaMaterijali i dimenzije štićenog objekta ili gromobranske instalacije moraju biti odabrani zavisno od

opasnosti od korozije.

2.3.4 ODRŽAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJEOdržavanje gromobranske instalacije mora biti elektromontažna služba ili preduzeće koje raspolaže

odgovarajućom sturčnom službom a u skladu sa programom održavanja koji je definisan projektom

14

gromobranske instalacije.Održavanje gromobranske instalacije je važno da bi se održao odgovarajući nivo zaštite i efikasnost

gromobranske instalacije, jer su komponente gromobranske instalacije podložne gubljenju (delimičnom ili potpunom) svojih svojstava tokom godina eksploatacije zbog korozije, atmosferskih uticaja, oštećenja uzrokovanog dejstvom vremena, mehaničkog oštećenja i oštećenja usled udara groma.

Program za održavanje gromobranske instalacije mora biti definisan za celokupnu gromobransku instalaciju, i mora sadržati spisak uobičajenih stavki koje služe kao lista što treba proveravati kako bi se omogućio uporedni pregled rezulltata provere sa prethodnim rezultatima.

Program za održavanje gromobranske instalacije sadrži: proveru svih provodnika u gromobranskoj instalaciji i komponenti sistema, proveru pritegnutosti svih svezaljkii i spojnica, proveru električnog kontinuiteta u gromobranskoj instalaciji, merenje otpora prema zemlji u sistemu uzemljenja proveru uređaja za zaštitu od prenapona, proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle rekonstrukcije objekta ilki

njegovih instalacija.Izveštaji o svim postupcima održavanja, preduzetim merama i merama koje treba da se preduzmu

predstavljaju osnovu za procenu kvaliteta gromobranske instalacije i njenih komponenata i moraju se čuvati zajedno sa projektom gromobranske instalacije.

2.3.5 KONTROLA GROMOBRANSKE INSTALACIJEKontrolu gromobranske instalacije, po završetku izvođenja gromobranske instalacije, vrši ovlašćeno

lice organizacije registrovane za tehnički prijem gromobranskih instalacija i ovlašćeno lice iz nadležnosti Sekretarijata unutrašnjih posova, Uprave za protivpožarnu i preventivno tehničku zaštitu a na osnovu projekta gromobranske instalacije i izveštaja o kontroli.

Tada se ustanovljuje da: gromobranska instalacija odgovara projektu su sve komponente gromobranske instalacije u tehnički ispravnom stanju i da obezbeđuju

primenjene i određene funkcije nema dejstva korozije na elemente gromobranske instalacije su svi naknadno pridodati delovi objekta ugrađenih u štićeni prostor izjednačenjem potencijala ili

„produženjem“ gromobranske instalacije.Redovna kontrola gromobranske instalacije mora se vršiti na osnovu „programa kontrole“ koji je

sastavni deo projekta gromobranske instalacije.Sve gromobranske instalacije moraju se kontrolisati u sledećim slučajevima; tokom izvođenja gromobranske instalacije za delove koji su nepristupačni po završetku objekta nakon završetka kompletne gromobranske instalacije.Interval između gromobranske instalacije određuju se na osnovu sledećih faktora: vrste objekta ili zaštitne zone, pogotovu u pogledu posledica do kojih dovodi neko oštećenje, nivoa zaštite lokalnog okruženja (problemi korozije) primenjenih materijala za pojedine komponente instalacija vrste površine na koju se ugrađuju delovi gromobranske instalacije vrste tla, itd.Gromobranska instalacija se kontroliše pri svakoj izmeni i popravci zaštićenog objekta i posle svakog

atmosferskog pražnjenja u objekat. Za predmetni objekat preporučeni periodi kontrole gromobranske instalacije je 2 godine. Vizuelna kontrola treba da bude takva da se ustanovi: da li je sistem u dobrom stanju da li ima lababvih veza i prekida u provodnicima gromobranske instalacije i spojevima da naveden deo sistema nije oslabljen korozijom da su neoštećene sve veze sa uzemljenjem da su svi provodnici i komponente sistema dobro prihvaćeni i zaštićeni od slučajnih mehaničkih

oštećenja

15

da nisu oštećeni uređaji za zaštitu od prenapona da je pravilno izjednačen potencijal za svaku novu instalaciju li konstrukciju koja je pridodata u

unutrašnjosti objekta da su provodnici za izjednačenje potencijala i provodnici unutar objekta neoštećeniIzveštaj o kontroli gromobranske instalacije se mora držati zajedno sa projektom gromobranske

instalacije i izveštajem o održavanju gromobranske instalacije.Izvođač radova i korisnik dužni su u svemu poštovati odredbe Pravilnika o tehničkim normativima za

zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja („Službeni list SRJ“ br.11/96) i srpskim standardima za gromobransku instalaciju.

PROJEKTANT:-- d.i.e.

16

3 N U M E R I Č K I D E O

3.1 PRORAČUN NOSIVOSTI NAPOJNIH KABLOVA

Jednovremenu snagu računamo po obrascu:Pi=P j×k j

gde je: kj -koeficijent jednovremenosti objektaPi -instalisana snaga objekta u kWKoeficient jednovremenosti se računa po obrascu: k j=0.25×

0.75

√ngde je:n -broj stanova, odnosno broj razvodnih tabliStruje u trofaznom i monofaznom vodu se računaju po obrascu:

I 3 f=P j

√3×V ×cos φ, I 1 f=

P j

U ×cos φgde je:cosφ -faktor snageV -linijski naponU -fazni naponSada računamo ukupnu dužinu provodnika i određujemo način postavljanja. Na osnovu ovako dobijene struje i izbora tipa električnog razvoda se vrši izbor tipa i preseka

provodnika. Kada odaberemo provodnik iz tabela proizvođača uzimamo podatke o maksimalno trajno dozvoljenim strujama za određeni kabl.

Sada usvajamo podatke za broj paralelno postavljenih kablova, temperaturu prostora gde su pablovi položeni i gde su položeni kablovi. Ova tri parametra nam daju tri koeficienta za izračunavanje koeficienta opterećenosti kabla:

k=kϑ ×k n×k λ

Pomoću ovog koeficienta računamo stvarno-dozvoljenu struju kabla:I ST . D=k × I TR.D

Kabl mora da zadovolji uslov da je stvarno-dozvoljena struja kabla veća od struje koja se javlja u kablu.Na osnovu ovako dobijena struje za koju je strujno kolo projektovano, vrši se izbor zaštitnog uređaja i

preseka provodnika prema SRPS N.B2.743 i SRPS N.B2.752. Po ovom standardu moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

I IZR< IOS< I ST . D

I 2=IOS×f p< I IZ=1.45×I ST . D

gde je:IIZR -izračunata struja potrošačaIOS -nominalna struja zaštitnog uređaja – osiguračaIST.D -stvarna trajno-dozvoljena struja kablaI2 -struja zaštitnog uređaja pri kojoj ovaj pouzdano deluje tokom konvencijalnog vremanafp -faktor zaštitnog uređaja (1.6 za topive i 1.35 za automatske)

3.2 PRORAČUN PADA NAPONA

Pad napona za trofazne i monofazne potrošače se računa po sledećoj formuli:

u3 f (%)=100×l×P j

γ ×S×U 2 , u1 f (% )=2×100×l×P j

γ ×S×U 2

gde je:u[%] -pad napona u %l -dužina voda u m

17

Pj -jednovremena snaga u W -provodljivost u sm/mm2 (iznosi 34 za Al, a 56 za Cu)S -presek provodnika u mm2

U -nazivni napon u V (400V za trofazne potrošače, a 230V za monofazne)Ukupni pad napona na trasi se računa po sledećoj formuli:

u (% )uk=∑i=1

n

u (% )i

Uslov koji mora da se ispuni je da ukupan pad napona bude dozvoljen propisima.Za strujno kolo osvetljenja dozvoljeni pad napona iznosi 3% a za ostale potrošače 5%, ako se potrošači

napajaju sa niskonaponske mreže.Za strujno kolo osvetljenja dozvoljeni pad napona iznosi 5% a za ostale potrošače 8%, ako se potrošači

napajaju sa TS koja je priključena na visoki napon.

3.3 PROVERA EFIKASNOSTI ZAŠTITE OD INDIREKTNOG DODIRA TT SISTEMA

Proračun efikasnosti zaštite urađen je po metodologiji datoj u standardu SRPS N.B2.741.Kako nisu poznati svi parametri distributivne mreže neophodni za kompletan proračun impedanse

kvara i struje kvara, proračun struje kvara urađen je tako što su korišćeni elementi od referentne tačke (gde je zaštitni provodnik spojen sa neutralnim provodnikom i temeljnim uzemljivačem).

U TT sistemima mora biti ispunjen uslov: ZS×I a≤50gde je:ZS -zbir otpornosti uzemljivača izloženih provodnih delova i zaštitnog provodnika izloženih

provodnih delova50V -nazivni napon prema zemljiIa =0.5A -struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja (ZDUS zaštitni uređaj diferencijalne

strujeDužina vremena iskljičenja, koja ne prelazi 5s, dozvoljava se za napojna strujna kola i za strujna kola

koja ne zahteva vremena isključenja data u tabeli.Da bi bio ispunjen ovaj uslov zbirni otpor mora da bude manji od 100Ω: ZS≤

50VI A

= 50V0.5 A

=100Ω

Impedansa kvara izračunava se kao: Z=√RP2+XP

2 [Ω ]gde je:RP -omski otpor petlje [Ω]XP -induktivni otpor petlje [Ω]Za izračunatu vrednost strujne greške Ia sa karakteristike zaštetnog uređaja (osigurač ili prekidač) očita

se vreme njegovog isključenja kvara t.Zaštitni uređaj je dobro izabran ako je ispunjen uslov :t<tdAko se mreža napaja preko transformatora impedanse kvara se računa preko sledećeg obrasca:

RP=Rt+∑n=1

n

Rn [Ω ], X P=X t+∑n=1

n

Xn [Ω ]

gde je:Rt -omski otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]Xt -induktivni otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]Omski i induktivni otpori se izračunavaju posledećim obrascima:

R=l × (r f+r0 )

n[Ω ], X=

l × (x f+x0 )n

[Ω ]

Gde je:l -dužina kabla (km)

18

r0 -omski otpor nulte žile kabla (Ω/km)rf -omski otpor fazne žile kabla (Ω/km)x0 -induktivni otpor nulte žile kabla (Ω/km)xf -induktivni otpor fazne žile kabla (Ω/km)n -broj paralelno položenih kablova za napajanje jednog niskonaponskog ormanaZa kablove karakterističnih preseka imamo sledeće vrednosti date u tabeli gde su omski otpori kablova

korigovani na radnu temperaturu od 70°C. Računska veza je data kao:R70=1.2×R20Struja koja osigurava delovanje zaštitnog uređaja zavisi od brzine delovanja uređaja. Ove vrednosti se

izračunavaju na sledeći način: za brze osigurače nominalna struja osigurača se množi sa koeficientom 3.5; (t<0.4s) za trome osigurače nominalna struja osigurača se množi sa koeficientom 5; (t<5s)

3.4 PRORAČUN KRATKOG SPOJA

Sledeći proračun proverava odabrane kablove na naprezanja pri kratkom spoju.Prvo izračunavamo otpor petlje kvara:

Z=√RP2+XP

2 [Ω ], Rpk=Rm+R t+∑n=1

n

Rn [Ω ], X pk=Xm+X t+∑n=1

n

Xn [Ω ]

gde je:Rm aktivni otpor VN mreže [Ω]Xm reaktivni otpor VN mreže [Ω]Rpk aktivni otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]Xpk reaktivni otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [Ω]Rm aktivni otpor pojedinih deonica vodova [Ω]Xm reaktivni otpor pojedinih deonica vodova [Ω]Reaktivni i aktivni otpor VN mreže se računaju po sledećim obrascima:

X m=1.1×V 2

Sk ¿¿

, Rm=0.1× Xm [Ω ]

Reaktivni i aktivni otpor transformatora se računaju po sledećim obrascima:

X t=ux×V 2

100×Snt

[Ω ], Rt=ur×V 2

100×Snt

[Ω ], ur=100× PCu

Snt

[% ], ux=√uk2+uk

2 [% ]

gde je:V linijski naponSnt snaga transformatoraPCu gubici u bakru [kW]uk napon kratkog spojaNa osnovu izračunate vrednosti impedanse kratkog spoja računamo struju tropolnog kratkog spoja:

I k 3 pol=V

√ 3×Z pk

[kA ]

Udarna struja kratkog spoja se računa po sledećem obrascu:I u= χ ×√2×I k 3 pol [kA ]gde je:χ -faktor koji zavisi od odnosa Rpk/Xpk

Svi proračuni su dati u tabeli koja sledi.

19

3.5 PRORAČUN OTPORA RASPROSTIRANJA TEMELJNOG UZEMLJIVAČA

Uzemljenje objekta je izvedeno kao temeljni uzemljivač. Traka za uzemljenje je tipa i dimenzije FeZn 25×4mm. Da bi izračunali otpor rasprostiranja temeljnih uzemljivača izračunavamo prečnik ekvivalentnog kruga. S= (a×b ), D=√ 4×S

πPrelazni otpor uzemljivača je: RUZ=

φ2×D

gde je:a - dužina objekta [m]b - širina objekta [m]D - ekvivalentni prečnik trake u (m)φ -ukupna specifična otpornosttemeljni uzemljivač:

PROJEKTANT:-- d.i.e.

3.6 PRORAČUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE

U skladu sa ,,Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja” (sl. list SRJ 11/96), za svaki objekat se mora proračunati da li je gromobranska instalacija neophodna i ako je neophodna mora se odrediti nivo zaštite. Nivo zaštite se određuje po SRPS IEC 1024-1-1.

Prvi korak postupka određivanja nivoa zaštite gromobranske instalacije zahteva odgovarajuću procenu objekta razmatranja i njegovih karakteristika. Za procenu su osnovni ovi podaci:

učestalost direktih udara groma u objekat (Nd) i usvojena učestalost udara groma (Nc)Učestalost direktnih udara groma u objekat se određuje iz sledeće formule:Nd=N g× Ae×10

6 (broj udara/ godina ) (1)gde je:Ng -prosečna godišnja gustina pražnjenja za region gde se nalazi objekat [broj udara/km2×god]Ae -ekvivalentna prihvatna površina objekta u m2

Prosečna godišnja gustina pražnjenja određuje se iz izraza:N g=0.04×Td

1.25 (brojudara /km2×god ) (2)gde je:Td -broj dana sa grmljavinom uzet iz izokerauničke karte prema standardu, SRPS N.B4.803.

20

Usvojena učestalost udara groma (Nc) će biti proračunata iz sledećeg izraza:

N c=3×103

(c1×c2×c3×c4 ) gde je:c1 koeficijent koji zavisi od tipa konstrukcije objekta c2 koeficijent koji zavisi od sadržaja objekta c3 koeficijent koji zavisi od namene objektac4 koeficijent koji zavisi od posledica groma

21

Računska efikasnost gromobranske instalacije je:

Er=1−N c

Nd

Tabela o nivoima zaštite i uslovima:

PROJEKTANT:-- d.i.e.

22

3.7 FOTOMETRISKI PRORAČUN

Prvo je potrebno konstatovati o kom objektu odnosno prostoru se radi. Definišemo prostorije i odredimo im namenu. Proverimo dimenzije prostorija. Konsultujemo se sa projektantom arhitektonsko-građevinskog dela i Investitorom oko tipa svetla koje će se koristi. Na osnovu namene prostorije se određuje minimalna srednja osvetljenost Esr.min [lx] prema SRPS.U.C9.100.

Određujemo i nominalnu osvetljenost En [lx] po JKO Preporukama.Iz tabela uzimamamo potrebne karakteristike svetla; oznaku i temperaturu boje svetla, stepen

redukcije boje i razred blještanja.Iz veličina koje opisuju dimenzije prostorije računamo visinu radne površine hk [m]. Ova veličina je u

najvećem broju slučajeva 0.85m od poda.Ako prostorija ima spušteni plafon ili se svetiljka kači na nosače i tako spušta u prostoru za visine hv

[m], potrebno je oduzeti i ove visine i tako se dobija korisna visina:hk=h×hd×hv

Računamo koeficient prostorije:

k=a×b

hk× (a+b )Iz tabela se biraju faktori refleksije plafona (rs), zidova (rz) i poda (rp) a na osnovu boje prostorija.Sada biramo tip sijalice koja se koristi i iz kataloga proizvođača uzimamo oznake za tip i nominalni

svetlosni fluks Φ0 [lm]. Biramo tip svetiljke i broj sijalica svetiljke ni [kom]. Iz kataloga proizvođača biramo i iskoristivost

osvetljenja hr i kategoriju zagađivanja i starenja K. Moramo da procenimo stepen zagađivanja i period čišćenja osvetljenja (izraženo u mesecima). Iz dijagrama vadimo podatke za faktor zagađivanja f1 i starenja f2. Faktor zagađivanja i starenja se računa:

f=f 1×f 2Celokupni potrebni svetlosni fluks se računa:

Φcel=En×a×b

ηR×f[lm ]

Sada je potreban broj izvora svetlosti (sijalica):

ncel=Φcel

Φ0

[kom ]

Potreban broj svetiljki je:

nsv‚ =

ncel

ni

[kom ] gde je:ni -broj sijalica u jednoj svetiljciUsvajamo stvarni broj svetiljki nsv [kom] i računamo stvarnu srednju osvetljenost:

E sr=ni×nsv×Φ0×ηR×f

a×bKao kontrolu imamo sledeći proračun. Izračunavamo srednji razmak između svetiljki; i to ako je liniski

raspored svetiljki onda uzimamo razmak između linija a ako je pojedinačni raspored između svetiljki onda računamo:

s=√ a×bnsv

[m ]

Računamo razmer stvarnog razmaka: s/hk

Iz kataloga proizvođača uzimamo razmer maksimalno dozvoljenog razmaka: S/HNakon ovog uvoda nalazi se tabela sa podacima i svi tražanim veličinama koje su napred opisane.

23

4 P R E D M E R I P R E D R A Č U N

24

5 G R A F I ČK I D E O

Grafički prilozi redom:

1. Situacija sa trasom energetskog napojnog kabla i detaljima KPK, razmera 1:2002. Napojni kablovi, razvodni ormari, PNK regali, osnova podruma, razmera, 1:503. Napojni kablovi, razvodni ormari, PNK regali, osnova prizemlja, razmera, 1:504. Napojni kablovi, razvodni ormari, osnova 1. sprata, razmera, 1:505. Napojni kablovi, razvodni ormari, osnova 2. sprata, razmera, 1:506. Napojni kablovi, razvodni ormari, osnova potkrovlja, razmera, 1:507. Osvetljenje, utičnice i fiksni priključci, osnova podruma, razmera, 1:508. Osvetljenje, utičnice i fiksni priključci, PNK regali, osnova prizemlja, razmera, 1:509. Osvetljenje, utičnice i fiksni priključci, osnova 1. sprata, razmera, 1:5010. Osvetljenje, utičnice i fiksni priključci, osnova 2. sprata, razmera, 1:5011. Osvetljenje, utičnice i fiksni priključci, osnova potkrovlja, razmera, 1:5012. Spoljašnje osvetljenje sa detaljima, razmera 1:7513. Jednopolna šema glavnog razvoda sa izgledom mernih razvodnih ormara14. Jednopolna šema razvodne table RT-LO15. Jednopolna šema razvodne table RT-S116. Jednopolna šema razvodne table RT-S217. Jednopolna šema razvodne table RT-S318. Jednopolna šema razvodne table RT-S419. Jednopolna šema razvodne table RT-S520. Jednopolna šema razvodne table RT-S621. Jednopolna šema razvodne table RT-S722. Jednopolna šema razvodne table RT-S823. Jednopolna šema razvodne table RT-S924. Jednopolna šema razvodne table RT-S1025. Jednopolna šema razvodne table RT-S1126. Jednopolna šema razvodnog ormara RO-ZP27. Jednopolna šema razvodnog ormara RO-G28. Ekvivalentna prihvatna površina gromobrana, razmera 1:60029. Ekvivalentna prihvatna površina gromobrana, razmera 1:60030. Gromobranske instalacije, osnova krova, temelja i fasade, razmera 1:10031. Glavno izjednačavanje potencijala32. Dopunsko izjednačavanje potencijala

25

TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE

6 O P Š T I D E O

6.1 PROJEKTNI ZADATAK

6.1.1 OPŠTI PODACI:INVESTITOR: --, BEOGRAD

--, BEOGRAD--, BEOGRAD

OBJEKAT: STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT Po+P+2+PkUL. -- BR. 5, BEOGRAD

PROJEKTANT: -- D.O.O.UL. -- BR. 35, BEOGRAD

PREDMET PROJEKTA: GLAVNOG PROJEKTA TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA

6.1.2 TEHNIČKI ZAHTEVI:Projekat električnih instalacija uraditi prema sledećim zahtevima:

6.1.2.1 Predvideti mesto priključenja privodnog telefonskog kabla i mesto izvodnog telefonskog ormara u skladu sa dobijenim tehničkim uslovina Telakoma Srbija.

6.1.2.2 Predvideti unutrašnje telefonske instalacije kategorije 3.6.1.2.3 Predvideti internu računarsku mrežu za svaki stan i lokal kategorije 5E.6.1.2.4 Predvideti mesto priključenja javne mreže kablovske televizije i mesto ormara kablovske televizije

u objektu.6.1.2.5 Predvideti unutrašnju instalaciju kablovske televizije u stanovima i lokalima.6.1.2.6 Predvideti sistem video-interfona za sve stanove.6.1.2.7 Predvideti signalizaciju i dojavu povećane koncentracije ugljen-monoksida u garaži.6.1.2.8 Sve instalacije projektovati u skladu sa svim važećim zakonima, propisima, standardima i

preporukama.

PROJEKTANT: INVESTITOR:

______________________ ______________________

26

6.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA

6.2.1 ZAKONI Zakon o planiranju i izgradnji objekata (Sl.glasnik RS br. 72/09, 81/09, 64/10). Zakon o standardizaciji (Sl. list SFRJ br. 30/96) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS 101/05). Zakon o zaštiti od požara (Sl.glasnik RS br.111/09). Ukaz o proglašenju zakona o sistemu veza (Sl. list SFRJ br.41/88) Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br.6/91, 53,95)

6.2.2 PRAVILNICI I USLOVI Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima

namenjenim za rad, radni prostor i na radilištu (Sl.glasnik SRS br.21/89). Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije dojave požara (Sl.list SRJ br. 87/1993) Pravilnik o tehničkim normativima za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru

(Sl. list SFRJ br. 35/1980) Pravilnik o tehničkim normativima za sisteme za odvođenje dima i toplote nastalih u požaru (Sl. list

SFRJ br. 45/1983) Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantske mreže za gašenje požara (Sl. list SFRJ br. 30/1991) Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne uređaje za gašenje požara ugljendioksidom (Sl. list

SFRJ br. 44/1983) Pravilnik o tehničkim normativima za kablovske distributivne sisteme i zajedničke antenske sisteme

(Sl. list SFRJ br. 66/1987) Odluka o uslovima i tehničkim normativima za projektovanje stambenih zgrada (Sl. list grada

Beograda br. 32/1983) Oduka o izmenama i dopunama odluke o uslovima i tehničkim normativima za projektovanje

stambenih zgrada (Sl. list grada Beograda br. 5/1988) Pravilnik o kontroli kvaliteta TT sredstava (PTT vesnik br. 14/79) Tehnički uslovi za samonosivi pretplatnički kabl sa nosećim užetom (PTT vesnik 13/73) Teh. uslovi za sisteme telefonskih instalacija sa instalacionim kanalima (PTT vesnik 4/74) Tehnički uslovi za razvodne i uvodne ormane (PTT vesni br. 16/79)ž Naredba o obaveznom atestiranju kablovskih distributivnih i zajedničkog antenskog sistema (Sl. list

SFRJ br. 37/1987)6.2.3 UPUTSTVA

Uputstvo za projektovanje, izgradnju i održavanje uzemljenja PTT postrojenja (PTT vesnik br. 2/1977)

Uputstvo o izradi telefonskih instalacija i uvoda (PTT vesnik br. 1/1975) Uputstvo o zaštiti telekomunikacionih vodova koji se uvode u elektroenergetska postrojenja (PTT

vesnik br. 3/1977) Uputstvo o izradi razvodnih mreža (PTT vesnik br. 19/1980) Uputstvo za građenje kablovske TT kanalizacije (PTT vesnik br. 6/73) Uputstvo o postavljanju i montaži samonosivih kablova (PTT vesnik br. 2/74) Uputstvo za građenje mesnih vazdušnih mreža (PTT vesnik 1952)

27

6.3 PRILOG O ZAŠTITI NA RADU

Prilog o primenjenim propisanim merama i normativima zaštite na radu, u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (''Sl.glasnik SRS'' br. 101/05)

6.3.1 OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREĐAJA

6.3.1.1 Opasnost od električnog udara6.3.1.2 Izazivanje požara6.3.1.3 Preopterećenje6.3.1.4 Struja kratkog spoja6.3.1.5 Spoljni uticaji6.3.1.6 Nedozvoljeni pad napona6.3.1.7 Pojava previsokog napona dodira na gromobranskoj instalaciji

6.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI6.3.2.1 Zaštita od električnog udara je izvršena u skladu sa SRPS N.B2.741 primenom odgovarajuće mere

zaštite od indirektnog dodira (zaštita automatskim isklapanjem napajanja, zaštita upotrebom uređaja klase II, ili odgovarajućom izolacijom, zaštita postavljanjem u nevodljive prostorije, zaštita lokalnim izjednačavanjem potencijala bez spajanja sa zemljom i zaštita električnim odvajanjem.

6.3.2.2 Zaštita od izbijanja požara izvršena u skladu sa SRPS N.B2.742. Izvršen je takav izbor električne opreme (postavljene na dozvoljenim lokacijama) da ona ne prestavlja opasnost od požara za okolne materijale.

6.3.2.3 Zaštita od preopterećenja je rešena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zaštitni uređaji na provodnicima pod naponom su izabrani tako da će automatski isključiti napajanje kod svake struje preopterećenja pre nego što prouzrokuje povišenje temperature štetne za izolaciju, spojeve, stezaljke ili okolinu.

6.3.2.4 Zaštita od kratkospojnih struja izvršena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zaštitni uređaji na provodnicima pod naponom su izabrani tako da osiguravaju prekidanje kratkospojnih struja pre nego takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i mehaničkih delovanja u provodnicima i spojevima.

6.3.2.5 Zaštita od spoljnih uticaja je rešena u skladu sa SRPS N.B2.751. Izvršen je pravilan izbor električne opreme prema zahtevima koji su proizašli klasifikacije spoljašnjih uticaja prema SRPS N.B2.730. Na ovaj način je osigurana i pouzdanost tehničkih mera zaštite po standardima SRPS N.B2.741, SRPS N.B2.742 i SRPS N.B2.743.

6.3.2.6 Zaštita od ove opasnosti je ostvarena pravilnim dimenzionisanjem provodnika i kablova prema stvarnom opterećenju.

6.3.2.7 Zaštita objekata od atmosferskog pražnjenja predviđena je pravilnom gromobranskom zaštitom. Prihvatni sistem, spustni vodovi, spojevi i temeljni uzemljivač su pravilno odabrani, a u skladu sa propisima o gromobranima Službeni list broj 11/96 i SRPS N.B4.800, 801, 803 i 810 odnosno SRPS IEC 1024-1 i SRPS IEC 1024-1-1.

PROJEKTANT:-- d.i.e.

28

7 T E K S T U A L N I D E O

7.1 TEHNIČKI OPIS

7.1.1 KLASIFIKACIJA OBJEKTA7.1.1.1 Klasifikacija uticaja okoline

AA4 – temperatura okoline -5°C do +40°C AC1 – nadmorska visina ≤ 2000m AD2 – prisustvo vode - slobodno padanje vodenih kapi AE1 – prisustvo stranih čvrstih tela – zanemarivo AF1 – prisustvo korozivnih ili prljajućih materija – zanemarljivo AG1 – mehanička naprezanja, udari – slaba AH1 – mehanička naprezanja, vibracije – slaba AK1 – prisustvo flofe ili gljivica – zanemarljivo AL1 – prisustvo faune – zanemarljivo AM1 – elektromagnetski, elektrostatički ili uticaj jonizacije – zanemarljiv AN1 – sunčevo zračenje – zanemarljivo AP1 – seizmički efekti – zanemarljivo AQ1 – munje – zanemarljivo

7.1.1.2 Kalsifikacija upotrebe BA1 – osposobljenost lica – neobavešteni BB1 – električna otpornost ljudskog tela – normalna BC1 – dodir lica sa potencijalom zemlje – nema dodira BD1 – prisustvo manjeg broja ljudi, dobra mogućnost evakuacije BE1 – priroda materijala koji se obrađuje ili je uskladišten – nema opasnosti

7.1.1.3 Klasifikacija konstrukcije zgrade CA1 – sastav materijala – nezapaljiv CB1 – struktura zgrade – zanemarljivo

7.1.2 TELEFONSKA INSTALACIJA I RAČUNARSKA INTERNA MREŽAPrivodni telefonski kabal je vazdušni i nije predmet projekta. U trotoaru na uglu -- i -- ulice, na pravcu trotoara neparne strane -- ulice, na trasi postojećeg TK kabla,

izgrađuje se revizono okno R1 unutrašnjih dimenzija 0.6x0.6x0.9m. U trotoaru ispred predmetnog objekta, kod postojećeg izvoda TK uporišta No2---, na mestu postojećeg TK nastavka No2---, izgrađuje se reviziono TK okno R2 unutrašnjih dimenzija 0.6x1.35x0.9m (sa 2 poklopca u ramu) i njima se prihvataju postojeći TK kapaciteti (PVC cevi, TK kablovi, TK nastavak No2---). Prilikom izgradnje uslovljenog TK okna R voditi računa da postojeci TK nastavak bude prihvaćen u centru uslovljenog TK okna R. Uslovljena Tk okna su orijentaciono prikazana na situaciji a precizan položaj uslovljenih TK okana se odredjuje u saradnji sa nadzornim organom. Obezbeđenje poklopca TK okana se vrši ugradnjom tipske atestiranje mehaničke zaštite. U iskopan i pripremljen rov se polaže TK kanalizacija kapaciteta PEHD 2x ∅110mm od postojećeg okna 1104 do uslovljenog TK okna R1 i od uslovljenog TK okna R1 do uslovljenog TK okna R2. Jedna od uslovljenih PEHD cevi se zatvara na oba kraja gumenim čepovima. Od uslovljenog TK okna R2 polažu se PE cevi kapaciteta 2x ∅50mm do podruma objekta. Jedna od uslovljenih PE cevi se na oba kraja zatvara gumenim čepovima. Prilokom polaganja PE cevi potrebno je voditi računa o uglu savijanja cevi, za cevi ∅50mm poluprečnik krivine treba da iznosi R>2.3m. Mesto savijanja cevi ne sme se zatrpavati dok nadzorni organ ne konstatuje da je krivina propisno izvedena. Privodni kabal TK DSL 30x2x4mm GM se polaže od postojećeg TK okna 1104 kroz uslovljenu TK kanalizaciju, uslovljena TK okna R1 i R2, uslovljenu zaštitnu PE cev, podrum objekta i usponsku PVC cev do izvodnog TK ormara u objektu. Kroz podrum TK kabal se polaže tako da bude dostupan za buduće intervencije. Privodni TK kabal se završava u izvodnom ormaru na rastavnim NT regletama. U prizemlju objekta, u hodniku, se ugradjuje izvodni limeni TK ormar tipa ITO-LI dimenzija 590x250x125mm. Ormar se oprema rastavnim NT regletama sa konektorskim elementima (za završetak privodnig kabla) kapaciteta 3x10x2 i spojnim Nt regletama sa konektorskim elementima (za završetak kućne instalacije) kapaciteta 30x10x2. Sve reglete moraju da budu predvidjene za DSL kablove klase 2 ili klase 3.

29

Od uslovljenog izvodnog TK ormara, razvod telefonske instalacije se izvodi instalacionim DSL kablovima (FTP kablovi /kat5E) kroz instalacione cevi do komunikacione table. Instalacioni kablovi se završavaju na spojnim NT regletama uz obeležavanje. U vertikalnom razvodu kroz objekat se predviđa rezervna instalaciona cev ∅32mm. Za povezivanje telefonskih utičnica i utilnica računarske mreže u stanovima i lokalu je predvidjen kabal FTP /kat5E u crevima ∅16mm. Kablovi se polažu do komunikacione table. Komunikacione utičnice telefonske i računarske mreže se montiraju u doznama zajedno sa energetskim utičnicama na visini 0.3m od poda. Telefonske utičnice su tipa RJ12/kat3 a utičnice računarske mreže su tipa RJ45/kat5E. U komunikacionoj tabli je planirana ugradnja telefonskog splitera koji deli dolaznu telefonsku liniju na sve telefone i liniju rema wireless routeru. Router ima 4 izlaza prema utičnicama računarske mreže. Router se napaja preko transformatora sa ispravljačem koji se montira u tabli.

7.1.3 INSTALACIJA KABLOVSKA TELEVIZIJEObjekat se priključuje na javnu mrežu kablovskog ditributivnog sistema. Spoljni priključak nije

predmet peojekta. Objekat se priključuje podzemnim privodnim kablom RG11. Glavni ormar kablovske televizije KDS se montira u prizemlju na visini 1.6m od poda. U KDS ormaru su montirani spliteri, pojačavač, oslabljivač signala, utičnice i osigurači. U svakom apartmanu se nalazi komunikaciona razvodna tabla. U tabli se montira spliter za kablovsku televiziju kao i spliteri i ruter za telefonsku i računarsku mrežu. Do svakog apartmana postavlja se 1 kabal RG6 /∅16mm. Sve TV /antenske utičnice su povezane kablom RG6 /∅20mm naspliter. Sve antenske utičnice u stanovima su montirane na visini 0.3m od poda. Svi kablovi su položeni u zid ispod maltera ili u instalacionoj vertikali. Ormari se uzemljuju na šinu za uzemljenje GŠIP kablom PP00-Y 1x16mm².

7.1.4 INSTALACIJA VIDEO-INTEFONA Objekat je obezbedjen (kolor) video interfonom. U ormaru zajedničke potrošnje RO-ZP se ugradjuje

napojna jedinica interfona E-32. Ispred ulaznih vrata u objekat se montira pozivni panel, audio i video panel. Pozivni panel se povezuje na napojnu jedinicu kablom PP-Y 3x2.5mm². U štoku vrata se montira električna brava. Brava se povezije na pozivni panel kablom JY(St)Y 3x2x0.8mm u PVC crevima ∅16mm. Na svakom spratu se montira distributer signala u dozni u zidu. Distributer se napaja sa pozivnog panela kablom JY(St)Y 3x2x0.8mm/∅16mm. Svi distributeri su medjusobno povezani kablom JY(St)Y 3x2x0.8mm/∅16mm. U svakom stanu se postavlja monitor na visini 1.5m od poda. Monitor se povezuje na distributer kablom JY(St)Y 3x2x0.8mm/∅16mm. Svi kablovi JY(St)Y 3x2x0.8mm/∅16mm se povezuju tako da se za napojni vod koriste 2 uparene žice (2x0.8mm) i još 2 žice posebno a za signal se koriste preostale 2 žice.

7.1.5 DETEKCIJA I SIGNALIZACIJA POVEĆANE KONCENTRACIJE UGLJEN-MONOKSIDAStacionarni uredjaj za detekciju i signalizaciju povećane koncentracije ugljen monoksida u vazduhu

(gasna centrala GAS.C) se napaja sa razvodnog ormara garaže RO-G kablom NHXHX Fe180/E90 3x2.5mm². Detektori gasa se povezuju na gasnu centralu kablom PP00-Y 5x1.5mm². Sirene sa bljeskalicom za dojavu gasa se povezuju na gasnu centralu kablom PP00-Y 3x1.5mm². Svetleće table sa natpisom "PAZI GAS" se povezuju na gasnu centralu kablom PP00-Y 3x1.5mm². Gasna centrala se montira na visini 1.8m od poda. Detektori gasa se montiraju na stubovima na visini 1.5m od poda. Sirene za dojavu gasa se montiraju na visini 0.3m od plafona. Sa gasne centrale se vraća signal o povećanoj koncentraciju ugljen-monoksida na razvodni ormar garaže RO-G kablovima 2x PP00-Y 3x1.5mm². Jedan signal je predalarmno stanje kada se koncentracija ugljen-monoksida poveća iznad 50 ppm i alarmno stanje kada se koncentracija poveća iznad 200 ppm. Svi kablovi su položeni na zidu OG razvodom u PVC tvrdim cevima ili u PNK regalima.

PROJEKTANT:-- d.i.e.

30

7.2 TEHNIČKI USLOVI ZA IZRADU TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA U OBJEKTU

7.2.1 OPŠTI USLOVIPriključenje objekta na tt mrežu izvesti shodno ovom projektu i izdatim uslovima Preduzeća za

telekomunikacije “Telekom “Srbija”. Ukoliko u toku važenja uslova nastanu promene, a koje se odnose na broj priključaka i rekonstrukciju objekta, nastale promene je potrebno prijaviti i zatražiti izmenu uslova.

Izvođač mora biti ovlašćen za izvođenje radova iz oblasti slabe struje i imati radnike odgovarajućih kvalifikacija za ove radove.

Izvođač radova obavezan je da pre početka radova prouči projekat i da blagovremeno zatraži od projektanta elentualna objašnjenja.

Izvođač radova dužan je da pre početka radova sa predstavnikom investitora, a po potrebi i drugim zainteresovanim licima obiđe teren i upozna se sa vrstom i obimom potrebnih radova na terenu.

Radovima se ne sme pristupiti pre nego što se pribave odgovarajuće građevinske dozvole i dozvole vlasnika objekata i terena na kojima se izvode radovi. Ove saglasnosti pribavlja investitor na osnovu prethodnih konačnih saglasnosti i odobrenog projekta.

Izvođač je dužan da u svemu poštuje ove saglasnosti i da postupa po svim zahtevima izrečenih u ovim saglasnostima od strane odgovornih koji su ih i izdali. Pre početka radova na izgradnji kablovske i privodne tt kanalizacije i polaganju tt kablova potrebno je pismeno izvestiti nadležnu službu TELEKOM-a radi vršenja stručnog nadzora od strane iste.

Zabranjeno je polaganje kabla u tt kanalizaciju pre nego što se proveri prohodnost iste i to pismeno konstatuje od strane lokalne RJ TELEKOM-a.

Izvođač je dužan da nakon provere prohodnosti privodne tt kanalizacije položi kabl prema izvodu. U oknu na kablu ostaviti rezervu u dužini od 3 - 5 metara radi spajanja na postojeći kabl, a kraj kabla zaletovati. Nabacivanje kabla, za potrebe novoizgrađenih objekata, vrši isključivo nadležna služba TELEKOM-a.

Radovi se moraju izvesti u skladu sa “Uputstvom o građenju mesnih kablovskih mreža” i “Izrada telefonskih instalacija i uvoda” izdatih od strane TELEKOM-a, kao i prema postojećim važećim tehničkim propisima, opštim propisima za odnosne vrste delatnosti i odredbama ovog elaborata do u detalja.

Rad se u svemu ima da izvodi prema postojećim važećim tehničkim propisima, opštim propisima za odnosne vrste delatnosti i odredbama ovog elaborata do u detalja.

Izvođač radova se mora pridržavati projekta i uslova datih u saglasnostima ostalih imaoca drugih komunalnih objekata - instalacija.

Ukoliko se tokom rada ukaže potreba za izvesnim izmenama u odnosu na projektom data rešenje koja mogu da nastanu usled izmena terenskih ili opštih uslova ili na osnovu zahteva investitora ili vlasnika objekata i terena, izvođač će po njima postupiti tek nakon pismenog zahteva nadzornog organa za ovaj rad putem knjige izvođača rada.

Svaku izmenu mora prethodno da odobri nadzorni organ investitora, da kratak opis izmene unese u građevinski dnevnik i overi svojim potpisom. Za odstupanja i izmene učinjene bez saglasnosti nadzornog organa investitora, odgovornost preuzima izvođač radova.

Kvalitet svih izvedenih radova mora biti u skladu sa važećim propisima TELEKOM-a za odnosne vrste radova.

Sva merenja u cilju provere ovog kvaliteta predviđena su ovim projektom ili posebnim stavkama predračuna ili stavkom “tehnički prijem i kolaudacija” ukoliko su merenja uobičajena i ne izlaze iz okvira normalnih i propisanih redovnih postupaka kod prijema ovakvih radova.

Svi radovi moraju biti estetski, zanatski kvalitetno i solidno izvedeni. Svi kvarovi i štete na objektima i terenima na kojima se vrše radovi moraju biti stručno i kvalitetno otklonjeni ili nadoknađeni. Za štete koje nastaju usled nesolidnog rada ili nemara izvođača radova, odgovoran je izvođač.

Pri izvođenju radova obavezna je primena sigurnosnih mera u cilju zaštite, kako radnika, tako i slučajno prisutnih lica u skladu sa odgovarajućim propisima.

Izvođač je odgovoran za kvalitet izvedenih radova u toku od najmanje jedne godine nakon predaje izvedenih radova investitoru.

Kod izvođenja radova po ovom projektu, a usled samih radova, ne sme da se naruši postojeće stanje ni na kojem drugom objektu u smislu smanjenja njegove sigurnosti ili ugrožavanja njegovih funkcija. Ukoliko

31

bi moglo da dođe do takve situacije obavezno se moraju obustaviti radovi na ugroženom delu, preduzeti zaštitne mere i odmah obaviti konsultacije sa projektantom i kompetentnim organom ugroženog objekta.

Na radovima duž puteva obavezna je primena svih zaštitnih mera u skladu sa saobraćajnim propisima.Svi materijali koji se upotrebljaju pri ovom radu imaju biti u skladu sa odgovarajućim propisima,

tipizacijom TELEKOM-a i SRPS-om. Postupak sa materijalom do ugradnje mora biti stručan i u skladu sa odgovarajućim uputstvima, tako da im se sve propisane električne, hemijske i mehaničke karakteristike i osobine u potpunosti očuvaju. Materijal, bez odgovarajućih potrebnih osobina ne sme se ugrađivati.

Ukoliko se materijal isporučuje sa atestima, izvođač mora da ih sačuva i da ih kao obavezan sastavni deo tehničke dokumentacje o izvedenom objektu, preda investitoru - korisniku.

Izvođač je obavezan: da odredi mesto skladištenja (deponiju) materijala u neposrednoj blizini gradilišta, da radove organizuje tako da ne ometa javni saobraćaj da mesta za prelaz pešaka preko iskopanog rova obezbedi i omogući neometan i siguran prelaz

pešaka, da na mesto rada dovozi onoliko materijala, koliko se može ugraditi u toku radnog dana, preostali materijal po završetku radnog dana vrati u skladište (na deponiju), položene armirane kablove ili cevi kablovske kanalizacije odmah zatrpati, a ni u kom slučaju ih

ostavljati u otvorenom roku, da propisanim saobraćajnim znacima obeleži deonicu puta - gde se odvijaju radovi, da radove izvodi kvalitetno i u predviđenom roku. Po završetku radova na polaganju tt kablova potrebno je izvršiti kvalitetni i tehnički prijem.

Investitor je dužan da u zahtevu za formiranje komisije za prijem dostavi: dokumentaciju izvedenog stanja geodetski snimak overen od Republičkog geodetskog zavoda kao i potvrdu da je snimanje izvršeno, podatke o predstavniku investitora i izvođaču radova koji će prisustvovati radu komisije izjavu nadzornog organa TELEKOM-a da je izvršen nadzor.

7.2.2 TEHNIČKI USLOVI ZA INSTALACIJEOvi tehnički uslovi su sastavni deo projektnog elaborata i kao takvi su obavezni za izvođača. Sve što

eventualno nije predviđeno opisom kao i samim projektom, a neophodno je potrebno za ispravan rad instalacije, izvođač je dužan da to na vreme prijavi nadzornom organu.

Celokupna instalacija se mora izvesti prema planovima, opisu radova iz predračuna kao i postojećim propisima i standardima koji važe u SRB za pojedine vrste radova.

Materijal za izvođača radova mora biti dobrog kvaliteta i da odgovara postojećim standardima. Po donošenju materijala na gradilište dužan je nadzorni organ da iste pregleda i njegovo stanje konstatuje u građevinskom dnevniku.

Pored materijal i sav rad mora biti izveden solidno, sa stručnom radnom snagom, a sve što se kasnije ustanovi da je neispravno, izvođač je dužan da otkloni o svom trošku bez prava na naknadu.

Pre početka radova izvođač je dužan da obeleži mesta za izvode telefona, javljača požara, sirena, kao i trase svih vodova za sve instalacije.

Cevi i razvodne kutije imaju biti od izolovanog materijala, a pri njihovom polaganju se mora voditi računa da se zidovi ne ruše, kao i pri polaganju kablova. Cevi se moraju tako polagati da između dve razvodne kutije ne bude ni jednog mesta gde bi se eventualno mogla sakupljati kondenzovana voda. Pri horizontalnom polaganju cevi između dve kutije moraju sačiniti blag luk sa temenom na gore i padom krajeva cevi prema rzvodnim kutijama.

Pri paralelnom polaganju energetskih, telekomunikacionih i signalnih vodova, polažu se energetski vodovi kao najniži a na min. 20cm od njih polažu se telekomunikacioni vodovi. Ukrštanje telekomunikacionih vodova sa energetskim vodovima treba izbegavati na mestima ukrštanja pod pravim uglom rastojanje između ovih vodova mora iznositi 10 a gde to nije moguće treba postaviti izolacioni umetak debljine 3mm. Grananje i nastavljenje provodnika ima se vršiti isključivo u razvodnim kutijama dovoljnih dimenzija da se u njima mogu smestiti pregledno veze provodnika. Najmanji unutrašnji prečnik razvodnih kutija ima iznositi 70mm. Veze se moraju zalemiti i izolovati. Svaka vrsta instalacije mora imati posebne razvodne kutije. Provodnici za sve vrste instalacije imaju biti od bakra, označene vrste izolacije preseka ili prečnika kao na planovima, šemama i predračunu. Pri provlačenju i polaganju kablova treba strogo voditi računa da se isti ne

32

lome. Na mestima promene pravca moraju se praviti blage krivine čiji poluprečnik ne sme biti manji od 15 puta spoljni prečnik kablova. Prolaz sa kabla na cevne provodnike mora se vršiti u kablovskim ormanima.

Ormani moraju biti od dekapiranog lima sa vratancima , bravom i ključem. Telefonski razdelnik se mora uzemljiti. Prelazni otpor uzemljivača mora imati vrednost ispod 10 oma.

Ako se pri izvođenju radova iz ma kojih razloga ukaže potreba za manjim odstupanjima od projekta, za svako odstupanje se mora pribaviti pismena saglasnost nadzornog organa. Veća odstupanja se smeju vršiti tek po saglasnosti komisije koja je odobrila projekat.

Garantni rok za sve radove iznosi dve godine računajući od dana tehničkog prijema. Za sve vreme garantnog roka dužan je izvođač da sve kvarove i nedostatke, koji proističu usled loše izrade ili slabog kvaliteta ugrađenog materijala otkloni o svom trošku bez prava na naknadu. Za kvarove nastale nestručnim rukovanjem izvođač nije odgovoran.

Uzrok nedostatka i kvarova na instalacijama ustanovljava komisije od tri člana: jednog određuje investitor, drugog izvođač, a trećeg biraju uzajamno sporazumno. Odluka komisije je punovažna i konačna.

Sve otpatke i smeće nastalo pri izradi instalacije dužan je da odnese sa gradilišta na mesto koje investitor odredi ugovorom.

Za nepredviđene radove ili povećanja obima posla mora se dobiti saglasnost investitora.Po završetku svih radova mora se izvršiti ispitivanje svih instalacija prema postojećim propisima.

Dobijeni rezultati moraju biti u granicama predviđenim propisima.Ukoliko se instalacija pri ispitivanju pokaže neispravnom izvođač je dužan da je dovede u ispravno

stanje o svom trošku.Preuzimanje instalacije od izvođača može se izvršiti tek posle završetka svih radova i ispitivanju

ispravnosti instalacija.

7.2.3 UNUTRAŠNJA INSTALACIJA TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJARazvodne ormane montirati u posebnim prostorijama ili prostorima za električne instalacije. Na svaki

razvodni orman postaviti natpisnu pločicu sa oznakom vrste instalacije. Svaki razvodni orman posebno povezati na traku ili Cu šinu zajedničkog uzemljenja.

Svako granjanje ili odvajanje instalacionih vodova vršiti samo u razvodnim kutijama sa poklopcima. Kablovi i vodovi moraju biti položeni tako da ne sme doći do:

torzijalnog savijanja i čvora (stvaranje osmice), pritiskivanja kabla koje bi mu deformisalo presek (kabl mora da bude slobodno položen ili učvršćen

samo odgovarajućim kablovskim stezaljkama, odnosno položen ispod maltera ili u odgovarajućim PVC cevima),

oštećenja od transportnog sredstva; ako kablovi i vodovi prelaze iznad transportnih sredstava, moraju se preduzeti dopunske zaštitne mere protiv padanja kablova.

Kablovi i vodovi moraju da budu položeni tako da su po celoj dužini u svako vreme pristupačni radi nadzora i eventualnih intervencija. Kod vise paralelno položenih kablova, razmak izmedu njih mora biti jednak najmanje prečniku susednog debljeg kabla. Kabl ne sme da bude pričvršćen za elemente opreme koji su izloženi potresima ili se često premeštaju. Kablovi, koji prolaze kroz prodore u etažama, zidovima i slicno, moraju da budu obradeni protivpožarnim materijalima da bi se sprečilo prodiranje požara i dima. Signalni kablovi moraju da budu udaljeni najmanje 10 cm od energetskih kablova i vodova, a telekomunikacioni kablovi moraju biti udaljeni najmanje 10 cm od signalnih kablova, odnosno 20 cm od energetskih kablova i vodova.

Razvodne kutije se montiraju u hodnicima, a nikako u prostorijama, što omogućava lakše i brže održavanje. U slučaju spajanja ili priključivanja pojedinih provodnika i kablova, spojna mesta moraju da budu medusobno trajno i sigurno pričvršćena. Za priključivanje provodnika sme se upotrebljavati samo spoj kojim se obezbeduje da ne dode do propuštanja štetnih uticajnih faktora. Sigumo i čvrsto spajanje može se izvesti pomoću vijka, repovanjem ili mekim lemljenjem.

Priključno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda mora da ima istu provodnost i izolaciju kao kabl ili vod. Provodnik na priključnom ili spojnom mestu ne sme da bude oštećen niti mu se presek sme smanjiti.

Priključna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak izmedu provodnika, kao i do ostalih delova bez napona, bude dovoljan i trajno osiguran.

Pri montaži i ugradnji opreme pridržavati se planova instalacija i tehničkog opisa.

33

Sve signalne uređaje ugraditi i montirati tako da se uklope u predvideni raspored električne opreme. U slučaju većih izmena mesta ugradnje od onih koja su data projektom, potrebno je izvršiti konsultovanje projektanta telekomunikacionih i signalnih instalacija.

Po završetku izrade instalacija, izvršiti ispitivanje svih instalacija na izolaciju i galvansku provodnost.

7.3 TEHNIČKI USLOVIZA MONTAŽUINSTALACIJA KABLOVSKOG DISTRIBUTIVNOG SISTEMA

U objektima je potrebno da postoji dovoljno prostora u vertikalnoj kanalizaciji namenjenoj za postavljanje kablova za TV signal. Naprimer, u objektu koji ima više lamela i od toga svaka lamela ima više vertikala koje povezuju više spratova treba obezbediti prostor za kabliranje iz jednog centralnog mesta do svake lamele odnosno vertikale u lameli. U vertikali koja povezuje naprimer 6 spratova potrebno je da od ormarića za TV koji se nalazi u podnožju vertikale do svakog sprata bude doveden prespojni kabl RG6. To znači da kanal za kablove koji povezuju glavni TV ormar sa svakim pojedinim nivoom (spratom) zgrade treba da bude prečnika koji to obezbeđuje. Minimalni prečnik rebrastog creva koji to obezbeđuje je Ø 33 mm. Preporučuje se da se zbog malog ulaganja i pogodnosti prilikom instaliranja mreže postave dve vertikale prečnika Ø 33 mm od glavnog TV ormara do najvišeg nivoa u zgradi. Kako se često kombinuje mreža tzv. zajedničkih antenskih sistema gde su antene postavljene na krovu, odgovarajuća elektronika za prijem, pojačanje i distribuciju signala na najvišim nivoima zgrade (potkrovlja) potrebno je imati u vidu da je i za tu instalaciju potrebno planirati kabliranje po vertikali zgrade.

Instalacija za TV koja se dovodi iz stanova ili poslovnog prostora (horizontalna instalacija) uvodi se u spratne ormariće ili dozne u kojima se vrši povezivanje pojedinih stanova ili TV utičnica u stanovima na opremu (delitelje –„splitere“) preko koje se dovodi signal iz glavnog TV ormara (nalazi se u podnožju zgrade u blizini TT ormara jer se podzemno, kablovi za TV signal dovode po pravilu kroz TT kanalizaciju).

Prostor u spratnim doznama, odnosno TV ormarićima treba da bude takav da se oprema može nesmetano povezati a to znači minimalno je potrebno da dozne budu dimenzija 250x250 mm. Podrazumeva se da su spratni TV ormarići, dozne, dostupni iz hola zgrade.

U glavnim TV ormarima potrebno je da bude dovedena instalacija električne mreže sa OG utičnicom i osiguračem (automatski osigurač od 6A). To je za slučaj da je potrebno da se signal koji dolazi u objekat (ulaz) pojača. Potrošnja ove energije ide na tzv. zajedničku potrošnju zgrade.

Obezbeđujući prethodno navedene uslove moguće je izvesti instalaciju u obliku zvezde. Na taj način se postiže da korisnici dobijaju u svojim utičnicama signal koji zadovoljava standarde za nivo i odnos signal/šum. Takođe to omogućuje da se nesmetano vrši povezivanje na Internet preko istih kablova kojima se korisnicima dovodi TV signal.

PROJEKTANT:-- d.i.e.

34

8 N U M E R I Č K I D E O

8.1 PRORAČUN SLABLJENJA TV SIGNALA KOD KABLOVSKIH SISTEMA

Proračun se vrši za 62 kanal.Slabljenje signala za opremu koja se ograđuje je sledeće: antenska utičnicaje -2.5dB. razdelnik (račve) 1/8 je -12dB. razdelnik (račve) 1/6 je -10dB. razdelnik (račve) 1/4 je -8dB. razdelnik (račve) 1/3 je -6dB. razdelnik (račve) 1/2 je -4dB. koaksijalni kabal RG6 -20dB/100m. koaksijalnog kabal RG11 -12dB/100m.Antenski razvodni sistem se projektuje kao zvezdasti sistem sa što približnijim dužinama kablova do

svakog utikačkog mesta i sa istim brojem račvi istog tipa. Ovo se radi u cilju dobijanja približno istog nivoa signala na svim utičnicama. Nivo signala na utičnici koja ima najveće slabljenje treba da bude oko 64-65dB

Nivo signala pri ulasku u stan treba da bude oko 70-72dB. U stanu projektovati maksimalno 3 utičnice odnosno jedan razdelnik signala 1/3 (uz ove uslove se dobijaju najbolji rezultati).

Antensko pojačalo tipa MINI pojačava signal na 106dB, a pojačalo tipa LOKAL na 102dB. Optimalni nivo signala na utičnicama se dobija upotrebom oslabljivača signala TAP (6,8,10,12,16,20).U ormanu telefonskih instalacija može da se nalazi i razvodnik signala.

ODABRANO POJAČALO JE TIPA MININIVO SIGNALA NA POJAČALU JE: 106dBOSLABLJIVAČ SIGNALA: TAP 10RAČVA SIGNALA U ORMANU: 1/2RAČVA SIGNALA U ORMANU: 1/6SIGNAL NA IZLASKU IZ ORMANA JE: 82dB

TIP DUŽINA SLABLJENJE STAN RAČVA SLABLJENJE TIP DUŽINA SLABLJENJE SLABLJENJEBR. [m] [dB] [m] [dB] [m] [dB] [dB] [dB]PR RG 6 11 2,2 LO 1/3 6 RG 6 3 0,6 LO1 2 71,2dBPR RG 6 15 3 S1 1/3 6 RG 6 9 1,8 S1.1 2 69,2dBPR RG 6 15 3 S1 1/3 6 RG 6 10 2 S1.2 2 69dBPR RG 6 15 3 S1 1/3 6 RG 6 10 2 S1.3 2 69dB1 RG 6 18 3,6 S2 1/3 6 RG 6 6 1,2 S2.1 2 69,2dB1 RG 6 18 3,6 S2 1/3 6 RG 6 7 1,4 S2.2 2 69dB1 RG 6 18 3,6 S3 1/3 6 RG 6 7 1,4 S3.1 2 69dB1 RG 6 18 3,6 S4 1/3 6 RG 6 10 2 S3.2 2 68,4dB1 RG 6 21 4,2 S4 1/3 6 RG 6 4 0,8 S4.1 2 69dB1 RG 6 21 4,2 S5 1/3 6 RG 6 8 1,6 S4.2 2 68,2dB1 RG 6 22 4,4 LO 1/3 6 RG 6 9 1,8 S5.1 2 67,8dB2 RG 6 21 4,2 S6 1/3 6 RG 6 6 1,2 S6.1 2 68,6dB2 RG 6 21 4,2 S7 1/3 6 RG 6 7 1,4 S7.1 2 68,4dB2 RG 6 21 4,2 S7 1/3 6 RG 6 10 2 S7.2 2 67,8dB2 RG 6 24 4,8 S8 1/3 6 RG 6 6 1,2 S8.1 2 68dB2 RG 6 24 4,8 S8 1/3 6 RG 6 8 1,6 S8.2 2 67,6dB2 RG 6 24 4,8 S8 1/3 6 RG 6 9 1,8 S8.3 2 67,4dB

PO RG 6 24 4,8 S9 1/3 6 RG 6 6 1,2 S9.1 2 68dBPO RG 6 24 4,8 S9 1/3 6 RG 6 7 1,4 S9.2 2 67,8dBPO RG 6 24 4,8 S10 1/3 6 RG 6 8 1,6 S10.1 2 67,6dBPO RG 6 24 4,8 S10 1/3 6 RG 6 10 2 S10.2 2 67,2dBPO RG 6 24 4,8 S10 1/3 6 RG 6 12 2,4 S10.3 2 66,8dBPO RG 6 28 5,6 S11 1/3 6 RG 6 7 1,4 S11.1 2 67dBPO RG 6 28 5,6 S11 1/3 6 RG 6 10 2 S11.2 2 66,4dB

SPRATKOAKSIJALNI KABL UTIČNICA NIVO

SIGNALA OZNAKA

RAČVA I STANU/LOKALU KOAKSIJALNI KABL

Zaključak:Kritični konektor u pogledu slabljenja signala je br.S11.2 sa -39,6dB za 62 kanal. Posle pojačavanja

signala na ulazu na 106dB na tom konektoru dobijamo signal jačine 66,4dB, a na najpovoljnijem konektoru br.LO1 dobijamo signal jačine 71,2dB.

PROJEKTANT:

35

-- d.i.e.

36

9 P R E D M E R I P R E D R A Č U N

37

10 G R A F I ČK I D E O

Grafički prilozi redom:

1. Situacija sa trasom privodnog telefonskog kabla i kabla kablovske televizije, razmera 1:2002. Televiziska instalacij, kablovska televizij, detekcija i signalizacija povećane koncentracije ugljen-

monoksida, trasa PNK regala, osnova podruma, razmera 1:503. Telefonska instalacija, računarska mreža, kablovska televizija, trasa PNK regala, video-intefon ,

osnova prizemlja, razmera 1:504. Telefonska instalacija, računarska mreža, kablovska televizija, trasa PNK regala, video-intefon ,

osnova 1. sprata, razmera 1:505. Telefonska instalacija, računarska mreža, kablovska televizija, trasa PNK regala, video-intefon ,

osnova 2. sprata, razmera 1:506. Telefonska instalacija, računarska mreža, kablovska televizija, trasa PNK regala, video-intefon ,

osnova potkrovlja, razmera 1:507. Jednopolna šema telefonskih instalacija i računarske mreže8. Jednopolna šema instalacija kablovske televizije9. Jednopolna šema instalacija video-intefona10. Jednopolna šema instalacija za detekciju i signalizaciju povećanja koncentracije ugljen-monoksida

38