15. avgust 2017. godine

Sredinom septembra o povećanju minimalca

Ako se poslodavci pitaju, 68 odsto njih smatra da se nisu stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada od

januara 2018. godine. Oni koji pristaju na korekciju predlažu 140 dinara, što je povećanje od svega deset

dinara

Socijalno-ekonomski savet trebalo bi najkasnije do 15. septembra

da s vladom dogovori novu minimalnu cenu radnog sata u Srbiji,

koja sada iznosi 130 dinara. Ako se poslodavci pitaju, kako

pokazuje anketa Unije poslodavaca Srbije, 68 odsto njih smatra da

se nisu stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada od januara

2018. godine. Oni koji pristaju na korekciju ističu da ona ne može

biti veća od 140 dinara, što je svega 10 dinara više nego sada.

Sindikati, s druge strane, kažu, da su se po zakonu stekli uslovi za korekciju radnog sata i da cena može da

ide od 145 do 207 dinara, u zavisnosti od toga da li se uzima u obzir prosečna neto zarada ili i prosečna

potrošačka korpa.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da će oni podržati povećanje minimalca

pod uslovom da dođe do smanjenja nekog od 500 parafiskalnih nameta, koji i ovako opterećuju poslodavce.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Železara posle sedam godina konačno u plusu

Posle godinu dana upravljanja, kineska HBIS Grupa uspela je da preokrene situaciju u posustaloj čeličani u

Smederevu, najvećoj srpskoj kompaniji, što potkrepljuje tvrdnju da strategija globalnog razvoja

konglomerata daje pozitivne rezultate.

Jedan od najvećih kineskih proizvođača gvožđa i čelika,

kompanija HBIS sa sedištem u pokrajini Hebej, kupio je u

aprilu prošle godine "obolelu", gubitašku železaru Smederevo

za 46 miliona evra (51,5 miliona dolara), a upravljanje je

preuzeo u julu.

S tim preuzimanjem je okončan period od sedam godina

gubitaka, i železara Smederevo, s tradicijom od 105 godina,

koja je tada preimenovana u HBIS Grupu Srbija Ajron&Stil, vratila se krajem prošle godine u pozitivnu

zonu, izjavio je glavni izvršni direktor Song Sihaji, navodi Čajna dejli.

"Bilo je potrebno samo pola godine da HBIS Srbija pretvori gubitak u dobit", rekao je Ju Jong, predsedik

HBIS Grupe.

Proizvodnja HBIS-a u Srbiji je u drugoj polovini prošle godine porasla za više od 50 odsto u odnosu na prvo

polugodište, i dostigla najviši nivo od 2010. godine.

Pored toga, u istom periodu je proizvodnja hladno valjanih ploča, proizvoda visoke dodate vrednosti,

povećana za 112 procenata.

Sa prodajnom mrežom širom sveta, HBIS Grupa je svojoj novoj jedinici u Srbiji otvorila nova tržišta, kao

što su SAD, Egipat, Turska, Nemačka i Italija, navodi se u tekstu, i dodaje da je u drugoj polovini 2016.

godine, železara bila drugi po veličini srpski izvoznik.

Ovaj dramatičan preokret je ostvaren ulaganjem kontinuiranih napora. Od preuzimanja srpske čeličane,

HBIS je poslao tamo skoro 200 kineskih kadrova kako bi rešili probleme tadašnje železare Smederevo

vezane za upravljanje, finansije, opremu, tehnologiju i veštine zaposlenih.

"Najveću promenu za mene predstavlja to što više ne dobijam ljutite pozive od dobavljača", kaže Žarko

Subotić (41), direktor odeljenja za upravljanje materijalima u srpskoj fabrici. On radi u celičani već 13

godina.

Prema njegovim rečima, fabrici je pre nego što ju je preuzeo HBIS bilo teško da nabavi sve potrebne

materijale jer nije imala stabilne finansije i nije redovno plaćala dobavljače.

Zaposleni su, kao i on, bili zabrinuti za svoju budućnost.

"Mlade kolege su odlagale svoje planove za venčanja i kupovinu novih kuća, jer nisu znali da li će dobiti

sledeću platu i da li će moći da otplate bankarske kredite", priča Žarko.

Međutim, posle preuzimanja, stvari su se poboljšale.

"Nisam više trošio vreme na dnevne probleme, već sam se fokusirao na pripremu ideja i projekata za

budućnost", dodaje.

Prema Žarkovim rečima, HBIS Srbija je tada počela da sklapa dugoročne ugovore sa dobavljačima, umesto

kratkorocnih i jednokratnih. "To doprinosi stabilnosti ponude i cena", zaključio je Subotić.

Šarčević: Neophodno menjati Zakon o

udžbenicima

Zakon o udžbenicima koji je nastao pre godinu i po dana je loš i mi ćemo tražiti da se on menja, pre nego što

istekne rok od tri godine trajanja, da bi važnost udžbenika umesto tri, trajala četiri godine rekao je ministar

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

On je, prisuštvujući otvaranju manifestacije �Duh mladosti� u Novom Sadu, rekao da je cilj da udžbenici

budu jeftiniji.

Ove godine smo obezbedili 86.000 besplatnih udžbenika, prošle godine smo sklonili one udžbenike koji bi

lažno išli onima koji imaju niska primanja i dali smo kroz školske biblioteke, a za nekoliko godina ćemo

imati dovoljan fundus knjiga da se udžbenici ne moraju kupovati�, rekao je Ssarčević.

Po njegovim rečima, nakon urađene analize distribucije, saopšteno je da se oko 30 odsto rabata daje

posrednicima.

Mi ćemo ići na formiranje učeničkih kompanija, preduzetništva, zadruga, da oni tu distribuciju rade, što

znači da bi roditelji 15 odsto manje plaćali udžbenike�, naveo je Šarčević.

Odgovarajući na pitanje novinara, ministar je rekao da će od 1. septembra uniforme biti uvedene u 55 odsto

škola, da će ostale škole na tome raditi sukcesivno, te da očekuje da za dve godine u svim osnovnim

školama budu uvedene uniforme.

Izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu do 1.

septembra

Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje će stranim državljanima ograničiti kupovinu

zemljišta, biće usvojene u skupštini do 1. septembra

Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje

će stranim državljanima ograničiti kupovinu zemljišta, biće

usvojene u skupštini do 1. septembra, rečeno je danas

Tanjugu u Ministarstvu poljoprvirede.

Nacrt je prošao vladu 4. avgusta i zakon će biti usvojen u

parlamentu po hitnoj proceduri.

Taj zakon će sprečiti potpunu liberalizaciju prometa

poljoprivrednim zemljištem, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Predviđeno je bilo da 1. septembra počne primena odredbi S SP-a koje izjednačavaju prava građana Srbije i

EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta.

Srbija je potpisala S SP 2008. i jedina je zemlja koja je tokom pregovora o pridruživanju EU prihvatila

obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta pre nego što postane punopravna članica.

S SP je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine i predviđeno je bilo da u periodu od čcetiri godine od

stupanja na snagu tog sporazuma Srbija postepeno uskladi svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje

svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim

državljanima.

Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji treba da bude usvojen u skupštini do 1.

septembra predviđa uslove za promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.

Državljanin članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može steći pravnim poslom uz naknadu

ili bez naknade pod uslovima propisanim tim zakonom.

Poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može se steći ako: je najmanje deset godina stalno nastanjen u

jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, obrađuje najmanje tri godine

poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla uz naknadu ili bez naknade.

Takođe, ako ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog

poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa zakonom kojim se ureduje poljoprivreda i ruralni razvoj bez prekida

najmanje deset godina, kao i ako ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne

proizvodnje.

Predmet pravnog posla može da bude poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini ako: nije poljoprivredno

zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao gradevinsko zemljište, ne pripada zaštićenim

prirodnim dobrima, ne pripada ili se ne graniči sa vojnim postrojenjem i vojnim kompleksom i ne nalazi se u

zaštitnim zonama oko vojnih postrojenja, vojnih kompleksa, vojnih objekata i objekata vojne infrastrukture,

niti pripada i ne granici se sa teritorijom Kopnene zone bezbednosti.

Može steći u svojinu najviše do dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, ako su ispunjeni

uslovi propisani tim zakonom.

Odredbe se ne primenjuju se u slučaju povraćaja imovine koja se vrši u skladu sa zakonima kojima se

uređuje vracjanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.

Pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije.

Komisiju obrazuju zajednički ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove

finansija.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija sporazumno propisuju

uslove, rok, način i postupak prava preče kupovine.

Izmene i dopune zakona će stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

Druge zemlje su se izborile u pregovorima za pridruživanje za višegodišnju zabranu prodaje zemlje

strancima i nakon ulaska u EU.

Država postala vlasnik 90 odsto Galenike

Na skupštini akcionara Galenike doneta je odluka o konverziji duga u vlasnički kapital države u vrednosti od

14,696 milijardi dinara.

Reč je o potraživanjima Republike Srbije i Javnog preduzeća

„Srbijagas”.

Dug prema Republici Srbije je 10,9 miliajrdi dinara, i konvertuje

se u akcije države, a ukupan iznos potraživanja „Srbijagasa” je

bio 3,794 milijardi dinara.

Država tako povećava vlasnički udeo na više od 90 odsto i mogla

bi ga početkom septembra ponuditi na prodaju.

Država je više puta pokušavala da privatizuje Galeniku, a poslednji put je prošle godine raspisala tender za

izbor strateškog partnera uz prodaju 25 odsto akcija u vlasništvu države.

Novi tender za Galeniku biće raspisan u septembru, a u Ministarstvu privrede za Tanjug kažu da model

privatizacije, na kojem država radi, podrazumeva da kupac uz fabriku preuzima deo duga „uz diskont”, a da

radnici koji se odluče za socijalni program mogu da računaju na 400 evra po godini staža.

„U ovom trenutku je u toku definisanje uslova privatizacije, kojima bi se budući kupac obavezao da održi

kontinuitet proizvodnje, realizuje investicioni program i održi optimalan nivo zaposlenosti”, rečeno je

Tanjugu u Ministarstvu privrede.

Kako objašnjavaju, u postupku pripreme za sprovođenje transakcije, Vlada Srbije je 11. jula 2017. godine

donela zaključak da se privatizacija Galenike sprovede modelom prodaje kapitala, kojoj bi prethodila

konverzija duga Galenike u kapital, a u slučaju uspešne privatizacije, država bi otpisala preostali deo svojih

dospelih obaveza.

Među zainteresovanima za Galeniku, kako prenose mediji, nalaze se britansko-ruski konzorcijum Frontijer

farma - Petrovaks, Sinforam, Amikus, Hemofarm i EMS iz Brazila.

Neto dobit Aerodroma "Nikola Tesla" 1,38

milijardi dinara

Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd ostvario je u prvih šest meseci 2017. godine bruto dobit u iznosu od 1,64

milijarde dinara (13,7 miliona evra), dok je neto dobit u posmatranom periodu iznosila 1,38 milijardi dinara

(11,5 miliona evra).

Ukupni prihodi ostvareni su u iznosu od 4,42 milijarde

dinara, pri čemu su poslovni prihodi dostigli 4,33

milijarde dinara, saopšteno je danas iz beogradske

vazdupolovne luke.

Usluge Aerodroma "Nikola Tesla" je u prvih šest meseci

koristilo 2.311.893 putnika, što je za 9,0 odsto više u

odnosu na isti period prošle godine.

Prevezeno je i 10.408 tona robe i pošte, što je povećanje od čak 24 odsto u odnosu na isti period 2016.

Prema svim poslovnim pokazateljima, tekuća godina biće godina daljeg rasta i razvoja Aerodroma "Nikola

Tesla", navodi se u saopštenju.

INTERVJU SLAVKO GAK Građani očekuju da

vide zašta primamo plate!

Kad je reč o deci, nema mesta greškama. Priznajem samo vidljive rezultate

U beogradske privatne predškolske ustanove nedavno je upisano i desethiljadito dete kome grad Beograd

refundira deo troškova, lista primljenih u državne vrtiće proširena je za oko 2.000 mesta, prvi put predškolci

će se obresti i u adaptiranim školskim zgradama. Sve ovo su razlozi za intervju sa Slavkom Gakom,

gradskim sekretarom za obrazovanje i dečju zaštitu.

Iza nas je konkurs za upis u beogradske vrtiće sa

rekordnim brojem prijava. Koliko će ostati neupisane dece i

koliko novih mesta možete otvoriti?

- Mesta u vrtićima su bila najveći izazov za nas, ali sam

zadovoljan rezultatima. Prvo što sam uradio kada sam preuzeo

ovu važnu funkciju bila je lična karta svih vrtića - koliko mesta

ima, koliko je dece u prioritetu, šta nedostaje, gde je

najkritičnije. Insistirao sam da se u svih 17 predškolskih

ustanova preispitaju kapaciteti i gde god je bilo moguće

proširene su liste na način da se zadrži kvalitetan i bezbedan

boravak dece. Tako smo došli do 1.841 žalbe rešene u korist

roditelja i to smatram uspehom jer će ispod crte ostati manje od 4.000 dece, a prošla radna godina je

završena sa listom od 10.000 dece. Do septembra će biti još mesta jer će se roditelji koji su konkurisali na

više mesta opredeljivati za jedno, čime će se oslobađati ta druga mesta. Dalje, projekat „Mreža škola“ će

stvoriti 1.200 dodatnih mesta u školama koje imaju manjak đaka i prazne učionice koje ćemo adaptirati za

predškolce. Za oko 200 njih će tri škole biti spremne već u septembru.

Oko 10.000 dece je uz refundaciju grada upisano u privatne vrtiće. Šta odgovarate kritičarima kada

kažu da je visoka cena koju plaćamo za to?

- Znate šta bi bila visoka cena? Da je 10.000 dece neupisano, a da roditelji ne znaju šta će s njima dok su na

poslu. To bi bilo najskuplje. Beograd može da podnese ovu pomoć roditeljima i nijednog momenta nismo

imali bilo kakve dileme oko toga. Gradska vlast mora biti servis građana Beograda i to je možda i

najplastičniji primer čemu služimo - da nađemo rešenje kada je ono preko potrebno građanima. Reakcije

roditelja su neprocenjive i one nam govore da je ova odluka grada odlična.

Novi vrtići bi rešili problem. Kakvi su planovi za izgradnju?

- U periodu od 2014. do 2016. izgrađeno je pet vrtića u Beogradu i još dva su adaptirana. Grad Beograd je

opet finansijski stabilan i ponovo može da gradi vrtiće. Sredinom juna počeli su radovi na izgradnji vrtića u

naselju Altina, koji će moći da primi do 200 dece i biće gotov na proleće. Takođe, 70-80 dece će biti

kapacitet vrtića u Denkovoj bašti na Zvezdari, vrtića koji je izgrađen 2011, ali su sada konačno rešeni

imovinsko-pravni odnosi i ovaj vrtić će početi sa radom.

Ponosan sam na sanaciju škole u Begaljici

Uskoro počinje i nova školska godina. Koje su najveće sanacije školskih objekata na koje ste posebno

ponosni?

- Ovo je septembar od kog ne strepim i što se tiče škola i što se tiče vrtića. U prvih sedam meseci ove godine

u beogradske škole, u investicione radove i nabavku opreme uloženo je 437 miliona dinara. Ipak,

najponosniji sam što smo uspeli da ubrzamo sanaciju Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ u Begaljici. Radovi će

biti završeni sredinom septembra. Radi se punom parom i posle više od godinu dana od požara 250 đaka

neće putovati na nastavu. To je najveća satisfakcija mog dosadašnjeg rada u Sekretarijatu, ali neću biti

zadovoljan dok svi beogradski đaci ne budu imali sve uslove za učenje.

Мали бизнис купује на лизинг, а грађани

пазаре на кредит

Глобална криза код нас је у финансијском сектору највише погодила лизинг компаније. Али изгледа

да је опоравак на видику. Асоцијација лизинг компанија Србије похвалила се недавно да су у првом

полугођу ове године забалежили раст: укупна

вредност закључених уговора порасла је за 38

милиона, или 27,1 одсто у односу на исти

период лане.

У Лизинг асоцијацији Србије кажу да је у

поменутом периоду највећи раст забележио

сектор путничких возила – 22 милиона евра.

Истовремено, у области свих врста

комерцијалних возила он је 17 милиона евра.

Компаније се све више одлучују и за лизинг

пословног простора, односно некретнина, и

ту је раст два милиона евра. Корисници су

углавном правна лица и предузетници, а

грађани врло мало.

„Највеће интересовање влада за возила. Тај

део је тежак 143 милиона евра. За лизинг се највише интересују мала и средња предузећа, и то из

области саобраћаја, информисања, прерађивачке индустрије те трговине и на велико и на мало. Само

делатност саобраћаја и информисања је током прве половине 2017. обезбедила возила и друге опреме

путем лизинга у вредности од 55 милиона евра“, каже генерална секретарка Асоцијације лизинг

компанија Србије Теодора Миленковић.

Доцња мања од просека

Кредитни биро Удружења банака Србије прати и рад лизинг компанија. Концем јула имали су 3.355

регистрованих корисника. У доцњи је било само 88 уговора. Бољи од корисника лизинга били су

само грађани код отплате кредита, с доцњом од 5,9 одсто. Правних лица је било у доцњи 13,5 одсто а

предузетника 0,1 одсто више за све за банкарске кредите.

За лизинг се у Србији углавном одлучују компаније и предузетници. Грађани радије бирају кредит, и

то динарски.

„Процедура код набавке опреме и возила путем лизинга је далеко једноставнија него код кредита.

Све што је дато на лизинг, остаје у власништву компаније која је то обезбедила. Зато код лизинг кућа

нема залога, хипотека. То је за привреднике велика погодност. Привредницима то посебно одговара

јер на лизинг могу да набаве основна средства као што су машине и слична орпема. Истовремено,

тако сачувају кредитну способност, односно код банака се задуже за обртна средства и кредит добију

уз хипотеку или залогу“, објашњава Марко Велбл из Асоцијације.

Велбл наглашава да има нових пројеката модернизације, и то је покренуло ту област финансирања.

Трећина пословања лизинг кућа иде за путничка возила, друга трећина за комерцијална, а остатак на

опрему, машине и слично. По томе се Србија нимало не разликује од већине земаља Европске уније.

Шта чека оне који ће ових дана закуцати на врата лизинг кућа? За суму до 10.000 евра могу рачунати

на отплату од пет година, а потребно је учешће од 20 одсто. Лизинг накнада је од један до 1,5 одсто.

По томе су те куће бар дупло повљније до банака. Годишња лизинг камата је између 4,5 и пет

процената. Возило, опрема и слично што је дато на лизинг остаје у власништву лизинг компаније до

краја отплате. Након тога прелази у својину корисника, и то уз симболичну накнаду од неколико

евра. Динарских понуда нема, или је камата 24 одсто, што онима који ће ући у ове аранжмане не

одговара. Ако динар буде стабилан и наредних година, вероватно ће се и то променити.

Oko 300.000 starih dizelaša mogli bi da završi u

Srbiji

Odlaze li dizelaši u prošlost - odgovor zavisi od toga u kojoj državi živite.

U Nemačkoj, nova odluka jednog od regionalnih sudova glasi: za sve automobile bez standarda motora

EURO 6 - sledi parking. Jedini cilj Nemačke je da u

gradovima smanji emisiju štetnih gasova i zaštiti životnu

sredinu.

Osim ekološkog aspekta, to je kazna i za proizvođače koji

su lažirali testove o emisijama ugljen-dioksida, ali i

stimulacija da građani kupe nova vozila, objašnjava

Matija Dagović, sa sajta Polovni automobili.

"Naravno da će ta vozila sa nemačkog tržišta da nestanu i

da dođu do nas, do Crne Gore, Bugarske, Rumunije...

Neki će posmatrati to kao 'još krševa sa Zapada' koji

dolaze do nas, dok sa druge strane objektivno gledano, ta vozila mogu biti i EURO 5 norma iz 2010. jako

dobro održavana, vožena po autoputevima", smatra Dagović.

A stručnjaci tvrde: odluka Nemačke najviše će se odraziti na tržišta Balkana, Azije i Afrike i dodaju da bi u

naredne tri godine oko 300.000 starih dizelaša moglo da završi u Srbiji. To bi značilo i da Srbija uvozi

tehnologiju od koje naprednije evropske zemlje odustaju.

"Vozićemo vozila koja u ovom trenutku u Nemačkoj ne ispunjavaju visoke materijalne standarde i visoke

zdravstvene standarde, ali će zato u Srbiji ona biti bolja vozila nego ona koja trenutno imamo. Sve je to

ekonomska kategorija, donošenje ovakvog zakona nije motivisano samo zdravstvenim problemima, jer su ta

vozila postojala i pre deset godina, pa su ta vozila vožena. Motivisano je i novim ciklusom proizvodnje",

objašnjava profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

Jer su u 2016. godini 46 odsto automobila prodatih u Nemačkoj - dizelaši, a svako peto radno mesto zavisi

od automobilske industrije. U Srbiji su dizel vozila i dalje najtraženija, čine 60 odsto prodatih automobila u

2016.

Samo jedan od razloga što je, prema rečima profesora Tehnološko-metalurškog fakulteta Petra Đukića,

Srbija jedan od najvećih zagađivača u Evropi.

"Mislim da svaki stanovnik Srbije emituje preko 6,2 tone ugljen-dioksida. Možda je jedini trend rasta veći u

Kini i Indiji, tako nekim velikim zemljama - zagađivačima. A to će nas koštati. Ne samo zbog onoga što je

princip ulaska u Evropsku uniju, kao poglavlje 27 već je i zbog toga što imamo ogromne štete, pre svega u

zdravlju javnom i drugim problemima koji nastaju zbog ogromnih troškova zagađenja", objašnjava Đukić.

I dok države u Evropi preduzimaju pomenute mere iz zdravstvenih ili ekonomskih razloga, u iščekivanju da

električni automobili budu sve zastupljenije prevozno sredstvo, u Srbiji je nedavno postavljen jedan od tek

nekolicine punjača za električna vozila kod Bubanj potoka.

Srbija je mala, naše kompanije moraju da izađu

na strano tržište

Srbija je malo tržište i kompanije koje žele uspešno da posluju moraju da izađu na strana tržišta i ponude

svoje proizvode. Zbog toga je bitno da se ostvare kontakti sa inostranim kompanijama, ali i ispoštuju

standardi i rokovi. Domaći izvoznici očekuju pomoć države na tom putu, a jedan od problema je, kažu,

komplikovana administracija.

Privredna komora Srbije raznim aktivnostima pruža

priliku domaćim kompanijama da se povežu sa stranim

firmama i na taj način sagledaju svoje mogućnosti, vide

gde i kako stoje na globalnom tržištu i koji su im

izazovi, rekla je u Novom danu Katarina Momčilović,

rukovodilac Centra za bilateralnu saradnju Privredne

komore Srbije.

"Svi bi voleli da izvoze, ali morate biti upoznati sa

svojim mogućnostima i potencijalima", rekla je

Momčilović.

Odlična prilika za to su, kako kaže, sajmovi koji se redovno organizuju i obilaze.

"Mi organizujemo i učešća na međunarodnim sajmovima. Upravo je 'Entero' jedna od 10 firmi koje će

izlagati na Sajmu građevine u Kazahstanu u oktobru. Do kraja godine imamo još nekih osam sajmova koje

ćemo da organizujemo, a već smo organizovali sedam sajmova, na kojima je učestvovalo 78 kompanija iz

Srbije. Procenjena vrednost izvoznih poslova je oko 20 miliona evra, što nije zanemarljivo", rekla je

Momčilović.

Ona kaže da firme zainteresovane za izvoz moraju redovno da se informišu o projektima pomoći.

"PKS aktivno radi na internacionalizaciji poslovanja i pružanju podrške izvozno orjentisanim kompanijama

kroz različite projekte - Dane dobavljača, bilateralne susrete, privredne delegacije, poslovne forume,

konferencije - sve su to prilike da oni upoznaju potencijalne poslovne partnere", rekla je Momčilović.

Ivona Ivanović, predstavnica izvozno orijentisane kompanije koja se bavi proizvodnjom nameštaja od drveta

i opremanjem enterijera Entero d.o.o, rekla je u Novom danu da ta kompanija izvozi na razna tržišta u svetu,

poput Rusije, koja im je glavno tržište, ali i u Crnu Goru, Hrvatsku, Kazahstan, Tadžikistan, Švajcarsku.

Ono što je u tom poslu bitno, kaže, je poštovanje kvaliteta i zadatih rokova.

"U toj trci s vremenom i poštovanjem rokova, kvalitet ne sme da trpi", rekla je Ivanović.

Na pitanje šta država može da učini da im olakša poslovanje, ona navodi da bi trebalo da napravi olakšice na

administrativnom nivou, jer često, kako kaže, "papirologija može da bude teška".

Momčilović je najavila još jedan projekat koji je namenjen jačanji izvoznih kapaciteta domaćih kompanija.

Pet domaćih kompanija, uz podršku Privredne komore Srbije, učestvovaće u intenzivnim programima obuke

za izvoznike, koji su namenjeni jačanju izvoznih kapaciteta malih i srednjih preduzeća. Po završetku

treninga, za predstavnike firmi biće organizovani bilateralni susreti u Indiji, SAD, Kamerunu, Čileu i

Kanadi, što je odlična prilika za uspostavljanje saradnje sa firmama u ovim zemljama, rekla je Momčilović.

Program se realizuje u okviru Ready2Go projekta koji sprovodi međunarodni konzorcijum privrednih

institucija i organizacija, među kojima je i PKS. Vodeći partner je Promos agencija iz Milana.

Ikea kao konkurencija domaćim firmama

Ivona Ivanović, kao predstavnica firme koja se bavi nameštajem, kaže da ta firma ne vidi Ikeu kao nekoga

ko će njenoj firmi ugroziti poslovanje, jer, iako iz iste oblasti, one imaju različite programe i proizvode.

"Iako smo iz iste industrije, Ikea se bavi proizvodnjom, a mi se bavimo realizacijom projekta, koji

podrazumeva čitav niz usluga, što nije deo Ikeine ponude", rekla je.

Momčilović takođe smatra da proizvođače iz te industrije ne treba da bude strah od Ikee.

"Konkurencija je više nego dobrodošla", kaže ona i dodaje:

"Naše firme su već poznate i prepoznate kod drugih".

Ono što domaće firme koj budu želele da posluju sa Ikeom treba da urade, je da vide šta to Ikei treba, koji su

to proizvodni programi, ali i standardi koje ona zahteva.

Previše košta, a u startu ne bi bilo konkurentno

Kada će država osnovati kompaniju za

infrastrukturne projekte?

* Todorović: Mi smo takva preduzeća imali, ali u poslednje dve-tri decenije nisu lako dolazili do posla *

Rodić: To bi i sada mogla da rade javna preduzeća Koridori Srbije, Putevi Srbije, nejasno je zašto treba da

se formiraju nova

Građevinari su zbunjeni. Najava ministarke Zorane Mihajlović da će od jeseni početi razgovori oko

formiranja jedne "velike kompanije sa dovoljno radnika i

mehanizacije da odgovori svakom zadatku" nije im jasna,

a objašnjenja ne stižu.

U Ministarstvu su jedino spremni da kažu kako je to "za

sada sve" i da će više informacija biti kada se razgovori

otvore, ali ne navode sa kim će se voditi.

Privrednici iz tog sektora ne vide svrhu da posle katastrofalne privatizacije većine velikih građevinskih

firmi, koje su potom nestale iz sveta biznisa, pa i nakon poslednjih događanja sa vlasništvom u

Energoprojektu, država sad ponovo razmišlja o formiranju novog preduzeća. Ne zna se iz kojih sredstava će

biti osnovana, kako će se obezbediti operativa, mehanizacija. Poseban problem je kako će to preduzeće da

nastupa na tržištu. Ako radi na poslovima u Srbiji, u startu će biti privilegovano u odnosu na domaće firme

koje se jave na tender, a na tu vrstu protekcionizma reagovaće Evropska unija. Ako nema povlašćen pristup

domaćim investicijama, zašto se onda formira. Uz to, za poslove u inostranstvu nova firma nema nikakve

reference koji su uslov za ugovor, a bez rada "preko" nema ni iskusnih kadrova niti sposobnosti "da se izvrše

svi zadaci".

- Država sa teškoćama izvodi velike infrastrukturne projekte i verovatno se smatra da je zbog toga potrebna

neka velika firma. Mi smo takva preduzeća imali, ali u poslednje dve-tri decenije nisu lako dolazili do posla.

Verovatno je to bio nalog spolja, tek država je uglavnom poslove davala strancima. Sada, kada su izgubili

veliki broj naših građevinaca, a stranci ih "šišaju" u projektima gde su angažovani, traže novo rešenje. Mi

smo na to upozoravali, ali niko nas nije čuo. Kao što nam ni sada ne odgovaraju kad pitamo šta nameravaju -

kaže za Danas Radomir Todorović, direktor GP Planum, i dodaje da država nije spremna da ulaže ili na

drugi način podrži domaće firme, pa će one koje su opstale, poput Energoprojekta ili Planuma, posao i dalje

tražiti u inostranstvu.

Građevinari podsećaju i na visoke troškove potrebne za osnivanje i rad firmi. Jedna građevinska kompanija

vredi od deset do 100 miliona evra, a država je za manje pare mogla to da dobije da je uložila na primer u

Energoprojekt, koji ima reference, mehanizaciju i operativu, tvrde privrednici.

- Ideja ministarstva, kako je najavljena, nema mnogo smisla. Moguće je da misle na neku vrstu privatno-

javnog partnerstva, ali to može da funkcioniše kod održavanja velikih infrastrukturnih sistema, jer tu ima

dosta problema. U svetu postoje takve velike firme, koje vode posao od početka, od projektovanja, izgradnje

i kasnije održavanja. Ali tu nije reč o kompanijama sa po 5.000 zaposlenih. One nemaju ni operativu niti

mehanizaciju, to iznajmljuju, a bave se se projektovanjem, nadzorom, pravnim, ekonomskim i posebno

finansijskim aspektima investicije, i kasnije njenim održavanjem. Tako bi i u okviru Ministarstva mogao da

se formira jak sektor inženjeringa, mogla bi to da bude čak i posebna firma za državne investicije koja bi

posao vodila od početka do kraja. Ali, to bi i sada mogla da rade javna preduzeća Koridori Srbije, Putevi

Srbije, nejasno je zašto treba da se formiraju nova - kaže Goran Rodić iz Građevinske komore i dodaje da ne

vidi svrhu da država osnuje preduzeće koje bi imalo potrebnu mehanizaciju i dovoljno kadrova za velike

projekte, jer bi to previše koštalo, a u startu ne bi bilo konkurentno.

Trošak guši privredu

Računovođe upozoravaju na mane predloženog pravilnika o PDV evidenciji. Državi smanjen manevarski

prostor u borbi protiv sive ekonomije

RAČUNOVOĐE nastavljaju borbu za izmenu predloženog

Pravilnika o PDV evidenciji. Njegova primena je, posle

pritiska stručne javnosti, odložena ove godine, ali

Ministarstvo finansija u međuvremenu nije značajnije

odstupilo od svog predloga.

Predstavnici struke i dalje pokušavaju da ubede nadležne da

ponuđeno rešenje znači prevelike troškove privrede, a malo

vajde donosi državi u borbi protiv sive ekonomije. Dok se u

Evropskoj uniji u takvom obrascu u proseku popunjava oko

40 polja, srpske računovođe bi, ako zaživi trenutni predlog,

ispunjavale i do 170 polja.

- Obrazac POPDV nije u skladu sa preporukama OECD, gde bi primena novih evidencija podrazumevala

minimalne troškove za prilagođavanja i kod poreskih obveznika i Poreske uprave - kaže Snežana Mitrović iz

Saveza računovođa Srbije. - On neće unaprediti poreski postupak, jer su mogućnosti provere tačnosti

podataka male. Podaci sadržani u njemu i utvrđivanje poreskih činjenica, u odnosu na PDV evidencije kod

poreskih obveznika koje se vrše na osnovu evidentiranih osnovica, naknada-prihoda, po određenim

realizovanim prometima su neuporedivi.

Struka upozorava da se iz ovako zamišljenog obrasca ne može utvrditi kolika je dodata vrednost u poreskom

periodu kod poreskog obveznika. Istovremeno zbog većih troškova preduzetnici, koji su izabrali da uđu u

PDV sistem, po isteku obaveze od dve godine - verovatno će odlučiti da se vrate paušalnom obračunu.

- Tu će na kraju, ipak, izgubiti država i to zbog manjih javnih prihoda - dodaje Snežana Mitrović.

- Obrazac POPDV nije u skladu sa pravilima i standardima koje primenjuju razvijene evropske zemlje, a

koje izveštavaju poreznike kroz PDV prijavu, koja po sadržaju obezbeđuje podatke za kontrolu i poreski

postupak. Smatram da se može kreirati nova PDV prijava do 50 polja koja obezbeđuje podatke za poreski

postupak i na osnovu primene ovako sačinjenih evidencija biće unapređen poslovni ambijent.

NIZBRDICA

RAČUNOVOĐE napominju da bi nas predloženo rešenje Ministarstva finansija značajno unazadilo na

Duing biznis listi Svetske banke.

- Išli bismo unazad - kaže Snežana Mitrović.

- Sve što smo pozitivno uradili objedinjenom naplatom poreza i doprinosa, sada će ovim obrascem biti

obrisano. On predstavlja pogoršanje uslova poslovanja.

NEPRODATO I DALjE PROBLEM PRAVILNIK o PDV evidenciji, međutim, ne bavi se još jednim

problemom sa kojim se susreću računovođe - a to je da se prilikom povraćaja neprodate robe to tretira kao

novi promet. Ovo je posledica izmena zakona 2015. i prošlogodišnjeg Pravilnika o načinu izmene poreske

osnovice za obračun PDV. Ovakav tretman se ne sreće nigde u svetu, već se pitanje vraćanja neprodatih

dobara rešava ugovorom između kupca i prodavca. I odobrava se umanjenje osnovice.