SPORT I ZDRAVLJEsportizdravlje.rs.ba/files/Godina XIII Broj 1/Srpski_2018...SPORT I ZDRAVLJE NAUČNO-STRUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI FIZIČKOG VASPITANJA I SPORTA Godina XIII, Broj 1,

SPORT I ZDRAVLJE

NAUČNO-STRUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI FIZIČKOG VASPITANJA I SPORTA

Godina XIII, Broj 1. 2018 ISSN 1840-152X

www.sportizdravlje.rs.ba

SPORT I ZDRAVLJE

NAUČNO-STRUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI FIZIČKOG VASPITANJA I

SPORTA

Godina XIII, Broj 1, 2018. ISSN 1840-152X

www.sportizdravlje.rs.ba

Redakcijski odbor Recenzentski odbor 2

1. Danko Pržulj (I. Sarajevo, BiH) 2. Slobodan Stojiljković (Niš, Srbija) 3. Nenad Suzić (Banja Luka, BiH) 4. Milovan Bratić (Niš, Srbija) 5. Radivoj Radosav (Novi Sad, Srbija) 6. Milivoje Karalejić (Beograd, Srbija) 7. Raviojla Pavlić-Mandić (Sarajevo, BiH) 8. Radivoje Krsmanović (I. Sarajevo, BiH) 9. Martin Pupiš (Banska Bystrica, Slovačka) 10. Radoslav Bubanj (Niš, Srbija) 11. Milentije Branković (Niš, Srbija) 12. Vladimir Koprivica (Beograd, Srbija) 13. Srboljub Popović (Beograd, Srbija) 14. Cvijeta Krsmanović (I. Sarajevo, BiH) 15. Branimir Mikić (Tuzla, BiH) 16. Jordan Donev (Sofija, Bugarska) 17. Radovan Čokorilo (Novi Sad, Srbija) 18. Milena Mikalački (Novi Sad, Srbija) 19. Rajko Kuljić (Novi Sad, Srbija) 20. Veselin Jovović (Nikšić, Cma Gora) 21. Dragan Popović (Leposavić, Srbija) 22. Izet Rađo (Sarajevo, BiH) 23. Simo Vuković (Banja Luka, BiH) 24. Slaviša Đurđević (Beograd, Srbija) 25. Darko Kalajdžić (Novi Sad, Srbija) 26. Nenad Lalić (I. Sarajevo, BiH)

27. Dragoslav Jakonić (Novi Sad, Srbija)

1. Dragoslav Jakonić (Novi Sad, Srbija) 2. Danko Pržulj (I. Sarajevo, BiH) 3. Dobrica Živković (Niš, Srbija) 4. Đorđe Nićin (Beograd, Srbija) 5. Izet Rađo (Sarajevo, BiH) 6. Jordan Donev (Sofija, Bugarska) 7. Veselin Jovović (Nikšić, Crna Gora) 8. Vladimir Koprivica (Beograd, Srbija) 9. Branimir Mikić (Tuzla, BiH) 10. Muriz Hadžikadunić (Sarajevo, BiH) 11. Darko Kalajdžić (Novi Sad, Srbija) 12. Martin Pupiš (Banska Bystrica, Slovačka) 13. Slobodan Stojiljković (Niš, Srbija) 14. Milentije Branković (Niš, Srbija) 15. Milovan Bratić (Niš, Srbija) 16. Radivoje Krsmanović (I. Sarajevo, BiH) 17. Nenad Suzić (Banja Luka, BiH) 18. Goran Kasum (Beograd, Srbija) 19. Goran Bošnjak (Banja Luka, BiH) 20. Ratko Stanković (Niš, Srbija) 21. Cvijeta Krsmanović (I. Sarajevo, BiH) 22. Radoslav Bubanj (Niš, Srbija) 23. Milivoje Karalejić (Beograd, Srbija) 24. Slaviša Đurđević (Beograd, Srbija) 25. Srboljub Popović (Beograd, Srbija) 26. Veroljub Stanković (Leposavić, Srbija) 27. Marko Aleksandrović (Niš, Srbija)

SPORT I ZDRAVLJE NAUČNO-STRUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI

FIZIČKOG VASPITANJA I SPORTA

Izdavač: Univerzitet u Istočnom Sarajevu

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta

Glavni i odgovorni urednik: dr Borislav Cicović, vanredni profesor

Adresa uredništva:

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu

Stambulčić bb, 71420 Pale, Bosna i Hercegovina tel/fax: 00387 (0)57 226 836

e-mail: [email protected] Urednik u redakciji: dr Milomir Trivun, vanredni profesor

Sekretar redakcije: dr Nenad Lalić, vanredni profesor Prevod na engleski:Dušica Matović (str. 46-54) i Slavica Jevtović (str. 82-90)

Naslovna: vrh planine Maglić i Trnovačko jezero Naslovnu uredio: Vjekoslav Brčkalo

Tiraž: 300

Štampa: COMESGRAFIKA Banja Luka

UDC 796.011/797(05)

S P O R T I Z D R A V L J E

ISSN 1840-152X Pale, 2018. godina 13, broj 1: str. 5-102 UDC 796

SADRŽAJ 2018/1

Stručni rad

Dejan Ćeremidžić

DOI: 10.7251/SIZ0118005C

PROGRAM OBUKE SKIJANJA SKI ŠKOLE VUČKO ......................................................................... 5

Orginalni naučni rad

Slavko Dragosavljević, Željko Sekulić, Nikola Ilić

DOI: 10.7251/SIZ0118020D

VALJANOST TESTOVA SPECIFIČNIH VJEŠTINA U FUDBALU I NJIHOVA

PRIMJENA U EVALUACIJI I KONTROLI TRENINGA ...................................................................... 20


Bojan Guzina, Goran Grahovac, Milomir Trivun

DOI: 10.7251/SIZ0118029G

UTICAJ KVALITATIVNOG IZVOĐENJA VATERPOLO ŠKARA NA JAČINU

IZBAČAJA LOPTE U USLOVIMA NARUŠENE HOMEOSTAZE ...................................................... 29

Naučna kritika, polemika

Duško Kuzović DOI: 10.7251/SIZ0118038K

СПОРТ У УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНИРАЊУ - НАСЕЉЕ И СПОРТСКИ ОБЈЕКАТ .................. 38


Miloslav Marković, Rajko Milić, Samir Tabaković

DOI: 10.7251/SIZ0118046M

UTICAJ EKSPERIMENTALNOG PROGRAMA VJEŽBANJA NA MORFOLOŠKE

KARAKTERISTIKE UČENIKA ............................................................................................................. 46


Dušan Mićović, Dalibor Fulurija, Tatjana Ćeremidžić

DOI: 10.7251/SIZ0118055M

PROMENE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI UČENIKA 11 I 12 GODINA NAKON PRIMENE

SADRŽAJA GIMNASTIKE-AKROBATIKE ........................................................................................ 55


Nebojša Mitrović,, Dalibor Stević

DOI: 10.7251/SIZ0118065M

EFEKTI VEŽBANJA PO MODELU ŠKOLICE SPORTA PEDAGOŠKOG FAKULTETA NA

PROMENE U MOTORIČKIM SPOSOBNOSTIMA KOD DECE ......................................................... 65


Рајковић Жељко, Милетић Владимир, Бранковић Драган

DOI: 10.7251/SIZ0118073R

ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ ДЕЦЕ МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА ПРЕМА

ЛОГОРОВАЊУ ....................................................................................................................................... 73

Stručni rad

Marko Šehovac

DOI: 10.7251/SIZ0118082S

STAVOVI ISPITANIKA NA USPJEH POJEDINCA I EKIPE DŽUDO KLUBA

ROMANIJA PALE ................................................................................................................................... 82

Pregledni rad

Далиборка Шкипина; Наташа Костић

DOI: 10.7251/SIZ0118091S

МОГУЋНОСТ ИСПИТИВАЊА ОРИЈЕНТАЦИЈА ПРОВОЂЕЊА СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА

СТУДЕНАТА .......................................................................................................................................... 91

Upustvo za autore .................................................................................................................................... 102

5

Dejan Ćeremidžić Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale Univerzitet u Istočnom Sarajevu UDK: 796.92 DOI: 10.7251/SIZ0118005C

PROGRAM OBUKE SKIJANJA SKI ŠKOLE VUČKO

Sažetak

Cilj ovog rada je bio da se predstavi program obuke skijanja ski škole “Vučko” sa posebnim osvrtom na tipične greške koje se pojavljuju u obuci tehnike skijanja i vježbe kojim je najlakše izvršiti korekcije istih. Sekundarni cilj je bio da se utvrdi uticaj navedenog programa rada na skijašku izvedbu polaznika ski škole Vučko. Na početku istraživanja polaznici ski škole su demonstrirali osnovne elemente skijaške tehnike: spust pravo, pluženje sa zaustavljanjem, klinasti zaokret sa i bez uboda štapa, osnovni zavoj, zaokret ka padini, vijuganje u uskom i širokom hodniku. Tehnika polaznika ocjenjena je od strane trojice ispitivača (profesori sa ISIA licencama). Uzorak ispitanika su djeca 12 do 13 godina starosti koja skijaju plužnom tehnikom. Po završetku obuke alpskog skijanja svi ispitanici demonstrirali su osam navedenih elemenata skijaške tehnike ispred trojice nezavisnih ispitivača.Analiza rezultata pokazala je napredak u svih osam elemenat skijaške tehnike. Svi ispitanici u sa plužne tehnike prešli na veći nivo skijaške tehnike (paralelno skijanje). Osnovni skijaški stav, kontrola brzine i balansa, brzina prelaska iz jednog zavoja u drugi, položaj skija u zavoju su elementi na kojima je obraćena posebna pažnja.

Ključne riječi: skijaške tehnike, T-test, diskriminativna analiza, klinasti zaokret, paralelni zaokret UVOD

Metodika alpskog skijanja bazira se na postavkama opšte pedagogije I na znanjima iz sfere tehnika alpskog skijanja u sa dejstvu sa nizom drugih faktora kojiutičuna process učenja. Postavljanje plana u kome su određeni ciljevi za određeni vremenski period, kao i program učenja skijanja (metodika) zavise od velikog broja faktora: od individualnih mogućnosti skijaša početnika, preko materijalno tehničkih sredstava (oprema), do emocionalnih i socioloških faktora.

Program obuke skijanja (metodika) treba da budefleksbilan, jednostavan, pri čemu se naročito ističe značaj i uloga instruktora/učitelja skijanja. Da bi koncepcija metodike alpskog skijanja bila racionalna, vježbe i zadaci koji je činetreba da predstavljaju elementarna kretanja koja poštujući principe sistematičnosti i postupnosti vode ka željenom cilju.

STRUČNI RAD

Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE XIII (2018) 1: 5-19

6

Program obuke skijanja ski škole “Vučko” je usklađen sa programima škola skijanja u region i šire, koncipiran tako da se svake godine nadograđuje, poštujući faktore koji utiču na kvalitet i razvoj alpskog skijanja. Program je fleksibilan u zavisnosti od sposobnosti polaznika škole. Vježbe koje čine sadržaj programa su namjenjene u obuci početnika mada većina vježbi može da posluži i u obuci polaznika koji su osnovno skijaško znanje već stekli i žele da dalje napreduju.

Dvadeset godina koliko postoji ski skola Vučko, bogata iskustva velikog broja učitelja,bivših i sadašnjih, garantuju kvalitet u obucialpskog skijanja.

METOD RADA Uzorak ispitanika: dvadeset (20) polaznika škole skijanja “Vučko”, djeca 12 do 13 godina starosti.

Uzorak varijabli:spust pravo, pluženje sa zaustavljanjem, klinasti zaokret sa i bez uboda štapa, osnovni zavoj, zaokret ka padini, vijuganje u uskom i širokom hodniku

Cilj istraživanja: Utvrditi efekte programa ski škole Vučko

Zadaci istraživanja: ocjeniti tehniku polaznike škole skijanja Vučko na pocetku i na kraju programa. Ocjene su u rasponu od 1 do 5 s tima da veća ocjena znači bolji rezultat.

Na početku istraživanja polaznici ski škole su demonstrirali osnovne elemente skijaške tehnike. Tehnika polaznika ocjenjena je od strane trojice ispitivača (profesori fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta koji posjeduju ISIA licencu).

KONCEPT METODIKE UČENJA ALPSKOG SKIJANJA SKI ŠKOLE VUČKO

Program je koncipiran tako da ima za cilj da od početnika na skijama napravi skijaša koji može da skija sa skijama u klinastom i paralelnom položaju koristeći tradicionalnu i savremenu skijašku tehniku. Učitelji ski škole Vučko su obrazovani da mogu realizovati program i na što praktičniji i što efikasniji način, logičnim i jednostavnim metodskim postupkom, u toku vrlo kratkog vremenskog perioda dovesti polaznika do odgovarajućeg nivoa vladanja tehnikom skijanja. Program od učitelja zahtjeva dobro poznavanja tehnike i metodike alpskog skijanja, njihovog razvoja, aktuelnih trendova, mogućih promjena u budućnosti…

Sadržaj programa je prepoznatljiv i kombinacija je slovenačke, hrvatske, kanadske i austrijskeškole skijanja.

Programakursa u trajanju od 7 danaza skijaše-početnike:

• Prvidan Prilagođavanje na skije i osnovne položaje

1. Vježbe u "mjestu" (na ravnom terenu): • Osnovni stav za spust pravo u mjestu • Kretanje skijaša po uzdužnoj osi skija: naprijed-nazad


7

• Opružanje-pregibanje (kretanje po vertikali, iz niske u visoku poziciju, fleksijom i ekstenzijom u skočnom zglobu, zglobu koljena, kuka i gornjeg dijela tijela). Greška je pozicija čučnja ili sjeda.Objasniti da se kukovi kreću po vertikali, koljena su u poziciji što više naprijed-potisnutost koljena prema naprijed-pritisak na prednji dio cipele.U svim sledećim vježbama insistirati na navedenoj poziciji kukova, koljena, trupa i ruku.

• Bočna kretanja u mjestu-postavljanje skija na rubnike • Sunožni skokovi : -odizanjemcijelihskija- odizanjem "repova" skija: doskok na međusobno

paralelne skije - odizanjem "repova" skija: doskok u poziciju pluga • Paralelno prestupanje -bočno kretanje • Okretanja oko: - vrhova skija – središnjih dijelova skija - "repova" skija • Okretanje sa jednom skijom • Iz osnovnog stava za spust pravo opružanjem preći u pužni položaj u mjestu 2. Vježbe u kretanju –klizanju (na ravnom terenu): • Hodanje sa obje skije • Hodanje sa jednom skijom • Spust pravo-odgurivanjem stapovima • Spust pravo-odgurivanjem štapovima sa naizmjeničnim pluženjem jednom pa drugom

skijom • Klizanje naprijed na jednoj skiji- odgurujući se drugom nogom (pancericom) • Bočno kretanje-priprema za penjanje bočnim korakom 3. Vježbe u kretanju-klizanju (padina veoma malog nagiba sa istekom): • Kretanje-klizanje u osnovnom stavu-spustpravo • Spust pravo u visokom, srednjem i niskom položaju (težina tijela ravnomjerno raspoređena

na obje skije) • U spustu pravo podizanje repa jedne pa druge skije • U spustu pravo podizanje cijele jedne pa druge skije

Slika, podizanje jedne skije

• U spustu pravo sunožni skokovi (podizanjem cijelih skija, podizanjem repova skija) sa doskokom u paralelni, plužni i klinasti položaj

• U spostu pravo –pregibanje i opružanje • U spustu pravo- prestupanje u novi trag


8

• U spustu pravo –paralelnim i škarastim prestupanjem napraviti okretu u desnu i lijevu stranu

• Spust pravo sa naizmjeničnim pluženjem jednom pa drugom skijom • Spust pravo, držati štapove u horizontalnoj poziciji - plužno zaustavljanje • Spust pravo kroz poligon sa različitim zadacima (provlačenje ispod štapa, prelazak preko

grba, različite pozicije štapova u rukama i slično….

Pluženje –pozicija pluga i pozicija klina je fundamentalan skijaški element.Zbog veće površine oslonca položaj pluga i klina omogućuje veću stabilnost skijaša, bolju, počinju da se usvajaju pokreti unutrašnjih rotacija natkoljenica i potkoljenica. Kroz položaj pluga se ostvaruje kontrola brzine i zaustavljanje što je za početnike od izuzetne važnosti sa psihološkog aspekta, jer stiču svijest o tome da mogu da kontrolišu kretanje. Vježbe za plug su isključivo vezane za pluženje sa zaustavljanjem a klinasti položaj koristimo kod promjene smijera kretanja.Prednost zaokreta u klinu je mogućnost kontrolisanja brzine kretanja, pogotovo u periodu prelaska preko padne linije. Pored toga, zaokret u klinu može da se izvede sa manjim radijusom, pogotovo kada se iskoristi bočni luk karving skije što takođe doprinosi kontroli brzine. Početnici koji su motorički talentovaniji vrlo brzo će početi da skupljaju repove skija sve do postavljanja u paralelnu poziciju. Njih treba usmjeriti i podsticati ka tome. Ipak, za većinu polaznika metodski put preko zaokreta u klinu predstavlja bolji izbor.

• Pluženje kontrolisanjem brzine sa zaustavljanjem • Pluženje mjenjanjem brzine klizanja (širi i uži razmak repova) sa zaustavljanjem • Klinasti položaj sa plužnim zaustavljanjem • Kombinovati spust pravo- klinasti položaj, pluženje i plužno zaustavljanje

4. Penjanje bočnim i škarastim korakom

5. Vježbe za promjenu smijera kretanja –(prebacivanje većeg dijela težine tijela na jednu

skiju) klinastim polozajem • Spust pravo- preći u klinasti položaj, prebacivanjem težine na jednu skiju i ubacivanjem

koljena unutra napraviti zaokret u jednu stranu (vanjska-buduća donja skija treba da bude na rubniku).

• Ista vježba-zaokret u drugu stranu • Povezivanje klinastih zaokreta • Klinasti zaokret sa rukom na koljenu vanjske skije (skija na koju je prebačen oslonac,

pritisak na unutrašnji dio skije ubacivanjem koljena unutra), druga ruka je u odručenju, početi sa kretanjem težista tijela po vertikali.


9

Slika klinasti zaokret

Drugi dan

• Ponoviti program prethodnihdana.Obuka korištenja liftova i žičara, povećanje dužine dionica i nagiba padine

• Klinasti zaokret sa obje ruke na koljenu vanjske skije sa podizanjem ruku pri rasterećenju. Rukama dodatno potiskivati donje koljeno naprijed i unutra. Podizanje ruku će pospješiti rasterećenje po vertikali što će usloviti lakše okretanje skija dok pokret rukama prema dole učvršćuje skijaški stav, pojačava pritisak na skiju, postavlja gornji dio tijela i ramena u korektnu skijašku poziciju i ovim položajem ostvarujemo bolji balans.

Slika: klinasti zaokret sa obje ruke na koljenu vanjske skije

• Klinasti zaokret sa štapom iza leđa za kontrolu položaja tijela. Štap pritisnut na leđa će natjerati polaznika da dodatno gurne kukove prema naprijed. Ova vježba je dobra za korekciju stava kod početnika koji su u poziciji sjeda a to je jedna od najčešćih grešaka. Osim toga, položaj štapa nama i samom polazniku daje informacije o položaju kukova, trupa o ramena, tako da je lako vršiti korekcije stave.

Slika: štapovi iza leđa


10

• Klinasti zaokret sa jednim štapom (vanjska –donja ruka) u kontaktu sa snijegom i drugim štapom (gornja ruka) iza glave ili u odručenju. Ovom vježbom korigujemo poziciju ramena, trupa, koljena i kukova. Promjena pozicije štapova dodatno pojačava kretanje tijela prema gore.

Slika: donji štap dodiruje snijeg

• Supermen položaj je interesantan i djeca ga vrlo rado izvode i brzo usvajaju. Donja ruka je ispružena u pravcu kretanja a gornja ruka je oslonjena na bok. Vježba je odlična kod korekcije ulaska u zaokret jer ispružanje donje ruke prema naprijed i prema smjeru kretanja će skijaša lako uvesti u zaokret. Moment promjene položaja ruku doprinosi rasterećenju i pojačanom gibanju tijela po vertikali.

Slika: supermen

Treći dan • Ponoviti skijaške tehnike i vježbe iz prethodnih dana. • Kosi spust i zaokret ka padini

Ova dva skijaška lika su fundamentalna i treba im posveti posebnu pažnju.U našem program se obučavaju zajedno.Postoji dilema da li u savremenom skijanju postoji spust koso. To zavisi između ostalog, i od ugla pod kojim je skija postavljena u odnosu na podlogu. Pošto početnici koriste blage padine i kreću se malim brzinama njihove skije nisu postavljene na rubnike pod velikim uglom (skija je takoreći na plohi) što im omogućuje skoro pravolinijsko kretanje po širini staze. Ako su zadovoljeni uslovi: kontrolisanje brzine i mali nagib padine, položaj tijela u supustu koso bi trebalo da bude opušten, sa žargonski rečeno “otključanim” relaksiranim položajem kukova. Česte su grešakeda se kukovi spuštaju sjedeći" ili "odbrambeni" stav, pa ne rijetko i okreću ka brdu.


11

Naravno, ako su skije na rubnicima pod korektnim uglom, paralelne sa koljenima naprijed i ka padini i sa optimalnim pritiskom skije će same da naprave zaokret ka padini bez proklizavanja. Ovo je veoma bitan moment kod početnika, jer osjećaj optimanlog pritiska i oslonca na rubnike donje skije donosi novi moment a to je sigurnost i kontrola balansa. Ovdje se dešava problem sa kontrolom brzine, jer skija kada je na runiku, bez proklizavanja dobija ubrzanje što može usloviti neravnotežni položaj i kretanje skijaša prema nazad po uzdužnoj osi skija. Karving skije zbog svog oblika i stranjskog luka će u navedenom položaju same napraviti zaokret ka brdu ali će za početnika brzina kretanja biti problem. Veoma je bitno početnike obučiti da naglašenije opterete prednji dio skije. Time će uz veći pritisak koljena prema naprijed i unutra osloboditi repove skija koje će na taj način laganije krenuti prema vani uz veću rotaciju i otklizavanje što će usloviti lakši zaokret ka brdu.

Slika: konobar

Četvrti dan

• Uvježbavati prethodno naučene elemente i preći na nove. • klinasti zaokret sa štapovima u poziciji “prozora”. Ova vježba potencira na korektnoj pozici

ruku, (početnici prave nepotrbne pokrete rukama i time narušavaju ravnotežni dinamički položaj), na koretnoj poziciji gornjeg dijela tijela, kukova i ramena.

Slika: Klinasti zaokret sa štapovima u poziciji “prozora”.

• Klinasti zaokret sa imitacijom mahanja krila, “ptica”. Ovom vježbom želimo da

korigujemo kretanje po vertikali (gore-dole). Veoma je bitno da naglasimo da se ruke kontinuirano spuštaju i dižu da bi imali usklađen ritam, postepen pritisak na skije u poziciji spuštanja ruku i težišta tijela i postepeno rasterećenje i kontrolisan ulazak u zaokret.


12

Slika: ptica

• Klinasti zaokret sa štapovima na koljenima (vodonoša-UPS- Na kanto). Ovu vježbu koristimo kod uvježbavanja zaokreta ka padini. Zbog položaja tijela prema naprijed i prema dole sa povećanim guranjem koljena ka brdu i prema naprijed imamo konstantan pritisak na skije što će usloviti kretanje skija po rubnicima bez proklizavanja-zarezna tehnika, što će za posledicu imati okret ka padini i zaustavljanje.

Slika: vodonoša

• Klinasti zaokret sa rukom na kuku donje skije, druga, gornja ruka u predručenju, u smijeru kretanja skija. Ovom vježbom želimo da korigujemo greške rotiranja gornjeg dijela tijela. Pokret gornjom rukom prema naprijed će zaustaviti rotaciju tijela ka brdu dok će pozicija donje ruke dodatno gurnuti kukove ka brdu, što za posledicu ima oštriji ugao skija na snijegu.

Slika: supermen 2

Klinasti zaokret sa rukom na rebrima ispred tijela, druga ruka u odručenju ili predručenju u pravcu kretanja.


13

Slika: ruka na stomaku

• Osnovni zaokret

Osnovni zaokret je skijaška tehnika koja objedinjuje klinastu i paralelnu tehniku skijanja. Osnovni zaokret izvodimo tako što iz položaja kosog spusta podižemo tijelo prema gore u viši stav te počinjamo izvođenje klinastog zaokreta što podrazumjeva prenošenje težine na vanjsku skiju. Kada dođemo u klinu na padnu liniju tj. kada prebacimo težinu na vanjsku skiju i vanjska skija počinje da vrši zaokret u tom momentu privlačimo unutrašnju skiju i dovodimo skije u paralelan položaj. Nastavak može da bude zaokret ka padini ili povezivanje osnovnih zaokreta.

Slika: osnovni zaokret

Peti dan: Paralena tehnika Sve vježbe koje smo koristili u obučavanju klinaste tehnike možemo koristiti i kod obučavanja paralelne tehnike skijanja.

6. Vježbe za promjenu smijera kretanja –(prebacivanje težine tijela na jednu skiju) paralelnim polozajem skija

• Paralelni zaokret sa rukama na koljenu vanjske (donje) skije sa odizanjem ruku pri vertikalnom rasterećenju. Ovom vježbom vršimo korekciju položaja ramena, koljena i kukova.

Slika: paralelni zaokret sa rukama na koljenu vanjske skije sa odizanjem ruku pri rasterećenju

• Paralelni zaokret sa štapom iza leđa kojim kontrolišemo položaj kukova i ramena. Insistirati da je stap paralelan sa podlogom i okrenut prema dole niz padinu i u pravcu kretanja skija.


14

Slika: Paralelni zaokret sa štapom iza leđa • Paralelni zaokret sa štapovima u poziciji “prozora”.

Slika: prozor • Paralelni zaokret sa štapovima u horizontalnom položaju ispred tijela sa okretanjem štapa

u trenutku rasterećenja.

Slika: štap okretati i spuštati

• Paralelni zaokret sa na koljenu vanjske skije (skija na koju je prebačen oslonac, pritisak na unutrašnji dio skije ubacivanjem koljena unutra), druga ruka je u odručenju.


15

Slika: jedna ruka na koljenu • Paralelni zaokret sa rukom ispred tijela (dlan na rebrima) druga ruka u predručenju u pravcu

kretanja.

Slika: ruka na rebrima • Paralelni zaokret sa rukom na kuku donje skije, druga, gornja ruka u predručenju, u smijeru

kretanja skija.

Slika: ruka na donjem kuku

• Paralelni zaokret sa štapom iza glave. Vježba kojom korigujuemo poziciju tijela prema naprijed. Štap treba nageti prema dole što će usloviti spuštanje donjeg ramena i guranje koljena i kuka ka brdu. Posledica takvog položaja su skija pod oštrim uglom na snijegu.


16

Slika: štap iza glave • Pareleni zaokret sa jednim štapom (vanjska –donja ruka) u kontaktu sa snijegom i drugim

štapom (gornja ruka) iza glave ili u odručenju. Ovom vježbom korigujemo poziciju ramena, trupa, koljena i kukova. Promjena pozicije štapova dodatno pojačava kretanje tijela prema gore.

Slika: gornji štap iza glave, donji u kontaktu sa snijegom • Paralelni zaokret sa gornjom rukom iza glave a donjom na koljenu. Vježbom korigujemo

grešku propadanja (spadanja) gornjeg ramena.

Slika: ruka na gornjem ramenu Šesti dan: Ponavljati i uvježbavati sve tehnike iz prethodnih dana.Pokušati skijati kombinovanom tehnikom, (ulazak u zaokret rotiranjem stopala- drugi dio zaokreta pokušati izvesti zareznom tehnikom).


17

• Zaokret sa ubodom štapa i rasterećenjem po vertikali. Skijati sa korištenjem štapova, sa povezivanjem paralenih zaokreta sa potenciranjem na kretanju tijela po vertikalnoj osi, gore-dole

Slika: okret sa ubodom štapa

• Aerodinamična pozicija -spust.

Slika: spust pravo

• Vježbe za korekciju gibanja i stava. Vezanjem koljena natjerati skijaša da se kreće po vertikali gore-dole.

Slika: vezanje koljena

• Vježba za korekciju gibanja i položaja gorenjeg koljena u uskom hodniku.


18

Slika: avion

Sedmi dan: • Polaganje likova za diplomu (simbolično) zvanje A, B, C, D; • Takmičenje: "Veleslalom" (Strmina padine, dužina staze, broj kapija i njihov raspored prilagođeni su sposobnostima i znanju skijaša-početnika, kao i vremenskim uslovima)

REZULTATI I DISKUSIJA Tabela broj 1prikazuje rezultate T testa tj.da li postoji statistički značajna razlika i koje su

to varijable koje doprinose razlici između ocjena polaznika škole skijanja “Vučko” na inicijalnom i finalnom mjerenju. Analizom podataka smo utvrdili da postoji statistički značajna razlika (p=.00) između svih posmatranih i ocjenjivanih varijabli (spust pravo, pluženje sa zaustavljanjem, klinasti zaokret sa i bez uboda štapa, osnovni zavoj, zaokret ka padini, vijuganje u uskom i širokom hodniku i konačna ocjena) što znači da su polaznici škole skijanja “Vučko” poslije sedam dana obuke skijanja unaprijedili svoje skijaško znanje.

Tabela 1. Deskriptivni statistički parametri motoričkih sposobnosti polaznika škole skijanja

Mean - I Mean - II t-value df p Spust pravo 2,25 4,15 -7,92 38 0,00

Pluženje 2,33 4,35 -7,92 38 0,00

Kiln bez uboda štapa 2,27 4,00 -8,58 38 0,00

Klin sa ubodom štapa 2,31 4,35 -8,23 38 0,00

Osnov zaokret 2,40 4,10 -7,30 38 0,00

Zaokret ka padini 2,35 4,25 -7,92 38 0,00

Uski hodnik 1,80 3,05 -13,76 38 0,00

Široki hodnik 2,35 3,55 -7,92 38 0,00

Ocjena 2,25 3.97 -8,77 38 0,00

Napredak u tehnici skijanja možemo pripisati učiteljima koji su sproveli program škole skijanja. Navedeni program se analizira, provjerava i nadopunjuje svake godine, i u ranijim istraživanjema na istu temu imao je slične efekte. Naravno sam program obuke skijanja bez kvalitetnog kadra koji


19

ga sprovodi vjerovatno ne bi imao ovakav uspjeh. U našem slučaju, odgovornost za provođenje programa imali s uučitelji sa dugogodišnjim iskustvom, učitelji koji posjeduju ISIA licence.

Diskriminativnaanaliza

Tabela 2.Diskriminativnaanaliza

Eigen- - value Canonicl - R Wilk's - Lambda Chi-Sqr. df p-value

0 5,830 0,923 0,14 67,24 6,00 0,00

U tabele broj 2. su prikazani rezultati diskriminativne analize kojim je utvrđena statistički značajna razlika (p-0,00) između inicijalnog i finalnog testiranja polaznika škole skijanja „Vučko“.

ZAKLJUČAK Program obuke i usavršavanja škole skijanja Vučko je programiran tako da početnici od nivoa kada povežu zaokrete u klinu (do čega se stići relativno brzo, s' obzirom da su vježbe u prvoj fazi učenja prilično selektovane i usmjerene ka tom cilju), pa dok ne nauče ritmične paralelne zaokrete rasterećenjem opružanjem, što je i primarni cilj, nove elemente tehnike uče isključivo skijanjem. Metodski nizovi su takvi da se vježbe nadovezuju spontano jedna na drugu. Naravno, ovde su predstavljene samo određene vježbe koje se koriste za početne nivoe skijaške tehnike.Navedeni program je dao rezultat jer smo ga testirali na polaznicima koji su na inicijalnom testiranju skijali isključivo plužnom tehnikom a na finalnom testiranju su uspjeli da skijaju paralelnom tehnikom sa boljom kontrolom brzine, dosta korektnijim skijaškim stavom. Polaznici su dobili prilično bolje ocjene u svim testiranim vartijablama.Program skole skijanja Vučko namjenjen naprednim skijašima i takmičarima ovom prilikom nije prezentovan, to smo planirali na sledećem kongresu. LITERATURA:

1. Gamma K. (1982) Sve o skijanju. Zagreb: Mladost, 2. Jurković N, Jurković D. (2003) Skijanje: Tehnika, metodika i osnove treninga. Zagreb:

Graphis, 3. Matković B., Ferenčak S., i Žvan M., (2004); Skijajmo zajedno, Kineziološki fakultet

sveučilišta u Zagrebu 4. Maver, M. (1983). Skijati s uţitkom, Centar SOO, Ljubljana. 5. Murovec S. (2006); Na kanto; Ljubljana 6. Pišot R., Murovec, S., Gašperšić, B., Sitar, P. (2000) Smučanje 2000+, ZUTS Slovenije

Primljeno: 29. Maj 2018 Ispravka primljena: 27. Juni 2018 Odobreno:11. Sptembar. 2018 Korespodencija Prof. Dr Dejan Ćeremidžić Univerzitet u Istočnom Sarajevu Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta e-mail: [email protected]

20

Slavko Dragosavljević1, Željko Sekulić2, Nikola Ilić3,4 1Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ Srbac 2Univerzitet u Banjoj Luci, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta 3Zavod za medicinu rada i sporta Republike Srpske 4Panevropski univerzitet Apeiron UDK:796.332.012 DOI: 10.7251/SIZ0118020D

VALJANOST TESTOVA SPECIFIČNIH VJEŠTINA U FUDBALU I NJIHOVA PRIMJENA U EVALUACIJI I KONTROLI TRENINGA

Sažetak

Cilj ovog istraživanja je bilo utvrđivanje valjanosti testova specifičnih vještina u fudbalu. Uzorak je bio sastavljen od 80 fudbalera muškog pola uzrasta 13-16 godina (M=15,1 god; s=1,1; raspon=3,83; min=13; max=16,83). Određena je valjanost 12 testova fudbalskih vještina iz SoccerTutor Skill Tester baterije testova. Prvo je utvrđena kriterijska valjanost testova, odnosno istovremena valjanost kao poseban tip kriterijske valjanosti. Koeficijent istovremene valjanosti je obuhvatio korelacije rezultata testova i rezultata subjektivne sudijske procjene. Statističku značajnu povezanost sa kriterijem pokazalo je 8 od ukupno 13 varijabli. To su bili testovi za procjenu kotrole lopte u kretanju, specifične agilnosti u fudbalu, i po jedan test specifične kontrole lopte i test za procjenu elevacijske preciznosti dodavanja. Konstrukt valjanost testova je utvrđena primjenom metode razlike između poznatih grupa. U ovom radu ispitanici su grupisani u tri grupe (dominantni, dobri, slabi) na osnovu subjektivne trenerske procjene. Na osnovu rezultata analize varijanse utvrđena je statistički značajna razlika između grupa na osnovu rezultata 6 testova. To su testovi slalom sa loptom, slalom bez lopte, osmice sa loptom, dugo dodavanje, trčanje sa loptom povratno i žongliranje stopalima.

Ključne riječi: valjanost, fudbal, vještine, testovi, mjerenje

UVOD Valjanost mjerenja se može definisati kao sposobnost mjernog instrumenta ili testa da odražava ono za šta je projektovan da mjeri (Atkinson i Nevill, 1998). Rezultati mjerenja se koriste u različite svrhe u skladu sa ciljevima procesa evaluacije. Zbog toga postoje i različiti tipovi valjanosti mjerenja. Valjanost mjerenja najčešće se utvrđuje prema određenom kriteriju. Ovaj tip valjanosti se naziva kriterijska valjanost (criterion validity). Istovremena valjanost (concurrent validity) je tip kriterijske valjanosti koja obuhvata povezivanje mjernog instrumenta sa određenim kriterijem koji se utvrđuje otprilike u isto vrijeme. Najčešće korišteni kriteriji su sudijska procjena i laboratorijske tehnike mjerenja. Za validiranje testova sportskih vještina često se kao kriterijske mjere koriste rezultati sudijske procjene. Testovi sportskih vještina evaluiraju napredak sportista i učenika u učenju i razvoju specifičnih vještina. Poseban tip valjanosti mjerenja je konstruktna valjanost (construct validity). Za utvrđivanje konstruktne valjanosti često se koristi metod razlike između poznatih grupa (known group difference method). Test

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE XIII (2018) 1: 20-28

21

sportskih vještina pokazuje konstruktnu valjanost ako je osjetljiv u pravljenju razlika između grupe djece koja su završila proces učenja i grupe neobučavane djece. Testove specifičnih tehničkih vještina u fudbalu često koriste treneri i istraživači u fudbalu zbog njihove jednostavnosti primjene i činjenice da za njihovo provođenje nije potrebna skupa oprema. U relativno kratkom periodu vremena moguće je izmjeriti veći broj sportista i dobiti potrebne informacije.Međutim, postavlja se pitanje kakva je prektična vrijednost izmjerenih rezultata. Da li se rezultati mogu koristiti u željene svrhe, bilo da je riječ o procesu učenja ili treninga ili o naučnim istraživanjima. Često se na osnovu rezultata testova vještina evaluira primjena određenog programa učenja i razvoja određene tehnike u fudbalu, utvrđuju promjene u izvedbi između mladih igrača različite dobi, porede vještine mladih i profesionalnih igrača u zavisnosti od nivoa takmičenja i povezuju rezultati testova vještina i statistički pokazatelji učinka igrača u toku igre. Postoji određeni broj studija gdje su poređeni pokazatelji snage i fleksibilnosti između igrača različitog nivoa vještina u fudbalu (Oberg i ostali, 1984; Poulmedis, 1985; Tagari i ostali, 1988; Rosch i ostali,2000), kao i razlike u fizičkom fitnesu i fudbalskim vještinama mladih fudbalera i nesportista (Seabra i ostali, 2001). Testovi specifičnih vještina su primjenjivani u slučajevima vrednovanja efekata specifičnih programa treninga na promjene nivoa vještina (De Proft i ostali,1988; Gauffin i ostali, 1989). Veliki broj testova je razvijen za procjenu stepena razvoja specifičnih fudbalskih vještina kao što su kontrola lopte, dodavanje, preciznost šutiranja, šutiranje lopte na distancu, šutiranje glavom, agilnost itd. (Caicedo i ostali,1993; Van Rossum i Wijbenga, 1993; Soares i ostali, 1994; Rosch i ostali, 2000; Kirkendal i ostali, 1997). Malina i ostali (2005) su za potrebe istraživanja uticaja varijabilnosti povezane sa odrastanjem na specifične vještine mladih fudbalera uzrasta 13-15 godina koristili 6 testova tehničkih vještina u fudbalu. Testovi su predloženi od strane Portugalske fudbalske federacije i tradicionalno se koriste u Portugalu. Primijenjeni set testova su sačinjavali test kontrole lopte tijelom, kontrole lopte glavom, dribling sa dodavanjem, dribling (brzina), test dodavanja i test šutiranja. Ispitivana je pouzdanost i valjanost primjenjenih testova. Autori nisu dali statističke pokazatelje valjanosti testova. Smatrali su da je očigledana valjanost testova, pošto procjenjuju sve važne elemente fudbala (kontrolu lopte, šutiranje, dodavanje itd.). Kao dokaz valjanosti testova navedeni su rezultati studije (Coelho e Silva i ostali, 2004) u kojoj su korelirani rezultati šest testova Federacao Portuguesa de Futebol (1986) i testa koji je obuhvatao slalom dribling i odbijanje lopte o zid, kao kriterija. Dobijene su osrednje vrijednosti korelacija. Kirkendall i ostali (1997) su pronašli koeficijente korelacije u rasponu od 0.53 do 0.94 između izvedbe na testovima slalom driblinga i odbijanja lopte o zid, s jedne strane, i sudijske procjene igračkih sposobnosti s druge. Ali A. i ostali (2007) su ispitivali pouzdanost i valjanost dva testa fudbalskih vještina (Loughborough Soccer Passing Test-LSPT i Loughborough Soccer Shooting Test-LSST). LSPT zahtjeva od igrača da izvrši 16 pasova što je moguće brže. LSST obuhvata dodavanje, kontrolu lopte i šutiranje na gol regularnih dimenzija. Ispitanici su izveli dva pokušaja svaki razdvojen najmanje jedan dan. Cilj istraživanja je bio utvrđivanje razlika između elitnih i amaterskih igrača u pogledu rezultata na dva testa vještina. Na taj način je utvrđena valjanost testova metodom razlike između poznatih grupa, odnosno sposobnost testova da diskriminiše dvije grupe sportista za koje se očekuje da imaju različit stepen razvoja vještina u skladu sa kvalitetom takmičenja kojem pripadaju. Razlike su utvrđene pomoću t-testa za nezavisne uzorke (p<0,01). Rezultati studije pokazuju da oba testa daju validne mjere za procjenu razlika u izvedbi specifičnih vještina. Mirkov i ostali (2008) su istraživali kvalitet specifičnih terenskih testova na uzorku 20 profesionalnih fudbalera muškog pola. Bateriju testova su sačinjavali testovi anaerobne izvedbe sa i bez lopte (throwing in, standing kick performance-mjerena distanca, 10m-sprint, flying 20m sprint, running 10x5 m, zig-zag running with and without the ball i omjer zig-zag running with


22

and without the ball). Ispitanici su izveli 3 ponovljena mjerenja na svakom testu. Pouzdanost mjerenja je ispitana unutarklasnom korelacijom (ICC) i koeficijentom varijacije (CV). Istraživani testovi su pokazali visoke koeficijente korelacije (>0.80) i malu varijabilnost rezultata ispitanika u ponovljenim mjerenjima (CV<4%). Autori su dali preporuku da se testovi bacanja i šutiranja lopte ne mjere distancom već brzinom leta lopte (npr.standardnim radarom). Wrag CB i ostali (2000) su istraživali pouzdanost i valjanost testova sposobnosti ponavljanja sprinteva (repeated sprint ability). Uzorak ja sačinjavalo 7 igrača koji su izveli 6 ponovljenih testiranja.Za utvrđivanje razlika između mjerenja korištena je ANOVA sa ponovljenim mjerenjima i CV za detekciju varijabiliteta rezultata ispitanika između ponovljenih mjerenja. Pronađen je CV od 1,8% (95% CI, 1,5-2,4) u testu ponovljenih sprinteva između svih 6 slučajeva što je indikator visoke pouzdanosti.Srednja vrijednost CV od 2-4 slučaja je bio 1,9% (95% CI, 1,3-3,1%), dok je od 4-6 slučaja bio 1,4% (95% CI, 1,0-2,3%). Analiza varijanse je pokazala da postoji statistički značajna razlika između ponavljanja. Tuckey post-hoc test je pokazao da značajne razlike postoje između slučaja 1 i slučajeva 3-6 i između slučaja 2 i slučaja 5.Efekat učenja je završen sa trećim ponavljanjem. Izvedba na testu ponovljenih sprinteva je komparirana sa ukupnim vremenom trčanja izračunatim kao prosjek dva ponovljena testa maksimalnog anaerobnog trčanja u laboratorijskim uslovima. Koeficijent korelacije između ova dva testa je bio -0,298 i nije statistički značajan p=0,516. Ovaj rezultat sugeriše da energetski mehanizmi ova dva testa nisu povezani. Generalno, u naučnoj literaturi postoji nedostatak informacija vezanih za mjerenje i testiranje specifičnih vještina u fudbalu. Malo je objavljenih studija koje se bave problemom pouzdanosti i valjanosti. Potrebno je uložiti naučni napor radi provođenja i objavljivanja većeg broja studija valjanosti i relijabilnosti kako bi se verifikovali testovi koji se mogu koristiti i u naučne i u praktične svrhe. Situacija je znatno bolja u prostoru mjerenja fizičkih kapaciteta fudbalera.

Cilj ovog istraživanja je bilo utvrđivanje valjanosti testova specifičnih vještina u fudbalu. Istraživanje je trebalo pokazati u kojoj mjeri testovi pokazuju povezanost sa kriterijem (izvedba igrača u realnim uslovima igre) i da li ovi testovi mogu utvrditi razlike između fudbalera različitog nivoa takmičenja, kao i da li je opravdano ove testove koristiti za naučnu i praktičnu upotrebu. METODE Uzorak ispitanika U ovom istraživanju je učestvovalo 80 ispitanika (M=15,1 god; s=1,1; raspon=3,83; min=13; max=16,83). Ispitanici su fudbaleri muškog pola, članovi pionirskih i kadetskih ekipa iz klubova koji su se u vrijeme testiranja takmičili u entitetskoj ligi (2. državna liga). Radi se o treniranim sportistima, nepočetnicima koji su uključeni u proces učenja i treninga od 7 godine života. Ispitanici su testirani uz odobrenje klubova i roditelja pošto se radi o maloljetnim osobama. Prije početka takmičarske sezone svi ispitanici su prošli ljekarske preglede i dobili potvrdu zdravstvenog stanja verifikovane službe sportske medicine. Nisu utvrđene ozbiljne zdravstvene smetnje koje bi ugrožavale zdravlje ispitanika i onemogućavale njihovo podvrgavanje različitim trenažnim i takmičarskim opterećenjima. U periodu kad je provođeno testiranje ispitanici su bili zdravi bez evidentiranih povreda i bolesti koji bi uticali na rezultate testiranja. Mjerni instrumenti i procedure testiranja Skup mjernih instrumenata je sačinjavalo 12 testova fudbalskih vještina iz SoccerTutor Skill Tester baterije testova.Testovi su konstruisani za procjenu osnovnih vještina fudbala sa i bez


23

lopte, kao što su kontrola lopte u kretanju, preciznost dodavanja, specifična fudbalska agilnost, brzina kretanja sa loptom, specifična kontrola lopte (žongliranje) itd.. 1. Vođenje lopte u osmice (dribbling eights) 2. Slalom vođenje lopte (dribbling slalom) 3. Vođenje lopte ravno (dribbling straight) 4. Agilnost u osmice (agility eights) 5. Agilnost slalom (agility slalom) 6. Kratko dodavanje (passing short) 7. Dugo dodavanje (passing long) 8. Kontrola snage dodavanja (passing weight) 9.Trčanje sa loptom ravno (running with the ball-straight) 10.Trčanje sa loptom povratno (running with the ball-return) 11.Žongliranje sa oba stopala (juggling-both feet) 12.Žongliranje glavom (juggling-headers) Opis i način izvođenja korištenih testova može se pronaći na internet stranici, https://www.soccertutor.com/. Za određivanje valjanosti mjerenja, bilo je potrebno povezati rezultate testova sa određenim kriterijem. U ovom istraživanju, kao kriterij je korištena subjektivna trenerska procjena nivoa razvijenosti vještina. Procjenu su izvršila 4 trenera koji posjeduju „A“ i „B“ UEFA licence za obavljanje trenerskog posla. Kao obrazac za skoriranje korišten je opšti obrazac skoriranja za potpunu procjenu sportskih vještina (Generic Scoring Rubric for Holistic Assessment of Sport Skills, Morow Jr. i ostali, 2005).Obrazac je skala petostepenog tipa sa ocjenama od 1 do 5. Objektivnost procjene sudija utvrđena je koeficijentom unutarklasne korelacije (ICC). Dobijena vrijednost ovog koeficijenta iznosila je 0.88, što govori da postoji visoka podudarnost između sudija u procjeni nivoa razvijenosti vještine igrača. Pored ovog oblika u istraživanju je korišten još jedan način subjektivne procjene. Treneri su imali zadatak da na osnovnu svoje procjene svrstaju igrače u jednu od tri kategorije, u zavisnosti od njihovog ofanzivnog i defanzivnog doprinosa uspjehu ekipe. Treneri su u obzir uzeli svoja zapažanja učinka igrača na utakmicama i treninzima. Kategorije igrača su korištene u postupku određivanja konstruktne valjanosti testova metodom razlike između poznatih grupa, kao nezavisne varijable u analizi varijanse.Igrači su svrstani u tri kategorije (dominantan, dobar, slab) na osnovu kriterija koje su dali Nadeau i ostali (2008). Statističke analize Rezultati mjerenja su obrađeni primjenom softvera za statističku analizu podataka SPSS 16 (SPSS Inc., Chicago IL), koji se koristi za obradu podataka na personalnom računaru. Deskriptivna statistika je obuhvatila izračunavanje aritmetičkih sredina i standardnih devijacija za svaki test. Prije primjene statističkih analiza izvršena je procjena distribucije rezultata i jednakosti (homogenosti) varijansi. Da li su rezultati normalno distribuirani utvrđeno je K-S testom. Vrijednosti vjerovatnoće p<0,05 uzete su kao statistički značajne. Nakon preliminarnih analiza podataka, izračunati su koeficijenti valjanosti testova tehničkih vještina u fudbalu. Prvo je utvrđena kriterijska valjanost testova, odnosno istovremena valjanost kao poseban tip kriterijske valjanosti. Koeficijent istovremene valjanosti je obuhvatio korelacije rezultata testova i rezultata subjektivne sudijske procjene. Dobijeni koeficijent je Pirsonov koeficijent korelacije sa vrijednostima od 0 do 1. Konstrukt valjanost testova je utvrđena primjenom metode razlike između grupa. Metod razlike između grupa je obuhvatio utvrđivanje razlika između grupa ispitanika koje su formirane na osnovu subjektivne trenerske procjene o igračkom kvalitetu.U tu svrhu primijenjena je analiza varijanse sa Tuckey-evim post-hoc postupkom.


24

REZULTATI I DISKUSIJA Prvi korak u analizi dobijenih rezultata mjerenja je izračunavanje deskriptivnih statističkih pokazatelja. Izračunate su aritmetičke sredine, standardne devijacije, minimalni i maksimalni rezultat za svaki test. Određivanje pojedinih pokazatelja valjanosti mjerenja je zahtijevalo primjenu konvencionalnih parametrijskih statističkih metoda. Preduslov za njihovu primjenu je normalna distribucija rezultata mjerenja. U svrhu procjene oblika distribucije podataka, odnosno radi utvrđivanja da li izmjereni rezultati značajno odstupaju od normalne distribucije korišten je K-S test. Dobijene vrijednosti potvrđuju da nema statistički značajnih odstupanja dobijenih rezultata od normalne distribucije i da se podaci mogu analizirati parametrijskom statistikom. - Kriterijska valjanost mjerenja Određivanje kriterijske valjanosti testova zahtjevalo je povezivanje dobijenih rezultata sa rezultatima subjektivne trenerske procjene stepena razvijenosti vještina igrača.U tu svrhu korišten je Pirsonov koeficijent korelacije. Subjektivna procjena je postavljena kao kriterij, jer se sposobnost igrača da adekvatno primjeni određene vještine u uslovima igre smatra suštinskim kvalitetom igrača. Statistički značajna povezanost sa kriterijem je pokazalo osam varijabli od ukupno trinaest. Rezultati su prikazani u tabeli 1.. Tabela 1. Korelacije rezultata testova i sudijske ocjene igrača ______________________________________________________________________________________ testovi sudijska ocjena _____________________________________________________________________ slalom sa loptom -0.505**

slalom bez lopte -0.339*

osmice sa loptom -0.691** osmice bez lopte -0.465* vođenje lopte ravno -0.178 kratko dodavanje -0.225 dugo dodavanje 0.526** snaga dodavanja -0.211 trčanje sa loptom povratno -0.568** trčanje sa loptom ravno -0.420* žongliranje stopalima 0.368* žongliranje glavom 0.176 R2=0.65adj. R2=0.46 ** P≤0.01, * P≤0.05 ______________________________________________________________________________________ Legenda: R2-koeficijent determinacije, adj. R2-korigovani koeficijent determinacije

Vrijednosti značajnih koeficijenata korelacije su se kretale u rasponu od –0.339 do -0.691. Dobijene vrijednosti su nešto niže od vrijednosti koje su dobijene u nekim ranijim studijama. Međutim, generelno je potvrđena činjenica da je veoma teško konstruisati test za procjenu sportskih vještina koji će imati korelaciju sa kriterijem (sudijska procjena) iznad 0.80. Značajnu povezanost sa rezultatima sudijske procjene imali su testovi slalom sa loptom (-0.505), osmice sa loptom (0.691), dugo dodavanje (0.526) i trčanje sa loptom povratno (-0.568) sa ostvarenim nivoom značajnosti p<0.01 i testovi slalom bez lopte (-0.339), osmice bez lopte (-0.465), trčanje sa loptom ravno (-0.420) i test žongliranje stopalima (0,368) sa ostvarenim nivoom značajnosti p<0.05. Može se zaključiti da su sa kriterijem najviše povezani testovi za procjenu vještine kontrole lopte u kretanju. To je u skladu sa činjenicom da je sposobnost kontrole lopte, naročito u kretanju, jedna od fundamentalnih vještina koje određuju uspjeh u igri. Brzo kretanje igrača sa


25

loptom u igri i brza promjena smjera i pravca kretanja daju igračima mogućnost brzog osvajanja prostora i mogućnost korekcije položaja igrača na terenu radi stvaranja pretpostavki za kvalitetnije izvođenje akcija. Kvalitetna kontrola lopte omogućava igračima sigurno čuvanje lopte protiv defanzivnih pritisaka igrača u ofanzivnoj igri. Kad je riječ o testovima za procjenu ove vještine mogu se konstruisati zadaci koji će vjerodostojno simulirati kretnje iz igre i koji će imati solidne pokazatelje kriterijske valjanosti kad je riječ o ovom tipu testova. Značajnu povezanost sa kriterijem je pokazao i test dugo dodavanje za procjenu elevacijske preciznosti dodavanja.Vještina igrača da loptu precizno doda na veća rastojanja je bitna u savremenom fudbalu. Brza i precizna prebacivanja težišta igre sa jedne na drugu stranu terena su važna u toku napadačkih akcija, jer dovode odbranu u stanje neravnoteže zbog nemogućnosti brzog pomjeranja odbrane u pravac napada. To stvara nebranjene prostore u odbrani gdje se fokusiraju napadačke aktivnosti s ciljem dolaska u napadačku trećinu terena. Dodavanja na veća rastojanja su bitna u situacijama izvođenja kontranapada kad se kroz jedno ili dva dodavanja osvaja veliki dio terena. Fudbal je igra koja od igrača zahtjeva dosta kretnji koje se sastoje od velikog broja kratkih sprinteva, okreta, skokova, brzih promjena pravca i smjera kretanja i dosta eksplozivnih pokreta. Iz toga razloga je logična povezanost rezultata testova za procjenu specifične fudbalske agilnosti sa subjektivnom trenerskom procjenom razvijenosti vještina. Analiza je pokazala povezanost kriterija sa testom žongliranje lopte stopalima. Ove dvije varijable imaju oko 14% zajedničke varijanse što ukazuje na slabu povezanost ove dvije varijable. Žongliranje se dosta koristi u procesu učenja i treninga i podrazumjeva vještinu specifične kontrole lopte koja je povezana sa sposobnošću koordinacije pokreta, kontrole sile, motornog tajminga itd.. Ova vještina nije izvedena iz određene tehnike fudbala, ali je veoma bitna upravo za razvijanje navedenih sposobnosti koje su važne za izvođenje većine vještina u fudbalu.

-Konstrukt valjanost mjerenja Metodom razlike između poznatih grupa dobija sa potvrda valjanosti testa njegovom sposobnošću da razlikuje grupe ispitanika u pogledu razvijenosti određene vještine. U ovoj studiji su formirane tri grupe, a razlike između njih su analizirane primjenom analize varijanse sa Tuckey post-hoc postupkom (tabela 2.). Dobijeni rezultati potvrđuju zaključke koji su proizašli iz rezultata procjene kriterijske valjanosti povezivanjem rezultata testova i subjektivne trenerske procjene. Utvrđene su statistički značajne razlike između grupa dominantnih, dobrih i slabih igrača na istim varijablama koje su pokazale statistički značajnu korelaciju sa kriterijem. Uzimajući u obzir prirodu primjenjenih statističkih analiza dobijena veza je očekivana. To može značiti da se subjektivna trenerska procjena podudara u oba slučaja iako su kriteriji i način formiranja varijabli različiti, oni se u suštini mogu interpretirati na sličan način.


26

Tabela 2. Rezultati analize varijanse poređenja grupa igrača formiranih na osnovu trenerske procjene dominantan dobar slab _____________________________________________________ M SD M SD M SD F p ______________________________________________________________________________________ slalom sa loptom 13.48 0.75 13.96 0.47 14.51 0.83 6.098 0.005**A-C

slalom bez lopte 10.99 0.54 11.07 0.31 11.43 0.46 3.935 0.028*A-C osmice sa loptom 17.30 0.69 17.83 0.53 18.57 0.73 10.392 0.000**A-C,B-C osmice bez lopte 13.65 0.60 13.91 0.49 14.14 0.70 1.580 0.220 vođenje ravno 5.81 0.56 5.58 0.44 5.92 0.47 2.191 0.126 kratko dodavanje 14.08 1.91 15.17 1.63 15.17 1.52 1.263 0.295 dugo dodavanje 15.00 3.95 11.80 2.70 9.97 1.90 7.713 0.002**A-B,A-C snaga dodavanja 10.61 1.48 11.95 1.53 11.76 0.94 2.609 0.087 trčanje sa loptom r. 5.21 0.26 5.36 0.22 5.57 0.31 4.957 0.127 trčanje sa loptom p. 8.80 0.35 8.97 0.35 9.38 0.37 7.859 0.001**A-B,B-C žongliranje stopala 50.95 10.01 49.03 8.90 40.48 12.36 3.458 0.042*A-C žongliranje glava 40.90 9.99 38.13 10.33 35.92 14.14 0.423 0.658 ______________________________________________________________________________________ Legenda: M-aritmetička sredina, SD-standardna devijacija, F-F statistik, p-nivo značajnosti, A-dominantni, B-dobri, C-slabi, ** P≤0.01, * P≤0.05 Utvrđena je statistički značajna razlika između grupa dominantnih i slabih igrača u pogledu rezultata na testu slalom sa loptom, osmice sa loptom, dugo dodavanje i trčanje sa loptom povratno sa ostvarenim nivoom značajnosti p<0.01. Razlika je pronađena i na testovima slalom bez lopte i žongliranje stopalima sa ostvarenim nivoom značajnosti od p<0.05. Značajna razlika je pronađena između dominantnih i dobrih igrača na testovima dugo dodavanje i trčanje sa loptom povratno. Na testovima osmice sa loptom i trčanje sa loptom povratno razlika je pronađena i između grupa koje sačinjavaju dobri i slabi igrači. Razlika na nekim testovima je uslovljena razlikama uzrastom ispitanika, što je potvrđeno koreliranjem rezultata na testovima i hronološkom dobi ispitanka. Primjenom analize kovarijanse rezultati testova su korigovani za onaj dio varijanse koji je zajednički sa godinama starosti. Na taj način je eliminisan uticaj faktora ometajuće kovarijanse rezultata kako bi se analize izvele na pravom skoru ispitanika. Vrijednost koeficijenta determinacije u prvoj tabeli govori da je samo polovina varijanse kriterija objašnjena skupom varijabli testova specifičnih vještina. Ovaj podatak se može objasniti činjenicom da ovi testovi mjere niži nivo vještine fudbala koji ne obuhvata složene uslove igre. Ovi uslovi se odnose na složena prostorna i vremenska ograničenja i na prisustvo protivnika, što od igrača zahtjeva brzu analizu informacija primljenih iz sredine i brzo donošenje adekvatnih rješenja u igri. Ova proporcija objašnjene varijanse kriterija je u skladu sa sa osobinama ovih testova, jer oni ne sadrže kognitivno-perceptualni aspekt koji je presudan za uspjeh u igri. Procjena sposobnosti zapažanja, anticipacije, odlučivanja u igri, kreativnog mišljenja i drugih oblika fudbalske inteligencije bi u velikoj mjeri objasnila i preostali dio varijanse kriterija. To sigurno ne znači da ne treba koristiti testove vještina u ovom obliku, jer je bazična fudbalska vještina proizašla iz elemenata tehnika preduslov za prelazak na viši nivo vještine gdje je odlučujući kognitivno-perceptualni aspekt.


27

ZAKLJUČAK Na osnovu rezultata ovog istraživanja mogu se izvesti određeni zaključci o testovima specifičnih vještina u fudbalu, mogućnostima njihove primjene u različite svrhe i kvalitetu dobijenih informacija. - osnovni problem koji se odnosi na testove vještina tiče se njihove kriterijske valjanosti. Nedostatak ovih testova je nemogućnost procjene perceptualno-kognitivnog aspekta fudbalske vještine koji dolazi do izražaja u varijabilnim uslovima igre i određuje suštinski kvalitet igrača. Zbog toga ovi testovi objašnjavaju samo jedan dio varijanse kriterija. Informacije koje daju ovi testovi mogu se koristiti samo za evaluiranje vještine igrača bez ograničavajućih faktora koje nameće sredina, odnosno igra. Posjedovanje ovih vještina je samo osnova za dalji razvoj složenije vještine u kojoj je dominantan kognitivni mehanizam pravilnog odlučivanja u igri. - metod razlike između poznatih grupa je pokazao slične rezultate kao i metod za određivanje kriterijske valjanosti, vjerovatno zbog slične interpretacije kriterija za određivanje kategorčke varijable i subjektivne procjene. Davanje preciznijih kriterija za formiranje grupa igrača prema stepenu razvijenosti vještine može doprinijeti dobijanju boljih informacija o kvalitetu mjerenja. Sve zaključke o valjanosti mjerenja testovima vještina treba donositi koristeći rezultate studije pouzdanosti, jer je bitno znati u kojoj mjeri su dobijeni rezultati opterećeni greškom. LITERATURA

1. Ali, A., Williams, C., Hulse, M., Strudwick, A., Reddin, J., Howarth, L., Eldred, J., Hirst, M., McGregor, S. (2007). Reliability and validity of two tests of soccer skill. Journal of Sports Sciences, 25(13): 1461-70.

2. Atkinson, G., Nevill, A.M. (1998). Statistical Methods for Assessing Measurement Erorr (Reliability) in Variables Relevant to Sports Medicine. Sports Medicine, 26(4): 217-238.

3. De Proft, E., Cabri, J., Dufour, W., Clarys, J.P. (1988). Strength training and kick performance in soccer players. In Science and Football (edited by T. Reilly, A. Lees, K. Davis and W.J. Murphy). 109-113. London: E & FN Spon.

4. Gauffin, H., Ekstrand, J., Arnesson, L., Tropp, H. (1989). Vertical jump performance in soccer players: a comparative study of two training programs. Journal of Human Movement Studies, 16: 215-224.

5. Malina, R.M., Cumming, S.P., Kontos, A.P., Eisenmann, J.C., Ribeiro, B., Aroso, J. (2005). Maturity-associated variation in sport-specific skills of youth soccer players aged 13-15 years. Journal of Sports Sciences, 23(5): 515-22.

6. Mirkov, D., Nedeljkovic, A., Kukolj, M., Ugarkovic, D., Jaric, S. (2008). Evaluation of the reliability of soccer-specific field tests. J Strength Cond Res., 22(4): 1046-50.

7. Rostgaard, T., Iaia, F.M., Simonsen, D.S., Bangsbo, J. (2008). A test to evaluate the physical impact on technical performance in soccer. J Strength Cond Res., 22(1): 283-92.

8. Rosch, D., Hodgson, R., Peterson, L., Graf-Baumann, T., Junge, A., Chomiak, J.,Dvorak, J. (2000). Assessment and evaluation of football performance. American Journal of Sports Medicine, 28: 29-39.

9. SoccerTutor (2008). Animated Soccer Drills and Coaching Software. Available online at http://www.soccertutor.com/restricted/drills.asp

10. Svensson, M., Drust, B. (2005). Testing soccer players. Journal of Sports Sciences, 23(6):601-18. 11. Thomas, J.R., Nelson, J.K. (2001). Research methods in physical activity. 4th. Champaign, IL:

Human Kinetics. 12. Van Rossum, J.H.A., Wijbenga, D. (1993). Soccer skills technique tests for youth players:

construction and implication. In Science and Football II (edited by T. Reilly, J. Clarys and A. Stibbe), 313-318. London: E & FN Spon.

http://www.soccertutor.com/restricted/drills.asp


28

13. Wrag, C.B., Maxwell, N.S., Doust, J.H. (2000). Evaluation of the reliability and validity of a soccer-specific field test of repeated sprint ability. European Journal of Applied Physiology, 83(1): 77-83.

Primljeno:7. Maj 2018 Ispravka primljena:10. Juli 2018 Odobreno: 10. Juli 2018 Korespodencija doc. dr Željko Sekulić Univerzitet u Banjoj Luci Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Vojvode Petra Bojovića 1A, 78000 Banja Luka e-mail: [email protected]

29

1Bojan Guzina, 1Goran Grahovac, 2Milomir Trivun 1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet u Banjoj Luci 2Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet u Istocnom Sarajevu UDK: 797.253 DOI: 10.7251/SIZ0118029G

UTICAJ KVALITATIVNOG IZVOĐENJA VATERPOLO ŠKARA NA JAČINU IZBAČAJA LOPTE U USLOVIMA NARUŠENE HOMEOSTAZE

Sažetak Na uzorku od 25 vaterpolista različitog kvalitativnog nivoa izvršena je procjena značaja kvaliteta „škara“ na jačinu bacanja vaterpolo lopte u uslovima optimalnog stanja aktuelne muskulature, kao i nakon pojave lokalnog zamora te procjena maksimalne sile ispitanika ostvarene prilikom simulacije suta primjenom klasicne dinamometrije. Tehniku ispitanika vrednovala je grupa eksperata dodjelom ocjena u rasponu od 5 do 10. Na osnovu ekspertskih ocjena uzorak je podjeljen u tri kvalitativne grupe: uslovno majstori (4 ispitanika), prosječni vaterpolisti (16 ispitanika) i uslovno početnici (5 ispitanika). Uvidom u dobijene rezultate statističke analize u potpunosti je potvrđena pretpostavka da zamor manje posledice ostavlja kod najkvalitetnijih takmičara. Realizovani nivoi značajnosti, naime, bili su niži od teorijskog limita (Sig.<,05) samo u subuzorcima tehnički prosječnih i najslabijih vaterpolista, dok su u grupi najkvalitetnijih ispitanika razlike izostale. Iako je i kod najjače grupe preciznost u prosjeku opala gotovo za jednu petinu (za oko 19%), ta promjena nije bila dovoljna da bi se proglasila i statistički signifikantnom. U grupi prosječnih i grupi početnika, relativni pad dužine bacanja je bio čak i niži nego u najjačoj grupi (15,99% u srednjoj grupi i 18,4% u najslabijoj), ali je ta promjena, zbog značajno nižih početnih vrijednosti (dobijenih u pretestu) bila ocjenjena kao statistički značajna. Ključne riječi: vaterpolisti, tehnika, sila, ocjena UVOD Ključna varijabla na osnovu koje je izvršena klasifikacija kompletnog uzorka na tri subuzorka – uslovno majstore, prosječne vaterpoliste i vaterpoliste-početnike, bila je ekspertska ocjena njihove vaterpolo tehnike. Maksimalna predviđena ocjena iznosila je 10, a minimalna 5. Na osnovu predviđenih šest ocjena (5, 6, 7, 8, 9 i 10) ispitanici su razvrstani u tri vrijednosne kategorije (Tabela i Slika X.1-1). Desetkom, međutim, nije ocjenjen ni jedan ispitanik, tako da je samo četvorica vaterpolista koji su dobili ocjenu devet svrstano u najjaču grupu, uslovno označenu kao majstori vaterpolo tehnike. Oni koji su dobili ocjene 7 i 8 označeni su kao ispitanici sa prosječnim nivoom tehnike, oni sa ocjenama 5 i 6 kao vaterpolisti početnici (Tabela i Slika X.1-2). Među 25 ispitanika najviše je bilo onih koji su ocjenjeni kao prosječni (16


30

ispitanika ili 64%), a znatno manje onih sa minimalnog i maksimalnog pola vrijednosnog kontinuuma (16% majstora i 20% početnika). Sudeći po distribuciji ekspertskih ocjena vaterpolo tehnike 25 ispitanika (Tabela i Slika X.1-2), te po vrijednostima prosjeka utvrđenih na nivou kompletnog uzorka kao i subuzoraka (Tabela i Slika X.1-3), može se konstatovati da kvalitet vaterpolista obuhvaćenih ovim istraživanjem nije bio visokog nivoa. Kako su u uzorku dominirali ispitanici sa ocjenom sedam (donja granica prosjeka), tako je i ukupna prosječna ocjena jedva prešla sedmicu. Ono što je sa metodološkog stanovišta bilo najvažnije je to da su se u uzorku jasno izdvojila tri stratuma što je omogućavalo uočavanje izvesnih zakonitosti u ispoljavanju pojedinih varijabiliteta. Dosadašnja istraživanja Kako su i kod najkvalitetnije i najslabije grupe apsolutne frekvencije bile ispod donje granice od osam ispitanika u grupi, koja se, prema savremenim teoretičarima statistike (Conover, 1980; Baliley, 1981; Vincent, 1995; Perić, 2006), smatra minimumom neophodnim za primjenu parametrijske statistike, prilikom realizacije diskriminativne i kauzalne analize izbor je morao da padne na adekvatne neparametrijske procedure. Izbegavanjem većih greški izazvanih malim uzorkom, primenom neparametrijske statistike je zanemaren i eventualni parazitarni uticaj nedovoljnog poznavanja teorijskih rasporeda varijabli. Vrhunski vaterpolo igrači prilikom direktnog šutiranja na gol, bacaju loptu brzinom između 58 do 88km/h (Natunene,1995.)U pomenutom istrazivanju ustanovljeno je da igrači koji nastupaju na međunarodnom takmičarskom nivou bacaju loptu brže nego igrači regionalnog nivoa takmičenja. U brojnim biomehaničkim i kinematičkim analizama vaterpolo šuta ustanovljeni su kretni zadaci koji u znatnoj mjeri utiču na brzinu lopte.To su: rotacija trupa(doprinos 29% od brzine bacanja), unutrašnje ili horizontalne rotacije abduktora nadlakta (31%), ekstenzor lakta (22%) te fleksija zgloba 8%. Dvije tehnike koje su najčešće viđene prilikom pokušaja postizanja maksimalne brzine lopte koriste rotaciju trupa, lakat i ručni zglob su u fazama fleksije i ekstenzije ili unutrašnje rotacije nadlaktice koja u svakom slučaju zavisi od adekvatne kontrole lopte (Smidtbleicher, D. (1992) Tokom 10-og FINA Svjetskog prvenstva, 94 igrača iz osam različitih nacionalnih timova je podvrgnuto testiranju maksimalne brzine lopte prilikom šutiranja. Utvrđeno je da je prosječna brzina lopte bila 73km/h. (Darras,1998) nije bilo statistički značajnih razlika između timova.Takođe je ustanovljeno da su vrijednosti brzine lopte u vaterpolu niže nego u drugim sportovima kao što je bejzbol bacanje 108-135km/h (Hakkinen, K. 1994) te rukomet 62-85km/h Dintiman, G. (2001) Razlike su prvenstveno zbog toga jer se u vaterpolu aktivnost obavlja u specifičnom mediju-vodi što znatno smanjuje sposobnost većeg generisanja sile održavajući pri tom kontrolu lopte, kao i sama njena težina sa većim obimom. Enoka, R. (1994)je postupkom kinematičke analize istraživanje obavio nad juniorskim i seniorskim igračima međunarodnog ranga.Ustanovio je da je brža rotacija kuka nego ramena kod boljih strijelaca dok se ova rotacija dogodila u isto vrijeme kod slabijih egzekutora. Na kopnenim sportovima kao što su bejzbol i bacanje koplja su takođe identifikovane brže rotacije kuka u odnosu na rame kao važne prilikom postizanja maksimalne brzine bacanja. Takođe (Seagrave, L. 1996) navodi da je vertikalni iskok iz vode, pored gore navedenih pokreta itekako značajan faktor pri postizanja maksimalnih brzina lopte.Upotreba ručnog zgloba kao dijela kinetičkog lanca aktivna je prilikom šutiranja lopte. Kontrola lopte je očigledan problem ako zglob ne obavlja svoju funkciju gdje žene koje po prirodi imaju manje ekstremitete teže kontrolišu loptu jer nemaju jasno izraženu fleksiju ručnog zgloba.


31

METOD Uzorak ispitanika Uzorak ispitanika odnosio se na 25 vaterpolista različitog kvalitativnog nivoa regije Banja Luka u sezoni 2010/11 godine, gdje je izvršena procjena značaja tehnike, kvaliteta „škara“ na jačinu bacanja vaterpolo lopte u uslovima optimalnog stanja aktuelne muskulature, kao i nakon pojave lokalnog Zamora, te procjena maksimalne sile ispitanika ostvarene prilikom simulacije suta primjenom klasicne dinamometrije. Tehniku ispitanika vrednovala je grupa eksperata dodjelom ocjena u rasponu od 5 do 10. Na osnovu ekspertskih ocena uzorak je podeljen u tri kvalitativne grupe: uslovno majstori (4 ispitanika), prosječni vaterpolisti (16 ispitanika) i uslovno početnici (5 ispitanika). Uzorak varijabli Prediktorske varijable

- Tehnika izvođenja bacanja vaterpolo lopte - Izdržaj ispitanika u položaju “škara” - Procjena maksimalne sile prilikom realizacije veterpolo šuta

Kriterijumske varijable

- Dužina bacanja vaterpolo lopte - Bacanje lopte u uslovima lokalnog zamora

Opis testa Kvalitet „škara“ posredno je procjenjen pomoću vremena provedenog u položaju iskoka iz vode. Jačina izbačaja vrednovana je dostignutom dužinom dok je maksimalna sila procjenjena putem elektronskog dinamometra prilikom simulacije suta u realnim uslovima tj.bazenu.Lokalni zamor je posljedica kontinuiranih simulacija suta pomocu elesticne gume. Prikupljeni podaci obrađeni su postupcima deskriptivne i komparativne statistike, pri čemu su, zbog malog broja ispitanika i asimetrične distribucije subuzoraka, dominrale neparametrijske procedure. REZULTATI SA DISKUSIJOM Tabela 1.1-1 Distribucija ispitanika realizovana prema ekspertskoj ocjeni vaterpolo tehnike

Br. Subuzorak Apsolutne frekvencije Relativne frekvencije 1. Uslovno majstori 4 16% 2. Prosečni vaterpolisti 16 64% 3. Vaterpolisti početnici 5 20%

∑ 25 100%

Slika 1.1-1 Distribucija ispitanika realizovana prema ekspertskoj ocjeni vaterpolo tehnike Na osnovu predviđenih šest ocena (5, 6, 7, 8, 9 i 10) ispitanici su razvrstani u tri vrijednosne kategorije (Tabela i Slika 1.1-1). Desetkom, međutim, nije ocjenjen ni jedan ispitanik, tako da je samo četvorica vaterpolista koji su dobili ocjenu devet svrstano u najjaču grupu, oslovno označenu kao majstori vaterpolo tehnike. Oni koji su dobili ocjene 7 i 8 označeni su kao ispitanici sa prosječnim nivoom tehnike, oni sa ocjenama 5 i 6 kao vaterpolisti početnici (Tabela i Slika 1.1-2). Među 25 ispitanika najviše je bilo onih koji su ocjenjeni kao prosječni (16 ispitanika ili 64%), a znatno manje onih sa minimalnog i maksimalnog pola vrijednosnog kontinuuma (16% majstora i 20% početnika).


32

Tabela X.1-2 Distribucija ekspertskih ocjena vaterpolo tehnike za 25 ispitanika

Ekspertska ocena Apsolutne frekvencije Relativne frekvencije 5 1 4% 6 4 16% 7 11 44% 8 5 20% 9 4 16% 10 0 0

Slika X.1-2 Distribucija ekspertskih ocjena vaterpolo tehnike za 25 ispitanika Tabela X.1-3 Deskriptivni statistički parametri dobijeni na osnovu ekspertskih ocjena vaterpolo tehnike. Značajnost razlike između subuzoraka testirana je Kruskal Wallis-ovim testom.

Subuzorak Prosek (M) Std. Er. Std. Dev. Min Max Uslovno majstori 9,00 0,000 0,000 9 9 Prosječni vaterpolisti 7,31 0,479 0,120 7 8 Vaterpolisti početnici 5,80 0,447 0,200 5 6

Kompletan uzorak 7,28 1,061 0,212 5 9 χ2 = 19,385* Sig. =.000

Tabela 2.2-1 Originalni podaci mjerenja dobijeni u subuzorku najkvalitetnijih vaterpolista

Ispitanik

Maks. Sila (N)

Škare (sekund)

Izbačaj optimalni

Izbačaj u zamoru

1. 630,8 6,40 42 34 2. 475,3 5,00 31 26 3. 460,6 6,10 35 28 4. 515,7 7,00 38 30

Tabela 2. .2-2 Originalni podaci merenja dobijeni u subuzorku prosječnih vaterpolista

Ispitanik

Maks. Sila (N)

Škare (sekund)

Izbačaj optimalni

Izbačaj u zamoru

5. 412,0 6,00 34 29 6. 407,4 6,20 34 33 7. 401,5 5,35 38 28 8. 355,8 5,10 30 27 9. 350,7 4,10 28 26

10. 387,5 3,20 28 25 11. 383,9 4,20 25 20 12. 360,0 3,50 31 25 13. 348,5 4,10 32 24 14. 310,7 4,30 30 24 15. 310,4 3,15 25 20 16. 300,6 3,40 28 22 17. 300,5 3,00 22 19 18. 294,4 3,50 28 26 19. 254,4 2,20 23 19


33

20. 230,4 2,55 25 20 Tabela 2 .2-3 Originalni podaci mjerenja dobijeni u subuzorku najslabijih vaterpolista

Ispitanik

Maks. Sila (N)

Škare (sekund)

Izbačaj optimalni

Izbačaj u zamoru

21. 282,2 3,25 26 20 22. 280,3 2,20 24 20 23. 256,8 2,15 24 18 24. 249,9 3,00 22 18 25. 208,4 3,10 22 20

Na osnovu originalnih rezultata mjerenja (Tabele 2 .2-1, 2 .2-2 i 2 .2-3), posebno za svaki subuzorak, izračunati su reprezentativni centralni i disperzioni statistički parametri za dvije prediktorsku „škare“ i dvije kriterijumske varijable (dužina izbačaja pre zamora, dužina izbačaja nakon zamora). Tabela 2 .2-4 Deskriptivni statistički parametri odredjeni za subuzorak najkvalitetnijih vaterpolista

Varijabla Prosek (M) Std. Er. Std. Dev. Min Max Maksimalna sila (N) 520,6 77,072 38,536 460,6 630,8 Škare (sekundi) 6,125 0,838 0,419 5 7 Izbačaj optimalni (m) 36,5 4,655 2,327 31 42 Izbačaj u zamoru (m) 29,5 3,416 1,708 26 34 Tabela 2.2-5 Deskriptivni statistički parametri odredjeni za subuzorak prosječnih vaterpolista

Varijabla Prosek (M) Std. Er. Std. Dev. Min Max Maksimalna sila (N) 338,044 54,61 13,653 230,4 412 Škare (sekundi) 3,99 1,17 0,293 2,2 6,2 Izbačaj optimalni (m) 28,81 4,339 1,085 22 38 Izbačaj u zamoru (m) 24,19 4,02 1,005 19 33 Tabela 2 .2-6 Deskriptivni statistički parametri odredjeni za subuzorak najslabijih vaterpolista

Varijabla Prosek (M) Std. Er. Std. Dev. Min Max Maksimalna sila (N) 255,52 29,914 13,378 208,4 282,2 Škare (sekundi) 2,74 0,524 0,234 2,15 3,25 Izbačaj optimalni (m) 23,6 1,673 0,748 22 26 Izbačaj u zamoru (m) 19,2 1,095 0,49 18 20 Prikazani rezultati u tri tabele (2 .2-4, 2 .2-5 i 2 .2-6) samim pregledom apsolutnih vrijednosti aritmetičkih sredina uočeno je da su najbolje rezultate ostvarili ispitanici iz najkvalitetnije grupe (ispitanici sa najvišim ocenama tehnike bacanja), a najslabije ispitanici iz najslabije grupe. Konačnu ocjenu statističke značajnosti ovih razlika kasnije je potvrdila i diskriminativna analiza (odeljak X.3). Vrijednosti disperzinih parametara ukazivali su na visoku homogenost ispitanika unutar specifičnih subuzoraka. Na osnovu originalnih rezultata mjerenja (Tabele 2.2-1, 2.2-2 i 2.2-3), posebno za svaki subuzorak, izračunati su reprezentativni centralni i disperzioni statistički parametri za dve


34

prediktorske (maksimalna sila i „škare“) i dvije kriterijumske varijable (dužina izbačaja pre zamora, dužina izbačaja nakon zamora,). Tabela 3 .3-1a Apsolutne prosječne vrijednosti tri subuzorka u različitim varijablama sa statistikom Kruskal Wallis-ovog testa

Varijabla Majstori Prosečni Početnici H Sig. Maksimalna sila (N) 520,6 338,044 255,52 14,970* ,001 Škare (sekundi) 6,125 3,99 2,74 11,957* ,003 Izbačaj optimalni (m) 36,5 28,81 23,6 12,014* ,002 Izbačaj u zamoru (m) 29,5 24,19 19,2 11,171* ,004 Tabela 3 .3-1b Prosječni rangovi subuzoraka sa statistikom Kruskal Wallis-ovog testa

Varijabla Rangovi Majstora

Rangovi Prosečnih

Rangovi Početnika

H

Sig.

Maksimalna sila 23,50 13,06 4,40 14,970* ,001 Škare 22,25 13,13 5,20 11,957* ,003 Izbačaj optimalni 22,00 13,25 5,00 12,014* ,002 Izbačaj u zamoru 21,38 13,38 5,10 11,171* ,004 Testirane razlike između prosječnih vrijednosti (aritmetičkih sredina) tri subuzorka (tri nivoa ispoljene vaterpolo tehnike – majstori, prosečni i početnici). Za tu svrhu korišćen je adekvatni neparametrijski diskriminativni test za više nezavisnih uzoraka – Kruskal Wallis-ov test zasnovan na upoređivanju rangiranih vrijednosti (Tabele 3.3-1a i 3.3-1b i Slika 3.3-1). Drugi aspekt diskriminacije podrazumjevao je upoređivanje prosječnih vrijednosti komplementarnih kriterijumskih varijabli koje su sagledane u različitim okolnostima izvođenja vaterpolo bacanja – pre i nakon zamora. Kako se ovde radilo o testiranju značajnosti razlika između dve statističke seriju formirane testiranjem iste grupe u dve vremenske tačke, kao adekvatna diskriminativna procedura korišćen je Wilcoxon-ov test za zavisne uzorke. Da su razlike između apsolutnih vrednosti aritmetičkih sredina utvrđenih za tri subuzorka u šest neposredno mjerenih varijabli i statistički signifikantne, potvrdila je statistika Kruskal Wallis-ovog testa (Tabele 3.3-1a i 3.3-1b). U svim varijablama statistički značajno najveće vrijednosti utvrđene su za grupu ispitanika sa najvišim ocenama tehnike (majstori), a najniže za grupu ispitanika čijoj tehnici bacanja vaterpolo lopte u bazenu su eksperti dodelili najniže ocene (petice i šestice). U čak pet od ukupno šest komparacija, realizovani nivoi značajnosti su bili daleko ispod teorijskog limita (Sig.<,05) neophodnog da bi te razlike bile prihvaćene kao statistički signifikantne. Tabela X.3-1 Rezultati Spirmanove Rang-korelacione analize sprovedene na prediktorskim varijablama. Ispod dijagonale su vrednosti Spirmanovih koeficijenata, a iznad nje realizovani nivoi značajnosti.

Varijabla Ocena tehnike Maksimalna Sila Škare Ocena tehnike 1 ,000 ,000

Maksimalna Sila ,867* 1 ,000 Škare ,836* ,883* 1


35

Slika X.3-1a Scater dijagram dobijen Spirmanovom Rang-korelacijom za varijable Ocjena tehnike i Maksimalna

sila

Slika X.3-1b Scater dijagram dobijen Spirmanovom Rang-korelacijom za varijable Ocjena tehnike i Kvalitet „Škara“

Slika X.3-1c Scater dijagram dobijen Spirmanovom Rang-korelacijom za varijable Maksimalna sila i Kvalitet „Škara“

Svi Spirmanovi koeficijenti korelacije, izračunati između prediktorskih varijabli, bili su veoma visoki. Njihovu statističku značajnost potvrdile su maksimalno niske vrednosti realizovanog nivoa značajnosti (Sig.<,01) koje su se u sva tri slučaja potpuno približile nuli (Tabela X.3-1).


36

Otuda su u sva tri slučaja korelacione tačke, prikazane na skater-dijagramima (Slike X.3-1a, X.3-1b i X.3-1c), bile veoma zgusnute i raspoređene s takvom pravilnošću da su nedvosmisleno ukazivale na pozitivnu (gotovo linearnu) determinističku vezu između svake od prediktorskih varijabli. ZAKLJUČAK Na uzorku od 25 vaterpolista različitog kvalitativnog nivoa izvršena je procjena značaja kvaliteta „škara“ na jačinu bacanja vaterpolo lopte u uslovima optimalnog stanja aktuelne muskulature, kao i nakon pojave lokalnog zamora.Takodje,izvrsena je procjena maksimalne sile prilikom realizacije vaterpolo suta. Tehniku ispitanika vrednovala je grupa eksperata dodjelom ocjena u rasponu od 5 do 10. Na osnovu ekspertskih ocena uzorak je podeljen u tri kvalitativne grupe: uslovno majstori (4 ispitanika), prosječni vaterpolisti (16 ispitanika) i uslovno početnici (5 ispitanika). Kvalitet „škara“ posredno je procjenjen pomoću vremena provedenog u položaju iskoka iz vode. Jačina izbačaja vrednovana je dostignutom dužinom. Prikupljeni podaci obrađeni su postupcima deskriptivne i komparativne statistike, pri čemu su, zbog malog broja ispitanika i asimetrične distribucije subuzoraka, dominrale neparametrijske procedure. Na osnovu dobijenih rezultata bilo je moguće zaključiti sljedeće: U svim varijablama statistički značajno najveće vrijednosti utvrđene su za grupu ispitanika sa najvišim ocjenama tehnike (majstori), a najniže za grupu ispitanika čijoj tehnici bacanja vaterpolo lopte u bazenu su eksperti dodijelili najniže ocjene. U čak pet od ukupno šest komparacija, realizovani nivoi značajnosti su bili daleko ispod teorijskog limita neophodnog da bi razlike bile prihvaćene kao statistički signifikantne. Primjenom Post-Hoc analize utvrđeno je da statističke razlike unutar ove varijable ipak postoje. Rezultati najkvalitetnije grupe vaterpolista bili su statistički značajno bolji od rezultata preostala dva subuzorka, dok je razlika između srednje i najslabije grupe u ovom slučaju izostala. Lokalni zamor, po svemu sudeći, veće posljedice ostavlja kod vaterpolista sa nižim kvalitativnim nivoom tehnike. Dobijeni korelacioni odnosi jasno su pokazali da između prediktorskih varijabli postoji značajna pozitivna veza zbog čega je bilo realno očekivati da će sve imati veoma sličan uticaj na zavisne varijable. Još važniji podatak, proistekao iz ovakvog korelacionog odnosa, je saznanje da se tehnički kvalitetniji vaterpolisti odlikuju sposobnošću ostvarivanja veće sile u bazenu, kao i sposobnošću da duže ostanu u poziciji „škara“ (što je bila bolja ocjena tehnike, veća je bila i maksimalna sila ispitanika i kvalitetnije izvođenje „škara“). Uočena statistička zakonitost uklapa se u aktuelni stav vodećih vaterpolo trenera (i u mnogome ih objašnjava) da od kvalitetnog izvođenja „škara“) zavisi i sposobnost jakog i preciznog bacanja lopte (bilo prilikom dodavanja ili šutiranja na gol), zbog čega se u savremenoj metodici obučavanja vaterpolo tehnike najveća pažnja upravo poklanja ovom elementu. Jaka numerička povezanost između vremena provedenog u poziciji „škara“ i izmjerene maksimalne sile tokom simulacije šuta, po svemu sudeći, ukazuju na to da se efekat dobre tehnike „škara“ projektuje na ukupnu tehničku uspješnost upravo preko zazuzimanja što kvalitetnije i, biomehanički gledano, što racionalnije pozicije za realizaciju veće sile i snage. Izranjanjem tela iz vode, naime, vaterpolisti stvaraju uslove za ostvarivanje daleko većeg obrtnog momenta u zglobovima ramenog pojasa i kičmenog stuba, a istovremeno eliminišu negativni uticaj otpora vode na slobodni ekstremitet.


37

LITERATURA 1. Baker, D. ; Wilson, G. ; Carlyon, B. (1994) : Generality versus specificity : A comparison of

dynamic and isometric measures of strengh and speed-strenght. Europian Journal of Applied Physiology, 68, str. 350-355

2. Baliley, B. J. R. (1981). Alternatives to Hostings aptoximation to the inverse of the normal cumulative distribution function-AAAAAPST 30 pp. 275-276

3. Sumantra Ghoshal Christopher A. Bartlet Creation, (1988). Adoption and Diffusion of Innovations by Subsidiaries of Multinational Corporations, Journal of International Business Studies Volume 19, Issue 3, pp 365–388

4. Bosco, C. ; Ito, A. ; Komi, P. V. ; Luhtanen, P. ; Rahkila, P. ; Rusco, H. ; Viitasalo, J. T. (1982) : Neuromuscular function and mechanical efficiency of human leg extensor muscles during jumping exercises. Acta physiologica scandinavica, 114: 543-550

5. Bosco, C. ; Ito, A. ; Komi, P. V. ; Tihanyi, J. ; Fekete, G. ; Apor, P. (1983) : Mehanical power test and fiber composition of human leg extensor muscles. Europian Journal of Applied Physiology, 51, pp. 129-135

6. Darras, B. (1998). Culture and Development of Pictorial Repertoires, Université de Paris 1 Panthéon-Sorbonne

7. Delecluse, C. H. ; Van Coppenolle, H. ; Willems, E. ; Diels, R. ; Goris, M. ; Van 6. Leemputte, M. ; Vuyisteke, M. (1995): Analysis of 100 meter sprint performance as a multi-dimensional skill. Journal of Human Movement Studies, 28, pp. 87-101

8. Dintiman, G. (2001) : Acceleration and Speed. High-performance Sports Conditioning, ed. by B. Foran. Human Kinetics, Champaign, IL

9. Enoka, R. (1994): Neuromechanical basis of kinesiology. Second edition. Human Kinetics. Champaign, IL

10. Hakkinen, K. (1994): Neuromuscular adaptation during strength training, aging, detraining and immobilization. Crit. Rev. Phys. Rehab. Med. 6(3): 161-198

11. Henry, F. M. and Trafton, I. V. (1951) : The velocity curve of sprint running, Research Quarterly, Vašington

12. Henry, F. M. (1961) : Stimulus complexity, movement complexity, age, and sex in relation to reakcion latency and speed in limb movements, Research Quarterlu, Vashington

13. Lambert i Gaughran (1969). Biomechanics and Medicine in Swimming, 14. Mann, R. (1998) : Methods of sprint training from a biomechanical point of veiw. New Studies

in Athletics, IAAF, No 1 15. Seagrave, L. (1996) . Introduction to sprinting. New Studies in athletic, IAAF, 11, str 93-113 16. Smidtbleicher, D. (1992): Training for power events. In: Strength and Power in Sport. P. V.

Komi, ed. London: Blackwell Scientific Publications, pp. 381-395 17. Šarenac, D. (1997). Vaterpolo, str. 9 -26,Beograd 18. Vincent C. (1995). The Diminished Nation-State: A Study in the Loss of Economic Power pp. 23-

53 Primljeno:30. Maj 2018 Ispravka primljena:18. Juli 2018 Odobreno: 16. Septembar 2018 Korespodencija Bojan Guzina Fakultet fizičkog vaspitanja sporta Univerzitet u Banja Luci Telefon; 065612420 e-mail: [email protected]

38

Duško Kuzović College of Engineering Department of Architecture Engineering Dhofar Univesity Salalah, Sultanate of Oman UDK: 796:711.2 DOI: 10.7251/SIZ0118038K

СПОРТ У УРБАНИСТИЧКОМ ПЛАНИРАЊУ - НАСЕЉЕ И СПОРТСКИ

ОБЈЕКАТ Сажетак

Локација спортског објекта мора да задовољи велики број урбанистичких захтева. Како би се планирала изградња или управљање спортским објектом, неопходно је познавати његове функционалне и урбанистичке везе са насељем. Неопходно је познавати захтеве функција које се налазе у спортском објекту, ради њиховог правилног просторног лоцирања. Рад анализира следеће елементе спортског објекта: организацију, стандарде, саобраћај и зеленило. У првој групи се анализарају утицаји насеља на организацију парцеле, лоцирање централног терена, зонирање парцеле спортског објекта, потребне особине локације, светска искуства у процени површина по становнику, колски и пешачки саобраћај на парцели, организација паркирања на парцели, и улога зеленила.

Кључне речи: насеље и спортски објекат, положај спортског терена, стандарди за спортске објекте, зонирање парцеле спортског објекта, зеленило на парцели.

01. УВОД Спортски објекти, су комплексни системи који захтевају прецизно планирање

било да је у питању изградња, реконструкција или адаптација. Осим тога, спортски објекти се граде у фазама, а коначни облик спортског објекта се добија неколико након година након завршетка изградње. Због тога је неопходно резервисати простор који ће омогућити планирани (и непланирани) развој. Такође, не само објекат, већ и капацитет аудиторијума треба добро проценити. У најкраћем, основне карактеристике спортских објеката одређују: насеље, спортски објекат и такмичарски ниво клуба. Спортски објекат је пројектован за удобност и сигурност посетилаца / корисника. Због тога, сигурносни елемент корисника мора увек бити у првом плану када се дефинише пројектни задатак и пројектује објекат.

Овај рад користи научне резултате следећих аутора и институција: ФИФА (ФИФА, 2004, ФИФА, 2011а, ФИФА, 2011б), УЕФА (УЕФА, 2011а, УЕФА, 2011б, УЕФА, 2011ц), ОЕЦД (ОЕЦД, 2011), Geraint, Sheard, Vickeri, 2007, B. Gallant (Gallant, 2008), McGregor & Shiem-Shin (McGregor, Shiem-Shin, 2003), Rick & Langston & de Valence (Rick, Langston, de Valence, 2003), R. Ortner (Ortner, 1956), С. Илић (Илић, 1998) и М. Митровић (Митровић, 1983). Овај рад је изворна, детаљна и различита варијанта рада презентованог на научној конференцији (Кузовић, 2016). Циљ рада је да анализира функционални однос спортског објекта и насеље коме гравитира, анализира тачно

Naučna kritika, polemika

Naučna kritika, polemika SPORT I ZDRAVLJE XIII (2018) 1: 38-45

39

одређивање локације објекта, услове за лоцирање појединачних функција на парцели, листу потребних карактеристика локације спортског објекта, препоруке за организацију токова возила, пешачког и колског саобраћаја на парцели и концепт зеленила на парцели спортског објекта.

02. ДОКУМЕНТАЦИЈА 01. Стандарди Стандарди које државе усвајају одражавају циљеве друштвеног развоја, потребе

становништва и финансијску одрживост. Стандарди су корисни за дефинисање одређених елемената спортских објеката. Такође, стандарди морају бити део техничке документације. Објект који је изграђен у складу са пројектом се једноставно третира током финалне контролне провере (чиме се врши предаја објекта инвеститору на коришћење). У процесу додељивања простора, током урбанистичког пројектовања, број становника који гравитирају спортском објекту треба узети као релевантни фактор. Површина по кориснику варира и под утицајем друштвених циљева и економске снаге региона: САД - 35 м2 / ст., Русија - 28 м2 / ст., Немачка (источни део) - 26 м2 / ст., Немачка (западни дио ) - 19 м2 / Швајцарска - 26 м2 / ст., Енглеска 20 м2 / ст., Куба 18 м2 / ст., Чешка и Словачка - 17 м2 / ст., итд. Укупна изражена површина (квадратни метар по становнику) је збир површине свих врста објеката (отворене и затворене) могу се наћи у спортском центру. На пример, у Чешкој (површина од 17 м2 / ст.,), типичан спортски центар има следећу структуру (Ортнер, 1956):

Табела 01. Структура површина у спортском објекту у Чешкој Републици Врста објекта Организован Слободан Школе Укупно

Спортско изгралиште 5 2 5,86 12,86 Физички тренинг у сали 0,4 2 0,422 0,822 Покривени базени 0,045 2 0,422 0,045 Отворени базени 0,15 2 0,422 0,150 Специјални терени 0,3 2 0,422 0,3 Остали терени 0,855 2 0,422 0,855 Зелене површине 1,25 0,131 0,586 1,967 Укупно м2/становнику 8 (47,05%) 2,131 (12,53%) 6,868 (40,40 %) 17,00 100%

02. Потребне функције локације спортског објекта Локација спортског објекта мора испунити низ посебних захтева који нису

идентични са јавним или резиденцијалним функцијама. У најкраћем, услови потребни за локацију спортског објекта су следећи:

1. Топографија: терен би требао бити раван или благо нагнут.

2. Оријентација: омогућава правилну оријентацију главне и помоћне спортске терене.

3. Састав тла: тло за спортски објекат треба да омогући рационалну дубину фундирања, да нема клизишта, сеизмичких опасности, расцепа, итд.

4. Подземне и површинске воде: Подземне воде на локацији морају бити уравнотежене по запремини и висини током целе године. Површинске воде морају бити без поплава или повремених удара (појавити се након јаких киша или снега).

5. Приступачност за посетиоце: Локација мора бити доступна јавном превозу и приватним возилима. Уколико се обезбеди добра приступачност јавном превозу, одређени објекти могу смањити простор за паркирање возила. Такође, уколико се користи јавни превоз, саобраћај неће бити изложен великим ограничењима током и ван спортског догађаја.


40

Слика 01: Утицај топографије терена и зеленила на правац ширења буке из спортског објекта. (Аутор према: FIFA (2011b). Football Stadiums, Technical Recommendations and Requirements, Zurich: FIFA.)

03. Локација спортског објекта и села Спортски објекат добија енергију из насеља (публика, финансије, изнајмљивачи

простора, итд.). Стога, локација спортског објекта у односу на насеље, гравитациона зона мора бити веома пажљиво дефинисана. У односу на насеље спортски објекат се може налазити: 1. У ентралној зони насеља, 2. На периферији насеља, 3. Изван насеља.

Утицаји који одређују локацију спортског објекта су следећи (Русс, 2009):

Цена земљишта: спортски објекат захтева велику површину, па додељивање земљишта чини велику ставку у буџету.

Урбанистичко планирање: локација мора бити планирана за изградњу спортског објекта. Такође, поштовање урбанистичког планирања подразумева и планирање околина како би се избјегли сукоби у коришћењу земљишта.

Приступачност саобраћаја: јавни путеви морају имати задовољавајући профил и могућност успостављања линија јавног превоза.

Инфраструктурна опрема: пошто је спортски објекат велики потрошач енергије (струја, вода) и генератор (санитарна вода, мобилна и интернетска комуникација), неопходно је обезбедити јавну мрежу са адекватним профилом.

Микроклима: микроклима је од велике важности (вентилација, осунчање, екстремне температуре итд.).

Паркиралишта: цена земљишта мора да омогућује јефтино паркирање. Такође, паркинг простор мора бити директно повезан са јавним превозом.

Зелени простор: без зеленила, спортски објекат је штетан за град и његове кориснике. Стога, део парцеле спортског објекта мора бити резервисан за зеленило.

Могућности фазног развоја: фазна изградња спортског објекта је неопходан услов који мора бити планиран на време, а резервисан простор пажљиво чуван.


41

Могућност организовања сигурности: Повећање сигурносних захтева не значи само сигурност спортског објекта, већ и околних објеката који могу бити угрожени различитим врстама опасности које ствара спортски догађај.

Слика 02: Минимално удаљење извора загађења од спортског објекта. (Аутор према:

Greeno Roger, Hall Fred (2011). Building Services Handbook, Amsterdam: Elsevier.)

04. Саобраћајна веза локације Спортски објекат ствара колски и пешачки саобраћај који није уравнотежен.

Такође, највећи број посетилаца долази у приватним аутомобилима. Због тога је неопходно планирати путеве који имају капацитет да прихвате саобраћај у тренутку највеће фрекфенције. Такође, капацитет путева мора бити у стању да прихвати механичко оптерећење коловоза. Потребне су високо квалитетне линије јавног превоза (аутобус, трамвај, воз, метро, такси). У време када се спортски догађаји не одржавају, саобраћајно оптерећење улица око спортског објекта је неколико пута мање. Овако дефинисан распоред саобраћаја одређује изградњу специјализованих путева (само за потребе спортског објекта), односно, спортски објекат мора бити повезан са другим генераторима саобраћаја. Заштита корисника и објеката од различитих врста вандалских и терористичких напада реализује се кроз пројектовање објекта, организацију саобраћаја на парцели, формирање заштитних зона на парцели / објекту и успостављање сигурносних контрола и, градити баријеру.

Зонирање парцеле спортског објекта Парцела спортског објекта мора бити у могућности да прихвати све садржаје

карактеристине за савремено функционисање и сачува делове простора резервисане за будући развој (Гераинт, Схеард, Вицкери, 2007):

1. Спортски терен (главни и помоћни), 2. Аудиторијум (може се реализовати у једној или више фаза), 3. Саобраћајне површине (друмски саобраћај, пешачки саобраћај, паркирање за

различите врсте и категорије возила), 4. Зелена подручја (укупна површина парцеле са зеленилом подељена је на

неколико зона: паркиралишта, путеви, зеленило у функционалним јединицама, и зеленило у заштитној зони дуж границе парцеле),

5. Резервисана подручја за ширење (ширење позоришта, изградња помоћних терена, реконструкција и проширење дворишта или свих објеката у комплексу итд.


42

06. Позиција централног терена на парцели Пројектовање спортских објеката се одвија у неколико корака. У првом кораку

дефинише се положај центрланог спортског терена. У другом кораку формира се аудиторијум (могућност фазног развоја). У трећем кораку дефинисани су помоћни и пратећи садржаји. Централни терен је кључни елемент спортског објекта, што је основни разлог за долазак посетилаца. Због тога мора задовољити велики број захтева. Карактеристике и облковање главног спортског терена зависе од следећих елемената: 1. Врста спорта, 2. Хемисфера, 3. Период године, 4. Доба дана, 5. Локални микроклиматски услови.

07. Саобраћај на парцели Саобраћај унутар парцеле мора се разликовати према типовима, а саобраћајни

токови (посебно пешаци и пешаци) морају се избјећи. Имајући у виду различите врсте саобраћаја унутар плоха, неопходно је организовати следеће токове (Geraint, Sheard, Vickeri, 2007):

Пешаци (пешачки токови од: паркинга (кола, аутобуси) до улаза, од улаза у спортски објекат до улаза у аудиторијум, од улаза до аудиторијум до места седења, Возила (од улаза до парцеле до паркинга за одређени тип и категорију возила), Станице јавног превоза (јавни превоз треба да има своју станицу у близини улаза на парцелу), Особе са инвалидитетом (коридори кретања морају омогућавати кретање особа са инвалидитетом), Сигнализација (токови пешачког и колског саобраћаја морају бити јасно и недвосмислено означени).

Слика 03: Положај и оријентација централног терена (Порекло: UEFA (2011а). UEFA

Guide To Quality Stadiums. Genève: UEFA.) 08. Паркинг на парцели Сва возила морају бити паркирана унутар парцеле у одређеним и опремљеним

зонама. Паркинг на јавним просторима и суседним парцелама је дозвољен само уз сагласност власника земљишта и локалне управе. Сви паркиралишта, без обзира на локацију, морају бити опремљена у складу са важећим прописима. У процесу


43

пројектовања неопходно је правилно проценити број возила и њихову структуру како би се одредило подручје на парцели потребну за ту намену. На парцели је потребно обезбедити паркирање следећих група возила: а) паркирање на отвореном, б) паркирање у гаражи, ц) додатни паркинг г) паркирање на приступним путевима / околним путевима, е) паркирање на суседној парцели под посебним уговором.

У односу на врсту возила потребно је обезбедити паркинг за следеће карактеристичне групе: 1. паркинг за путничка возила, 2. паркинг за аутобусе, 3. паркинг за мотоцикле. За следеће групе корисника морају бити обезбеђена паркиралишта: 1. паркирање за гледаоце, 2. паркинг за играче, 3. паркинг за судије, 4. паркинг за ВИП особе, 5. паркинг за ТВ екипе, 6. паркинг за возила сервиса. (Geraint, Sheard, Vickeri, 2007)

09. Зеленило на парцели Зеленило на парцели спортског објекта захтевају урбанистички план и

микроклима. Такође, зеленило се може налазити на парцели или у непосредној близини спортског објекта. Зеленило се може налазити на неколико локација на парцели, самостално или у комбинацији са другим функцијама. Зеленило према положају на парцели може бити у комбинацији са неколико функција: 1. Паркирање (између редова са паркирним местима), 2. Између функционалних зона, 3. На резервисаним подручјима (за проширење спортског објекта), 4. Уз унутрашње путеве (са једне или две стране пута), 5. Уз границу парцеле (ивица парцеле). Зеленило на парцели захтева редовно одржавање, што доприноси дуговечности и естетском квалитету објекта у целини.

Слика 04: Утицај положаја рефлектора главног терена на светлосно загађење животне средине у околини спортског објекта. (Аутор према: FIFA (2011b). Football Stadiums,

Technical Recommendations and Requirements, Zurich: FIFA.)


44

3. ЗАКЉУЧАК Планирање спортског објекта је сложен процес који захтева ангажовање професионалаца са неопходним искуством. Савремена пракса на Балкану (спортски објекти су изграђени или реконструисани на неадекватним местима, узнемиравајући живот дела или комплетног насеља), налаже потребу анализе веза између спортског објекта и града. Како је спортски објекат сложен и скуп, потребно је знање о потребама и захтевима спортског објекта и насеља. Такође, неопходно је од стране спортских менаџера познавање веза спортског објекта и насеља. На овај начин, обе стране, у процесу планирања било које активности у спортском објекту, могу започети своје планове са заједничког именитеља. Локација спортског објекта се може налазити у односу на насеље (центар, полу-периферија или периферија). Без насеља (становника) спортски објекат губи смисао постојања. Такође, приликом планирања, насеље (које се може развијати вековима) треба да буде приоритет, спортски објекат треба да буде на другом месту. Дакле, спортски објекат мора бити подређен правилима и будућности насеља, а не обрнуто (као што је то случај у савременој пракси). Локација спортског објекта у насељу мора бити у складу са врстом планираних спортских догађаја. Овај рад анализира однос између локације спортског објекта и насеља, као и услова и захтева које намеће функција и стандарди локације спортског објекта.

4. ЛИТЕРАТУРА BS EN 13200-2003 (2003). Spectator facilities – Part 1: Layout criteria for spectator viewing area – specification. Department for Culture, Media and Sport (2008). Guide to Safety at Sports Grounds. London: Department for Culture, Media and Sport. FIFA (2004). Safety Regulations, Zurich: FIFA. FIFA (2011a). FIFA Stadium Safety and Security Regulations. Zurich: FIFA. FIFA (2011b). Football Stadiums, Technical Recommendations and Requirements, Zurich: FIFA. Gallant Brian (2008). The facility manager’s guide to environmental health and safety. Lanham: Government Institutes. Geraint, J., Sheard, R., Vickery B. (2007). STADIA: A Design and Development Guide, Amsterdam: Elsevier. Greeno Roger, Hall Fred (2011). Building Services Handbook, Amsterdam: Elsevier. Ilić, S. (1998). Sportski objekti. Beograd: Izdanje autora. Kuzović Duško (2016). Classification of Sports Facilities adn Tourism Paticipants, International Conference: Higher Education in Function of Sustainable development of Tourism in Serbia and Western Balkans, Užice, pp. 461-466. McGregor Wes, & Shiem-Shin Then Danny (2003): Facilities Management and the Business of Space, Oxford: Butterworth-Heinemann. Mitrović, M. (1983). Sportski objekti, Sadržaj i obeležja igre i sporta u stambenoj sredini i naselju. Beograd: Arhitektonski fakultet. OECD (2011). Preventing and Reducing Armed Violence in Urban Areas: Programming Note, Conflict and Fragility. Paris: OECD Publishing. Ortner, R. (1956). Sportbauten, Anlage-Bau-Ausstatug, München: Calwey. Rick Best, Langston Craig, Valence de Gerard (Ed. by) (2003). Workplace strategies and facilities management, Amsterdam: Elsevier. Russ Thomas (2009). Site Planning and Design Handbook, New York: McGraw-Hill. UEFA (2011b). UEFA Stadium Infrastructure Regulations. Genève: UEFA. UEFA (2011c). Access For All. Genève: UEFA. UEFA (2011а). UEFA Guide To Quality Stadiums. Genève: UEFA. Група аутора (1985). Архитектурное проектирование общественных зданий и сооружений, Москва: Стройиздат.


45

Primljeno: 9. Maj 2018 Ispravka primljena: 29. Juni 2018 Odobreno: 30. Juni 2018 Korespodencija: Assist.Prof.Dr. Duško Kuzovićd ipl.eng.arch. College of Engineering Department of Architecture Engineering Dhofar Univesity Salalah, Sultanate of Oman e-mail: [email protected]

mailto:[email protected]

46

1Miloslav Marković, 2Rajko Milić, 2Samir Tabaković 1Student doktorskih studija Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu 2 Student master studija Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu UDK: 796.015.2 : 572.08-053.5 DOI: 10.7251/SIZ0118046M

UTICAJ EKSPERIMENTALNOG PROGRAMA VJEŽBANJA NA MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE UČENIKA

SAŽETAK

Populaciju iz koje je uzorak izveden čine učenici prvog i drugog razreda srednjih škola u Kruševcu, muškog pola, starih 15 i 16 godina. Ukupan uzorak od 112 ispitanika je podeljen je na dva subuzorka: Prvi subuzorak od 56 ispitanika obuhvaćen redovnom nastavom fizičkog vaspitanja i trenažnim radom tri puta nedeljno za realizaciju modela motoričkih vežbi u procesu kondicione pripreme u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja čini eksperimentalnu grupu.Drugi subuzorak od 56 ispitanika obuhvaćen samo redovnom nastavom fizičkog vaspitanja čini kontrolnu grupu ispitanika. Izvršena su dva merenja: inicijalno i finalno.Cilj istraživanja je bio da se najpre utvrde transformacioni procesi morfoloških karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti kod ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe a zatim da se u varijablama primenjenih dimenzija utvrdi multivarjantna i univarijantna značajnost u aritmetičkim sredinama između inicijalnog i finalnog merenja. Problem israživanja je da se ispita da li primenjena sredstva, metode i opterećenja u procesu realizacije modela motoričkih vežbi kondicione pripreme sa 36 časova trenažnog rada u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja mogu da doprinesu statističkom značajnom razvoju morfoloških karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti kod eksperimentalne grupe ispitanika. Ključne riječi: program, diskrimintivna analiza, sportisti, učenici UVOD Anatomski uzrast odnosi se na nekoliko nivoa anatomskog rasta koja se prepoznaju identifikacijom određenih obeležja. Ona jasno pokazuje kompleksnost rasta i razvoja. Deca bolje anatomski razvijena stiču brže i kvalitetnije motorička znanja. Biološka uzrast se odnosi na fiziološki razvoj organa i telesni sistem. Identifikacija parametara biološkog uzrasta važna je kod određivanja optimalnog fiziološkog opterećenja na treningu i takmičenju u skladu sa individualnim sposobnostima i osobinama sportista. Dok je anatomski uzrast vidljiv, razvoj bioloških godina nije, jer efikasnost srca i sposobnost korišćenja kiseonika ne može se videti. Zbog toga je pomoću jednostavnih testova važno objektivno proceniti biološku uzrast, Sportski uzrast, posebno donja granica i određeni uzrast za seniorski nivo takmičenja imaju važan uticaj na oblikovanje dugoročnog plana treninga. Trenažni programi za decu i omladinu moraju u većini sportova da budu strukturirani tako da su usmereni na celokupan razvoj, a ne na ranu specijalizaciju.

ORGINALNI NAUČNI RAD


47

Dosadašnja istraživanja Kurelić i sar. (1975) “pod morfološkim karakteristikama strukture psihosomatskog statusa čoveka podrazumevaju, određeni sistem osnovnih antropometrijskih latentnih dimenzija, bez obzira na to da li su te dimenzije razvijene pod posebnim uticajima spoljne sredine ili ne. Morfološke karakteristike i antropometrijski prostor, bili su predmet mnogih istraživanja koja su se bavila problemom rasta i razvoja dece i omladine”. Amoros (1770 – 1848) – osnivač francuskog sistema vežbanja, prema navodima Ilića (2006), uvodi zdravstveni karton za praćenje zdravstvenog statusa učenika, kojima je prilikom dolaska u školu uzimao podatke o stanje zdravlja i konstitucionalnim karakteristikama. Eysenka (1947) – prema navodima Marušića (1944) izvršio istraživanje na malom ali reprezentativnom uzorku, gde je utvrdio postojanje jednog generalnog antropometrijskog faktora, kao faktora rasta. Interesantno je da je autor pronašao pozitivnu korelaciju između ovoga faktora i generalnog faktora inteligencije i generalnog faktora snage. Stojanović, Momirović, Vukosavljević i Solarić (1975) na uzorku od 737 ispitanika muškog pola između 17-27 godina, primenili su 23 morfološke mere merene na ispitanicima 3-6 puta. Faktorskom analizom utvrđena je egzistencija 4 latentne dimenzije odgovorne za volumen i masu tela, longitudinalnu dimenzionalnost skeleta, potkožno masno tkivo i transverzalnu dimenzionalnost skeleta. Stojanović i sar. (1977) su primenom osamnaest antropomrtrijskih varijabli na uzorku ispitanika starosti jedanaest, trinaest, petnaest i sedamnaest godina, oba pola, utvrđivali kretanje nekih morfoloških karakteristika. Na osnovu dobijenih rezultata izvode zaključak da je relativni varijabilitet onih antropometrijskih dimenzija, koje su pod uticajem egzogenih faktora, veći od relativnog varijabiliteta onih antropometrijskih dimenzija čija je varijansa pretežno genetički uslovljena. Momirović, Mraković, Hošek i Metikoš (1987) su analizirali morfološka obeležja 96 studenata fizičke kulture na osnovu 17 antropometrijskih mera. Utvrdili su da je faktorska struktura morfoloških obeležja ispitanika dosta jednostavna, mada nije u potpunosti uobičajena. Prvi faktor je definisan kao longitudinalna dimenzionalnost skeleta (ektomorfija), drugi kao potkožno masno tkivo (endomorfija), a treći obimima pojedinih delova tela (aktivna mišićna masa), širinom lakta i ručnog zgloba, širinom ramena i masom tela (mezomorfija). Smajić i saradnici (1988) na uzorku od 168 ispitanika, izvučenih iz populacije učenika muškog pola, starih 13 godina, odredili su latentne dimenzije iz skupa 18 morfoloških mera koje pokrivaju prostor relevantnih morfoloških činilaca. Izolovane su samo tri latentne dimenzije, koje su dovoljne da opišu sve ono što je suštinsko, tj. važno za varijabilitet i kovarijabilitet morfoloških mera, kojima je opisan uzorak ispitanika, koji, po svemu sudeći, pripadaju subpopulaciji čija su morfološka obeležja specifična. Dobijeni faktori interpretirani su kao faktor volumena i mase tela longitudinalne dimenzionalnosti skeleta i potkožnog masnog tkiva na ekstremitetima. Neljak (1999) ispitivao je strukturu morfološkog prostora na uzorku od 146 adolescenata starih 15 godina. Primjenjen je skup od 12 antropometrijskih mjera izabranih tako da pokriju postojeći model morfološkog prostora. Sprovedena eksplorativna analiza ukazuje za ovaj uzorak slijedeće: fFormirana su tri faktora koji se mogu definisati kao faktor mekih tkiva, faktor longitudinalne dimenzionalnosti skeleta i faktor transverzalne dimenzionalnosti skeleta. Dobijeni faktor mekih tkiva obrazlaže se velikim učešćem mjera potkožnog masnog tkiva i mjerama cirkularnih dimenzija uzorka 15 godina zbog nezavršene diferencijacije između masnog tkiva i mišićne mase. Faktor transverzalne dimenzionalnosti skeleta vjerovatno je izdvojen zbog velikog udjela pojačanog karakterističnog rasta kostiju u dužinu.Ove dimenzije ne uklapaju se u postojeći


48

model dimenzija morfološkog prostora koji je određen na uzorcima koji imaju karakteristike stacionarne faze razvoja ovih obilježja. Đurašković, Stojanović i Aleksandrović (2001) u svom radu imaju za cilj da ukažu na neke od mogućnosti korišćenja antropometriijske morfologije u selekciji vaterpolista. Uzorak je obuhvatio 48 vaterpolista, a primenjen je sistem od dvadesetjedne antripometrijske varijable. Utvrđena je statistički značajna razlika u masi tela, širini ramena, karlice i kukova, obimu nadlaktice opružene ruke, obimu butine i maksimalnom obimu potkolenice, kao i u sporstskom stažu. Ovo je veoma značajno za uspeh u takmičenju, o čemu se mora voditi računa pri selekciji sportista. Oja i Jurimae (2002) su na uzorku 130 dečaka i 122 devojčice želeli proveriti promene u antropometrijskim karakteristikama merenim sa osam mera potkožnog masnog tkiva, deset mera obima, dve mere dijmetra kostiju. Izračunat je i BMI tokom poslednje godine vrtića i prve godine školovanja. Mere telesne visine i telesne težine su kod dečaka bile veće nego kod devojčica. Utvrđene su značajne promene kod dečaka u zadnjoj godini vrtića u odnosu na prvu godinu u školi i to više u toku zimskih nego letnjih meseci. Kod devojčica su se značajne promene dogodile tokom prvog rzreda osnovne škole. Promene u telesnoj visini, težini i BMI merenje nakon šest meseci, dvanaest i osmnaest meseci su se pokazale statističke značajne. Mere kožnih nabora su bile relativno stabilne i nije došlo do statistički značajnih promena tokom dvogodišnjeg istraživanja. METOD Predmet istraživanja Predmet istraživanja je proučavanje primene modela motoričkih vežbi u procesu kondicione pripreme sportista na adaptivne procese antropoloških obeležja (morfološke karakteristike, motoričke i funkcionalne sposobnosti) kod mladih sportista, učenika srednjih škola u Kruševcu, uzrasta 15 i 16 godina, obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja i trenažnim procesom u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja. Problem istraživanja Problem israživanja je da se ispita da li primenjena sredstva, metode i opterećenja u procesu realizacije modela motoričkih vežbi kondicione pripreme sa 36 časova trenažnog rada u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja mogu da doprinesu statističkom značajnom razvoju morfoloških karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti kod eksperimentalne grupe ispitanika. Hipoteze H – Postoji statistički značajan uticaj modela motoričkih vežbi u procesu kondicione pripreme kod učenika srednjih škola, selekcionisanih za sport, na adaptivne procese morfoloških dimentzija, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti. H1 – Ne postoje statistički značajne razlike u antropološkim karakteristikama izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe na inicijalnom merenju. H2 – Postoje statistički značajne razlike antropoloških karakteristika eksperimentalne grupe ispitanika između inicijalnog i finalnog merenja. Uzorak ispitanika Populaciju iz koje je uzorak izveden čine učenici prvog i drugog razreda srednjih škola u Kruševcu, muškog pola, starih 15 i 16 godina. Ukupan uzorak od 112 ispitanika bio je podeljen je na dva subuzorka:


49

1. Subuzorak od 56 ispitanika obuhvaćen redovnom nastavom fizičkog vaspitanja i trenažnim radom tri puta nedeljno za realizaciju modela motoričkih vežbi u procesu kondicione pripreme u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja čini eksperimentalnu grupu. 2. Subuzorak od 56 ispitanika obuhvaćen samo redovnom nastavom fizičkog vaspitanja čini kontrolnu grupu ispitanika. Uzorak varijabli za procenu morfoloških karakteristika Cirkularna dimenzionalnost i masa tela: 1. Srednji obim grudnog koša u cm..............................................AOGRK 2. Obim nadlaktice u cm...............................................................AONDL 3. Obim potkolenice ucm.............................................................AOPTK 4. Masa tela u kg...........................................................................ATEŽT Potkožno masno tkivo: 5. Kožni nabor trbuha u mm.......................................................ANTRB 6. Kožni nabor nadlaktice u mm..................................................ANNDL REZULTATI SA DISKUSIJOM

Tabela 1. Program strukture modela motoričkih vežbi u procesu kondicione pripreme

PROGRAM RADA U EKSPEIMENTALNOM PERIODU BROJ SATI

Inicijalna dijagnoza: Antropološka obeležja (morfološke karakteristike, motoričke i funkcionalne sposobnosti)

Pre realizacije programa

Vežbe funkcionalnih sposobnosti 5 Vežbe anaerobnih sposobnosti 4 Vežbe skočnosti 5 Vežbe skočnosti visokog intenziteta 5 Vežbe bacaja medicinke 4 Vežbe eksplozivne snage 7 Vežbe koordinacije 6 Finalna dijagnoza:

Antropološka obeležja (morfološke karakteristike, motoričke i funkcionalne sposobnosti)

Posle realizacije programa

Ukupno: 36 časova REZULTATI SA DISKUSIJOM

Tabela 2. Osnovni statistički parametri za procenu morfoloških karakteristika eksperimentalne grupe na inicijalnom merenju

An. Mere N Mean Min. Max. Std.dev. Skewn. Kurtos.

AOGRK 56 82.63 76.00 98.00 8.12 -0.820 -0.524 AONDL 56 22.37 19.00 29.00 4.55 0.124 -1.688 AOPTK 56 32.52 27.00 37.00 11.45 -0.255 0.074 ATEŽT 56 60.76 56.00 71.00 14.16 0.287 -1.544 ANTRB 56 14.47 10.00 20.00 14.24 0.859 -2.456


50

ANNDL 56 12.26 8.00 18.00 11.55 0.677 2.558 ANPTK 56 13.52 9.00 17.00 10.18 -0.112 -1.441

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.)

Tabela 3. Osnovni statistički parametri za procenu morfoloških karakteristika eksperimentalne grupe na finalnom merenju


AOGRK 56 89.46 77.00 105.00 6.26 -0.772 -1.025 AONDL 56 27.70 21.00 31.00 5.53 -0.980 0.795 AOPTK 56 35.83 28.00 39.00 4.17 0.394 0.304 ATEŽT 56 62.50 57.00 74.00 5.97 -0.304 -0.204 ANTRB 56 10.23 7.00 18.00 3.96 0.341 2.007 ANNDL 56 8.47 5.00 17.00 24.32 0.582 1.725 ANPTK 56 9.34 6.00 16.00 25.65 0.758 -1.045

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.) Utvrđeni rezultati u tabeli 2 kod ispitanika eksperimentalne grupe u prostoru antropometrijskih mera morfoloških karakteristika na finalnom merenju ukazuju, da nema statistički značajnih odstupanja rezultata ispitanika od normalne distribucije. Rezultati testova kojim su procenjivane morfološke karakteristike ispitanika ukazuju da je distribucija pozitivna.

Tabela 4. Osnovni statistički parametri za procenu morfoloških karakteristika kontrolne grupe na inicijalnom merenju


AOGRK 56 81.95 77.00 97.00 10.64 0.789 2.228 AONDL 56 21.63 18.00 30.00 1.55 0.148 2.211 AOPTK 56 32.10 26.00 38.00 2.51 0.161 -1.035 ATEŽT 56 61.15 56.00 72.00 11.02 0.136 1.593 ANTRB 56 15.74 11.00 21.00 13.29 0.285 1.339 ANNDL 56 13.28 8.00 19.00 15.28 0.584 -0.556 ANPTK 56 14.32 9.00 16.00 11.64 0.222 1.422

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.) Prikazani rezultati u tabeli 4 kod ispitanika kontrolne grupe u prostoru testova antropometrijskih mera morfoloških karakteristika na inicijalnom merenju ukazuju, da nema statistički značajnih odstupanja rezultata od normalne distribucije.

Tabela 5. Osnovni statistički parametri za procenu morfoloških karakteristika kontrolne grupe na finalnom merenju


AOGRK 56 82.62 78.00 99.00 22.13 0.025 0.402 AONDL 56 22.34 19.00 30.00 11.02 0.155 1.788 AOPTK 56 33.50 27.00 39.00 12.44 0.055 0.255 ATEŽT 56 62.38 57.00 74.00 15.15 0.054 -0.574


51

ANTRB 56 14.56 10.00 19.00 11.52 0.574 -0.153 ANNDL 56 12.72 8.00 17.00 12.02 0.120 1.036 ANPTK 56 13.84 9.00 15.00 10.53 0.325 1.662

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.) Pregledom tabele 5 kod ispitanika kontrolne grupe u prostoru antropometrijskih mera morfoloških karakteristika na finalnom merenju ukazuju, da nema statistički značajnih odstupanja rezultata od normalne distribucije. Rezultati testova kojim su procenjivane morfološke karakteristike ispitanika ukazuju da je distribucija pozitivna. Tabela 6. Multivarijantna analiza varijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika u morfološkim karakteristikama na inicijalnom merenju

WILK’S LAMBDA TEST .822 RAO-va F-aproksimacija 1.63

Q .119 Legenda: vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), Raova F-aproksimacija (Rao’s F)

i nivo značajnosti (Q) Analizom tabele 6 u kojoj su prikazani rezultati testiranja značajnosti razlika nivoa aritmetičkih sredina svih antropometrijskih mera između inicijalnog merenja uzorka eksperimentalne i kontrolne grupe nije utvrđena statistički značajna razlika, pošto WILK’S LAMBDA iznosi .822, što Raovom F-aproksimacijom od 1.63 daje značajnost razlika na nivou od Q= .119. Prema tome, u primenjenom sistemu morfoloških karakteristika ispitanika nisu utvrđene statistički značajne razlike.

Tabela 7. Univarijantna analiza varijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika u morfološkim karakteristikama na inicijalnom merenju

Меrе Mean (E) Mean (K) F-odnos Q

AOGRK 82.63 81.95 1.22 .157 AONDL 22.37 21.63 1.26 .155 AOPTK 32.52 32.10 1.15 .236 ATEŽT 60.76 61.15 1.25 .212 ANTRB 14.47 15.74 1.77 .125 ANNDL 12.26 13.28 1.48 .204 ANPTK 13.52 14.32 1.45 .115 Legenda: aritmetička sredina eksperimentalna grupa (Mean (e)), aritmetička sredina

kontrolna grupa (Mean (k)), vrednost F-testa (F-odnos) i nivo značajnosti (Q)

U tabeli 7 prikazana je univarijantna analiza varijanse antropometrijskih mera morfoloških karakteristika upoređivanjem rezultata aritmetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na inicijalnom merenju. Na osnovu koeficijenata F-odnosa i njihove značajnosti (P-Level) može se konstatovati da nije utvrđena statistički značajna razlika ni kod jedne antropometrijske mere između eksperimentalne i kontrolne grupe Tabela 8. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije eksperimentalne grupe

Disk. Eigenvalue Cannonicl Wilks' Chi-Sqr. df P-Level


52

Func. R Lambda 1 2.745 0.76 .175 122.50 7 .031

Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije (Cannonical R), vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat testa (Chi-Sqr), stepeni slobode (df) i nivo značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level). Dobijena je jedna diskriminativna funkcija srednje visokog intenziteta (CR=76%) koja pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je vršena diskriminativna analiza dobijenih rezultata (tabela 25). Rezultati diskriminativne jačine antropometrijskih mera date su testom Wilks'-Lambda .175, što ukazuje da su razlike između inicijalnog i finalnog merenja u prostoru morfoloških karakteristika eksperimentalne grupe značajne (P-Level=.031), jer veličina Hi kvadrat testa ima visoku vrednost (Chi-Sqr = 122.50).

Tabela 9. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije kontrolne grupe Antropomere Root 1

AOGRK -0.286 AONDL 0.255 AOPTK -0.241 ATEŽT 0.178 ANTRB -0.129 ANNDL -0.100 ANPTK 0.084

U tabeli 9 data je struktura diskriminativne funkcije učešća antropometrijskih mera morfoloških karakteristika u formiranju značajnih diskriminativnih funkcija. Prikazani centroidi grupa predstavljaju aritmetičke sredine rezultata inicijalnog i finalnog merenja. Da bi se utvrdila značajnost razlika između inicijalnog i finalnog merenja kod kontrolne grupe, izmereno je sedam antropometrijskih mera za koje se predpostavlja da su dobri prediktori istraživanog prostora. Prikazani rezultati ukazuju da doprinos morfoloških karakteristika diskriminativnoj funkciji daju koeficijenti niske vrednosti. Tabela 10. Centroidi merenja kontrolne grupe Merenje Root 1 Inicijalno 0.288 Finalno -0.288 Rezultati u tabeli 10 predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na osnovu svih antropometrijskih mera koja iznosi 0.288 i -0.288. Značajnost prikazanih centroida merenja koja je testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje da njihova udaljenost (diskriminacija) nije statistički značajna. Tabela 11. Klasifikaciona matrica kontrolne grupe MERENJE Inicijalno Finalno Ukupno Inicijalno 30 26 56 Finalno 28 28 56 Inicijalno 53.57% 46.43% 100% Finalno 50% 50% 100%


53

Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 11 kao Percentili, ukazuje da se izvršeno razdvajanje (diskriminacije) rezultata merenja pojašnjava sa preciznošću od 51.78% (srednja vrednost procenta samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 27%. Tabela 12. Univarijantna analiza analiza varijanse morfoloških karakteristika između eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom merenju Testovi Means (E) Means (K) F-odnos Q

AOGRK 89.46 82.62 11.83 .000 AONDL 27.70 22.34 11.42 .000 AOPTK 35.83 33.50 1.55 .204 ATEŽT 62.50 62.38 1.42 .255 ANTRB 10.23 14.56 7.85 .000 ANNDL 8.47 12.72 8.27 .000 ANPTK 9.34 13.84 5.54 .000 Legenda: aritmetička sredina eksperimentalna grupa (Mean (e)), aritmetička sredina kontrolna grupa (Mean (k)), vrednost F-testa (F-odnos) i nivo značajnosti (Q) U tabeli 12 prikazana je univarijantna analiza varijanse mera morfoloških karakteristika upoređivanjem rezultata aritmetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom merenju. Na osnovu koeficijenata F-odnosa i njihove značajnosti (P-Level) može se konstatovati da je utvrđena statistički značajna razlika nivoa morfoloških karakteristika između eksperimentalne i kontrolne grupe u obimu grudnog koša (AOGRK .007), obimu nadlaktice (AONDL .000), kožnom naboru trbuha (ANTRB .002), kožnom naboru nadlaktice (ANNDL .000) i kožnom naboru podkolenice (ANPTK .005). ZAKLJUČAK U ovom istraživanju proučavana je efikasnot modela motoričkih vežbi u procesu kondicione pripreme sportista, učenika prvog i drugog razreda srednjih škola u Kruševcu, starih 15 i 16 godina. Modelom motoričkih vežbi praćene su u eksperimentalnom periodu promene morfoloških karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti kod eksperimentalne grupe. Navedena antropološka obeležja bila su proučavana i kod učenika srednjih škola, istog uzrasta, koji su bili obuhvaćeni samo redovnom nastavom fizičkog vaspitanja a činili su kontrolnu grupu. Dobijeni rezultati diskriminativne analize morfoloških karakteristika u finalnom u odnosu na inicijalno merenje kod kontrolne grupe ispitanika ukazuju da nije došlo do statistički značajnih promena dimenzija morfoloških karakteristika pod uticajem redovne nastave fizičkog vaspitanja. Utvrđena statistički značajna razlika nivoa morfoloških karakteristika između eksperimentalne i kontrolne grupe u obimu grudnog koša (AOGRK .007), obimu nadlaktice (AONDL .000), kožnom naboru trbuha (ANTRB .002), kožnom naboru nadlaktice (ANNDL .000) i kožnom naboru podkolenice (ANPTK .005). Prosečne vrednosti rezultata morfoloških karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti u finalnom merenju kod eksperimentalne grupe su znatno veće od ispitanika kontrolne grupe verovatno zbog efikasnosti primene motoričkih vežbi u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja Promene morfoloških karakteristika između inicijalnog i finalnog merenja kod eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika pokazuju rezultati diskriminativne kanoničke analize i analize varijanse na finalnom merenju. Hipoteza H1 – (Postoji statistički značajan uticaj modela motoričkih vežbi u procesu kondicione pripreme kod učenika srednjih škola, selekcionisanih za sport, na adaptivne procese morfoloških dimentzija, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti) u potpunosti prihvata.


54

LITERATURA

1. Kurelić N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. i Viskić-Štalec, N. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine, Beograd: Institut za naučna istraživanja. Fakultet za fizičku kulturu.

2. Momirović, K. i Štalec, J. (1970). Pouzdanost nekih testova primarnih motoričkih sposobnosti. Kineziologija, 5, 1-2 (20-24)

3. Neljak, B. (1999). Struktura morfološkog prostora adolescenata muškog pola, Kineziologija za 21. stoleće. Zbornik radova, Zagreb : Fakultet za fizičku kulturu Sveučilišta u Zagrebu.

4. Oja L, Jurimae T. (2002). Changes in anthropometrical characteristics during two years in 6 year old children. Anthropol Anz. 60 (3): 299-308.

5. Smajić M. i Mekić, M. (1988). Prilog poznavanju latentne strukture morfoloških obiljležja učenika starih 13 godina, 8 Ljetnja škola pedagoga fizičke kulture Jugoslavije Zbornik radova. Šibenik. Str. 164-167

6. Stojanović, M., K. Momirović, R. Vukosavljević i S. Solarić (1975) Struktura antropometrijskih dimenzija, Kineziologija, Vol, 5, br. 1-2.

Primljeno:9. Maj 2018 Izmjena primljena: 10. Juli 2018 Odobreno:24. Septembar 2018 Korespodencija: Miloslav Marković Telefon: 00381638461174 e-mail: [email protected]


55

2Dušan Mićović 1Dalibor Fulurija 1Tatjana Ćeremidžić, 1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Istočno Sarajevo 2 ŠOSO „Kosovski Božur – Specijalna škola” Kosovska Mitrovica

UDK:796.012.1.4-053.5

DOI: 10.7251/SIZ0118055M

PROMENE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI UČENIKA 11 I 12 GODINA NAKON

PRIMENE SADRŽAJA GIMNASTIKE-AKROBATIKE

SAŽETAK

Populaciju iz koje je uzorak izveden čine učenici osnovnih škola u Kosovskoj Mitrovici, muškog pola,

starih 11 i 12 godina. Ukupan uzorak od 104 ispitanika bio je podeljen na dva subuzorka. Prvi subuzorak

su 52 ispitanika obuhvaćeni redovnom nastavom fizičkog vaspitanja, dva puta sedmično, i trenažnim

radom, tri puta sedmično, za realizaciju akrobatike u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja

(eksperimentalna grupa ispitanika). Drugi subuzorak je 52 ispitanika obuhvaćen samo redovnom

nastavom fizičkog vaspitanja, dva puta sedmično (kontrolna grupa ispitanika). Rezultati istraživanja su

pokazali da su ispitanici eksperimentalne grupe, u odnosu na kontrolnu grupu u eksperimentalnom

periodu postigli značajno bolje rezultate u svim testovima za procenu motoričkih sposobnosti. Dok

statistički značajan doprinos realizovanih programskih sadržaja imaju u testovima za procenu repetitivne

snage i segmentarne brzine.

Ključne reči: učenici, eksperimentalni program, motoričke sposobnosti, akrobatika, dodatna nastava.

UVOD

Analizom naučne i stručne literature ukazuje se na problem optimizacije funkcionisanja

motoričkih sposobnosti kod dece i adolescenata u većini Evropskih zemalja na časovima fizičkog

vaspitanja. [4, 6, 7, 11, 22, 27, 31, 33, 45].

Jedan od uslova poboljšanja motoričke sposobnosti učenika je dobra organizacija nastavnog

procesa [16, 17, 18, 19, 20, 21, 25, 26, 28, 29] i njihovo približavanje uslovima trenažnog rada

[5, 15, 24, 26].

Različiti oblici motoričkih aktivnosti igraju ključnu ulogu u nastavnom procesu fizičkog

vaspitanja [13, 35]. Postoji veliki broj faktora, poput fizičkih aktivnost, koji utiču na rast i razvoj

djece [34, 38].

Razvoj motoričkih sposobnosti i sportske veštine učenika smatraju se važnima u nastavnom

procesu fizičkog vaspitanja [13]. Važnost kombinovanja različitih sportskih grana naglašena je

za provođenje svakodnevnih fizičkih aktivnosti koja doprinosi svestrano razvijanje motoričkih

sposobnosti [9, 11, 43].

Svrha fizičkog vaspitanja je da osigura sveobuhvatan i skladan razvoj dece razvijanjem i

konsolidacijom njihovih motoričkih sposobnosti kao omogućavanje sticanja veština, umenja i

navika u sportu i svakodnevnim aktivnostima kao opšti dio kulture [12, 41, 44].


56

Motorička sposobnost može se koncipirati kao sposobnost osobe da izvrši različite radnje,

uključujući koordinaciju celog tela i specifične motorne radnje [10, 13]. Neki od postojećih

motoričkih ispitivanja obično se osvrću na ravnotežu, fleksibilnost, agilnost, brzinu, snagu i

izdržljivost [3, 8, 13].

Svestrani sadržaji vežbanja kao što je akrobatika, kao segment sportske gimnastike, je

pogodna za razvoj ovih karakteristika i to pre svega koordinacije, snage, fleksibilnosti, ravnoteže

i preciznosti. [42, 48, 49].

U cilju ostvarivanja individualizacije rada, kao jedinog efikasnog postupka, kojim se

ostvaruje interesna i motivaciona strana vaspitno-obrazovne delatnosti. Učenici na početku

vežbanja programskih zadataka akrobatike treba da budu diferencirani dijagnostičkim

postupkom u grupe prema stepenu motoričkih znanja i nivou motoričkih sposobnosti.

Diferencirane i homogenizovane grupe vežbača treba da čine dva ili tri nivoa da bi programirane

sadržaje akrobatike savladavali u prostijim, ili složenijim varijantama.

Prema nekim autorima [23, 37, 40, 46] program akrobatike u osnovnoj školi ima zadatak da,

sa jedne strane, doprinese kvalitetnijem usavršavanju sportske grane i, sa druge strane, da proširi

područje motoričko-sportske kulture učenika i svojom ukupnom strukturom doprinese

usavršavanju antropoloških vrednosti, kao dominantne karakteristike u većini sportova.

1. METODE ISTRAŽIVANJA

1.1. Uzorak ispitanika

Populaciju iz koje je uzorak izveden čine učenici osnovnih škola u Kosovskoj Mitrovici, muškog

pola, starih 11 i 12 godina. Ukupan uzorak od 104 ispitanika bio je podeljen na dva subuzorka.

Prvi subuzorak su 52 ispitanika obuhvaćeni redovnom nastavom fizičkog vaspitanja, dva puta

sedmično, i trenažnim radom, tri puta sedmično, za realizaciju akrobatike u dodatnoj nastavi

fizičkog vaspitanja (eksperimentalna grupa ispitanika). Ispitanici su se prvi put susreli sa

trenažnim procesom organizovan u okviru dodatne nastave fizičkog vaspitanja za realizaciju

elemenata sportske gimnastike, odnosno, akrobatskih elemenata. Drugi subuzorak je 52

ispitanika obuhvaćen samo redovnom nastavom fizičkog vaspitanja, dva puta sedmično

(kontrolna grupa ispitanika).

1.2. Uzorak varijabli

Repetitivna snaga:

1. Dizanje trupa na švedskoj klupi MDTK

2. Zgibovi MMZG

3. Sklekovi MSKL

Eksplozivna snaga:

4. Skok udalj iz mesta MSDM

5. Vertikalni skok („Sardžent“) MSAR

6. Troskok iz mesta MTRS

Segmentarna brzina:

7. Taping rukom MTAP

8. Taping nogom MTAN

9. Taping nogama o zid MTAZ

Sprinterska brzina:

10. Trčanje na 10m M10V




Primenjeni skup motoričkih varijabli uzet je iz istraživanja Kurelić, Momirović, Stojanović, Šturm, & Viskić-Štalec

(1975).

Tabela 1. Program realizacije sadržaja akrobatskog vežbanja eksperimentalne grupe

PROGRAMSKE CELINE BROJ SATI

Inicijalna dijagnoza motoričkih sposobnosti Pre realizacije

programa

1. VEŽBE OBLIKOVANJA Na svakom času

2. AKROBATSKE VEŽBE I STREČING 26

Akrobatske vežbe: Most, Polušpagat i špagat, Povaljka na leđima, Povaljka na

grudima, Stav na lopaticama, Stav na glavi, Stav u uporu, Kolut napred, Kolut

nazad, Leteći kolut, Usprav usklopno sa lopatica, Usprav usklopno sa čela, Premet

uporom strance, Premet uporom strance sa okretom - Rondat, Premet uporom napred,

Premet uporom nazad, Salto napred zgrčeno, salto nazad zgrčeno. Vežbe istezanja:

vučenje oba stopala rukama; duboki pretklon u položaju sa savijenim nogama „mačiji

sed”; sed sa savijenim nogama; upor prednji na rukama vučenje kolena prema

grudima; vučenje stopala prema grudima; vučenje stopala savijene noge; pretklon

trupa (noge sunožno), pretklon trupa u stranu (noge raskoračno); pretklon trupa (noge

savijene); pretklon trupa prema opruženoj nozi – druga noga savijena; Istezanje

skraćenih mišića, naročito velikih grudnih, dvoglavih mišića ramenice, kao i mišića

pregibača šake i prstiju.

3. UVEŽBAVANJE AKROBATSKIH VEŽBI KROZ

SASTAVE 6

4. PLIOMETRIJSKE VEŽBE I STREČING 4

Osnovne vežbe skočnosti: Poskoci napred, lateralni poskoci, poskoci sa promenom

ritma, poskoci sa zadrškom, poskoci nazad, poskoci iz trčkaranja (jogging).

Osnovni vertikalni skokovi: Skokovi preko prepona (visina 20 - 30 cm, visina 30-

40 cm). Osnovni horizontalni skokovi: Troskok, petoskok, desetoskok.

Finalna dijagnoza motoričkih sposobnosti Posle realizacije

programa

Ukupno: 36

Program rada kod kontrolne grupe ispitanika

Istraživanje efikasnosti redovne nastave fizičkog vaspitanja na transformacione procese

kontrolne grupe ostvareno je na osnovu plana i programa nastave fizičkog vaspitanja koji su

sačinili nastavnici u školi. Realizovano je 24 nastavnih časova u trajanju od 12 nedelja (izvršena

su dva merenja: pre početka tretmana i nakon završetka tretmana (tzv. inicijalno i finalno

merenje). Struktura programskih sadržaja nastavnog rada imala je pretežno tranfsormacioni

karakter (razvoj antropoloških obeležja i povećanje nivoa motoričkih znanja). Struktura svakog

nastavnog časa bila je ista kao i kod eksperimentalne grupe (uvodni, pripremni, glavni i završni

deo časa). U okviru planiranja klasičnog nastavnog rada kod ispitanika kontrolne grupe

definisani su ciljevi i zadaci, vremenski ciklusi (periodizacija) za njihovo postizanje kao i

potrebni tehnički i materijalni uslovi. Programiranje rada bilo je orijentisano na određivanje

sadržaja, opterećenja i metoda rada za razvoj antropoloških obeležja i motoričkih znanja

ispitanika u skladu sa zvaničnim planom i programom za osnovnu školu. U tu svrhu, izvršen je

izbor vežbi, doziranje i raspored nastavnih sadržaja usklađenih sa ciljevima i zadacima

programskih sadržaja redovne nastave fizičkog vaspitanja.


58

2. REZULTATI I DISKUSIJA

Tabela 2. Značajnost razlika između aritmetičkih sredina ispitanika eksperimentalne grupe u motoričkim

sposobnostima

Testovi Mean(i) Mean(f) T-value p

MDTK 5.14 7.36 3.74 .007

MMZG 7.26 9.52 3.54 .006

MSKL 3.53 6.24 3.65 .005

MSDM 132.64 144.75 1.43 .210

MSAR 26.63 32.17 1.51 .110

MTRS 390.73 513.58 1.56 .210

MTAP 29.64 33.24 4.36 .006

MTAN 22.18 25.62 4.26 .005

MTAZ 17.42 19.45 3.17 .004

M10V 3.15 2.82 1.71 .195

M20V 4.36 4.05 1.22 .166

M30V 5.93 5.32 1.15 .176

Legenda: aritmetička sredina inicijalno (Mean (i), aritmetička sredina finalno (Mean (f), vrednost T-testa (T-value) i

nivo značajnosti (p)

Tabela 2 sadrži rezultate T-testa motoričkih sposobnosti između inicijalnog i finalnog

merenja eksperimentalne grupe. Nakon analize dobijenih rezultata (p) zaključuje se da postoji

statistički značajna razlika u dizanju trupa (MDTK .007), mešovitim zgibovima (MMZG .006),

sklekovima (MSKL .005), tapingu rukom (MTAP .006), tapingu nogom (MTAN .005) i tapingu

nogama o zid (MTAZ .004).

Tabela 3. Značajnost razlika između aritmetičkih sredina ispitanika kontrolne grupe u motoričkim

sposobnostima Testovi Mean(i) Mean(f) T-value p

MDTK 5.05 5.72 1.43 .254

MMZG 5.90 6.63 1.47 .189

MSKL 3.14 3.85 -1.25 .284

MSDM 126.95 132.54 -1.58 .287

MSAR 26.48 26.73 -1.27 .255

MTRS 380.64 425.72 -1.77 .296

MTAP 29.24 32.76 0.79 .474

MTAN 23.52 24.10 1.63 .249

MTAZ 18.28 19.85 -1.54 .223

M10V 3.25 3.22 -1.73 .103

M20V 4.40 4.35 1.55 .178

M30V 6.05 5.96 -1.12 .155

Legenda: aritmetička sredina inicijalno (Mean (i), aritmetička sredina finalno (Mean (f), vrednost T-testa (T-value) i

nivo značajnosti (p)

Tabela 3 sadrži rezultate T-testa programskih sadržaja redovne nastave fizičkog vaspitanja

između inicijalnog i finalnog merenja ispitanika kontrolne grupe. Nakon analize dobijenih


rezultata može se zaključiti da ne postoji statistički značajna razlika u testovima motoričkih

sposobnosti kod ispitanika kontrolne grupe.

Tabela 4. Multivarijantna analiza varijanse motoričkih sposobnosti između eksperimentalne i kontrolne

grupe na finalnom merenju Wilks’ Lambda Rao’s R Q

.197 8.99 .000

Legenda: vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), Raova F-aproksimacija (Rao’s R) i nivo značajnosti (Q)

Analizom Tabele 4 u kojoj su prikazani rezultati testiranja značajnosti razlika nivoa

aritmetiĉkih sredina svih testova motoričkih sposobnosti između finalnog merenja uzorka

eksperimetalne i kontrolne grupe utvrđena je statistički značajna razlika, pošto Wilks’ Lambda

iznosi .197, što Raovom F-aproksimacijom od 8.99 daje značajnost razlika na nivou od Q= .000.

Prema tome, u primenjenom sistemu motoričkih sposobnosti ispitanika utvrđene su statistički

značajne razlike.

Tabela 5. Univarijantna analiza varijanse motoričkih sposobnosti između eksperimentalne i kontrolne

grupe na finalnom merenju

Testovi Means (E) Means (K) F-odnos Q

MDTK 7.36 5.72 2.88 .008

MMZG 9.52 6.63 3.54 .007

MSKL 6.24 3.85 3.04 .003

MSDM 144.75 132.54 1.44 .091

MSAR 32.17 26.73 1.56 .143

MTRS 513.58 425.72 1.44 .103

MTAP 33.24 32.76 6.34 .000

MTAN 25.62 24.10 4.65 .000

MTAZ 19.45 19.85 5.02 .000

M10V 2.82 3.22 1.62 .129

M20V 4.05 4.35 1.52 .225

M30V 5.32 5.96 1.42 .134

Legenda: aritmetička sredina eksperimentalna grupa (Mean (e)), aritmetička sredina kontrolna grupa (Mean (k)), vrednost F-testa

(F-odnos) i nivo značajnosti (Q)

U tabeli 3 prikazana je univarijantna analiza varijanse testova motoričkih sposobnosti

upoređivanjem rezultata aritmetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom

merenju. Na osnovu koeficijenata F-odnosa i njihove značajnosti (Q) može se konstatovati da je

utvrđena statistički značajna razlika nivoa motoričkih sposobnosti između eksperimentalne i

kontrolne grupe kod sledećih motoričkih testova: u dizanju trupa (MDTK .008), mešovitim

zgibovima (MMZG .007), sklekovima (MSKL .003), tapingu rukom (MTAP .000), tapingu

nogom (MTAN .000) i tapingu nogama o zid (MTAZ .000).

Rezultati istraživanja su pokazali da su ispitanici eksperimentalne grupe, u odnosu na

kontrolnu grupu u eksperimentalnom periodu postigli značajno bolje rezultate u svim testovima

za procenu motoričkih sposobnosti. Dok statistički značajan doprinos realizovanih programskih

sadržaja imaju u testovima za procenu repetitivne snage i segmentarne brzine (Tabele od 3 do 8).

Kod eksperimentalne grupe koja je bila obuhvaćena sa dva časa redovne nastave fizičkog

vaspitanja i tri časa programskim sadržajima gimnastike (akrobatskih elemenata) nedeljno, može

se pretpostaviti da su statistički značajni rezultati, kod testova za procenu repititivne snage i


60

segmentarne brzine, nastali kao posledica pravilno metodičkog oblikovanja trenažnog rada u

procesu planiranja i programiranja, doziranja, distribucije i kontrole primenjenih opterećenja,

kao i povećanja intenzifikacije rada u skladu sa potebama ispitanika. Osim toga, i dinamika

izmene perioda opterećenja tokom treninga sa razdobljima odmora svakako je doprinela

promenama motoričkih sposobnosti, te je na kraju uticala na prosečno više rezultate ispitanika

eksperimentalne grupe u finalnom merenju.

U testovima za procenu sprinterske brzine i eksplozivne snage, koji su se pokazali značajnim

za program, ali i ne statističkim značajnim za promene u motoričkim sposobnostima u korist

eksperimentalne grupe, je upravo zbog njihovog velikog koeficijenta urođenosti.

S druge strane, kod pokazatelja do kojih smo došli kod kontrolne grupe i njihovog manjeg

napretka u merenim testovima, možemo tražiti u niskom intenzitetu nastave, odnosno, da učenici

vežbaju nižim intenzitetom na časovima fizičkog vaspitanja. Ovo je i posledica efektivnog

vremena koji je raspoloživ u nastavnom, u odnosu na trenažni, proces. U ranijim istraživanjima

je konstatovano efektivno vreme vežbanja na času fizičkog vaspitanja od 15 minuta [2, 30, 36], a

u jednom od novijih, uz primenu instrumenta SOFIT (sistem za praćenje fizičke aktivnosti),

prosečno aktivno vreme vežbanja učenika iznosilo je 17.6 minuta [39].

ZAKLJUČAK

Rezultati istraživanja ispitanika na kraju eksperimenta, pokazali su, da se primenom

motoričkog vežbanja akrobatike sa 36 časova mogu delimično ostvariti statistički značajne

promene motoričkih sposobnosti.

Do statistički značajnih promena je došlo kod varijabli za procenu repetitivne snage i

segmentarne brzine. Rezultati koji ne pokazuju statističku značajnost, eksplozivne snage i

sprinterske brzine, je sošlo zbog, najvjerovatnije, kratkog perioda trajanja eksperimenta i

naslednog faktora motoričkih sposobnosti uzetih u eksperimentalni tretman. Iako nema

statističke značajnosti ima vidnih promena između dva merenja, što nam daje pozitivne

informacije o efektima akrobatike.

Ovim se, nastavnicima i trenerima, pruža mogućnost izrade sopstvenih modela vežbanja za

kvalitetnije vežbanje akrobatike u skladu sa njihovim individualnim sposobnostima i osobinama.

Utvrđeno je da se primenom odgovarajućeg intenziteta, trajanja i učestalosti modela

akrobatike može obezbediti efikasan način poboljšanja motoričkih sposobnosti. Ovim rezultatima

se dobijaju i proširuju informacije o razvoju motoričkih sposobnosti kod dece i mogućnosti

dobivanja nove informacije modelovanja u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja, što se potvrđuje

u istraživanjima drugih autora koji su se bavili istom ili sličnom problematikom [1, 14, 47].

Shodno tome, na osnovu ovih rezultata može se doprineti racionalizaciji redovne i dodatne

nastave fizičkog vaspitanja za optimalno planiranje, programiranje i kontrolu rada. Time bi se

efiksnije proverila usklađenost njihovog motornog učenja i po mogućnosti odredile valjanije i

svrsishodnije projekcije daljeg željenog razvoja.

LITERATURA

1. Adashevskiy, V.M., Iermakov, S.S., Korzh, N.V., Muszkieta, R., Prusik, K., & Cieslicka,

M. (2014). Biomechanical study athletes’movement techniques in the hurdles (on

example of phase of flight). Physical education of students, 4, 3-12.

doi:10.6084/m9.figshare.996012.

2. Arunović, D., Novaković, M., & Tomić, Z. (1979). Opterećenost i angažovanost učenika

na času fizičkog vaspitanja. Beograd: Fizička kultura, 5, 372-379.


3. Balas, J., & Bunc, V. (2007). Short-term influence of climbing activities on strength,

endurance and balance within school physical education. Int. J. Fit. 3(2):33-42.

4. Baltsevych,V. K., & Zaporozhanov, V .A. (1987). Physical functioning of man. Kiev.

5. Cieslicka, M., & Słowiński M. (2012). Training loads of female canoeing youth national

team in sprint competitions. Pedagogics, psychology, medical-biological problems of

physical training and sports. 12: 149-157.

6. Cieślicka, M., Napierała, M., & Zukow, W. (2012). State building somatic and motor

abilities in kids practicing tennis on prebasic training. In: Health - the proper functioning

of man in all spheres of life. Bydgoszcz: Bydgoszcz school higher.

7. Dorita, du Toit, Anita, E. Pienaar, & Leani, Truter. (2011.) Relationship between physical

fitness and academic performance in South African children. SAJR SPER, 33(3), 23-35.

8. Fjortoft, I., Pedersen, A. V., Sigmundson, H., & Vereijken, B. (2011). Measuring

physical fitness in children who are 5 to 12 years old with a test battery that is functional

and easy to administer. Phys. Ther. 91(7):1087-1095.

9. Fujinaga, H. (2008). Static standing balance as a component of motor fitness among the

5-year- old children. Int. J. Fit. 4(2):67-74.

10. Gallahue, D. L., & Ozmun, J. C. (2006). Understanding Motor Development. Infants,

adolescents, adults. (6th ed.) USA: McGraw-Hill publication pp.69-88.

11. Gert-Jan, de Bruijn, & Benjamin, Gardner. (2011). Active Commuting and Habit

Strength: An Interactive and Discriminant Analyses Approach. American Journal of

Health Promotion, 25(3), 27-36. http://dx.doi.org/10.4278/ajhp.090521-QUAN-170

12. Granacher, U., Muehlbauer, T., Doerflinger, B., Strohmeier, R., & Gollhofer, A. (2011).

Promoting Strength and Balance in Adolescents During Physical Education: Effects of a

Short-Term Resistance Training. J. Strength Cond. Res. 25(4):940-949

13. Haga, M. (2008). The relationship between physical fitness and motor competence in

children. Child: care, health, and development. (5):329-334.

14. Iermakov, S.S. (2010). Biomekhanichni modeli udarnikh rukhiv u sportivnikh igrakh u

konteksti vdoskonalennia tekhnichnoi pidgotovki sportsmeniv [Bio-mechanical models of

strike movements in context of perfection of sportsmen technical fitness]. Teoria ta

metodika fizichnogo vikhovannia, 4, 11–18.

15. Ivashchenko, O. V. (1988). Normativnye pokazateli trenirovochnykh nagruzok na

nachal'nom etape podgotovki iunykh gimnastok 6—8 let. Cand. Diss. [Normative

indicators of training loads at initial stage of junior, 6-8 yrs., girlgymnasts], Moscow; (in

Russian)

16. Ivashchenko, O. V., & Pelepenko, O. V. (2011). Osoblivosti rozvitku rukhovikh

zdibnostej u divchat serednikh klasiv [Specific features of secondary school girls’ motor

skills’ training]. Teoriia ta metodika fizichnogo vikhovannia,10:3-9.

http://dx.doi.org/10.17309/tmfv.2011.10.743

17. Ivashchenko, O. V., & Dudnik, Z. M. (2011). Vikovi osoblivosti rozvitku rukhovikh

zdibnostej divchat starshikh klasiv [Age specificities of senior school girls’ motor skills’

training]. Teoriia ta metodika fizichnogo vikhovannia, 8:3-5.

http://dx.doi.org/10.17309/tmfv.2011.8.727.

18. Ivashchenko, O. V. (2014). Osoblivosti funkcional'noi, koordinacijnoi j silovoi

pidgotovlenosti iunakiv 9-11 klasiv [Specific features of functional, coordination and

power fitness of 9-11 forms’ boys]. Teoriia ta metodika fizichnogo

vikhovannia,1:2433.http://dx.doi.org/10.17309/tmfv.2014.1.102.

19. Ivashchenko, O. V., Khudolii, O. M., Yermakova, T. S., Pilewska, W., Muszkieta, R., &

Stankiewicz, B. (2015). Simulation as method of classification of 7-9th form boy pupils’


62

motor fitness. Journal of Physical Education and Sport,15(1):142–147.

http://dx.doi.org/10.7752/jpes.2015.01023.

20. Ivashchenko, O. V., Yermakova, T. S., Cieslicka, M., & Zukowska, H. (2015).

Discriminant analysis in classification of motor fitness of 9-11 forms’ juniors. Journal of

Physical Education and Sport. 15(2),238–244. http://dx.doi.org/10.7752/jpes.2015.02037

21. Ivashchenko, O. V., Yermakova, T. S., Cieślicka, M., & Muszkieta, R. (2015).

Discriminant analysis as method of pedagogic control of 9-11 forms girls’ functional and

motor fitness. Journal of Physical Education and Sport.15(3):576 – 581.

http://dx.doi.org/10.7752/jpes. 2015.03086

22. Ivashchenko, O. V. , Kapkan, O., Khudolii, O., & Yermakova, T. (2017). Informative

indicators of 14–15 years’ age boys’ motor fitness. Teoria ta metodika fizicnogo

vihovanna [Theory and Methods of the Physical Education], 17(2), 86–97. doi:

10.17309/tmfv.2017.2.1193

23. Janković, I. (2008). Adaptivne promene nekih antropoloških obeležja u toku

šestomesečnog izvođenja nastave fizičkog vaspitanja kod učenika osnovnih škola,

Doktorska disertacija. Istočno Sarajevo: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta.

24. Khudolii, O.M., & Shlemin, A.M. (1988). Methods of preparing young gymnasts.

Kharkov, KHPY, HHPY. (in Russian)

25. Khudolii, O.M. (2008). Metodika planuvannia navchal'noi roboti z gimnastiki v shkoli

[Methodic of planning of gymnastic training work in school]. Teoriia ta metodika

fizichnogo vikhovannia;9:19-35.http://dx.doi.org/10.17309/tmfv.2008.9.454 (in

Ukrainian)

26. Khudolii, O.M., & Ivashchenko, O.V. (2013). Informacijne zabezpechennia procesu

navchannia i rozvitku rukhovikh zdibnostej ditej i pidlitkiv (na prikladi sportivnoi

gimnastiki) [Informational provisioning of training process and development of

children’s and adolescents, motor skills (on example of calisthenics)]. Teoriia ta

metodika fizichnogo vikhovannia. 4:3–18. http://dx.doi.org/10.17309/tmfv.2013.4.1031

(in Ukrainian)

27. Khudolii, O.M., & Ivashchenko, O.V. (2014). Osnovi naukovodoslidnoi roboti u

fizichnomu vikhovanni i sporti [Principles of scientific research work in physical

education and sports], Kharkiv, „OVS”.

28. Khudolii, O.M., Iermakov, S.S., & Prusik, K. (2015). Classification of motor fitness of 7-

9 years old boys. Journal of Physical Education and Sport. 15(2:245-253.


29. Khudolii, O.M., Iermakov, S.S., & Ananchenko, K.V. (2015). Factorial model of motor

fitness of junior forms’ boys. Journal of Physical Education and Sport. 15(3):585 - 591.


30. Krsmanović, B. (1992). Aktivnost i angažovanost učenika na času fizičkog vaspitanja.

Zbornik radova Fakulteta za fizičku kulturu u Novom Sadu, 6, 25-31.

31. Krutsevych, T.Y., & Bezverkhnya, G.V. (2010). Rekreaciia v oblasti fizicheskogo

vospitaniia razlichnykh grupp naseleniia [Recreation in physical education of different

population groups]. Kiev: Olympic Literature.

32. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž., & Viskić-Štalec, N. (1975).

Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut za

naučna istraživanja, Fakultet za fizičku kulturu.

33. Linec, M.M. (1997). Principles of methodic of motor skills’ development. Lviv: Stabar.

34. Lopes, V.P., Rodrigues, L.P., Maia, J.A.R., & Malina, R.M. (2011). Motor coordination

as predictor of physical activity in childhood. Scand. J. Med. Sci. Sports 21(5):663-669.


35. Lucertini, F., Spazzafumo, L., Lillo, F., Centonze, D., Valentini, M., & Federici, A.

(2012). Effectiveness of professionally guided physical education on fitness outcomes of

primary school children. Eur. J. Sport Sci. 11(6):1-9.

36. Lučić, V. (1975). Klasičan čas u fizičkom vaspitanju ne obezbeđuje racionalno korišćenje

vremena. Beograd: Fizička kultura, 4, 28-30.

37. Madić, D. (2000). Povezanost antropoloških dimenzija studenata fizičke kulture sa

njihovom uspešnošću vežbanja na spravama. Doktorska disertacija, Novi Sad: Fakultet

fizičke kulture.

38. Malina, R.M., Bouchard, C., & Bar-Or, O. (2004). Growth, maturation, and physical

activity. (2nd ed.) USA: Human Kinetics Publication pp.47-53.

39. Marković, M., Bokan, B., Rakić, S., & Tanović, N. (2012). Primena instrumenta SOFIT

za procenu aktivnosti učenika i nastavnika na časovima fizičkog vaspitanja u

beogradskim osnovnim i srednjim školama. U: Dopsaj, M. & Juhas, I. (Ur.) Efekti

primene fizičke aktivnosti na antropološki status dece, omladine i odraslih. Beograd:

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

40. Mironović, R. (1977). Povezanost nekih psihomotornih varijabli s uspjehom u

savlađivanju bazičnih gibanja u sportskoj gimnastici. Magistarski rad: Zagreb: Fakultet

za fizičku kulturu.

41. NASPE (National Association for Sport and Physical Education) (2005). Physical

Education for Lifelong Fitness. (2nd ed) USA: Human Kinetics Publication pp.39-105.

42. Pajek, M. B., Cuk, I., Kovac, M., & Jakse, B. (2010). Implementation of the gymnastics

curriculum in the third cycle of basic school in Slovenia. Sci. Gym. J. 2(3):15-27.

43. Pehkonen, M. (2004). Qualty of the teaching process as an explanatory variable in

learning gymnastics skills in school physical education. M. Qual. Teach. Proc. 2(2):29-

40.

44. Piek, J.P., Baynam, G.B., & Barett, N.C. (2006). The relationship between fine and gross

motor ability, self-perception and self-worth in children and adolescent. Hum. Mov. Sci.

25: 65-75.

45. Pop, C. L. (2016). Physical and health education facing the technology challenge.

Physical Education of Students, 20(2), 45-49. doi:10.15561/20755279.2016.0207.

46. Pržulj, D. (2009). Razvoj motoričkih sposobnosti u funkciji pliometrijskog metoda

treninga kod sportista. Sport i zdravlje, 4 (1), 58-62.

47. Vlasov, A., Demichkovskij, A., Ivashchenko, O., Lopatiev,A., Pitin, M., Pianylo, I., &

Khudolii, O. (2016). Sistemnijpidkhid i matematichne modeliuvannia biologichnikh ta

prirodnikh ob’iektiv i procesiv [Systemic approach and mathematical modeling of

biological and natural objects and processes]. Fiziko-matematichne modeliuvannia ta

informacijni tekhnologii, 23, 17–28.

48. Živčić, K., Čavar, I., & Sporiš, G. (2011). Changes in gymnasts motor abilities during the

nine month training process of female gymnasts 5-6 years of age. Science of Gymnastics

Journal, 2 (4); 45-54.

49. Werner, P.H., Williams, L.H., & Hall, T.J. (2012). Teaching Children Gymnastics. 3th

ed. Human Kinetics Pub. pp.23-38.


64

Primljeno: 23. April 2018

Izmjena primljena:15. Juni 2018

Odobreno:24. Septembar 2018 Korespodencija

Dr Dušan Mićović ŠOSO „Kosovski Božur – Specijalna škola” Kosovska Mitrovica 38220 Kosovska Mitrovica , Republika Srbija

E-mail: [email protected].

Prof. dr Dalibor Fulurija

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerziteta u Istočnom Sarajevu

71420 Pale, BiH-RS


Prof. dr Tatjana Ćeremidžić

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerziteta u Istočnom Sarajevu

71420 Pale, BiH-RS





65

1Nebojša Mitrović 2Dalibor Stević 1,2Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Pedagoški fakultet

UDK: 796.012.1-053.4

DOI: 10.7251/SIZ0118065M

EFEKTI VEŽBANJA PO MODELU ŠKOLICE SPORTA PEDAGOŠKOG

FAKULTETA NA PROMENE U MOTORIČKIM SPOSOBNOSTIMA KOD

DECE

Sažetak:Predškolski uzrast odlikuje intezivan razvoj motoričkih sposobnosti, gde je prvo akcenat na

brzini i koordinaciji dok se izdržljivost, snaga, preciznost, fleksibilnost i ravnoteža nešto kasnije razvijaju.

Uzorak ispitanika obuhvatio je 80 ispitanika uzrasta od 5 do 6 godina (+/- 6 meseci), koji su polno bili

ravnomerno zastupljeni. Svi ispitanici su u trenutku procene motoričkih sposobnosti bili polaznici grupa

JU Dječiji vrtić „ Čika Jova Zmaj“ iz Bijeljine (Kontrolna grupa) i Školice sporta Pedagoškog

fakulteta (Eksperimentalna grupa). Razlike su ispoljene u četiri varijable i to sve u korist eksperimentalne

grupe: Poligon natraške, Skok u dalj iz mesta, Pretklon u sedu raznožno, Podizanje trupa za 60 s.

Predškolski uzrasta predstavlja senzitivni period za razvoj motorike kod svakog deteta, i neaktivnost u

ovom periodu ostavlja negativne posledice u kasnijem životnom dobu.

Ključne reči: Školica sporta Pedagoškog fakulteta, predškolski uzrast, motoričke sposobnosti, deca;

Uvod

Rezultati istraživanja unazad nekoliko godina pokazuju da se fizička aktivnost kod dece

progresivno smanjuje (Pate, Corbin, Simons-Morton, & Ross, 2009; Chiodera et al., 2007;

Biddle, Gorelyn, & Stensel, 2004; Tomkinson, Olds, & Gulbin, 2003; Boreham, & Riddoch,

2001). Ispoljavanje motoričkih sposobnosti odvija se uzajamno, obzirom da se jedna sposobnost

kompenzuje drugom, pa dete u različitim situacijama i zadacima ispoljava svoju složenu

motoričku sposobnost (Nićin, 2000). Nivo motoričkih sposobnosti direktno utiče na rast i razvoj

deteta (Buišić, Cvejić, Živković, Pejović, 2013)

Postali vrhunski sportisti ili ne, naše motoričke sposobnosti se iz godine u godinu transformišu i

menjaju, a da bi te transformacije što bolje razumeli, neophodno je kontinuirano praćenje i

proučavanje motoričkih sposobnosti (Metcalfe, Clark, 2002). Kod dece predškolskog uzrasta

generalni motorički faktor objašnjen je snagom i koordinacijom (Katić, Zagorac, Živičnjak i

Hraski, 1994). Razumevanje razvoja motoričkih sposobnosti nije mali izazov, i tokom prošlog

veka istraživači su otkrili veliki broj činjenica i odnosa o tome kada i kako se pojavljuju

motoričke sposobnosti, kao i faktore koji utiču ne samo na motoričke sposobnosti nego i na

njihov razvoj. Motorički razvoj je progresivan i karakteriše se celoživotnim prilagođavanjem

onoga što se uči promenama u strukturi (ili funkciji) tela (Smith, & Baltes, 1999).



66

Idealno stanje motoričkih sposobnosti i sportskih performansi predstavlja krajnji cilj svakog

kineziologa i sportskog radnika (Hatfield, Hillman, 2001). Ovaj cilj zavisi od uspeha postizanja

efikasnog sistema ili programa koji može da odgovori zahtevima određenog zadatka uštedom

napora i smanjenim stresom na organizam.

Deca koja tokom svog rasta i razvoja imaju slabije razvijene motoričke sposobnosti neće imati

mnogo uspeha u sportskim aktivnostima tokom svog života (Gallahue, Donnelly, 2003; Payne,

Isaacs, 2007).

Nasledni faktori su najznačajniji za neuromišićno starenje, tempo rasta, konativne osobine i

longitudinalnu dimenzionalnost skeleta (Malina, Bouchard, & Bar-Or, 2004).

Tokom proteklih nekoliko decenija došlo je do alarmantnog povećanja prevalencije gojaznosti u

detinjstvu (Ogden, et al., 2006; Ogden, Carroll, Flegal, 2008), a zdravstvene posledice kod

dece koja su gojazna uključuju astmu, dijabetes, kardiovaskularne probleme i još mnoge druge.

Jaffe, Kosakov, (1982) navode značajnu korelaciju između prekomerne telesne mase i kašnjenja

u motoričkom razvoju kod dece. Deca koja imaju bolje motoričke sposobnosti, imaju tendenciju

da budu fizički aktivnija (Carroll, Loumidis 2001; Barnett et al., 2009; Barnett et al., 2011).

Nedostatak kretanja se nadoknađuje koncentrisanim vežbanjem (sportom, rekreativnim

aktivnostima, igrom), što ukazuje na važnost organizovanog, sistematskog vežbanja, ne samo

radi zabave i zavovoljenja potrebe za druženjem, razonodom i dobrim izgledom, nego radi

očuvanja zdravlja i opstanka ljudske vrste kao takve (Obradović, 2011). Predškolski uzrast odlikuje intezivan razvoj motoričkih sposobnosti, gde je prvo akcenat na brzini i

koordinaciji dok se izdržljivost, snaga, preciznost, fleksibilnost i ravnoteža nešto kasnije razvijaju

(Malina, Bouchard, & Bar-Or, 2004). Fizička aktivnost dece se iz godine u godinu smanjuje, ne

samo kod nas, već i u okruženju (Šiljeg i sar., 2008; Strel i sar., 2009), kao i u zemljama

razvijenog sveta (Janz et al., 2000; Tomkinson et al., 2003; Wedderkopp et al., 2004).

Programirani transformacioni procesi su preduslov efikasnog uticaja na razvoj dece a i kasnije

ostvarivanje vrhunskih sportskih rezultata (Burton, & Miller 1998).

Danas su u svetu sve više zastupljene Školice sporta, koje imaju za cilj angažovanje dece od

najranijeg uzrasta, kako bi se preventivno delovalo na gojaznost i nastanak deformiteta, uticalo

na pravilan rast i razvoj dece kao i sportsko tehnička postignuća.

Cilj ovog rada bio je da se ispita efekat vežbanja po modelu Školice sporta Pedagoškog fakulteta

na promene u motoričkim sposobnostima kod dece.

METOD

U istraživanju se koristila empirijska i statistička metoda. Istraživanje je bilo longitudinalnog

karaktera, uz primenu nacrta sa neekvivalentnim grupama i pretest – posttestom. Sproveden je

eksperimentalni teretman u trajanju od 12 nedelja na uzorku dece predškolskog uzrasta iz

Bijeljine.

Uzorak ispitanika obuhvatio je 80 ispitanika uzrasta od 5 do 6 godina (+/- 6 meseci), koji su

polno bili ravnomerno zastupljeni. Svi ispitanici su u trenutku procene motoričkih sposobnosti

bili polaznici grupa JU Dječiji vrtić „ Čika Jova Zmaj“ iz Bijeljine (Kontrolna grupa) i Školice

sporta Pedagoškog fakulteta (vrednovanje od momenta kada su pristupili Školici sporta do prvog

tranzitnog merenja nakon 3 meseca programiranog vežbanja), (Eksperimentalna grupa).

Istraživanje je sprovedeno od 1.10.2017. godine do 1.1.2018. godine, sa po dva termina

sedmično u trajanju od 45 minuta. Velika pažnja je usmerena na motivaciju kako bi deca

ostvarila maksimalne rezultate u testiranim varijablama.


67

Program je zasnovan pre svega na izvođenju jednostavnih, a tek onda složenih motoričkih

kretnih zadataka. Deca su prvo ovladala osnovnim tehnikama pokreta pre nego što su prelazila

na više tehnike izvođenja.

Tabela 1. Plan eksperimentalnog tretmana

Eksperimentalni program za razvoj motorike Broj sati

1. vežbe za razvoj brzine trčanja 4

2. vežbe za razvoj agilnosti 4

3. vežbe za razvoj koordinacije 4

4. vežbe za razvoj repetitivne snage 4

5. vežbe za razvoj eksplozivne snage 4

6. vežbe za razvoj ravnoteže 4

7. PNF - proprioceptivna neuromuskularna facilitacija posle svakog

tretmana

Ukupno tretmana: 24

Za procenu motoričkih sposobnosti kod dece predškolskog uzrasta su korišteni standardni

motorički testovi po modelu Bala, Stojanović M. V., Stojanović M. (2007), te je primenjena

baterija od sedam motoričkih testova:

1.Za procenu faktora strukturiranja kretanja:

reorganizacija stereotipa kretanja: 1. Poligon natraške (0,1 s),

koordinacija celog tela: 2. Skok u dalj iz mesta (cm),

brzina trčanja: 3.Trčanje 20 m iz visokog starta (0,1 s),

2. Za procenu faktora funkcionalne sinergije i regulacije tonusa:

brzina frekvencije: 4.Taping rukom (frek.),

gipkost: 5. Pretklon u sedu raznožno (cm),

3. Za procenu faktora trajanja ekscitacije motoričkih jedinica:

repetitivna snaga trupa: 6. Podizanje trupa za 60 s (frek.),

statička snaga ruku i ramenog pojasa: 7. Izdržaj u zgibu (0,1 s).

Za sve varijable utvrđeni su osnovni deskriptivni statistici na inicijalnom i finalnom merenju:

aritmetička sredina (AS), standardna devijacija (S), minimalni (MIN) i maksimalni rezultati

merenja (MAX), skjunis - mera simetričnosti distribucije (SKEW) i kurtosis - mera homogenosti

distribucije (KURT). Testirana je normalnost distribucije za sve varijabe Kolmogorov – Smirnov

testom na inicijalnom i finalnom merenju. Testirano je postojanje statistički značajnih razlika

između grupa ispitanika na inicijalnom merenju za sve analizirane varijable pomoću

multivarijatne (MANOVA) i univarijatne (ANOVA) analize varijanse.

REZULTATI SA DISKUSIJOM

Tabela 2. Osnovni deskriptivni pokazatelji za motoričke varijable na inicijalnom merenju za

eksperimentalnu i kontrolnu grupu

Varijabla AS SD MIN MAX SKEW KURT pKS

E -

gru

pa Poligon natraške (0,1 s) 252,7 64,24 175 382 0,55 0,21 0,12

Skok u dalj iz mesta (cm) 101,5 33,4 48 133 -0,08 -0,32 0,35

Trčanje 20 m iz v. starta (0,1 s) 58,5 9,93 42 86 1,22 1,40 0,23


68

Taping rukom (frek.) 12,32 4,75 5 19 0,54 0,43 0,25

Pretklon u sedu raznožno (cm) 43,33 6,54 23 57 0,31 0,09 0,81

Podizanje trupa za 60 s (frek.) 14,23 3,18 0 25 0,42 -0,52 0,74

Izdržaj u zgibu (0,1 s) 22,30 8,52 0 54 2,31 2,22 0,26

K -

gru

pa

Poligon natraške (0,1 s) 248,44 74,23 182 578 1,59 2,34 0,94

Skok u dalj iz mesta (cm) 98,65 16,87 56 130 0,29 -0,20 0,52


Taping rukom (frek.) 11,28 3,12 6 18 0,58 -0,29 0,62

Pretklon u sedu raznožno (cm) 39,73 7,43 18 55 -0,46 0,98 0,27

Podizanje trupa za 60 s (frek.) 11,34 3,67 0 21 0,55 0,62 0,33

Izdržaj u zgibu (0,1 s) 27,22 12,75 0 72 0,97 0,31 0,40

Legenda: Min - Minimalne izmerene vrednosti; Max - Maksimalne izmerene vrednosti; AS -Aritmetička sredina; SD

- Standardna devijacija; Skew - skjunis - mera simetričnosti distribucije; Kurt - kurtosis - mera homogenosti

distribucije, p-KS – statistička značajnost Kolmogorov Smirnov testa.

Na osnovu podataka u tabeli broj 1. gde su prikazane vrednosti osnovnih deskriptivnih

pokazatelja za eksperimentalnu i kontrolnu grupu na inicijalnom merenju može se konstatovati

dobra diskriminativnost imajući u vidu da da u svim analiziranim varijablama tri standardne

deviijacije staju u jednu aritmetičku sredinu. Vrednosti mera oblika distribucije skjunisa i

kurtozisa pokazuju blago povišene rezultate u dve varijable (Trčanje 20 m iz v. starta, Izdržaj u

zgibu) kod eksperimentalne grupe i u jednoj varijabli (Poligon natraške) kod kontrolne grupe.

Analizom vrednosti Kolmogorov Smirnov testa može se zaključiti da nijedna varijabla nije

pokazala statističku značajnost K-S testa, te se moglo pristupiti parametrijskoj obradi podataka.

Tabela 3. Osnovni deskriptivni pokazatelji za motoričke varijable na finalnom merenju za

eksperimentalnu i kontrolnu grupu

Varijabla AS SD MIN MAX SKEW KURT pKS

E -

gru

pa

Poligon natraške (0,1 s) 214,22 56,24 164 403 0,22 -0,42 0,783

Skok u dalj iz mesta (cm) 117,43 30,23 52 147 0,20 -0,54 0,309


Taping rukom (frek.) 16,64 4,38 6 22 0,39 -0,32 0,814

Pretklon u sedu raznožno (cm) 46,24 8,52 25 65 0,35 0,58 0,605

Podizanje trupa za 60 s (frek.) 19,48 6,27 3 34 -0,03 0,31 0,240

Izdržaj u zgibu (0,1 s) 62,49 14,7 0 65 0,41 1,74 0,221

K -

gru

pa

Poligon natraške (0,1 s) 241,53 54,18 175 450 -0,56 0,36 0,587

Skok u dalj iz mesta (cm) 102,41 20,54 59 135 0,64 0,48 0,760

Trčanje 20 m iz v. starta (0,1 s) 59,86 4,24 42 80 -0,35 -0,08 0,803

Taping rukom (frek.) 13,14 4,21 7 21 -0,50 -0,41 0,244

Pretklon u sedu raznožno (cm) 40,55 9,18 21 59 -0,84 0,30 0,717

Podizanje trupa za 60 s (frek.) 12,59 3,98 2 23 ,34 ,34 0,452

Izdržaj u zgibu (0,1 s) 36,29 13,42 0 78 1,23 2,26 0,120

Legenda: Min - Minimalne izmerene vrednosti; Max - Maksimalne izmerene vrednosti; AS -Aritmetička sredina; SD

- Standardna devijacija; Skew - skjunis - mera simetričnosti distribucije; Kurt - kurtosis - mera homogenosti

distribucije, p-KS – statistička značajnost Kolmogorov Smirnov testa.

Inspekcijom rezultata u tabeli broj 2. gde su prikazani osnovni deskriptivni pokzatelji na

finalnom merenju, zaključuje se dobra diskriminativnost merenja u svim varijablama sem u


69

varijabli za procenu statičke snage ruku i ramenog pojasa (Izdržaj u zgibu). Raspon rezultata je u

okviru normalnih vrednosti za sve varijable.

Mere oblika distribucije skjunis i kurtozis imaju blago povećane rezultate u testu za procenu

statičke snage ruku i ramenog pojasa (Izdržaj u zgibu) gde imamo izraženo grupisanje rezultata

oko aritmetičke sredine što se vidi na osnovu kurtičnog koeficijenta. Primetno je da se na osnovu

vrednosti skjunisa vidi postojanje značajne asimetrije distribucije u varijabli Izdržaj u zgibu.

Tabela 4. Razlike na finalnom merenju između eksperimentalne i kontrolne grupe u motoričkim

sposobnostima na multivarijatnom i univarijatnom nivou.

Varijable f p

Poligon natraške (0,1 s) 1,727 0,005

Skok u dalj iz mesta (cm) 2,545 0,004

Trčanje 20 m iz v. starta (0,1 s) 0,348 0,547

Taping rukom (frek.) 0,328 0,756

Pretklon u sedu raznožno (cm) 3,284 0,000

Podizanje trupa za 60 s (frek.) 1,994 0,002

Izdržaj u zgibu (0,1 s) 2,311 0,421

F=4,770 ; P=0,000 Legenda: F-vrednost multivarijatnog Wilksovog F testa; P- statistička značajnost multivarijatnog Wilksovog F

testa; f-vrednost f odnosa za univarijatni test; p-statistička značajnost univarijantog f testa.

Projekcijom rezultata u tabeli 3. te na osnovu vrednosti multivarijatnog Wilksovog F testa i

njegove statističke značajnosti, konstatuje se da postoji statistički značajna razlika u celokupnom

testiranom motoričkom prostoru. Razlike su ispoljene u varijablama za procenu faktora

strukturiranja kretanja: Poligon natraške i Skok u dalj iz mesta, te u varijablama za procenu

faktora funkcionalne sinergije i regulacije tonusa: Pretklon u sedu raznožno u korist

eksperimentalne grupe i varijabli za procenu faktora trajanja ekscitacije motoričkih jedinica

Podizanje trupa za 60 s. To se može utvrditi i inspekcijom njihovih aritmetičkih sredina

prikazanih u tabelama deskriptivne statistike. Očigledno je, da je eksperimentalni program

motoričkog vežbanja, prouzrokovao pozitivne promene u analiziranim varijablama za

eksperimentalnu grupu

ZAKLJUČAK

Predškolski uzrasta predstavlja senzitivni period za razvoj motorike kod svakog deteta. Neaktivnost u

ovom periodu ostavlja negativne posledice u kasnijem životnom dobu. Osnovne motoričke

sposobnosti i fizička neaktivnost u adloscentnom periodu i detinjstvu su povezani (Fulton, et al.,

2001; McKenzie, Sallis, Broyles, 2004). Istraživači se slažu da je fizička aktivnost od najvećeg

značaja za zdravlje i dovrobit dece (Strong, et al., 2005). Fizička aktivnost u predškolskom

uzrastu je važna ne samo za sprečavanje viška telesne mase i izbegavanje hroničnih zdravstvenih

problema, već i za druge aspekte fizičkog, socijalnog i psihološkog razvoja malog deteta

(Timmons, Naylor, Pfeiffer, 2007).

Eksperimentalni tretman po modelu Školice sporta Pedagoškog fakulteta koji je realizovan u

trajanju od 12 nedelja prouzrokovao je pozitivne promene u četiri od sedam varijabli i to:

varijablama za procenu faktora strukturiranja kretanja: Poligon natraške i Skok u dalj iz mesta, te

u varijablama za procenu faktora funkcionalne sinergije i regulacije tonusa: Pretklon u sedu

raznožno i varijabli za procenu faktora trajanja ekscitacije motoričkih jedinica Podizanje trupa


70

za 60 s. Potrebno je i u budućim istraživanjima vršiti provere ovog i sličnih programa kako bi se

pratila njihova efikasnost ali samo na većem uzorku ispitanika. Hitnost da se zaustavi epidemija

hipokinezije kod dece i bolesti koje sa njom idu mora usmeriti političke subjekte i procese na

promenu okoline izmenom javne politike u svrhu očuvanja zdravlja naše dece.

LITERATURA:

Barnett, L. M., Morgan, P. J., Van Beurden, E., Ball, K. & Lubans, D. R. (2011) A reverse

pathway? Actual and perceived skill proficiency and physical activity. Medicine and

Science in Sports and Exercise, 43, 898–904

Barnett, L. M., Van Beurden, E., Morgan, P. J., Brooks, L. O. & Beard, J. R. (2009) Childhood

motor skill proficiency as a predictor of adolescent physical activity. The Journal of

Adolescent Health, 44, 252–259.

Biddle, S. J. H., Gorely, T., Stensel, D. J. (2004).Health-enhancing physical activity and

sedentary behaviour in children and adolescents. Journal of Sports Sciences, 22(8), 679-

701.

Boreham, C., Riddoch, C. (2001). The physical activity, fitness and health of children. Journal

of Sports Sciences, 19(12), 915-929.

Burton, A. W., & Miller, D. E. (1998). Movement skill assesment. Champaign: Human kinetics.

Carroll, B. & Loumidis, J. (2001). Children’s perceived competence and enjoyment in physical

education and physical activity outside school. European Physical Education Review, 7,

24–43.

Chiodera, P., Volta, E., Gobbi, G., Milioli, M., Mirandola, P., Bonetti, A., Delsignore, R.,

Bernasconi, S., Anedda, A., Vitale, M. (2007). Specifically designed physical exercise

programs improve children's motor abilities. Scandinavian Journal of Medicine &

Science in Sports, 18(2), 179-187.

Fulton, J. E., Burgeson, C. R. Perry, G. R. Sherry, B., Galuska, D.A., Alexander, M.P.,

Wechsler, H., Caspersen, C.J. (2000). Assessment of physical activity and sedentary

behaviour in pre-school age children: priorities for research. Pediatrics Exercise Science,

13, 113–126.

Gallahue, D.L., Donnelly, F.C. (2003). Developmental physical education for all children.

Champaign, IL: Human Kinetics.

Hatfield, B.D., Hillman,C.H. (2001). The psychophysiology of sport: a mechanistic

understanding of the psychology of superior performance. In R.N. Singer, H.A.

Hausenblas, & C.M. Janelle (Eds.), Handbook of sport psychology (pp. 362-388). New

York: John Wiley.

Jaffe, M., Kosakov, D. (1982). The motor development of fat babies. Clinical Pediatrics,21, 619-

621.

Janz, K. F., Dawson, J. D., & Mahoney, L. T. (2000). Tracking physical fitness and physical

activity from childhood to adolescence: the Muscatine study. Medicine & Science in

Sports & Exercise, (32), 1250-1257.


71

Malina, R. M., Bouchard, C., & Bar-Or, O. (2004). Growth, Maturation, and Physical activity.

Champaign: Human Kinetics.

McKenzie, T. L., Sallis, J. F. Broyles, S. L. (2004). Childhood movement skills: predictors

of physical activity in Anglo American and Mexican American adolescents? Research

Quarterly for Exercise and Sport, 73, 238–244.

Obradović, J. (2011). Fizička priprema odbojkaša, Diplomski rad. Novi Sad: Fakultet sporta i

fizičkog vaspitanja.

Ogden, C.L., Carroll, M.D., Curtin, L.R., McDowell, M.A., Tabak, C.J., Flegal, K.M. (2006).

Prevalence of overweight and obesity in the United States, 1990- 2004. JAMA,

295:1549-1555.

Ogden, C.L., Carroll, M.D., Flegal, K.M. (2008). High body mass index for age among US

children and adolescents, 2003-2006. JAMA, 299, 2401-2405.

Okely, A. D., Booth, M.L., Patterson, J. W. (2001). Relationship of physical activity to

fundamental movement skills among adolescents. Medicine Science and Sports Exercise,

33, 1899–1904.

Pate, R., Corbin, C., Simons-Morton, B., Ross, J. (2009). Specifically designed physical exercise

programs improve children's motor abilities. Journal of School Health, 57(10), 445-450.

Payne, V., Isaacs, L.D. (2007). Human Motor Development: a Lifespan Approach. 7th edition

McGraw Hill Companies, Blacklick, OH

Smith, J., & Baltes, P. B. (1999). Life-span perspectives on development. In M. H. Bornstein &

M. E. Lamb (Eds), Developmental psychology: An advanced textbook (4th ed., pp. 47-

72). Mahwah, NJ; Erlbaum.

Strel, J., Bizjak, K., Starc, G. i Kovač, M. (2009). Longitudinalna komparacija razvoja nekih

telesnih karakteristika i motoričkih sposobnosti dve generacije dece i omladine od 7 do

18 godina starosti u slovenačkim osnovnim i srednjim školama u razdobljima od 1990-

2001. i 1997-2008. U Zbornik radova Međunarodne naučne konferencije, “Teorijski,

metodološki i metodički aspekti fizičkog vežbanja`09” (21- 33). Beograd: Fakultet sporta i

fizičkog vaspitanja.

Strong, W.B., Malina, R.M., Blimkie, C.J., Daniels, S.R., Dishman, R.K., Gutin, B., et al.

Evidence based physical activity for school-age youth. Journal Pediatrics, 146(6), 732-7.

Šiljeg, K., Zečić, M., Mrgan, J. i Kević, G. (2008). Praćenje trenda promjene morfoloških i

aerobnih sposobnosti srednjoškolaca od 2001. do 2006. godine. U Zbornik radova 17

ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske, “Stanje i perspektiva razvoja u područjima

edukacije, sporta, sportske rekreacije i kineziterapije`08” (206-212). Zagreb: Hrvatski

kineziološki savez.

Timmons, B.W., Naylor, P.J., Pfeiffer, K.A. (2007). Physical activity for preschool children-how

much and how? Canadian Journal of Public Health, 98(2), 122-34.

Tomkinson, G. R., Olds, T. S., & Gulbin, J. (2003). Secular trends in physical performance of

Australian children: Evidence from the talent Search program. Journal of sports medicine

and physical fitness, 43, 90-98.

Wedderkopp, N., Froberg, K., Hans, H. S., Andersen, L. B. (2004). Secular trends in physical

fitness and obesity in Danish 9-year-old girls and boys: Odense School Child Study and


72

Danish substudy of the European Youth Heart Study. Scandinavian Journal of Medicine

& Science in Sports, 14, 150-155.

Primljeno: 7. Juni 2018

Izmjena primljena:18. Juli 2018

Odobreno: 24. Septembra 2018

Korespodencija:

Nebojša Mitrović , Dalibor Stević

Univerzitet u Istočnom Sarajevu

Pedagoški fakultet,

Telefon:+38765841176

e-mail: [email protected]


73

Рајковић Жељко1, Милетић Владимир1, Бранковић Драган2 1 Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду. 2 Учитељски Факултет, Универзитет у Београду

UDK: 796.035-053.5

DOI: 10.7251/SIZ0118073R

ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ ДЕЦЕ МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА ПРЕМА ЛОГОРОВАЊУ

Сажетак

Млађи школски узраст прате бурне промене, негативне појаве, са израженим

негативним последицама које могу довести и до трајних деформација. Логоровање представља

значајну могућност за организовање дела наставе физичког васпитања. За његову организацију

неопходан је позитиван став од стране школског система, родитеља и њихове деце, што је

представљало предмет овог истраживања. Узорак у овом истраживању сачињавали су 252

ученика трећег и четвртог разреда, две основне школе из Београда. Као инструмент

истраживања коришћен је упитник ликертовог типа о преференцијама деце према логоровању.

Више од четири петине анкетираних ученика изражава жељу да учествује на логоровању.

Скоро трећини испитиване популације главни мотив је чист боравак у природи, а више од

трећине логоровање се највише допада због боравка у природи. Најомиљеније локације су

морска обала, речна обала и шума. Више од половине анкетираних ученика преферира одлазак

на логоровање са групом вршњака, док се нешто мање од половине опредељује за боравак на

логоровању са родитељима. Од програмских садржаја, ученицима су најомиљенији: спортске

игре, пливање, спортови на води и пешачење. Значај добијених резултата је вишеструко

користан са становишта организације, што омогућава ефикаснију и дугорочнију добит коју

природа пружа.

Кључне речи: страхови, активности у природи, организација

УВОД

Млађи школски узраст хронолошки обухвата период од седме до једанаесте године. Oвај

период прате бурне промене манифестоване кроз интензивнe веријације на физиолошком и

психо-социјалном нивоу уз значајне утицаје васпитно - образовног процеса (Ugarković, 1996).

Негативне појаве које могу имати лош утицај на развој детета у наведеном периоду могу бити

дуго седење пред телевизором или рачунаром и дужи боравак у затвореној просторији (Mitić,

2001). Негативне последице могу бити веома озбиљне, чак могу довести и до трајних

деформација (Drašković, 2012). Због тога је веома важно да се у млађем школском узрасту

развију здраве навике (Вишњић, Јовановић, Милетић, 2004; Matić, Bokan, 2005), које ће бити

усвојене, а подразумевају правилну исхрану, адекватан одмор, здрав сан, физичку активност и



74

боравак у природи. Дете је потребно”окупирати” здравим активностима и не дозволити да буде

изложено ”хипнотичком” дејству телевизије, рачунара и осталих медија, због њиховог добро

познатог штетног утицаја (Бонџић, 2012).

Логоровања (таборовања) су облик наставног рада, који се огледа у дужем боравку у

природи са ноћивањем под шаторима, а такође у колибама од грања (Лескошек, 1971).

Логоровање улази у састав активности програма физичког васпитања и реализује се у трећем

тематском подручју под називом повезивање физичког васпитања са животом и радом

(Вишњић, Jовановић, Милетић, 2004).

Логоровање деценијама уназад представља значајну могућност за организовање дела

наставе физичког васпитања, али најчешће услед слабије материјалне ситуације и инертности

система, овај се облик наставе одвијао тек у неколико спорадичних примера. За организацију

логоровања неопходан је позитиван став од стране школског система, родитеља и њихове деце.

Под ставом се подразумева релативно трајан однос према коме или према чему, који се

очитује као тенденција да се мисли, осећа и понаша на одређени начин. Став, као ментална

диспозиција, утиче на опажање, мишљење и социјално понашање. У ранијим истраживањима

разматран је значај ставова, где се због своје израже неекспланаторне и предиктивне снаге,

појам става користи у разним областима друштвених наука (Јухас, Орлић, Лазаревић, Јанковић,

Матић 2011). Ставови су трајни системи позитивног или негативног оцењивања, осећања и

тенденције да се предузме акција за или против, а у односу на различите објекте (Рот, 2003).

Неопходан услов за организовање логоровања је позитиван став родитеља, који би

требало да буду уверени у безбедност њихове деце испред свега, затим да буду уверени да ће

њихова деца стећи одређена знања и вештине, као и да ће комплетан боравак у природи утицати

на побољшање њиховог социјалног живота и здравственог статуса. Досадашња истраживања

показују да би велики проценат родитеља (око 70%) дозволио њиховој деци одлазак на

организовано наставно логоровање (Мартиновић, Бранковић, Пелемиш, 2013).

Поред позитивног родитељског става битан је и став будућих учесника логоровања. У

претходним истраживањима су забележени позитивни ставови према боравку у природи код

студената Факултета спорта и физичког васпитања (Дабовић, Добријевић, Милетић, Вишњић,

Милетић, 2009), студената Криминалистичко полицијске академије (Вучковић, Допсај, 2011).

Већина истраживања указује на то да са узрастом долази до промене у ставовима према

физичком васпитању, која се испољава у томе да старији ученици имају мање позитивне ставове

у односу на млађе (Лазаревић, Орлић, Лазаревић, Радисављевић-Јанић, 2015).

Да би логоровање постигло максимални ефекат, потребно је добити информације о

жељама и очекивањима деце млађег школског узраста о логоровању што управо представља

тематику овог рада.

Предмет конкретног истраживања представљају разлози за позитивне ставове ученика

млађих разреда основне школе према логоровању, као и њихове наклоности ка организационим

и програмским аспектима логора, затим и другим учесницима, као и неизбежним програмским

садржајима.

МЕТОДЕ

У овом раду коришћене су: метода експерименталног истраживања, где су се од техника

користиле: специјално сачињен упитник, као и теоријска анализа садржаја научне и стручне

литературе и каузална метода са систематизацијом професионалног искуства, применом

логичког, индуктивног и дедуктивног начина закључивања.


75

Узорак у овом истраживању сачињавали су 252 ученика трећег и четвртог разреда, пет

одељења основних школа „Ослободиоци Београда“ и пет одељења „Борислав Пекић“ из

Београда. Приликом избора коришћен је метод пригодног узорка.

Као инструмент истраживања коришћен је упитник састављен у циљу прикупљања

података у вези са предметом истраживања. Први део упитника био је предвиђен за опште

податке. Један део упитника (Бонџић, 2012), коришћен је за прикупљање података о начину

провођења слободног времена. У једном сегменту упитника ђаци су се изјаснили о негативним

ставовима према боравку на логоровању и у последњем делу дали су податке о томе како би

желели да изгледа логоровање на које би они ишли.

У раду су обрађени подаци, уско везани за део упитника о жељама ученика, на који

начин би требало бити организовано логоровање у коме би они узели активно учешће.

Статистичка обрада података рађена је помоћу софтвера за статистичку обраду”R” (R-

project, 2017). Приликом обраде података, свако питање представљало је случајну променљиву.

Све променљиве биле су категоричке и номиналне. Категорије су, приликом обраде података,

факторизоване. Подаци су приказани табеларно. Изражени су бројевима и процентима.

РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

Од укупно 252 анкетирана ученика, њих 214 (84,9%) написало је да би волели да

логорују, док је њих свега 38 (15,1%) написало да не би волело да логорују (табела бр. 1).

Табела бр. 1. Ставови ученика о логоровању (Бонџић, 2012).

Волели би да логорују Не би волели да логорују

број ученика 214 38

% 84,9 15,1

Они који су у претходном питању написали да би волели да иду на логоровање, њих 72

(28,6%) написало је да би желели да иду на логоровање због природе, њих 56 (22,2%) због

дружења, 14 ученика (5,6%) због чистог ваздуха, 58 (23%) је као разлог навело да жели да проба

нешто ново, њих 5 (3,2%) као разлог због кога би волели да иду навело је шатор, њих 4 (1,5%)

написало је да би ишло због биљака и животиња, 2 ученика (0,8%) због провођења времена у

природи ноћу, 2 ученика (0,8%) је као разлог навело логорску ватру и 2 ученика (0,8%) је као

разлог навело проучавање биљака(табела бр. 2). Разлози због којих би ученици волели да иду на

логоровање су веома разноврсни, али преовлађују интересовања карактеристична за испитивану

узрасну категорију. Највећи број ученика би волео да иде на логоровање због самог боравка у

природном окружењу, што говори о томе да ова узрасна категорија још није изгубила исконску

везу са природом и да је ово прави тренутак за системско формирање позитивних навика.


76

Табела бр. 2. Преференције ученика према логорском окружењу и садржајима (Бонџић, 2012).

Број ученика %

природа 72 28,6

дружење 56 22,2

чист ваздух 14 5,6

жели да проба нешто ново 58 23

шатор 5 3,2

животиње и биљке 4 1,5

провођење времена ноћу у природи 2 0,8

логорска ватра 2 0,8

проучавање биљака 2 0,8

Табела бр. 3. Одговори ученика на питање шта им се највише допада код логоровања (Бонџић,

2012).


незнам 11 4,4

природа 98 38,9

дружење 42 16,7

спортови 4 1,6

спавање у шатору 41 16,3

чист ваздух 12 4,8

фискултурне вежбе 2 0,8

шетње 4 1,6

логорска ватра 13 5,2

намештање шатора 2 0,8

игре 9 3,6

причање страшних прича 3 1,2

ништа 6 2,4

пливање 2 0,8

сналажење у природи 3 1,2

Анализом обрађених података, долази се до следећих запажања: 98 ученика, што

представља у овом случају више од трећине (38,9%) навело је природу као фактор који им се

највише допада код логоровања, њих 42, односно сваки шести ученик навео је дружење (16,7%),

41 ученик (16,3%) навео је спавање у шатору, за логорску ватру определило се 13 ученика

(5,2%), а чист ваздух навело је 12 ученика (4,8%). Свака од категорија која је наведена од

стране ученика, готово да је подразумевана на сваком организованом логоровању. Природа,

чист ваздух, дружење око логорске ватре - есенцијални су елементи било ког логоровања, а из

добијених података се јасно види да би ученици у њима уживали (табела бр.3).

Избор локације за организовани боравак у природи представља најзначајнији корак у

организацији (Miletić, Davidović, Rajković, Tomašević, 2016; Miletić, 2016). Анализирајући

вредности сагледане са аспекта жељеног локалитета (табела бр.4), уочљиво је да би највећи број

ученика 94 (37,3%) најрађе логоровао на мору, близу реке 60 ученика (27%), док би у шуми

логоровало њих 58 (23%). На основу дечијих интересовања, закључује се да би било добро када


77

би логор за ученике био мешовитог типа (Стојановић, Савић, Милетић, 2013), односно на

таквом месту, да им буде доступна шума за шетње, истраживања и упознавање са флором и

фауном краја, али и вода у којој би могли да пливају, да се расхладе и забаве. Поред овога

неопходно је да буду задовољени високи критеријуми испред свега безбедности и техничке

припреме, који погодују масовном обучавању знања и вештина (Митровић, Рајковић, 2017).

Табела бр. 4. Преференције ученика о локацији логора (Бонџић, 2012).


близу реке 60 27

у шуми 58 23

близу језера 30 11,9

на мору 94 37,3

нигде 2 0,8

У питању у коме је требало да се изјасне са ким би најрађе ишли на логоровање, подаци

прикупљени на овом узорку од 252 ученика су следећи: 116 ученика (46%) би на логоровање

ишло најрађе са родитељима, њих 128 (50,8%) са другарима из разреда, њих 6 (2,4%) са

другарима са којима тренира, док су се 2 ученика (0,8%) изјаснила да не би ишло ни са ким

(табела бр.5).

Анализом добијених података може се донети закључак да је ово период у коме

испитивана узрастна категорија показује изразиту жељу за самосталношћу, те је ове тенденције

потребно системски подржати и усмерити, како би се наведени ефекти испољили у

свакодневном животу и раду ученика (Милетић, 2016). Овим се испуњава један од основних

циљева образовног процеса, а то је самостална и зрела личност (Matić, Bokan, 2005).

Табела бр. 5. Преференције ученика ка учесницима логоровања (Бонџић, 2012).


са родитељима 116 46

са другарима из разреда 128 50,8

са другарима са тренинга 6 2,4

ни са ким 2 0,8

Вредности из табеле указују на чињеницу да се ученици пре одлучују за спорт него за

пешачење – њих 29 (11,8%) би се определило за шетњу, спортским играма најрађе би се бавило

79 ученика (31,3%), спортовима на води 36 ученика (14,3%), док би се за пливање определило 64

(25,4%) ученика. Закључак који из овога може да се изведе је тај да, уколико би се летње

логоровање за ученике организовало с обзиром на богату лепезу програмских садржаја

(Милетић, 2011), било би пожељно када би логор био близу неке акваторије (реке, језера или

море), да би се задовољила потреба ученика за пливањем и спортским активностима на води.

Спортски садржаји организовани на копну и шетње, свакако би били подразумевани део сваког

логоровања (табела бр. 6).


78

Табела бр. 6. Преференције ученика према садржајима на логоровању (Бонџић, 2012).


пешачење 29 11,8

пливање 64 25,4

спортови на води 36 14,3

спортске игре 79 31,3

спорт који тренира 10 4

друштвене игре 2 0,8

трчање 6 2,4

слободно време, игра 5 2

пецање 3 1,2

истраживање, упознавање природе 8 3,2

не бих ишао 3 1,2

сналажење у природи 7 2,8

ЗАКЉУЧЦИ

Охрабрује чињеница, упркос модерним трендовима седентарног начина живота, да 85%

анкетираних ученика изражава жељу да учествује на логоровању. Скоро трећини испитиване

популације главни мотив је чист боравак у природи, а више од трећине логоровање се највише

допада због боравка у природи. Најомиљеније локације на којима би ученици волели да проведу

своје време на логоровању су морска обала, речна обала и шума. Ово сазнање погодује

активирању неискоришћених и непрепознатих потенцијала Републике Србије у смеру развоја

наутичког туризма у оквирима унутрашњих пловних путева (Милетић, Тривун, 2017; Милетић,

Рајковић, Митровић, 2017). Више од половине анкетираних ученика преферира одлазак на

логоровање са групом вршњака, док се нешто мање од половине опредељује за боравак на

логоровању са родитељима. Испитивани узраст се стога сматра преломним тренутком,

значајним за поспешивање позитивног утицаја вршњачке субкултуре. Од програмских садржаја,

ученицима су најомиљенији: спортске игре, пливање, спортови на води и пешачење. Наведени

садржаји погодују пробијању баријера, које кроз заједнички садржалац „изласка из зоне

комфора“ у условима релативизоване слободе и безбедности погодују очувању радозналости,

ослобађају од страхова и позитивно делују на испољавање самосталности као крајњег циља.

Значај добијених резултата је вишеструко користан са становишта организације. Без

обзира на доминантне карактеристике логора које могу бити васпитно-образовне (Милетић,

Милетић, Рајковић, 2016), здравствено-еколошке (Li, 2010), и туристичке неопходна је

евалуација и самоевалуација програмских садржаја (Милетић, Рајковић, 2016), организатора

кампа и саме локације, како би се код ученика створио позитиван однос према природи који

стечен у овом школском узрасту, остаје трајан за цео живот. Ово ће омогућити ефикаснију и

дугорочнију добит коју природа пружа.

Сходно закључцима, постоји оправданост за организацију боравака у природи (летовање,

зимовање, логоровање...), где се не треба ослањати само на школски систем када је у питању

организација. Предуслови неопходни за организацију једног наставног логоровања су


79

заинтересованост деце и дозвола њихових родитеља. Жеље и очекивања ученика су веома важан

фактор за успешну организацију, где је потребно у што већем проценту изаћи у сусрет дечијим

афинитетима, чиме ће се појачати ефекат организованог вишедневног боравка у природи, што у

крајњој мери има за последицу подстицање стварања позитивне навике, редовног, периодичног

боравка на отвореном.

Значај резултата овог истраживања огледа се и у димензији испитивања ”тржишта” где

као резултат треба да дође до прилагођавања кампа жељама учесника, чиме се ствара могућност

да се оствари повратна спрега, у смислу прилагођавања човека природи.

С обзиром да су задовољени претходно наведени критеријуми, отвара се могућност

развоја нове области предузетништва у физичкој култури – Организација приватних логора,

кампова и кампуса према иностраном моделу (Руска Федерација, Скандинавија, Канада и сл.).

Едукативни логори поред школских могу бити организовани од стране спортских

клубова кроз припреме, које насупрот специфичном приступу могу бити општег, рекреативног и

туристичког карактера. Не треба занемарити могућност оснивања организација које би се бавиле

само и искључиво наведеним активностима. Поред наведеног, при изградњи спортско-

рекреативних објеката потребно је имати у виду да њихови корисници могу и пожељно је да

буду рекреативци и туристи (Рајковић, Митровић, Милетић, 2017).

С обзиром на епидемиолошки ниво хипокинезије и број деце млађег школског узраста на

територији Београда (63.869) и Републике Србије (265.402) према Републичком заводу за

статистику (SORS, 2017), закључци, идеје и предлози добијају на значају. Поред тога, велики је

број незапосленог школованог кадра за који се овим сазнањима отвара простор за стручно

деловање.

ЛИТЕРАТУРА

1. Drašković, V. (2012): Hipokinezija – Bolest savremenog čoveka. Monografija. Zadužbina

Andrejević, Beograd.

2. Li, Q. (2010): Effect of forest bathing trips on human immune function. Environ Health Prev

Med. 15(1): 9-17.

3. Matić, M., Bokan, B. (2005): Opšta teorija fizičke kulture. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja,

Beograd.

4. Miletić, K. (2016): Taktika izleta - Upravljanje. Povratak Prirodi, Beograd. Br. 4 (14-16).

5. Miletić, V., Davidović, Z., Rajković, Ž, Tomašević, S. (2016): Infrastructure model of self-

sustaining ecological camp. SPOFA 16 - International Monograph Sports Facilities

“Modernization and Construction” University of Belgrade, Faculty of sport and physical

education (226-235).

6. Mitić, D. (2001): Rekreacija. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd.

7. R-project (2017). Statistical software for data processing, “R”. Available from https://www.r-

project.org/about.html[Accessed 14th January 2017].

8. SORS (2017). Statistical Office of the Republic of Serbia, for school 2016/17 Available from

www.stat.gov.rs[Accessed 15th February 2017].

9. Ugarković, D. (1996): Biologija razvoja čoveka sa osnovama sportske medicine, Fakultet

fizičke kulture, Beograd.

10. Бонџић, Ј. (2012): Логоровање као облик ваннаставне активности ученика трећег и

четвртог разреда основне школе. Мастер рад. Универзитет у Београду, Учитељски

факултет, Београд.

https://www.r-project.org/about.html

https://www.r-project.org/about.html

http://www.stat.gov.rs/


80

11. Вишњић, Д., Јовановић, А., Милетић, К. (2004): Теорија и методика физичког васпитања.

Факултета спорта и физичког васпитања,Универзитет у Београду, Београд.

12. Вучковић, Г., Допсај, М. (2011): ”Ставови студената криминалистичко- полицијске

академије о настави специјалног физичког образовања”, Физичка култура, Вол 65, бр.2

33-41

13. Дабовић, M., Добријевић, С., Милетић, К., Вишњић, Д., Милетић, В. (2009): “Оцена

значаја и организације практичне наставе логоровања од стране студената Факултета

спорта и физичког васпитања у Београду”. Физичка култура, 63(1), 102-108.

14. Јухас, И., Орлић, А., Лазаревић, Д., Јанковић, Н., Матић. М. (2011): ”Став студената

Факултета спорта и физичког васпитања према кросу”, Физичка култура, Вол 65, бр.1 46-

51

15. Лазаревић, Д., Орлић, А., Лазаревић, Б., Радисављевић-Јанић, С. (2015): ”Ставови

ученика раног адолесцентног узраста према физичком васпитању, Физичка култура, Вол

69, бр.2, нов 88-98

16. Лескошек, Ј. (1980): Теорија физичке културе. НИП ”Партизан”, Београд.

17. Мартиновић, Д., Бранковић, Д., Пелемиш, В. (2013): Ставови родитеља према

активностима у природи. Црногорска спортска академија, „СпортМонт“ часопис бр. 37,

38, 39. (308-315).

18. Милетић, В. (2011): ИЗЛАЗ, Иза отворених врата. СИА, Београд.

19. Милетић, В. (2016): Практикум предмета Активности у природи. Београд: Факултет

спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.

20. Милетић, В., Милетић, К., Рајковић, Ж. (2016): Поступци организације едукативног

кампа. XXII Међународна конференција: Образовање у спорту. Факултет за менаџмент у

спорту - Алфа БК Универзитет. Зборник апстраката. Стр. 45.

21. Милетић, В., Рајковић, Ж. (2016): Фаза контроле у систему организације едукативног

кампа. Прва међународна конференција Спорт, рекреација и здравље. Висока спортска и

здравствена школа. Зборник радова. Стр. 182-189.

22. Милетић, Б., Рајковић, Ж., Митровић, Д., (2017): Обале акваторије Србије,

(не)искоришћени километри за реализацију наутичког камповања. Прва

интернационална научна конференција из области наутике - ИНКОН ”Воден”. Књига

сажетака стр. 17.

23. Милетић, В., Тривун М. (2017): Досадашња искуства у обуци наутике студената ФСФВ

из Београда и предлози за њихово побољшање. Прва интернационална научна

конференција из области наутике - ИНКОН ”Воден”. Књига сажетака стр. 21.

24. Митровић, Д., Рајковић, Ж. (2017): Рукавац Аде Циганлије, центар развоја веслачког

спорта. Прва интернационална научна конференција из области наутике - ИНКОН

”Воден”. Књига сажетака стр. 13.

25. Рајковић, Ж., Митровић, Д., Милетић, В. (2017): Критеријуми за изградњу рафтинг стазе.

Прва интернационална научна конференција из области наутике - ИНКОН ”Воден”.

Књига сажетака стр. 15.

26. Рот, Н. (2003): Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства.

27. Стојановић, Т., Савић, З., Милетић, В. (2013): Планинарење и логоровање. Универзитет у

Бањој Луци, Факултет физичког васпитања и спорта, Бања Лука.


81

Примљено: 22. Март 2018

Измјена примљена:29. Maj 2018

Одобрено:16. Септембар 2018

Коресподенција:

Рајковић Жељко, Милетић Владимир, Бранковић Драган

Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду.

Учитељски Факултет, Универзитет у Београду

e-mail: [email protected]

82

Marko Šehovac

Student drugog ciklusa studija Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom

Sarajevu

UDK: 796.817.23

DOI: 10.7251/SIZ0118082S

STAVOVI ISPITANIKA NA USPJEH POJEDINCA I EKIPE DŽUDO KLUBA

ROMANIJA PALE

Sažetak

Pored teorijskog dijela od uvoda istorijskog razvoja, obrađena je i anketnim upitnikom

sastavljenim od pitanja sa mogućnosti odgovora: 1. potpuno se ne slažem, 2. djelimično se ne

slažem, 3.nemam stav –nisam siguran, 4. djelimično se slažem, 5. potpuno se slažem. Upitnik

je baziran na korišćenju Likertove skale i formiran sa ciljem da se dođe do saznanja u kojoj

mjeri odlučivanje je u funkciji unapređenja džudo kluba ,,Romanija” Pale. Uzorak ispitanika

koji su bili podvrgnuti anketi upitnika iznosio je 21 muških iz džudo kluba ,,Romanija” Pale.

Upitnik koji se odnosio na određene tehnike u džudo klubu ,,Romanija“ Pale imao je sledeće:

kod ispitanika: na osnovu ovih rezultata, a poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh

u džudu kako pojedinca tako i ekipe ima uticaj tehnike bacanja na rezultat u džudo klubu

Romanija Pale sa 66,66%. Poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh u džudu kako

pojedinca tako i ekipe imaju uticaj tehnike čišćenja što iznosi 66,66%. Poređenjem razlika

nameće se zaključak da uspjeh u džudu klubu Romanija Pale kako pojedinca tako i ekipe ima

uticaj tehnike u partneru i iznosi 61,90%. Poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh

u džudu klubu Romanija Pale kako pojedinca tako i ekipe ima uticaj Uči-mata i iznosi

71,43%.

Ključne riječi: džudo, tehnika, bacanje, anketa, upitnik

UVOD

Džudo je borilačka veština i olimpijski sport nastao kao skup probranih tehnika iz džiudžicua.

Džiudžicu je u to vreme u Japanu bilo zajedničko ime za sve borilačke veštine (udaračke i

rvačke). Tada je osnivač judoa – Džigoro Kano (Jigoro Kano), koji je savladao nekoliko

stilova džiudžicua, odlučio uzeti ono najbolje od svake i odbaciti nepotrebno. Džudo

predstavlja način pomoću kojega se može najefikasnije upotrebiti fizičku i psihičku snagu.

Vežbajući u napadu i obrani, džudo ojačava telo i duh, te pomaže da principe džudoa

prihvatite kao sopstvene. Vrednost džudoa kao sporta potvrđena je 1964. godine, kada džudo

postaje olimpijski sport.

U 20 vijeku džudo u Japanu postaje temeljem telesnog vaspitanja. Danas je džudo sastavni dio

programa telesnog vežbanja u mnogim školama, a elementi džudoa uvedeni su HNOS od

2005. godine. Njime se bave milioni ljudi širom svijeta, a na Olimpijskim igrama u Londonu

STRUČNI RAD


83

džudo je po zastupljenosti bio treći sport. Kao što je već navedeno, džudo je borilački sport

koji dolazi iz Japana. Njegov osnivač je temelje ovog sporta postavio davne 1882. godine

osnivanjem prve škole džudoa u Tokiju, koja je nosila naziv Kodokan koja i danas djeluje.

Od tada se džudo širi svetom vrlo je popularan, a jedan od razloga je i taj što je džudo

olimpijski sport. Džudom se mogu baviti muškarci i žene bez obzira na godine. Osnovni

smisao ovog sporta jeste skladan psihički i fizički razvoj čovjeka, a u borbama se primenjuje

načelo “Najveća djelotvornost uz najmanje napora”.

Prava istorija džudoa počinje posle II svetskog rata kada je u Zagrebu 1951. godine osnovan

prvi džudo klub (Akademski džudo klub “Mladost”), 1953. godine osnivaju se prvi klubovi u

Beogradu (“Radnički” i “Partizan”) i u Ljubljani. Ubrzo zatim pri republičkim teškoatletskim

savezima (koji su uglavnom obuhvatali još i rvanje i dizanje tegova) osnivaju se prvi džudo

odbori, a već 1954. godine osniva se pri Teškoatletskom savezu Jugoslavije Džudo odbor

Jugoslavije. Od tada počinje veoma brz uspon ovog sporta u našoj zemlji. Tom brzom i

ekspanzivnom razvoju osim velikog entuzijazma naših džudo pionira, veoma su doprineli

seminari i kursevi koje su kod nas držali poznati japanski majstori: Nacui (prvi zvanični prvak

Sveta); Macuzaki, Nagaoka, Jamamoto i drugi.Dvije godine kasnije, 1957. Džudo savez

Jugoslavije postaje član Evropske džudo Unije (EJU), sledeće godine prvi put se pojavljuje na

međunarodnom takmičenju (studentsko prvenstvo Evrope u Sen Tropeu, u Francuskoj), a već

1959.godine nastupa i na Prvenstvu Evrope u Beču (inače, prvo zvanično prvenstvo Evrope

održano je 1951, a prvo Svetsko prvenstvo 1956. godine u Tokiju). Nakon toga Džudo savez

Jugoslavije postaje i član Svetske Džudo Federacije (IJF) 1959. godine, jer je u međuvremenu

promenio naziv (na konferenciji 1955. godine). Savez Jugoslavije za Džudo i srodne sportove

(SJJSS), ovaj naziv nosi sve do 1974. godine kada ga na Konferenciji menja u Džudo savez

Jugoslavije (JSJ).

Džudo klub Romanija sa Pala osnovana je 1993. godine. Od osnivanja pa do danas njeni

takmičari prošla je sve nivoe takmičarskog ranga: prvenstva Republike Srpske, Bosne i

Hercegovine, balkanskih i evropskih takmičenja.

Veliki broj njenih takmmičata imali su zapažene rezultate kako na evropskom tako i na

svjetskom prvenstvu, a ovom prilikom akcenat je stavljen na takmičare koji su prve korake na

tatamiju napravilu upravo u džudo klubu Romanija Pale.

Najveće umeće je zadržati vlastitu ravnotežu uz istovremeno izbacujući protivnika iz

ravnoteže. Prema strukturi džudo je polistrukturalna aciklička sportska aktivnost. Ovaj

borilački sport krasi veliki broj tehničkih elemenata koji se izvode kako u stojećem stavu tako

i na tlu, takozvane partnerne tehnike.

Pored teorijskog dijela od uvoda istorijskog razvoja, obrađena je i anketnim upitnikom

sastavljenim od pitanja sa mogućnosti odgovora: 1. potpuno se ne slažem, 2. djelimično se ne

slažem, 3.nemam stav –nisam siguran, 4. djelimično se slažem, 5. potpuno se slažem. Upitnik

je baziran na korišćenju Likertove skale i formiran sa ciljem da se dođe do saznanja u kojoj

mjeri odlučivanje je u funkciji unapređenja džudo kluba ,,Romanija” Pale.

Dosaddašnja istraživanja

Čokorilo i sar (2003) na uzorku od 421 učenika prvih i trećih razreda srednjih škola u

Somboru i Apatinu primjenjena je standarizovana skala stavova o vrijednosti fizičkog

vaspitanja i upitnik o socijalno – statusnim obilježljima učenika .

Rezultati istraživanja pokazuju da socijalno – statusna obilježja kao što su socijalni status,

vrsta škole koju učenici pohađaju, školski uspjeh iz fizičkog vaspitanja, uzrast i pol značajno


84

diferenciraju učenike u njihovim stavovima prema fizičkom vaspitanju od toga da li učenici

stanuju u selu ili gradu.

Čokorilo i sar (2006) na uzorku učenika prvog i trećeg razreda škole u Somboru i Apatinu

ispitivano je kako učenici percipiraju reprezentativne osobine dobrog nastavnika (moralne,

stručne i fizičke) i kako ta percepcija određuje njihove stavove prema vrijednosti nastave

fizičkog vaspitanja. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji značajna povezanost kako

između osobina nastavnika na globalnom planu i učeničkih stavova, isto i između pojedinih

osobina (moralnih, stručnih i fizičkih) i stavova učenika o vrijednosti nastave fizičkog

vaspitanja.

Jovanović i Čokorilo (2002) na analizi rezultata istraživanja srednjoškolaca o nastavi fizičkog

vaspitanja, a koje je izvršeno na uzorku od 421 učenika prvog i trećeg razreda srednje škole u

Somboru i Apatinu. Koeficijentom kontigencije provjeravana je povezanost vrijednosti i

afektivne, vrijednosti i konativne, te afektivne i konativne komponente stava. Pronađena je

statistički značajna povezanost između vrijednosti i afektivne komponente stava. Povezanost

je, takođe, statistički značajna između afektivne i konativne komponente stava, dok između

vrijednosti i konatine komponente stava nije pronađena statistički značajna povezanost.

Rezultati koji su dobijeni u ovom istraživanju unekoliko se razlikuju od rezultata drugih

autora koji su se bavili istraživanjem međusobne povezanosti konativne, emocionalne i

konativne komponente stava. U tim istraživanjima je pronađena znatnija povezanost među

pojedinim komponentama stava. Razloge za to treba tražiti u činjenici da su se stavovi

istraživali na jednom specifičnom području – prema nastavi fizičkog vaspitanja u koju su

učenici neposredno uključeni. U takvoj situaciji pojedine komponente su uslovljene

protivriječnim socijalnim interakcijama, organizacionim oblicima koji se koriste u nastavi

ovog predmeta, opremljenošću fiskulturnih dvorana, nastavnikovom umješnošću da

zainteresuje i motiviše učenike i sl. Dodali se tome da je istraživanje izvršeno na učenicima

adolescentnog uzrasta kada su stavovi o većini fenomena u fazi razvoja i nisu dovoljno

stabilizovani, onda postoje jasnije zašto se takvi rezultati.

Čokorilo (2015) vođstvo predstavlja značajan faktor strukture i dinamike svake sportske

grupe. U najširem smislu vođstvo se može posmatrati kao proces djelovanja koji utiče na

pojedince i grupenu ostvarivanju postavljenih ciljeva.ovako određeno vođstvo sadrži u sebi

nekoliko bitnih elemenata kao što su usmjeravanje grupe, davanje informacija, odlučivanje,

izrađivanje međusobnih odnosa, motivisanje i sl.

Kahrović, I., Nurkić, M., Bratić, M , Jovanović, S., Radenković, O. (2014). U orginalnom

naučnom radu istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrde razlika između karatista

različite takmičarske orijentacije u rezultatima specifičnih motoričkih testova. Uzorak

ispitanika činili su karatisti muškog pola (37 u borbama, 23 u katama i 19 koji se takmiče u

obe discipline, ukupno 79) hronološke starosti 12 do 14 godina. Za procenu specifičnih

motoričkih sposobnosti primenjeno je 6 testova (Gjaku zuki (GZ), Oi zuki (OZ), Mae geri

(MG), Kizami zuki iz garda (KZG), Gjaku zuki iz garda (GZG) i Mavaši geri iz garda

(MVGG)), u kojima su kandidati prikazivali izabrane reprezentativne tehnike. Prikupljeni

podaci su obrađeni odgovarajućim matematičko statističkim metodama, na način da daju

odgovor na postavljenu hipotezu. Dobijeni rezultati pokazuju da takmičari orijentisani na kate

imaju najslabije rezultate, a da je faktor takmičarsko usmerenje bio je značajan kod svih

testova. Najbolje rezultate u skoro svim testovima pokazali ispitanici koji još uvek nisu

definitino takmičarski usmereni prema jednoj disciplini i takmiče se i u katama i borbama.

Rezultati obrade podataka pokazali su da postoje značajne razlike u skoro svim testovima, a

posebno su značajne u starijim uzrastima, na osnovu čega konstatujemo da je hipoteza o

postojanju značajne razlike između karatista različite takmičarske orijentacije u rezultatima

specifičnih motoričkih testova, potvrđena u potpunosti.

M. Nurkić, M. Bratić, D. Mitić, I. Kafenterakis (2017) u orginalnom naučnom radu cilj

istraživanja bio je utvrđivanje razlika između mladih džudista kadetskog i juniorskog uzrasta.


85

Uzorak ispitanika činilo je ukupno 50 džudista, članova šireg spiska kadetske i junirske

reprezentacije Srbije, uzrasta od 16 do 19 godina. Celokupan uzorak ispitanika podeljen je u

dve grupe. Jednu su činili džudisti kadetskog (n=25), dok su drugu grupu činili džudisti

juniorskog uzrasta (n=25). Za potrebe ovog istraživanja, korišćene su baterije od tri testa za

svaku od procenjivanih motoričkih sposobnosti. Za procenu koordinacije kod džudista,

korišćeni su sledeći testovi: koordinacija sa palicom (STICK), bočno kolutanje (SIDEROLL)

i poligon natraške (OBSTBACKWARDS). Za procenu brzine ispitanika, korišćeni su testovi

taping rukom (HANDTAP), taping desnom nogom (RFOOTTAP) i taping levom nogom

(LFOOTTAP), za procenu eksplozivne snage skok u dalj s' mesta (STANLJUMP), troskok

(TRIPJUMP) i Abalakov test (ABALT). Repetativna snaga procenjivana je uz pomoć

sklekova (PUSHUPS), podizanja trupa iz ležanja (ABDOS) i zgiba na vratilu sa podhvatom

(REVCUPS). Za procenu fleksibilnosti, korišćeni su testovi pretklon na klupi (BENTOVER),

pretklon raskoračni (STRADDBENT) i iskret (SHOFLEXTEST), dok su se za procenu

ravnoteže koristili testovi stajanje na dve noge uzdužno na klupici sa otvorenim očima

(BALLONGEYESCL), stajanje na dve noge poprečno na klupici sa otvorenim očima

(BALEYESOP) i poprečno stajanje na klupici zatvorenih očiju (BALTRANSEYESCL). Za

analizu izmerenih vrednosti motoričkih testova, korišćen je program SPSS 17.0. Za

utvrđivanje razlika u motoričkim sposobnostima između džudista kadetskog i juniorskog

uzrasta, korišćen je Studentov Ttest za nezavisne uzorke. Dobijeni rezultati ukazali su na

postojanje statistički značajnih razlika kod eksplozivne snage, ravnoteže i fleksibilnosti

ukorist džudista juniorskog uzrasta, dok kod ostalih varijabli nije bilo statistički značajnih

razlika.

Predmat istraživanja

Predmet istraživanja u radu predstavlja džudo, rukovodstvo kao i menadžment kluba. Rezultat

i uspjeh svake ekipe zavisi od pojedinca, načina rukovođenja tokom treninga, takmičenja i

rješavanja svih problema koje opterećuju pojedinca i ekipu na putu do pobjedničkog postolja

ili što boljeg plasmana na ciljanom takmičenju. Od kalendara takmičenja zavisi plan i

program priprema, dok rukovodstvo (menadžment) ima znatnu ulogu za uspjeh pojedinca i

ekipe na takmičenju.

Problem istraživanja

Problem istraživanja se odnosi na rukovodstvo, a i same dominantne tehnike koje doprinpse

uspjehu u džudu. Poslovno pregovaranje, i grupno odlučivanje u funkciji unapređenja džudo

kluba ,,Romanija" Pale. Anketni upitnik sa mogućnost odgovora na: porpuno se ne slažem,

djelimično se ne slažem, nemam stav-nisam siguran, djelimično se slažem i potpuno se

slažem ponuđen je takmičarima i rukovodstvu džudo kluba Romanija.

Cilj istraživanja

Cilj istraživanja je da se utvrde stavovi ispitanika prema uspjehu kluba i dominacija tehnike

na uspjeh takmičara u džudu.kluba ,,Romanija" Pale.

Hipoteze istraživanja

H0 – džudo tehnike nema statistički značajan unicaj na uspjeh pojedinca i ekipe u džudu

H1 - tehnike bacanja imaju statistčku značajnu dominaciju na rezultat u džudu

H2 - tehnike čišćenja imaju statističku značajnu dominaciju na rezultat u džudu

H3 – tehnike u parteru imaju statističku značajnu dominaciju u uspjeh na rezultat džudiste

H4 - uči-mata ima statisičko visoku značajnost na uspjeh u džudu


86

METOD

Meode koje se primjenile

Upitnik za anketu sastavljen u vezi dominantnih tehnika i elemenata na uspjeh u džudu

sastavljen od pet pitanja, sa mogućnosti isto toliko odgovora: potpuno se ne slažem,

djelimično se ne slažem, nemam stav-nisam siguran, djelimično se slažem i potpuno se

slažem daće jasniju sliku na uspjeh pojedinca i ekipe džudo kluba Romanija sa Pala.

Uzorak ispitanika

Uzorak ispitanika koji su bili podvrgnuti anketi upitnika iznosio je 24 (21muških i 3 ženskih)

iz džudo kluba ,,Romanija” Pale. Svi ispitanici su dobrovoljno pristali za anketu upitnika koja

je obavljena u jednom danu prije početka i tokom uvodnog dijela treninga.

Uzorak varijali - upitnika

Uzorak varijabli odnosio se na sedam (7) pitanja iz upitnika anketnog lista.

Upitnik je ponudio mogućnost odgovora na sledeći način:

- Potpuno se ne slažem

- Djelimično se ne slažem

- Nemam stav-nisam siguran

- Djelimično se slažem

- Potpuno se slažem.

REZULTATI SA DISKUSIJOM

Obrada podataka

Podaci sa anketnog upitnika obrađeni su procentualno po svakom odgovoru, a nakon toga se

utvrdila razlike u odgovorima po polu i tekmičenju.

Malacko i Popović (1997) Skaliranje kao tehnika mjerenja je novijeg datuma i najčešće se

koristi za istraživanje ličnih i socijalnih stavova. ,,U početku se skaliranje koristilo za

istraživanje pretežno prilikom istraživanja stavova o određenim odnosima pojedinca ili grupe

prema društvu (ideologiji društva). Međutim, na današnjem stepenu razvoja metodoloških

tehnika, ono se uspješno koristi i za procjenjivanje drugih karakteristika ličnosti, koje su

uslovljene fiziološkom i genetičkom osnovom. Osnovni problem u istraživanju stavova ležie

u njihovoj složenosti, s obzirom da u sebi sadrže tri osnovne komponente:

- emocionalnu, kao uključeno osjećanje prema objektu stava od pozitivnog do

negativnog – od sviđanja i divljenja, preko razumjevanja i saosjećanja, do neprijatnosti

i mržnje, konativnu, kao tendenciju ka akciji u vezi sa objektom – od pomoći i

saradnje u pozitivnom stavu, nezavisnosti u neutralnom stavu, do kritike, agresije i

napada u negativnom stavu, kognitivnu, kao stvaranje, znanje i vrijednosni sud o

objektima – od nosilaca edukacije i socijalizacije (roditelja, nastavnika, sredstava

komunikacije i sl.) preko stvaranja sopstvenog sistema vrijednosti, do tzv. ličnog

pogleda na svijet (lične filozofije)."


87

Primjer upitnika (anketnog lista)

Upitnik je anoniman, a bilo koji istinit odgovor je valjan

OPŠTI PODACI unesite X u prazno polje

POL MUŠKI ŽENSKI GODINA

rođenja

X -

U istraživanju je bila konstruisana i primjenjena petostepena Likertova skala

VARIJABLE – TVRDNJE (1) (2) (3) (4) (5)

Tehnike bacanja imaju dominaciju na rezultat u džudoklubu Romanija Pale

...........................................................................................2 -1 0 1 2

V5(-)

Tehnike čišćenja imaju dominaciju na rezultat u džudo klubu Romanija

Pale.................................................................................. - 2 -1 0 1 2

V6(+) Tehnike u partere imaju dominaciju u uspeh na rezultat džudiste Romanija

Pale...................................................................................- 2 -1 0 1 2

V6(+) Uči-mata ima visoku značajnost na uspjeh u džudiste Romanija Pale

...........................................................................................- 2 -1 0 1 2

Tabela 1, stavovi isptanika ,,tehnike bacanja imaju dominaciju na rezultat u džudo kluba

Romanija Pale"

Tehnike bacanja imaju dominaciju na

rezultat u džudo klubu Romanija Pale

Ukupan broj bodova i

procenat %

total

Ispitanici muški

Potpuno se ne slažem 1

4,76%

Count %of

total

Djelimično se ne slažem 0

00,00%

Count %of

total

Nisam siguran-Nemam stav 1

4,76%

Count %of

total

Djelimično se slažem 5

23,81%

Count %of

total

Potpuno se slažem 14

66,66%

Count %of

total

Total 100,00%

Rezultati istraživanja u ovoj tabeli pokazuju da postoji značajna procentualna razlika između

stavova gdje najveći procenat 66,66% ima ,,Potpuno se slažem", dok je najmanjim procentom

zastupljena tvrdnja ,,djelimično se ne slažem" sa procentom 00,00%, odnosno bez

izjašnjavanja. i ,,Nisam siguran-Nemam stav" sa 4,76%, a ,,djelimično se slažem" sa 23,81%,

,,Potpuno se ne slažem“ sa 4,76%. Na osnovu ovih rezultata, a poređenjem razlika nameće se

zaključak da uspjeh u džudu kako pojedinca tako i ekipe ima uticaj tehnike bacanja na rezultat

u džudo klubu Romanija Pale sa 66,66%.


88

Tabela 2, stavovi isptanika tehnike čišćenja imaju dominaciju na rezultat pojedinca i ekipe

džudo kluba Romanija Pale

Tehnike čišćenja imaju dominaciju na

rezultat u džudo klubu Romanija Pale


procenat %

total

Ispitanici muški


9,52%

Count

%of total


9,52%

Count

%of total


4,76%

Count

%of total


9,52%

Count

%of total


66,66%

Count

%of total

Total 100,00%


stavova gdje najveći procenat 66,66% ima ,,Potpuno se slažem", dok je najmanjim procentom

zastupljena tvrdnja ,,Nisam siguran-Nemam stav" sa 4,76%, a ,,djelimično se slažem" 9,52%,

,,djelimično se ne slažem" 9,52% i ,,potpuno se ne slažem“ 9,52%. Na osnovu ovih rezultata,

a poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh u džudu kako pojedinca tako i ekipe

imaju uticaj tehnike čišćenja što iznosi 66,66%.

Tabela 3, stavovi isptanika ,,tehnike u parteru imaju dominaciju u na rezultat pojedinca i ekipe

džudo kluba Romanija Pale"

Tehnike u partere imaju dominaciju u

uspeh na rezultat džudiste Romanija Pale


procenat %

total

Ispitanici muški


4,76%

Count

%of total


9,52%

Count

%of total


4,76%

Count

%of total


19,04%

Count

%of total


61,90%

Count

%of total

Total 100,00%


stavova gdje najveći procenat 61,90% ima ,,Potpuno se slažem", a ,,djelimično se slažem" ima

19,04%, a ,,djelimično se ne slažem" sa 9,52% dok je najmanjim procentom ,,Nisam siguran-

Nemam stav" sa 4,76% ,,potpuno se ne slažem" 4,76%. Na osnovu ovih rezultata, a

poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh u džudu klubu Romanija Pale kako

pojedinca tako i ekipe ima uticaj tehnike u partneru iznosi 61,90%.


89

Tabela 4, stavovi isptanika ,,uči-mata ima visoku značajnost na uspjehdžu pojedinca i ekipe

džudo kluba Romanija Pale"

Uči-mata ima visoku značajnost na

uspjeh džudiste Romanija Pale


procenat %

total

Ispitanici muški


14,28%

Count

%of total


4,76%

Count

%of total


4,76%

Count

%of total


4,76%

Count

%of total


71,43%

Count

%of total

Total 65 100,00%


stavova gdje najveći procenat 71,43% za ,,Potpuno se slažem", i ,,potpuno se ne slažem" sa

14,28%, dok je najmanjim procentom zastupljena tvrdnja, ,,djelimično se slažem" 4,76%,

,,Nisam siguran-Nemam stav" sa 4,76% ,,djelimično se ne slažem" 4,76%. Na osnovu ovih

rezultata, a poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh u džudu klubu Romanija Pale

kako pojedinca tako i ekipe ima uticaj Uči-mata iznosi 71,43%.

Tabela 5, mjere centralne tendencije ispitanik džudo kluba Romanija Pale

Valid N Mean Minimum Maximum Std.Dev.

godine 21 23,04 11,00 38,00 8,36

U tabeli 5, vidi se hronološka dob ispitanika gdje najstariji ima 38 godina, a prosjek ispitanika

je oko 23, dok je najmlađi sa 11 godina.

Tabela 6, ispitanice džudo kluba Romanija Pale po upitniku (vrijablama)

Var1 Var2 Var3 Var4 Var5 Var6 Var7 godine

1 2 3 3 5 5 5 5 21

2 5 4 5 4 4 4 5 19

3 4 4 4 5 4 4 5 13

ZAKLJUČAK

Uzorak ispitanika koji su bili podvrgnuti anketi upitnika iznosio je 21 muških iz džudo kluba

,,Romanija” Pale. Uzorak varijabli odnosio se na sedam (7) pitanja u upitniku anketnog lista.

Upitnik je ponudio mogućnost odgovora na sledeći način: 1. Potpuno se ne slažem,

2.Djelimično se ne slažem, 3.Nemam stav-nisam siguran, 4. Djelimično se slažem, 5. Potpuno

se slažem.

Upitnik koji se odnosio na određene tehnike u džudo klubu ,,Romanija“ Pale imao je sledeće:

kod ispitanika: na osnovu ovih rezultata, a poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh

u džudu kako pojedinca tako i ekipe ima uticaj tehnike bacanja na rezultat u džudo klubu

Romanija Pale sa 66,66%. Poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh u džudu kako

pojedinca tako i ekipe imaju uticaj tehnike čišćenja što iznosi 66,66%. Poređenjem razlika

nameće se zaključak da uspjeh u džudu klubu Romanija Pale kako pojedinca tako i ekipe ima


90

uticaj tehnike u partneru i iznosi 61,90%. Poređenjem razlika nameće se zaključak da uspjeh u

džudu klubu Romanija Pale kako pojedinca tako i ekipe ima uticaj Uči-mata i iznosi 71,43%.

LITERATURA

1. Čokorilo, R., Jovanović, M., Čokorilo, N. (2006). Percepcija osobina ličnosti

nastavnika i stavovi učenika o vrijednosti fizičkog vaspitanja. Zbornik radova ,,Efekti

diferencirane nastave fizičkog vaspitanja na psihosomatski status djece i omladine",

Fakultet fizičke kulture, Novi Sad, str. 423 – 435

2. Čokorilo, R. (2009). Psihologija sporta. Akademska knjiga , Novi Sad, str. 143 –186

3. Čokorilo, R. (2015). Psihologija i psihologija sporta. Univerzitet u Istočnom

Sarajevu, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, str. 232-233

4. Kahrović, I., Nurkić, M., Bratić, M , Jovanović, S., Radenković, O. (2014). Razlike

između karatista različite takmičarske orijentacije u rezultatima specifičnih motoričkih

testova. FACTA UNIVERSITATIS Series: Physical Education and Sport Vol. 12, No 3,

pp. 227 - 239

5. Malacko, J., Popović, D. (1997). Metodologija kineziološko antropoloških

istraživanja, Fakultet za fizičku kulturu Univerziteta u Prištini, Priština, 94 – 98

6. Nurkić, M., Bratić, M., Mitić, D., Kafenterakis, I. (2017). Razlike u motoričkom

prostoru kod džudista kadetskog i juniorskog uzrasta. Facta Universitatis Series:

Physical Education and Sport Vol. 15, No 1, pp. 83 - 92

Primljeno: 5. Maj 2018

Izmjena primljena:10. Juli 2018

Odobreno:17. Septembar 2018

Korespodencija

Marko Šehovac

Student drugog ciklusa studija Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta

Univerziteta u Istočnom Sarajevu

Telefon: ++38766450709 e-mail:

91

Далиборка Шкипина1; Наташа Костић2 1Филозофски факултет , Универзитет у Источном Сарајеву 2Филозофски факултет , Универзитет у Источном Сарајеву

UDK: 796.035

DOI: 10.7251/SIZ0118091S

МОГУЋНОСТ ИСПИТИВАЊА ОРИЈЕНТАЦИЈА ПРОВОЂЕЊА СЛОБОДНОГ

ВРЕМЕНА СТУДЕНАТА

Сажетак

Предмет овог истраживања се односи на провођење слободног времена студената

Филозофског факултета (Студијски програм за психологију и Студијски програм за педагогију) и

студената Факултета физичког васпитања и спорта универзитета у Источном

Сарајеву.Узорак чини 135 испитаника. Циљ истраживања обухвата сагледавање учесталости

провођења слободног времена испитаника у одређеним активностима, утврђивање оријентације

испитаника на групу активности слободног времена, те утврђивање разлика у оријентацијама

активности слободног времена студената наведених факултета. Резултати истраживања су

показали да студенти највише слободног времена проводе у разоноди и дружењу (слушање

музике, комуникација на интернету, дружење са пријатељима). Употребом факторске анализе

утврђено је да је могуће испитиване активности студената разврстати у шест оријентација

активности слободног времена распоређених према учесталости код испитаника на сљедећи

начин: дружење, читање, спортске активностим, дотјеривање и праћење realitу програма,

ангажовање у друштвеној заједници и у породици. Испитивањем разлика у оријентацијама

активности слободног времена између испитиваних група студената утврђено је да студенти

Факултета физичког васпитања и спорта у статистички значајној мјери више проводе времена

у ангажовању у друштвеној заједници и спортским активностима него студенти Филозофског

факултета, док за остале оријентације активности слободног времена није утврђена

статистички значајна разлике између испитиваних група студената.

Кључне ријечи:слободно вријеме, оријентације активности слободног времена

УВОД

Приликом дефинисања концепта слободног времена могуће је узети у обзир и

Стебинсову дефиницију (Stebbins, 2001, према Newijn, Veenhoven, 2013) који сматра да

оно представља вријеме које појединац проводи далеко од непријатних обавеза. Овај

аутор разликује три врсте слободног времена, а то су: озбиљно слободно вријеме,

необавезно слободно вријеме и слободно вријеме засновано на пројектима. Слична

наведеној је и дефиниција коју даје Dumazedier (1960, према Veal, 1992) који истиче да се

слободно вријеме одвија након обављања појединчевих професионалних, породичних и

социјалних обавеза и да се оно састоји из више активности којима се он препушта према

властитој слободној вољи, а те активности се могу односити на одмор, забаву,

побољшавање властитих вјештина и знања или добровољно учешће у животу заједнице. У

наведеној дефиницији је видљиво да слободно вријеме има неколико основних функција, а

то су: одмор, забава, развој личности и заједнице у којој се личност развија. Наведене

PREGLEDNI RAD

Pregledni rad SPORT I ZDRAVLJE XIII (2018) 1: 91-101

92

функција се истичу и у литератури, па Микановић и Панзаловић (2014) истичу да се

педагошкој литератури наводе сљедеће три функције слободног времена: одмор, разонода

и свестрани развој личности.

Схватање слободног времена као активности одвојене од свакодневних обавеза

видљиво је и у сљедећем његовом одређењу којим се истиче да је то вријеме када је

појединац ослобођен од посла или других дужности које има и које може користити за

себе у смислу опуштања, преусмјеравања, друштвених достигнућа, те личног развоја (Gist,

Fava, 1964, према Veal, 1992).

Росић (2005) сматра да се активности слободног времена могу подијелити у три

основне групе, а то су: 1) активности за одмор које служе обнављању физичке и психичке

енергије и које обухватају активности за које није карактеристично ни физичко ни

психичко ангажовање у кући, на јавном мјесту или природи, 2) рекреација која

подразумијева активни одмор и здраву разоноду у смислу шетњи, излета, друштвених

игара исл, 3) развој личности који подразумијева активности у различитим областима

људске дјелатности као што су образовне, културне и друштвене.

Данас је овај феномен предмет многих научних истраживања и може се

анализирати са различитих аспеката: педагошког, психолошког, социолошког,

економског, етичког, правног, естетског, медицинскогкао и свих других наука чијије

предмет проучавања човјек и његово понашање. Сва теоријска и практична питања

слободног времена (како пронаћи смиса о слободног времена да би оно постало корисно

за човјека) не могу се одлагати, првенствено због њиховог великог значаја као културног и

цивилизацијског феномена, те његовог утицаја на развој човјекових интелектуалних

способности и унапређења цјелокупног процеса комуникације и развоја личности уопште

(Грандић, Летић, 2008).

Активности слободног времена су међусобно различите и оне у великој мјери

настају као посљедица присуства различитих потреба, интересовања, вриједносних

оријентација и других динамичких својстава личности (Грандић, Летић, 2008). Према

неким ауторима активности слободног времена су дијелом интересне активности. Тако

Пантић (1980, према Качавенда, Радић, 1989)наводи неколико карактеристика интересних

активности, које су у многоме и одлике активности слободног времена: интересна

активност има непринудни карактер, често се испољава са елементима игре, локомоција се

одвија ка објекту са позитивном валенцом, интерес на активност је високо

индивидуализована, често оставља утисак трагања за нечим, експлоративног понашања,

покушаја да се нешто открије, докучи, ова активност саму себе поткрепљује, посједује

извјесну структуираност, зато што је изабрана подразумијева одређен степен културне

елаборације. Основна улога педагошких напора у овом контексту јесте васпитавати,

његовати, усмјеравати и подстицат ипозитивна интересовања и вриједности због којих се

човјек ангажује у слободном времену (Качавенда Радић, 1989).

У истраживању спроведеном у Хрватској на популацији средњошколаца (2823

испитаника) Работег-Шарић, Сакоман и Брајша-Жганец (2002) су користили упитник

којим су испитивали учесталост активности слободног времена. Упитник је садржавао 19

активности за које су испитаници на скали Ликертовог типа бирали један од пет бројева

као одговор гдје је број један имао значење „никад“, а пет „најмање два до три пута

седмично“). Поступком факторске анализе, варимакс ротацијом, утврђено је да се 15

активности може сврстати у 4 фактора, а то су: 1) изласци и забаве, 2) креативне и

организоване ваннаставне активности, 3) читање, хоби и културне активности и 4) спорт и

рекреација. У овом истраживању је такође утврђено да су испитаници оба пола у истој

мјери укључени у активностима које сеодносе на изласке и забаве, да су испитаници


93

женског пола у вишој мјери ангажовани у креативним и ваннаставним активностима, као

и у читању, хобијима и културним активностима, те да су испитаници мушког пола у

вишој мјери укључени у спортске и рекретаивне активности.

У истраживању спроведеном у Хрватској Млинаревић, Милиша и Пророковић

(2007) су користили упитник садржаја слободног времена која садржи различите

активности које појединац може обављати. Поступком факторске анализе утвдили су да

се све активности могу подијелити на одређене стилове слободног времена, те су

утврдили учесталост провођења времена испитаника у сваком од њих: 1) оријентација

доколичарења, 2) оријентација на забаву, 3) породична оријентација, 4) оријентација на

спорт и 5) културна оријентација.

Петровић и Зотовић (2010) су, у истраживању које је обухватило 1103 ученика

средњих школа на територији Војводине, утврдиле да млади у највишој мјери проводе

слободно вријеме у активностима слушања музике, дружења и излазака, након којих

слиједе активности гледања ТВ-а и СМС дописивања, као и помагања родитељима у

обављању кућних послова. У мањој мјери су заступљене креативне и стваралачке

активности, рекреација и културне активности.

Предмет овог истраживања се односи на провођење слободног времена студената

Филозофског факултета (Студијски програм за психологију и Студијски програм за

педагогију) и студената Факултета физичког васпитања и спорта универзитета у Источном

Сарајеву. Циљ истраживања обухвата сагледавање учесталости провођења слободног

времена испитаника у одређеним активностима, утврђивање оријентације испитаника на

групу активности слободног времена, те утврђивање разлика у оријентацијама активности

слободног времена студената наведених факултета. МЕТОД

Узорак испитаника

Узорак испитаника чини 135 студената Филозофског факултета (70.37%)и

Факултета физичког васпитања и спорта (29.63%) Универзитета у Источном Сарајеву. Са

Филозофског факултета испитивањем су обухваћена два студијска програма: психологија

(58.52%) и педагогија (11.85%). Узорак је пригодни јер су њиме обихваћени испитаници

који су били најдоступнији истраживачу. Старост испитаника креће се у распону од 19 до

28 година, а просјечна старост испитаника је 20.978 година.Структура узорка је приказана

у Табели 1.

Табела 1 Структура узорка испитаника

Одредница узорка фреквенција Проценат

Факултет Филозофски факултет 95 70.37

Факултет физичког васпитања и спорта 40 29.63

Пол Женски 85 62.96

Мушки 50 37.04

Година студија

Прва 34 25.19

Друга 40 29.63

Трећа 41 30.37

Четврта 20 14.81

1.1. Инструменти истраживања

Инструменти који су коришћени у истраживању су:

1) упитник за прикупљање података о социјално-

статусним карактеристикама испитаника (пол, године старости, факултет,

студијски програм, година студија),


94

2) скала за испитивање начина на који студенти

проводе слободно вријеме. Наведена скала је конструисана за потребе овог

истраживања по узору на скале које су коришћене у сродним истраживањима

(Работег-Шарић, Сакоман и Брајша-Жганец, 2002; Млинаревић, Милиша и

Пророковић, 2007; Петровић, Зотовић, 2010), као и с обзиром на функције које се

најчешће наводе за слободно вријеме (одмор, разонода и свестрани развој

личности). Скала је Ликертовог типа. Испитаници су процјењивали колико времена

проводе у свакој од 22 понуђене активности (дружење са пријатељима, породицом,

дјевојком/момком, шетње и излети у природу, комуникација на интернету, гледање

спортских програма на ТВ-у, слушање музике, читање књига и часописа, праћење

вијести, гледање филмова, бављење хуманитарним радом, рекреативне спортске

активности, бављење неком умјетношћу, бављење политиком, ангажовање у

вјерској заједници и невладиној организацији, спортско клађење, праћење realitу

програма, дотјеривање, љенчарење и спортски тренинг). Процјену су вршили

заокруживањем понуђених вриједности са сљедећим значењем: 1 – никад, 2 –

неколико пута годишње, 3 – неколико пута мјесечно, 4 – неколико пута седмично и

5 – свакодневно. Из наведеног се може уочити да је избор више вриједности

указивао на учесталије провођење слободног времена у понуђеним активностима.

РЕЗУЛТАТИ СА ДИСКУСИЈОМ

У табели 2 је представљена учесталости начина на који сруденти проводе слободно

вријеме.

Табела2Учесталост начина на који студенти проводе слободно вријеме

Активност

Oдговори

AS

Ни

кад

Нек

оли

ко

пута

год

иш

ње

Нек

оли

ко

пута

мје

сеч

но

Нек

оли

ко

пута

сед

ми

чн

о

Свак

од

нев

но

Слушање музике 2

1.29

1

.75

6

4.48

17

12.69

108

80.60 4.702

Комуникација на интернету 1

.75

4

2.99

6

4.48

21

15.67

102

76.12 4.634

Дружење са пријатељима 2

1.48

1

.74

5

3.70

35

25.93

92

68.15 4.585

Дружење са породицом 0

.00

8

6.02

27

20.30

21

15.79

77

57.89 4.256

Дотјеривање 10

7.41

6

4.44

17

12.59

37

27.41

65

48.15 4.044

Гледање филмова 3

2.24

7

5.22

23

17.16

57

42.54

44

32.84 3.985

Љенчарење 15

11.28

10

7.52

21

15.79

32

24.06

55

41.35 3.767

Дружење са дјевојком/момком 23

17.56

7

5.34

12

9.16

42

32.06

47

35.88 3.634

Читање књига 10

7.41

12

8.89

31

22.96

47

34.81

35

25.93 3.629

Шетња и излети у природу 2 25 49 42 16 3.330


95

1.49 18.66 36.57 31.34 11.94

Гледање спортских програма на ТВ-у 28

20.74

21

15.56

22

16.30

27

20.00

37

27.41 3.178

Спортски тренинг 30

22.22

16

11.85

29

21.48

25

18.52

35

25.93 3.141

Праћење вијести 23

17.04

17

12.59

36

26.67

37

27.41

22

16.30 3.133

Рекреативне спортске активности 20

15.04

23

17.29

35

26.32

32

24.06

23

17.29 3.133

Читање часописа 17

12.59

29

21.48

40

29.63

29

21.48

20

14.81 3.044

Бављење хуманитарним радом 24

18.05

47

35.04

30

22.56

19

14.29

13

9.77 2.624

Бављење неком умјетношћу 42

31.11

27

20.00

29

21.48

19

14.07

18

13.33 2.585

Спортско клађење 75

55.56

21

15.56

16

11.85

11

8.15

12

8.89 1.993

Ангажовање у вјерској заједници 74

55.22

32

23.88

14

10.45

6

4.48

8

5.97 1.821

Ангажовање у невладиној организацији 87

64.44

20

14.81

10

7.41

14

10.37

4

2.96 1.726

Праћење reality програма 93

70.99

14

10.69

8

6.11

10

7.63

6

4.58 1.641

Бављење политиком 106

79.10

7

5.22

11

8.21

3

2.24

7

5.22 1.423

На основу података презентованих у табели 2 могуће је закључити да студенти

највише слободног времена проводе у сљедећим активностима: слушање музике,

комуникација на интернету, дружење са пријатељима и дружење са породицом. За

наведене активности је преко 50% испитаника наводило да их свакодневно врши. Читање

и спртске активности слиједе наведене, а активности у којима су студенти најмање

ангажовани у слободно вријеме су оне које се односе на ангажовање у друштвеној

заједници (бављење политиком, ангажовање у невладиној организацији, ангажовање у

вјерској заједници).

С обзиром на то да скалу којом су испитивани начини провођења слободног

времена студената чини више активности од којих су неке сродне по садржају, у овом

истраживању је постављено питање: „Да ли неке од испитиваних активности статистички

значајно корелрирају у високој мјери и да ли је могуће наведене активности подијелити у

неколико оријентација?“ Да би се одговорило на наведено питање кориштен је поступак

факторске анализе.

Прије него се приступи представљању резултата факторске анализе неопходно је

истаћи да су провјераване и ортогоналне и косе ротације, али је за коначну изабрана

ортогонална ротација фактора (Варимакс техника) због лакшег сагледавања типова

активности слободног времена студената као независних (некорелираних) фактора, али и

већег процента ниских корелација фактора него виших.

Да би се утврдила подобност корелационе матрице за факторизацију утврђене су

вриједности сљедећих статистичких показатеља: Кајзер-Мајер-Олкинов показатељ и

Бартлетов тест сферичности. Вриједност Кајзер-Мајер-Олкинов показатеља је виша од

предложене вриједности од .06 (КМО =.749), а Бартлетов тест сферичности је


96

статистички значајан на нивоу .001 (р = .000) што указује на то да су добијени резултати

подобни за спровођење поступка факторске анализе.

Табела 3 КМОи Бартлетов тест

КМО .749

Bartlett's test

χ2 836.104

df 231

p .000

Према Кајзеровом критеријуму издвојено је 6 фактора који објашњавају укупно 59.51%

варијансе. Допринос прве компоненте је 22.84%, друге 8.91%, треће 8.25%, четврте 7.51%, пете

6.66% и шесте 5.34%.

Прегледом дијаграма превоја потврђено је добијено шестофакторско рјешење.

Графикон 1. Дијаграм превоја

У сљедећој тебели је представљена матрица факторских тежина тврдњи којима су

испитивани начини провођења слободног времена студенатата.

Табела 4Матрица факторских тежина активности којима су испитивани начини провођења

слободног времена студенатата

Компоненте

1 2 3 4 5 6

Бављење политиком .820

Ангажовање у невладиној

организацији .809

Ангажовање у вјерској заједници .610 .324

Бављење неком умјетношћу .602

Бављење хуманитарним радом .599

Спортски тренинг .810

Рекреативне спортске активности .799

Гледање спортских програма на ТВ-у .722

Гледање филмова .504 .370

Спортско клађење .457 .479

Читање књига .744

Читање часописа .719

Праћење вијести .480 .580

Дружење са пријатељима .720

Комуникација на интернету .658

Дружење са дјевојком/момком .346 .510 .306


97

Шетње и излети у природу .447 .449

Дружење са породицом .691 .420

Слушање музике .371 -.568

Љенчарење -.563

Дотјеривање .313 .661

Праћење realityпрограма .455 .528

*У табели су представљене само вриједности више од .03, а болдоване вриједности који припадају

сваком од 6 фактора

Према садржају активности које их чине фактори су именовани на сљедећи начин:

1. фактор – оријентација на ангажовање удруштвеној заједници, 2. фактор – оријентација

на спортске активности, 3. фактор –оријентација на читање, 4. фактор – оријентација на

дружење, 5. фактор – оријентација на породицу и 6. фактор – оријентација на дотјеривање

и праћење realitу програма.

Први фактор, који је именован као оријентација на ангажовањеи у друштвеној

заједници, чине активности усмјерене на политичко нагажовање као и активности које не

морају бити нужно везане за политичка дешавања. Засићеност и једним и другим

активностима указује на то да се особе које су ангажоване у једном аспекту у друштвеној

заједници ангажују и у осталим активностима који су у вези доприноса развоја друштва у

коме појединац живи. Исти је случај и са другим фактором који је именован као

оријентација на спортске активности. Провођење слободног времена у спортским

активностима не подразумијева само активно бављење спортом, већ и праћење спортских

дешавања, као и клађење у спортским кладионицама. Садржај фактора који је именован

као оријентација на читањеуказује на заинтересованост испитаника за актуелна

дешавања, док садржај фактора именован као оријентација на дружење указује на то да је

потребно слободне активности које се односе на наведено посматрати у смислу више

манифестних варијабли (од дружења са пријатељима до интернет комуникације) те да би

се кроз ову врсту активности у слободном времену могла сагледавати друштвеност

појединаца. Негативне вриједности петог фактора, именованог као оријентација на

породицу, указују на то да одређене активности (у овом истраживању обухваћене су:

слушање музике и љенчарење) подразумијевају мање вршење активности које укључују

дружење са породицом. Било би пожељно у будућим истраживањима обухватити

активности које се директно односе на пропвођење времена са породицом (нпр.

породични ручкови, разговори са члановима породице исл). Садржај шестог фактора

(оријентација на дотјеривање и праћење realitу програма) указује на то да је могуће да су

одређене активности слободног времена студената значајно повезане са активностима које

се односе на праћење трендова или ангажовање у активностима које су актуелног забавног

карактера, те би у даљим истраживањима било добро обухватити још таквих активности

(нпр. праћење музичких такмичарских програма, различитих блогова исл).

На основу резултата добијених поступком факторске анализе могуће је закључити

да поједине активности слободног времена међусобно значајно корелирају, тј. да

испитаници проводе слободно вријеме не само у једној одређеној активности већ у више

сродних активности, те да је могуће говорити о одређеним оријентацијама испитаника на

активности слободног времена. Мањи број активности обухваћен факторима 3, 4, 5 и 6

указује на то да би било интересантно у даљим истраживањима обухватити неке

активности које су сродне наведеним. Наведено би омогућило провјеру добијених

резултата и на њима заснованих закључака.

Након поступка факторске анализе сагледана је учесталост учешћа испитаника у

свакој од издвојених оријентација.


98

Табела 5 Учесталост учешћа испитаника у оријентацијама активности слободног времена с

обзиром на вриједности аритметичке средине

Оријентација активности

слободног времена АS

Sd

дружење 4.019 .629

читање 3.221 .959

спортске активности 2.918 1.001

дотјеривање и праћење realitу

програма 2.849 .931

ангажовање у друштвеној

заједници 2.683 .749

породица 2.555 .672

Према подацима представљеним у табели 5 могуће је закључити да испитаници

највише свог слободног времена проводе у активностима дружења. У нешто мањој мјери

проводе у активностима читања, спортским активностима и у дотјеривању и праћењу

realitу програма. У најмањој мјери слободно вријеме проводе у активностима у

друштвеној заједници и у породици. Активности које се односе на дружење утврђена су

као најучесталија у сродним истраживањима.

С обзиром на то да су резултати истраживања показали да је могуће говорити о

врстама активности које у којима студенти проводе слободно вријеме у даљој анализи су

представљене разлике између студената Филозофсаког факултета (студијски програм за

психологију и студијски програм за педагогију) и студената Факултета физичког

васпитања и спорта у свакој од утврђених оријентација активности.

Табела6 Разлике у оријентацији на ангажовање у друштвеној заједници између студената

Филозофског факултета и студената Факултета физичког васпитања и спорта

Факултет N M

Оријентација на нгажовање у

друштвеној заједници

Филозофски 94 12.000

Физичког

васпитања и спорта 37 14.000

U=1213.500 Z = -2.706 p=.007

На основу података приказаних у табели 6 могуће је закључити да се студенти

Филозофсаког факултета (студијски програм за психологију и студијски програм за

педагогију) и студенти Факултета физичког васпитања и спорта статистички значајно

разликују у оријентацији наи ангажовања у друштвеној заједници у слободно вријеме

(U=1213.500, Z=-2.706,p=.007). Вриједностимедијанеуказујунатодасестуденти Факултета

физичког васпитања и спорта у слободно вријеме више ангажују у друштвеној заједници

(М=14.000) него студенти Филозофсаког факултета (М=12.000).

Табела7. Разлике у оријентацији на спортске активности између студената Филозофског факултета

и студената Факултета физичког васпитања и спорта


Оријентација на спортске

активности


Физичкогваспитања и

спорта 39 21.000

U=277.500 Z = -7.677 p=.000


99

Добијени резултати показују се студенти Филозофсаког факултета (студијски

програм за психологију и студијски програм за педагогију) и студенти Факултета

физичког васпитања и спорта статистички значајно разликују у оријентацији на спортске

активности у слободно вријеме (U=277.500, Z=-7.677,p=.000).

Вриједностимедијанеуказујунатодасестуденти Факултета физичког васпитања и спорта у

слободно вријеме више ангажују у спортским активностима (М=21.000) него студенти

Филозофсаког факултета (М=13.000).

Табела 8. Разлике у оријентацији н ачитање између студената Филозофског факултета и студената

Факултета физичког васпитања и спорта


Оријентацијаначитање


Физичкогваспитања

и спорта 40 11.000

U=1628.500 Z = -1.317 p=.188

Резулатати приказани у табели 8 показују се студенти Филозофсаког факултета (студијски

програм за психологију и студијски програм за педагогију) и студенти Факултета физичког

васпитања и спорта статистички значајно не разликују у оријентацији на читање у слободно

вријеме (U=1628.500, Z=-1.317,p=.188). Вриједностимедијанесуприличноуједначене (М=10.000

застудентеФилозофсаког факултета и М=11.000 застудентеФакултета физичког васпитања и

спорта).

Табела 9. Разлике у оријентацији на дружење између студената Филозофског факултета и

студената Факултета физичког васпитања и спорта


Оријентацијанадружење



и спорта 39 17.000

U=1483.000 Z = -1.408 p=.159

Приказани резултати показују се студенти Филозофсаког факултета (студијски програм за

психологију и студијски програм за педагогију) и студенти Факултета физичког васпитања и

спорта статистички значајно не разликују у оријентацији на дружењеу слободно вријеме

(U=1483.000, Z =-1.408,p=.159). Вриједностимедијанесуприличноуједначене (М=16.000

застудентеФилозофсаког факултета и М=17.000 застудентеФакултета физичког васпитања и

спорта).

Табела10. Разлике у оријентацији на породицу између студената Филозофског факултета и

студената Факултета физичког васпитања и спорта


Оријентацијанапородицу



и спорта 39 8.000

U=1496.000 Z = -1.176 p=.240

Резулатати приказани у табели 10 показују се студенти Филозофсаког факултета

(студијски програм за психологију и студијски програм за педагогију) и студенти Факултета

физичког васпитања и спорта статистички значајно не разликују у учесталости ангажовања у

породичним активностима у слободно вријеме (U=1496.000, Z=1.176,p=.240).

Вриједностимедијанесуприличноуједначене (М=7.000 застудентеФилозофсаког факултета и

М=8.000 застудентеФакултета физичког васпитања и спорта).


100

Табела11 Разлике у оријентацији на дотјеривање и праћење relity програма између студенат

аФилозофског факултета и студената Факултета физичког васпитања и спорта


Оријентација на дотјеривање и

праћење reality програма


Физичког васпитања

и спорта 39 5.000

U=1685.500 Z = -.561 p=.575

На основу добијених података може се утврдити да се студенти Филозофсаког факултета

(студијски програм за психологију и студијски програм за педагогију) и студенти Факултета

физичког васпитања и спорта статистички значајно не разликују у оријентацији на дотјеривање и

праћењеreality програма у слободно вријеме (U=1685.500, Z=-.561,p=.575).

Вриједностимедијанесуприличноуједначене (М=6.000 застудентеФилозофсаког факултета и

М=5.000 застудентеФакултета физичког васпитања и спорта).

ЗАКЉУЧАК

Резултати овог истраживања су ускладу са претходним сродним истраживањима.

Наиме, када је ријеч о учесталости појединачних активности слободног времена

испитаника, утврђено је да испитаници највише времена проводе у активностима дружења

и разоноде, а у најмањој мјери активностима које се односе на ангажовање у друштвеној

заједници, а посебно у бављењу политиком. Употребом факторске анализе утврђено је да

се испитиване активности могу подијелити на шест група, односно, на шест оријентација:

1) оријентација на ангажовање у друштвеној заједници, 2) оријентација на спортске

активности, 3) оријентација на читање, 4) оријентација на дружење, 5) оријентација на

породицу и 6) оријентација на дотјеривање и праћење realitу програма.Сагледавањем

редослиједа учесталости појединачних активности слободног времена, редослиједа

учесталости оријентација слободног времена активности испитаника, као и броја тврњи

које чине сваку од оријентација намеће се потреба за креирањем инструмента којим би се

обухватио већи број активности слободног времена. Наведено би омогућило адекватније

спровођење истраживања, али и темељнији приступ сагледавању провођења слободног

времена младих како би се предузеле мјере усмјеравања младих на активности које би

могли да врше у слободно вријеме а које ће допринијети и њиховом одмору, односно,

обнови енергије за даље обавезе које требају да извршавају, али и њиховом развоју

личности. Утврђене разлике у оријентацији на ангажовање у друштвеној заједници и

оријентацији на спортске активности указују на то да поједине активности које појединац

може да врши у слободно вријеме нису у истој мјери истицане у ранијим периодима

развоја појединаца, а могуће је и на факултетима на којима студирају, али и на то да се

људи имају одређене афинитете према одређеним активностима и да у складу са њима

бирају и факултете и даљи професионални развој. У том контексту су налази овог

истраживања значајни за могућа даља истраживања којима би се обухватиле не само

оријентације активности слободног времена већ и оријентације ка одређеном занимању. У

складу са добијеним резултатима би било могуће вршити теоријска уопштавања и

практичне дјелатности које би омогућиле и избор активности у слободно вријеме и

будућих занимања које би биле значајне за појединца за његово адекватно

функционисање, психичко здравље и свеукупан развој.


101

ЛИТЕРАТУРА

1. Veal, A. J. (1992). Definitions of leisure and recreation. Australian Journal of Leisure and

Recreation, 2(4),44-48.

2. Грандић, Р., Летић, М. (2008). Прилози педагогији слободног времена. Нови Сад:

Савез педагошких друштава Војводине.

3. Качавенда Радић, Н. (1989). Слободно време и образовае. Београд: Завод за уџбенике

и наставна средства.

4. Микановић, Б., Пензаловић, С. (2014). Културне активности у слободном времену

ученика разредне наставе. Синтезе, 6, 59-74.

5. Млинаревић, В., Милиша, З., Пророковић, А. (2007). Слободно вријеме младих у

процесима модернизације – успоредба славонских градова и Задра. Педагогијска

истраживања, 4(1), 81-99.

6. Nawijn, J., Veenhoven, R. (2013). Happiness through leisure. U Freire T. (ur.), Positive

leisure science: From subjective experience to social contexts (193-209). Dordrecht:

Springer.

7. Петровић, Ј., Зотовић, М. (2010). Исти или другачији: Слободно време младих у

Војводини и у свету. Зборник Матице српске за друштвене науке, 130, 73-88.

8. Работег-Шарић, З., Сакоман, С., Брајша-Жганец (2002). Стилови родитељског одгоја,

слободно вријеме и ризично понашање младих. Друштвена истраживања, 2-3 (58-

59), 239-263.

9. Росић , В. (2005). Слободно вријеме – слободне активности. Ријека: Библиотека

Educo.

Примљено: 24. Апрл 2018

Измјена примљена: 4. Јули 2018

Одобрено: 12. Јули 2018

Коресподенција:

Далиборка Шкипина

Филозофски факултет , Универзитет у Источном Сарајеву

Е-маил: [email protected]

UPUTSTVO ZA AUTORE

Časopis Sport i Zdravlje publikuje radove iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta i dodirnih bio-

medicinskih, humanističkih, društvenih i prirodnih nauka, sa neobjavljenim rezultatima naučnih istraživanja

i novim empirijskim iskustvima. Dostavljen rukopis koji nije pripremljen u skladu sa Uputstvom za autore

biće odmah vraćen autoru na doradu. Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj i leksiku rada. Svi radovi

podležu recenziji.

KATEGORIZACIJA RADOVA

Časopis objavljuje članke, polemike, osvrte, tematske bibliografije, patente, izveštaje i vesti o naučnim i

stručnim skupovima i slične dokumente značajne za oblast fizičkog vaspitanja i sporta.

Kategoriju članka određuju recenzent i Redakcija.

Recenzirani radovi se svrstavaju u sljedeće kategorije:

• izvorni naučni članak,

• pregledni članak,

• prethodno saopštenje,

• referat na naučnom/stručnom skupu, pozivno predavanje i saopštenje,

• naučna kritika, polemika, osvrt, • stručni članak.

RUKOPIS RADA

Rukopis treba da se preda na srpskom jeziku, napisan ćiriličnim / latiničnim pismom i na engleskom jeziku,

vrsta slova Times New Roman, veličina slova 11, razmak između redova single.

Rukopis rada obuhvata: opremu rukopisa, tekst, fusnote, citiranu literaturu, priloge (tabele, slike, grafi- kone i

sl.).

TEKST

Dužina teksta ograničena je na 10 štampanih strana, format papira A4, margine 2 cm. Generalno tekst treba

da bude napisan u sledećim poglavljima: Uvod, Metod, Rezultati sa diskusijom, Zaključak.

U tekstu rada citirana literatura se navodi prema APA sistemu (videti: Publication Manual of the American

Psychological Association, www.apastyle.org) navođenjem autora i godine na koje se navod odnosi.

LITERATURA

Uz tekst rada navodi se popis isključivo onih dela koja se citiraju u radu. Radovi se citiraju prema APA

sistemu (videti: Publication Manual of the American Psychological Association; www.apastyle. org).

Popis otpočeti na novoj strani (iza teksta) pod naslovom Literatura, sa kontinuiranom pagina-cijom

arapskim ciframa.

Radove slati na adresu:

Časopis ,,Sport i Zdravlje”

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta

Stambulčić bb

71420 Pale,

ili elektronski na e-mail: dekanat@ ffvis.ues.rs.ba

tehnicki.sekretar@ ffvis.ues.rs.ba

[email protected] and [email protected]

http://www.apastyle/

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна и универзитетска библиотека

Републике Српске, Бања Лука

796 : 613

ЛАЛИЋ Ненад

Sport i zdravlje / Nenad Lalić. - 2. izd. - Istočno Sarajevo : Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, 2018 (Banja Luka :

COMESGRAFIKA) . - 204 str. ; 29 cm

Tiraž 300.

ISBN 978-99938-97-17-0

COBISS.BH-ID 3524120

Documents

SPORT I ZDRAVLJEsportizdravlje.rs.ba/files/Godina XIII Broj 1/Srpski_2018...SPORT I ZDRAVLJE NAUČNO-STRUČNI ČASOPIS IZ OBLASTI FIZIČKOG VASPITANJA I SPORTA Godina XIII, Broj 1,