20. jul 2018. godine

Srbi tonu u bedu

Vlastima u Beogradu su puna usta priče o boljem životu, a većina građana Srbije sve dublje tone u

siromaštvo, po čemu je naša zemlja i zvanično postala najbednija u Evropi. Podaci Republičkog zavoda za

statistiku pokazuju da je Srbija zemlja sa stopom siromaštva od 24,6 odsto lider među siromašnim državama

Evrope.

Statističari navode da je prag rizika od siromaštva je 13.680

dinara (115 evra) mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva je 24.624

dinara (208 evra), a za četvoročlanu 28.728 dinara (243 evra).

Ispod te, ionako nisko postavljene granice siromaštva, živi čak

1,8 miliona stanovnika Srbije.

I prosečna plata prevara

Iako je prosečna plata u Srbiji oko 400 evra, Ranka Savić kaže da većina radnika prima platu oko 22.000

dinara (nešto oko 186 evra).

- Ta suma nije dovoljna za podmirivanje komunalija i hranu čak i u slučaju da rade dva člana porodice.

Sirotinja bukvalno živi na hlebu i parizeru. Čak 80.000 ljudi živi sa manje od 186 evra mesečno - kažeRanka

Savić.

Najugroženije su porodice sa troje ili više dece, potom nezaposleni, ali i mladi uzrasta od 18 do 24 godine.

Manji rizik da zapadnu u siromaštvo imaju stariji preko 65 godina, jer su penzije redovne ma kolike bile.

Stručnjaci kažu da su i niske plate okosnica rizika od siromaštva i da građani sve češće ne mogu da priušte

osnovne stvari za život.

Povremeno zaposleni

Bez obzira na rast stope zaposlenosti, a čime se srpske vlasti hvale iako je reč o posledici sve masovnijeg

iseljavanja, kvalitet poslova je u Srbiji vrlo nizak. Pritom, raste broj zaposlenih u sivoj ekonomiji, a veliki

broj ima samo povremene, odnosno sezonske poslove.

Porazan je podatak da u zemlji ima više od 700.000 nezaposlenih, a da čak 580.000 ljudi prima neki vid

socijalne pomoći. Istovremeno, prema anketama, posao ima nešto više od dva miliona ljudi. Tu se računaju i

radnici na određeno i neodređeno vreme. Svaki dan fabrike odlaze u stečaj, a najnoviji primer je slučaj

Azotare, gde je stečaj samo pitanje dana. Više od 1.000 radnika će ostati bez posla. Ima i onih koji su na

ivici egzistencije iako rade. Primer su zaposleni u Goši iz Smederevske Palanke, kojima je dugovano i više

od 20 plata.

Prime 100, a 200 otpuste

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da se, nažalost, u broj

zaposlenih računaju i oni koji 10 dana rade za tezgom na zelenoj pijaci.

- Ne verujem u statistiku, niti razne ankete. Po moj proceni nezaposleno je 800.000 ljudi, dok je broj

zaposlenih mnogo manji nego što se prikazuje, pa bilo to na određeno i na neodređeno vreme. Znate, ovde

100 ljudi dnevno dobije posao, dok u istom danu njih 200 ostane bez posla - kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima ako čovek radi i nekoliko dana u mesecu računa se u zaposlene, jer se tako ulepšava

stvarnost.

- Po mojoj proceni stopa siromaštva je još gora, oko 30 odsto. Kad idemo kroz sela i manje gradove po

zemlji vidimo da rade samo ambulante, škole i državna uprava. Niko drugi ne radi - kategorična je Savićeva.

Ljudi na lizing

Srbija ima jeftinu kvalifikovanu radnu snagu koja je ispod statusa najamnog radnika. Naime, firme gotovo

više da ne žele da zapošljavaju radnike na određeno vreme, nego preko agencija angažuju radnike na lizing.

Čak neke velike firme imaju oko 80 odsto zaposlenih na ovaj način.

Zalogaj spasa od dijaspore

Svaka četvrta porodica u Srbiji ne može da priušti meso za ručak ni svakog drugog dana, dok čak polovina

domaćinstava u kući nema ušteđenih ni 10.000 dinara (oko 80 evra), porazni su rezultati jedne ankete.

Dakle, ako se neko od ukućana razboli, većina građana je primorana da zajmi novac.

Sve češće se krade hrana iz prodavnica, ali i iz seoskih kuća lopovi odnose sušeno meso. A na pijacama se

mogu kupiti cigarete na komad, dok se meso već odavno pazari na grame.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže da se siromaštvo produbljuje i da je to rezultat liberalne

ekonomije.

- Procenat siromašnih u Srbiji bi bio još veći da se građani ne oslanjaju na poljoprivredna imanja i doznake

iz inostranstva. Dijaspora dosta pomaže da ne osetimo bedu u još gorim razmerama - uveren je Pavlović.

Bogati na grbači sirotinje

Veliki je jaz između siromašnih i bogatih. U Srbiji 20 odsto najbogatijih ima na raspolaganju devet puta više

novca od 20 odsto najsiromašnijih. Po tom pokazatelju je nejednakost u našoj zemlji izraženija nego u bilo

kojoj članici EU gde je prosek 5,2 puta, pokazao je izveštaj Eurostata.

Gori od Grka i Bugara

Po stopi siromaštva među zemljama članicama EU ili onima koje žele to da postanu Srbija je ispred svih, a

za leđima joj je Grčka.

Srbija 24,6

Grčka 23,1

Rumunija 22,6

Španija 22,2

Bugarska 21,2

NBS POSLE PISANjA “NOVOSTI” Nema više blokade zbog sitnog

duga!

Posle pisanja “Novosti”, naloženo da se reši problem onih koji su zbog siće završili u kreditnom birou

GUVERNER Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u četvrtak je naložila stručnim službama da

učine sve što je u nadležnosti NBS da banke ne upisuju građane u kreditni biro zbog minimalnih dugovanja.

Ona je to uradila posle tekstova u “Novostima” u kojima smo objavili priče naših građana koji su se našli na

“crnim listama” loših bankarskih klijenata, zbog dugova od po svega nekoliko dinara, uglavnom nastalih

nakon zatvaranja računa ili kreditnih kartica.

Kako nam je potvrđeno, Narodna banka Srbije krenula je u

analize kako bi pronašla pouzdano rešenje za ovaj problem,

kojim poslovne banke otežavaju vođenje finansija našim

građanima, koji najčešće i ne znaju da su zbog sitnog duga

upisani u kreditni biro.

Na pitanje “Novosti” da li Narodna banka razmatra postoji li

način da banke ne upisuju docnje građana u Kreditni biro,

ukoliko je reč o dugovanjima od svega nekoliko dinara,

guverner NBS Jorgovanka Tabaković odgovara:

- Narodna banka Srbije u okviru svojih nadležnosti vrši

odgovarajuće analize, između ostalog, i na osnovu pritužbi

korisnika, i u narednom periodu razmotriće moguće aktivnosti

povodom evidentiranja obaveza građana u Kreditnom birou, pri čemu bi trebalo imati u vidu da NBS nema

zakonska ovlašćenja da utiče na rad Kreditnog biroa, kao organizacionog dela Udruženja banaka Srbije -

kaže Jorgovanka Tabaković.

Inače, pravilo za “upis” negativnih primedbi u Kreditni biro je jasno: čim dužnik kasni sa otplatom rate duže

od 60 dana, banka ga automatski prijavljuje Kreditnom birou. A, zapis o toj docnji, pod njegovim imenom,

stoji naredne tri godine. Svako povlačenje izveštaja Kreditnog biroa, u bilo kojoj banci, podrazumeva da

bankar dobije i ovaj podatak o “neurednom” dužniku. To ga sprečava da dobije bilo kakav kredit - od onog

najvećeg, poput stambenog, preko auto-kredita do običnog dozvoljenog minusa po tekućem računu.

Problem docnje od nekoliko dinara najčešće se javlja prilikom zatvaranja tekućih računa u banci, ili računa

povezanih sa kreditnim karticama. Tada klijent prelazi u drugu banku i staru banku i ne zanima da ga

obaveštava o eventualnom dugu koji se iznenada pojavi. “Novosti” su upravo pisale o slučajevima kada se,

posle zatvaranja računa, pojedini klijenti terete za četiri, pet dinara duga...

DUG 8,96 DINARA NA ZATVORENOM RAČUNU

NAŠA čitateljka, koja je pre šest meseci zatvorila račun u jednoj banci, poslala nam je sliku SMS poruke u

kojoj je banka pre nekoliko dana obaveštava o “dugu od 8,96 dinara”. Kako nam je rekla, ponovo je otišla u

staru ekspozituru gde joj je šalterski službenik još jednom potvrdio da nema dugova i da je račun zatvoren.

Poučena iskustvom prijatelja koji je zbog četiri dinara upisan u Kreditni biro, uplašena je da i ona ne bude

stavljena na “crnu listu”.

"Dina" - štedi pare i vlasniku i državi

Svaki put kada svoj račun platite “dina” karticom, uštedite novac sebi i svojoj državi - poručila je guverner

Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na promociji “dina” kartice Komercijalne banke.

Ona je istakla da domaća “dina” kartica povećava broj

bezgotovinskih plaćanja, a smanjuje troškove i udeo

sive ekonomije. Prva transakcija “dina” karticom

realizovana je 7. oktobra 2003. godine.

- “Dina” je tada osnovana sa istim ciljem sa kojim je

promovišemo i sada: da povećamo broj bezgotovinskih

plaćanja i da smanjimo udeo sive ekonomije, odnosno

da pokažemo da poštujemo sebe, poštujući državu, time

što plaćamo poreze - istakla je guverner NBS. - "Dina"

kartica je u jednom periodu izgubila svoj kontinuitet,

uprkos pokušajima države da sve velike i moćne "vuče

za rukav", kako bi "dina" postala kobrend. Nismo uspeli, ali nas to nije demoralisalo. Želimo da

promovišemo "dina" kard sistem, kao što to rade sve razvijene i mnogo snažnije zemlje od Srbije, razvijajući

domaći kartični sistem.

Jorgovanka Tabaković je istakla da u pojedinim bankama postoje “neki šaljivi ljudi” koji “dinu”

predstavljaju kao nov proizvod.

- Oni time žele da odugovlače sprovođenje zakona u kojem svaki građanin Srbije treba da ima omogućen

pristup svom platnom računu karticom koja može u Srbiji da se realizuje - rekla je Tabakovićeva i potom im

poručila: “Šaljivdžije, pridružite nam se”.

Vladimir Medan, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, osim guverneru NBS, uručio je juče

“dina” karticu ove banke i ministrima za rad i za inovacije, Zoranu Đorđeviću i Nenadu Popoviću, koji su

takođe prisustvovali promociji.

Komercijalna banka prošlog meseca izdala je 11.000 “dina” kartica, na kojima se nalazi deo slike mlade

novosadske slikarke Gale Čaki.

Da li je nametanje domaće kartice narušavanje konkurencije

Novi propisi obavezuju banke da korisnicima uz otvoren tekući račun izdaju Dina platnu karticu, bez

naknade. Onima koji tu karticu primaju, poput trgovina, provizije za prihvatanje Dina kartice biće znatno

niže od aktuelnih troškova koje imaju kada im neko plati Vizom ili Masterkard karticom.

Jeftinije korišćenje za građane i niže provizije trgovcima, glavni su aduti Narodne banke Srbije (NBS) da

promoviše svoju - Dina karticu.

"Ja već imam Dina karticu kojom plaćam. Imam ja i Mastercard imam i Vizu, ali njima plaćam samo onda

kad to moram. Vi svaki put pre nego platite Master ili Vizom ili bilo kojim stranim kartičnim brendom

proverite sitna slova. Da li je pogodnost koja vam se nudi pogodnost ili trošak", izjavila je guvernerka NBS

Jorgovanka Tabaković.

Prema analizi NBS više od 4/5 plaćanja obavljeno je dininim konkurentima Vizom ili Masterkardom, iako

su provizije tih kartičarskih sistema više - i po nekoliko procenata od transakcije. Bankari očekuju da i te

kompanije snize provizije.

"Ja sam siguran da hoće. U svakom slučaju svaki dodatak u smislu veće konkurencije u kartičarstvu je nešto

što će omogućiti građanima da imaju i bržu i efikasiju ali i jeftiniju uslugu. Više nije poenta da pojedinačna

transakcija bude skupa već da ima jako mnogo pojedinačnih transakcija", smatra predsednik Izvršnog

odbora Erste banke Slavko Carić.

Vladimir Medan, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, navodi da je jedan od razloga to što je

reč o domaćoj kartici, te su stoga svi troškovi vezani za nju daleko niži.

No, ono što je ustalasalo javnost jeste zakonsko nametanje domaće kartice, ali i agresivna promocija.

"Promocija uvođenja Dina kartice nije baš bila mnogo spretna, prosto, koliko vidim ovi ljudi tako promovišu

sve, pa i kartice, ali u osnovi mislim da je to pozitivna stvar. Zato što su strani operateri bili jako skupi, i do

nekoliko puta skuplji nego što to naplaćuju u Evropi", kaže urednica "Nove ekonomije" Biljana Stepanović.

Kaže da će nove mere najviše da osete male trgovine koje su imale visoke troškove za prihvatanje kartica.

"I koji su imali ozbiljan problem. Da li da ne primaju kartice pa da onda odvrate kijente ili da primaju

kartice i da onda ovim kompanijama plaćaju ogromne provizije", kaže Stepanović.

Dina kartica još ne može da se koristi u inostranstvu, tako da i dalje najveća prednost međunarodnih

kartičara ostaje mogućnost plaćanja preko interneta i u inostranstvu.

Država prodaje Hidrotehniku

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za učešće u postupku prikupljanja ponuda sa javnim

nadmetanjem radi prodaje kapitala Hidrotehnika-hidroenergetika.

To je akcionarsko društvo za projektovanje i izgradnju svih vrsta energetskih i hidroobjekata i objekata

visokogradnje, Beograd.

Kako se navodi u javnom pozivu, predmet prodaje čini Paket akcija sastavljen od 103.323 akcija CFI kod

ESVUFR, ISIN broj: RSHIDRE07119, u vlasništvu Registra akcija i udela i Akcionarskog fonda AD

Beograd, što predstvalja ukupno 70,06849 odsto ukupnog kapitala Subjekta privatizacije.

Prema izveštaju ovlašćenog procenitelja, ukupna vrednost kapitala Subjekta privatizacije, na dan 31.

decembar 2017. godine, iznosi 2.760.000,00 evra.

Početna cena na javnom nadmetanju iznosi 100 odsto procenjene vrednosti kapitala, koji se nudi na prodaju

sa stanjem na dan 31. decembar 2017. godine, odnosno 1.933.890,32 evra.

Zainteresovana lica mogu podneti prijave za učešće u postupku najkasnije 3. septembra 2018. godine do 15

časova.

Pravo na učešće u postupku imaju domaća i/ili strana pravna lica, koja ispunjavaju uslove konkursa.

Srbija svetski lider drugu godinu zaredom

Srbija je drugu godinu zaredom svetski lider po broju otvorenih radnih mesta kroz projekte stranih direktnih

ulaganja u 2017., posmatrano prema broju stanovnika

To je objavljeno je u najnovijem izveštaju "IBM Global Locations Trend 2018".

Takođe, po kriterijumu broja kreiranih novih radnih mesta kroz SDI čija realizacija je započela u 2017.

godini, Srbija je zauzela visoko 6. mesto među evropskim zemljama, a 15. mesto među svim državama

sveta, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnom sajtu IBM-a.

Proizvodne aktivnosti u Srbiji generišu oko 80 posto ukupno kreiranih novih radnih mesta, i to najviše u

tekstilnoj, auto, hemijskoj i elektro industriji, ocenjuje se u izveštaju.

Osim toga, primetno je i da ceo region Zapadnog Balkana beleži značajan nivo interesovanja stranih

investitora.

"Iako performanse pojedinačnih zemalja variraju od godine do odine, za region kao celinu postoji visok nivo

interesovanja stranih investitora", dodaje se u zveštaju.

Generalni trend u celom svetu kada je reč o SDI jeste rast broja projekata za 10 odsto, najviše zahvaljujući

većem učešću manjih projekata.

S druge strane, ukupna investiciona aktivnost posmatrana kroz broj novih radnih mesta je opala za 5 odsto, s

tim što je u Evropi i Severnoj Americi zabeležena stagnacija, u Africi rast od 10 odsto, dok je u zemljama

Azije, Latinske Amerike i Bliskog Istoka zabeležen pad od 10-20 procenata.

"IBM Global Busineš Services" već nekoliko godina unazad analizira aktivnosti na polju ulaganja u celom

svetu, i pojedinačno po zemljama, sa fokusom na kriterijum - broj novootvorenih radnih mesta.

Posle malinara - kupinari; hladnjačari obustavili otkup

Hladnjačari u ariljskom kraju, su jutros obustavili otkup kupine, čija otkupna cena se kretala od 30 do 35

dinara.

Nakon velikih gubitaka koje su zbog istog poteza hladnjačara imali proizvođači maline slično bi mogli proći

i proizvođači kupine. Anđele Milosavljević iz sela Mirosaljci, čija porodica ima 60 ari pod ovim bobičastim

voćem, kaže da im je ovo jedini izvor prihoda.

„I danas smo krenuli sa berbom, ali su nas zvali iz hladnjače da više neće otkupljivati, pozvali smo i druge i

dobili isti odgovor. Kasnije smo saznali da su i ostali proizvođači obavešteni o ovome. U velikom smo

problemu, jer posle maline koja je propala i čija cena je bila mala, mnogo smo uložili u kupinu”, rekla je

Anđela.

Inače, proizvođači kupine kažu da su se zadužili kod nekih hladnjačara za skupe preparate i sada ne znaju

kako će da ga otplate.

Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u našoj zemlji kupina je u grupi jagodastog voća na trećem

mestu, iza maline i jagode. Gaji se na oko tri hiljade hektara. Proizvodnja je skoncentrisana u zapadnoj

Srbiji, najviše u okolini Valjeva, Podrinju i Mačvi. Drugi značajan proizvodni rejon je južna Srbija.

„ Na svetsko tržište plasira se preko 90 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju.

Relativno male količine izvoze sesveže i u obliku drugih prerađevina. Poslednjih godina primetan je trend

porasta plasmana plodova kupine u svežem stanju na domaćem tržištu", rekao je za Glas zapadne Srbije

vodeći stručnjak za jagodičasto voće dr Aleksandar Leposavić.

Prema njegovim rečima proizvodnju kupine u našoj zemlji prate brojni problemi. To su otežan plasman i

pad cena, velika osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, neracionalno organizovanje otkupa i

prodaje na svetskom tržištu, nedostatak novčanih sredstava u vreme otkupa, neblagovremena isplata

proizvođačima i mnogi drugi, zbog čega poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji.

"Bilo je perioda kada je otkupna cena plodova bila visoka što je izazvalo nekontrolisano širenje kupine, ali i

onih kada su proizvođači bili u dilemi da li zasade krčiti ili ne. Što se tiče stanja u zasadima trenutna

situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prošloj godini, veliki broj njih nije posvetio

odgovarajuću pažnju svojim zasadima."kaže Leposavić.

On navodi da su kiše tokom juna i jula su uticale i na kvalitet plodova i objašnjava da su zbog tog toga,

hladnjačari veoma oprezno krenuli u kampanju otkupa zadnjih dana, a neki od njih su i obustavile prijem u

hladnjače.

"Kao opravdanje za ovo, otkupljivači navode zalihe iz 2017. pa čak i 2016. godine, loš kvalitet i vraćanje

boje ploda, neodgovarajući sortiment i slično. Nasuprot tome, proizvođači kupine u drugim delovima sveta

(zemlje Južne Amerike, Kanada) u ovoj godini su imali znatno bolju situaciju i plasman celokupnih količina

na svetskom tržištu", dodaje Leposavić.

On navodi i da prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede i čileanske agencije „Čilealimentos",

samo u oktobru 2017. godine na svetskom tržištu bilo je prisutno smanjenje zaliha kupine od 17 odsto u

odnosu na 2016. godinu.

„Trend smanjenja zaliha je nastavljen i u periodu posle ovoga, tako da je prema istim izvorima smanjenje

zaliha ovog smrznutog voća u junu ove godine bilo 32 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sve ovo

ukazuje da su proizvođači i otkupljivači kupine u našoj zemlji veoma često izloženi ciljanom plasiranju

pogrešnih informacija koje dovode do zabluda i velikih šteta za obe strane u ciklusu proizvodnje", zaključio

je Leposavić.

Mali: Budžet za 2019. do polovine septembra

Budžet Srbije za 2019. godinu biće kreiran do polovine septembra i dolaska delegacije MMF-a u Beograd,

kaže za Tanjug ministar finansija Siniša Mali.

Upravo novi aranžman sa MMF-om, takozvana "čuvarkuća", a koji je juče potvrdio Bord izvršnih direktora

ove međunarodne finansijske institucije u Vašingtonu, prema rečima Malog, govori kako će budžet biti

skrojen.

"Biće razvojni. Mi ćemo u 2019. godini imati više investicija nego ove godine, koja je već rekordna po

pitanju investicija, u javnu infrastrukturu, dakle i u puteve i domove zdravlja, bolnice, mostove, tunele... sve

ono što podiže standard ljudi u Srbiji", kaže ministar finansija.

Novi aranžman sa MMF-om je, kako dodaje, "velika potvrda i velika vest za građane Srbije da smo na

dobrom putu reformi koje smo započeli pre par godina".

"Ovaj aranžman nema nikakve finansijske delove u sebi zato što smo mi potpuno konsolidovali naše javne

finansije", ističe Mali.

Podseća da Srbija ima stabilan budžet, i da u prvih šest meseci ove godine suficit iznosi više od 30 milijardi

dinara.

"Novi aranžman sa MMF-om nam daje priliku da investitorima damo signal da je Srbija stabilna i atraktivna

zemlja za investicije", kaže Mali.

Do kraja septembra, najavljuje ministar, vlada će izaći sa paketom stimulativnih mera što je i deo dogovora

sa MMF-om, a koje su neophodne kako bi se nastavila stopa rasta BDP-a, koja je u prvom kvartalu ove

godine iznosila 4,6 odsto.

"Želimo da rastemo još bolje i još više, a da bi se to desilo, naša privreda mora da bude još konkurentnija.

Zato želimo da ubrzamo povraćaj PDV-a, smanjimo doprinose na zarade, kao i neke parafiskalne i fiskalne

namete koji nisu neophodni, a prave teret privredi", objašnjava Mali.

Budući da je reč o značajnom godišnjem prilivu za budžet, Mali kaže da državna kasa najavljenjim

ukadanjem različitih nameta neće biti oštećena, jer će se upravo iz ostvarenog suficita finansirati.

"Imamo suficit u budžetu i želimo da taj suficit potrošimo na pravi način. Zato ćemo te stimulativne mere

finansirati upravo iz ovog suficita, tako da ne treba da se odreknemo bilo čega da bi se to desilo, nego da na

pravi način samo ubrzamo razvoj naše ekonomije i još više obezbedimo novca u budžetu", kaže Mali.

BiZLife/Novosti

Grad u kojem se “kriju” srpski bogataši

Poreska uprava saopštava da je lane na teritoriji Kruševca i okoline bilo čak 99 milionera – četiri više nego

2016, kada je na osnovu prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana 95 ostvarilo primanja

veća od zakonske granice koja iznosi dva miliona i 375.136 dinara.

Među gradovima koji su u nadležnosti Regionalnog odeljenja Poreske uprave u Kragujevcu, po broju

zaposlenih sa izuzetno visokim zaradama, iza Kruševljana su samo Kraljevčani, sa 96 poreskih obveznika u

ovoj kategoriji. U Užicu ih je 141, u Čačku 157, a u gradu na Lepenici najviše – 398, pišu Novosti.

Tek svaki deseti “bogataš” je žena

Pritom, Poreska uprava Republike Srbije je u zakonom predviđenom roku primila ukupno 23.238 prijava za

utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana u 2017.

Od stotinu najvećih prijavljenih prihoda, 73 odsto pripada obveznicima sa teritorije koju “pokriva”

Regionalno odeljenje Poreske uprave u Beogradu, a od 100 najviše iskazanih prijavljenih prihoda čak 69

obveznika su državljani Srbije, ostali su stranci, a zanimljivo je i to da je tek svaki deseti “bogataš” žena.

Najčešća prijavljena zanimanja sa za ovdašnje prilike oporezivim primanjima su menadžer, direktor i

inženjer, što je po svemu sudeći slučaj i u Kruševcu sa pripadajućim opštinama. Prosečna primanja u

Rasinskom okrugu, međutim, značajno su manja.

Neto plate su, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine prosečno

iznosile 40.716 dinara.

Najmanja primanja u Varvarinu

Tokom prva tri meseca ove godine, najveće zarade u Okrugu su primali Kruševljani (42.725 dinara), pa

Trsteničani (38.894), dok su skoro izjednačeni bili žitelji Brusa (37.490) i Aleknsadrovca (37.422), pišu

Novosti. Najmanja primanja su zabeležena u Ćićevcu (36.506) i Varvarinu – 35.490 dinara.

Najveća glavobolja zbog EPS-a i Srbijagasa

Šta čeka Srbiju u novom aranžmanu sa MMF?

Od 2015. do 2018. cilj je bio obuzdavanje deficita, a do 2021. će se raditi na privrednom rastu

Srbija i Međunarodni monetarni fond nastaviće saradnju u narednih 30 meseci putem takozvanog

Instrumenta za koordinaciju politike (PCI), saopšteno je juče.

Nakon trogodišnjeg stendbaj aranžmana

vrednog 1,1 milijardu evra koji je ocenjen kao

uspešan, cilj novog savetodavnog programa

koji ne uključuje finansijska sredstva biće,

kako se navodi u saopštenju MMF-a,

“održavanje makroekonomske i fiskalne

stabilnosti, sprovođenje strukturnih i

institucionalnih reformi kako bi se dostigao brz

privredni rast i smanjila nezaposlenost”.

Drugim rečima, od 2015. do 2018. se radilo na obuzdavanju deficita, a ubuduće će se raditi na privrednom

rastu, ali da se ne upropasti postignuto. Strukturne reforme, pre svega rešavanje upravljanja i poslovanja

javnih preduzeća, a naročito društvenih preduzeća koja godinama menjaju statuse, ali su stalno na neki način

prikačena za budžet, prvi su prioritet novog programa. Takođe, tu su i državne finansijske institucije čiji su

bilansi “zatrovani”, kao i Poreska uprava čija se reforma najavljuje već godinama, ali se nešto slabo i

sprovodi.

S obzirom da ovaj novi program (nov i za Srbiju i za MMF s obzirom da je kreiran prošle godine) nema

nikakve poluge kojim bi primorao vladu da sprovodi mere na koje se obaveže, osim polugodišnjih revizija i

saopštenja ostaje da se vidi kako će ići ove reforme koje su po opštoj oceni daleko teže za sprovesti nego

fiskalna konsolidacija u prethodne tri godine.

MMF ocenjuje ekonomske izglede Srbije pozitivnim. Očekuje rast u 2018. od najmanje 3,5 odsto na krilima

rasta BDP-a u prvom kvartalu od čak 4,6 odsto. Generatori rasta biće potrošnja, investicije i izvoz. Takođe,

stručnjaci Fonda očekuju budžetski suficit u ovoj godini, a zatim mali deficit od 2019. godine pa nadalje.

Ipak, Srbija ostaje i dalje podložna negativnim uticajima spolja. Ne nedostaje ni unutrašnjih rizika da se sve

ostvari kako je planirano. U MMF-u ocenjuju da su to pre svega odlaganje strukturnih reformi i slabljenje

fiskalne discipline.

Fiskalna stabilnost

Na fiskalnoj strani od Srbije se u principu očekuje da nastavi sa niskim budžetskim deficitima koji bi doveli

do daljeg smanjenja javnog duga. Cilj je da nakon ovih 30 meseci javni dug padne ispod nivoa od 50 odsto

BDP-a. Na kraju maja javni dug je iznosio 60 odsto BDP-a. Najveći javni dug je bio na kraju 2015. godine,

skoro 75 odsto BDP-a. Ovo ne znači da će se javni dug značajno smanjivati u nominalnom iznosu. Od 2015.

do sada je smanjen za 15 procentnih poena, a u nominalnom iznosu za svega 700 miliona evra (javni dug

sada iznosi 24,12 milijardi evra).

Poslovni ambijent

Istovremeno, država će morati da poradi na strukturi budžeta. Na rashodnoj strani očekuje se rast kapitalnih

investicija u infrastrukturu od kojih se očekuje i veliki doprinos privredom rastu. S druge strane, MMF

najavljuje smanjenje poreskih opterećenja na rad. Inače smanjenje poreza na zarade i doprinosa je tema u

našoj stručnoj, ali i širokoj javnosti već dugi niz godina, a bilo je obećanja da će se već ove godine nešto od

toga uraditi. Ipak, nedavno je novi ministar finansija Siniša Mali najavio da će od Nove godine biti smanjen

porez na zarade. Ukoliko bi samo ovaj porez bio smanjen a doprinosi ostali netaknuti, utisak je da to ne bi

donelo neko veliko rasterećenje rada. MMF je u svom izveštaju krajem 2017. godine ocenio da je

opterećenje od 40 odsto bruto plate u Srbiji iako u sredini u odnosu na Evropu ipak iznad uporedivih zemalja

u okruženju.

Još jedna važna stavka u unapređenju poslovnog ambijenta, ali i jačanju javnih prihoda je borba protiv sive

ekonomije. I pored akcija i truda raznih organizacija jedina koja može da reši ovaj problem je Poreska

uprava. NJena reforma nalazi se na agendi od 2015. godine i početka stendbaj aranžmana, ali je do sada jako

malo urađeno. Ove godine PU radi na tome da se oslobodi svih obaveza koje nisu njihov osnovni posao, a to

je obračun i naplata poreza. Takođe, prema najavama iz Poreske uprave radi se na centralizaciji, odnosno

smanjenju broja filijala sa 178 na 36. Takođe, ciljevi još iz prethodnog sporazuma sa MMF-om su

unapređenje informacione infrastrukture i upravljanja poreskim dugovima. Osim fraze “jačanje upravljanja

Poreskom upravom” u sporazumima nažalost nije se govorilo o samostalnosti Poreske uprave.

Reforme javnih i državnih preduzeća

Verovatno najteži deo reformi koji je najviše i odlagan su preduzeća pod kontrolom države. Kada se radi o

javnim preduzećima pre svega se misli na Elektroprivredu Srbije, Srbijagas i Železnice Srbije. Na

korporativizaciji Elektroprivrede rade stručnjaci iz Svetske banke i EBRD-a, a kako se navodi u izveštaju

MMF-a kompanija će promeniti status u akcionarsko društvo. EPS je u 2016. godini smanjio broj zaposlenih

za 2.000, a prošle godine za manje od 1.000. U izveštajima MMF-a ne navodi se koliko bi ova kompanija

trebalo da ima radnika.

Druga velika energetska kompanija Srbijagas čije dugove je država preuzela na sebe poboljšao je naplatu

čemu je doprinela pre svega odluka da isključuju neplatiše, ali i obaveza da EPS i Srbijagas da objavljuju

liste 20 najvećih dužnika. Ipak, za naplatu ova dva preduzeća najvažnije će biti rešavanje društvenih i

državnih preduzeća, pre svega iz petrohemijskog kompleksa i RTB Bora.

Železnice Srbije navode se kao najbolji primer restrukturiranja javnih preduzeća. Glavni cilj je smanjenje

subvencija, a kao najveći uspesi navodi se smanjenje broja zaposlenih za više od 5.000, kao i zatvaranje 422

kilometra pruga u 2016.

Od javnih, verovatno još veći problem su nekadašnja preduzeća u restrukturiranju. Neka od njih, kao što je

Galenika prodati su, ali ona najveća i dalje ostaju potencijalna bomba u javnim finansijama. Za RTB Bor je

pre dva dana raspisan tender na kom se traži strateški investitor koji će dokapitalizovati rudnik sa 350

miliona dolara i tako postati, verovatno, većinski vlasnik RTB-a. Inače, zahvaljujući povoljnim cenama

bakra na tržištu RTB ove godine redovno izmiruje obaveze za struju.

Petrohemijski kompleks je posebna priča. Najlošije od njih stoji Azotara za koju je Ministarstvo privrede

predložilo stečaj, ali radnici ove fabrike protestuju protiv toga. Inače prema ranijim obavezama prema

MMF-u država je trebalo da nakon prvog tromesečja ove godine ukoliko ne nađe kupca gurne ovu fabriku u

stečaj. Petrohemija, nakon što je država pokrila dug od 100 miliona evra i prošla UPPR radi pozitivno, ali

prema ranijim dokumentima ova fabrika, koja je i među najvećim izvoznicima u Srbiji je trebalo da bude

ponuđena na prodaju do sredine ove godine, ali to se nije desilo. Poslednja vest o privatizaciji ove fabrike je

iz maja kada se pominjalo da je Gaspromnjeft zainteresovan. Inače najvažnija sirovina za Petrohemiju je

prirodni gas. Ovaj energent je sirovina i za MSK iz Kikinde čiji je tender za privatizaciju propao početkom

ove godine. Ovo je inače jedan od najvećih dužnika za gas, na kraju prošle godine dugovao je Srbijagasu

milijardu dinara.

Finansijski sektor

Iako su nenaplativi krediti u padu, MMF u novom programu opet spominje državne finansijske institucije.

Oni ukazuju pre svega na loše plasmane razvojnih agencija (ranije se govorilo o velikim iznosima

nenaplativih kredita Fonda za razvoja i AOFI-ja) kao i Agencije za osiguranje depozita.

Takođe, ostaje da se reši pitanje privatizacije Komercijalne banke koja je krajem prošle godine bila aktuelna,

ali se od tada slabo pominje. Takođe, u poslednjem izveštaju MMF-a napominje se i da se radi na

restrukturiranju Poštanske štedionice u banku okrenutu pre svega građanima i malim preduzećima. Inače ova

banka je prošle godine otpisala 16 milijardi dinara loših kredita i tako smanjila NPL-ove koji su iznosili

preko 40 odsto.

Jedna od državnih finansijskih institucija koju MMF pominje je i Dunav osiguranje, ali na njegovoj

privatizaciji ništa nije urađeno.

Na kraju, MMF ukazuje da će država morati da se pozabavi sprečavanjem pranja novca i odgovarajućom

regulativom zbog koje smo dospeli na crnu listu FATF.

BiZLife/Danas

Danas: Čitač vodomera iz Obrenovca postao pomoćnik ministra

Vlada Srbije imenovala je dugogodišnjeg vodočitača iz Obrenovca Aleksandra Bogićevića za novog

pomoćnika ministra poljoprivrede za oblast ruralnog razvoja, iako nema potrebno obrazovanje i iskustvo za

tu funkciju, piše list “Danas”.

Po navodima lista, Bogićević je imenovan na sednici Vlade Srbije održanoj 17. jula, a Ministarstvo

poljoprivrede je na pitanje šta ga je kvalifikovalo za tu funkciju, navelo da je izabran na osnovu

dugogodišnjeg rada na poslovima za poljoprivredu kao član Veća gradske opštine Obrenovac, “kao i na

osnovu prethodno ostvarenih rezultata vezanih za sanacije posle poplava u Obrenovcu 2014. godine”.

Dodaje se da je ruralni razvoj jedan od najvažnijih sektora ne samo u Ministarstvu poljoprivrede već i u

procesu priključivanja Srbije EU.

Antić: Za RTB Bor već zainteresovane četiri kompanije

Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je danas da je za Azotaru u Pančevu, koja je poslednjih

nekoliko meseci nastavila da generiše gubitke, stečaj jedino moguće rešenje i da Vlada pokušava da nađe

najbolje rešenje za radnike.

„Razgovaramo sa radnicima i pokušavamo da nađemo najbolja rešenja. Stečaj kao takav mora da ide, dobar

socijalni program za zaposlene, brz i efikasan stečajni postupak i da ponudimo Azotaru iz stečaja na

prodaju“, rekao je Antić za RTS.

Antić je rekao i da je obaveza budućeg strateškog partnera za RTB Bor da, u periodu dok se kontroliše

privatizacioni ciklus, sačuva postojeći broj radnih mesta, kao i da su se za oglas za izbor strateškog partnera

za RTB prvog dana javile četiri kompanije za otkup dokumentacije.

„Verujemo da će biti sačuvan ovaj broj radnih mesta plus da će biti dodatnog zapošljavanja radnika.

Obaveze za istorijska dugovanja su takođe na strateškom partneru. Mi pitamo na tenderu strateškog partnera

koliko procenta vlasništva traži za 350 miliona dolara“, kazao je Antić. Prema njegovim rečima, u protekle

dve godine razgovaralo se sa 11 svetskih rudarskih kompanija koje su analizirale stanje u RTB-u Bor.

„Očekujemo ponude do 20. avgusta i da nakon što izaberemo najpovoljnijeg ponuđača, do kraja godine

zaključimo ugovor kada uplate 100 miliona dolara što je uslov“, napomenuo je Antić.

Inspekcija u firmi "Hendi", traži se rešenje za "zarobljene

ugovore"

Ministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da je vlasnik firme "Hendi", koja je ugašena 31.

maja, "voljan da reši status" zaposlenih čije su radne knjižice ostale u firmi.

U četvrtak je obavljen vanredni inspekcijski nadzor firme "Hendi tel" radi uvida u dokumentaciju i

pronalaska rešenja za trudnice i porodilje, čije su radne knjižice ostale u firmi koja je ugašena 31. maja.

Ugovori o radu zarobljeni su u direkciji firme u kojoj nikoga nema od 15. juna. Ostalim zaposlenima uručeni

su otkazi o radu i oni primaju naknadu za nezaposlene ili su našli novi posao.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da je vlasnik voljan da

reši njihov status.

"U ranijoj inspekciji utvrdili smo da je bilo 736 zaposlenih, juče ih je bilo 291, od kojih 20 porodilja.

Vlasnik je voljan da reši njihov status, objavio je na sajtu šta je potrebno da porodilje donesu kako bi se

rešilo to pitanje. Država će da prati razvoj situacije, a inspekcija će izvršiti ponovni nadzor", rekao je

Đorđević za Jutarnji program RTS-a.

Ističe da je važno da ljudi koji rade u privatnim firmama jave na vreme kada vide da postoji naznaka da će

biti problema, kako bi inspekcija izašla na teren.

Etinger za RTS: Naša zajednička ambicija je 2025. godina

Evropski komesar za budžet i ljudske resurse Ginter Etinger rekao je za RTS da Srbija mora da radi na

ekonomskom rastu kako bi bila partner na jedinstvenom tržištu i privukla investitore.

O očekivanjima Evropske komisije od Srbije, s komesarom Ginterom Etingerom razgovarala je Vesna

Damjanić.

"Evropska komisija je prezentovala sledeći budžetski period od 2021. do 2027. i o njemu sam informisao

srpske zvaničnike kako bismo napravili plan za finansijsku pomoć i novac iz pretpristupnih fondova, kako bi

Srbija sprovela reforme i postala punopravna članica Unije", rekao je Etinger na početku intervjua.

Da li u tom vremenskom periodu, od 2021. godine, Srbija može da očekuje više novca iz pretpristupnih

fondova?

"Da, ja blisko sarađujem s kolegama, Mogerinijevom i Hanom kako bismo stabilizovali reforme i finansirali

važne projekte koji će doprineti regionu Zapadnog Balkana i to je oko milijardu evra godišnje, što je 25

odsto više nego sada."

Dakle, ovaj plan ne isključuje ideju i mogućnost da Srbija postane članica 2025. godine?

"Ne, ne uopšte. Članstvo je povezano sa poglavljima i pregovorima i, kada dođemo do dogovora, mi ćemo

odmah modernizovati naš plan."

Gde sada vidite najveće izazove za Srbiju kada je reč o postizanju punopravnog članstva i kada je reč o

trošenju novca iz budžeta?

"Pre svega, to je postizanje evropskih standarda: jedinstvenog tržišta, uvoza–izvoza i konkurentnosti. Kako

ispuniti te standarde, naš je primarni cilj i ambicija."

Koliko smo blizu tih standarda?

"Sve više i više vi ispunjavate vaše obaveze. To je složen posao kada je reč o postizanju konkurentnosti.

Srbija mora da radi na ekonomskom rastu kako bi bila partner na našem jedinstvenom tržištu i privukla

investitore. Potom, tu je prihvatanje vrednosti u vezi sa vladavinom prava i dobrosusedskom politikom."

U ovom trenutku, imajući u vidu ispunjavanje svih ovih standarda, da li je realno da Srbija postane

članica 2025?

"Ta 2025. godina je naša zajednička ambicija koja zavisi od razvoja Srbije, ali i razvoja Evropske unije, od

volje obe strane i mislim da je ostvarivo. Ako pogledamo unazad, Srbija je kao kandidat ostvarila veliki

progres i mnogo toga je rešeno i urađeno. Ukoliko bi se proces ubrzao, 2025. bila bi realistična."

Rekli ste volja, da dosta zavisi od volje, političke, ali tu je veliko pitanje kada govorimo i o ekonomskim i o

političkim pitanjima, a to je dijalog Prištine i Beograda. Da li je to najveća prepreka za naše članstvo u

Uniji?

"Sa našeg stanovišta, ono što važi za sve naše članice jesu jasni odnosi, bez konflikta među susedima."

Ističe rok: Stanari da spreme i po 400 RSD mesečno

Na teritoriji grada Kragujevca u 723 zgrade stanari su sami izabrali upravnike, a uručeno je 81 rešenje o

postavljanju prinudnih upravnika.

Načelnik odeljenja za stambene poslove u Kragujevcu

Nikola Tasić rekao je da u zgradama koje su dobile rešenja o

prinudnim upravnicima stanari imaju rok od osam dana da

sami izaberu profesionalnog upravnika, a taj rok ističe u

narednih nekoliko dana.

Tasić je podsetio da u zgradama koje će imati prinudne

upravnike stanari u svakom trenutku mogu da odluče da taj

posao obavlja neko drugi i o tome obaveste nadležne.

On je rekao da se naknada za rad prinudnog upravnika kreće

od oko 176 dinara mesečno po stanu za objekte sa osam

stanova ili lokala, a u zgradama sa više od 30 stanova do 247 dinara.

U zgradama koje su same odredile upravnika naknada se pojedinačno ugovara i kreće se od 200 do 400

dinara po stanu, lokalu i garaži.

Prema rečima Tasića komunalni inspektori nastavljaju sa obilaskom zgrada i kontrolom poštovanja obaveze

o postavljanju upravnika.