Šravasti Dhammika - Uvod u meditaciju

7/31/2019 ravasti Dhammika - Uvod u meditaciju

1/58


2/58

ravasti Dhammika

UVOD U MEDIACIJU


3/58

Naslov izvornika

Shravasti Dhammika

Introduction to Meditation

Buddha Dhamma Mandala Society 2010http://www.bdmsociety.com/

Srpsko izdanje

Teravada budistiko drutvo Srednji put

Novi [email protected]

Copyright za prevod

Branislav Kovaevi 2011

Ova knjiga namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju,

kao dar Dhamme


4/58

ravasti Dhammika

Uvod u meditaciju

Prevod

Branislav Kovaevi


5/58


6/58

Deo 1: Poetak 7

Deo 2: emu slui svesnost 16

Deo 3: Proirivanje svesnosti 24

Deo 4: Radost, balans i prirodnost 31

Deo 5: Meditacija ljubavi 39

Deo 6: Plodovi meditacije 48


7/58


8/58

7

Deo 1

POETAK

Dobar dan i dobrodoli!1 Danas i narednih nekoliko nedeljagovoriemo o meditaciji. o je tema za koju su svi zainteresovanii mnogi ele i da je praktino istrae. I zato sam smatrao da bidobro bilo govoriti o meditaciji iz isto praktinog ugla. ako da

oni koji ele da se oprobaju u ovoj vebi mogu to i da uine.Verujem da je najbolja polazna taka za govor o ovoj temi

razmatranje razloga zbog kojih neko eli da praktikuje medita-ciju. Vrlo je vano da u svojoj glavi razluimo zato uopte e-limo da meditiramo. Razlog zbog kojeg kaem da je ovo vano

je u tome to postoji mnogo vrsta meditacije i mnogo razliitihciljeva, pa je otuda bitno da odaberete onu vrstu vebanja kojaodgovara vaem cilju, kakav god da je on.

Dalje, meni se ini da ljudi koji meditiraju, ili su barem za tozainteresovani, imaju na umu barem jedan od sledea tri razloga.Prvi je praktian razlog, drugi ono to bih nazvao terapeutski ra-zlog i na kraju, u nedostatku boljeg termina, ono to bih nazvaotranscendentalni razlog. Verujem da je veina ljudi zainteresova-

na za meditaciju zbog praktinog razloga. o znai da im se inida je njihov ivot veoma stresan, da imaju mnogo briga ili da nisusreni onoliko koliko bi eleli da budu. ako, smatraju da e immeditacija u tome pomoi i kreu da meditiraju kako bi popravilikvalitet svoga ivota.

Sva istraivanja, a istraivanja o meditaciji je zaista mnogo,ukazuju da je ona veoma dobra za ovu svrhu, da zaista pomae

u oslobaanju od stresa, da zaista uveava kvalitet ivota. Dakle,to bi bio prvi razlog zato se ljudi odluuju da meditiraju. Drugi

1 Ova knjiica je zapravo transkript video snimka serije od est predavanja BhanteDhammike o meditaciji, koju je mogue nai ovde: http://www.buddhistv.com/video/26/Uvod-u-meditaciju-1-Uvodne-napomene


9/58

ravasti Dhammika

8

razlog zbog kojeg ljudi meditiraju je terapeutski razlog. Ljudi kojiimaju ozbiljne psihike probleme, pate od kliniki dijagnostiko-

vane depresije, zaista prekomerne uznemirenosti, ak moda i odizorenije ili neeg slinog, misle da e ih meditacija izleiti, dae ih vratiti u stanje normalnosti.

Zaista, u odreenim okolnostima, meditacija se pokazalasposobnom da pomogne ljudima sa ozbiljnim mentalnim pore-meajima i psiholokim problemima. I to bi dakle bio drugi ra-zlog zato se neko odlui da meditira. rei razlog je ono to sam

nazvao transcendentalnim razlogom. U tom sluaju ljudi ele dadostignu spajanje sa bogom, ele da dostignu nirvanu ili makarprvi stupanj probuenja. Zaista, itav smisao meditacije posma-trano iz budistikog ugla i jeste u ovome. Poslednja dva elementaPlemenitog osmostrukog puta jesu samma sati i samma samadhi.o su dve vebe koje nas okreu ka i pomau da dostignemo ono

stanje koje nazivamo probuenjem. Dakle, to bi bio trei razlogza meditaciju.E sad, moj je oseaj da drugi i trei razlog za meditiranje,

o kojima sam upravo govorio, jesu problematini. Iako medita-cija moe biti vrlo korisna kao pomo nekome u terapeutskomsmislu, injenica je da veina uitelja meditacije nema iskustva uradu sa nekim ko ima psihike probleme. I otuda takva meditaci-

ja moe zapravo da uvea te probleme, umesto da ih izlei. Zato,ako meditirate ili elite da meditirate iz terapeutskih razloga, sa-

vetovao bih vam da to ne inite. Savetovao bih vam da odete dosvog psihoanalitiara, psihoterapeuta, psihijatra ili ve kako godda se zove i sa njime reite svoj problem.

A kada povratite stanje normalnosti, tek tada ponite da me-ditirate. Savetovao bih svakome da ne kree da meditira iz tera-peutskih razloga, sem ukoliko sam terapeut nije ujedno i onaj kopoduava meditaciji. Dalje, onima koji bi da meditiraju iz tran-scendentalnih razloga, rekao bih da i tu postoji jedan problem.Naime, injenica je da veina ljudi nema pojma o emu govori


10/58

Uvod u meditaciju

9

kada govore o prvom stupnju probuenja ili o nirvani. Otuda onimeditaciji prilaze sa sasvim idealistikim, moda ak romantiar-

skim idejama. Njihova elja da meditiraju zaista nije zasnovanana stvarnosti.I moje je iskustvo da ljudi koji zbog ovakvih razloga medi-

tiraju takoe ponekad dovedu sami sebe u probleme. Glavni odnjih je da postanu opsednuti takozvanim koracima ili stupnje-

vima koje pretpostavljaju da treba da dostignu ili se nadaju dae ih dostii, zapletu se u teorijska razmatranja o tim koracima

i stupnjevima ili sa druge strane postanu vrlo rustrirani: Me-ditiram ve tri godine i jo uvek nisam probuen! Postanu vrlouznemireni.

Zato je moj oseaj da najbolji razlog zbog kojeg moete po-eti da meditirate jeste onaj isto praktini: da psiholoki sebedovedete u red, da dostignete odreen stupanj mentalne jasnoe

i smirenosti, tako da ste u stanju da bolje unkcioniete u ovomsvetu. I logino je, naravno, da ak i ako se odluite na meditaci-ju iz transcendentalnih razloga, svakako ete morati da proetekroz ovu prvu azu. Zato, danas i ubudue, govoriu o meditacijiiz isto praktinog ugla.

Dakle, pretpostavimo da cilj naeg praktikovanja medi-tacije, za sada, jeste isto praktini, da nam pomogne da bolje

unkcioniemo u ovom svetu, da postanemo oputenija, srenija,smirenija osoba. Neko ko je u stanju da se nosi sa svim usponimai padovima koje donosi ivot.

Druga stvar koju treba da razmotrimo kada govorimo o me-ditaciji, naroito budistikoj meditaciji, jeste sledee: budistikameditacija je deo itavog sistema. Ona je deo budistikog Pleme-nitog osmostrukog puta.

Buda nije poduavao Plemeniti jednostruki put ispravnumeditaciju. On je poduavao Plemeniti osmostruki put, u kojemstvari koje se tiu meditacije jesu tek dva njegova elementa. ako,na primer, ako uzmemo akumulator, on e pokrenuti kola. Ali


11/58

ravasti Dhammika

10

ako od itavih kola imate samo akumulator, neete nikuda stii.Akumulator je kljuni deo da bi se kola pokrenula, ali isto tako su

kljuni i svi drugi delovi tih kola.Zato, svako ko razmilja da pone da meditira, mora uzeti uobzir svoje pridravanje pet pravila morala, praktikovanje isprav-nog govora, izbegavanje droga ili alkohola i sline stvari. Ako jemeditacija odvojena od ostalih koraka na Plemenitom osmostru-kom putu, malo je verovatno da e biti onoliko blagotvorna koli-ko bi inae bila. Drugim reima, praktikovanje meditacije, a da u

isto vreme ni na koji nain ne menjate svoj nain ivota, ponaa-nje, stavove, verovatno nee biti od velike pomoi.

Zato, kao prvo, moramo biti naisto zato hoemo da medi-tiramo. Drugo, mora nam biti jasno da je meditacija tek deo jedne

vee celine. Ona ne moe biti izdvojena iz te celine i da oekuje-mo da nam kao takva donese rezultat.

Posle svega ovoga to smo rekli i poto smo sve to razmotrili,postavlja se pitanje: Kako poinjemo? o je zaista vrlo jednostav-no. Buda govori o nekoliko osnovnih koraka u praktikovanju me-ditacije. Zapravo, o etiri. U Satipatthana sutti i nekoliko drugihsvojih govora on govori pre svega o mestu na kojem meditiramo.Zatim o poloaju u kojem meditiramo. Dalje, o samom nainu

vebanja.

Zato, pretpostavimo da elite da meditirate. Prva stvar o ko-joj morate razmisliti je: Gde u ja to da radim? I u Satipatthanasutti Buda kae: Idi u umu, u podnoje drveta ili praznu kolibu(araagato, rukkhamulagato, suagaragato). Danas ne mora-mo da idemo u umu, ali moramo, i u tome je sutta jasna, pronaimesto koje je usamljeno i relativno tiho.

Znai, to moe biti vaa soba, itava kua ili stan, a umestoume moe biti recimo vrt. Pre svega, pronaite mesto na kojem

je malo verovatno da e vas drugi uznemiravati. Ako je ono uvaoj sobi ili domu, iskljuite teleon, iskljuite V i radio, uinitei sve drugo to je potrebno kako biste otklonili mogunost da vasneko ili neto ometa dok meditirate.


12/58

Uvod u meditaciju

11

Sledee pitanje je poloaj. Idi na usamljeno mestu, u u-mu, podnoje drveta i sedi na tlo sa nogama ukrtenim (nisidati

pallankam abhuitva).Dakle, stavite jastue pod stranjicu. Moda stavite ebe napod, na njega jastue i zatim sednete, a noge savijete jednu poreddruge ili jednu preko druge. ake stavite u krilo ili na kolena. Napoetku, kao i vie godina kasnije, najvanija stvar je da zauzmeteudoban poloaj, da se dobro u njemu oseate.

Mnogi su skloni da misle kako je znak da se meditacija raz-

vija u dobrom pravcu to da se ne pomerate. Ljudi time postanuopsednuti. A zapravo je sasvim u redu da se pomerate. injenica

je da ako vam je ugodno, ako vam je telo oputeno i nema tenzija,uznemirenosti, zgrenih miia, vrlo je verovatno da ete biti ne-pomini. Ne zato to se upinjete da budete takvi, ve zato to vam

je udobno i otuda nemate potrebu za pomeranjem.

Zato, kad god vebate, potrudite se da vam je telo u udob-nom i oputenom poloaju. I onda Buda u govoru kae: Dri telouspravnim (uum kayam), to znai da kimu drite pravom.Odravajte je uspravnom, ali ne ukoenom. I naravno ne moratesedeti na podu, moete sedeti na stolici, ali u oba sluaja nastojteda su lea prava.

rei korak je parimukham satim upatthapetva, uspostavi

ili usmeri svoju svesnost pred sobom.

pari (kao u naoj rei perimetar - obim) znai okolomukha je lice ili ustaupatthapetva - uspostaviti

Dakle, uspostavi svesnost ispred sebe i ovo se obino tu-mai, ja verujem ispravno, da svoju panju usmeravate negde upredelu lica ili usta. A poto je re o panji usmerenoj na disanje,anapanasati, onda mora znaiti u delu lica ispod nosa.

Naalost ljudi postanu opsednuti samom tehnikom medita-cije. Neki poduavaju do najsitnijeg detalja i kau da sve mora


13/58

ravasti Dhammika

12

biti uinjeno tano tako. Neki kau da panju morate vezati zaovo mesto. Drugi kau da treba da pratite izdizanje i sputanje

stomaka. rei govore o taki ovde... ili ovde... neki da morate dabrojite... i na kraju ljudi postanu zaista opsednuti svim tim tehni-kama.

Ali akat je da se u Budinim govorima ne navode ovi deta-lji, sem ovih optih, ali dovoljno jasnih instrukcija: parimukhamsatim upatthapetva. Radi se o tome da zaista nije presudno je liokus vae panje ovde... ili ovde... ve je svemu tome cilj da razvi-

jete svesnost u odnosu na sopstveni proces disanja.Zato savetujem da radite upravo to. Zauzmite udoban polo-

aj, smestite ake u krilo, zatvorite oi i postanite svesni sopstve-nog disanja. I tada sasvim prirodno va okus panje se zaustaviovde... ili je za vas prirodno da se panja vee za izdizanje i spu-tanje stomaka pri disanju... ili moda otkrijete da vam je najlake

da brojite dah. Koji god nain da vam se ini najboljim za vas,tako vebajte.I jo bih vam savetovao da moda tokom prve nedelje ekspe-

rimentiete sa razliitim nainima. Istraujte i otkrijte koji nainvebanja je najugodniji, naprikladniji i najkorisniji za vas. A kadase jednom odluite za odreeni metod, pridravajte ga se.

ako moete odluiti da brojite dah od 1 do 10. Ili da oseate

dah, kako topao vazduh izlazi iz nozdrva i hladan ulazi. Moetemotriti na izdizanje i sputanje svog stomaka. Nije uopte bitno.Onaj nain koji vam pomae da razvijate svoju panju, taj je za

vas najbolji.I to je ono to je i Buda rekao: parimukham satim upat-

thapetva... uspostavivi svesnost ispred sebe.So satova assasati, sato passasati... svestan, on udie i, sves-

tan, on izdie.Ovo je vrlo vano. Ljudi misle da cilj ovakvog vebanja jeste

da se koncentriu, da razvijaju koncentraciju, samadhi. A zapravo,ni u nazivu ovog Budinog govora,Anapana sutta, a ni u sintagmi


14/58

Uvod u meditaciju

13

parimukham satim upatthapetva Buda ne govori o samadhiju,ve o sati... o sposobnosti da budemo prisutni, da smo u stanju

da posmatramo ono to se dogaa, dok se dogaa, Buda govori osposobnosti da budemo svesni onoga to se dogaa.Kada sednemo udobno i na prirodan nain, nae telo se

umiri. Kada stavimo ake u krilo i zatvorimo oi preostae ogra-nien broj stvari koje e se i dalje dogaati, moda odreeni ose-aji u telu, mada ne mnogo. A nee biti ni mnogo zvukova, jer stena mirnom mestu. Najuoljivija stvar koja se dogaa je upravo

vae disanje.Sve vreme diemo... od trenutka kad smo se rodili... ali smo

jedva svesni tog divnog, ritminog, blagog procesa.I ta ovde radimo? Ostavimo po strani svu urbu i brige

svakodnevnog ivota, sednemo mirno i poinjemo da budemosvesni samih sebe, moda po prvi put u ivotu. Oi su zatvore-

ne... sedimo u tihoj prostoriji... i postanemo svesni injenice dadiemo.Neminovno, poeemo da budemo svesni i drugih stvari.

Dolaze nam misli... verovatno mnogo njih. Panju nam modaodvuku neki zvukovi spolja, neizbeno je da emo ubrzo osetitii neku ziku nelagodu, golicanje ili uljanje... ali nita od toganije bitno... nita od ovoga ne treba smatrati preprekom, nita od

ovoga ne treba nazvati nepaljivou.Samo registrujte ta iskustva, uoite da vie niste svesni sop-

stvenog disanja. A onda, sve to treba da uradite je da ponovouspostavite svesnost disanja. Budite ovde i sada. I u tome sada,odabrao sam da budem svestan blagog strujanja vazduha tokomudaha i izdaha. o je sve to treba da uradite.

Ne smatrajte zvukove, misli ili oseaje... za svoje neprijate-lje... jer oni to nisu. Zato, svaki put kada postanete svesni da vam

je panja odlutala za nekim zvukom, milju ili oseajem, samo re-gistrujte da se to dogodilo i vratite se dahu... ponovo uspostavitesvesnost u odnosu na disanje.


15/58

ravasti Dhammika

14

Dalje, sledee pitanje je: Koliko dugo bi trebalo da mediti-ram? Koliko dugo bi sve ovo trebalo da radim? Koliko dugo bi

trebalo da sedim na stolici ili ukrtenih nogu na podu?Preporuujem vam sledee: Prve nedelje meditirajte baremjednom dnevno i to po 1 minuta. Danas veina satova ima nekuvrstu alarma, podesite ga na 1 minuta i onda stavite sat iza sebe,tako da ne gledate u njega svaki as. I odluite: okom narednih1 minuta bez obzira ta se dogaalo, posveujem se tome da bu-dem svestan sopstvenog daha. ako i uradite.

Prve nedelje radite ovo po 1 minuta. Naredne produiteza minuta, isto toliko i one nedelje iza nje, sve dok ne stignetedo 4 minuta. I onda se drite te duine. Dakle, poinjemo sa 1minuta, postepeno dodajemo po pet minuta, sve dok vreme me-ditacije ne dostigne 4 minuta.

Sledee pitanje koje ljudi postavljaju je: ta da radim kad

se pojavi neki iritirajui oseaj, kad me zabole noge ili mi utrnestranjica?Kao to smo ve rekli, ne prosuujte uspenost meditacije

po tome koliko ste nepomini. Prosuujte uspenost meditacijepo tome koliko ste svesni. Meditacija nije takmienje u nepomi-nom sedenju.

Zato, ako se dok meditirate dogodi da noga pone da vam

trne ili bilo ta drugo, opet to registrujete i vratite okus panjena dah. Ako vam se panja neprekidno vraa na taj oseaj u nozi,ako bol postane zaista neprijatan, tada se jednostavno pomerite.Nikakav problem. o nije nikakav smak sveta. Poto se pomerite,

vratite se svojoj taki panje.Meutim, ima nekoliko naina na koji moete da se pomeri-

te. Jedan nain je da se pomerite onako kako to uvek inimo, bezbilo kakve svesnosti, kao automatsku, ak mehaniku reakciju naneki doivljaj. No, poto je cilj naeg vebanja jaanje svesnosti,kada odluite da je neophodno da reagujete na neki oseaj utrnu-losti ili bola, tada u sebi kaete: Sada u reagovati na taj oseaj.


16/58

Uvod u meditaciju

1

Potpuno svesni, pomerate ruku, potpuno svesno se eeteili popravljate svoj poloaj tela, vraate ruku na staro mesto, isto

tako i okus panje usmeravate ponovo na dah. Ako se na taj na-in pomerate, ako se pomerate sa punom svesnou, tada zapravoi niste prekidali vebanje. Samo ste objekat vebanja promenili nakratko, ali ste odrali kontinuitet panje i tada nemate bilo kakavproblem.

Ne pravite od meditacije nadmetanje u nepominom sede-nju. Uspeh vebanja ne odmeravate prema tome koliko mirno se-

dite, niti koliko dugo sedite, ve jedino po tome koliko ste sabraniili svesni. I ako jeste sabrani, vaa meditacije donee rezultat, po-moi e vam.

Naredne nedelje poeemo da govorimo o drugom stupnjuu praktikovanju meditacije.

Ove smo govorili prvo o tome zato bi trebalo meditirati,

zbog isto praktinih razloga. Zatim smo govorili o etiri stupnja:nalaenju prikladnog mesta, zauzimanju odgovarajueg poloajatela, onome to zapravo treba da radite i kako da se odnosite pre-ma problemima koji iskrsnu. Dakle, mesto na kojem meditirate,u kojem poloaju meditirate, kako meditirate i koji se problemi

javljaju.Sledee nedelje nastavljamo sa narednom azom u vaem

praktikovanju meditacije.


17/58

16

Deo 2

EMU SLUI SVESNOST

Dobar dan, jo jednom, i dobrodoli. Nastavaljamo izlaga-nje o meditaciji i podsetiu vas da smo prologa puta govorili omestu na kojem meditirate i o poloaju tela. Govorili smo zatimo tome kako vebate, ta i kako da radite, i o nekim manjim prob-

lemima na koje moete da naiete. akoe sam vam savetovaoda usvojite sledeu strategiju: prve nedelje meditirajte svega 1minuta i potrudite se da to bude barem jednom na dan.

Sve u svemu, protekle nedelje, nadam se, sedeli ste u udob-nom poloaju, sa akama oputenim u krilu ili na kolenima,zatvorenih oiju i ste bili 1 minuta svesni, posmatrali ste kakoudiete i izdiete. Ako ste to radili, time ste ve poloili temeljeza dobru, solidnu praksu meditacije, a ona e vremenom sazretiu vebanje koje e ubrzo imati na vas takve eekte koje ete lakomoi da uoite.

Danas bih eleo da govorim o samoj sutini meditacije, a toje svesnost ili paljivost. Proli put smo priali o okusiranju vaepanje na dah. I neizbeno se javlja pitanje: Zato? Zato ba na

dah? I koji je smisao svega toga?Da bismo odgovorili na to pitanje, moraemo se vratiti na

ono o emu smo govorili prole nedelje, a to je: zato uopte me-ditiramo? ta se nadamo da emo postii zahvaljujui meditaciji?Kao to smo rekli, najbolji cilj, najrealistiniji cilj meditacije je-ste da postanemo smireniji, oputeniji, sposobniji da se nosimosa uobiajenim usponima i padovima koje nosi sam ivot. ako,

za sada, to je cilj meditacije. Nauiti da budemo oputeni, mirni,unutar naeg svakodnevnog ivota.

Pa kakve veze onda sa svim tim ima ksiranje panje na dah?Odlino pitanje! I nastojau da na njega odgovorim najbolje

to mogu.


18/58

Uvod u meditaciju

17

Nae razumevanje je sledee: jedan od glavnih uzroka uzne-mirenosti, problema, konuzije i na osnovu svega toga nastalih

potekoa u svakodnevnom ivotu je da nismo svesni mnogihsvojih reakcija. esto mislimo da neto radimo zbog jednog raz-loga, a zapravo je u pitanju neki sasvim drugi. Ukratko, prosenaosoba je, da tako kaem, tek perierno svesna sebe i svog okru-enja. I meditacija bi trebalo da povea koliinu svesnosti kojuposedujemo, da povea koliinu panje koju imamo iz trenutkau trenutak, tako da JESMO svesni onoga to radimo, JESMO svesni

kako se oseamo, JESMO svesni onoga to govorimo i to u trenut-ku dok govorimo, a ne tek kasnije, kada je ve gotovo. Recimo,uvredili smo nekoga, shvatimo da smo sami sebi stvorili problem,i sad nam je ao. Dakle, ne kasnije, ve dok neto radimo.

Da se sada moda vratimo malo i objasnimo ta je to sves-nost. Radi se o jasnom opaanju svojih doivljaja i iskustava. Ki-

neski znak za svesnost moe se prevesti kao srce-sada. Kakvoje nae srce/um u ovom trenutku? U klasinom budizmu se najeziku pali koristi re sati ili na sanskritu smrti, to zapravoznai seanje (samoga sebe). Zanimljivo je da i veliki ruski mi-stik Gurajev koristi isti princip u svom uenju, on ga tako i na-ziva, seanje samoga sebe. Znati, biti svestan sebe, iz trenutka utrenutak, biti u sadanjem trenutku.

Mi imamo periode dana kada jesmo svesni. Na primer kadneko eli da nas slika i kae: Ponaaj se prirodno. Odjednompostajemo vrlo svesni sami sebe, i to je obino malo zbunjujue,ali jeste jedna vrsta samosvesnosti.

Ali u normalnim okolnostima, inormacije koje nam stiupreko ula: slike, zvuci, mirisi i tako dalje, kao i nae mentalnereakcije na njih, svianje i nesvianje, sanjarenje i antaziranje,toliko nas sve to obuzima, zauzima tako veliki deo naeg uobia-

jenog polja svesti, da su mogunosti za svesnost ograniene.A kada nam manjka svesnosti, tada nam manjka paljivosti.

Kao to smo rekli, obino tada stvaramo sami sebi probleme, jeru izvesnom smislu mi tada na situacije u kojima se naemo rea-


19/58

ravasti Dhammika

18

gujemo automatski, polusvesno, gotovo mehaniki, mogli bismorei.

I kako to promeniti? ta moemo uraditi da postanemo sve-sniji, da uveamo kvalitet i duinu trajanja svesnosti u naem sva-kodnevnom ivotu? ako se ponovo vraamo na meditaciju.

Zato, sedamo na mirno mesto, na kojem postoji ogranienbroj stvari koje e nam odvlaiti panju, sednemo u udoban polo-aj i uzimamo vrlo obino iskustvo udah i izdah i odluujemoda budemo svesni, ako nieg drugog, barem da budemo svesni

injenice da diemo.Svako od nas die od trenutka kada se rodio. Ali skoro da

nikada nismo toga svesni. I tako uzimamo upravo to iskustvo, za-nemarujui za to vreme bilo koje drugo, i donosimo odluku: Odtrenutka kad sednem i zatvorim oi, do trenutka kad se ukljuialarm, za 1 ili 20 minuta, biu svestan, koliko god mi je to mo-

gue, sopstvenog daha.Ono to e se neizbeno dogoditi, usled sile navike koju smodo danas ormirali, jeste da e naem umu objekat panje, taj ri-tam udaha i izdaha, postati dosadan. Postae mu dosadan taj ose-aj hladnog vazduha koji ulazi u nozdrve i toplog vazduha kojiiz njih izlazi. Um u jednom trenutku vie nee biti zainteresovanza oseaj na stomaku, oseaj kaia koji pritiska stomak kad udi-

emo i poputa kad izdiemo, nee vie biti zainteresovan ni zazvuk pri disanju, um pri udisanju i izdisanju, i panja e krenutinegde drugde.

Poinjete da razmiljate o onome to ste radili ranije, poi-njete da matate ta ete raditi kasnije, namerno ete stvoriti neku

vrstu antazije kako biste pobegli od dosade. Zapravo, obian ume pokuati da uradi sve drugo samo da ne bude jednostavno sve-stan toga sada. Ako ste protekle nedelje vebali tokom 1 minuta,uverili ste se da je to lutanje ve jedna vrlo ukorenjena navika u

vaem umu.Ali tu je i dobra vest. Jedini razlog zato va um luta, jedini

razlog zato se javljaju sve te misli, jeste iskljuivo navika. I jedini


20/58

Uvod u meditaciju

19

problem je to to ovako neto nikada ranije niste vebali. Navikakoju smo u sebi izgradili jeste da doputamo svojoj svesti, naoj

panji, da luta kuda god joj se prohte. Ako imamo 20, 30 ili 40godina, tada je to naa svest radila tokom svih tih 20, 30 ili 40godina.

Naravno, potrebno je izvesno vreme za promenu. Ali pro-mena jeste mogua. Ba kao to se nezdrava ili negativna navikarazvija ve time to je esto ponavljamo, time to njome gonjeniinimo uvek istu stvar, isto tako se i one povoljnije, zdravije, kori-

snije navike mogu razvijati njihovim eim ponavljanjem. I to jerazlog zato se savetuje da meditiramo barem jednom dnevno.

Dakle, razlog zato okusiramo panju na dah jeste u tometo je to prvi korak ka poveanju stepena nae svesnosti. I dok se-dite i meditirate uoiete ne samo da nam panja skree na mislii slike, na ideje o prolosti i budunosti, sanjarenje i antazije, ve

da se u svemu tome i sami angaujemo, skoro kao da sebe potpu-no izgubimo u svemu tome.Zapravo, dok meditiramo, nekada se dogodi da sednemo

odluni da panju veemo za dah. Nekoliko minuta kasnije pa-nja odluta, neko zanimljivo seanje i matanje naie, osetimozadovoljstvo i nekoliko sekundi zatim zaujemo alarm. Iako tonismo znali, bili smo zavedeni, da tako kaem, odsutni itavih

petnaest minuta.Svesnost nam pomae da postepeno prekinemo tu nega-

tivnu naviku i uspostavimo pozitivnu. A kako se nosimo sa tim,vrlo upornim, sanjarenjima, antazijama i mislima? Zamislite daradite u kancelariji, na treem spratu zgrade koja je u sred gradai da je va sto odmah do prozora. Radite tako za kompjuterom ionda ujete tresak tamo dole na ulici. Pogledate dole i vidite dasu se dvoje kola sudarila. Jedna kola su odnazad naletela na dru-ga. Posmatrate dalje i vidite ta kola, vidite kako voza prvih kolaizlazi, za njim i voza drugih kola, ne moete da ih ujete, ali ih

vidite. Prvi voza je izgleda vrlo ljut, obojica neto gestikuliraju,raspravljaju se meusobno. Prvi voza udara drugog i vidite go-


21/58

ravasti Dhammika

20

milu ljudi oko njih. Sve to posmatrate, ali ste potpuno odvojeni

od toga. Niste deo toga. To je zanimljiv dogaaj za vas, ali nita

vie od toga.Ali oni ljudi dole, oni su vrlo uzbueni. Ljuti su. Posmatrai

staju na stranu jednog ili drugog vozaa. Svi su oni vrlo ukljueni

u to to se dogaa, ali vi sve to posmatrate izdaleka. To se vas ne

tie. Samo jedan zanimljiv prizor, koji posmatrate neko vreme,

moda se ak i smekate, i onda se vraate svom kompjuteru.

To je upravo stav nepristrasnog posmatraa, ahupekkha-

ti (posmatrati nepristrasno). Ako ste u stanju da u sebi razvijetetaj stav nepristrasnog posmatraa, tada e vaa meditacija biti us-

pena. Sednete, usmerite panju na dah i postajete nepristrasni

posmatra tog iskustva.

A onda moda prestanete da budete nepristrasni posmatra,

ve postajete ukljueni, zavedeni nekom zalutalom milju, osea-

njem, fantazijom i seanjem. I im uoite da se to dogaa, im ot-krijete da ste time obuzeti, istog momenta iskoraite iz svega toga

i posmatrajte ga kao sa odstojanja, postanite ponovo nepristrasni

posmatra tog doivljaja. Zatim se vratite svom dahu.

Kada primetite da vas je odvukla misao, neko matanje ili

ta god da je, upravo zato to nastojite da budete nepristrasni po-

smatra i zato to nemate bilo kakav drugi cilj sem tog jednostav-

nog cilja da budete svesni, nema razloga da se ljutite, da budetefrustrirani, ne morate da se zbog toga nervirate, ne morate da

mislite kako vas je va um pobedio. Sve to treba da radite jeste da

i dalje razvijate u sebi taj stav nepristrasnog posmatraa. Vidite to

iskustvo kao da ga posmatrate iz daljine, nema potrebe da ga na

bilo koji nain komentariete, nema potrebe da se emocionalno

angaujete oko njega, jednostavno se vratite svom dahu.

E sad, ovo je vrlo vano zapamtiti. Cilj naeg vebanja za

sada jeste da razvijemo svesnost, paljivost, ostajanje u sadanjem

trenutku. Ono to se esto dogaa je da ljudi smatraju kako svrha

ovog vebanja nije da budu svesni, ve da se skoncentriu. Ono

to se na jeziku pali zove samadhi. Ali ja bih vas zamolio da za


22/58

Uvod u meditaciju

21

sada tu ideju ostavite po strani. Jer kada pokuavate da se skon-centriete, svaki trenutak kada niste skoncentrisani obino sma-

trate neuspehom. I da biste uspostavili koncentraciju, morate davrlo odluno odgurnete u stranu ono to vas spreava u toj kon-centraciji. ime ste zapravo svoja iskustva podelili na dva dela:dobra iskustva, onda kada ste u stanju da se skoncentriete, i ne-gativna iskustva, kada niste skoncentrisani. Obino je posledicaovoga velika napetost i rustracija. Sve drugo, samo ne spokojstvoi mir.

Naravno, koncentracija ima svoje mesto u okviru medita-cije, o tome moemo razgovarati kasnije, ali za sada govorimo oanapanasati, svesnost (sati) udaha i izdaha (anapana). Otuda,u ovoj vrsti vebanja, svesni ste svega to se dogodi, kakvo godda je to iskustvo. Ali dajete pri tome prednost iskustvu disanja.Usmeravate vie panje ka iskustvu disanja.

Dakle, ako vau panju odvue neka misao ili antazija i vipostanete toga svesni, ako ste u stanju da to to vas je omelo po-smatrate sa stavom nepristrasnog posmatraa, tada nema nika-kvog problema. o je samo jo jedno iskustvo kojeg ste u stanjuda budete svesni. Registrujte to u sebi: Svestan sam tog iskustva,i vratite se na dah. Ako tako vebate, uspeete. Vaa meditacijadonee plod. I to u relativno kratkom roku.

o je razlog zato se ova praksa sastoji od toga da sedimo,svesni smo udaha i izdaha. A u narednim izlaganjima objasni-emo kako ta svesnost moe postepeno da se proiruje, postajeobuhvatnija, tako da postajemo svesni i drugih aspekata naegiskustva. Ali za sada, budite paljivi, svesni svog daha.

Sada bih voleo da neto kaem o jednoj drugoj stvari. Mnogiponu da meditiraju, ali mnogi vrlo brzo i odustanu. o nije sluajsamo sa meditacijom. Kau da mnogi krenu sa kurom za mrav-ljenje, ali broj onih koji je i zavre je vrlo mali. Mnogi se pretplatena teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlomali. Danas, kada nam toliko stvari odvlai panju, kada nam je


23/58

ravasti Dhammika

22

toliko stvari nadohvat ruke, tendencija je da osetimo elju, reagu-jemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvue neka druga elja. Kao i sa

programima za mravljenje, sa sistemima telesnog vebanja, istoje tako i sa meditacijom.Zato je vano znati ta treba da radimo kako bismo izbegli

da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimointeresovanje. A to se dogaa zato to ljudi smatraju da je to torade vrlo teko, kau da je oko njih suvie buno ili da nemaju

vremena. Ali pravi razlog, u najveem broju sluajeva, jeste to to

ih rustriraju misli koje im stalno odvlae panju.No, voleo bih da vam saoptim i jednu dobru vest. a dobra

vest je sledea: buka zaista nije problem, ako ste zainteresovani,pronai ete vreme, a ni ometajue misli ne bi trebalo da budu

problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu,obinu stvar, uveravam vas da e vaa meditacija biti uspena, saz-

revae i ponjeete sve njene plodove. A ta je ta jedna stvar?Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vebate sva-koga dana. o je sve to treba da uradite. Jer ako vebate svakidan, tada ete uspeti.

I tako, moda razmiljate: Uh, sedeo sam danas, ali je bilotako teko, um mi je stalno nekuda lutao. Sve to nije bitno. Sve jeto od drugorazrednog znaaja. Ukoliko ste istrajno sedeli po 1

minuta, ili, za sledeu nedelju, ukoliko budete sedeli po dvadesetminuta, i to svaki dan, nema apsolutno bilo kakve sumnje da e se

vaa praksa razvijati, sazrevati, i njen rezultat e doi.Zato bih voleo da vas ohrabrim da vrlo brzo razvijete u sebi

naviku vebanja, moda tako to ete vebati uvek u isto vreme.Promenite, prilagodite svoj dnevni raspored kako biste obezbedi-li vreme, ba kao to naete vremena da se svaki dan istuirate ilida jedete, ba kao to uvek naete vremena da spavate, zato to

je to postalo deo vaeg dnevnog rasporeda, isto tako ako vebatesvakoga dana, vrlo brzo to e postati redovan deo vaeg dana, ibie zaista lako da to radite.


24/58

Uvod u meditaciju

23

Za uspeh u meditaciji ne trebaju vam idealni uslovi, niti dauklonite svaku misao. Ne, to vam nee pomoi u meditaciji. Jedi-

no odluka da sedite, itavo planirano vreme, nedelju za nedeljom,i uveravam vas da ete uspeti.


25/58


26/58

Uvod u meditaciju

2

oko nozdrva dok udiete i oseaj toplote dok izdiete, na irenje iskupljanje grudnog koa, a moda ste brojali udahe i izdahe, nije

vano, Bilo koja od tehnika koju ste odabrali u redu je, ukolikovam pomae da postanete svesniji sopstvenog disanja.I tokom poslednje nedelje uoili ste da je bilo dosta koleba-

nja. Na jednoj strani je elja da budete svesni daha, a na drugojkao da je um iao kuda on hoe. Uprkos tome to ste eleli da vaum bude svestan disanja, on kao da vam je govorio: Ne, ja houda budem svestan tog zvuka napolju, tog oseaja ili hou da se

setim tog iskustva iz prolosti. Otkrili ste da va um kao da je po-deljen izmeu dve stvari: eljenog cilja i cilja koji se ini kao da jeizvan vae elje, izvan vae kontrole... izvan vae volje.

Ali ve smo rekli, i nadam se da ste to shvatili ozbiljno, dane treba da se brinete, da ne treba da se uznemirite ako vaa sve-snost krene ka drugim stvarima, jer poslednja stvar koju elimo

od ove vebe da nainimo jeste da je pretvorimo u bitku, u borbu.o nam najmanje treba, jer e nas samo iscrpeti, a bez nekog re-zultata.

Dakle, to ste radili poslednjih nedelju dana i ove bih eleoda govorim o dve stvari koje moete da dodate svom vebanju,te pomognete da svesnost postepene sve ira, sve obuhvatnija. Aod sada pa do naeg narednog susreta zamolio bih vas da radite

sledee. Jednom dnevno, barem jednom dnevno, sedite na mestona kojem meditirate, na pod ukrtenih nogu ili na stolicu, sa ru-kama u krilu ili na kolenima. Zatvorite oi, proverite da li vam jeudobno i da li ste oputeni, te postanite svesni svog daha. Dugogudaha i izdaha, kratkog udaha i izdaha, oseaja topline i oseajasveine izazvanog strujanjem vazduha tik ispod nozdrva, irenjagrudnog koa i njegovog skupljanja, izdizanja i sputanja stoma-ka, jednostavno budite svesni da se to dogaa. Budite svesni da steovde, sada, da udiete i izdiete, da komunicirate sa spoljanjimsvetom, univerzumom, tako to dah unosite u sebe i doputate daon izae iz vas.


27/58

ravasti Dhammika

26

Ve posle nekoliko trenutaka uete neki zvuk spolja, negdee poeti da vas svrbi, moda ete poeti da se seate neega to

se dogodilo pre nekoliko sati ili ete moda poeti da misliti oneemu to treba da obavite kad zavrite meditaciju. o je ono toste obino doivljavali tokom protekle nedelje i to e ostati i daljedobar deo vaeg iskustva jo neko vreme u budunosti.

ako, sedite, registrujete sve te stvari kad se jave i onda vra-tite panju na disanje, dakle ponovo uspostavljate svoju svesnostdaha. Ali ovoga puta bih voleo da probate sledee: kada uoite

da vam je panja odlutala, kada vie ne poiva na dahu, ve naneem drugom, probajte da istraite taj objekat, ta god da je, ito na nekoliko trenutaka. I tek onda se vratite na dah, ponovouspostavite svesnost daha.

A kako to moete da uradite? Uporedio bih to sa kupova-njem voa. Odete na pijacu i kupite recimo jabuke ili mango. I ta

radite kad idete u piljarnicu ili na pijacu da biste kupili nekolikojabuka ili mangoa. Odete tamo, pogledate izloeno voe, uzmetejedan plod, drite ga u ruci i istraujete ga, razgledate, da proveri-te ima li na sebi neke rupice, je li ugnjeen, i onda ga spustite. Neuzmete ga i odmah spustite. Ne, razgledate ga nekoliko trenutaka.Zatim uzmete sledei plod, pomiriete ga i odloite na njegovomesto.

Ako to moete da uradite sa objektom koji vam je odvukaopanju sa daha, to bi bilo vrlo korisno. I ako to moete da raditeu kontinuitetu, vi time proirujete svoje polje svesnosti i na dru-ga iskustva. No, ako sedite u mirnoj sobi, sa zatvorenim oima,tada imate samo ogranien broj iskustava. u je iskustvo sluanja zvukovi, tu je iskustvo razmiljanja sanjarenje, antazije, sea-nja, elje, planovi, i tu je iskustvo telesnih oseaja odea vas za-tee ispod pazuha ili vas stee kai ili oseate odeu koja dodirujekou, oseate kragnu oko vrata. Ili ako ste u prostoriji sa klimomili ventilatorom, moda oseate strujanje hladnog vazduha sa jed-ne strane i malo drugaiji oseaj sa druge strane tela.


28/58

Je sti ili ne jesti meso

27

Ili moda oseate golicanje, svrab, pritisak i takve stvari.Nije bitno o emu je re. Ako sedite u udobnom poloaju, sa za-

tvorenim oima, onda su to sva iskustva koja imate. Iskustvo slu-anja, iskustvo razmiljanja, iskustvo oseaja. Dakle, evo ta trebada uradite. Sedite i panja vam negde odluta. Uoavate da panjaumesto da je na dahu zapravo je otila negde drugde. Pre svega,uoite koja je to vrsta iskustva. Je li to iskustvo razmiljanja, je liiskustvo oseaja ili iskustvo sluanja.

Recimo da se radi o buci saobraaja spolja. Dakle, panja je

odlutala, sluate zvukove kola, ujete njihovu buku. im to za-pazite, samo u sebi recite: Sluanje. I tokom nekoliko trenutakaposmatrajte tu situaciju, budite svesni zvukova, budite svesni i-njenice da je vaa panja na njima. I kad ste to uradili, uspostavitiponovo svesnost u odnosu na disanje.

Ovo je naredni korak u procesu meditacije, postepeno pro-

irivanje granica vae svesnosti. Dakle, prole nedelje, cilj vaegvebanja bio je da budete svesni jedino daha. Sada se od vas traida budete svesni svakog iskustva, ukljuujui i dah, pri emu jedah koristite kao taku okusa, koristite zapravo dah kao lenger.Svesni ste neke druge stvari i vratite se u sredite. Svesni ste ne-kog zvuka i vratite se u sredite. Svesni ste oseaja i vratite se usredite. Svesni ste misli, matanja, ideje i vratite se u sredite.

ako sada svom vebanju dodajete i disciplinovanost u po-smatranju. o je prva stvar. akoe bih voleo da od sada pa donaredne nedelje vreme meditiranja produite za pet minuta. Sveu svemu vebanju koje ste radili do sada dodajte i disciplinova-nost u posmatranju. Dakle, to je prva stvar.

Postoji jo jedna stvar koju moete uiniti kako biste proiriligranice svesnosti. Od sada pa do naeg narednog susreta voleo bihda meu stvarima koje svakodnevno obavljate odaberete jednu,neki postupak, neku aktivnost, neto to radite barem jednom ilidva puta na dan. o moe, na primer, biti jedenje, to verovatnoradite tri puta na dan, najmanje. o moe biti odlazak u toalet, to


29/58

ravasti Dhammika

28

moda takoe radite dva-tri puta na dan. o moe biti peaenjena posao i natrag. Ili odlazak do stanice sa koje idete na posao i

vraanje sa te stanice kad zavrite radni dan. Moe biti umivanjeili pranje ruku. Moe biti oblaenje ujutru i skidanje uvee. Uop-te nije vano ta ste odabrali. Odaberite odreenu aktivnost kojuobavljate barem dva-tri puta na dan, svakoga dana.

ako, pretpostavimo da se odabrali oblaenje i skidanje ode-e. I evo ta radite. Pre nego to veeras odete na poinak, pribe-leite na papir i stavite pored kreveta. I kad se ujutro probudite,

saekajte nekoliko trenutaka da se sasvim razbudite. Moda obi-no prvo idete u kupatilo, umivate se, i onda se spremate za posao.I odabrali ste zadatak oblaenja i skidanja odee.

ako, od trenutka kad pruite ruku da biste uzeli odelo, vi-dite da li ste u stanju da do trenutka dok se ne obuete, uinite tosa panjom, svesnou i prisutnou. Nita vas drugo ne zanima,

samo da budete tu sa tim jednostavnim zadatkom. Dakle, uzme-te koulju, oseate hladnou platna, svesni ste dok je stavljate natelo, dok ruku provlaite kroz rukav, svesni ste oseaja dugmadipod prstima, kako ih provlaite kroz rupice, svesni ste dok povla-ite koulju nadole, upasujete je, dok oblaite pantalone, zateetekai, obuvate arape i cipele, vezujete pertle.

Probajte da ovaj zadatak, nijedan drugi, samo ovaj, obavite

sa to je mogue vie svesnosti i panje. Budite potpuno sa timzadatkom. A onda uvee, kada se vratite kui i krenete na spava-nje, nadam se da ete zapaziti onu cedulju koju ste stavili poredkreveta, i onda se setite: Ah da, moj zadatak kao meditanta jeda se skinem to je mogue svesnije. a cedulja vam pomae dase setite toga. I onda radite potpuno istu stvar, sa potpunom pa-njom, samo ovoga puta sasvim svesni dok skidate odeu.

Ili, recimo, odluili ste se za jedan drugi zadatak. Pranje su-dova. Verovatno to morate da radite barem dva puta na dan ilinekoliko puta na dan, a moda ste se odluili za bilo kakvo pranje,tanjira ili olje, jer ponekad smo toliko nesvesni da zaboravimo


30/58

Uvod u meditaciju

29

da se pridravamo zadatka koji smo sami sebi zadali. Zato, moe-te staviti natpis pored sudopere. Budi svestan!

I kada uvee zavrite veeru, donesete odluku, od trenutkakad pruim ruku da odvrnem slavinu do trenutka kad na kra-ju zavrnem slavinu pokuau da bude potpuno sa ovim poslom.Neu ga smandrljati kako bih to pre seo pred V. Jednostavno uga raditi i biti potpuno sa tim poslom. Oseam hladnou ili toplo-tu vode, svestan sam dok poseem za suem, dok okreem tanjirda vidim da li je dobro opran, izvlaim ep i ujem um vode koja

otie. Samo sam sa tim to radim i ni sa im drugim.Ili ste recimo odabrali jedenje. Moja odluka je da od tre-

nutka kad povuem stolicu da bih seo za sto, pa do trenutka kadustanem poto sam zavrio obrok, moja odluka, moja veba bieda to je mogue paljivije i svesnije pojedem svoj obrok. Neu i-tati novine, neu sluati radio, samo u posmatrati hranu, oseati

njen miris, biti svestan teksture hrane u mojim ustima, do krajaje savakati, osetiti ukus, svesno pruati ruku ako hou da sipamjo, sluati zvuk kaike ili olje kad je vraam na sto. ta god da je,moja je odluka da taj zadatak radim sa punom panjom i svesno-u. Koliko god da sam to u stanju.

I ako ove dve dimenzije dodate svom vebanju, videete da,pre svega, kroz prvu vebu, disciplinovanost u posmatranju, po-

stepeno postajete svesni mnogostrukosti vaih iskustava. Poeliste sa jednim iskustvom, blagim kretanje udaha i izdaha, i sadato proirujete na mnoga druga iskustva: zvukove, oseaje, mislii tako dalje.

Ali, injenica je da ako meditirate dvadeset minuta na dan,dvadeset minuta nije suvie velik deo vaih ukupnih iskustava,to je tek njegov manji deo. I to je moda najmanje zanimljiv deo

vaih iskustava. I zato, za ono vreme kada ne meditirate, odabraliste neko drugo iskustvo, odlazak na toalet, pranje sudova, obla-enje i svlaenje, jedenje, neto drugo. I taj posao postaje za vasmeditacija.


31/58

ravasti Dhammika

30

I najlepa stvar u vezi sa ovim jeste da ako ovako vebate,jedna uobiajena radnja, situacija, postaje specijalna, moe posta-

ti specijalna. Neto to radite i radili ste godinama moe postatiprolaz ka jednoj duhovnoj dimenziji.Da ponovimo. Od sada pa do naredne nedelje radite slede-

e. Prvo, produite vreme meditacije za pet minuta. Drugo, vebikoju ste ve do sada radili, dodajte i to da na nekoliko trenutakapaljivo posmatrate, u sebi klasikujete kao iskustvo miljenja,iskustvo sluanja ili iskustvo oseaja, oznaite kojoj od ove tri

grupe pripada to to vam je odvuklo panju, istraujte ga nekoli-ko trenutaka, prepoznajte ga, a onda se vratite disanju. o je jednastvar.

Druga je da odaberete neku radnju, sasvim jednostavnu,koju obavljate moda dva ili tri puta na dan i donesite odluku da

je obavljate sa to je mogue vie sabranosti, to je mogue vie

svesnosti. I kao to smo ve rekli, svrha svega ovoga je ne samo daprodubi, ve i da proiri domen vae svesnosti.Sa ovim emo zavriti i vidimo se naredne nedelje.


32/58

31

Deo 4

RADOST, BALANS I PRIRODNOST

Dobar dan svima! Danas nastavljamo sa etvrtim u nizugovora o meditaciji. Kao to se seate, proli put govorili smo oonim stvarima uz pomo kojih svoju svesnost (sati), paljivost,moete da uinite sveobuhvatnijom. Kao to smo rekli, ideja je

da ponemo sa jednim objektom kao to je dah, i da postepenopostajemo sve vie svesni i drugih stvar, drugih iskustava. Drugastvar bila je da odaberete neku aktivnost u svakodnevnom ivotu,neku obinu radnju koju obavljate, kao to je pranje sudova, od-lazak u toalet, oblaenje i skidanje odee. Dakle, opredeliti se zaodreenu aktivnost i onda vebati tako da je obavljamo sa to jemogue vie svesnosti.

Ono o emu bih eleo da govorim danas ne odnosi se tolikona to kako da proirite svesnost tako to ete raditi neto poseb-no, ve kako da u isto vreme proirujete i da integriete svoju sve-snost, razvijajui jednu posebnu vrstu mentalnog stava, pogledana stvari, jednu naroitu vrstu meditacije, kao i naina razmilja-nja o meditaciji.

Kao i kod svake iole vredne aktivnosti, postoje i oni nai-ni da je obavljamo koji nisu od velike pomoi. I mogu vam rei,posle mnogo godina vebanja meditacije, vebanja i sa drugima,kao i poduavanja drugih meditaciji, da sam esto sretao ljudekoji su meditirali neko vreme, katkad i po vie godina, a da senisu nimalo izmenili u odnosu na to kakvi su bili ranije. Neki odnjih ipak jesu postali drugaiji, ali su sada bili mnogo negativniji,

dok se kod nekih deavalo i da su razvili neki ozbiljniji poremeajlinosti.

Zanimljivo je da postoji mnogo tehnika meditacije ak i uokviru jedne iste kole Dhamme, recimo u okviru theravada tra-dicije. ak i u okviru ove tradicije mnogo je razliitih tehnika


33/58

ravasti Dhammika

32

meditacije. Zapravo, moda bi bilo preciznije rei da svako kopoduava meditaciju ima svoj specian ugao, svoju specinu

tehniku. Ali ono to sam primetio sreui ljude koji su zaistaimali koristi od vebanja, jeste da svi oni nisu koristili jednu istutehniku, ve dolaze sa razliitih strana. Neki sledbenici Goenkesu antastini, isto je i sa uenicima koje je poduavao MahasiSajado, neki od uitelja koji rade meditaciju uvida ili neki drugiod burmanskih sajado ili tajlandskih aana.

Ali i suprotno je istina. Kada posmatram ljude koji kao da

se nisu uopte promenili iako meditiraju, odnosno ini se da nisuimali bilo kakve koristi od meditacije, vidim da ih ima u svakojod nabrojanih tehnika. Dodue, u nekima vie nego u drugima.Sve to me navodi na pomisao da nije tehnika ta koja je toliko

vana, ve stav i polazna taka sa koje prilazite praksi. Kako gle-date na to to radite, a ne toliko na koji nain to radite. o kako

meditirate, ne u smislu tehnike, ve sa kojim stavom kreete dameditirate, jeste ono to e vam u ivotu doneti neto zaista lepoi dobro, pravu blagodet.

Moj oseaj je da postoje tri stvari. I ako imate te tri stvari,ako u svojoj praksi sa blagonaklonou gledate na te tri stvari,ako integriete te tri stvari ili ih uzmete u obzir dok meditirate,

vae vebanje e biti uspeno, ono e vas transormisati na nain

koji je za vas zaista blagotvoran.A koje su to te tri stvari? Piti, samatha i dhammatha:

piti = radost, radostan pogled na stvari, radostan stav,samatha = balans idhammata = prirodnost.

O te tri stvari bih eleo da govorim danas.Kada sedite i meditirate, kao i kad pokuavate da meditaci-

ju integriete u svoj svakodnevni ivot, kao to je paljivo pranjesudova, odlazak u toalet, ienje cipela ili usisavanje, ak i kada


34/58

Uvod u meditaciju

33

uopte ne meditirate, imajte na umu vanost ove tri stvari: radost,balans i prirodnost.

A zato je radost vana? Do sada ste ve uoili da razvija-nje redovnosti u vebanju, sedenje svakoga dana, i sedenje punopredvieno vreme, barem u poetku predstavlja izazov. Moetesmisliti mnotvo izgovora da ne sedite i meditirate toga dana ilida ponete, ali da meditaciju zavrite ranije. Moete smisliti vrlodobar razlog zato da je ne radite danas, ve sutra.

Ali pre ili kasnije iz te aze u kojoj meditacija predstavlja

dunost prelazite u azu gde meditirate jer oseate da je to dobroza vas, jer uivate u tome. Uitak je onda to to vam donosi ra-dost. Kada doete do tog nivoa, ne morate da ulaete vie velikinapor, radite to zato to vam se to dopada. ako su radost, srea,blaenstvo, zapravo vrlo vani u meditaciji. Jednom kada stigneteu azu radosti, dobili ste bitku. I sama radost ima niz pozitivnih

eekata, nezavisno od toga to je meditacija sama po sebi drago-cena, vredna sama po sebi.No, ini se da nije ovako sa svima. Sretao sam meditante,

zapravo esto sam sretao meditante koji kao da su postali suviestrogi, bez osmeha, rigidni i ne izgledaju sreni. Izgledaju suvieozbiljni. Jedan razlog je da su celu stvar shvatili pogreno, misleda biti ozbiljan znai izgledati ozbiljan, a drugi razlog je da medi-

tacija nije u njima donela istinsku promenu.Kada me ljudi pitaju, koji je kriterijum na osnovu kojeg

mogu razluiti da li moja praksa deluje ili ne, ja uvek uzvratim:Ako moete da se osvrnete unazad i za sebe kaete: Sada samsreniji, radosniji nego to sam bio nekada, tada vaa praksa si-gurno deluje. Ovim ne elim da kaem da ste, ako meditirate,sreni sve vreme, da nemate bilo kakvih problema, da nikada ne-ete biti loe raspoloeni. Ne, to nikako ne tvrdim. Ali, uzevi sveu obzir, sreniji ste nego to ste bili ranije.

Jo jedna vrednost radosti jeste da vremenom to to ste ra-dosni, to to vam je ivot radosniji, doprinosi da se rastvore, da se


35/58

ravasti Dhammika

34

razveu i neki u vama duboko skriveni vorovi ili problemi kojisu bili potisnuti u nesvesno. Radost ima tu izvanrednu sposob-

nost da zaceli neke od dubokih rana koje ste moda zadobili uivotu. Pa kako da razvijete tu radost? o nije tako lako objasniti,ali moete poeti sa time da se potrudite da vam je telo uvek opu-teno. Nikada ne napreite i ne napinjite svoje telo, uvek ga odr-avajte relaksiranim. Zato vebanje joge ili tai-ija ili neke druge

vrste svesnog vebanja pre nego to sednete da meditirate moebiti vrlo korisno.

Isto tako, dok meditirate, s vremena na vreme usmerite pa-nju ka pojedinim delovima tela da biste proverili da nisu napeti.o je takoe vrlo korisno. Ali vie nego bilo ta drugo, vaan je vamentalni stav: Meditiram zato to volim sebe, Moja meditacija

je in blagonaklonosti prema samome sebi, Neka moja medita-cija bude uspena, Neka se sve strasti u meni smire, Neka vrli-

ne ojaaju. Sa takvim stavom, vi prirodno postajete radosniji.Jo jedna stvar koja pomae jeste da pet pravila morala shva-tate ozbiljno. A pravila su: izbegavanje namernog povreivanjaivih bia i umesto toga potpomagati ivot. Drugo pravilo je neuzimati ono to pripada drugima i umesto toga deliti sa drugi-ma ono to pripada vama. ree pravilo je potovati dostojanstvodrugih, ne zavoditi ih i iskoriavati radi sopstvenog zadovoljstva.

etvrto pravilo je da umesto lai, govorimo istinu; da budemoistinoljubivi u komunikaciji sa drugima. I peto pravilo je poto-

vati sopstveni um, tako to emo ga uvek odravati prirodno bud-nim, u njegovom prirodnom stanju, a ne zamagljivati drogama ilialkoholom.

o su pet pravila i ako ih se pridravamo time umanjuje-mo konfikte koje imamo u svakodnevnom ivotu i uveavamoradost. Prvo pravilo mi omoguuje da potujem ivot drugih.Drugim pravilom razvijam potovanje za svojinu drugih. reimpravilom potujem dostojanstvo drugih. etvrtim pravilom po-tujem pravo drugih da znaju istinu, da im se obraamo istinitim


36/58

Uvod u meditaciju

3

reima. A petim pravilom potujem jasnou sopstvenog uma.ako, kada se prema drugima odnosim sa vie ovakvog po-

tovanja, u skoro svim sluajevima i oni e se prema meni odnosi-ti sa slinim potovanjem i time moj ivot postaje laki, sa manjenapetosti, sa manje konfikta. A kad je tako, prirodno je da u seoseati i srenijim. o su neke od stvari kojima uveavate radost.A to vie radosti imate, to vam je lake da meditirate, vie eliteda meditirate.

Balans samatha. Ponekad pomislim da jedina stvar koja

ljude spreava da imaju koristi od meditacije jeste jednostavnopomanjkanje balansa, oseaja za meru. ipian meditant obinosledi ovakav put. Postaje vrlo zainteresovan za meditaciju, zatim

je nadahnut, eli da meditira sve vreme. Prirodno, ubrzo postajeiscrpljen i onda odustaje, u njemu nije preostalo energije. A ondanedelju dana kasnije pone da osea griu savesti. O boe, ve

nedelju dana nisam meditirao! I, kao za kaznu, grozniavo kreeponovo da meditira. I tako kree, prestaje, kree, prestaje, nemau njemu balansa.

Drugi problem moe biti da ljudi potpuno razdvoje medi-taciju od celokupne Dhamme. Smatraju da je Buda poduavaoplemeniti jednostruki put, umesto Plemenitog osmostrukog puta.Misle: Meditirau, ali e sve ostalo ostati kao to je bilo i ranije.

Ali injenica je da to nije mogue. Meditacija je samo jedan deo i-tavog sistema. Drugi delovi sistema su razvijanje razumevanja, za-tim razvijanje morala... morala i linog integriteta, i takve stvari.

o sve ukazuje da takva osoba nema balans, da je meditacijuistrgla iz konteksta i veba je nezavisno od ostatka Uenja. Da bimeditacija bila uspena, neophodan je oseaj balansa, proporci-

je i ravnotee u svim elementima duhovnog ivota. Na primer,neophodan je balans izmeu samoe i drueljubivosti. Ako uvekmatamo da budemo sami, da pobegnemo u dunglu ili Hima-laje, kako bismo iveli u peini, to je tek matanje. Da, provodite

vreme u samoi, ali ne zaboravite i svoje prijatelje i porodicu, pro-


37/58

ravasti Dhammika

36

vodite vreme i sa njima.Potreban je takoe balans izmeu meditacije i intelektual-

nog razumevanja Dharme. reba da itate, jer vam to daje oseajza pravac u kojem se kreete. Budini govori su prepuni korisnihnaznaka i uputstava o tome kako da praktikujete meditaciju. Zato,ako ste dobro upueni u teoriju, a to je izbalansirano sa praksom,nita bolje od toga. Zatim je neophodan balans izmeu tela i uma.Ovo moe biti problem u nekim od tradicionalno budistikih ze-malja, jer monasi ponekad nemaju dovoljno zikog napora, a

ponegde ni ne rade bilo kakav ziki posao.Zdravo telo ne znai i zdrav um. Ali isto tako, zdrav um ne

mora automatski da znai i zdravo telo. Vodite rauna o svomzikom stanju, obratite panju na svoju ishranu, vebajte telo,odnosite se prema njemu sa ljubavlju, i ono e postati prikladnomesto na kojem va um moe da boravi. Zato je balans izmeu te

dve stvari vrlo vaan.Zatim je vaan balans izmeu napora i odmora. Buda jerekao da uspeh u meditaciji, kada je u pitanju energija, koliinaenergije koju ulaete, lii na dranje vrapca u rukama. Kao toznate, vrabac je mala ptica i ako ga ne drimo dovoljno vrsto,on e se izmigoljiti kroz prste. Ali ako ga stegnemo suvie vrsto,moda emo ga uguiti. Dakle, moramo znati koja je prava mera,

pronai balans. Isto je sa meditacijom. Ako ste budni i prijem-ivi za svoja stanja, tada ete znati kada treba da malo pojaatepritisak, a kada da ga olabavite. Balansiranje energije je vrlo, vrlokorisno. Izuzetno korisno za vau praksu.

Ovo je druga stvar koju treba da unesete u svoju praksu.Oseaj balansa u svemu to radite.

I poslednja stvar dhammata. o znai prirodnost, biti pri-rodan. Ponekad ljudi meditiraju i umesto da su svesni, postaju onoto bismo mogli nazvati muno samosvesnim. Muno su svesnisebe, muno su svesni i raznih drugih stvari. Recimo, posmatrajtekako se neki ljudi pridravaju pravila morala. Neprekidno su u


38/58

Uvod u meditaciju

37

panici da sluajno ne stanu na nekog mrava, neprekidno strepeda li su se obratili uitelju na pravi nain, uvek zabrinuti da li to

to rade rade na ispravan nain i tako dalje. Sve u svemu, oni jesupostali svesni, ali to je nekako pogrean tip svesnosti.Druga stvar jeste vreme kada vaa praksa treba da postane

prirodan deo vaeg ukupnog ivota. Zato, u poetku, ali i dostavremena posle toga, odabiranje vremena i mesta, kao i korienjeodreene tehnike, ne samo da pomae, ve bih rekao da pred-stavlja kljunu stvar. Ali ako to i ostane tako, onda moda i nee

vie biti toliko korisno. Doe trenutak kada, poto ste se popeli,moete da odgurnete merdevine, poto ste preli reku, moeteostaviti za sobom splav. Istina, mnogi ele da odgurnu merdevineili odbace splav i znatno pre vremena kada bi to trebalo uiniti.Meutim, postajati sve prirodniji, oputeniji, izuzetno je korisno.I kad meditirate i kad ne meditirate. Dopustite praksi da bude

tek normalan deo vaeg ivota. Nema oko nje nieg grandioznog,nieg specijalnog.o je jedan stav koji je na tako lep i precizan nain izraen

sledeim reima: Sedim mirno, ne radim nita, a prolee dolazii trava raste sama od sebe. Vrlo lep nain da se to kae. Ako seneprekidno osvremo da bismo videli koliko smo odmakli, akouvek gledamo tamo negde napred da vidimo koliko nam je jo

ostalo, ako svaki put kad razgovaramo sa drugim meditantimastrastveno diskutujemo o tome na kojem se od razliitih stupnje-

va sada nalazimo, to onda nije jako dobar znak. Dopustite svojojmeditaciji da se razvija prirodno.

Kada je svesnost spremna, ona e doi. Va je zadatak dasve delove stavite na svoje mesto, sednete i vebate, a cvetovi eprocvetati kad budu spremni. I tako, ako ove tri stvari dodatesvojoj meditaciji, nema nikakve sumnje da e ona biti korisna.Dopustite meditaciji... zapravo dopustite itavom svom ivotu dapostepeno postane sve plodonosniji. Sve to inite, inite sa ose-ajem balansa i mere i to je mogue vie, pustite stvarima da se


39/58

ravasti Dhammika

38

razvijaju na svoj prirodan nain. I ako tako radite, vaa meditacijae se razvijati zaista dobro.

Sledee nedelje, sledei put, eleo bih da vam predstavim je-dan drugi tip meditacije, koji ide ruku pod ruku sa ovim o kojemsmo do sada govorili. ako, ovim zavravamo za danas i zahvalju-

jem vam se na panji.


40/58

39

Deo 5

MEDITACIJA LJUBAVI

Dobar dan i dobrodoli. Tokom proteklih nekoliko nedelja

govorili smo o meditaciji u okviru budistike tradicije, a posled-

nje dve nedelje posvetili smo svesnosti, prisutnosti, postepenomosveivanju svega onoga to se dogaa nama i u nama, u trenut-

ku dok se to dogaa. Rekli smo da svrha svega toga jeste jedno-

stavno da postanemo to svesniji, kako bismo znali ta nam se

dogaa, kako se oseamo, ta se zaista odigrava u naem umu.

A sve to nas stavlja u bolji poloaj da donosimo prave sudove i

odluke o tome kako da se ponaamo.

Takoe smo snano istakli da svesnost znai nepristrasno

posmatranje, znai biti nepristrasan svedok. I zaista se o tome

radi, o obezbeivanju prostora izmeu onoga to doivljavamo

i nae reakcije na to. Kako se taj manevarski prostor iri, time se

poveava mogunost za nas da nainimo pravi izbor, da odlui-

mo hoemo li uopte reagovati ili neemo, i ako se odluimo da

ipak reagujemo, kako emo to uiniti.Kada govorimo o nepristrasnosti, skloni smo esto da mi-

slimo na mirnou, moda ak ravnodunost ili neuplitanje. I ima

istine i u tome. Meutim, mogue je da budemo nepristrasni na

nain koji nije primeren ili koristan za nas, mogue je da razvi-

jemo kod sebe ono to bismo mogli nazvati klinikom nepristra-

snou. Nazivaju je klinikom nepristrasnou jer lekari, bolni-

arke ili naunici pokuavaju da razviju takav tip nepristrasnosti

ili objektivnosti. Raditi ceo dan u bolnici, sa ljudima koji su vrlo

teki bolesnici, moda sa tekim povredama, nije lako i ako bi

emocionalno reagovali svaki put kad na njih naiu, vrlo brzo oni

bi postali iscrpljeni, ne bi bili u stanju da rade svoj posao. Otuda


41/58

ravasti Dhammika

40

oni svesno razvijaju kliniku nepristrasnost, poinju da na paci-jenta gledaju kao na objekat.

Ali mi ne elimo da razvijemo takvu vrstu nepristrasnosti.Mi elimo da razvijemo ono to bih nazvao toplom nepristrasno-u. U prvom trenutku nam ovaj izraz moe izgledati paradok-salnim, ali tako neto je zaista mogue. Zato emo danas govo-riti o jo jednoj vrsti meditacije koju moemo raditi paralelno sakoncentracijom na dah, tako da ne razvijamo kliniku, ve toplunepristrasnost.

Ve smo pominjali da je Buda govorio o vie vrsta meditaci-je, a jedna od njih jeste metta bhavana. Ranije smo rekli da bha-vana znai mentalni razvoj, negovanje uma ili ako vam se takovie svia meditacija. Metta dolazi od pali rei mitta pri-jatelj ili mittata prijateljstvo. ako mettu moemo prevestikao topla brinost, zanimanje za neto s ljubavlju ili, kako se

najee prevodi, prijateljska ljubav. Otuda ovde govorimo onegovanju prijateljske ljubavi.Svrha ove meditacije je da uspostavi balans, nepristrasnost,

da ukljui i emocije u proces meditacije, u proces duhovnog ra-zvoja. ako imamo mudrost i saoseanje, glavu i srce. Sposobnostuma da zna i sposobnost uma da oseti.

Znamo da ukljuivanje emocija esto moe biti vrlo proble-

matino. Snana vezanost, snana ljubav, snana mrnja, mogu uvelikoj meri iskriviti nau svest. Ali isto tako znamo da emocijemogu da nas uzdignu, da nas nadahnu, motiviu. Pa zato ondane bismo mo emocija, naroito onih pozitivnih, iskoristili zasvoje duhovno traganje. I to je svrha metta bhavane.

Kako radimo ovu meditaciju? Kako razvijamo prijateljskuljubav? Pretpostavimo da vebate na uobiajen nain. Sedite uugodnom poloaju, sa rukama u krilu ili na kolenima, opustili stetelo i okusirate se na oseaj pri disanju, svesni ste svakog udaha iizdaha. Recimo da to radite pola sata svakoga dana. Vremenom,a sada vebate ve etiri nedelje, sigurno e doi periodi kada


42/58

Uvod u meditaciju

41

osetite nepristrasnost, svesni ste daha, ali bez napora. Moda stesvesni i misli koja doe i proe, ali se ne ukljuujete u nju, ne ra-

zraujete je. Moda se to desi tek vrlo kratko ili neko due vreme,pola minuta, minut, dva minuta, ali dogodie se.Moda tokom tog vremena osetite duboku i postojanu ra-

dost. U poetku to moe doneti skoro oseaj olakanja, jer je umutihnuo. Ili oseaj da ste neto postigli. Ili moda meditirate ionda, na nekoliko trenutaka, sasvim neoekivano, obuzme vasradost. Ponekad vrlo snana radost. Kada nam se tako neto desi

po prvi put, esto ga pokvarimo time to pomislimo: Hej, ta jesad ovo? o mora da je to! Ja sam na pragu probuenja! I to je

jedna misao koja nas pomete, koja itavo stanje poremeti.Ali ako vebate redovno, telo odravate oputenim, a niste

suvie preokupirani rezultatima, to stanje e vam se sigurno do-goditi. Duboka, spokojna, suptilna radost ili ponekad vrlo snana

radost. Moe trajati nekoliko trenutaka, nekoliko minuta, nekad idue. A ako se to godi, voleo bih da uradite sledee: kada primeti-ti suptilnu radost ili moda intenzivniju radost, pomerite panjusa daha na grudi, na solarni pleksus, okusirajte panju na solarnipleksus. Onda, namerno i svesno, pomislite na sebe, a zatim tiho,u sebi, recite ove rei:

Neka budem zdrav i srean.Neka budem spokojan i miran.Neka budem zatien od opasnosti.Neka stignem na svoj cilj.Neka moj um bude bez mrnje.Neka moje srce bude ispunjeno ljubavlju.Neka budem zdrav i srean.

Ponavljajte ove rei u sebi, ponavljajte ove tenje, ove dobro-namerne elje u sebi. I dok vam je panja i dalje usredsreena nacentar grudi, pomislite na jednu osobu koju zaista volite, jednu


43/58

ravasti Dhammika

42

osobu u ijem prisustvu volite da budete, i uradite istu stvar.

Budi zdrav i srean.Budi spokojan i miran.Budi zatien od opasnosti.Neka i ti stigne na svoj cilj.Neka tvoj um bude bez mrnje.Neka tvoje srce bude ispunjeno ljubavlju.Budi zdrav i srean.

Kada to zavrite, pomislite na neku neutralnu osobu, nekogsa kime ste esto u kontaktu, ali prema njemu nemate ni pozitiv-nih, ni negativnih oseanja. Osobu sa kojom niste u bilo kakvomodnosu. Moda je to prodavaica u oblinjoj prodavnici ili vasused, neko sa kime radite, esto se viate, ali ne kontaktirate ba

mnogo. Pomislite na jednu takvu osobu i uradite isto:

Budi zdrav i srean.Budi spokojan i miran...

Zatim se setite nekoga koga ne volite. Samo jedne takve oso-be. Ako ste osoba kao i veina drugih, verovatno imate jednu ili

dve osobe koju zaista ne volite, moda ak mrzite. Zatim imatevie ljudi koji vam se ba ne dopadaju mnogo. I onda jo nekolikokoji vas tek nerviraju. Nemojte pomisliti na nekog prema komeimate vrlo snane negativne oseaje. Dovoljno je da pomislite nanekoga ko vam se ne dopada. Setite se jedne takve osobe i uraditeistu stvar:

Budi zdrav i srean.Budi spokojan i miran...I tako dalje.


44/58

Uvod u meditaciju

43

Dakle, pomisli ste na sebe, voljenu osobu, na neutralnu i naosobu koja vam se ne dopada. Na kraju, moete uraditi dve stvari.

Moda, kada vebate, jednom uradite na ovaj nain:

Pomislite na sve ljude koje znate.

Svi vi budite zdravi i sreni.Svi vi budite spokojni i mirni...

Ili pokuajte da zamislite sve ljude u svom kraju.

Svi vi budite zdravi i sreni...

Ili sve ljude u svojoj zemlji.I na kraju sve ljude na Zemlji.

Svi vi budite zdravi i sreni.Svi vi budite spokojni i mirni...I tako dalje.

Ovo je dakle jedan nain na koji moete zavriti. Postoji idrugi nain, kada pomislite na jednu osobu koju znate ili ste o

njoj itali, uli za nju, koja je doivela neku tragediju. Moda nine znate njezino ime, tek ste videli na slici, na V-u, obuzetu tu-gom, uplaenu, ophrvanu gubitkom. Doarajte tu osobu u svojimmislima, i blagosiljajte je, poelite i njoj dobro:

Budi i ti zdrava i srena.Budi i ti spokojna i mirna...I tako dalje.

Sve u svemu, krenuli ste od sebe, zatim je doao neko kogavolite, onda neko koga zapravo ne znate, pa neko ko vam se ne


45/58

ravasti Dhammika

44

dopada, i na kraju ili svi ljudi ili jedna, odreena osoba koju zna-te, ili ste uli za nju, koja je doivela patnju. I to je kraj vebe.

Koliko dugo sve ovo traje? Deset minuta, dvanaest minuta.Koliko esto ovo radite? Moete to raditi u svakoj prilici, ali jenajbolja prilika kada ste obuzeti pozitivnim oseanjima, kada stenadahnuti, kada ste radosni, naroito kada je ta radost rezultat

vae prakse meditacije. Ali moe biti i drugih situacija u kojimaoseate radost. Moda sluate neku lepu muziku, proitali ste pe-smu koja vas je inspirisala ili sedite kod kue i oseate se vrlo

dobro. Umesto da samo sedite i uivate u svemu tome, iskoristiteto, na kreativan nain, tako to ete raditi ovu vebu, metta bha-

vanu.Neki ljudi smatraju da je ova veba suvie povrna, da se

radi o vebanju da se osetimo dobro. Ja ne mislim tako. Na osno-vu linog iskustva i takoe iskustava mnogih drugih, uverio sam

se da ova veba zaista moe da nas transormie i to u najboljemsmislu. Da moe da razrei mnoge negativnosti koje oseamoprema samima sebi. Ona vas moe uiniti jo privrenijima pre-ma onima koje ve volite. Ona moe izgraditi i uvrstiti veze saljudima za koje nikada niste marili. I to jeste dobra stvar. Isto takoona moe premostiti mnoge emocionalne barijere koje imate pre-ma drugim ljudima. Svako ko je due radio ovu vebu moe vam

rei da je ona vrlo ekasna u ovom pogledu.Zato, iako je neki ljudi moda rade na povran nain, na

neku vrstu sentimentalnog naina, vi ne morate da radite to isto.Ako vebate pravilno, u irem kontekstu vae ukupne prakse, tada

je ona vrlo, vrlo blagotvorna. Ona ini divan balans sa vebomsvesnosti disanja. A zato je veba strukturisana ba na ovaj na-in? Postoji vrlo odreena struktura i, barem na poetku, vrlo jedobro da sledite tu strukturu. Ja, voljena osoba, neutralna osoba,odbojna osoba, svi ljudi. esto se dogaa, da zbog niza razloga,ljudi imaju problem sa samima sobom, pate od samopodcenjiva-nja, nekad ak mrze sami sebe. Razlog moe biti odgoj, moda


46/58

Uvod u meditaciju

4

su uinili ili misle da su uinili neto vrlo loe, moda im njihovareligija govori da nisu vredni, da su greni, moe biti jako mnogo

razloga za to. Neki ljudi jednostavno ne vole sami sebe, a da za-pravo ni ne znaju zato.Kakav god da je razlog, takva situacije je vrlo tetna. Ako

sebe vidite kao sopstvenog neprijatelja, gde god da se naete, ose-aete se loe. Skoro da je klie rei, ali zapravo nije klie, da akoniste u stanju da volite sebe, ako ne moete da budete pozitivniprema samima sebi, tada e vam biti zaista teko da budete pozi-

tivni prema drugima. Naklonost prema samome sebi, ono to jeBuda nazivao atthakama ili atthapiya, samopotovanje, privr-enost samome sebi, jeste jedna vrlo dobra stvar. A metta bhava-na pomae da se ona uspostavi i zato polazimo od samih sebe.

Zatim, namerno mislimo o ljudima koje volimo. esto sedesi da volimo te ljude, imamo to oseanje prema njima, ali mo-

da je prolo jako mnogo vremena otkada smo ta oseanja svesnoormulisali. esto proe mnogo vremena kako nismo voljenojosobi saoptili ta oseanja. Zato, biti svestan i podsetiti sebe nata oseanja u izvesnom smislu znai obnoviti ih. Dakle, kada toradimo prema voljenoj osobi, podseamo sebe koliko je nama taosoba vana.

Zatim se okreemo ka neutralnoj osobi, nekome koga niti

volimo, niti ne volimo. o je takoe vrlo vano, jer verovano vei-na ljudi sa kojima dolazimo u kontakt, pripada upravo ovoj kate-goriji. ovek koji ivi u treoj kui od vae. S vremena na vremega sretnete, kaete mu Dobro jutro i to je to. Nemate neki odnosprema njemu. Ovo ne znai da treba da imate odnos apsolutnoprema svakome, ali svakako irenje kruga onih do kojih nam jestalo jeste dobra stvar. I ova nam veba pomae u tome. Mi se viene odnosimo prema ljudima kao neemu to je unapred zada-to, ne tretiramo ih vie kao objekte, kao nekakve papirnate lutke,poinjemo da ih vidimo onakvima kakvi zaista jesu, kao osobe,poput nas samih. I kada se to dogodi, sposobni smo da ih razu-


47/58

ravasti Dhammika

46

memo, vie nego to je to bilo ranije sluaj. I ko zna, kada jednomponemo da se prema njima odnosimo na pozitivan nain, i oni

postaju takvi prema nama, tako se stvara nova vrsta odnosa, novoprijateljstvo.Na kraju mislimo na osobu koja nam se ne dopada. Meni je

ovakva vrsta meditacije veoma pomogla. Jer kad sam poeo davebam, morao sam da se zamisli: Ko je taj koga ne volim? Mo-da ovaj, moda onaj... ili moda neko trei? A to me je odvelo katome da porazmislim zato ne volim tu osobu. Uglavnom, ako se

upitate ili vas neko drugi upita: Zato ne volite tu osobu? odgo-vor e biti: Zato to je rava osoba. Ali injenica je da nju voleneki drugi ljudi, verovatno njena porodica, prijatelji je vole. Ondase pitamo, ta je to to nas spreava da je volimo. I takvo pitanjenam moe otkriti neke stvari.

Mogue je da je ta osoba u nekom pogledu rava, ali isto

tako to ne mora biti pravi razlog zato nam se ne svia. Pravirazlog moe biti to to je ona bolja od mene, vie je postigla uivotu, bolje izgleda ili bilo ta drugo. Ljudski um je vrlo kom-pleksna stvar i ovo je odlian nain da uoimo makar nagovetajeo tome ta se zaista dogaa u naem srcu i umu. I ukoliko se na tajnain sve te netrpeljivosti, negativnosti, nesvianja, ak modai mrnja, promene ili stiaju, to je dobro za mene, a i za druge.

Ako negujem mrnju, ogorenje u srcu, to nije dobro za mene,nije dobro ni za druge. Ako ni zbog ega drugog, treba to da izbe-gnem radi svoje dobrobiti. Svesno i strpljivo radimo sa bilo kojimnegativnostima koje moda oseamo prema drugima.

Na kraju smo rekli da imate izbor izmeu dve mogunosti.Da mislite na sve ljude, sva bia, na svakoga, to vam moe pomo-i da otvorite, proirite polje svojih pozitivnih oseanja, svoje do-bre namere. Ili da pomislite na jednu osobu koju znate ili ste teksamo uli o njoj, koju mui patnja, nesrea ili bol. ime svojimpozitivnim oseanjima dodajete i jednu dimenziju saoseanja,koja ih odrava u vezi sa stvarnou. o je dakle razlog zato je


48/58

Uvod u meditaciju

47

Buda poduavao metta bhavanu. Da u proces meditacije ukljuii ona najpozitivnija meu oseanjima, kao to su recimo ljubav i

prijateljstvo.Dakle, od sada pa do naredne nedelje, ako tokom tog perio-da uoite da postoji neki rezultat vaeg praktikovanja meditacije,da je va um postao smiren i radostan, ili ako ste doiveli nekoprijatno iskustvo, zastanite sa vebanjem u tom trenutku, i dokdalje sedite na istom mestu, prebacite okus panje sa daha nacentar grudi i onda prvo pomislite na samoga sebe, blagoslovite

sebe, poelite sebi dobro. Pomislite na voljenu osobu, blagosloviteje, poelite joj dobro. Pomislite na neutralnu osobu, blagosloviteje, poelite joj dobro. Pomislite na osobu koju ne volite, i uiniteisto. Na kraju pomislite na sve ljude, sva bia ili na jednu osobu,

jedno bie koje znate ili ste uli da pati i zraite mettu ka njoj.Sledei put govoriemo malo vie o metta bhavani i videti

ta ste uradili prethodne nedelje. Hvala i prijatno.


49/58

48

Deo 6

PLODOVI MEDITACIJE

Dobar dan, ponovo, i dobrodoli! Prole nedelje govorilismo o metta bhavani ili o razvijanju prijateljske ljubavi. Pominjalismo da je za ovu posebnu vrstu prakse najbolje da za osnovu ima-mo pozitivna oseanja: radost, sreu ili oseaj lakoe... I ako to

radite, time pozitivne emocije, najpozitivnije emocije integrieteu svoju duhovnu praksu. akoe smo sugerisali da kombinacijadve prakse: sabranosti, sposobnosti da u sebi razvijemo tu nepo-minu taku posmatranja i sposobnosti da postepeno nauimoda imamo pozitivna oseanja prema sebi i drugima, ukljuujuiak i ljude koji su za nas obino neprijatni, dakle, kombinacija ovedve prakse jeste najvaniji deo budistike meditacije.

I tako, tokom poslednjih etiri-pet nedelja proli smo krozove specine vebe, objasnili smo na koji ih nain vebamo, i da-nas bih eleo da kratko govorim o promenama koje se mogu do-goditi kao rezultat ovih vebi koje je Buda preporuio pre mnogo,mnogo godina. Budino razumevanje ovekove situacije je takvoda smo zapravo mi ti koji stvaramo svet u kojem ivimo. Kad ovo

kaem ne mislim time da spoljanji svet ne postoji, naravno dapostoji. Ali kako ga mi tumaimo i kako se prema njemu odno-simo, a onda i kako na njega reagujemo i potom oseamo, to u

velikoj meri dolazi iz naeg uma.Neko ko je je vrlo sumnjiav, videe zaveru i neprijatelje na

svakom koraku. On e i najbezazleniji gest tumaiti kao prete-i i podmukao. Neko drugi ko svet gleda kroz ruiaste naoare

moda nee videti pretnje i opasnosti ni tamo gde one zaista po-stoje. Smisao i cilj itavog budistikog puta lei u onome to jeBuda nazvao yatha-bhuta anadassana, razvijanje znanja i vie-nja stvari kakve zaista jesu. Ne onakvih kakve bismo mi voleli da

jesu, ne onakvih kakve se nadamo da jesu, ve kakve zaista jesu.


50/58

Uvod u meditaciju

49

Kada smo u takvoj poziciji ili to vie zauzimamo jednu takvupoziciju, sve je vea verovatnoa da emo biti u stanju da donosi-

mo inteligentne odluke o tome kako da se odnosimo prema svetuoko sebe, prema drugim ljudima, razliitim situacijama. Jer takoesto ponaamo se na sasvim iracionalan, samooteavajui, neuknain.

Jedan primer bio bi da neko smatra kako mu se u ivotuukazuje premalo ansi, pa se odlui da uzima droge ili pone dapije. Na jednoj strani, mogue je razumeti njegovu rustraciju i

razlog zato se na to odluio. Ali to jednostavno nije racionalannain reavanja jedne problematine situacije. Na drugoj strani,ljudima se mogu ukazati prilike, ali oni su toliko nestrpljivi da ihdoekaju da ih unapred pokvare ili spree da se uopte pojave.

Svrha budistikog vebanja uma otuda je yatha-bhutaanadassana, da imamo znanje i vienje svari kakve zaista jesu,

tako da smo u prilici da nainimo mudriji izbor kako da se od-nosimo prema drugim ljudima i situacijama u koje nas ivot do-vede.

Pa kako onda dve pomenute vebe to postiu? Prva veba okojoj smo govorili jeste sabranost panje ili svesnost, sposobnostuoavanja i nevezivanja za razliita iskustva koja imamo. Prven-stveno za misli i oseanja, ali isto tako i telesne oseaje. Ako smo u

stanju da sve vie razvijamo svesnost tih doivljaja u trenutku kadse jave, i napravimo prostor, pauzu, pre nego to na njih reaguje-mo, tada emo se prema stvarnosti odnositi na potpuno drugaijinain. Unutar tog prostora imaemo mogunost izbora, a tamogde postoji mogunost izbora, tu postoji i mogunost slobodnogpostupanja umesto reagovanja na uslovljen nain, predvidiv i akunapred predodreen nain.

Dakle, ponekad se osetimo isprovociranim. a provokacijamoe biti iznenadna i dramatina, a mogue je da nas neko due

vremena gnjavi, tako da postepeno postajemo sve ljui i ljui ionda eksplodiramo. Kako god bilo, mogue je da eksplozija nije


51/58

ravasti Dhammika

0

ba najbolja reakcija na jednu od ove dve situacije. Ali esto ne-mamo izbora. Bes u nama naraste, a da toga nismo ni svesni, i

onda na njega reagujemo, opet a da toga nismo ni svesni.akva reakcija moe biti nekad korisna, a moe nam se do-goditi da preteramo, da izgubimo kontrolu, pa zbog svega kasnijezaalimo, moda jako zaalimo. Kada se takva stvar dogodi, samisebi kaemo: Nisam bio pri sebi. Ili: Bio sam van sebe od besa.U izvesnom smislu, to je upravo ono to se i dogodilo. Nismo prisebi, izvan sebe smo, ili najjednostavnije reeno, nismo bili sabra-

ni i svesni. Ako jesmo sabrani i svesni i iznenada se javi situacijau kojoj bismo obino reagovali besom, vee su anse da emo us-peti da se zaustavimo.

Zato, ako na ovaj nain vebate, prolazei kroz razliite situ-acije u ivotu, otkrivate da vie ne bivate tako lako isprovocirani,a i kad jeste, ne reagujete na to tolikom koliinom besa. Ili kad se

i razbesnite, taj bes ne traje vie toliko dugo. A kad vas bes pro-e, za sobom nee ostaviti toliko mnogo tragova u vidu, recimo,ogorenja.

Naravno, nisu sve situacije u naem ivotu tako negativnekao pomenuta. Nekada nam i one pozitivne stvaraju probleme.Iskuenja, mogunost nekog izuzetno prijatnog ulnog doivlja-

ja, mogu nas nekad navesti i na neke vrlo, vrlo loe odluke. Zbog

kojih emo tek kasnije zaaliti, moda povrediti neija oseanjaili stvoriti konuziju u samima sebi.

I ovde vai ista stvar. Ako smo u stanju da posmatramo toiskustvo, recimo iskuenje, mogunost vrlo snanog ulnog uit-ka, ako smo u stanju da ga posmatramo, da iskoraimo unazad iposmatramo ga, tako da postoji prostor izmeu nas i njega, tada

je unutar tog prostora sadrana i mogunost donoenja jedneobazrive, promiljene odluke. Razmatranja i posledica onoga zata smo u iskuenju da uradimo. ako emo moda biti u stanjuda se zaustavimo, promislimo, i donesemo jednu racionalniju,bolju odluku. Uopte, mogunosti jedne ovakve strategije jesu


52/58

Uvod u meditaciju

1

ogromne.Nezavisno od ovakvih, jasno odreenih, individualnih is-

kustava, postoje i ona iskustva koja na neki nain ine pozadi-nu naeg ivota. Moda nas neto nervira s vremena na vreme,ali nismo nervozni sve vreme. Moda imamo prijatna iskustva s

vremena na vreme, ali ih nemamo sve vreme. No, mogue je daizvan tih uobiajenih, pojedinanih iskustava imamo i neka po-zadinska, suptilnija, manje uoljiva iskustva kao to je recimo op-ti oseaj rustriranosti, opti oseaj nezadovoljstva, neodreeni

oseaj neostvarenosti. Ako takva iskustva postoje, vrlo esto nanjih reagujemo ili postupamo njima pokretani, zbog njih dono-simo odluke, a da pri svemu tome zapravo nismo do kraja svesnipostojanja tog oseaja.

I opet, praksa jednostavnog sedenja, posmatranja, pri emusmo svesni onoga to jeste moe i ove stvari uvesti u domen nae

panje. I tada moemo poeti da ih istraujemo. A kada ponemoda ih istraujemo, moda emo biti u stanju da doemo do nekogkorisnog zakljuka o njima, da bismo ih na kraju reili. ako mo-emo rei da je vebanje svesnosti na vrlo lep nain ilustrovanoizrazom lica koje Buda ima na svojim statuama. Kada pogledateneki Budin kip, ako je lepo uraen, obino njegovo lice kao dazrai, smireno je, i vrlo retko su oi otvorene. Obino su poluo-

tvorene. I vrlo blag osmeh na licu.ime su umetnici pokuavali i ponekad i uspevali, da u nama

stvore utisak smirenog, nepristrasnog, spokojnog posmatranjaonoga to se dogaa, bez ikakvog uplitanja u to. Utisak nekog ko

je poput nepominog centra u sred moda neke velike uskomea-nosti. Kao to se kae u hrianskoj tradiciji: Biti u svetu, ali nenuno i od tog sveta. Ili da upotrebim budistiku metaoru: Bitipoput lotosa to se izdigne iznad mulja i blatne vode iz kojih jeiznikao.

Ako smo u stanju da tako ivimo, a to svakako jeste mogueuz redovno praktikovanje meditacije, tada se menja priroda ita-


53/58

ravasti Dhammika

2

vog naeg iskustva. Iz uskomeanosti i haosa, nemira i rustracije,preobraava se u mir, spokojstvo i zdrav razum.

Dalje, kada govorimo o metta bhavana, razvijanju blagona-klone, prijateljske ljubavi, kakav eekat to ima na na ivot? PremaBudi, svako od nas ima vrlo veliku sposobnost za blagonaklonost.Moj je oseaj da je to jedna savreno prirodna, moda uroenasposobnost. Meutim, kada pogledamo svet oko sebe, kada i-tamo novine, ak i lokalne, ponekad naiemo na ljude koji ine

vrlo brutalne stvari, ak one koji su okrutni prema samima sebi.

Mogue je da s vremena na vreme i sami uinimo tako neto. Ilije neko uinio neto tako nama. Pa ta se to dogodi?

U normalnim okolnostima, mislim da je vea verovatnoada emo postupati na dobar, koristan, prijateljski i blagonaklonnain. Naalost, situacija je takva da nas neka iskustva provocira-

ju, nae elje su takve da esto ignoriemo ili smo nesposobni da

imamo takva pozitivna oseanja, zato to drugi elementi igrajusvoju ulogu. Ljubomora, egoizam, lini interes, pohlepa, nestr-pljivost, bes i slino zamagljuju, spreavaju, potiskuju ili potpunoneutraliu nau unutranju sposobnost da budemo blagonaklonii dobri.

Uz praktikovanje sabranosti i svesnosti poinjemo da se pri-lagoavamo, da zapaamo te negativne osobine i tako one poinju

lagano da slabe. esto one poinju da slabe jednostavno zato tosu sada izloene svetlu svesnosti. Ali nije dovoljno da samo uklo-nimo te negativne osobine koje nas gue, moramo takoe podse-titi svoje srce, da izrazi blagonaklonost. Moramo mu dopustiti da

veba kako bi svi ti, u nama ve postojei pozitivni kvaliteti ostalisnaniji. A nema nijedne bolje veba za to od praktikovanja mettabhavane, razvijanja prijateljske ljubavi.

ako, poinjemo da vebamo na nain koji smo ovde veopisali. elimo dobro sami sebi, onima koje volimo, obraamopanju na neutralne osobe, ukljuujemo i njih u domen nae bla-gonaklonosti. Zatim ak primamo i ljude koje inae ne bismo, zato


54/58

Uvod u meditaciju

3

to su nas povredili, ugrozili i tako dalje. I onda, s vremena na vre-me, mislimo na one koji su u nevolji ili o svim biima uopte.

Neki ljudi uju o vebanju prijateljske ljubavi i misle da je totek veba sa ciljem da se mi bolje oseamo, nita vie do pum-panje nekakvih banalnih sentimenata. Jeste, neki ljudi vebajuovu praksu, meditiraju upravo na takav, povran nain. Ali mojelino iskustvo sa ovom vebom, kao i iskustva mnogih meditana-ta, jeste da ako je radite na pravi nain, tada ona nesumnjivo ima

vrlo velik i vrlo moan eekat na otvaranje naeg srca, stvarajui

priliku za pozitivne emocije da iz njega izrone.Neko mi je nedavno rekao: Ako pomislim na nekoga koga

ne volim, i u sebi ga blagosiljam, kaem mu: Budi zdrav i srean,ja to mogu rei, ali moda u isto vreme misliti: Budi bolestan inesrean. Drugim reima, ono to govorim u sebi moda ne ko-respondira sa onim to zaista oseam.

Uz to me je ta osoba pitala ta da radi u takvoj situaciji. Kakoda promeni takvu situaciju? I ovo je moj odgovor. Ako sedite imislite na neutralnu osobu ili na nekoga koga ne volite, i ako ka-ete Budi zdrav i srean, budi spokojan i miran i tako dalje.Ako govorite te rei, ak i ako tako ne oseate tog trenutka, vesama injenica da to izgovarate pokazuje vau elju da se prome-nite, pokazuje da nastojite da se izborite sa negativnim oseanji-

ma u sebi.A ako u vama postoje takva elja i takvo nastojanje, vreme-

nom e vaa oseanja poeti da korespondiraju sa vaom name-rom. Otuda je ovakva vrsta prakse uvek delotvorna. I njeni rezul-tati su vrlo, vrlo pozitivni.

Zlonamernost, zavist, manja iritiranost, elja za osvetom, dase revaniramo ljudima, neprekidno upinjanje da budemo boljiod drugih, sklonost da omalovaavamo druge, da im se pod-smevamo, da ih prestrogo prosuujemo, malo pomalo, sve se topostepeno menja. A ta je rezultat svega toga? Rezultata je vrlomnogo i oni su vrlo pozitivni. Jedna stvar je da poinjemo mnogo


55/58

ravasti Dhammika

4

lake da se kreemo kroz ivot. Umesto da moramo da se suko-bljavamo sa ljudima, da nastojimo da ih nadmudrimo, klizimo

kroz ivot, imamo bolje odnose sa ljudima, imamo vie prijatelja,ljudi nas vie vole, odnose se prema nama na konstruktivniji ipozitivniji nain.

I ono to je podjednako vano, sve te negativne osobineimaju lo uticaj i na nas same. ano je da postoji jedna vrsta izo-paenog zadovoljstva kada se nekome osvetimo za neto, kadamu naudimo; tano je da takvo zadovoljstvo postoji. Ali je ono

takoe esto pomeano sa jednom vrstom neprijatnog oseaja.Isto tako je ukazivano, s pravom, da ljudi koji dugo u sebi

neguju takva negativna oseanja, prema sebi ili drugima, esto toostavlja traga i na njihovom licu, na izrazu koje ono ima. Moese isto tako dogoditi da posle dueg vremena takvi ljudi ozbiljnoobole, ak je to vrlo mogue.

Ali kada sva ta negativna oseanja nestanu, kad steknemosposobnost da budemo blagi i da na ljude gledamo sa blagona-klonou, ak i onda kada vidimo njihove nedostatke, ak i kadznamo da oni nisu savreni, sposobnost da oprostimo, da bude-mo sreni i dopustimo drugima da idu svojim putem, tamo gde

je to prikladno, da izaemo drugima u susreti i pomognemo im,glavna stvar koja dolazi kao rezultat svega toga jeste da se i sami

oseamo srenijima.Srea, radost i blagostanje postaju sve vei deo vaeg ivota.

I to je upravo ono to svako od nas najvie prieljkuje, za imenajvie traga.

Nekada mislimo da ako radimo upravo suprotne stvari, akoeliminiemo nae neprijatelje, nastojimo da budemo bolji od dru-gih, upinjemo da se popnemo vie od njih ili ih spreavamo dadostignu na nivo, kakav god da je on, ubeeni smo da je upravoto to e nas uiniti srenijima. Ali u stvarnosti nas sve to samoini tunijima i runijima.

Dakle, dve glavne prednosti praktikovanja metta bhavane


56/58

Uvod u meditaciju

jesu da nai odnosi sa drugima postaju bolji i da, u isto vreme, misami postajemo sreniji. Znanje, jasnoa, uvid, na jednoj strani,

i blagost, otvorenost i srea na drugoj. Jedan je element srea za-snovana na eliminaciji negativnih stvari, a drugi je srea zasnova-na na prisutnosti pozitivnih stvari. I upravo je takva srea ono zaim svako od nas traga.

Na kraju, postavlja se pitanje, koliko sve to vebanje traje?Koliko dugo emo morati da meditiramo da bismo videli sve tekvalitete kako postaju deo naeg svakodnevnog ivota. o je ne-

mogue rei unapred. Jer me

Documents

Šravasti Dhammika - Uvod u meditaciju