Seminarski rad iz predmeta Poslovno okruenje
SaetakTema evropskih integracija je gorua tema u Srbiji.
Evropska unija je napravljena po jedinstvenom institucionalnom
sistemu. Da bi se u potpunosti mogla shvatiti neophodno je
poznavanje samog institucionalnog okvira Unije,upravo zato smo i
odabrale ovu temu. Institucije Evropske unije su:
- Evropski Parlament;
- Evropska Komisija;
- Savet ministara;
- Evropski sud pravde;
- Evropski finansijski sud;
- Evropska centralna banka;
- Evropska investiciona banka;
- Ekonomski i socijalni komitet;
- Komitet regiona;
- Evropski ombudsman;
- Europol i Eurojust.Kljune rei: Evropska Unija
Institucije
Parlament
UVOD
Da bismo razumeli nain na koji funkcionie Evropska unija
neophodno je da poznajemo njen institucionalni sistem. Ali prvo emo
se podsetiti ta je Evropska unija. Evropska unija je meunarodna
organizacija nadnacionalnog karaktera unutar koje su drave lanice
povezane zajednikim interesima i politikama koje pokrivaju podruje
ekonomije, industrije, socijalnih pitanja, graanskih prvava,
spoljne politike itd. Organi Evropske unije imaju neposredan uticaj
na ivot svakog graanina Unije. Iako znatno drugaiji, one podseaju
na uobiajne institucije drava i Unija ima parlament, sudove i neku
vrstu vlade.EVROPSKA KOMISIJAEvropska komisija predstavlja izvrno i
administrativno telo EU. Sedite Evropske komisije je u Briselu.
Komisija rukovodi politkom EU i nadlena je za praenje i sprovoenje
zakona EU, pregovora o trgovini i upravlja budetom EU. Od komesara
se trai da obavljaju svoje dunosti na nezavisan nain podravajui
pritom opte interese Unije. Ne smeju da dobijaju uputstva od ma
koje druge vlade i ne smeju se voditi linim interesima. Ovo je
stoga da bi se obezbedilo da su komesari van bilo kakvog uticaja
koji bi mogao nakoditi verodostovjnosti Komisije kao tela
odgovornog za potovanje i saglasnost sa Sporazumom i ispunjavanje
ciljeva Zajednice. Osim komesara, Evropska komisija sastoji se od
oko 25000 (dravnih) slubenika. Ovi pojedinci zaposleni su po
kabinetima komesara, Generalnog direktorata i pri specijalnim
uslugama koje se tiu svih oblasti nadlenosti Evropske unije. Uloga
Zajednice je da odraava njen iri sistem i ukljuuje etiri osnovne
funkcije:
1. Iskljuiva mo inicijative Komisije na sve oblasti evropske
politike znai da dok Evropski parlament i Savet mogu da modifikuju
ustavne predloge, ne smeju menjati filozofiju ili strukturu teksta
na ma koji nain. Zajedno sa principom sporednosti, Komisija moe ak
davati predloge u oblastima u kojima je inicijativa na nivou
Evropske unije efikasnija od aktivnosti na nacionalnom, regionalnom
ili lokalnom nivou. Skupa s ovim i po preporuci Bele knjige o
upravljanju Evropom, Komisija je formirala dijalog sa asocijacijama
lokalnih i regionalnih vlasti.
2. Kao izvrno telo Evropske unije, Evropska komisija ima ulogu u
primeni politike Zajednice, kreiranju budeta i programa i projekata
koji su potrebni za uvoenje nove politike.
3. Kao uvar Sporazuma, Evropska komisija ima dunost da osigura
da se evropsko zakonodavstvo pravilno primenjuje u dravama lanicama
i da ima pravo da deluje kada obaveze Zajednice nisu u saglasnosti
sa istim. Komisija moe da se obrati Evropskom sudu pravde da uvede
sankcije dravi lanici koja se ogreila o evropsko ureenje/propise u
akciji pod nazivom poslednje utoite.
4. Evropska komisija govori u ime Evropske zajednice na
internacionalnom nivou i ima vlast da pregovara o odreenim
sporazumima u ime Evropske Unije.Komisija je akademsko telo u kom
se o vanim politikim odlukama diskutuje na nedeljnim sastancima
izmeu komesara (uglavnom svake srede). Na ovim sastancima
predsednik Evropske komisije odgovoran je za sistemsko traenje
konsenzusa meu komesarima po pitanjima kako bi se dolo do zajednike
akademske odluke. Skup komesara moe takoe da glasa po principu
veine kada donosi odluke. Svaki komesar odgovoran je za jedan ili
vie portfolija i ima spostvenu administraciju ili Generalni
direktorat. elnici svakog Generalnog direktorata odgovaraju jednom
komesaru. Konsultativni odbori pomau Komisji pri normalnim i
izvrnim funkcijama da se one sprovedu to efikasnije mogue. Ovi
odbori objedinjuju grupe eksperata i zvaninika iz drava lanica,
tako im omoguavajui da utiu na Komisiju i njene predloge. Uz
dozvolu odbora Komisija takoe moe da sklapa dijalog sa dravnim
administracijama pre donoenja ikakvog predloga. Kada priprema
zakone, Evropska komisija moe da konsultuje sve interesente po tom
pitanju.
SAVET MINISTARA
Savet ministara, osnovan u Briselu, predstavlja jedinu
instituciju, koja moe da donese zakon. Za razliku od Komisije iji
lanovi slue interesima Unije,lanovi saveta ministara slue svojoj
nacionalnoj dravi. Odluke donose konsenzusom, koji daje pravo na
veto zemljama lanicama, kvalifikovanom i prostom veinom. Na najveem
broju proceduralnih pitanja Vee radi po principu proste veine. Moge
bitne odluke pak zahtevaju kvalifikovanu veinu od 62 do 87 glasa i
potvrivanje veine zemalja lanica. Odluke koje se tiu spoljne
politike i politike bezbednosti, pravde i unutanjih poslova i
proirenja zajednice zahtevaju konsenzus. Jednoglasno donoenje
odluka se trai kada je re o pitanjima konstitucionane prirode, ili
kada su neka pitanja osetljiva.Sporazum u Nici zamenjuje konsenzus
sa kvalifikovanom veinom za 27 odredbi sporazuma, ukljuujui
pregovor o trgovini i zatitu autorskog prava. U sluajevima kada je
potrebna kvalifikovana veina najmanje 62 glasa, glasovi zemalja
lanica su raspodeljeni na sledei nain: Nemaka, Francuska, Italija i
Velika Britanija imaju svaka po 10 glasova, panija 8 glasova,
Belgija. Grka, Holandija i Portugalija 5 glasova, Austrija i vedska
4 glasa, Danska, Irska i Finska po 3 glasa, Luksemburg 2 glasa.
Kvalifikovana veina se primenjuje na oblasti odluivanja poput:
podsticajnih mera zapoljavanja, jednakih mogunosti za oba pola,
borbu protiv drutvenog iskljuenja, zdravstvo, carinsku saradnju,
statistika itd. Savet donosi zakone, propise, direktive, odluke i
preporuke i miljenja. Savet ministara zajedno sa Evropskim
parlamentom, utvruje unutranja pravila za Evropsku Uniji i njen
budet izakljuuje meunarodne ugovore koje je prethodno izradila
Komisija. EVROPSKI PARLAMENT
Evropski parlament predstavlja graane Evropske unije. Evropski
parlament sainjen je od administrativnih lanova Evropskog
parlamenta i onih koji za njih rade. Evropski parlament predstavlja
organ Unije sa najveim demokratskim karakterom i najveim
legitimitetom, jer predstavlja graane Unije, koji njegove lanove od
1979. godine biraju na neposrednim, demokratskim izborima, svakih 5
godina. Evropski parlament ne treba posmatrati kao nacionalni
parlament, jer je po snazi daleko iza nacionalnih parlamenata. Broj
poslanika svake zemlje se utvruje prema njenoj veliini, bruto
drutvenom proizvodu i ekonomskoj snazi. Sedite Parlamenta je
zvanino u Strazburu, meutim najvei deo zasedanja i posla se obavlja
u Briselu. Poslanici u Parlamentu predstavljaju graane Unije i
svoje partije. Tako da poslanici nisu grupisani po nacionalnoj, ve
po stranakoj pripadnosti. Poslanici su u Parlamentu podeljeni u
stranake blokove, a najjae stranke su demohriani, okupljeni u
Partiji evropskih naroda, socijaldemokrate i Stranka zelenih. Prema
rezultatima izbora (2004.), EP ima 785 poslanika. Kao jedina
neposredno izabrana institucija u EU ima mo demokratske
supervizije, moe da ustanovii raspusti Komisiju i da postavlja
pitanja podkomisijam tokom Question Time kada zaseda Evropski
parlament. Kroz proceduru donoenja odluka Evropski parlament i
Savet dele zakonodavnu nadlenost. Parlament ne moe da podstakne ili
donese zakone ali igra znaajnu ulogu u zakonodavnom procesu.
SUD PRAVDE EVROPSKE UNIJE
Evropski sud (European Court of Justice) je institucija koja se
od 1989. sastoji od dva suda: Suda EZ-a (Court of Justice of the
European Communities) i Prvostepenog suda (Court of First
Instance). Uloga je Evropskog suda kao institucije da osigura da se
pri primeni i tumaenju Osnivakog ugovora potuje pravo. Iako sud
ograniene nadlenosti, Evropski je sud bio izuzetno vaan pri
uobliavanju pravnog poretka Unije. Sud je pokrenuo proces tzv.
konstitucionalizacije Ugovora ime je pravni poredak EU stekao
karakteristike koje ga razlikuju od sistema meunarodnog prava.
Stoga Evropski sud nema u Uniji samo pravosudnu, ve i vanu politiku
ulogu. Sedite Suda je u Luksemburgu.
Osnivanjem Prvostepenog suda 1989. godine nisu se poveale
nadlenosti Evropskoga suda kao institucije, samo je postupak u
nekim podrujima iz jednostepenog pretvoren u dvostepeni. Kad god je
u prvom stepenu nadlean Prvostepeni sud, predviena je i mogunost
albe Sudu EZ-a. alba se moe odnositi samo na pravna, a ne i na
injenina pitanja. Prvostepena se nadlenost novoga suda od njegova
osnivanja stalno proirivala. Danas postupak u prvom stepenu
zapoinje pred Sudom EZ-a samo u prethodnom postupku te u postupcima
protiv drava lanica. Ugovor iz Nice predvia mogunost da se i ti
postupci u prvom stepenu povere Prvostepenom sudu. Nadlenosti
Evropskog suda kao institucije su ograniene. Najvaniji su sledei
postupci:Prethodni postupak, Tube protiv drave lanice, Tube za
ponitenje akta Zajednice, Tube zbog propusta, Tube za naknadu
tete.EVROPSKA INVESTICIONA BANKA
Evropska investiciona banka osnovana je Rimskim ugovorom iz
1958. godine i jedna je od finansijskih institucija Evropske Unije.
Sedite joj je u Luksemburgu. Glavni zadatak banke je doprinoenje
uravnoteenom razvoju Zajednice osiguravanjem ekonomske i socijalne
kohezije drava lanica. Ima pravnu sposobnost i ekonomski je
nezavisna. Budui da je Evropska investiciona banka i institucija
Evropske Unije, njene politike usmerene su prvenstveno razvoju i
oivotvorenju politika Zajednice.EVROPSKI OMBUDSMAN
Institucija Evropskog ombudsmana uvedena je ugovorom iz
Mastrihta. Njegova je funkcija da bude posrednik izmeu graana EU i
njenih institucija. On je ovlaen da prima i istrauje pritube svih
graana Unije, fizikih i pravnih lica koja imaju boraviste u nekoj
od lanica Unije.
EUROPOL I EUROJUSTOni su posebne institucije za borbu protiv
meunarodnog organizovanog kriminala, iji je cilj jaanje saradnje
policija i pravosudnih organa.
EVROPSKA CENTRALNA BANKA
Evropska centralna banka je institucija koja je nadlezna za
Evropsku monetarnu politiku. Osnovana je ugovorom iz
Mastrihta,kojim je i pokrenut postupak stvaranja monetarne unije
kao nadgradnje unutranjeg trita EU. Glavni razlog njenog osnivanja
bilo je stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom ,evrom.
Drave koje su ule u monetarnu uniju prenele su ovlaenja nad
monetarnom politikom na evropski nivo,pa je zadatak kreiranja i
sprovoenja zajednike monetarne politike pripao Evropskoj centralnoj
banci.
KOMITET REGIONA
Komitet regiona je najmlaa institucija EU. Osnovan je Ugovorom
iz Mastrihta (1992.) i sainjen je od predstavnika lokalnih i
regionalnih vlasti. Komitet regiona je savetodavno telo koje se
sastoji od predstavnika evropskih regionalnih i lokalnih vlasti.
Ovaj Komitet mora da bude konsultovan pre nego to se donesu odluke
u Evropskoj uniji iz oblasti regionalne politike, ivotne sredine,
kulture, obrazovanja i transporta, a tiu se regionalnih i lokalnih
vlasti. Osim toga, Komisija Savet i Evropski parlament mogu
konsultovati Komitet regiona i za druga pitanja. lanovi Komiteta su
nominovani od strane svoji nacionalnih Vlada i postavljeni od
strane Saveta Evropske unije na period od etiri godine i mogu biti
ponovo izabrani.
ZAKLjUAK
Pridruimo se EU. Evropske zemlje su premale da bi svojim
narodima garantovale neophodan napredak i drutveni razvoj. Evropske
drave se moraju organizovati kao jedna drava. Ona nee biti stvorena
odjednom, ili prema jednom planu. Ona e se izgraivati konkretnim
dostignuima preko EU tanije preko Institucija EU.LITERATURAuri
Kuzmanovi, 2008., Poslovno okruenje, Novi SadMilica Delevi ilas,
Marko Milanovi, 2007., Pridruimo se, Beograd
www.europa.euwww.region.vojvodina.gov.rshttp://sl.wikipedia.org/wiki/Evropski_parlament
uri Kuzmanovi Tatjana, Poslovno okruenje, 2008, Novi Sad
Milica Delevi ilas, Marko, Milanovi, Pridruimo se, 2007,
Beograd
67
