Agron Bljak}ori: SkulpturaFoto: Milica Novakovi}

[pat Deda u KC Gradu u okviru festivala „Mesec dana

Pri{tine u Beogradu“Foto: Milica Novakovi}

Tribina o polo`aju `ena u okviru festivala

Foto: Milica Novakovi}

Izlo`ba mladih umetnika izPri{tine u okviru festivala „Mesec dana Pri{tine u Beogradu“ Foto: Milica Novakovi}

Srbija i Kosovo:Kultura bezgranica

okom 2015. godine Helsin{kiodbor za ljudska prava u Srbiji iLiberalno demokratski centar izPri{tine pokrenuli su program

„Srbija i Kosovo: kultura bez granica“, uzfinansijsku podršku Evropske unije. Ideja je bilada doprinesemo razvoju veza u oblasti kultureizme|u Beograda i Pri{tine i podstaknemostvaranje novih mre`a mladih ljudi, akademskihi umetni~kih grupa, medija i civilnog dru{tva izBeograda i Pri{tine. Putem kulture i umetnosti`eleli smo da podr`imo sprovo|enje Briselskogsporazuma izme|u Beograda i Pri{tine, dapromovi{emo zajedni~ke aktivnosti mladihumetnika, da pomognemo u razgra|ivanjustereotipa i predrasuda „jednih o drugima“ kodmladih Srba i Albanaca.

Vi{e od stotinu mladih umetnika iz Beogradai Pri{tine je u~estvovalo na na{im seminarima,predavanjima i radionicama. Pose}ivali suinstitucije kulture, umetni~ke doga|aje ifestivale u Beogradu, Pri{tini i Prizrenu. Inajzna~ajnije, stvarali su zajedni~ke umetni~keakcije i kampanje.

Tokom dva festivala koja smo potomorganizovali, „Mesec dana Pri{tine u Beogradu“u junu, i „Mesec dana Beograda u Pri{tini“ uavgustu i septembru, beogradska i pri{tinskapublika je na razli~itim lokacijama bila deokulturnih i umetni~kih doga|aja, kao {to sukratkometra`ni i dugometra`ni filmovi, izlo`be,muzi~ki nastupi i tribine. Neki od umetnika iumetnica koji su govorili i za ovaj dodatak okulturnoj i umetni~koj sceni Kosova bili su deofestivalskih doga|aja. Ve}ina umetnika je poprvi put nastupala ili izlagala u Beogradu iliPri{tini, a neki su po prvi put i posetili ovegradove. Osim toga {to se publika upoznala sasavremenom umetni~kom i kulturnom scenomoba grada, veliki je zna~aj programa {to jeomogu}io da se mladi umetnici upoznaju,razmene ideje i razmi{ljaju o daljoj saradnji.

Osim programa Helsin{kog odbora, postoji iniz drugih inicijativa koje promovi{u kulturnu iumetni~ku saradnju dva dru{tva. Ali tih inicijativanema dovoljno. Bitno je da se broj sli~nihaktivnosti pove}ava, da {to vi{e mladih umetnikaiz Beograda pose}uje Pri{tinu, i obrnuto, dainstitucije kulture po~nu da organizuju ovakvedoga|aje te da umetnici iz Pri{tine postanu deokulturne scene Beograda i obrnuto.

Program finansira Delegacija EU u Srbiji krozprogram „Podrška civilnom društvu“.

Jelena D`ombi}Koordinatorka programa

Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji

Nastup Ane ]ur~in u okviru festivala„Mesec dana Beograda u Pri{tini“,

septembar 2015

Mladi umetnici iz Beograda iPri{tine na seminarima „Srbija iKosovo: Kultura bez granica 2015“Foto: Irfan Li~ina

t

š

S R B I J A I K O S O V O : K U LT U R A B E Z G R A N I C A | s u b o t a / n e d e l j a , 1 7 – 1 8 . o k t o b a r 2 0 1 5 . 3 SK

susretu sa Iljirom Bajrijem,ro|enim na samom kraju{ezdesetih, osim razgovorana srpskom ({to je slu~aj i sa

gotovo svim ostalim sagovornicima saKosova ro|enim pre osamdesetih)zajedni~ko je bilo i prise}anje na jednolep{e, jugoslovensko detinjstvoobele`eno izme|u ostalog kultnimemisijama za decu - osim legendarnogTimoti Bajforda - „Poletarac“ i „Neven“, i~uvenom „Kockicom“. Bajri je ina~e d`ezpijanista, osniva~ i direktor sada ve}desetogodi{njeg Pri{tinskog d`ezfestivala, koji se de{ava svakognovembra, ali i ~lan satiri~ne, ali zatonimalo neozbiljne, Sna`ne partije, kojaparticipira i u gradskoj i u Skup{tiniKosova.

Da po~nemo od razbijanja jednepredrasude - kakve veze d`ez ima saovim podnebljem, ne samo Kosovom,nego i {ire - Balkanom?

- Moj otac slu{ao je klasiku i d`ez, jasam po~eo kao klasi~ni muzi~ar, ali kadasam zavr{io studije, pobegao sam od togsveta klasike jer mi se ~ini previ{e„ozbiljnim“ u negativnom smislu te re~i,

bez mogu}nosti nekog ve}eg i daljeguticaja. Jo{ uvek je to nekakav HighSociety Club gde su ljudi koji se„razumeju“ u tu muziku, ako se u muziciima {ta razumeti. D`ez je u po~etku zamene bio beg od ove rigidne edukacije,neka vrsta slobode, dosta apstraktne, kojud`ez kao upotrebljava kao platno. On je uto vreme bio neka vrsta muzi~koginterneta za nas - tu smo slu{ali i imitiralineke nove ideje. A za neke od nas je to ujednom trenutku imalo uticaja i upoliti~kom smislu, po~eli smo druga~ijeda razmi{ljamo. Do`ivljavam d`ez nesamo kao muziku, nego i kao na~inrazmi{ljanja i izra`avanja.

Izgleda da on ima sli~an buntovni~kipotencijal poput rokenrola?

- Buntovni~ki i istra`iva~ki potencijal -upotrebljavati muziku, tonove i note, aliistra`uju}i razli~ite na~ine. U po~etku smosvi imitirali ameri~ki d`ez i posle rata nikodrugi nije hteo da napravi festival. I pojmanemam kako je to meni palo na pamet,posle deset godina ja jo{ uvek zapravo neznam kako se pravi festival. U po~etkusam na njega gledao kao na kulturnumanifestaciju, a sad mislim da je kulturni iumetni~ki aktivizam alat za nekepromene koje bi trebalo da se dese udru{tvu. I posle deset godina festivalamislim da smo uspeli u nekim sferamane{to da uradimo. Za mene je najva`nijitaj inkluzivni karakter d`eza jer d`ez jevrsta muzike koji funkcioni{e kad ljudiprihvataju jedni druge. A to je ono {to faliu ovim balkanskim dru{tvima, mi smopotpuno fragmentirana dru{tva i iznutra ispolja - odse~eni i od sebe samih i oddrugih i kao narodi i kao grupe i kaopojedinci. Potpuno fragmentiran,slomljen svet u kome ponovo trebauspostaviti veze. Kultura poma`e mnogou tome i iako i za nju treba vremena,najlak{e je to u~initi kulturom. Ljudima jeprihvatljivije da prevazi|u svoj mentalitet,svoje predrasude, kad je kultura u pitanju,pogotovo muzika u kojoj nema ni jezi~kebarijere.

Mo`da se d`ez dobro „prima“ naovom balkanskom tlu kaleme}i se na(svima nama zajedni~ke) muzi~ke etnokorene?

- D`ez muzika je na neki na~in etnomuzika, folk muzika koja se vremenomrazvijala i sada je toliko bogata da vi{eniko ne pominje etno-d`ez i sli~ne stvarikoje smo slu{ali krajem 20. veka. Sadaljudi toliko eksperimenti{u da svaki novialbum jednog te istog umetnika mo`ebiti toliko druga~iji i originalan da trebapraviti kategoriju mo`da za svaki drugialbum, {to postaje neprakti~no. A i menise ne svi|a, ne volim to deljenje nakategorije. Mislim da je muzika u celini nesamo jedan od najboljih izuma koje smokao vrsta stvorili ve} postoji i evolutivnirazlog za nju jer je tako lak{e komuniciratisa ljudima koje ne zna{, koji su ti stranci iimaju potpuno druga~iju kulturu. Tajprimarni strah koji ose}amo kad god sesusre}emo sa ne~im nepoznatim, prekomuzike se vrlo lako le~i i prevazilazi.

Mislite li da umetnost, pa i muzikatreba da budu anga`ovane?

- Ja mislim da svaki gra|anin treba dase anga`uje, svaki ~ovek koji mari za sebei za ljude oko sebe. Treba u~iti i razumeti

najbazi~nije stvari u ekonomiji, politici i ukulturi, a umetnici treba da vode u tomsmislu. Dana{nji umetnik nije samo nekoko zna da slika ili peva, svira, komponujeve} je njegova uloga (a tako je uvek bilo)u ovom momentu vi{e neka vrstadizajnera dru{tva. Mo`da ne ~ovek kojimo`e da oplemeni svoje dru{tvo, ve} dabude neka vrsta dvorske lude, naravno,ne u negativnom smislu.

Kad smo kod dvorske lude, vi steanga`ovani i izvan svoje umetnosti,preko stranke kojoj pripadate - Sna`nepartije. Da li je ovakav vid anga`manazapravo odmak od politike ili na ovajna~in ja~e uti~ete na stvari jer ste,jednostavno, upadljiviji?

- Kad mi je legendarni predsednik na{estranke Visar Arifaj objasnio moju pozicijui tu ideju (ina~e, nisam mogao da biram

da li }u biti ~lan, on je odlu~io tako, kao{to odlu~uje i o svim drugim stvarima), upo~etku mi je to bilo samo simpati~no,

uop{te nisam bio optimista da }e ne{toda se desi i da }emo imati bilo kakavuspeh na izborima. Ali, ako ni{ta drugo,hajde bar da se dokumentuje da je uovom periodu bilo ljudi koji nisu mislili

tako linearno i jednoli~no kako izgledave}ina ljudi ovde misli. Me|utim,vremenom sam primetio da je ipakmogu}e imati neki uticaj. On je postojaood po~etka i bio izra`en preko satire,ismevanja politi~ara. Ali, bilo je i trenutkakada ljudi uop{te nisu razumeli o ~emupri~amo, kao i momenata potpunogiznena|enja kada su ljudi, u stvari,ukapirali o ~emu se radi, koja je foraSna`ne partije. I cela ta igra sa simbolima,imenom, i sa na~inom na koji se na{ipoliti~ari izra`avaju i u medijima i direktnobio je dosta dobro ura|en od straneVisara i svih drugih ljudi koji su to skupa sanjim radili jer je to ipak bio timski rad.Misar je je glavna uloga, totalni, apsolutnidiktator ali sa pozitivnim merama.

Znate li ko su va{i bira~i, mladi,stariji...?

olitika je u su{tini deo na{ih`ivota i samim tim uti~e naono {to radimo. Kada ve}govorimo o dijalogu u

Briselu, va`no je re}i da bi bilo dobro udijalogu dogovoriti formiranje zajedni~kihtimova koji bi radili na otklanjanju barijerakoje sada postoje u realizaciji koprodukcijaizme|u Kosova i Srbije. U Srbiji u ovomtrenutku postoji zabrana pravljenjakoprodukcije sa Kosovskim filmskimcentrom. Jako je bitno probiti tu barijeru,jer delimo isti prostor, granicu i va`no jegovoriti o temama koje interesuju i jednu idrugu stranu. Danas govorim svojimstarim profesorima da kada do|em uBeograd, ljudi ne prepoznaju da je jezikkojim mi govorimo zapravo albanski. To jeveliki defekt tih ljudi koji su kreiraliumetnost i filmove za vreme biv{eJugoslavije jer ni posle 50 godinazajedni~kog ivota u istoj dr`avi nisuuspeli toliko upoznati javnost saalbanskim jezikom. To je veliki nedostatakfilmad`ija i ljudi koji su kreirali tada{njukulturu, ka`e za Danas Ismet Sijarina,reditelj iz Pri{tine, govore}i o uticajuvisoke politike na umetnike u Pri{tini.Osim dramaturgijom Sijarina je i profesorna Fakultetu dramskih umetnosti uPri{tini. Ka`e da ga kao umetnika najbolje

opisuje njegov dugometra`niniskobud`etni film „Pru`i mi ruku“, ourbanom ivotu Pri{tine i odnosimaizme|u mladih ljudi koji prolaze krozprobleme koje izaziva kori{}enje droge.

Mo`ete li da uti~ete na stvaranje tihtimova koji bi na politi~kom nivouotklonili tu barijeru?

- Kada sam bio u Beogradu na tribini usklopu manifestacije Dani Pri{tine uBeogradu, i kada je otvorena ta tema,izrazili smo spremnost da ne{to uradimopovodom toga. Me|utim, postoji jedna~injenica da kad god se ne{to po~ne raditiu tom smeru, ne postoji kriti~na masa ljudikoja bi dala podr{ku za tako ne{to. Naprimer, kada sam se vratio iz Beograda,ljudi su prejudicirali da sam tamo oti{ao darealizujem neku koprodukciju i bili jakokriti~ni prema tome. Dakle, ve}i deo ljudikoji se bave kulturom ovde nije spremanda radi na tome, te je te{ko da se ne{topromeni. Paradoksalno je da su starijegeneracije umetnika koji su studirali uBeogradu, posle debate u Beogradu,po~ele da me prozivaju jer sam bio u Srbiji.Jako je bilo zanimljivo shvatiti da ~etiri ilipet godina njihovog boravka u Beogradunije ostavilo nikakav uticaj na njih, kolikosu smatrali da je tri ~etiri dana, koliko samja bio u Beogradu, uticalo na mene.

Da li biste o kinematografiji naKosovu snimili kratkometra`ni ilidugometra`ni film?

- Svi mi volimo da radimokratkometra`ne filmove. Me|utim,kratkometra`ni filmovi ne ~inekinematografiju, ve} su to dugometra`ni isvi se trude da snimaju upravo njih. UPri{tini postoji Kosovski filmski centar, kaoi u svim zemljama u regionu. Me|utim, onima jako ograni~ene mogu}nosti i samimtim izrada jednog filma godi{nje nijedovoljna za ovo tr`i{te i ovu zemlju. Miipak uspevamo da napravimo dva do tri

filma godi{nje. Pre rata u Pri{tini je bilopet bioskopa. Posle rata mnogi od njih supretvoreni u sudnice i sada na celomKosovu postoje dva bioskopa, u Pri{tini iPrizrenu. Zajednica umetnika je uspela daspasi taj bioskop koji je trebalo da budeprivatizovan i pretvoren u diskoteku.

Kako motivi{ete mlade ljude nafakultetu da se bave filmom s obziromna ograni~ene mogu}nosti pravljenjafilmova?

- Filmska produkcija, ali posebnotelevizijska se poslednjih nekoliko godinarazvija. Posebno u trenutku kada vi{enema barijere izme|u Kosova i Albanije,jer je televizijsko tr`i{te na neki na~inspojeno. Samim tim, mnogi na{i studentise opredeljuju za televizijsku re`iju. Mi imistovremeno govorimo da jedini oslonacne treba da im bude samo Filmski centar,ve} da bi trebalo da pronalaze drugeizvore finansiranja. Trebalo bi se bavititemama, odnosno pri~ama koje su bitne izanimljive ne samo njima i ljudima naKosovu, ve} celom regionu.

Koje su to pri~e?- Sugeri{emo studentima da se, koliko

god je to mogu}e, bave socijalnimtemama. Naravno, ne mo`e se upotpunosti izbe}i bavljenje politikom ipoliti~kim temama, ali svako se trebabaviti malim ~ovekom. Bave}i se malim~ovekom, razotkrivamo i raslojavamo sve{to se doga|a u dru{tvu i dolazimo dopri~a koje sve zanimaju.

Kada se pogleda pretekli period odpet ili deset godina, vidi li se nekinapredak i ulaganje u kinematografijuu Pri{tini?

- Politi~ka volja je kod nas uslovljena.Ona nije proizvod inicijative, nego je

uvek pod uticajem nekih ambasada irazli~itih centara spolja. Prema tome, mitreba kroz te centre uticaja da pritiskamoda se kreira politi~ka volja da se do|e dosaradnje na kulturnom podru~ju i dorazmene produkcija i stvaranjekoprodukcija.

Koja je razliku u radu na filmovima uBeogradu i u Pri{tini? Gde bi ra|e radioi za{to?

- Razlika je u tome {to jekinematografija u Srbiji ve} etablirana.Kod nas je druga~ije. Mi za 15 godinanismo napravili nijedan film, a onda posletoga na{a generacija je prva svepokrenula.

Koliko je rat na Kosovu zastupljen ufilmovima?

- Ratne teme su iskori{}avane nanegativan na~in i ovde i u Srbiji. One sukori{}ene u propagandne svrhe vi{e nego{to bi se na osnovu te teme kreirala dobra

i iskrena pri~a.Maltene svi filmovikoji su napravljeniposle rata suobra|ivali tu temu,ali ne na kvalitetanna~in. Nisu se bavilisocijalnim temama ipri~ama koje su sedoga|ale tokomrata, nego sunastojali da kreirajudruga~iju pri~u ozemlji i ratu. Takonisu u~inili uslugu nizemlji ni borbi, ve}naprotiv, kreirali sunegativnu sliku. Prerata teme su bilesloboda, osnovnaljudska prava, pravo

na `ivot. Sada, kada nam je na neki na~inzagarantovano pravo na `ivot, postavljase pitanje kako }emo razvijati taj `ivot inegovati ga. Postoji puno dru{tvenihtema putem kojih se mo`e komuniciratisa ostatkom sveta. Ne treba uvekpristupiti pateti~no.

metnici treba da buduhrabri i prokr~e put. Oni netreba da ~ekaju da politi~arine{to urade. Kao pojedinci

bez obzira na to {ta smo, Albanci, Srbi,Romi, Turci, moramo da u~estvujemo urazmenama umetnika ne samo zbogtoga {to je to politi~ki uslovljeno ili zato{to se odvija politi~ki dijalog. Sama samto radila i pre politi~ara i zato je ovainicijativa Helsin{kog odbora za meneprirodna, ka`e za Danas Zana Hod`aKrasni}i, pozori{na rediteljka,feministkinja i aktivistkinja, ~ija sepredstava @enska strana rata igrala uBeogradu. Ona isti~e da sara|uje sapozori{nim trupama Dah teatar i Actwomen.

- Kao umetnica nisam imala zid premaBeogradu i Srbiji. Sa koleginicamaorganizujem feministi~ki festival u Pri{tinikoji se zove Fem art, na kojem je uprotekle dve godine bilo najvi{e umetnicaiz Srbije. Ipak, mislim da je saradnja naovakvom nivou mo`da malo kasnopo~ela. Mi smo kom{ije, i umetnici znaju isvesni su da je bilo rata, ali nisu svi bili utom ratu. Imali smo iskustvo rata, ali to ne

- Na festivalu 2008. gost je bio Sava Mileti},d`ez pijanista iz Srbije. To je bilo prvo gosto-vanje muzi~ara iz Srbije i test i za mene i za fe-stival i za dru{tvo. Bio sam zainteresovan davidim da li su ljudi sa kojima ivim u stanju daprevazi|u taj bol i ljutnju, pa i mr`nju kojauvek generalizuje i gleda na stvari vrlo prosto- Srbi, Albanci, Srbija, Kosovo. Meni to smeta,mislim da u tome i jeste problem, su{tina pro-blema na Balkanu, po{to mi godinama gle-damo na stvari crno-belo, veoma pojednosta-vljeno i prepuno predrasuda jer nikakav kon-takt, nikakvi susreti nisu odr`avani dugo vre-mena - ka`e Bajri.

Problem je crno-beli svet

- U ovom momentu je najlogi~nije podr`atinekoga kao {to je Visar nego bilo koga dugogod partijskih vo|a. Ovde jo{ uvek vlada kultli~nosti i zato je Visar pametno smislio parolu- Mi smo svi Visar, Sna`na partija je partijanad partijama, na{ koncept je od po~etka bioda su svi njeni ~lanovi, ~ak i srpske stranke uBeogradu... - obja{njava svoju stranku Bajri.

Kult li~nosti

treba da nam odre|uje `ivot - navodiKrasni}i.

Na pitanje da opi{e Pozori{nu scenu uPri{tini, ona ka`e da je to scena koja je jo{uvek u tranziciji.

- Ne postoje pravila konkurentnosti inema novog duha koji nadilazi tutranziciju i stvara ne{to novo. Pozori{tete`e od filma prihvatanovu tehnologiju.Smatram da je to jedno odpodru~ja umetnosti u kojuse najvi{e investiralo, i vi{eod filma. Nisam zadovoljnajer nije data prilika imladima da istra`uju ieksperimenti{u. Starijageneracija, koja je politi~kianga`ovana, dobila jeve}u {ansu. U Pri{tini napolju teatra je mnogo politi~kianga`ovanih umetnika i oni su strana~kipodeljeni. Oni koji kao ja nisu, moraju dana|u na~ine da finansiraju ideje,inicijative i kreativnost, za razliku od ovihdrugih koji dobijaju novac od dr`ave irade {ta ho}e - obja{njava na{asagovornica.

Ona smatra da su u Beogradu iPri{tini problemi sli~ni kada je re~ opovezanosti umetnika sa politikom.

- Postoje klanovi i nema nekezdrave pri~e. Nacionalne teme imajuvi{e podr{ke i ve}u finansijskupomo} i u Beogradu i u Pri{tini.Nacionalno pozori{te u Pri{tini

dobija najvi{e novca oddr`ave i sve jecentralizovano.Pozori{ta van glavnoggrada dobijaju malonovca. Sve se vrti uPri{tini - ka`e Krasni}i.

Ona nagla{ava da i uSrbiji i na Kosovupostoje nezavisnetrupe i smatra da je toveoma va`no.

- One se bave anga`ovanomumetno{}u i ne pri~ajunacionalisti~ke pri~e ve} se baveproblemima i temama za koje suljudi zainteresovani. Ili nisuzainteresovani, ali im prekoumetnosti postaje bli`e - zaklju~ujeZana Hod`a Krasni}i.

Iljir Bajri | d`ez pijanista

Dzezfunkcioniše kad ljudiprihvatajujedni druge

Iljir Bajri u KC Gradu u okvirufestivala „Mesec dana Pri{tine

u Beogradu“, jun 2015

Zana Hod`a Krasni}i | pozori{na rediteljka i feministkinja

Umetnici treba da budu hrabri i krèe put

Sa koleginicamaorganizujem feministi~kifestival u Pri{tini koji sezove Fem art, na kojem jeu protekle dve godine bilonajvi{e umetnica iz Srbije

Koji biste kosovski film preporu~ili srp-skoj publici?

- Preporu~io bih film iz nema~ko-kosov-ske koprodukcije Otac. Bavi se ivotom tokomdevedesetih. Va`no je da se taj film distribui-ra u beogradske bioskope. Na taj na~in bi sebeogradskoj publici pribli`io `ivot Albanacatokom devedesetih. Kada govorimo o perio-du posle rata, ne vidim nijedan dovoljno kva-litetan film koji bi prose~noj srpskoj publicibio zanimljiv i pokrenuo je na razmi{ljanje.

Treba pogledati film Otac

Ismet Sijarina | reditelj

Ukloniti zabranu koprodukcija Kosova i Srbije

- Postoje neki podaci, ja ih neznam, ali problem je {to niko ni{ta ine pita mlade i to se de{ava ve}zadnjih 25 godina. Bar po momiskustvu. Ovde niko ne slu{a mladeve} postoji uverenje da su oninesposobni i nisu dovoljno pametnida misle o sebi a kamoli da imajuneku ideju o dru{tvu, dr`avi i sli~no. Imislim da je to najve}a gre{kabalkanskih naroda jer to se de{avasvuda na Balkanu i to je ne samoru`no, nego potpuno nelogi~no.

A ko je publika va{eg festivala?- Publika festivala je raznih

generacija i veoma sam sre}an zbogtoga. U po~etku je bilo starijih ljudi aposlednje izdanje festivala bilo jenajlep{e jer sam u publici video ljudeod 12, 13 godina do 60, 70. Nesvesnosmo uradili ne{to {to izgledafunkcioni{e a to je da ljudima samotreba obezbediti uslove da bi se„odgajili“, ne treba im punopridikovati, govoriti {ta treba darazumeju. Deca 21. veka su druga~ija.Vidim, ~ujem jako dobre muzi~are,jednu novu generaciju muzi~ara i naKosovu i u Beogradu koji ne samo dasviraju druga~ije, ve} i misle druga~ije.Naravno, treba}e puno vremena idosta uslova za njih, a ako ne uspemoda im obezbedimo normalne,povoljne uslove, ne ne{to specijalno,onda }e im biti te{ko. Onda }e, kao iuvek, be`ati odavde ili odustati ipo~eti da sviraju za novac stvari koje„svi vole“. Mislim da ni dru{tvo nidr`ava ovde nisu uspeli da napraveneki plan koji bi mogao dovesti dove}ih i br`ih promena. Menja se, alijako sporo i te{ko, bolno.

Sugeri{emo studentima da se bave socijalnimtemama i malim ~ovekom.Bave}i se malim ~ovekom,razotkrivamo i raslojavamosve {to se doga|a u dru{tvu

Ismet Sijarina je u~estvovao u tribini „KinematografijeKosova i Srbije: paralele i potencijali“, u okviru festivala„Mesec dana Pri{tine u Beogradu“, jun 2015.

u

u

p

Zana Hod`a Krasni}i jeu~estvovala u tribini

„Dru{tveno odgovornopozori{te na Kosovu i

u Srbiji“Foto: Marko Stojanovi}

2 SK

s u b o t a / n e d e l j a , 1 7 – 1 8 . o k t o b a r 2 0 1 5 .4 SK

igde ne pripadam. Mo`dazvu~i arogantno, ali jasam jedini pisac mla|egeneracije koji je ~itan

van svog dru{tvenog okvira. Svudagde `ive Albanci ~itaju se moje knjige -rekao nam je u razgovoru o knji`evnojsceni Kosova, kao njen verovatnonajreprezentativniji predstavnik,Albatros Red`aj, pisac ~ije se knjigeprodaju u, za dana{nje pojmove,velikom tira`u od 10.000 primeraka.

Osvr}emo se na njegovointeresantno ime koje neminovno,kada je knji`evnost u pitanju, prizivaasocijaciju na Bodlera i njegovu~uvenu simbolisti~ku pesmu. Albatrosnam ka`e da nam je asocijacija ta~na -njegov je otac frankofon i tako, `eleo jeda mu tim imenom na neki na~inodredi sudbinu,sudbinu pisca... Iizgleda je uspeo utome.

- Pi{em novuknjigu koja po~injeovako - ljudi misle daja pi{em, a ja, u stvari,samo pravimbele{ke. Studiraosam dramaturgiju irazumemlaboratorijskopisanje, ali tokomgodina sam imaoose}aj da tu ne{to falii shvatio sam da nijeproblem u tehnici.Problem je u tome{to su pisci izgubiliose}aj da slu{aju svojnarod. Ja sam topo~eo da radim. Ido{ao sam dozaklju~ka da smo kaonarod postali previ{e agresivni a nepamtim svoj narod kao takav, ‘75. samgodi{te i pamtim jedno drugo vreme.Mislim da je to manje-vi{e balkanskikontekst, postali smo previ{e agresivni,ne{to se desilo s nama, imao samutisak da je ljubav postala strana re~ una{em svakodnevnom `ivotu i po~eosam da pi{em o tome.

- @iveo sam u periodu kada ne danismo znali za ljubav nego za nju nismoimali vremena, ona je uvek bila nadrugom, tre}em, ~etvrtom mestu. I posle‘99 mesto da se to menja, ona postaje ipetorazredna, {estorazredna,sedmorazredna stvar i tako smo izbacililjubav iz na{eg savremenog ivota. Japi{em o tome u vremenu kada ljudimisle da je ljubav kli{e, da je prevazi|enastvar. U svim mojim knjigama je neki mojalterego koji pripoveda i ima samo jednuporuku - da treba da podsetimo sebe daimamo srce: ljudi ~itaju moje knjige ba{zbog toga, u njima ima ne{to du{evno,ivotno, druga~ije. I najve}i test za mene

je da se ne promenim, da ne postanemmejnstrim, konformista, onaj koji pi{eono {to ljudi ho}e da ~itaju.

Albatros je ro|en i odrastao uPrizrenu u ulici gde je ve}ina bila

srpska i ne pamti koji je jezik nau~ioprvi. Deda mu je ~ak prebacio da jesrbofil i rekao mu neke stvari o Srbimazbog kojih ga je mrzeo jer ga jeopomenuo da ne mo`e da verujeSrbima zbog ne~ega {to se desilo presto godina. Me|utim, kako ka`e, ondasu do{le devedesete, ‘98. i po~eo je damisli o tome {to mu je deda govorio.Nastali su problemi sa prijateljima sakojima se dru`io, i odjednom su postalirazli~iti - ne vi{e deca koja su se igralazajedno, ve} Srbi i Albanci. To je unjemu stvorilo `estoku dilemu {tadanas da ka`e svom sinu - da mu danekakav savet o kosmopolitizmu ili damu ka`e ono {to je njegov deda rekaonjemu. O tome namerava da napi{ekratku pri~u. Za sada, kako ka`e, mislikao njegov deda.

- Da se pomerimo od toga treba dabudemo iskreni. Mislim da je problem{to nismo. Ja Srbe ne mogu kolektivnoda krivim zbog Milo{evi}a, ali ni Srbi nemogu da se kriju iza njega. Ali, na krajukrajeva, to je srpski problem. Svakinarod treba sam sa sobom da re{ipitanje sopstvenih zlo~ina i zlo~inaca,da ukloni le{eve iz ormara. Treba dabudemo iskreni najpre prema samimasebi, pa i prema drugima i mislim da jeproblem srpsko-albanskih odnosauop{te - od politike pa do najobi~nijihstvari - da tu nema iskrenosti.

Dotakav{i se ovakvih tema,postavljamo neminovno pitanje oanga`ovanom pisanju, anga`ovanojumetnosti uop{te.

- Ja pi{em jer je to za mene nekavrsta pobune, otpora u vremeautocenzure - pisati onako kako misli{- odgovara nam sagovornik i isti~e - Jatako ~uvam moje naju`e granice -moje du{evne granice. Nemamo vi{estranog neprijatelja, nemamo ~ak niunutra{njeg neprijatelja. Neko ka`e dasmo sami sebi neprijatelji. Nije ni toistina. Mi kao dru{tva, nacije, kaoregion, patimo od nekakvogkolektivnog autizma, imamo ideju da

smo svi `rtve nekoga, kolektivnuiluziju da smo svi mi nekakve `rtve. Aproblem je u tome {to smo izgubiliose}aj individualne hrabrosti, zbogtoga za ljude koji nas vode mo`emopostaviti pitanje - kako je mogu}e daautokrate u isto vreme budu iharizmati~ne? Oni nemaju nikakvogrezultata a uvek ubedljivo vode. To jeparadoks i ja ne mogu da ga shvatim.Oni odu negde u inostranstvo i ka`u -do|ite da investirate kod nas jer je kodnas jeftina radna snaga, a niko ni nerazmi{lja {ta to, u stvari, zna~i - mi smocrnci Evrope. Niko to neproblematizuje, ~ak ni ne prime}uje.Sad mi umetnici, Srbi, Albanci,izigravamo nekakve va`ne likove, kojise kao mire, a jedina stvar koja miriljude je zajedni~ki interes, ni{ta drugo.Ako mi kao region mo`emo dapostanemo eksperiment neke novevrste kolonijalizma, ne mogu dashvatim kako ljudi ne reaguju na to. Iumetnost, knji`evnost treba o tomeda pri~a.

A na pitanje {ta misli da li umetnici,pisci, treba da se anga`uju i van svojeumetnosti, Albatros odgovara: „Jednaod najve}ih farsi na{eg doba je onaizreka - Kad su vremena te{ka za jedannarod, intelektualci ulaze u politiku.Mislim da intelektualci treba da budujaki, da imaju svoj glas i da budu nekavrsta mehanizma koji spre~ava da nampoliti~ari ispiraju mozak. Kad

intelektualci u|u u politiku, postajudeo mejnstrima i deo problema“.

Jo{ uvek se nije re{io da neku svojuknjigu prevede na srpski, razmi{ljao jedugo da li bi njegov prvi prevodtrebalo da bude njegova prva knjigaprovokativnog naslova „Bomba uBeogradu“, ili da krene od poslednje„Pobune Sove“ jer, kako ka`e, madapri~a o Albancima, misli da su na{iproblemi manje-vi{e isti. „Mi smo,{tavi{e, isti du{evni a ne samo socijalnikontekst - na politiku, na umetnost, nafudbal gledamo na isti na~in. Akostvarno verujemo u neku vrstupomirenja, onda treba da prona|emozajedni~ki interes - ako je to borbaprotiv nove vrste kolonijalizma, ondanek bude tako“.

Projekat finansira EU u okviru programa „Podr{kacivilnom dru{tvu za Republiku Srbiju 2013“.Stavovi izneti u ovom dodatku predstavljaju stavoveautora i nu`no ne izra`avaju stavove Evropske unije.

Tekstovi: Ivana Matijevi} i Lidija Valtner; korektura:Milica Radenkovi}; fotografije:Helsin{kiodbor za ljudska prava; prelom:Zoran Spahi}.

Albatros Red`aj | pisac

Jedina stvar koja miri ljude je zajednièki interes

Mislim da je to manje-vi{ebalkanski kontekst, postali smo

previ{e agresivni, ne{to se desilo s nama,imao sam utisak da je ljubav postalastrana re~ u na{em svakodnevnom `ivotu

Treba da budemo iskreni najpreprema samima sebi, pa i prema

drugima i mislim da je problem srpsko-albanskih odnosa uop{te - odpolitike pa do najobi~nijih stvari - da tunema iskrenosti

Mi kao dru{tva, nacije, kao region,patimo od nekakvog kolektivnog

autizma, imamo ideju da smo svi `rtvenekoga, kolektivnu iluziju da smo svi minekakve `rtve

lban Muja pripada generaci-ji umetnika ro|enoj osam-desetih i, mada nismo imaliprilike da ga vidimo u Beo-

gradu, jedno je od najpoznatijih imena ko-sovske umetni~ke scene. Ta scena tokomdevedestih bila je mo`da i anga`ovanija,pa i primetnije nego sve druge (pozori{na,filmska, muzi~ka, pa i knji evna) i odigralaje va`nu ulogu u kosovskom otporu i bor-bi za smoopredeljenje. Jedan od razlogaza{to je to tako na{ sagovornik Alban vidi utome da je vizulena umetnostindividualna stvar, za razliku odostalih. Svoju savremenost onapak, po njegovim re~ima, neduguje konzervativnom i kla-si~nom {kolskom programu naakademiji, ve} je tako|e stvarindividulanog postignu}a, tra`enja alter-nativnih na~ina obrazovanja preko razli~i-tih radionica ili rezidenzijalnih programana kojima je i on proveo desetak godina,bivaju}i jednom i u Novom Sadu.

- Mi smo zapravo deo jedne scene -Kosovo, Albanija, Makedonija, a, iako suSrbija, Hrvatska ili Slovenija oti{le malodalje, mislim da smo o~ima poznatih ku-ratora svi vi|eni kao umetnici sa Balkana- ka`e Alban i dodaje da je on pripada tojnekolicini od desetak aktivnih umetnikasa Kosova, a da je njegova umetnost ute-meljena u tom prostoru i da se njegovi ra-

dovi ti~u ekonomske, dru{tvene i politi~-ke tranzicije koja se na njemu odigrava.

Na pitanje da li je publiku lak{e prido-biti video radovima ili performansimakoji ~ine ve}inu njegovog dela koje semo`e videti na njegovom blogu, on ka-`e da je to istina, ali da stvar tako ne stojii sa kupcima.

- Poku{avam da radim u razli~itimmedijama, fokusiram na neku ideju i tra-`im najjednostavniji na~in da je izrazimkroz odre|eni medij, a onda i da je pode-lim sa publikom. Sa performansom i vi-deom sti`e se mo`da lak{e do publike, alite`e do kupaca koji su jo{ uvek, bar kadsu ovi prostori u pitanju, oni koji `ele daim kupljeni rad „visi“ na zidu.

U pomenutim radovima najupadljivi-ji su, a verovatno ih ima i najvi{e, oni ko-ji se ti~u imena ljudi. Sve je po~elo sa ra-dom „Free your mind“ u kome je jo{ kaostudent, bez mnogo kontakata sa sve-tom, satima sa kolegama razgovarao o~uvenim imenima iz sveta umetnosti okojima su slu{ali od svojih profesora, nemogav{i da o njima saznaju ni{ta vi{e.Kasnije je `eleo da se oslobodi svih tihimena i, simboli~ki, bilo kakvog njihovoguticaja na svoj rad. Posebno zanimljiv

deo njegovih radova je onajkoji se ti~e ove teme u osam-desetim, vremenu kada je lju-dima na Kosovu nedostajaloslobode i kada su, u ~e`nji zasanjanom domovinom - Al-banijom, deci davali imena

po mestima i gradovima ove zemlje. Idevedesete nisu zaostajale za ovim tren-dom odra`avanja politi~ke situacije krozimena. Jedan od najzabavnijih primeraAlban je dokumentovao u svom radu„Toniblerovi“. Naime, devet de~aka, ro-|enih 1999, nazvano je Tonibler po ta-da{njem britanskom premijeru TonijuBleru. Njih je Alban prona{ao nekolikogodina kasnije i sve zajedno ih slikao is-pred velikog murala na kome je bio likbritanskog premijera.

Alban ina~e smatra da se anga`manu umetnosti podrazumeva.

- To je sada jedini na~in, ne vidim ne-kakvu granicu izme|u umetnosti i aktivi-zma. Umetnik mora da bude anga`ovani da reaguje, i ne samo da reaguje na ne-ki problem ve} i da ga obelodani javno-sti, da uka`e na njega.

A o anga`ovanju izvan umetnosti, da-vanju svog (poznatog) imena politici onmisli da umetnici treba da imaju ulogu udono{enju odluka, u politici, u ekonomi-ji, mnogim stvarima koje su lo{e upravozbog nedostatka kreativnosti, koji umet-nicima ne manjka.

- Imamo primer u Albaniji gde se jedandobar umetnik transformisao u politi~ara(albanski premijer Edi Rama prim. aut.). A,i - umetnici su nekad iskreniji.

Devet de~aka,ro|enih 1999,

nazvano je Tonibler po tada{njem

britanskompremijeru

Toniju Bleru:Rad Albana

Muje„Toniblerovi“

O~ima poznatih kuratora svi

smo vi|eni kaoumetnici sa

Balkana

Alban Mujavizuelni umetnik

Nema granice izmeðu

umetnosti i aktivizma

a

n

Albatros Red`aj je u~estvovaona tribini „O ~emu pi{u kodvas? Koliko poznajemoknji`evnost i kulturu suseda“

Alban Muja je predstaviorad u galeriji „Stacion -

Center for ContemporaryArt“ u Pri{tini