sreda, 10. oktobar 2018.

Beogradske muzi~kesve~anosti, od svog prvogizdanja 1969. do danas,stoje rame uz rame sanajve}im umetni~kimfestivalima koji seodr`avaju svake jeseni u Beogradu.

Zahvaljuju}i Bemusu, tokom proteklihdecenija u na{im koncertnim dvoranamanastupali su Be~ka, Berlinska i Njujor{kafilharmonija, Kraljevski Konserthebau orkestar,

dirigenti i solisti kao {to su Herbert fon Karajan,Jevgenij Svetlanov, Marta Argeri~, Mi{a Majski,Gidon Kremer, Henrik [ering, Jozef Krips, ZubinMehta, Nelson Freire, Leonid Kogan, AlanGilbert, Stiven Kova~evi}, @an-Iv Tibode,Elizabet Leonskaja, Maksim Vengerov, D`ulijanRahlin, Leonidas Kavakos, kao i nebrojeneoperske i baletske trupe iz celog sveta.

I na 50, jubilarnom izdanju Bemusa,u~estvuju velikani umetni~ke muzike: violinistaNajd`el Kenedi, operski umetnik RamonVargas, [arun ansambl (solisti Berlinske

filharmonije), Brodski kvartet, korejski virtuozEdvin Kim i drugi.

U programu u~estvuju i Beogradskafilharmonija pod upravom Gabrijela Felca i sakvartetom solista evropskih operskih ku}a,Simfonijski orkestar i Hor RTS pod dirigentskompalicom Bojana Su|i}a, a tu su i neizostavnikoncerti talentovanih mladih srpskih muzi~ara iizvorne narodne muzike i igre.

Ulaznice su u prodaji na blagajnama Sava centra i Zadu`bine Ilije M. Kolarca, kao iposredstvom Eventim mre`e.

IIIsreda, 10. oktobar 2018.II 50. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTI

Z latno Bemusovo ruho, u godi-ni zna~ajnog jubileja ove te-meljno va`ne muzi~ke mani-

festacije, svojim aktivnim oslu{kivanjemmuzike spolja i iznutra, dobrim delom sat-kale su i dve dame. Kao urednice muzi~-kog programa u Centru beogradskih festi-vala (CEBEF), a zatim i kao predsednica,odnosno ~lanica Odbora Bemusa – MilicaKadi} i Jelena Jankovi} Begu{ doprinelesu atraktivnosti ovog 50. izdanja, dodaju-}i o{tricu sada{njice, ali i ukazuju}i po{to-vanje slavi svih onih prethodnih godina idecenija Beogradskih muzi~kih sve~ano-sti, u okviru autorske vizije Bemusovogkreativnog jezgra. Iz tih i takvih plemeni-tih pobuda nastao je aktuelni Bemus,prakti~no sada ve} pola veka prisutan kaona{ najzna~ajniji zvu~ni vidokrug. Pred-sednica Odbora Milica Kadi} i ~lanica Je-lena Jankovi} Begu{, razmatraju na sa-mom startu Zlatnog Bemusa sve ono {toga ponovo ~ini va`nim za iskrene muzi~-ke poklonike u Beogradu i {ire, osvetljava-ju}i njegove najzna~ajnije koncertne ~i-njenice u danima koji dolaze.

Zlatni Bemus je pred nama, a unutarnjega obilje atraktivnih programa ko-ji korespondiraju kako sa sada{njimtrenutkom u klasi~noj muzici, tako i savisokim umetni~kim renomeom Beo-gradskih muzi~kih sve~anosti i njiho-vom impresivnom istorijom. [ta stesve, kao deo tima koji je stvarao ovajprogram, u startu imale na umu, u ko-jim je sve mogu}im smerovima i{la va-{a uredni~ka ma{ta ovom prilikom?

Milica Kadi}: Duga istorija ovog festi-vala obavezuje nas da na njega gledamokao na raritet u prili~no sumornoj svako-dnevici, a svakako i inspiri{e da damomali li~an profesionalni doprinos da ovajveliki jubilej bude ispisan zlatnim slovi-ma, kako i glasi slogan 50. Bemusa. Svo-jom istorijom Bemus je postavio najvi{estandarde muzi~kog izvo|a{tva, pasu se u tom smislu profilisala imenaumetnika i ansambala. Kao mestosusreta najzna~ajnijih inostranih mu-zi~ara i najboljih doma}ih predstav-nika umetni~ke muzike, Beograd jepostao podijum gde, ve} na neki na-~in, razma`ena publika o~ekuje sa-mo vrhunske sadr`aje. Lista iz ma{teje uvek preduga, uvek ima neostva-renih `elja, ali ima i situacija kad stepresre}ni jer stigne i mejl adresa sare~enicom: „Sre}ni smo {to mo`emoda potvrdimo na{ nastup na Bemu-

su“. U radu nam ~esto poma`u saradniciiz partnerskih institucija i agentura sa ko-jima se trudimo da odr`avamo pouzda-nu profesionalnu saradnju.

Jelena Jankovi} Begu{: Ovogodi{nji,50. Bemus zami{ljen je kao svojevrsna re-trospektiva, ali ne u doslovnom smislu –re~ je o sumiranju onih programskih seg-menata koji su tokom decenija bili kon-stantno prisutni na programima ovog fe-stivala. To su, najpre, koncerti najve}ihsvetskih zvezda umetni~ke muzike, kao{to su Najd`el Kenedi, Ramon Vargas, Va-dim Rudenko, Brodski kvartet, [arun an-sambl koji ~ine solisti Berlinske filharmo-nije, zatim nastupi najzna~ajnijih srpskihansambala poput Beogradske filharmoni-je, ili Hora i Orkestra RTS, kao i koncertimladih umetnika i izvorne muzike. Na tajna~in, Zlatni Bemus simboli~no zatvara

jedan krug koji je po~eo da se iscrtava1969. Tome doprinosi i koncepcija zavr-{nog programa festivala – koncerta Beo-gradske filharmonije, kojim se direktnopravi oma` prvom Bemusu.

Da li su vas u sastavljanju programainspirisali neki prethodni umetni~kidirektori Bemusa, ili neke njegove naj-slavnije godine? Da li ste se mo`da na-dahnjivale umetni~kim stilom i sta-vom nekih drugih festivala visokeevropske i svetske reputacije?

Milica Kadi}: Najuspe{nije godine fe-stivala uvek su inspiracija, iako dana{njibud`eti takav intenzitet nastupa velikihansambala ne mogu da podnesu. Nekadnije bilo neobi~no da ugostimo bar dvavelika svetska orkestra, dve inostraneoperske ku}e i ~itavu plejadu solista. Kadu {ali poku{amo da sastavimo bud`etprema tom modelu, on prema{uje dana-{nje mogu}nosti nekoliko desetina puta.U tom smislu, svesni trenutka, bavimo serealnim, a opet po`eljnim konceptom ukojem je va`no imati najzna~ajnije soli-ste, internacionalne ansamble kamernogsastava i odabrane srpske umetnike. Fe-stivali koji nam uvek slu`e kao uzor su Fe-stival u Salcburgu i @or` Enesku u Bukure-{tu. Pametnom dr`avnom politikom ivrednim radom i do toga se mo`e do}i.

Jelena Jankovi} Begu{: Odbor Be-musa i CEBEF kao producent manifestaci-je, redovno prate de{avanja u svetuumetni~ke muzike u neposrednom okru-`enju, ali i u mnogo {irim okvirima. Narav-no da nam je `elja da na{ festival stoji ra-me uz rame sa presti`nim evropskim mu-zi~kim manifestacijama po atraktivnostiprograma koji nudi doma}oj publici, aliuz cene ulaznica prilago|ene na{im okol-nostima. Raduje nas to {to Bemus privla-~i i publiku iz drugih gradova Srbije, ~ak iiz okolnih dr`ava, svojim ekskluzivnim sa-dr`ajima. Trudimo se da ljubiteljima

umetni~ke muzike predstavimo stareznance, izvo|a~e koji su se odavno uvuklipod ko`u na{oj publici, ali i nova lica –mlade muzi~are koji tek stupaju na scenu,ili pak one interpretatore koji dosad nisubili poznati Beogra|anima, kao {to je ko-rejski virtuoz na violini Edvin Kim.

Nekoliko ~uvenih imena pohodi}e unarednim danima na{ grad i predsta-viti svoje osobeno ume}e. Mo`emo lida ukratko predstavimo najve}e Be-musove zvezde ovog „zlatnog“ izda-nja, ali i da skrenemo pa`nju na nekeskrivene dragulje ovogodi{njeg pro-grama?

Milica Kadi}: Najve}e zvezde progra-ma su svakako na{oj publici veoma do-bro znan violinista Najd`el Kenedi i mek-si~ki tenor Ramon Vargas, koji pravo sascene Opere u Los An|elesu – gde nastu-

D eset godina kasnije – Beogradska filharmonija pono-vo je na Bemusu! Ova vest odjeknula je gromoglasnocelokupnim ovda{njim muzi~kim svetom, a zadovolj-

stvo zbog povratka orkestra me|unarodnog renomea, nakonjednodecenijskog izbivanja sa najuglednijeg umetni~kog mu-zi~kog festivala u Srbiji, izaziva sna`no i nepodeljeno odu{evlje-nje svih ljubitelja klasike. Dodatni razlog svakako le`i i u izabra-nom programu, na kome se susre}u dve stvarala~ke gromade– veliki Ludvig van Betoven i, za nas tako|e veoma va`an, Dra-gutin Gostu{ki. Simfonijsku poemu Beograd Gostu{kog, kao iveli~anstvenu Devetu simfoniju Ludviga Vana, ovom prilikom di-riguje aktuelni novi {ef-dirigent Beogradske filharmonije, hari-zmati~ni maestro Gabrijel Felc. Beogradskoj filharmoniji, pri tom,u izvo|enju Betovenove Devete pridru`i}e se i Hor Slovena~kefilharmonije sa izabranim kvartetom solista, koji ~ine sopran So-fi Klusman, mecosopran [arlote Kvat, tenor Brenden Ganel i ba-riton Markus Ajhe, ~ine}i i sa svoje strane ovaj doga|aj u potpu-nosti izuzetnim. Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije,na svoj originalan na~in uvodi nas u bemusovski repertoar, obja-{njavaju}i sve razloge za ba{ ovakav njegov sadr`aj.

Ove godine Beogradska filharmonija trijumfalno okon-~ava Bemus svojim posebnim i sa ukusom sa~injenim re-pertoarom, pod upravom maestra Gabrijela Felca. Da li bi-ste nam malo osvetlili sve razloge zbog kojih su za ovu pri-liku odabrani ba{ ovaj Gostu{ki i ba{ ovaj Betoven?

– Sa jedne strane, to je oma` programu prvog festivala – ko-ji je Filharmonija, kao jedan od osniva~a, kreirala i sve~anootvorila pre pola veka, na istom mestu gde }emo mi ove go-dine zatvoriti jubilarni Bemus. Tako|e, time se podse}amo i is-kazujemo na{e veliko po{tovanje za sve ljude koji su pre polaveka hrabro pokrenuli, a zatim i odr`avali kvalitet Bemusa, kaovrlo referentne ta~ke svog vremena.

Ali, mo`da najva`nije za budu}nost festivala, koji je bio je-dan od simbola Beograda, jeste pitanje koje simboli~ki posta-vljamo kroz ovaj program – da li }e ova generacija imati sna-ge da odgovori izazovu vremena i vrati Bemus na mapu evrop-skih festivala. Znate, Bemus je imao svoje uspone i padove, alije u poslednjoj deceniji bio nesre}ni talac li~nih ambicija, suje-ta i talova, i zato je gubio i uticaj i publiku. Dolazak novih lica uOdbor Bemusa, zaista nespornih profesionalaca Milice Kadi} iJelene Jankovi} Begu{, uliva nadu. Njihova kreativnost je evi-dentna, a kad sam se suo~io sa njihovim karakterima, povero-vao sam da }e uspeti i da se izbore sa ve~itim serdarima i vojvo-dama na{e kulturne ~ar{ije. Tako da publiku Bemusa tek o~e-kuju veliki doga|aji. Uzgred, to vam je i odgovor na pitanje ko-je mi svi postavljaju od kad je objavljen program: Kako suuspeli da vas vrate na Bemus? Uz mali dodatak, samo za vas –da je bilo pameti, ne bismo ni pauzirali, jer volimo Bemus.

Poslednjih godina BF pa`ljivo bira dela „doma}ih“ kom-pozitora tokom svojih koncertnih sezona, stvaraju}i odnjih prave muzi~ke doga|aje. Sa druge strane, nepogre{i-vost „filharmoni~ara“, kad je o Betovenu re~, ve} je de-monstrirana na samom po~etku aktuelne sezone onom„mrakobesnom“ interpretacijom „Pete simfonije“. Ovomprilikom imate i specijalne goste, koji svakako dodajugrandioznosti poruke „Devete simfonije“, kao i „zlatne“Bemusove prilike u kojoj se ona izvodi – kako se Filharmo-nija priprema za ovako izuzetan zadatak? Kako maestroFelc ose}a i sa orkestrom postavlja Poemu „Beograd“?

– Poemu Beograd Dragutina Gostu{kog, koju je Filharmonijaizvela na sve~anom po~etku tog prvog Bemusa 1969, sa uspe-

hom smo svirali i na otvaranju simfonijske sezone Muzikferajnau Gracu 24. i 25. septembra. Znate i sami koliko je Gabrijel Felc fa-scinantna pojava. U svemu {to izabere da diriguje on se ose}akao kod ku}e i to u potpunosti prenosi i muzi~arima i publici. Sadruge strane, mi imamo najbolje muzi~are u Srbiji, koji iz mese-ca u mesec toliko napreduju u potrazi za perfekcijom, da ta si-nergija ~ini uzbudljivim ne samo koncerte, ve} i probe.

Upravo ste se vratili sa gostovanja u Gracu – kakvi su va-{i utisci sa tih koncerata? Da li publika druga~ije reagujenego u Beogradu, koje je neko va{e novo otkri}e u vezi sasada{njicom klasi~ne muzike i njenim savremenim prije-mom u Evropi, tu nedaleko od nas?

– Publika je svuda ista, u smislu da nepo-gre{ivo reaguje na istinite emocije i kvalitet.Malo mla|a ili starija, vi{e ili manje elegant-no obu~ena, manje ili vi{e bu~na. Sve to po-staje irelevantno od trenutka kad Tijana iliMika kao koncertmajstori po~nu da {timujuorkestar, kad se `amor uti{a i kad Felc, usvom specifi~nom maniru, energi~no i uzveliki osmeh prakti~no uleti na scenu. I tadapo~inje magija, nezavisno od geografskedu`ine i {irine.

Mnogo se govori o 50 godina Bemusaovih dana, a u toj istoriji Beogradska fil-

harmonija je svakako imala svoje va`no mesto – se}ate lise nekih upe~atljivih „Filharmonijskih“ nastupa u novommilenijumu, ali i onih iz godina kad ste bili dete i tinejd`er?

– Iskreno, u vreme kad sam bio dete, Bemus mi nije bioomiljena igraonica, jer sam vi{e voleo da igram fudbal u {kol-skom dvori{tu, a kao tinejd`er sam se {kolovao u Moskvi, takoda stvarno nisam dobar hroni~ar kad je re~ o najve}im dostig-nu}ima pro{losti. Ali da ih je bilo, bilo ih je dosta i to znam izprve ruke, jer su mi i otac i majka bili redovni posetioci Bemu-sa, jo{ iz zlatnog vremena kad su porodice kupovale komple-te karata ~im se objavi program. A {to se ti~e novog mileniju-ma, priznajem da sam vrlo li~an – ve}i utisak mi je ko sve nijebio prisutan na programima i u publici, nego ko jeste.

Najzad, kako vidite budu}nost klasi~ne muzike, u nared-nih eto 50 godina? Kojim to smerovima Filharmonija ve}sada kre}e ka toj budu}nosti?

– Ako me zdravlje poslu`i, o~ekujem da }u i tada biti na ~e-lu Beogradske filharmonije, koja }e biti u vrhu najboljih svetskihbrendova. Ako, nekim neverovatnim sticajem okolnosti, slu-~ajno umrem – bi}e mi svejedno.

pa rame uz rame sa Plasidom Domin-gom, tuma~e}i naslovnu ulogu u operiDon Karlos – predstavlja svoje ume}e saOrkestrom RTS pod upravom Bojana Su-|i}a. U istom smislu, zvezdu ~ini i orke-star Beogradske filharmonije koji se posledeset godina ekskluzivnim nastupomvra}a u okrilje Bemusa, izvode}i programpod nazivom Oma` 1. Bemusu.

Skriveni dragulji jesu i ruski pijanista Va-dim Rudenko, dvostruki laureat ~uvenogkonkursa ^ajkovski, zatim, [arun ansamblkoga ~ine solisti Berlinske filharmonije iBrodski kvartet, ansambl koji je svoju repu-taciju me|u {irom publikom zauzeo nastu-pima sa priznatim umetnicima u drugim`anrovima, kakvi su Sting, Elvis Kostelo,

Bjork... Zadovoljstvo nam je i da predstavi-mo korejskog violinistu Edvina Kima koji }enastupiti u pratnji sjajne Natalije Mladeno-vi}. Neki od stalnih segmenata programa isada su tu – nastupi najboljih mladih mu-zi~ara Viktora Radi}a i Milene Damnjanovi},kojima Bemus daje {ansu, kao i koncert tra-dicionalne izvorne muzike koji autorskipotpisuje dr Dimitrije Golemovi}.

Jelena Jankovi}-Begu{: O~ekivano,najve}e interesovanje izazvao je Najd`elKenedi, koji }e na otvaranju Bemusakoncertno predstaviti i jedan deo svogizvanrednog diskografskog projekta po-

sve}enog D`ord`u Ger{vinu. Kad je re~ oskrivenim draguljima, istakla bih kvartetoperskih solista koji ~ine Sofi Klusman,[arlote Kvat, Brenden Ganel i Markus Aj-he, a koji nastupa u Betovenovoj Devetojsimfoniji – re~ je o umetnicima anga`o-vanim u vode}im operskim ku}amaEvrope. Brodski kvartet, poznat po sarad-nji sa pop i rok muzi~arima, ovom prili-kom se predstavlja u klasi~nom izdanju,a raduje nas to {to su u program uvrstili ijedan guda~ki kvartet Dmitrija [ostako-vi~a, {to je njihov za{titni znak.

[ta sadr`aji ponu|enih repertoarasaop{tavaju – koje su to klasi~ne vred-nosti ostale na snazi iz prethodnih de-cenija, a koji novi momenti se poja-vljuju u stvarala~koj i izvo|a~koj prak-si u sada{njici „ozbiljne“ muzike sa ko-jom }emo se susresti na Bemusu?

Milica Kadi}: Odabir repertoara dik-tira ukus publike, a u slu~aju beograd-skog auditorijuma kre}e se uvek od tra-dicionalnog klasi~nog koncepta. Na{a`elja jeste da se savremeni na~ini izvo|e-nja i sinhronizacija sa drugim stilovimaomogu}e tamo gde to ~ini imid` umet-ni~ke li~nosti i njegov umetni~ki kon-cept, kao {to je to slu~aj kod Kenedija.Voleli bismo da i u oblasti operske re`ijepredstavimo u budu}nosti nove svetsketendencije.

Jelena Jankovi}-Begu{: Na ovogodi-{njem Bemusu zastupljene su kompozi-cije zlatnog repertoara umetni~ke muzi-ke svih epoha – od baroka, preko klasici-zma (Mocart, Betoven), romantizma ([u-bert, [uman, Jana~ek, Krajsler, Verdi...),do 20. i 21. veka. I sam Kenedi priznaje dane mo`e bez Bahove muzike, koju do`i-vljava kao neku vrstu psiho-fizi~kog tre-ninga. Kenedi, koji je odavno sru{io gra-nice izme|u klasi~nog koncertnog na-stupa i rok-koncerta, izme|u izvo|a{tvai autorskog rada, ovom prilikom, uz Bahai Ger{vina, predstavlja beogradskoj pu-blici i svoju novu kompoziciju Ma|ioni-~ar iz Lublina. Simfonijski orkestar i HorRTS izvode kompozicije Leonarda Bern-{tajna u okviru obele`avanja stogodi{nji-ce ro|enja ovog muzi~kog velikana, Beo-gradska filharmonija ponovo o`ivljavasimfonijsku poemu Beograd DragutinaGostu{kog iz 1951, a Brodski kvartet imana programu jednu kompoziciju savre-mene japanske kompozitorke Karen Ta-nake, nastalu na samom zavr{etku pro-{log milenijuma. Ramon Vargas izlazi ta-ko|e iz okvira ~iste klasike interpretaci-jom popularnih pesama. Bemus je odu-vek bio muzi~ka svetkovina i nikad munije bila strana ta programska {arolikost,te smo se u godini zlatnog jubileja trudi-li da ostanemo verni njegovom izvor-nom konceptu.

U narednih 50 godina Bemusbi, po va{em mi{ljenju, trebalo babude... kakav?

Milica Kadi}: Bemus u budu}no-sti trebalo bi da bude klasi~an i savre-men u isto vreme, rasko{an, privla-~an za publiku i medije, najvi{e pri-vla~an za same svetske umetnike. Ina kraju, treba da bude va`an celo-

kupnoj zajednici koja negovanje kulturesmatra svakodnevnim zadatkom i `ivot-nim izazovom.

Jelena Jankovi}-Begu{: Bemus bitrebalo da ostane raznovrstan u sadr`aj-nom smislu, a nadam se da }e se u bu-du}nosti pove}ati broj kvalitetnih kon-certnih prostora u Beogradu koji }e bitiprikladni za izvo|enje umetni~ke muzi-ke, ali u atraktivnijem, zanimljivijem ru-hu. Ja bih li~no volela da se na Bemusupremijerno u Beogradu izvedu zna~ajnaostvarenja iz istorije muzike koja na{apublika dosad nije imala prilike da ~uje,kao i da se stimuli{e stvarala{tvo srpskihkompozitora i ja~aju doma}e muzi~keinstitucije. Bemus treba da bude krovnamanifestacija srpske umetni~ke muzikeu njenom samovrednovanju i pozicioni-ranju na me|unarodnoj sceni.

G uda~ki kvartet Brodski ponovo je u Beogradu, gde}e bez sumnje jo{ jednom sa nama podeliti onusvoju jedinstvenu i neodoljivu viziju klasi~nog zvu-

ka, koji u sebe i te kako uklju~uje iskustvo bliske komunikacijesa najve}im rok i pop zvezdama dana{njice. Ovom prilikom,me|utim, njih ~etvoro su u veoma serioznom raspolo`enju, do-nose}i program nabijen sna`nim emocijama koje odjekuju sa-vremenim, ali i pro{lim dobom. Tako }e Brodski, u utorak 16. ok-tobra, u Velikoj dvorani Kolar~eve zadu`bine, tuma~iti dela Beto-vena, Mendelsona, [ostakovi~a, kao i ugledne savremene ja-panske kompozitorke Karen Tanaka (1961), a tema svakog odnjih jeste svojevrsni do`ivljaj bolnog gubitka i tuge s tim u ve-zi, odnosno bliskog suo~avanja sa patnjama drugih. Prva violi-na kvarteta Brodski, Danijel Roulend progovorio je o svemuonome {to ovaj guda~ki ansambl nadahnjuje u izabranim kom-pozicijama, ali i uop{te u njihovim individualnim umetni~kim`ivotima. Posebno je podvukao kreativne veze koje i sam li~nogaji sa srpskim kompozitorkama i muzi~arkama.

Prvo pitanje svakako jeste ono o poreklu va{eg kvarte-ta, kao i razlogu zbog kojeg ste ga nazvali imenom inspira-tivne li~nosti kakva je bio Adolf Brodski (1851-1929), ~u-veni violinski maestro poreklom iz Carske Rusije, ali koji jeu me|uvremenu postao i jedna od glavnih figura muzi~-kog ̀ ivota Man~estera na prelasku iz XIX u XX vek?

– Kvartet Brodski osnovan je u gradu Midlzbrou, na severoi-stoku Engleske, pre 46 godina, kad su Ijan Belton i D`eki Tomasbili jo{ uvek tinejd`eri. D`eklinin brat Majk bio je, naravno, prvaviolina, a Pol Kesidi se priklju~io 10-ak godina kasnije, tik pre ne-go {to je kvartet ostvario svoje prve me|unarodne uspehe. ̂ la-novi kvarteta Brodski potom su otpo~eli studije na uglednomKraljevskom severnom muzi~kom koled`u (Royal Northern Collegeof Music) u Man~esteru, a Adolf Brodski je svakako bio vode}aistorijska figura koja je i dalje natkriljivala sve u tamo{njem mu-zi~kom ̀ ivotu. Poznato je, uostalom, da je on bio vo|a guda~kogkvarteta koji je tako|e nosio njegovo ime, a osnovao ga je predsam kraj 19. veka, ta~nije 1895, kad se i doselio u Man~ester.

Va{ aktuelni program za beogradski koncert uklju~ujeveoma rafinirana dela [ostakovi~a, Betovena, Karen Tana-ke i Mendelsona. Ali, izgleda da je veliki Ludvig Van onaosoba koja povezuje sva ova dela ili barem tri me|u njima– Tanaku sa njenom kompozicijom „Na Betovenovom gro-bu“, samog Betovena ~iji Guda~ki kvartet op. 95 no. 11 „Se-rioso“ tako|e izvodite, kao i [ostakovi~ev Guda~ki kvartetop. 108 no. 7, koga je premijerno svojevremeno predsta-vio ruski Betoven Kvartet – {to je tako|e neka vrsta veze?

– To je zaista sjajan program, sa zapravo osnovnom temomkoja se ti~e bola i gubitka... Naravno, tu je i Mendelson koji jenapisao neverovatno uzburkan i tugom pogo|en Guda~kikvartet u ef-molu odmah po{to mu je preminula voljena se-stra Fani, a Betovenov opus 95 tako|e je nastao iz slomljenogsrca – naime, kompozitor je sam izjavio da je ovo delo isuvi{eli~no, i to u tolikoj meri da ga ne bi ni trebalo izvoditi javno!

Karen Tanaka napisala je svoj divni komad kao deo na{eg pro-jekta Opus 18 – u okviru kojeg smo naru~ili kompozicije od {esto-ro autora, i to tako da im inspiracija budu {est Betovenovih Gu-da~kih kvarteta iz opusa 18 – Karen je izabrala onaj ne`ni De-durop. 18 br. 3, i to je u me|uvremenu postalo delo koje veoma ~estoizvodimo, sa~injeno ina~e od dva kontrastna stava. Zanimljivo jeda je Karen Tanaka stvarala ovu kompoziciju upravo tokom ratau Jugoslaviji 1999, pa je njeno pisanje bilo pod utiskom slamaju-}ih emotivnih scena koje je imala prilike da vidi na televiziji.

Da, tu drugu vezu me|u delima daje ba{ taj ose}aj gubit-ka koji o~igledno ~ini sadr`aj dve kompozicije na programu– re~ je o Mendelsonovom Guda~kom kvartetu br. 6, kaooma`u preminuloj sestri Fani, a zatim i ovom [ostakovi~e-vom br. 7, koji je posve}en uspomeni na njegovu prvu su-prugu. Da li ste pre svega razmi{ljali o tim ukr{tenim zna~e-njima unutar svakog dela ili ste ih izabrali prosto zato {to ve-oma mnogo oduvek volite muziku ovih velikana „klasike“?

– Svakako, ovaj tematski program je veoma pa l̀jivo sastavljen inama se ~ini da on predstavlja jedno izuzetno intenzivno emotivnoputovanje. Najkra}i od svih petnaest [ostakovi~evih Kvarteta jesteba{ taj op. 108 br. 7 u fis-molu, napravljen u spomen i se}anje nanjegovu prvu ̀ enu Ninu, koja je umrla iznenada i tako mlada, osta-viv{i Dmitrija sa dvoje male dece. To je duboko li~no delo, sa mno-go jo{ skrivenijih slojeva zna~enja. Mendelson je u svom Kvartetuop. 80 pak zapanjuju} – prava eksplozija strastvenog bola, sa tolikopuno ne`nosti u sporom stavu, u kome se se}a svoje drage sestre...

Udaljimo se za trenutak od „klasi~nog“ repertoara. Va{esaradnje sa Björk, Elvisom Kostelom i Polom Makartnijem,te jo{ nedavno sa australijskom zvezdom Keti Nunan, ve}su odavno slavne {irom sveta. Kakvu vam vrstu „dobitka“ove kolaboracije zapravo donose, s obzirom na va{ pedi-gre vrhunskih umetni~kih muzi~ara?

– Veoma je osve`avaju}e i inspirativno raditi sa velikimumetnicima iz drugih muzi~kih oblasti. Li~no nisam radio saBjörk ili Makartnijem, jer sam se kvartetu Brodski priklju~io ka-snije, ali sam recimo bio na turneji sa Elvisom Kostelom – sa-mo to {to gledate izbliza njegovu strast i disciplinu, neverovat-no je uzbudljivo. Mislim da je njegov album The Juliet Letters,na kojem na{ Brodski kvartet sara|uje, istinsko remek-delo!

Keti Nunan je, sa svoje strane, tako divna, brilijantna, svestranai inventivna umetnica. Veoma sam voleo album i turneju koju smouradili sa njom. Sjajna je kako u baroknoj muzici i d`ezu, tako i upop ili rok stilu. U svakom slu~aju, smatram da je tako|e izuzetnova`no raditi i sa kompozitorima koji su u ovom trenutku aktivni –~ak mislim da je neoprostivo NE raditi sa njima. Brodski kvartet i jali~no imamo blizak i topao odnos sa izvanrednom i jedinstvenomsrpskom kompozitorkom Isidorom @ebeljan, na primer. Snimilismo njen Kvartet i Kvintet, a nedavno mi je napisala i predivan Vi-olinski koncert. Pro{le nedelje sam, recimo, imao premijerno izvo-|enje u dru{tvu sa sjajnom srpskom ~elistkinjom Majom Bogda-novi} – svirali smo novu kompoziciju koju je Nata{a Bogojevi} na-pisala za nas dvoje, jedno veoma sna`no i li~no delo.

Upravo sam htela da vas za kraj zamolim da podelite sanama neka va{a nova otkri}a kad je re~ o mladim kompozi-torima {irom sveta – koji novi kvalitet i senzibilitet oni do-nose u svet klasi~ne muzike u XXI veku, po va{em mi{ljenju?

– Zaista je divno videti kako danas postoji tako puno razno-vrsnosti me|u kompozitorima koji predano rade, a ja se uveksa velikim po{tovanjem odnosim naro~ito prema onima me|unjima koji se usu|uju da budu radikalni, li~ni, smeli, i da se nepla{e odlaska u ekstreme. Srcu svakako mora da prija prisustvotolikog broja sjajnih kompozitora {irom sveta!

Jelena Jankovi} Begu{ i Milica Kadi}, ~lanice Odbora Bemusa

SVAKODNEVNI ZADATAK I @IVOTNI IZAZOV

Jelena Jankovi}-Begu{Zlatni Bemus simboli~no

zatvara jedan krug koji je po~eo da se iscrtava 1969. godine

Milica Kadi}Duga istorija festivala obavezuje nas da na njega gledamo kao na raritet u prili~no sumornoj svakodnevici,a svakako i inspiri{e da damomali li~an profesionalni doprinos da ovaj jubilej budeispisan „zlatnim slovima“

Bemus u budu}nostitrebalo bi da bude klasi~an i savremen uisto vreme, rasko{an,privla~an za publiku i medije, najvi{e privla~an za samesvetske umetnike

Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije

BF – jer volimo Bemus

Danijel Roulend, prva violina kvarteta Brodski

Intenzivno emotivno putovanje

Publika je svuda ista, u smislu da nepogre{ivo reaguje na istinite emocije i kvalitet: Ivan Tasovac / Foto: Marko \okovi}

Beogradska filharmonija i maestro Gabrijel Felc/ Foto: Marko \okovi}

Brodsky Quartet/ Foto: Marina Simkovicova

Bemus je imaosvoje uspone ipadove, ali je u poslednjoj deceniji bio nesre}ni talacli~nih ambicija,sujeta i talova, i zato je gubio iuticaj i publiku

Divno je videti kakodanas postoji takopuno raznovrsnostime|ukompozitorima kojipredano rade, a jase uvek sa velikimpo{tovanjemodnosim naro~itoprema onima me|u njima koji seusu|uju da buduradikalni, li~ni,smeli, i da se ne pla{e odlaska u ekstreme

50. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTI

P O S E B N O I Z D A N J E L I S T A D A N A SUrednik Dragan Sto{i}; Intervjui Zorica Koji};Korektura Marjana Stevanovi};Obrada fotografija Stanislav Milojkovi}; Prelom Zoran Spahi}.

Foto: Miroslav Dragojevi}

IV sreda, 10. oktobar 2018.50. BEOGRADSKE MUZI^KE SVE^ANOSTI

NAJD@EL KENEDIN. Kenedi – violina i klavir, sa kamernimansamblom: Rolf Busalb – gitare, Dag Bojl –gitare; Piter Adams – violon~elo i PjotrKulakovski – kontrabasPROGRAM: Od Baha do Ger{vina– Johan Sebastijan Bah: izbor; Najd`el Kenedi:Lublinski ma|ioni~ar; D`ord` Ger{vin:Summertime; Lady be good; Porgy & Bess i How long has this been going onSreda, 10. oktobar, Sava centar u 20. sati

KONCERT MLADIH UMETNIKAViktor Radi} – klavir, Milena Damnjanovi} –sopran i Vladimir Gligori} – klavir; u saradnji saCentrom lepih umetnosti Gvarnerijus; slobodan ulazPROGRAM:Franc [ubert: Sonata A dur, D 959; Robert [uman:Ljubav i ̀ ivot ̀ ene (ciklus pesama) Otkad znam zanjega, On, najdra`i od svih, Ne mogu da shvatim,niti da verujem, Ti prstenu na mojoj ruci, Pomozitemi, sestrice, Slatki prijatelju, u ~udu me gleda{, Na mom srcu, na mojim grudima i Eto, prvi te{ki bol

si mi naneo; Valerij Gavrilin: Tri Ofelijine pesme(ciklus pesama) Slu{am glas dragog Franca, Sutra je dan Sv. Valentina i Ah, on je umro...;\oakino Rosini: Una voce poco fa (arija Rozine izopere Seviljski berberin)^etvrtak, 11. oktobar, Sve~ana sala Skup{tine grada u 20

EDVIN E. S. KIM & NATALIJA MLADENOVI]E. E. S. Kim – violina & Natalija Mladenovi} – klavir;u saradnji sa Ambasadom Republike KorejePROGRAM:Leo{ Jana~ek: Sonata za klavir i violinu; Robert [uman: Sonata br. 2, op. 121, de mol;Ludvig van Betoven: Sonata br. 5, op. 24, Ef dur– Prole}na i Kamij Sen Sans: Introdukcija i Rondo kapri~ozoPetak, 12. oktobar, Kolar~eva zadu`bina u 20

VADIM RUDENKOV. Rudenko – klavirPROGRAM:Johan Sebastijan Bah: Partita br. 2, ce mol, BWV826; Volfgang Amadeus Mocart: Sonata K 311;Johanes Brams: Varijacije na Paganinijevu temuop. 35 (druga sveska); Sergej Rahmanjinov:Muzi~ki moment (izbor) i Pjotr Ilji~ ^ajkovski (ar. Mihail Pletnjov): Svita iz baleta „Krcko Ora{~i}“Subota, 13. oktobar, Kolar~eva zadu`bina u 20

[ARUN ANSAMBL – SOLISTIBERLINSKE FILHARMONIJEAleksander Bader – klarinet; Markus Vajdman – fagot; Stefan de Leval Jezierski – horna; Volfram Brandl – violina; Kristof Horak – violina;Mi{a Afham – viola; Mihael Hahnazarjan –violon~elo i Peter Rigelbauer – kontrabas

PROGRAM:Mocart: Kvintet sa klarinetom u A duru, KV 581 i[ubert: Oktet u Ef duru, D 803Nedelja, 14. oktobar, Kolar~eva zadu`bina u 20

BRODSKI KVARTETPROGRAM:Dmitrij [ostakovi~: Guda~ki kvartet br. 7 u fis molu,op. 108; Ludvig van Betoven: Guda~ki kvartet u ef molu, op. 95 br. 11 „Ozbiljni“; Karen Tanaka: Na Betovenovom grobu; Feliks Mendelson:Guda~ki kvartet br. 6 u ef molu, op. 80Utorak, 16. oktobar, Kolar~eva zadu`bina u 20

RAMON VARGAS & SIMFONIJSKIORKESTAR I HOR RTSR. Vargas – tenor; Bojan Su|i} – dirigentPROGRAM:Leonard Bern{tajn: Pri~a sa Zapadne strane,simfonijske igre; ^i~esterski psalmi – solista JakovFirez, de~ak sopran (povodom obele`avanja 100 godina od ro|enja kompozitora); V. A. Mocart: Uvertira iz opere „Don \ovani“; Il miotesoro, arija Don Otavija iz opere Don \ovani;Gaetano Doniceti: Una furtiva lagrima, arija

Nemorina iz opere Ljubavni napitak; Fran~esko^ilea: Intermeco iz opere „Adrijana Lekuvrer“;Lamento di Federico, arija Federika iz opereArle`anka; \uzepe Verdi: O fede negar potessi, arijaRodolfa iz opere Lujza Miler i [arl Guno: Uvertira izopere „Romeo i Julija“; L’amour! L’amour... Ah levetoi soleil, arija Romea iz opere Romeo i JulijaSreda, 17. oktobar, Kolar~eva zadu`bina u 20

KONCERT IZVORNE NARODNE MUZIKEAutor: dr Dimitrije Golemovi}, ulaz slobodanPetak, 19. oktobar, Narodni muzej u 20

BEOGRADSKA FILHARMONIJA &HOR SLOVENA^KE FILHARMONIJEGabrijel Felc – dirigent; Sofi Klusman – sopran;[arlote Kvat – mecosopran; Brenden Ganel –tenor i Markus Ajhe – baritonPROGRAM:Dragutin Gostu{ki: Poema Beograd; Ludvig van Betoven: Deveta simfonijaSubota, 20. oktobar, Kolar~eva zadu`bina u 20 sati.

PROGRAM

[arun ansambl / Foto: Felix Broede

Foto: Carly Hyde