Dveri Srpske - Temat Kosovo i Evropska Unija

8/3/2019 Dveri Srpske - Temat Kosovo i Evropska Unija

1/116


2/116


3/116


4/116

Pred vama je drugo, pono vqenoi dopuweno izdawe specijal-nog broja Dveri srpskih, po-sve}enog aktuelnom fenomenu

dana{wice Evropskoj Uni ji. Razlogobjavqivawa ovog, po mnogo ~emu je-dinstvenog zbornika bio je da se, ko-liko god je to mogu}e, istinito i ne-

pristrasno osvetli ovaj zna~ajan geo-politi~ki, ekonomski, duhovni i soci-olo{ki fenomen na{e epohe. Takavpristup podrazumevao je da to svedo-~ewe bude bez balasta ideolo{keostra{}enosti, strana~ke pristra-snosti ili bilo kog drugog vida uslo-vqenosti i ograni~enosti. Ve liku po-mo} u ostvarewu tog ciqa dobili smou tekstovima na{ih saradnika, nacio-nalnih i intelektualnih pregalaca oddela i moralnog kredibiliteta. Po-sebnu teìnu i boju na{ zbornik, kojidefitivno predstavqa prvo pokreta-we jav ne rasprave u Srbi ji na temuEvropske Unije, dobio je na svetlosti

17. februara i poku{aja progla{ewatzv. nezavisnosti Kosova. Po{to jeova tema izazvala ogromno intereso-vawe u stru~nim krugovima i {irojjavnosti, a da ozbiqna javna rasprava jo{ uvek ni je otvorena, odlu~ili smose da ve} posle mesec dana ponovimo~itav temat, dodaju}i mu jedino sadave} istorijsko pismo Vili ja Vimera,kao i dva zavr{na programska tekstaiz pera urednika na{eg ~asopisa. âkse u daqem uvodnom slovu ko je sledinije imalo {ta ni dodati ni oduzeti uodnosu na uvodnik prethodnog izdawa.

O neophodnosti

javne rasprave

U saop{tewu Informativne slu`beSrpskog sabora Dveri od 1. septem-bra 2007. godine prvi u Srbiji zalo-ìli smo se za svenarodni referen-dum o (ne)ulasku Srbi je u EvropskuUniju.

U tom saop{tewu, izme|u ostalog,ustvrdili smo slede}e: Srbija je da-nas zemqa bez javnih rasprava po bi-lo kom od kqu~nih nacionalnih pita-wa srpskog naroda u ovom trenutku.Nema javnih rasprava na tako va`neteme kao {to su ulazak u NATO ili

Evropsku Uniju, ili, recimo, modali-teti dràvne reakcije nakon eventual-nog progla{ewa i jed nostranih pri-znawa nezavisnosti Kosova i Metohi- je. () Koliko je u na{oj mo}i, putemtribina u na{oj organizaci ji, novihbrojeva ~asopisa i, posebno, novog

sajta, Srpski saborDveri u~ini}e sveda se pokrenu neke od najpre~ih javnihrasprava. One prve su svakako:1. (Ne)ulazak Srbije u NATO i alter-

nati ve2. (Ne)ulazak Srbije u Evropsku Uniju

i alternative3.Izmene Zakona o novoj li~noj karti

i dono {ewe Zakona o za{titi privat-nosti.

Svima onima koji misle da ove triteme mogu pro}i u Srbi ji bez javnerasprave moèmo poru~iti da su se

prevarili. Najmawe {to traìmo je-ste referendum po svim ovim pita-wima, jer je to najboqi na~in da na{emno gobrojne vrste demokrata pokaùsvoj puni demokratski kapacitet.

Da li se {ta promenilo za ovih po-la godine od na{eg prvog zahteva? Dali je pokrenuta bilo koja od ovih jav-nih rasprava?

Zakon o novoj li~noj karti, kao iZakon o za{titi privatnosti miru ju prvi u nesprovo|ewu, drugi u nedo-no{ewu. Tu je stawe po qudska pravai slobode jo{ uvek veoma zabriwava-ju}e. Po pitawu NATO-a najvi{e je u~i-weno: vojna neutralnost postala je dr-

àvna politika, bez obzira na velikaprotivqewa NATO-ispostava u Srbi-ji. Pitawe Evropske Unije ostalo je je-dina tabu tema u Srbi ji, donedavno.Kosovo i Metohija ponovo su pokvari-li slatke evrouni jatske snove o ula skuu Obe}anu zemqu: najve}e i najuticaj-nije ~lanice Evropske Unije otvorenosu se za loìle za nezavisnost ju`nesrpske pokrajine. Po ko zna ko ji putpale su sve maske sa demokratskoglica Zapada: me|unarodno pravo,qudska prava i slobode, istina ipravda, principi su koji treba da va-è za sve izuzev za srpski narod. Po-sle ovog hladnog tu{a, koji niti jedna

mantra i komitetska {minka ne moèvi{e da zamaskira, i posledwa tabutema je otvorena: na srpskim mediji-ma, istina za sada uglavnom {tam pa-nim i ponekom sajtu, po~eli su da sepojavqu ju tekstovi ko ji iznose pred-nosti, ali i mane na{eg ulaska u EU.Najvi{e takvih tekstova ozbiqnih po-liti~kih analiti~ara pojavilo se uNIN-u, Politici i na internet pre-zentaciji Nove srpske politi~ke mi-sli: Srbija pred 35 prepreka Slo-bodana Antoni}a, Istok na zapaduIgora Ivanovi}a, Evropska Unija ilievropska ucena Branka Raduna, Vre -me je za tre}i put Zorana ]irjakovi-

}a, Evropa mra~ni predmet ~e`weza prose~no{}u Jovane Papan, Evro-pa, za i protiv Svetlane Vasovi} Me-kina, da bi sve kulminiralo u autor-skom tekstu Evropska Unija i secesi-ja Kosova Slobodana Samarxi}a, mi-nistra za Kosovo i Metohiju. Posebno

karak teristi~an je tekst Marinka M.Vu~ini}a Za referendum o Evropi, u

kome se po prvi put, koliko je nama po-znato, neko u akademskoj javnosti javnozaloìo za tako ne{to. Iz po{tovawaprema svim ovim autorima, koji su pr-vi u srpskoj javnosti progovoriliotvoreno o ovoj temi, na kra ju na{egzbornika donosimo wihove tekstoveprenete sa www.nspm. org.yu.

Svim ovim tekstovima daleko pred-wa~i beseda Predraga Dragi}a Kijukasa tre}eg Sabora srpske omladine,odrànog o \ur|evdanu 2003. godine umanastiru Studenica, koju prenosimosa posebnim po{tovawem prema we-nom autoru, kao, uostalom, i nepreva-zi|enu analiti~ku studi ju Miroslava

Jovanovi}a o brojnim preprekama iizazovima na putu Srbije u EU.Svi ostali tekstovi ko je ovde obja-

vqujemo su u me|uvremenu poslati pri-lozi specijalno za ovaj temat, na ~emusmo veoma zahvalni svim autorima.

Za to vreme dok je ovaj temat pripre-man, u na{im velikim elektronskimmedijima, u okviru redovnih dnevnihdoza evromantri, uvek se ponavqaopodatak iz istraìvawa javnog mwewapo kome je preko 70 procenata gra|anaSrbije za ulazak u Evropsku Uniju. Me-|u tim, istovremeno se pre}utkivaodrugi podatak iz istog istraìvawakoji kaè da je podjednakih 70 procena-

ta gra|ana protiv ulaska u EvropskuUniju ako nam ova naddràvna tvorevi-na oduzima jednu sedminu teritorije?A kakvi bi rezultati bili kada bi se uanketama na{la pitawa poput: Da liste za ulazak u EU pod uslovom da seHa{kom tribunalu izru~e svi optuè-

DVERI SRPSKE2 ZA I PROTIVZA I PROTIV

Uredni{tvo

DVERI SRPSKIHPrva javna ras prava


5/116

ni Srbi ili Da li ste za ulazak u EUpod uslovom da se u Srbiji legalizujuhomoseksualni brakovi ne znamo,jer to pitawe, kao ni brojna druga pro-blemati~na pitawa, niko nikada nije

postavio ni u medijima ni u ispitiva-wima javnog mwewa.Pu tem svo jih tribina i internet

stranice, mesecima unazad, Srpskisa borDveri davao je svoj skroman do-prinos i pokrenuo prvu javnu raspravuu Srbiji o Evropskoj Uniji. Iz eqe daukaèmo na postojawe druga~ijeg i ar-gumentovanog stava, na Ma{inskomfakultetu 29. novembra 2007. godineodràna je nesvakida{wa tribinapred oko hiqadu posetilaca u organi-zaci ji Udruèwa studena ta Pravnogfakulteta Nomokanon i Srpskog sabo-raDveri. Naàlost, cenzura je i ovo-ga puta u~inila svoj deo posla, tako da

se ovaj doga|aj, po mi{qewu beograd-skih medija, nije ni desio. No, sli~namedijska cenzura mnogo je pu ta u isto-ri ji vi|ena. Nisu li i farise ji pla-tili one rimske vojnike-najamnike koji su ~uvali Hristov grob da }ute oHristovom vaskrsewu? Nisu li ured-nici i novinari koji pre }utkuju vaskrsvere i svetosavske nacionalne svestina Beogradskom univer zitetu u stvarivojnici-najamnici savremenih fari-seja? Jer i tada{wi, a i dana{wi fa-risejski vojnici-najamnici dobroznaju {ta se zaista desilo.

Dakle, i ta tribina (kao i puna sto-tina ostalih pre}utanih tribina i

javnih skupova na Ma{inskom fakul-tetu pre we) nama izDveri srpskihjebila dodatni podsticaj i motiv da na-stavimo da u tragawu za punom isti-nom jo{ sna`nije razobli~avamo kon-cept la`nog briselskog ra ja ko ji namtako veliko du{no name}u spoqni i

unutra{wi evrointegratori. Ne}emoprestati da na tome insistiramo idrago nam je da se budi i {ira aka-demska javnost, postepeno se osloba-|aju}i od ideolo{ke okupacije i cen-

zure. I ovaj temat treba da bude u tojfunkciji. I ovom prilikom ponavqa-mo svoje zalagawe za referendum kaonajdemokratskiji na~in da se proverivoqa naroda po pitawu sada{we i bu-du}e dràvne orijentaci je. To je naj-mawe {to su na{e vajne demokrate du-`ne da nam omogu}e.

Evropska Unija

mit i stvarnost

Neverovatno zvu~i ~iwenica da mio tako va `nom nacionalnom pitawu,kakvo jeste ulazak Srbije u jedan ova-

kav savez, do sada nismo ima li ni{tani nalik javnoj raspravi. U takvoj ras-pravi bi se bez ikakve pristrasnostii spoqnih i unutra{wih pritisakaargumentovano do{lo do trezvenogodgovora na kqu~no pitawe: da li je udugoro~nom dràvnom i nacionalnominteresu ulazak Srbije u jedan ovakavekonomski i geopoliti~ki savez?

Ono ~ego smo bili svedoci svihovih godina jeste ideolo{ka ostra-{}enost zagovornika Evropske Unije uSrbi ji sa jedne, i spisak lepih è-qa za kandidaturu za kandidovaweza mesto pridruènog ~lana od stra-ne evrouslovqiva~a sa druge strane.

Tako|e, ono {to smo imali je nezabe-leèna medijska cenzura od stranepobornika evropskih integracija, kojaneodoqivo podse}a na vreme kada sena{em narodu nametala pri~a o bes-klasnom dru{tvu i komunisti~komra ju ko ji je trebalo da do|e po bilo

koju nacionalnu i dràvnu cenu.Ovo je zbornik u kome smo, tako|e,

èleli da iz begnemo bilo kakav vidpraznog i jalovog kritizerstva i da,sa druge strane, ponudimo sna`nu,stru~nu i argumentovanu kritiku kon-cepta Evropske Unije. U wemu se mogupro~itati i razlozi pojedinih autorako ji govore u prilog ulaska Srbi je ujedan takav savez. Vrlo je va`no ~uti itakve trezvene, argumentovane stavo-ve, jer smo i za wih bili uskra}enitokom godina ideolo{ke evroostra-

{}enosti i pristrasnosti. Mislimoda samo na takav, objektivan na~in mo-èmo u praksi doprineti konceptu jav-nih rasprava za koji se zalaèmo.

Evropska Unija i

neokolonijalizam

Ono po ~emu je projekat EvropskeUnije jedinstven i po ~emu se razliku-je od svih ranijih ideolo{kih projeka-ta ovog tipa jeste {to je u wemu usavr-{eno delovawe spoq ne i unutra{weprisile u ostvarewu neokolonijalnogpot~iwavawa evropskih nacija.

Metodi spoqne prisile su poznatii podrazumeva ju vojnu i ekonomskuprisilu u sprovo|ewu odluka, dok sumetodi unutra{we prisile novijegdatuma i mnogo su suptilniji, ali po-tencijalno opasniji. Re~ je o prisiliko ja ima za ciq na metawe autorop-stva, dakle ropstva koje ~ovek name}esam sebi. To je ropstvo ~oveka svojimnajniìm nagonima i porivima na ni-vou li~nosti, sa jedne, i ropstvo za-jednice devijantnom neoliberalnom ineokolonijalnom konceptu sloboda iqudskih prava, sa druge strane. Kogod se sagla{ava sa takvim nametnu-tim duhovnim i mo ralnim na~elima na

nivou zajednice u kojoj ìvi po analo-giji }e se saglasiti i sa istim na~e-lom na li~nom planu. I obrnuto. Jer jemoralni zakon jedan te isti, bilo daga ~ovek posedu je na nivou zajedniceili li~nosti.

O potro{a~kom dru{tvu...

Nametawe stihije potro{a~kog dru-{tva je svakako deo takvog antihri-{}anskog sistema vrednosti. U tomsmislu, dovoqno je samo da se podse-timo tu`nih slika kako Srbi gaze jed-ni preko drugih da bi u{li na otvara-we Merkatora ili nekog drugog tr-

`nog centra ili na {ta su sve sprem-ni da bi dobili televizor upola ce-ne. Vrlo brzo i ovde moèmo o~eki-vati uslov pred ko ji su postavqenipotro{a~i u jednoj evropskoj robnojku}i da samo goli mogu u}i u tu robnuku}u, a da kao nagradu mogu da kupe

DVERI SRPSKE 3EVROPSKE UNIJEEVROPSKE UNIJE

Ovo je zbornik u kome smo èleli da izbegnemo

bilo kakav vid praznog i jalovog kritizerstva i da,

sa druge strane, ponudimo sna`nu, stru~nu i

argumentovanu kritiku koncepta Evropske Unije.

U wemu se mogu pro~itati i razlozi pojedinih

autora koji govore u prilog ulaska Srbije u jedan

takav savez. Vrlo je va`no ~uti i takve trezvene,

argumentovane stavove, jer smo i za wih bili

uskra}eni tokom godina ideolo{keevroostra{}enosti i pristrasnosti.

Mislimo da samo na takav, objektivan na~in

moèmo u praksi doprineti konceptu javnih

rasprava za koji se zalaèmo

u Srbiji na temu EU


6/116

ode}u po velikom snièwu, itd. ovekzapravo kroz prihvatawe potro{a~-kog mentaliteta prihvata i na~in raz-mi{qawa po tim kalupima, dakle,prihvata potro{a~ku filosofiju ì-

vota koja kao nusprodukte ima prihva-tawe i ovakvih poniàvaju}ih uslova.Upravo ta i takva slika Srbije simbo-lizu je deo vrednosti ko je sa sobomdonosi i koje }e doneti Evropska Uni-

ja. Va`no je uo~iti da se takav sistemvrednosti agresivno podsti~e prekomasovnih medija i sistema javnog mo-rala i we ga ne samo srpski narod ve}i ve}i deo ~ove~anstva prihvata kaocivili zacijsku normu.

Nasuprot svetosavskim duhovnim imoralnim okvirima, ~itav dvadesetivek u Evropi, ali i Srbi ji, sve sna-

`nije afirmi{e sistem javnog moralai medija koji po~ivaju na ego izmu, ogo-

qenom materijalizmu i ateizmu. To sutri na~ela ko ja gospodare evropskimduhom jo{ od Francuske re volucije.Od tada pa do dana dana{weg svi pre-ovla|uju}i ideolo{ki pravci: od ko-munizma, preko fa{izma i nacizmapa do liberalnog kapitalizma, imaju usvojoj duhovnoj osnovi, u svom moral-nom programu, ova tri na~ela kao vla-daju}a. Re zultat nametawa duha takvemoralno posrnule i sekula rizovaneEvrope je danas jasno vidqiv. Niàpriroda ~ovekova stavila se ispredBoìje prirode u ~oveku, odnosno is-pred na~ela duha i zajednice. Takavevropski ~ovek biva onesposobqen za

vi{e duhovne domete budu}i da je do-pustio da telesnost ìvqewa i raz-mi{qawa bude gospodar wegovom mo-ralnom zakonu, a ne obrnuto. Na taj na-~in ~ovek svodi sebe na svo ju niùprirodu, svodi sebe na tzv. ekonom-sku ivotiwu. Takav, posthri{}anskiSrbin }e pre odabrati Evropsku Unijune go Kosovo i Metohi ju, pre }e oda-brati {engen vizu da bi se slikao is-pred Ajfelove kule, nego do }i u pose-tu Srbima u kosovsko-metohijskimkoncentracionim logorima. Takav Sr-bin, dakle, gubi ose}aj zajednice kojojpripada, gubi svoj moralni arhetip iprihvata novi, evrounijatski.

Ovde, svakako, nije re~ samo o ide-olo{kim razlikama, ve} o potpunorazli~itom pogledu na svet i filoso-fi ji ìvota. Zato pitawe EvropskeUnije i ne moè biti razmatrano sa-mo na ideolo{koj ravni, ve} pre sve-ga na terenu sistema vrednosti. Srbisu ponovo, po ko zna ko ji put u svojojistori ji, stavqeni pred staru dile-mu: da li prodati veru za ve~eru?Precizni je re~eno, mi smo danaspred dilemom: prodati veru, odnosnoKosovo i Metohiju, za san o evropskojve~eri i svetloj evropskoj budu}-nosti. Dakle, ne obe}ava li nam taEvropa boqi standard, putovawa,

zlatne kule i gradove, sve i svja... Sveto zarad poklowewa zlatnom teletupotro{a~kog evropskog raja. Zauzvratse od nas traì odricawe od nas sa-mih, od na{e duhovne vertikale, odna{eg Jerusalima od na{eg Kosovai Metohije.

EU i Kosovo i Metohija

Mo`da }e se neko zapitati {ta jo{ima da se kaè novo na ovu temu, a dato ve} ni je re~eno od strane (pseu -

do)intelektua lene elite ili pred-stavnika politi~kih struktura u Srbi-ji? Ali o Evropskoj Uniji moè i moramnogo toga novog da se kaè. Ustvari, oEvropskoj Uniji gotovo da ni {ta osimpoznatih ideolo{kih mantri o veli-kom evropskom trì{tu, ure|enom za-konodavstvu i slobodnom kre tawu qu-di, kapitala i roba i nije re~eno. Kaoda Rusi ja ni je triput ve}e trì{te,kao da nam nisu omogu}eni mnogo po-voqniji uslovi za protok qudi, kapi-tala i roba sa ruske strane kroz spo-razum o slobodnoj trgovini i posled-wi gasni sporazum, a posebno kroz ne -merqiv potenci jal u svim drugim

oblastima zajedni~ke saradwe u bu-du}nosti. Me |utim, sti~e se utisak dabi svako ko bi re kao ne{to druga~ije

na temu EU od onog oficijelnog mi-{qewa bio unapred etiketiran kaonazadan, nemoderan, kao protivniksvetle evropske budu}nosti...

Mo`da niDveri srpske danas ne bi

objavile ovaj zbornik na temu EvropskeUnije, i pored svih ekonomskih, geopo-liti~kih i drugih neospornih argume-nata koji o woj kriti~ki kazuju, da nijezazvonilo zvono za uzbunu. A to je Koso-vo i Metohija. Kosovo i Metohija je vo-dodelnica koja je otreznila mnoge Sr-be koji su spavali dubokim evropskimsnom. To je onaj Rubikon preko koga ni-

jedan iskreni pravoslavni Srbin ne}epre}i u tragawu za besklasnim otvo-renim dru{tvom i izgubqenim rajemnovog bri selskog centralnog komiteta.Jer Evropska Uni ja je, ipak, prolaznaideolo{ka tvorevina vladaju}ih glo-balisti~kih elita, dok je Kosovo i Me-

tohija u srcima duhovnih potomaka sve-torodnih Nemawi}a ve~no.I zato ovaj zbornik.

DVERI SRPSKE4 ZA I PROTIV

Ko nam ta~no otimaKosovo i Metohiju?

U Ve~erwim novostima od 7. marta 2008 (str. 4), u tekstu pod naslovomNATO kumovao Kosovu, navodi se izjava italijanskog ministra spoqnihposlova Masima d Aleme sa sastanka ministara spoqnih poslova drà-va ~lanica NATO-a:

Niko ne bi uzeo u razmatrawe progla{ewe nezavisnosti Kosova da je

to bio jednostran akt. Nezavisnost nije ro|ena iz unilateralne inicija-tive naroda na Kosovu, ve} je nastala unutar NATO. Da je bila re~ o uni-lateralnom aktu, niko ne bio uzeo u razmatrawe progla{e we neza visno-sti.

Dakle, kao {to smo i mislili, i kao {to je pre vi{e meseci javno uka-zao Aleksandar Simi}, nezavisnost Kosova i Metohije nema nikakve vezesa èqa ma {iptarske nacionalne mawine, ve} je u pitawu stvarawe NA-TO-dràve na Balkanu, sa velikom spon zor skom ulogom Sjediwenih ame-ri~kih dràva.

Kada se prisetimo da je krajem febru ara u Be~u formirana Me|unarod-na upravqa~ka grupa za Kosovo, sastavqena od predstavnika 15 zemaqa(SAD, Velike Britani je, Francuske, Nema~ke, Italije, Austri je, ê{ke,[vedske, Turske, Finske, Belgije, Danske, Ma|arske, Slovenije i [vaj-carske), sa zadatkom nasilnog ostvarivawa Ahtisarijevog plana bez sa-glasnosti Save ta bezbednosti UN, onda imamo potpuno jasnu evi dencijuKo nam ta~no otima Kosovo i Metohiju.

Da li je u svemu ovome Evropska Unija nevina?Dirqivi su poku{a ji evrounijata u Srbi ji da javnosti objasne kakoEvropska Unija zapravo ne u~estvuje u procesu priznavawa la`ne dràvena Kosovu i Metohiji, jer takvu odluku ova naddràva ne moè ni da done-se. âk ni kada bismo bili politi~ki idioti ne bismo mogli da proguta-mo ovu la`: Evropska Unija, uz odobrewe svih ~lanica i uzdrànost jedi-no Kipra, poslala je, mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, svoju mi-siju na Kosovu i Metohiju, s jednim jedinim ci qem: da u praksi primeni

Ahtisari jev plan za omogu}avawe i priznavawe nezavisnosti Kosova iMetohije. Dakle, Evropska Unija, sa jedne strane {aqe svoju pro tivprav-nu misiju direktno se stavqaju}i na stranu tzv. nezavisnosti Kosova, a sadruge strane nas ube|uje da ona nema ni{ta s tim i da je neutralna po tompitawu?!? Da li posle ovoga posto ji bilo ko kome ni je jasna politikaEvropske Unije prema Srbiji i kako treba nazvati ovu vrstu politike?

Posle ova tri doga|aja, NATO, EU i nasilni~ka me|unarodna upravqa~-ka grupa za Kosovo ne mogu biti druga~ije tretirani u Srbiji nego kao

otvoreni neprijateqi i okupatori. Postavqa se pitawe da li ovo trebada se odnosi i na one evropske dràve ko je nisu priznale nezavisnostKoso va i Metohije, ali su odobrile slawe misije Evropske Unije i timeindirektno priznale la`nu dràvu? Na ovu ~iwenicu do sada u srpskoj

javnosti niko nije ukazao. Iz saop{tewa za javnostSrpskog sabora Dveri od 7. marta 2008.


7/116

Sama ideja o ujediwenu evrop-skih dràva nije nova. Ona seuvek provla~ila kroz misli iide je evropskih intelektua-

laca koji su stalno isticali potrebuza jedni~ke evropske svesti i jednogevropskog doma.

Evropske integracijeu pro{losti

Te zamisli ili su dolazile podsti-cane idealima pojedinaca ili poslete{kih i krvavih ratova kao èqa dase oni nikad vi{e ne ponove. Jo{ uSredwem veku pri metna je svest o je-dinstve noj Evropi koju ujediwu je hri-{}anska vera. Hri{}anstvo je bilo je-dini faktor ko ji je mogao da poveèEvropu u kojoj jo{ nije do{lo do for-mirawa nacionalnih dràva. Naro~i-to su se na to pozivale pape prilikompodsticawa evropskih vladara na kr-

sta{ke pohode i ratove protiv Turaka.Sukobi sa muslimanima na BliskomIstoku i u Sredozemqu su itekako do-prineli nastanku evropskog je dinstva.Jo{ u to vreme primetna je podela nakatoli~ki Zapad i pravoslavni Istok,na ko ji se gledalo kao na ne{to {tonije sastavni deo evropskog indenti-teta.

U Novom veku pojavom protestanti-zma Evropa je gurnuta u mra~an periodkrvavih ratova i verskih progona.Univerzalna svest ko ja je nastala uSredwem veku se potpuno gubi u sve-tlu podela na katolike i protestante.Poku{aji da se stvori neko jedinstvo

su i{li samo dotle kada bi se pravi-li sa vezi protestantskih ili katoli~-kih dràva. U tom smislu je i razu-mqivo za{to je francuski kardinalRi{eqe sawao o fe deraci ji prote-stantskih dràva pod rukovodstvomPariza, ko ja bi dràla katoli~ku

Austriju pod kontrolom.Tek u 19. veku, sa nastankom Svete

Alijanse, moèmo govoriti o neka-kvom evropskom jedinstvu. Naime,strah od revoluci ja je evropske dvo-rove gurnuo na me|usobnu saradwu irazumevawe. Uvidela se potreba za~e{}im diplomatskim sastancima,

razgovorima i zajedni~kim akcijama.Iako je koncept Svete Alijanse imaoizrazito ideolo{ki karakter i po-trebu da o~uva evropske dràve i di-nastije od bilo kakvih nasilnih pro-mena, on je doneo Evropi mir ko ji jetrajao gotovo 50 godina. Ali taj nadna-cionalni koncept nije imao {ansu zapreìvqavawe u svetlu velikih naci-onalnih revoluci ja, postanka nacija,ratova za oslobo|ewe na Balkanu iujediwewa Nema~ke pod energi~nimBizmarkom. Kasni ji savezi, kao naprimer Trojecarski savez (savez tridvora: Petrograda, Be~a i Berlina) subili samo izraz realne geopolitike u

smislu odvra}awa od akcije Francu-ske ili Britanije.Nedostatak neke zajedni~ke svesti i

ideje je Evropu i gurnuo u klanicu Pr-vog svetskog rata. Posle 1918. nastao

je Versajski si stem koji je na sve mo-gu }e na~ine stavio Evropu pod jakiuticaj Francuske, u svakom smisluusmeren na kontrolu Nema~ke. Zani-mqivo je primetiti da je tada evrop-ska svest vi{e prisutna u re toricinovih ideologi ja komunizma, fa{i-zma i nacizma. Komunizam, kao nadna-cionalna ideologija, se stalno pozi-vao na jedinstvo proletera i radnika,radio na svetskoj re voluciji i o{tro

kritikovao sebi~nu nacionalnu poli-tiku evropskih dràva. Ni fa{izamni je kaskao u svom internacionali-zmu, ~esto isti~u}i zajedni~ku obave-zu Evropqana da se uje dine protiv ko-munizma i sa~uva ju evropsku civili-zaciju. Paradoks je da Evropu nisu è-

lele da ujedine demokrate i liberal-ni intelektualci ve} politi~ki eks-tremi poput Hitlera i nacionalsoci-

jalizma. Hitler, kao nema~ki naciona-lista, imao je itekako razvijenu svesto jednoj Evropi, ali u novom poret ku,zasnovanom na rasnoj, arijevskoj pri-padnosti. Ratovima i osvajawem on je

u jednom periodu i uspeo da stvori je-dan novi evropski poredak.Kao {to smo videli i u pro{losti

su postojali trenuci kada je Evropabila jedinstven dom. Nekad se ujedi-wuju}i preko hri{}anstva, nekad zbogopasnosti od svrgavawa elita i revo-luci ja, a nekad i na verskoj i rasnojosnovi. Primetno je da nikad nije bi-lo poku{aja ekonomske integracije ko-

ja bi pratila i politi~ku. I upravotragi~no iskustvo u Drugom svetskomratu }e evropske politi~ke elite pr-vo usmeriti ka ekonomiji.

Politi~ko

ujediwewe Evrope

Rane stra{nog Drugog svetskog ratasu polako zacelile. Ponovo su uspo-stavqene ekonomske, kulturne i poli-ti~ke veze izme|u evropskih naroda.Ve} 1952. Nema~ka je bila glavni eko-nomski patrner Francuske i sa jednei druge strane je rasla svest o neop-hodnosti pomirewa i {to ~vr{}ih ve-za. Pomirewe ni je bilo izraz samodobre voqe ve} i neop hodnost usledpoliti~ke dominaci je Sjediwenih

Ameri~kih Dràva, opasnosti od po-litike SSSR-a i zao{travawa Hlad-

nog rata. Na po~etku Hladnog rataFrancuska se sve vi{e ose}ala izo-lovanom u me|unarodnim odnosima.Evropa vi{e ni je bila u mogu}nostida uti~e na razvoj me|unarodnih odno-sa i mogla je mirno da gleda kako sewene biv{e kolonije osloba|aju ima-

5DVERI SRPSKEEVROPSKE UNIJE

O nastan kuEvropske unijeU pro{losti su postojali trenuci kada je Evropa bila jedinstven dom.

Nekad se ujediwuju}i preko hri{}anstva, nekad zbog opasnosti od

svrgavawa elita i revolucija, a nekad i na verskoj i rasnoj osnovi.

Primetno je da nikad nije bilo poku{aja ekonomske integracije koja bi

pratila i politi~ku. I upravo tragi~no iskustvo u Drugom svetskom ratu

}e evropske politi~ke elite prvo usmeriti ka ekonomiji

MARKO @IVKOVI]


8/116

ju}i pre}utnu pomo} Va{ingtona iliMoskve. Poku{a ji da se uspostavebli ì odnosi izme|u Velike Brita-ni je i Francuske su nai{li na neu-speh zbog kursa spoqne politike Lon-

dona ko ji davao prioritet odnosimasa Amerikom. @ele}i da iza|e iz ta-kve pozici je Francuska je sve vi{epo~ela da se okre}e svom doju~era-{wem neprijatequ Nemcima. Godine1948. na mesto ministra spoqnih po-slova Francuske je do{ao Robert [u-man, ko ji je bio zagovornik vo|ewadruga~i je politike prema Ne ma~koj.On je smatrao da Francuska mora daodustane od svo je tradi ocinalne po-litike obuzdavawa Nema~ke i stvara-wa saveza na evropskom kontinentukoji }e biti upotrebqivi protiv we.To u sada{wem odnosu snaga, na po-~etku Hladnog rata, ne bi imalo nika-

kvog smisla i samo bi Francusku jo{vi{e gurnulo u izolaci ju i oslabilowen polo àj. Trebalo je pokrenutidru ga~iju politiku prema Nema~koj naravnoj nozi.

[umanova ide ja je bila da bu du}aEvropa po~iva upravo na francuskom-nema~kom jedinstvu i da }e jedino nataj na~in uspeti da Nema~ku koliko to-liko kontroli{e, da uspe{no prego-vara sa Sjediwenim Ameri~kim Drà-vama, da poku{a da preko takvog ja~eguticaja na me|unarodnoj sceni sa~uvasvo je koloni je u Indokini i severnoj

Africi i da eventualno parira So-vjetskom Savezu u Evropi. Tako|e, tre-

ba napomenuti da se Pariz zabrinuozbog brzine kojom se Nema~ka ekonom-ski obnavqala. Godine 1950. [uman jeuputio i zvani~nu deklaraciju kojom jepredlagao stvarawe Evropske zajed-nice za ugaq i ~elik, koja bi nastalaudruìvawem francuske i nema~kecrne metalurgije. U ovoj ideji nije bi-lo nikakvih ideala: Francuska je è-lela da na taj na ~in kontroli{e ne-ma~ku te{ku industri ju stvaraju}ikomplementarnost privreda kako bise spre~io novi rat i eventualno ne-kontrolisano ponovno naoruàvawe.Nema~ki kancelar Adenauer je prihva-tio ovaj predlog, uvidev{i priliku da

se nema~ki narod oslobodi kriviceza doga|aje u pro {losti. Va{ington jetako|e bio zadovoqan ovakvim razvo-

jem sutiaci je, pre svega èle}i da uEvropi ima stabilnost koja }e im od-govarati u trenutku hladnoratovskihsukoba sa SSSR-om u Indokini.

Zajednici za ugaq i ~elik su se pri-druìle i ostale dràve izvan Gvo-zdene zavese. To su bili po liti~kirazlozi za nastanak Evropske Unije.Pored [umana moramo pomenuti i@ana Monea, ko ji je veoma uticao nasvest da je pored politi~kog neophod-no i ekonomsko ujediwewe, i da jeupravo ekonomska kriza iz 30-tih i

dovela do rata. I @an Mone i [umansu bili zagovornici uspostavqawanadnacionalne Evrope, gde }e nacio-nalni dràvni i ekonomski suvereni-tet biti prevazi|en. Kako se Hladnirat zahuktavao sa po~etkom Korej skograta, u Parizu i Va{ingtonu se poja-

vio strah da je to po~etak {ire akcijeSovjetskog Saveza u izvozu revolucije.Doga|aji su nametnuli potrebu inten-zivnijeg i dubqeg zbliàvawa Fran-cuske i Nema~ke, pa je tako nastao pro-

jekat Evropske vojske, koji je aktuelani danas, i Evropske odbrambene za-jednice. Na taj na~in bi se Nema~kaponovo naoruàla. Ali ovaj predlogni je prihva}en u francuskom parla-mentu i francuskoj javnosti koja je jo{uvek bila antinema~ki raspoloèna.Stav Va{ingtona je bio veoma negati-van na svako formirawe evropske voj-ske koja bi bila izvan kontrole NATO-pakta. Pritiskom na Bon, Ajzenhauer jeubedio Adenaura da bi naoruàwe Ne-ma~ke bilo prihva}eno jedino u okvi-ru Atlantskog saveza. Tako je u oktobru1954. potpisan Pariski sporazum ko-

jim se Nema~ka ukqu~ila u NATO i po-

novo naoru ala. Od Pariskih spora-zuma i po~iwe ozbiqna vojna i poli-ti~ka saradwa Francuske i Nema~ke.Ve} 1955. do{lo je do sastanka o voj-noj saradwi sa Nema~kom.

Dolaskom De Gola na me sto pred-sednika Francuske Republike ostva-rivala se intenzivni ja saradwa saNema~kom. @ele}i da povrati ugledFrancuske De Gol je tim odnosima daoprvenstvo ele}i pre svega da poku{ada natera Va{ington da uzme u obziri evropske interese. On je naravno utim odnosima èleo da omogu}i pr-venstvo Francuske i osigura slabijipoloàj Nema~ke. Tako|e je èleo da

prekine sa tendenci jom formirawanadnacionalne Evrope za koju su bili[uman i Mone, ve} je teìo nastankuuni je ko ja bi po{tovala suverenitetsvojih ~lanica. Wegova politika je idovela do zna~ajnog Jelisejskog spo-razuma 1963. godine. Sporazum je

predvi|ao redovne sastanke francu -skog predsednika i nema~kog kancela-ra, kontakte izme|u ministara obra-zovawa, spoqnih poslova i odbrane.Na neki na~in De Gol je ovim sporazu-

mom èleo da umawi uticaj NATO-sa-veza i stvori osnovu evropske samo-stalne bezbednosti. Nema~ki kance-lar Adenauer je ovo prihvatio, ali sunema~ki politi~ari posle wegovogodlaska odbacili predlog i svoju bez-bednost nastavili da grade kroz save-zni{tvo u NATO-paktu. To je i razu-mqivo, jer Francuska ni je mogla dapru ì garanci je u slu~a ju napadaSSSR-a. Ipak Jelisejski sporazum jepostao osnova francusko-nema~ke sa-radwe i doprineo izgradwi Evropskeekonomske zajednice, zajedni~ke poli-tike u oblasti poqoprivrede, zajed-ni~kog evropskog monetarnog sistema

i jedinstvenog evropskog zakona 1989.U poli ti~kom ujediwewu Evrope va- nu ulogu je imalo i formirawe Save-ta Evrope 1974. godine. U ovoj hladno-ratovskoj fazi Evropa je mogla jedinoda se na taj na~in ujediwu je: pribli-

àvawem Pariza i Bona pod za{titomi garancijom Va{ngtona, uz ekonomskuintegraciju i postepeno stvarawe po-liti~kih instituci ja Uni je. Tada je idaqe u prednosti bila De Golova vi-zija o o~uvawu nacionalnih suvere ni-teta.

Ujediwewe Nema~ke i krah komuni-zma su otvorili novu stranicu isto-rije Evropske Unije. Francuska je bo-

ja`qivo posmatrala kako u srcu Evro-pe nastaje jaka Nema~ka sa 80 milionastanovnika. Ipak, i pored sumwi i sa

jedne i druge strane evropske inte-gracije su nastavqene. Najva`niji do-ga|aj iz ovog perioda je svakako potpi-sivawe Mastrihtskog ugovora 1992.


Dolaskom De Gola

na mesto

predsednika

Francuske Republikeostvarivala se

intenzivnija

saradwa sa Nema~kom.

@ele}i da

povrati ugled Francuske

De Gol je tim

odnosima dao prvenstvo

èle}i pre svega da

poku{a da natera

Va{ington da uzme u

obzir i evropske

interese[arl De Gol


9/116


10/116

saradwu, sama ideja je neslavno pro-{la, jer su sporazum naknadno odba-cile Francuska, Velika Britani ja iItali ja. Itali ja je predlog odbacilazbog svo je unutra{we politi~ke ne-

stabilnosti i pove}anog uticaja komu-nista u wenom politi~kom ìvotu.Britanija, iako je prisustvovala dogo-vorima, i daqe je bila na pozicijama~uvawa svog suvereniteta. A Francu-ska se konstantno nalazila izme|u ne-povere wa prema Nema~koj i opozicijeu svom parlamentu i doma}e javnosti.I pored ovog po~etnog neuspeha, ve}1978. godine je usvojena deklaracija oformirawu Evropskog monetarnog si-stema. Deklaraci ja je trebalo da po-tvrdi re{enost o {to ve}oj ekonom-skoj saradwi izme|u evropskih drà-va i zajedni~koj valuti. Evropska za-

jednica se vremenom mewala i ja~ala:

pa je od prevashodnih {est ~lanovapostala zajednica sa petnaest zema-qa-~lanica.

Presudni trenutak je dolazak @akaDelora na mesto predsednika Evrop-ske komisije, jer je on ubrzao stvara-we Monetarne unije. Po nalogu Savetaon je formirao komisiju koja je treba-lo da prou~i sve probleme na koje seeventualno mo e nai}i. Mi{qewe ko-misi je je usvojeno tek 1989. godine iprihva}eno je stvarawe Uni je sa po-~etkom od 1. jula 1990.

Stvarawe Monetarne uni je je pro-{lo kroz tri faze. Prva faza je obu-hvatala nastanak jedinstvenog trì-

{ta i ukqu~ivawe svih ~lanica u je-dinstveni monetarni sistem. Posleuspe{no izvedene prve faze, krenulose sa drugom 1. 1. 1994. go dine pove-}awem saradwe u monetarnoj politi-ci. Nastao je Evropski monetarni in-stitut, ko ji }e biti prethodnicaEvropske centralne banke sa sedi-{tem u Frankfurtu (posle te{kihrasprava izme|u Nema~ke i V. Brita-nije). Dogovoren je sistem kolektivnogodlu~ivawa u oblasti monetarne po-litike i prihva}en je naziv zajedni~-ke evropske valute evro. Tada su iodre|eni kriterijumi koje ne ka drà-va treba da ima da bi pristupila Mo-

netarnoj uni ji: 1. ukupni javni dug nesme biti ve}i od 60 % dru{tvenogproizvoda; 2. godi{wi fiskalni de-ficit ne sme biti ve}i od 3% dru-{tvenog proizvoda; 3. inflaci ja nesme biti ve}a od 1,5 % od najniè in-flaci je u trima ~lanica; 4. zabranaCentralnoj banci da dràvi odobravakredit radi finansirawa deficita i5. da se izvr{e reforme centralnihbanaka u smislu osamostaqewa od po-liti~kih struktura. Ve} na po~etku ne-ke dràve-~lanice nisu ispuwavaleove kriterijume. Itali ja, Belgi ja iGr~ka su imale veoma veliki javni dug,a V. Britanija je ispuwavala sve uslo-

ve ali nije èlela da se odrekne eko-nomskog suvereniteta.Posle druge nastupila je zavr{na

faza 1. 1. 1999. go dine fiksirawemkurseva nacio nalnih valuta i usvaja-wem zajedni~ke evropske monete. Preprelaska dogovoreno je da se odrede

kursevi 11 valu ta dràva Evrope. To jeura|eno u pono} 31. 12. 1998. tako {tosu centralne banke odredile odnossvojih nacionalnih valuta prema ame-ri~kom dolaru. Kursevi evropske va-

lute su na taj na~in zauvek fiksirani.Dogovoreno je da se od tada pa do2002. godine zamene sve nacionalnevalute za evro. Do danas je ukupno za-meweno oko 13 milijardi nov~anica i36 milijardi kovanog novca, {to jenajve}a zamena novca u qudskoj isto-riji.

Kada je stvorena Evropska monetar-na unija nametnula se potreba za jed-nim novim sistemom evropskih cen-tralnih banaka. Pr vo je postojaoEvropski monetarni institut ko ji jezamewen u Evropsku centralnu banku.Dogovoreno je da se predsednik Bankebira glasawem i dogovorom ~lanica

Unije, pa je tako za prvog predsednikaizabran Vili jem Diuzburg 1998. Wo-me se rukovodi preko tri organa: Sa-vet Guvernera, Izvr{ni Odbor i Ge-neralni Savet. Danas Evropska cen-tralna banka vodi la baviju monetarnupolitiku, jer se suo~ila sa razli~i-tim nacionalnim privredama, naro-~ito novih ~lanica. Wena uloga u tre-nutnim okolnostima je veoma te{ka,

jer je nemogu}e voditi jedinstvenu po-litiku koja }e biti u interesu svih dr-

àva-~lanica. Neke dràve-~laniceimaju razli~ite stope rasta dru{tve-nog proizvoda, razli~iti stepen in-flaci je i nivo nezaposleno sti. Po-

stavqa se pitawe kako u nekim drà-vama spre~avati recesiju, a u drugiminfla ci ju. Ona vodi veoma restrik-tivnu politiku pre svega u ciqu sta-bilnosti i ja~awa evropske valute. Odwenog nastanka ECB je bila meta kri-tike i povod raznim politi~kim trza-

vicama. Kritike su se uglavnom svo-dile na to da je Izvr{ni organ ECBisuvi{e neza visan od politi~kih in-stitucija Unije i samih vlada dràva-~lanica. Ona je sigurno jedna od najne-

za visni jih banaka na svetu, na sre}ubankarskih i poslovnih krugova, a na{tetu demokratske kontrole.

Evropska banka za rekonstrukci ju irazvoj (The European Bank for Recon-struction and Development) je nasta la1990. Pokreta~i ide je za osnivaweove banke su 24 dràve OECD-a sa na-merom da se pospe{i pri vredni raz-voj zemaqa u tranzici ji centralne i

jugoisto~ne Evrope. Namera osni va~a je bila da finansirawem privatnogsektora u tranzici onim dràva olak-{a prelazak na trì{nu privredu.Ideja je potekla na osnovu namere dase finansijski pomogne Ma|arskoj i

Poqskoj 1989. posle pada komunizma.Zapadna Evropa je, zarad svojih inte-resa, htela da posle pada komunizma iru{ewa Berlinskog zida uti~e na br-zinu i politi~ki kurs reformi u Ma-|arskoj, Poqskoj, ê{koj, Slova~koj,Bugarskoj i Rumuni ji. âk se javila iideja da se ponovo pokrene neki noviMar{alov plan koji }e obnoviti pri-vredu u biv{im komunisti~kim ze-mqama. Najvi{i organ ove Banke jeSavet Guvernera koji odlu~uje o prije-mu novih ~lanica i kapitalu Banke, aizvr{ni organ Banke je Izvr{ni od-bor ko ji se sastoji od 57 zemaqa ~la-nica. Sedi{te Banke je u Londonu i po

pravilu predsednik Izvr{nog odbora je Francuz. Zanimqiva je ~iwenicada su Sjediwene Ameri~ke Dràve naj-ve}i akcionar sa 10% u kapitalu,Francuska, Nema~ka, Itali ja, VelikaBritani ja i Japan pose du ju 8,5%, abiv{e republike Sovjetskog Saveza i


Od samog po~etka

nastanka Evropske Unije

primetan je i otpor

na~inu na koji je nastala,ali i na~inu na koji

funkcioni{e. Otpor se

prvo javio zbog sumwi u

iskrenost jedne ili druge

strane (Pariza ili Bona).

Jak udarac je zadao stav

Velike Britanije koja je

odbila da prihvati

zajedni~ku evropsku

valutu, ~ak je i odbila damnoge zakone i standarde

Evropske Unije ukqu~i u

svoje nacionalno

zakonodavstvo


11/116

zemqe Centralne i Isto~ne Evrope po6 %. Danas je Evropska banka za rekon-strukciju i razvoj u potpunosti u skla-du sa politikom Uni je. Zemqe kojima je potreban zajam su uslovqene vi{e

politi~kim uslovima nego ekonom-skim zahtevima: funkcionisawem vi-{epartijskog sistema i demokratije,razvo jem politi~kog pluralizma, po-stojanim institucijama i zapo~etimekonomskim reformama ko je vode katrì{noj privredi. Banka je jedin-stvena po tome {to kredite uslovqa-va politi~kom situacijom u zemqi ko-

ja ih potraùje.Evropa je ukidawem nacionalnih va-

luta postala istinsko jedinstveno tr-ì{te. Uvo|ewe eura i stvaraweevropskog monetranog sistema }eomogu}iti da se Evropa ravnopravnonosi sa ameri~kom i japanskom ekono-

mi jom na svetskom trì{tu. Tako jestvorena Unija sa 372 miliona potro-{a~a i 8.500 milijardi dolara dru-{tvenog proizvoda preko in tegracijenacionalnih finansijskih trì{ta.Pored toga je 1998. do{lo do in tegra-cije dve najve}e berze u Evropi Lon-donske i Frankfurtske. Evropskeelite su uvidele da je politi~ko uje-diwewe besmisleno bez ekonomskog.Samo ekonomsko ujediwewe je i{lorelativno bezbolnije i brè od poli-ti~kog (oko koga i da nas traju raspra-ve). Ono je bilo ubrzano i sti mulisa-no i od mo}nih poslovnih i bankar-skih krugova. Politi~kim dogovorima

koji su trajali vi{e godina ze mqe koje su prihvatile evro su se odreklesvojih nacionalnih valuta i pristaleda smawe kompetenci je svo jih cen-tralnih banaka zarad integracije. Je-dan od uslova za pristupawe Uniji je ireforma centralnih banaka u smislu

osloba|awa od kontrole politi~kihinstitucija. Na taj na~in pored poli-ti~kog suvereniteta evropske dràvesu se odrekle u velikoj meri i mogu}-nosti da izvan evropskih instituci ja

kontroli{u svoju ekonomiju.

Budu}nost EU

Od samog po~etka nastanka EvropskeUni je primetan je i otpor na~inu nako ji je nastala, ali i na~inu na kojifunkcioni{e. Otpor se prvo javiozbog sumwi u iskrenost jedne ili dru-ge strane (Pariza ili Bona). Jak uda-rac je zadao stav Velike Britanije ko-

ja je odbila da prihvati zajedni~kuevropsku valutu, ~ak je i odbila damnoge zakone i standarde EvropskeUnije ukqu~i u svoje nacionalno zako-nodavstvo. Za sada nema izgleda da }e

London umnogome promeniti stav kojije odraz èqe da se ne `r tvije suvere-nitet (treba primetiti da je upravoLondon insistira na pro{irewu Uni-

je na dràve zapadnog Balkana i repu-blike biv{eg Sovjetskog Saveza).

Posledwih godina nekoliko doga|a- ja su uzdrmale evropsku budu}nost.Ishod referenduma u Francuskoj, nakom su gra|ani odbacili zajed ni~ kievropski ustav, pokazuje da je i na Za-padu prisutno nezadovoqstvo na~i-nom na ko ji se Uni ja razvi ja. Tako|e,treba pomenuti referendum u [ved-skoj ko jim je ogromna ve}ina gra|ana

jasno rekla da èli da sa~uva nacio-

nalnu valutu i ne prihvati evro. Aprime}uju se i otvoreni sukobi Fran-cuske i Nema~ke oko ulaska Tur ske uUniju. Nezadovoqstvo je primetno i uobi~nom ìvotu Evropqana: nevladi-ne organizacije i liberalni intelek-tualci kritikuju nedostatak demokrat-

ske kontrole evropskih institucija,sindikati i levica optuù ju Briselda naru{ava socijalni mir i da odevropskog monetarnog sistema najvi-{e koristi ima ju najbogati ji, evrop-

ska desnica i nacionalni mislioci uEvropskoj Uni ji vide na~in potpunoguni{tavawa dràvnih suvereniteta,dok obi~ni gra|ani sve vi{e na svomnov~aniku ose}aju izdràvawe gloma-zne briselske birokratije.

Nesumwivo je da sada{wi tok doga-|a ja pokazu je mnoge prednosti Evrop-ske Unije i zajedni~kog monetarnog si-stema. Treba primetiti i to da onikoji Uniju predstavqaju kao raj na ze-mqi stalno nas ube|uju da bi eventu-alni neuspeh doveo da ozbiqnih poli-ti~kih i ekonomskih posledica. Za sa -da mnogo vi{e koristi imaju poslovnikrugovi koji u saradwi sa politi~kom

elitom èle da oja~aju ulogu Evrope nasvetskom trì{tu kako bi se ravno-pravno takmi~i la sa ekonomijom Sje-di wenih Ameri~kih Dràva i Japana,ali i do{la do {to ve}eg uticaja u me-|unarodnim odnosima. U istom tre -nutku, kada se stalno govori o de mo-kratiji razara se nacionalni suvere -nitet, nadle`nosti dràve se preba-cu ju na nadnacionalne instituci je ukojima odlu~uju najja~e dràve bez ob-zirawa na interese malih dràva.

Kakav je izbor pred Srbi jom izli-{no je govoriti. Evropska Unija je re-alnost ko ja je pred nama i jedinoistinsko razumevawe wenog nastan-

ka, wene istorije i wenog funkcioni-sawa mo è nam po mo}i u o~uvawusvo jih nacionalnih interesa i svogidentiteta.

Autor je diplomirani istori~ariz Ni{a i ~lan redakcije ~asopisa

Dve ri srpske

DVERI SRPSKE 9EVROPSKE UNIJE


12/116

Naziv {izofreni ja zna~i ras-cep du{e, raspadawe du{ev-ne li~nosti bolesnika. Kod{izofrenih poreme}a ja ~e-

sto dolazi do gubitka vlastite osobe-nosti, svog ja i identiteta. U stru~nojterminologiji ovaj simptom se nazivaporeme}ajem ega.

U redovima ko ji slede poku{a}emoda ukaèmo na neke o~igledne nuspoja-ve ko je se odvija ju na psiholo{kom i

{irem dru{tvenom planu u jednom de-lu srpske nacije. Te po jave na koje }e-mo ukazati na na~elnom nivou su tesnopovezane sa projektom Evropske Unijekao vrednosnog, civilizacijskog iideolo{kog koncepta zapadne, post-hri{}anske civilizacije. Dakle, ciqjedne ovakve analize je konstatacijapostoje}eg stawa bez imalo pretenci-ozne èqe da dajemo generalnu dijag-nozu.

O ~emu se zapravo radi? Naime, kodjednog dela na{eg naroda u Srbiji mo-èmo, ukoliko se malo pa`qivije udu-bimo, primetiti pojavu ko ju bismouslovno mogli nazvati masovna {i-

zofrenija.U dokazivawu ove smele teze po}i}emo od nekih obi~nih, svakodnevnihi naizgled banalnih ~iwenica. Nai-me, za qude kao {to su Havijer Sola-na, Karla Del Ponte, Marti Ahti sari,Andreas Cobel, itd, ogroman deo na-{eg naroda nema lepih re~i. âk pre-ma wima ga ji otvoren animozitet (dase ne upotrebi neka te à re~) zbogwihovog otvoreno neprijateqskog ilicemernog odnosa prema na{em na-rodu i dràvi. Sa druge, pak, strane,kada taj isti deo na{eg naroda govorii misli o Evropskoj Uniji i evrouni-jatskom konceptu dràve i dru{tva, on

tada kao da govori o nekom raju na ze-mqi, koji nema nikakve veze sa pome-nutim evropskim predstavnicima. Tobi mogla biti {izofrenija. Jer upra-vo pomenuta evropska gospoda (koja su,dakle, tom velikom delu na{eg narodaneprihvatqiva u svakom, a ponajvi{e

u moralnom smislu) su autenti~nipredstavnici tog i takvog evropskogsistema vrednosti. Oni su, dakle, we-govi glavni junaci.

Taj sistem vrednosti i wegove do-bronamerne i blagotvorne posle-dice smo imali priliku nebrojeno pu-ta da osetimo na svo joj ko ì: krozsankci je, bombardovawe, ha{ko mr-cvarewe, politiku podr{ke {iptar-skom teroristi~kom pokretu na KiM,

beskona~na uslovqavawa, itd.Da zaokruìmo po~etnu tezu: akonam je, dakle, taj i takav milosrdno-an|elski, kolateralno-{tetni, del-ponteovsko-solanovsko-ahtisarijev-ski sistem moralnih vrednosti ne-prihvatqiv, onda tim pre treba da bu-de neprihvatqivo nedono{~e tog i ta-kvog si stema vrednosti. A to je Evrop-ska Unija. Sa druge strane, ako prihva-tamo koncept Evropske Uni je prihva-tamo potpuno i wen moralni ustavoli~en u pomenutim qudima koji je re-prezentu ju. Sve ostalo je neprirodnoi nelogi~no, odnosno poprili~no{izofreno.

Podrazumeva se da Evropska Unijanije jedina mogu}a Evropa, kao i da uwenom okviru posto ji evroskeptici-zam o kome, me|utim, u Srbi ji ni{tane znamo.

Magarci i {argarepe

U celoj pri~i o EU kao novom bes-klasnom dru{tvu jasno se prime}ujesa zdravim razumom nespojiva logikajurwave dela na{e elite za evropskom{argarepom. Ta {argarepa se sastoji od kredita i investicija projekto-vanih po neokolonijalnom modelu kojise primewu je u zemqama tzv. tre}eg

sveta. Naravno, niko ne pomiwe da }epomenute povoqnosti, pored osta-lih, bukvalno oduvati na{ platnibilans kao kulu od karata, kao {to sedesilo u Poqskoj. Me|utim, ono {to jeindikativno je da u vrlo ~esto pomi-wanoj metafori o {tapu i {argarepi

gotovo niko ne pomiwe magarce. Aupravo su magarci glavni protagoni-sti pomenute jurwave za {argarepom.Naime, da bi se takav plan sproveo udelo mora se prona}i dovoqan brojovih qubiteqa {argarepe.

Dakle, da pre|emo sa jezika meta-fora na jezik onoga {to se doga|a naterenu. Vidimo da je ovde re~ o kri-stalno jasnoj strategiji poniàvawa iekonomskog uslovqavawa ne samo po-

liti~kog rukovodstva Srbije, ve} i ce-log srpskog naroda od strane novogbriselskog Cen tralnog komiteta, a u~emu im logisti~ku i svaku drugu po-dr{ku pruàju doma}i igra~i na te-renu. Oni su neophodna okupacionapoluga u savremenim istorijskimokolnostima. Neki od `birova su pot-puno upoznati sa okupacionim ciqe-vima briselskih mentora i rade di-rektno po wi hovim direktivama, dokdrugi deo ove populacije spada u pod-grupu korisnih idiota ko ji rade izuverewa u skori dolazak brisel-skog mesije. Oni ìve u tom i{~eki-vawu pri tome dobijaju}i pozama{na

finansijska sredstva za sprovo|ewehumanisti~kih i drugih otvorenihideja i projekata u ciqu ideolo{kog ipseudoreligijskog pripremawa srp-ske nacije za novo oku paciono doba.

Druga sna`na poluga (tesno poveza-na sa prvom) u ostvarivawu savreme-nog okupacionog diskursa su kontro-lisani mediji, koji vr{e vrednosno iduhovno porobqavawe na{e naci je.Kada o medijima go vorimo nedvosmi-sleno se uo~ava te`wa od strane an-glo-saksonske civilizacije da se srp-skom narodu (pored o~iglednog proce-sa medijske idiotizacije) programirau svest i novi genetski kod, odnosno

novi zakon ìvota oli~en u new agekulturi i sistemu vrednosti. Taj muti-rani zakon ivota srpskog naroda, po-red mnogobrojnih devijantnih nuspoja-va, podrazumeva i prihvatawe nacio-nalnog i li~nog ponièwa, a sa wim ipotpune srebrenizacije srpskog du-


Evrounijatska{izofrenijaKao vrhunac cinizma i licemerja koji dolaze od strane EU je

i prijateqska ponuda koja je u interesu na{e svetle i

uspravne evropske budu}nosti.To je ponuda za legalizaciju otima~ine Kosova i Metohije

DANILO TVRDI[I]


13/116


14/116

Pre izvesnog vremena britan-ski pisac i istori~ar NoelMalkolm je napisao: Jugoslo-venska kriza je po~ela na Ko-

sovu tamo }e se i zavr{iti. To jebio povod da ve}i broj evropskih iameri~kih zvani~nika poru~i kako jenezavisnost Kosova posledwa kocki-

ca u dezintegraciji SFRJ.Ne bih se slo ìo sa ovom tezom.Pre bih rekao da je mogu}a nezavi-snost Kosova prva kockica u nizu bu-du}ih de{avawa i budu}ih kriza naBalkanu.

Za{to?Zato {to je stabilnost Balkana u

prethodnih 15 godina po~ivala na po-{tovawu me|unarodnog prava. Presvega na po{tovawu Poveqe UN i Za-vr{nog akta iz Helsinkija. Zato su svebiv{e republike nekada{we jedin-stvene dràve Jugoslavije danas neza-visne dràve u svojim fe deralnimgranicama.

Na osnovu ovog principa, defini-sana su i 4 dokumenta ko ja predsta-vqaju 4 stuba stabilnosti na Balkanu.To su: Zavr{ni akt Badinterove komi-sije iz 1991. godine, Dejtonski mirov-ni sporazum iz 1995. godine, Rezolu-ci ja 1244 SB UN iz 1999. godine iOhridski okvirni sporazum iz 2001.godine. Me|unarodno priznate grani-ce dràva na Balkanu ovim dokumen-tima nisu mewane, ve} su dodatno ve-rifikovane, a onda se na poseban na-~in u svakom od spomenutih sporazumaregulisalo pitawe unutra{weg ure-|ewa pojedinih dràva. Tako se Dej-tonskim sporazumom regulisalo unu-

tra{we ure|ewe BiH, Rezolucijom1244 Srbije, odnosno jedne srpske po-krajine, a Ohridskim sporazumom Makedonije.

Svi ovi sporazumi su predstavqalidemokratske okvire koji su, po{tuju}ime|unarodno pravo, po slali porukubalkanskim narodima da se ni{ta nemoè mewati silom, da sila nije ar-gument i da moramo me|usobno sara-|ivati.

Sada se sve mewa. Umesto porukakoje su dominirale Balkanom vi{e od

jedne deceni je, sada se govori da seme|unarod no pravo ne mora po{tova-ti, da je sila jedini argument i da

umesto sa radwe i dogovora mo è dase defini{e nova politika alterna-tivnih re{ewa.

Ovime se dovodi u pitawe stabil-nost regiona, jer se 2 od 4 stuba sta-bilnosti na Balkanu, Zavr{ni akt Ba-dinterove komisije i Rezolucija 1244

direktno kr{e, a preostala 2 indi-rektno, jer se postavqa pitawe za{to

je jedan princip kori{}en u Makedo -niji i BiH, a drugi se koristi na Ko-sovu i Me tohiji, kada sva tri proble-ma imaju sli~an koren.

Umesto demokratskog okvira, sadase nacionalni okvir name}e kao okviru ko jem treba re{avati probleme naBalkanu.

Neodrìvost nezavisne

dràve Kosovo

Pitawe nezavisnosti Kosova jeste ialbansko nacionalne pitawe. I uko-liko se jednom narodu na Balkanu do-zvoli da re{ava svoje nacionalno pi-tawe, onda }e to otvoriti i ostala na-cionalna pitawa u regionu. To }e ra-dikalizovati Balkan. Kako }e se novaradikalizaci ja zavr{iti te{ko jepretpostaviti u ovom trenutku.

Pored pomenutih stvari politi~keprirode koje }e uticati na radikali-zaci ju prilika u regionu, na budu}ade{avawa utica}e i ekonomske i so-

cijalne prilike na Kosovu.âk i zagovornici nezavisnostiKosova govore kako je nezavisno Ko-sovo ekonomski i socijalno neodrì-vo. Takva kvazidràvna tvorevina jeupu}ena na donacije i subvencije me-|unarodnih organizacija i drugih dr-

àva, jer su izvorni buxetski priho-di na Kosovu zanemarqivi. Tako jeoduvek i bilo.

Industrijalizacija Kosova od Prvogsvetskog rata pa nadaqe je vr{ena ka-da je Kosovo bilo sastavni deo Srbi-

je i energetski, privredni, saobra}aj-ni sistem Kosova je 80 godina razvi-

jan kao integralni deo nacionalnog

sistema Srbi je. Zato Kosovo te{komoè da funkcioni{e kao separatni,nezavisan sistem.

Danas je nezaposlenost na Kosovupreko 60 posto, prose~na penzija je 40evra, a ukupan buxet Vlade Kosova sveza jedno sa me|unarodnim donacijamaza 2007. godinu je bio oko 360 milio-na evra. Situaci ja }e biti jo{ goraukoliko Albanci sa Ko sova proglasenezavisnost. Jer }e posle toga usle-diti reakcija Srbije. Reakcija Srbijebi}e jednostavna mi tu odluku ne}e-mo priznati, a Kosovo kao nezavisnudràvu ne}emo prepoznati. Ali }e po-sledice na{e jednostavne odluke biti

kompleksne i za kosovske Albance vr-lo problemati~ne.Ukoliko jedan entitet ne priznajete

kao dr a vu, onda sa tim entitetom nemoète ni sklapati bilateralne me-|unarodne ugovore. Mi ne moèmopotpisati bilo kakav sporazum sa Ko-


zicije ka EU je dovoqno upe~atqiv.Najboqi na~in da odgovorimo na

pitawe {ta bi nam donelo (ili od-nelo) ~lanstvo u EU, u ekonomskompogledu, je kratak osvrt na ekonom-

sku katastrofu koju je doìvela Poq-ska ispuwavaju}i evropske standar-de jo{ od po~etka devedesetih. Tose, pre svega, odnosi na rast poq-skog spoqnog duga ko ji je 2006. do-stigao neverovatnih 147 milijar didolara i ko ji stalno raste. Daqe, uperiodu od 2004. do juna 2006. godi-ne iz Poqske je emigriralo 2 mili-ona Poqaka. Taj proces je najve}imigracioni talas u novijoj evropskojistori ji. Vezan za ovaj podatak je islede}i: prema poqskim procenama,2006. godine na ulicama Pariza nagranici egzistenci je ìvelo je oko6.000 Poqaka, u Londonu 3.000, Rimu

5.000, itd. Oko 90 odsto emigranata je ispod 35 godina starosti i imajuvisoko obrazovawe. Trka za standar-dima EU tako|e je Poqskoj pojela pa-re za zdravstvo, penzi je i za drugasocijalna davawa.

Jo{ mnogo pokazateqa ove vrste mo-èmo nabrajati ne samo na poqskomprimeru, ve} i kad je u pitawu ê{ka,Slova~ka No, tako detaqna analizanam ovom prilikom nije ciq, ve} samogeneralno ukazivawe na o~igledno ka-tastrofalnu ekonomsku tendenciju ko-

ja postoji u novoprimqenim ~lanica-ma EU, a o ~emu se u na{im medijimagromoglasno }uti.

Na samom kra ju ovog ogleda vaqaukazati da je ~ak i osredwem poznava-ocu osnovnih ekonomskih prilika i{irih dru{tvenih de{avawa jasno dabi ~lanstvo u Evropskoj Uni ji Srbijidonelo niz negativnih ekonomskih igeopoliti~kih tendencija, ~iji se do-mino efekat iz ove perspektive nemo è do kra ja sagledati. Ono {to jesigurno jeste da bi nam jedan takavbriselski izlet doneo rast spoq-nog duga, nezaposlenost, emigrirawevelikog broja qudi, politi~ke sukobe,potpunu kontrolu stranaca nad medi-

jima, rast cena nekretnina, pad ì-votnog standarda (posebno u provin-

ciji), itd.Dakle, ne}emo iveti boqe ako u|e-mo u EU, naprotiv. Osnovni problem je{to u razgovorima o ovoj, za sada jo{uvek cenzurisanoj temi, vode}u uloguimaju ideolo{ko-{izofreni argumen-ti i gotovo verska ostra{}enost i za-slepqenost, ko ja neodoqivo podse}ana vremena cr venih marama i partij-skih kwiìca. Samo {to danas imamobriselski Centralni komitet umestoonog, otvoreno dru{tvo umesto bes-klasnog, prava na razli~itost i qud-ska prava umesto bratstva i jedinstva.I naravno, danas imamo Velikog bra-ta umesto Najve}eg sina...

Autor je diplomiraniekonomista, ~lan redakcije~asopisa Dveri srpske iinicijator i koordinator

projekta otvarawaprve javne rasprave na temu

za i protiv Evropske unije

Kako EvropaDU[AN PROROKOVI]


15/116

sovom o trgovini, o energetici, osaobra}a ju, o li~nim dokumentima

jer bi to zna~ilo da priznajemo Vladunezavisne dràve Kosovo, pa samimtim i nezavisnu dràvu Kosovo. Tootvara mnogo pro blema. Al banci ne}emo}i da putu ju preko teritori je cen-tralne Srbije sa paso{ima ne zavisnedràve Kosovo, ne}e mo}i da bude ni-kakve legalne trgovine ili razmeneelektri~ne energi je izme|u Beogradai Pri{tine, {to }e dovesti do potpu-

ne blokade Kosova. Neke od ovih odlu-ka nisu dobre ni za Srbi ju. Na pri-mer, srpska preduze}a su u 2007. godi-ni prodala robe kosovskim Albanci-ma u vredno sti od 320 miliona evra.

Ali Srbija drugog izbora nema.U potpunoj blokadi }e verovatno bi-

ti i ve}ina regionalnih institucija.Uzmimo na primer CEFTA-u. Ukoli ko

Albanci proglase nezavisnost, i uko-liko tu kvazi-tvorevinu prizna ve}i-na dràva ~lanica EU i ve}ina ~lani-ca CEFTA-e, logi~no je o~ekivati da}e Albanci traìti da Kosovo budepunopravna ~lanica ove organizacije.Logi~no je tako|e da ih u tome podrì

i ve}ina u Briselu i ve}ina u regio-nu. Danas interese Kosova i Metohijeu CEFTA-i zastupa UNMIK, shodno Re-zoluci ji 1244 SB UN i odredbi da jepravni poredak Republike Srbi je nateritori ji AP KiM privremeno su-spendovan. Ukoliko UNMIK ostane re-prezent Kosova i Metohije u ovoj orga-nizaci ji, {to }e zvani~ni Beogradzahteva ti, onda }e to zna~iti i neu-spe{nost politike jednostranih kora -ka. Ukoliko kosponzori albanske ne-zavisnosti budu insistirali da Koso -vo bude ~lanica ove multilaterale,onda Srbija tako ne{to ne moè pri-hvatiti. Sve ukazu je na to da CEFTA

jed no stavno ne moè pre i ve ti, ~imese ru{i celokupan koncept regional-ne saradwe. Sli~na sudbina o~ekuje iostale regionalne inicijative.

Konfuziju oko toga {ta }e se na Bal-kanu de{avati samo je pove}ala biro-kratija iz Brisela svojim posledwimpotezima.

Evropska Unija i Kosovo

Nemam ni{ta protiv evrop skih in-tegraci ja, naprotiv, zagovornik samulaska Srbi je u EU. Me|u tim, posta-vqa se pitawe, kako to EU planira daizvede, ako ve}ina dràva ~lanica EU

podrì jednostrano progla{enu neza-visnost Kosova i Me tohi je. EU moèdanas dozvoliti Srbi ji da postanezemqa kandidat za punopravno ~lan-stvo u EU. Ja bih voleo da znam {ta}e se desiti sutra? Jer, ukoliko Sr-bi ja postane kandidat za punopravno


predvodi Kosovo

Umesto poruka koje su dominirale Balkanom vi{e odjedne decenije, sada se govori da se me|unarodno

pravo ne mora po{tovati, da je sila jedini argument i

da umesto saradwe i dogovora moè da se defini{e

nova politika alternativnih re{ewa. Ovime se

dovodi u pitawe stabilnost regiona, jer se 2 od 4

stuba stabilnosti na Balkanu, Zavr{ni akt

Badinterove komisije i Rezolucija 1244 direktno

kr{e, a preostala 2 indirektno, jer se postavqa

pitawe za{to je jedan princip kori{}en u Makedoniji

i BiH, a drugi se koristi na Kosovu i Metohiji, kada

sva tri problema imaju sli~an koren

Stradawe Srba na Kosovu i Metohiji


16/116

~lanstvo 2008. godine, za o~ekivati jeda postane punopravna ~la nica EU naj-daqe 2018. godine. U svakom slu~aju,Srbi ja bi mogla postati ~lanica EUmnogo pre kvazidràve Kosovo, koju }e

izvestan broj dràva ~lanica EU pri-znati. Ukoliko se tako ne{to desi,Srbija onda, kao ~lanica EU, moè daotvori pi tawe postavqawa drugih~lanica EU prema ovom problemu, i dakoristi razne mehanizme da spre~iulazak kvazidràve Kosovo u EU (po-sle potpisanog Lisabonskog sporazu-ma vi{e ne}e biti mogu}e staviti ve-to, ali zato osta ju mnogi na~ini uti-cawa na proces dono{ewa odluka iformalno i neformalno).

Takvim svo jim pona{awem Srbija}e naterati dràve poput Velike Bri-tanije da pri zna ju svo ju gre{ku i nakraju ili poni{te odluku o priznava-

wu kvazidràve Kosovo ili smisledruga~i ju formu ulaska Kosova podsrpski ki{obran, kako bi i ovaj deoBalkana bio u EU.

Naravno da do ovakvog razvoja stva-ri ne}e do}i. Ne}e Srbi ja nateratiniti privoleti Veliku Britani ju dapromeni svoj stav i poni{ti svoju od-luku. [to ne vaì i obrnuto. Jer dr-àve ko je prizna ju samoproklamovanunezavisnost Kosova upra vo }e na po-sledwem koraku, ako ne i ranije, uslo-viti Srbi ju ili priznajte nezavi-snost Kosova ili ne}ete postati ~la-nica EU. Bez srpske saglasnosti Koso-vo ne moè postati ~lanica EU, jer se

osniva~ki akt EU poziva na PovequUN. Dakle, mora se prvo biti dràva,pa tek onda ~lanica EU. A kosovski Al-banci mogu dobi ti drugu albansku dr-àvu samo ukoliko se Srbi ja saglasisa ne~im takvim, ili ukoliko se ume-sto postoje}e Rezoluci je 1244 SB UNko jom se reguli{e postoje}i statusKosova i Metohi je donese nova kojomse Albancima da je saglasnost na sa-moopredeqewe. [anse i za prvo i zadrugo se mere promilima. UkolikoSrbija ne pristane tada na ovu ucenurizikuje da trajno ostane samo kandi-dat za EU. I jo{ plus pogor{a svojeodnose sa Briselom. Svi }e nam tada

re}i da smo ovakav scenario mogli dapretpostavimo jo{ daleke 2008. godi-ne i optuìti nas da smo zalud tro{i-li predpristupne fondove EU, da smonekonstruktivni, da smo Evropu izne-verili i slagali.

Srpski evroskeptici }e re}i da jeovo mogu}i scenario za slu~aj da Sr-bija ikada stigne do toga da moè dapostane punopravan ~lan. Jer su semehanizmi za pristupawe EU, lepe re-~i o evropskoj perspektivi i evrop-skoj budu}nosti, uglavnom koristilikao sredstva demokratskog ube|iva-wa pojedinih dràva. Kako druga~ijeobjasni ti izjavu ministara spoqnih

poslova dràva EU da su zadovoqnipovoqnim razvo jem u BiH i ostvare-nim napretkom, ukqu~uju}i i dogovor opolicijskoj reformi koji su postiglipoliti~ki predstavnici sva tri kon-stitutivna na roda od 11. decembra2007. godine? Jer samo tri me seca ra-

nije EU je dala podr{ku Visokom me|u-narodnom predstavniku za BiH, slo-

va~kom diplomati Miroslavu Laj~aku,odnosno wegovom konceptu policijskereforme u BiH i o{tro upozorila po-liti~ke predstavnike sva tri konsti-tutivna naroda da ukoliko Laj~akovpredlog ne prihvate ne}e ni bitipotpisivawa Sporazuma o stabiliza-ciji i pridruìvawu izme|u BiH i EU.

Jo{ je teè objasniti istupawe slo-vena~kog ministra spoqnih poslovaDimitri ja Rupela, koji je pri maju}iakreditive novopostavqenog srpskogambasadora u Qubqani, rekao da jeSrbiji mesto u EU, i da je EU kona~-no spremna da implementira Solun-sku agendu. Takozvana Solunska agen-

da jeste skup zakqu~aka o pribliàva-wu zemaqa zapadnog Balkana Evrop-skoj uniji, usvojen 16. juna 2003. godi-ne. Otkuda ba{ sada, ~etiri i po godi-ne kasnije, naprasna èqa da se pri-meni Solunska agenda u potpunosti ibez rezervi, kada je na tom planu uprethodnom periodu ura|eno malokonkretnih stvari.

Od govor na dva postavqena pitawaname}e se sam po sebi. Dve realnepretwe po zacrtani kosovski planZapada jesu mogu}e reakci je Srba uBiH, kao i Republike Srbije. Sada sveto treba relativizovati i Srbe saobe strane Drine, novom pri~om o

evropskoj perspektivi i evropskojbudu}nosti, demokratski ubeditida u slu ~a ju albanskog progla{avawanezavisnosti Kosova ne preduzimajuni{ta.

Zato je nastavak pregovora o budu-}em statusu Kosova i Metohije u 2008.

godini stvar od ogromnog zna~a ja zabudu}nost ~itavog regiona. Pregovori

i dogovor izme|u dveju strana podra-zumevaju da bi obe strane ne{to izgu-bile, ali i ne{to dobile. Sa jednestrane, Srbi ja je Albancima na KiMponudila status najpovla{}eni je na-cionalne mawine na svetu, a Kosovu iMetohiji najve}u mogu}u autonomiju, sapravom na me|unarodno predstavqa-we u pojedinim segmentima. U pore|e-wu sa ustavno-pravnim poloàjem Ko-sova i Metohije od pre samo 8 godinanesumwivo je da je Srbi ja izgubilamnogo. Albanci bi tako|e izgubiline{to. A to je: da ne moè biti zado-voqeno wihovo o~eki vawe za nezavi-sno{}u i kasnijim stvarawem Velike

Albani je. Sa druge strane gledano,opet i Srbi i Albanci bi dobili ne-{to. Srbiji bi bio ga rantovan terito-rijalni integritet, a Albanci bi mo-gli sami da odlu~uju o svim ìvotnimpita wima ko ja su za wih zna~ajna, isami bi odlu~ivali da li bi se i ko -liko integrisali u centralne insti-tucije u Beogradu. U takvom okviru svibi bili pomalo nezadovoqni i poma-lo zadovoqni. Ali bi daqa radikali-zacija u regionu bila spre~ena. Jer bibila poslata jasna po ruka me|unarod-ne za jednice svim balkanskim drà-vama i narodima da se nacionalna pi-tawa i pitawa novih prekrajawa gra-

nica ne mogu vi{e otvarati i da samiprona|emo na~in na ko ji }emo me|u-sobno sara|ivati u zadatim demo-kratskim okvirima.

Autor je dràvni sekretarMini starstva za Kosovo i Metohiju

Vlade Republike Srbije


Dve realne pretwe po zacrtani kosovski plan

Zapada jesu mogu}e reakcije Srba u BiH, kao i

Republike Srbije. Sada sve to treba relativizovati i

Srbe sa obe strane Drine, novom pri~om o evropskoj

perspektivi i evropskoj budu}nosti, demokratski

ubediti da u slu~aju albanskog progla{avawa

nezavisnosti Kosova ne preduzimaju ni{ta

Manastir Devi~


17/116

Najpre se treba upitati o zna~e-

wu re~i Evropa. [ta se pod-razumeva pod ovim vo de}impojmom na{e savremenosti?

[ta se podrazumeva pod izrazomevropske integraci je? Ko ji su su-{tinski pokreta~i evropeizacijeEvrope? S kakvim problemima se suo-~a va koncept evropske integracije?Da li je re~ samo o preformulacijidru{tvenog iskustva ili je stvarno re~o novim koraci ma u poimawu Evrope?Ovo su neka od pitawa koja se otvarajupovodom op{te diskusije o putu u Evro-pu, o kojima istraìva~i, nau~nici ipublicisti, moraju da raspravqaju uko -liko ne èle da wihovu kompetenciju

zamene politi~ari i mo} novca.Mi ìvimo u vremenu op{te ras-pri~anosti o Evropi kao zajedni~kojku}i naci ja (Ujediwena Evropa,Evropa bez granica), uprkos vekov-nih debata o tome {ta je Evropa i koji joj narodi pripada ju. Nova Evropa pojam pod kojim se podrazumeva ju in-tegracijski procesi mora da se suo-~i sa vlastitim tradicijama. Nije ja-sno kako }e pretopiti, kako }e tran-sformisati vlastitu tradiciju koju sudo sada gradile razlike. Hobsbaum uradu iz 1996. godine konstatuje: Kakogod defini sali Evropu upravo suraznolikost, usponi i padovi, zajed-

ni~ki ìvot i dijalekti~ko proìma-we wenih sastavnih delova su{tinskeodlike na{eg kontinenta. Bez wih sene mo è objasniti kako je u perioduizme|u kraja 15. i kraja 20. veka stvo-ren moderan svet, ko jim dominirajuelementi karakteristi~ni za Evropu.

Tri Evrope

Problem sa razlikama ni je apsol-viran. Bar tri kulturne i politi~ketradici je komponu ju Evropu. Prva semoè imenovati kao zapadnoevropskakoja je ukorewena u kulturi starog Ri-ma, kato li~koj veri, renesansi, urba-nitetu, prosvetiteqstvu, protestan-tizmu, nauci, univerzitetima, feu da-lizmu i kapitalizmu, demokratiji, po-liti~kim slobodama. U politi~kompogledu, Zapadna Evropa je ugradilasebe u otkrivawe prostora (duh Ko-lumba), u osvajawa, da bi po~etkom 19.veka kolonizaci ja dostigla vrhunac.Idejno i vrednosno, ovaj deo Evrope

kristali{e najvi{e uspone i padovemi{qewa, saznawa, morala, kulture,politike. Tokom wene duhovne istori-je prepli}u se civilizacija istine ilaì, filosofija ìvota i smr ti (ni-hilizam, fa{izam), jednakost me|uqudima i rasizam, sloboda ~oveka ivoqa za mo}.

Druga tradici ja Evrope je Isto~naEvropa sa sedi{tem u Rusiji. Poteklaiz gr~ko-vizantijskih izvora, Pravo-slavne Crkve, ovaj deo Evrope je u dru-{tvenom i obrazovnom pogledu kasnioza wenim zapadnim delom. To su bilaagrarna dru{tva sve do 20. veka. U Ru-si ji je 1897. godine bilo 74% nepi-

smenih stanovnika, a 82% je ivelo naselu. Vlast su dràli carevi sa apso-lutisti~kim ovla{}ewima. Od re-formi Petra Velikog (17. i 18. vek) nepresta je diskusi ja o Rusi ji kao Evro-Azi ji, a ruska inteligenci ja raspra-vqa za i protiv Evrope. Obrazova-

we je sticano u manastirima i na dvo-

rovima. Isto~na Evropa je u institu-cionalnom i saznajnom smislu uvekkasnila za Zapadnom Evropom.

Tre}a tradicija je Balkan i wegovaetno-religijska izme{anost. Kulturnai politi~ ka specifi~nost Balkanaogleda se u tome {to su se na ovompodru~ju preplitale autohtone kulturenaroda sa sna `nim uticajima tra di-cije Zapadne, Isto~ne, ali i Islamske(Osmanlijske) kulture. Austrijski,ugarski, ruski i turski uticaji bili sunajja~i. U tom klupku velikih religijai naroda na Balkanu srpski narod jenajgore pro{ao. S jedne strane, on jebio prisiqen na migraci je, pomera-

wa u prostoru, a, s druge strane, delo-vi srpskog naroda prelazili su u ka-toli~ku i islamsku veru.

Ovde skicirane kulturne i politi~-ke razlike pokazuju, pored unutra{wihspecifi~nosti, i odre|ene oblike hi-jerarhizovawa. Zapad je sebe opaàokao deo Evrope koja je izgradila najvi-{e politi~ke i kulturne standarde inastojao je tokom novije istorije da testandarde pro{iri na Isto~nu Evropui Balkan. Istoku je uro|ena nedemo-kratska kultura, dok je Zapad prevazi-{ao netoleranci ju. Ideologi ja noveEvrope sadràna je u peglawu raz-lika o kojima je re~. Ona je u znaku sve-

op{tih integracija privrednih, mo-netarnih, trì{nih, politi~kih, voj-nih, kulturnih. Evropska Uni ja postajesvet potpune me|uzavisnosti, dràvnegranice se sniàvaju.

[ta to pokre}e novi evropski iden-titet? Ima mislilaca ko ji tvrde da


Evropa iSrbija danasIstorija }e zapisati da su se, u posledwoj deceniji milenijuma,

evropske vlade sa ameri~kom administracijom na ~elu nadmetale u

izboru i primeni sredstava mu~ewa celog srpskog naroda. Udruènevlade prosve}enog Zapada upotrebile su sve mogu}e oblike

ka`wavawa jedne nacije: ekonomske, politi~ke, kulturne, sportske,

diplomatske, vojne. Budu}i ~italac evropske istorije pita}e se otkuda

tolika brutalnost u vremenu trijumfa demokratije, za{to se

liberalna Evropa toliko me{ala u unutra{we stvari jedne male

dràve, i {ta su to u~inili Srbi da bili gurnuti u geto.

DR ZORAN AVRAMOVI]


18/116

duh tradicionalne kulture ustupa me-sto lakim sadràjima i da informa-cija postaje centar nove kulture. Zna-wa, ose}awa, verovawa, povla~e se ususretu sa navalom utilitarnog, prag-

matskog interesa. Danas u Evropi vla-da no va forma za stari motiv uve}a-vawa bogatstva i {irewa mo}i.

Sa ovakvim duhovnim i politi~kimnasle|em ujediwena Evropa kre }e ureformu celokupnog dru{tvenog i in-dividualnog ìvota.

Ambicija je da se, grubo podeqenaEvropa na tri dela, integri{e iostvari ve~nu te`wu ka harmoniji iop{toj sre}i. Koliko }e uspeti pro-jekat nove Evrope stvar je za ana-liti~are i futurologe. [ta se èliposti}i evropskom integracijskompolitikom, kakvi su weni imanent-ni problemi i kakvo je mesto srp-

skog dru{tva i kulture o kojima jeovde re~?Pitawe Evrope je konkretno-isto-

rijsko: svaka dru{tveno-isto rijskaepoha imala je svoj pojam Evrope. [ta je Evropa? To je pitawe ko je je zapo-slilo veliki broj intelektualnihevropskih glava. U duhovnim kruòci-ma evropskih metropola razmatra seta nezgodna zagonetka naro~ito posle1989. godine.

Kakav je odnos Srba prema Evropi?Da li su Srbi problem Evrope? Naovo pitawe mogu}na su dva odgovora uzavisnosti od tradici je politi~kogmi{qewa. Za one politi~ke mislio-

ce i prakti~are koji èle jedinstvenuEvropu sa ameri~kim liderstvom, Sr-bi jesu problem Evrope.

Ukoliko prihvatimo onu tradicijuko ju je utemeqio Mil, a ko ja drì daEvropa svoj napredak duguje raznovr-snosti karaktera i kultura.

Za~udo, jo{ je Mil sredinom pro-{log veka zapazio tendenci ju ja~a-wa sli~nosti i jedinstva. @ivot sesvodi, pisao je filosof liberali-zma, na jedan jednoobrazan tip, asva odstupawa od tog tipa smatra}ese bezbo `nim, nepotrebnim, i ~akmonstruoznim i protivprirodnim(O slobodi, 104).

[ta bi Mil napisao danas, kada sejedinstvo uspostavqa svim mogu}imsredstvima: ekonomskim, medijskim,politi~kim, ideolo{kim i vojnim?Ili bi samo konstatovao da su slobo-da i kulturne, karakterne razlike za-vr{ile svoj posao po kreta~a ukupnograzvo ja.

Zanimqiva je ~iwenica da disku-sija o Evropi, o wenom identitetu, oidejama za Evropu, dobi ja u {irinitema i bro ju u~esnika kako ja~a pro-ces ujediwavawa odnosno globalizo-vawa! Re~ Evropa je postala magnet-ski jaka, dovoqno je re}i ulazak uEvropu, postati deo Evrope, pa

osetiti skoro ~ulno zadovoqstvo.Onaj koji nije na putu za novu Evro-pu, taj je kao izop{tenik iz zajedni-ce, nosilac zaraznih klica.

U takvoj politi~koj klimi vremenaSrbi su strano telo u Evropi. Za dr-ìmo pa`wu na ovoj ~iwenici.

Kako misliti Evropu?Da li iz perspektive wene istori-

je? Ni je li tu re~ o osobenoj ideolo-{koj konstrukci ji? Mo `da je Evropaskup istovetnih interesa? Sa stano-vi{ta srpskog odnosa prema Evropinijedno pitawe ne zadovoqava.

O Evropi se mora misliti iz vla-stitog iskustva. Ne po stoji ne kakva

supstancija Evrope koju treba otkriti.Evropa je konkretno-istorijska situa -cija, dakle jedno stawe duha i privre-de u odre|enom vremenu i na poznatommestu. Ta situacija Evrope moè bitidobra ili r|ava ve} u zavisnosti odonih ko ji o woj misle i koji je prakti~-no ure|uju. Prisetimo se: Evropa je bi-la u znaku monarhizma, kolonijalizma,fa{izma, komunizma, demo kratije. Toje Evropa Evropa u svom vremenu.

Svako lice Evrope imalo je svojezaqubqenike i podràvaoce, ostalisu bili nekakva druga Evropa, budu}ida ìvot ne moè da postoji bez di-hotomija.

Misliti danas o Evropi kao pri-padnik srpskog naroda, zna~i mislitiiz politi~kog iskustva tog naroda od1990. godine. Politi~ka misao jeuslovqena eg zistenci jom. Za Srbe jeujediwena Evropa bila mu~iteq i ne-prijateq. Ta Evropa ni je dopustila

pravo na razliku i pravo na unutra-{wu slobodu celokupnom srpskom na-rodu. U toj borbi za svo ju autonomijuSrbi nisu imali politi~kog prijate-qa. Ostali su usamqeni u odbranisvojih prava.

Evropa je u~inila veliko zlo Srbi-ma. Posle 1989. postala je zarobqe-nik svog narcizma. Zapadna Evropa je

vlastito iskustvo i svest o sebi po-digla visoko, a sve strano proglasilaizopa~enim i niskim. Oni koji su pri-hvatili zapadni narcizam postali susau~esnici zla.

Ni je iskqu~ena pretpostavka da sutom zlu doprineli i sami Srbi. Onisu sa puno poverewa i nekriti~nostiverovali u neke dràve i tra dicijupomagawa kada je bilo ratno doba.Quto su se u tome prevarili. Ti dru-gi u Evropi, u neka druga vremena, gle-dali su samo svoje interese i traì-li narode koji bi im u tome pomogli.

I najnovi je iskustvo pokazu je daEvropi treba pri}i bez jakih emocija

i predrasuda. Evropa je skup sebi~nihinteresa i kao takvu je treba prihva-titi ili odbaciti. Srbi treba racio-nalno da misle o Evropi i svom mestuu woj. Bez qubavi i mr`we. U negova-wu takvog stava ne treba da ih za nosimoda jedinstva Evrope, narcisti~ka


Ko danas ~uva Kosovo i Metohiju?


19/116

raspri~anost zapadne Evrope o celo-vitoj Evropi, odnosno o preobraàjuIstoka po modelu Zapada.

Sukob Evrope sa Srbima

Politi~ka Evropa se ve} dvadesetgodina nalazi u sva|i sa Srbijom.Ona je iskoristila sve raspoloìveuvrede i klevete protiv Srba, upotre-bila razne sisteme ka`wavawa (eko-nomskog, politi~kog, kulturnog), a po-segla je i za NATO-bombardovawemcele SR Jugoslavi je, od Subotice do\akovice. Danas ho}e da otme Ko sovoi Metohiju.

Oni politi~ki prvaci koji su govo-rili i delovali protiv srpskog naro-da optuìvali su pre svega vladaju}upoliti~ku elitu u Srbi ji da su odgo-vorni za konflikte izme|u Evrope i

Srba. Ta optu ba je postala op{te me-sto u dana{wim politi~kim diskusi-jama {irom Evrope, tako da niko nepoku{ava da ovaj odnos okrene u prav-cu evropske odgovornosti za izbijawei opstajawe ove sva|e. Mo è li seprihvati ti pretpostavka o nevinostiEvrope u dugotraju}em sporu sa srp-skim narodom?

Politi~ka Evropa je gre{ila kada suu pitawu Srbi u opaàwu srpskih in-teresa i srpskih politi~kih te`wi, apotom je gre{ila {to je svoju kriti~kupoziciju prema Srbima postavila ta-ko kao da Srbi treba samo da prihva-te ono {to od wih zahteva vladaju}a

elita evrop skih prestonica, ta~nijeEvropska Unija.Potpuno je bila pogre{na percepci-

ja Srbije kao zemqe u kojoj vlada dik-tatura Slobodana Milo{evi}a, od -nosno kao dràve u ko joj nema de mo-krati je. Upu}enom ~oveku doista nije

jasno da li politi~ari sa Zapadastvarno misle da je u Sr biji bila nadelu diktaura ili im je to samo jezi~-ka propaganda protiv vlasti ko ju onine prihvataju. Na ovo drugo imaju pra-vo, ali ako doista drè da je u Srbijina delu li~na diktatura onda su onipravi diletanti i to oni koji ~ine ve-like gre{ke. Svako razborit moè da

konstatuje postojawe vi{e politi~kihpartija u Srbiji, kao i ~iwenicu da jeod 1990. do 2000. u Srbiji odràno ~e-tiri izbora. U Srbiji postoji i plura-lizam svojine medijskih ku}a, a to je,uz prethodne politi~ke institucije,osnovni pokazateq postojawa demo-kratskog poretka. Takvom institucio-nalnom aran`manu mogu se postavitirazni prigovori u pogledu vaqanogfunkci onisawa, ali to je nije razlogda se osporavaju demokratske ustano-ve i da se Srbija opa a kao diktatura.

Ako se prihvati po~etna pogre{napremisa o prirodi politi~kog poret-ka u Srbiji svi potowi koraci }e bi-

ti jo{ pogubniji. Politi~ka Evropa }eu~initi r|avo delo samim Srbima,wihovoj politi~koj kulturi, a sebi }eoteàti trud oko normalizacije po-liti~kih odnosa sa Srbijom.

Svesno ili ne, politi~ka elitaEvrope ostvaruje jednu politi~ku teo-

riju koja bi se mogla nazvati slikovi-to kao gurawe nosa u tu|i tawir. Ona

je oti{la predaleko u zahtevima i na-metawima srpskoj politi~koj elitionoga {to ona smatra pozitivnim i

dobrim. Taj odnos supremacije, odnosnaredbi i zahteva stavqa Srbe u po-zici ju maloletnika, nekoga ko ni je ustawu da rukovodi sobom. Ovakav do-nos nadre|enog i podre|enog je na~el-na gre{ka Evrope u pristupu srpskomproblemu.

Druga krupna gre{ka pro izilazi izocene da u Srbiji nije bilo demokra-tije, ve} diktature. To se jasno vidi upoliti~kim kontaktima ko je ostvarujupoliti~ke elite sa Zapada sa po li-ti~kim partijama iz Srbi je. Oni ve}godinama iz dvaja ju svo je politi~kemiqenike iz politi~kog spektra Sr-bi je, pozivaju ih u goste ili im ~ine

~ast vizite prilikom dolaska u na{uzemqu, ~ime ho}e da stave do znawagra|anima Srbi ji ko je wihov favo-rit. Odmah mora biti jasno da po li-ti~ka Evropa ima pravo na svo je mi-qenike u Srbiji, kao {to u celom sve-tu po stoje politi~ke simpatije izme|uodre |enih politi~kih parti ja i li~-nosti. Me|utim, ono {to iritira sva-kog ozbiqnijeg gra|anina Srbije u ta-kvom pona{awu Zapada jeste upadqi-vo izbegavawe politi~kih kontakatasa onim poli ti~kim partijama kojeima ju koren u narodu. Takav odnosprema velikim i relevantnim poli-ti~kim partijama u Srbiji za pravo je

poruka gra|anima Srbi je da ONI(Evropqani) ne prihvataju wihov slo-bodan izbor. Ne treba nikog da ~udi{to takvo politi~ko pona{awe poli-ti~ke Evrope ne}e nai}i na odobrava-we, jer vre|a dostojanstvo politi~keSrbije.

Dve osnovne politi~ke gre{keEvrope prema Srbima su, dakle, u to-me {to ona sukob predstavqa kao su-kob politi~kih orijentacija i vredno-sti, a ne kao vlastitu borbu za {to ve-}u kontrolu i {irewe op{tih vredno-sti politi~kog ìvota za koji ona ve-ruje da ima pravo tapije. Druga gre{ka

je u otvorenoj politi~koj diskrimina-

ciji politi~kih partija u Srbiji.Tre}a gre{ka, odnosno brutalnonasiqe je preduzeto 1999. i nasta-vqeno do danas, sa ciqem da se odKosova i Metohije napra vi druga al-banska dràva.

Ovakvo definisawe politi~kihgre{aka Evrope prema Sr bima u po-sledwih dvadeset godina upu}u je nazakqu~ak da boqi put me|usobnog raz-umevawa ni je iskori{}en. Najpre,Evropa je mogla da pokaè vi{e tole-ranci je prema srpskim politi~kimzahtevima i te`wama. Ona je bila du-

`na da po{tuje relativizam politi~-kih vrednosti, a ne da nastupi kao ~u-

var trezora. S druge strane, politi~-ka Evropa je morala da odràva poli-ti~ke kontakte sa svim re levantnimpoliti~kim strankama u Srbi ji, bezobzira da li su odobravali ili odba-civali wihovu politiku i li~nosti.Takvo pona{awe politi~ara je aksiom

svake demokrati je. Za doslednog de-mokratu od presudne va`nosti je da lipoliti~ki igra~i u jednoj dràvi po-{tu ju na~elo jednakosti i upotrebumirnih sredstava u borbi za vlast.

Politi~ke partije u Srbiji, nezavisnood ciqeva i vred nosti koje zastupaju,po{tuju ove kqu~ne uslove demokrat-skog delovawa, a to je dovoqan iopravdan razlog da inostranstvo sawima ko municira.

Evropa nije bezgre{na u wenom su-kobu sa Srbima.

Definisati odnos

prema Evropi

Kada je re~ o ovom aspektu funcio-nisawa demokrati je u Srbi ji, trebaotvorenih o~i ju pogledati u noviju

isto ri ju odnosa inostranstva (Evro-pe) prema Srbima, kao i u ono {to sede{ava lo od 1990. na podru~ju biv{eJugoslavije. Svi u~esnici politi~kog

ìvota u Srbiji treba da budu svesni~iweni ce da jedna sna `na strujaevropske politike nije u protekla dvaveka bila sklona srpskim nacional -nim i dràvnim interesima. U tojstru ji posebno se isti~u Engleska iaustrijsko-nema~ka antisrpska poli-tika (diplomati ja). Odnos Englezaprema Srbima razotkriva ju nekoliko~iwenica Isto~no pitawe, antisrp-ska kampawa posle 1903, rad za hrvat-ske interese u Kraqevini Jugoslavi-

ji, neverova tan zaokret êr~ila pre-ma Titu i komunistima u toku rata19411945...

Na Berlinskom kongresu 1878. nijese iza{lo srpskim te`wama za naci-onalnim i dràvnim oslobo|ewem iujediwewem (sa Srbima u BiH i StarojSrbi ji). Umesto takvim re{avawemkrize na Balkanu velike sile su samootvarale nova àri{ta i sejale klicenovih sukoba do dana{weg dana.

Austrijska antisrpska politika obe-lodawena je u vreme aneksi je BiH,Carinskom ratu, Balkanskim ratovi-ma, Prvom svetskom ratu...

U razdobqu od 1990. do 1998. Srbi-

ma nesklono inostranstvo pro{irilose od Evrope na me|unarodnu zajed-nicu. Wena politika u procesu ras-pada SFRJ bila je izrazito antisrp-ska. Ona je priznala ne-Srbima pravai interese koje Srbima nije htela daprizna.

Danas, inostranstvo traì svoje sa-veznike za novi svetski poredak,{to zna~i za svet pod vo|stvom SAD.Stvara se sistem zavisnih dràva.

Susprezawe ose}ajnog i lakoumnogpona{awa i delovawa u unutra{wojpolitici jo{ je u ve}oj meri potrebnou odnosu na inostranstvo. Na tom po-qu Srbima predsto ji strpqiv rad i

promi{qena strategi ja. Istori ja na-{eg odnosa sa drugima je satkana odotpora osvaja~ima i konstrukci je sa-veznika. Dok su prvi bili transpa-rentni, ovi drugi su bivali saveznicisamo onda kada je to wihovom intere-su odgovaralo, a na{a politi~ka eli-



20/116

ta je od toga pravila mit i podizalamu spomenike.

Mora se hitno odbaciti ose}ajnostu spoqnoj politici i uspostaviti me-rilo hladnog razuma. Nema tu prijate-

qa, ve} ~istog interesa i to kako u od-nosima prema velikim dràvama takoi prema balkanskim susedima. Jedanvek ovih od nosa pru a dovoqno argu-menata za tvrdwu da su na{i susediuvek bili na strani trenutno vladaju-}ih sila sveta i da su u sukobima Sr-ba sa velikim silama one stajale nastranu mo}nih gospodara.

[to se ti~e odnosa sa velikim dr-àvama Evrope Nema~kom, Francu-skom, Engleskom, Rusi jom, treba dokraja skinuti pau~inu sa o~iju. Jedno-vekov no politi~ko iskustvo sa Nemci-ma nala è srpskom politi~kom umuoprez i distancu bez ugroàvawa eko-

nomske i kulturne saradwe. U odnosuprema engleskoj politici Srbi mora-ju da znaju da im politika Lon dona ni-kada nije bila naklowena, a da su en-glesku politiku prema Srbima uvekrukovodile predrasude i interesi. Itu je potrebna distanca i prethodnodobro promi{qen interes, a to zna~ida prijateqa ne treba tra iti tamogde ga nema. Sa Francuskom stvar je uosnovi ista. I wihovu politi~ku eli-tu je motivisao egoizam, i oni su naj-pre gledali {ta wima odgovara, a tekpotom {ta je podesno za druge. Za{totakav koncept spoqne politike ne biprihvatili i Srbi?

Ameri~ka politika prema Srbima jenova ~iwenica. U ovom veku nije bilonikakvih sukoba izme|u Sr ba i ame-ri~ke administraci je. To {to se de-silo izme|u 1990. i 1999. godine vi-{e je posledica povre|ene politi~keta{tine velike sile nego stvarnougroàvawe interesa Amerike odstrane male Srbije. Ne treba iskqu-~iti ni britansko-nema~ko suflira-we negativne slike o Srbima. Na {aspoqnopoliti~ka pamet i u ovom od-nosu treba da se drì na razdaqini,da neka pitawa prepusti velikim si-lama, a svoj uticaj ostvaruje preko Ru-sije i Ki ne.

Ruska politika

Ruska politika je bila najsklo nijasrpskim politi~kim interesima, ali itu je bilo ra~una i kalkulacija. Sloven-sko bratstvo nije bilo dovoqno da Ru-sija potisne primarnu brigu o vlasti-tim interesima. Danas, kada je ona po-stala nuklearna sila, mora da vodi ra-~una o bezbedno sti sve ta i o svo jim od-nosima sa drugim nuklearnim silama.

Spoqnopoliti~ko iskustvo i savre-mene realnosti treba samo da ja~epodstaknu Srbe u tragawu za defini-sawem vlastitog spoqnopoliti~kog

identiteta svo je dràve. Okosnicutreba da ~ine principijelna nezavi-snost, ali i spremnost na saradwu sasvim dràvama ko je su spremne daprihvate takvo politi~ko delovaweSrbi je. U takvom spoqnopoliti~komdelovawu slovenska komponenta moè

da bude nagla{ena, ali nikako ne ipresudna. Pa`qivo i temeqito pro-misliti interese dràve to trebada bude najpre~i zadatak Srba u odno-su prema spoqnom svetu.

Integracija, distanca,usamqenost

Istori ja }e zapisati da su se, u po-sledwoj deceni ji milenijuma, evrop-ske vlade sa ameri~kom administra-ci jom na ~elu nadmetale u izboru iprimeni sredstava mu~ewa celog srp-skog naroda. Udruène vlade prosve-}enog Zapada upotrebile su sve mogu-}e oblike ka`wavawa jed ne naci je:ekonomske, politi~ke, kulturne, sport-ske, diplomatske, vojne. Budu}i ~ita-lac evropske istorije pita}e se otku-da tolika brutalnost u vremenu tri-

jumfa demokratije, za{to se liberal-na Evropa toliko me{ala u unutra{we

stvari jedne male dràve, i {ta su tou~inili Srbi da bili gurnuti u geto.Istori ju ne pi{u samo pobednici.

Ni pobede nisu ve~ne, niti su uvekostvarene ~asnim sred stvima. Vreme

je jedini pravi sudija. Neki koji su po-ùrili da napi{u sliku doga|a ja naBalkanu ve} su uhva}eni u laì ili suneprime}eni. A {ta se za pravo dogo-dilo sa Srbima u procesu razarawabiv{e jugoslovenske dràve?

Kada je Zapad sa Ame rikancim odlu-~io da rasturi biv{u Jugoslaviju od-mah je nai{ao na podr{ku onih poli-ti~ara iz Slovenije i Hrvatske koji sutaj san sawali od 1918. godine. Ubrzo

su porasli politi~ki apetiti musli-manskih i makedonskih politi~ara, a uzavr{noj fazi i albanskih sa Kosovai dru{tvu oko [}epana Malog u Cr-noj Gori. U takvom razara~kom pohoduna jednu drà vu srpski narod se sasvim tradicijama mi{qewa i delova-wa o pravima i slobodama naroda su-protstavio vlastitom raspar~avawu.To isto su u~inili i nesrpski narodiu biv{oj dràvi. I {ta se dogodilo?Zapad i Amerikanci su priznali pra-va i interese svih u biv{oj dràvi,osim srpskih prava i interesa. Budu-}i da nisu prihvatili planove o sop-stvenoj eg zistenciji, skrojene u nekim

nepoznatim kabinetima, Srbi su po-stali objekat op{te, dirigovaneevropske odmazde i masovne mr`we.Da bi ostvarili svo je interese naBalkanu zapadni politi~a ri i javnostbacili su pod noge sve temeqne vred-nosti zajedni~kog ivota qudi. Ni{ta

nije ostalo od pravde, slobode, isti-ne, dostojanstva. Si la je morala dapobedi, makar bili prekr{eni me|u-narodni i nacionalni zakoni.

Izloèni ve} deset godina neogra-

ni~enom iìvqavawu sile i novca,kao i lavini uvreda i la i, srpski na-rod se na{ao pred dalekose`nim iz-borom: odre}i se svog istorijskogprava na samoopredeqewe i vlastitetradici je slobode ili pristati nadiktat krvave ruke zapadnih vlada.Pred izbor o kome je re~ stavqen jecelokupni srpski narod, a ne samowegove politi~ke vo|e. Ve} deset go-dina Srbi biraju slobodu i pravo nadostojanstvo, a sistem kazni i uvredase poja~ava.

Srbi nisu, razume se, narod od jed-nog komada. Ima me|u nama i onih kojirade za drugi izbor. Oni su pragmati-

sti, vele kako ne moè {ut sa roga-tim, treba saviti ki~mu i pruìti ru-ku xelatu. Wihov pojam dràve je kolo-nijalni: sloboda je ono {to ti gospo-dar dozvoli. Oni su spremni da pre|upreko svih uvreda kojima se obasipasrpski narod godinama. Treba bitimoralna nula pa pruìti ruku jednom

@aku [iraku koji je ne tako davno ovoizrekao o Srbima: Srbi su narod bezvere i zakona. To je narod razbojnika iterori sta. Prema takvom jeziku jednog{efa prosve}ene dràve jezik na{ihpoliti~ara je poezija. Takav jezik naj-odgovornije politi~ke li~nosti drà-ve samo pokazuje do koje je mere anti-

srpska mr`wa dosegla. [ta tek trebao~ekivati od onih is pod nadle`nostivrhovne vlasti.

Politi~ki izbor

Srba danas

Politi~ki izbor Srba danas isti jekao i pre deset godina: ili sloboda ipravda ili vazalstvo i pragmatikadolara. Nema nijednog razloga zbogko jeg bi Srbi odustali od borbe zasvoja pra va i interese. Na{ narod mo-ra izdràti u odbrani onih vrednostizbog kojih su se generacije i generaci-

je `rtvovale. Usamqenost u ko ju smogurnuti moramo podneti hrabro i bezkolebawa. Srbi se mora ju boriti zasvoja prava i slobode sve dok ih ne-prijateqsko okruèwe ne prizna. Jer,ne radi se o na{em osvajawu ve} o od-brani od osvaja~a. On }e osvojiti ono-liko koliko mu narodna voqa i svestdopuste. Svi poku{a ji osvaja~kog Za-pada svode se na traèwe trojanskogkowa me|u Srbima. To ~ine u Republi-ci Srpskoj, u Crnoj Gori, na Kosovu iMetohi ji. U Republici Srbi ji stvarkorumpirawa ide te è. Ne slu~ajno:ovde je rodno mesto srpske slobode. Akada se iza|e iz usamqenosti doì-

ve}emo da se neki novi vladari Zapa-da izviwavaju srpskom narodu za zlakoju su mu naneli ovi dana{wi gospo-dari i wihove sluge.

Autor je nau~ni saradnikInstituta za pedago{ka

istraìvawa

Documents

Dveri Srpske - Temat Kosovo i Evropska Unija