Srpske Privilegije Carskog Doma Habzburskog

8/7/2019 Srpske Privilegije Carskog Doma Habzburskog

1/197

rpske privilegije carskog doma habzburkog

Srpske privilegije carskog doma habzburkogPrepisi originalnih tekstova privilegija iskopani direktno iz austrijskih arhiva. Karl Freiherr von Czoernig: "Ethnographie

der sterreichischen Monarchie", Vol. II, III, Wien, 1857. Knjiga je dostupna u digitalnom obliku na Google Books i

Internet Archive stranicama.

Ferdinand I. Povlastice srpskim kapetanima i

vojvodama na umberku 1538. Capitaneos et

Waiuodas Seruianos, Seu Rascianos.

Blog Archive

2008 (16)r May (16)

Ferdinand I.

Povlastice srpskim

kapetanima i vojv

Ferdinand II.

Privilegije za tzv.

Vlahe (Serben) 1.

Rudolfove privileg

1581. Privilegien u

Acten...

Georg Rakoczy

postavlja Savu

Brankovia za

mitropo...

Povlastice izdane

1627, 1630. i 1642

godine

Ferdinand II.

Privilegije za Srbe

1627. godine (fu..

Pismo Leopolda I.

upueno patrijarh

Arseniju Crno...

Leopold I. Litterae

Invitatoriae -

Invitatorija, ...

Leopold I. Privileg
http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-


2/197


pripadnike izdano nagradimo nekim milostivim poklonom kraljevske

naklonosti i darezljivosti.

Da bi oni mogli sve to jo jae da potvrde djelom, mi im zbog njihove

pobone namjere i stava prema nama i kranskoj zajednici dajemo,

poklanjamo, ustupamo, podjeljujemo i obeajemo dolje izneenu

povlasticu s oslobaanjem od izvjesnih obaveza, izvjesna prava kao i

slobodu, koju, po naem miljenju, treba obeati, dati, pokloniti i

ustuputi, s ovim sadrajem:

Kad sami srpski ili raki kapetani i vojvode, ljudi i naprijed spomenuta

lica, koja su njihovi podanici i pripadnici, budu dali vjeru, koja e nam

nepokolebljivo sluiti, svaka porodica, koja bude stanovala u jednoj kui,

pod jednim krovom i na jednom imanju, mora, moe i smije u roku od 20

godina bez prekida slobodno ivjeti na naem podruju, u mjestu, koje joj

spomenuti generalni kapetan bude odredio, bez ikakvog plaanja poreza i

bilo kakve zakupnine, obraivati zemlju ili je dati na obradu, primati sav

plod i prihod s te zemlje, bez kakve zapreke i protivljenja. Zatim emo

narediti, da se svakom kapetanu ili vojvodi ovih Srba ili Raana, koji pod

svojim vodstvom ili upravom bude imao 200 ljudi, svake godine dade,

isplati i izbroji u novcu od 50 rajnskih forinti, dokle se god bude dobro i

vjerno drao i nama sluio.

Osim toga, togod oni iz ruku nevjernika i stalnih neprijatelja kranske

vjere, Turaka, dobiju u svoju vlast i zaplijene, sve ima pripasti samim tim

Raanima izuzevi gradova, trgovita, utvrenih gradova, kula, kapetana,

istaknutih linosti, to sve zadravamo, da time sami raspolaemo.

Uz ovo se ipak dodaje i uvjet: ako budu primali od nas plau i ako neto

otmu samim nevjernicima, dok su pod takvom naom plaom, duni su,

pored spomenutog ogranienja, da doznae i predaju naem blagajniku i

treinu takve dobiti ili plijena, jer se neemo odricati dobiti ni novca, koji

nam se od te treine ustupi.

Mi smo tavise, spremni, da ponovo, kad se pojavi potreba, podijelimo

neku povlasticu ili je izmijenimo u prilog i korist samim Srba ili Raana,

kao da otkupimo zarobljenike, ako tko od njih padne u ruke ili u vlast


3/197


1526./7. eki, ugarski i hrvatski.

II.

Pismo Nikole Juriia kralju Ferdinandu I. 22. X. 1538.

Prejasni, velemoni kralju! Premilostivi gospodine! Ovog asa pie mi

gospodin ban Petar Keglevi zajedno s drugim hrvatskim grofovima, kako

su se sretno povratili i doveli sa sobom veliki broj Srba (1) s njihovim

enama, djecom i stokom, iako su pretrpjeli dosta opasnosti, jer su Turci

na dva mjesta na njih ekali, ne usudivi se dodue da ih napadnu.

Sada, premilostivi kralju, budui da gospodinu Erazmu baronu Thurnu,

kapetanu bihakom, pripada nemalo mala zasluga za prebacivanje Srba,

molim Vae rimsko kraljevsko velianstvo da spomenutom Turnu uputi

milostivo pismo. Jednako gospodinu Kegleviu, grofovima Slunjskim,

Zrinskom i Blagajskom, kako bi i ubudue bili tako revni. Oni doista nisu

uzalud primili dvomjesenu plau. Za est dana bit e oni na zapovijed

Vaeg rimskog kraljevskog velianstva puteni kui, premda je bila velika

potreba, da hrvatski grofovi, dok ne vre slubu, primaju proviziju (2) za

svoju osobu.


4/197


Vaeg rimskog kraljevskog velianstva preponizni sluga Nikola Jurii.

Biljeke:

1. U skladi s prethodnim privilegijem Ferdinanda I., Jurii govori izriito o

Srbima (Sirfen), razlikujui ih od romanskih Vlaha ili starih Rimljana (Alt-

Rmer), koje drugi suvremeni izvori nazivaju takoer iima.

2. Novana nagrada.

3. Kapetan u Bihau, bar. Erazmo Thurn.

Faksimil irilinog potpisa i peat hrvatskog plemia Nikole

Juriia na jednom reversu od 21. marta 1528. g. za

vrijeme svog kapetanstva u Rijeci.

"Mikula Jurii... moje ruke pismo."

Literatura:

Serbian border guard, G. M. Mackenzie and A. P. Irby, Tr avels in t he Slavonic

Provi nces of Turkey-in-Europe, (Illust r. by Feli x Kanit z), London, 1867.

46. SEOBA SRBA NA UMBERAK G. 1538.(I/II)

Jaroslav idak, Historijskait anka za hrvat sku povij est , I., Zagreb, 1952.

Pismo Nikole Juriia na njemakom jeziku:

Emil Laszowski, Monumenta Habsburgica r egni Croat iae, Dalmat iae, Slavoniae, II,

Zagreb, 1916.

Oscar Freiherrn von Mitis, Zur Biographie des Nikolaus Jurii, CARNIOLA:

Zeitschrift fr Heimatkunde, Laibach, 1908, str. 144.

0 comments

Ferdinand II. Privilegije za tzv. Vlahe (Serben) 1627.

godine
https://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=4878663844163103337&isPopup=truehttps://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=4878663844163103337&isPopup=true


5/197



6/197


0 comments

Georg Rakoczy postavlja Savu Brankovia za

mitropolita 1655. godine.


7/197


die Serben).

0 comments

Pismo Leopolda I. upueno patrijarhu Arseniju

Crnojeviu 6. aprila 1690. / Leopoldove povlastice iz

1685. godine.

Leopold, po milosti bojoj izabrani rimski car,

uvek uzvieni itd, itd. asni, odani i ljubazni, u

vie navrata javljeno nam je koliko vam na srcu

lei bezbednost i napredak hrisanstva, o emu

ste, kako sa zadovoljstvom uviamo, pruili

izvrsne dokaze vernom pok. generalu

Pikolominiju dok je u onim krajevima savesno

obavljao svoju dunost. To nam i ubudue obeavate s obzirom na svoju

izuzetnu vernost i revnost, osobito u tovanju Boga, pa ne sumnjamo da

ete - zobg ugleda koji uivate u narodu iz onih oblasti, osobito u

Albanaca i Rascijana - vredno saraivati da oni ovom zgodnom, od Boga

danom prilikom zbace turski jaram pod kojim su dosad gorko stenjali i da,

pridruivi se naem oruju, potpomognu da se na svaki nain suzbije i

uniti varvarska otomanska tiranija.

Uiniete bez sumnje delo i Bogu vrlo milo, i nae carske i kraljevske

milosti posve dostojno: kao to vam ovu milost blagonaklono nudimo, isto

tako neemo propustiti da je, kada se za to ukae prilika, posvedoimo

ivim dokazima.

Dato u naem gradu Beu, dana estog, meseca aprila, godine hiljadu
http://-/?-https://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=6005550093723713523&isPopup=truehttps://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=6005550093723713523&isPopup=truehttp://-/?-


8/197


zuluma."

Boko Desnica, Istori j a kotar skih

Uskoka, II, 1951.

XXX. U Beu 1685. junija 19.

"Kralj Leopold prima narod Bosanski, Raane i druge krstjane, koji bijahu

poslali svoje pouzdanike do bana grofa Nikole Erdeda, pod zatitu i u

milost, obriui ih uzdrati u povlastih i slobodah."

Radoslav Lopai, Spomenici Hrvat ske Kraj ine, III,

Zagreb, 1889, str. 445 .

0 comments

Leopold I. Litterae Invitatoriae - Invitatorija, 6.

april, 1690.

"Mi Leopold itd., itd.

Svima narodima i

zemljama koje od Nae

nasledne kraljevine

Ugarske zavise i svima
https://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=260902627959826778&isPopup=truehttp://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-https://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=260902627959826778&isPopup=true


9/197


oruje ustanu, Naoj vojsci po ugodnosti i nudi, na zapovest Naih

vojvoda i generala, koji e se naskoro s dovoljnom i mnogobrojnom

vojskom na bojitu pojaviti, pridrue se, i njoj po mogustvu hranu i to

joj drugo za izdravanje ustreba, daju, i u svakoj prilici protiv opteg

neprijatelja na pomo gotovi budu, (a reene Nae voe zatiivae ih

protiv napadaja od Turaka i drae svagde, kao to smo ozbiljno

zapovedili, vojniki zapt), i da se Naem zakonitom gospodstvu

svojevoljno povrate, ako hoe da iskuse Nau milost i blagonaklonost.

Obeavamo vama svima predreenim narodima i zemljama, koje su nama

kao kralju Ugarske pravno potinjene i koje e se zakonito potiniti,

zadravi poglavito slobodu, povlastice i prava svoje veroispovesti i izbora

vojvode, da ete izuzeti biti ispod svakog javnog tereta i danka, ali

izuzevi stara i obina prava kraljeva i gospode koja su postojala pre

svakog upada turskog, i ukinuvi u ovima svaku zloupotrebu turskim

gospodstvom uvedenu, osim u sluaju ratne nude, gde ete za vae

sopstveno spasenje i obranu, na nain dobrovoljnog danka, po mogustvu

davati nune priloge, da se vojske Nae odrati, zemlje obraniti, i ratni

tereti snositi mogu. A kad se turski jaram zbaci sve emo u staru formu i

nadleni red za budue po elji i na zadovoljstvo vae dovesti, i povratiti

svakome svoje pravo i slobodu veroispovesti, povlastice i slobode od

tereta, svima i svakom pojedinom davaemo pravicu, i svima emo dati

najobilnija svedoanstva milosti, blagonaklonosti, blagosti i oinske Nae

zatite. Osim toga obeavamo, poklanjamo i ustupamo svima i pojedinim

slobodno priteevanje dobara, ili pokretnih ili nepokretnih, koja god od

Turaka na svojim granicama oduzeli budu.

Radite dakle Boga radi, da povratite veroispovedanje, spasenje, slobodu,

bezbednost vau, bez straha preite na Nau stranu, kue vae i poljsku

radnju ne ostavljajte, vae drugove pozovite da vaim stopama sleduju, i

priliku ovu od Boga i od Nas vam danu, koja se nikad vie povratiti nee,

upotrebite, ako ete za sebe, ako za sinove vae, ako najposle za milo

otaastvo i spasenje da se starate, uostalom vama svima i pojedince jasno

nudei Nau carsku i kraljevski milost.


10/197


Nama ljubeznom

Arseniju arnojeviu, Srbalja istone crkve grkoga obreda arhiepiskopu,

episkopima, i svima drugim crkvenim i mirskim staleima, kapetanima,

potkapetanima, najposle celom optinstvu istoga grkog obreda i naroda

srpskog, po Grkoj, Bugarskoj, Rasiji, Hercegovini, Dalmaciji, Podgorju,

Jenopolju i ostalim sajuenim mestima i svima drugima, koji ovo itali,

videli ili sluali budu, Nau carsku i kraljevsku milost i svako dobro.

Ne samo iz poniznog pisma koje nam u ime vas sviju podnese poslani k

Nama episkop jenopoljski Isaija akovi, nego jo jasnije iz usmenog

njegovog pretstavljanja najmilostivije primismo vau poniznu zahvalnost,

to smo vas iz eljusti varvarskog turskog tiranstva oteli i preanjoj

slobodi povratili, kao i veitu obavezanost, kojom ispovedate da ste Nam

vi i vai potomci zbog tolikog uinjenog dobra obvezni, istina po dunosti

vaoj, ali na Nae u toliko vee zadovoljstvo to priznavi Nae pravo, i

sebe u krilo milosti i blagonaklonosti Nae, kao vaeg gospodara i

zakonitog kralja odavajui, s pohvalnom duha krepou izjavljujete, da

vam otsada pod senkom Nae zatite valja i iveti i mreti.

Smatrajui ne toliko ovo vae Nama odve milo svedoanstvo i izjavu,

primamo blagonaklono vas sve skupa i pojedine u Nau carsku i kraljevsku

zatitu, koliko da se tim izredna ova namera u vaim duhovima utvrdi, i

sinovima neprestano uliva, i u svima sluajevima stvarnim dokazima sve

vema i vema ukrepi. Oinski vas dakle pozivamo da protiv najeeg

dumanina hrianskog imena i vaeg gonitelja pod Naom zatitom i pod

upravom Naih vojvoda na oruje ustanete, da odbijete nepravde, nevolje

o bede, koje su vam dosad najnepravednije i najnemilostivije nanoene

bivale. A da biste i vi uzajamno blagost i slast Nae vlade i gospodstva ve

na samom pragu osetili, vae molbe s priroenom Nam blagou

odobravajui, milostivo smo zakljuili:

Da po obiaju Srbalja istone crkve grkoga obreda i po propisu staroga

kalendara slobodno opstojati moete, i da vam kako dosada tako i unapred

nikoji crkveni ili svetovni stalei nikakve dosade initi ne mogu; i neka

vam slobodno bude izmeu sebe, sopstvenom vlau, iz srpskog naroda i


11/197


crkvenom ili kanonskom kazniti.

Prilaemo dalje i potvrujemo da se grkog obreda crkve, manastiri, i to

k ovima spada, kao i dobra to arhiepiskopu i episkopima pripadaju, ma

kakva ona bila, kao to su od prethodnika Naih priloena, priteavati

mogu; a koje je crkve neprijatelj hrianskog imena Turin od vas oduzeo,

i te kad se osvoje, zapovediemo da se u vae ruke predadu. Najposle kad

arhiepiskop, ili episkopi vai, kad nuda zahteva, manastire i crkve po

varoima ili selima obilaze, ili parohe i optinu pouavaju, neemo trpeti

da im iko, bilo od crkvenih ljudi bilo od svetovnih, dosadu kakvu ini.

Mi sebi tvrdo obeavamo da ete vi ovu Nau najtedriju i najmilostiviju

koncesiju svim trudom i silama zasluiti, i vau vernost i privrenost

neprestano neoskrvljenu uvati, i da je nikakve bure poruiti nee;

uostalom vama svima i pojedince potvrujemo najmilostivije Nau carsku i

kraljevsku milost. Dano u Naem gradu Beu, dana 21. avgusta godine

1690., Naega kraljevanja, rimskoga 33., ugarskoga 36., a ekoga 34.

Leopold (M. P.)

T. A. Henr. grof Stratman.

Na sopstvenu zapovest presvetl. carskog i kraljevskog velianstva: Stef.

Andr. pl. Werdenburg."

http://skdprosvjeta.com/page.php?id=78

Milostivo, dakle, razmatrajui razumne molbe

spomenutog Patrijarha i Arhiepiskopa Arsenija

arnojevia, kao i stalea celog plemena i

naroda ilirskog ili rascijanskog, i najizvrsnije

zasluge koje su oni stekli za na uzvieni Dom -

pri emu je, naime, reeno pleme i narod u svim

moguim preokretima, u estokim ratovima s

najljuim neprijateljem i dugotrajnim vihorima ustanaka, nasilja,


12/197


- da te slobode, preimustva i privilegije nadalje tumaimo tako to emo

im, prema prilikama, davati jo bolji oblik, pokazujui ujedno u jo veem

stepenu svoje najnaklonjenije raspoloenje prema ilirskom plemenu,

ukoliko bude izgledalo da to donosi korist i dobrobit nama i naim

kraljevstvima i pokrajinama.

Radi toga, ovim pismom ozbiljno nalaemo i zapovedamo naim redovnim

sudovima, kako crkvenim, tako i svetovnim, svim skupa i svakom

ponaosob; najzad, svim naim slubenicima ma kog stepena, ina,

dostojanstva, imena, te ostalim naim podanicima, vernim i ljubaznim:

neka dozvole da spomenuti Patrijarh i Arhiepiskop, kao i svi stalei

reenog naroda rascijanskog, na miru i bez ikakve neprilike, smetnje i

uznemiravanja koriste, uivaju i raduju se, svim skupa i svakoj ponaosob,

napred navedenim privilegijama, preimustvima, slobodama,

ovlaenjima, milostima, doputenjima, pravima i ovim naim potvrdnim

pismom; neka ih uvrste i odbrane u njima, neka ne pokuavaju i ne ine

nita to bi bilo protivno njihovom sadraju, i neka ne dopuste da drugi na

neki nain pokuaju i da se to dogodi, inae e pasti u najteu nemilost

nas i naih naslednika, pa osim toga to e se njihov in obezvrediti,

platie samim tim globu od Trideset Maraka u Zlatu, i to jednu polovinu

fisku ili naoj blagajni, a drugu onima koji su pretrpeli nepravdu.

Po svedoenju ovog pisma, koje je potpisano naom rukom i overeno

naim veim viseim peatom. Dato u naem gradu Beu, dana sedmog,

meseca avgusta, godine hiljadu sedamsto este, a naih kraljevanja;

rimskog sedamnaeste, ugarskog devetnaeste, ekog, pak, druge."

JOSIF.

(M.P.)

Jox. Frid. baron od Zajlerna

Fil. L. grof od Zincendorfa.

Na sopstvenu zapovest svetog carskog i kraljevskog velianstva.

Jakob Ernest pl. od Plekner.


13/197


Radoslav Lopai, Spomenici Hrvat ske Kraj ine, III, Zagreb, 1889.

Mi Leopold, itd. Naim vernim, svima skupa i svakome

ponaosob, gospodi prelatima, baronima i magnatima,

osobito, pak, buduim arhiepiskopima, ostrogonske,

kaloke i bake crkve, knezu-palatinu reenog naeg

kraljevstva Ugarske, takoe, grofovima, sudiji nae

kraljevske kurije, kao i vrhovnom generalu Gornjih

oblasti navedenog naeg kraljevstva Ugarske, te banu

naih kraljevstava Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, itd., naim tajnim

savetnicima; potom zastupniku naeg linog kraljevskog prisustva u

sudovima i naem savetniku, ako i prefektu naih ugarskih i sepekih

komora, administratoru i ostalim savetnicima; sem toga, velikim upanima

i podupanima, plemikim sudijama i jurasorima svih upanija reenih

naih kraljevstava Ugarske, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije; uz to,

kapetanima i potkapetnima svih naih utvrenja i ostalim oficirima,

konjikim kao i peadijskim, sadanjim i buduim, postavljenim skupa ili

pojedinano, koje ovim pismom budu potraili pozdrav i milost.

Casni Arsenije arnojevi, arhiepiskog srpski grkog obreda, najponiznije

je predoio naem velianstvu da - premda je pre nemnogo godina, naime

tokom skoranjeg rata protiv zakletog neprijatelja hrianskog imena koji

jo i danas plamti, podstaknut uspehom naeg pobedonosnog oruja i

nagnan oevidnim primerom boanskog blagoslova koji je potpomogao


14/197


narod srpski as uznemire u vrenju njihovog pradedovskog obreda, as

spree u duhovnoj upravi, as, opet, prisile na plaanje desetka koji im ne

pripada, to ne biva bez njihovo tekog gubitka i tete, i s oevidnom

opasnou po njihovu slubu nama.

Pomenuti arhiepiskop srpski ponizno je i s dunim nastojanjem zamolio

nae velianstvo da se udostojimo da radi njihovog bodrenja i na vrenje

slube milostivo sauvamo njihova preanja prava, da potvrdimo

dostojanstvo arhiepis kopa i njegovu vlast da moe postavljati episkope

svog obreda, da, nadalje, episkopima dopustimo neuznemiravanu upravu

nad pastirskom slubom, da, naposletku, celom narodu iznova odobrimo

da svugde moe slobodno ispovedati veru po svom obredu i uivati

uobiajenu slobodu od desetka, te da utoliko milostivo uzmemo u svoju

kraljevsku zatitu i odbranu.

Poto nam je njihova ponizna molba predata i saoptena, i poto smo uzeli

u milostivo razmatranje verne usluge koje nam je reeni narod rascijanski

plemenito pruao u borbi protiv zajednikog hrianskog neprijatelja i

posvedoio ih obilno prolivenom krvlju, obeavajuu nam drage volje i

ubudue svoju postojanu odanost (do nae dalje milostive uredbe i odluke,

koju emo doneti prema tome kako prilike budu zahtevale), milostivo smo

odluili: da i pomenutom arhiepiskopu ostane neokrnjeno njegovo staro

dostojanstvo i vlast da moe postavljati episkope svog obreda(budui da

mu ona pripada po pravu i obiaju njegovog obreda), a episkopi koje je on

rukopoloio - a to su asni:

Isaija Djakovi, temivarski i jenopoljski i arhimandrit manastira

Kruedola, Stefan Metohijac, gornjokarlovaki i zrinopoljski, Jeftimije

Drobnjak, segedinski, Jeftimije Popovi, budimski i stolnobeogradski,

Jeftimije Tetovac, mohaki i sigetski, Spiridon tibica, vraki i Jefrem

Banjanin, velikovardarski i jegarski(za koje smo mi snagom ovom pisma

smatrali da ih valja milostivo prihvatiti i snositi) - da bez smetnje mogu

obavljati svoje duhovne dunosti po okruzima koji su im odreeni, u

kojima se, naime, voljom naeg Dvorskog ratnog saveta naselio i smestio

dovoljan broj porodica naroda rascijanskog ili srpskog koji je kao to je


15/197


arhiepiskopa, episkope i srpske narode koji su se nedavno izbavili iz

turskog suanjstva, sa celokupnom njihovom porodicom i dobrima i sa svim

stvarima i imovinom, valjda prihvatiti pod nau kraljevsku zatitu i osobito

staranje i pokroviteljstvo - te da ih, tavie valja poveriti i vaoj zatiti,

odbrani i osobitom pokroviteljstvu.

Stoga, sadrajem ovih redova milostivo poruujemo i zapovedamo, vrsto

nalaui vernostima svih vas gorenavedenih i svakom od vas ponaosob:

duni ste i obavezni da kad god i koliko god puta vam se, svima zajedno ili

svakome ponaosob, obrati reeni arhiepiskop ili njemu potinjeni episkopi

raspitujui se u vezi s gore navedenim, da ih, dok stvari stoje onako kako

je gore reeno, uvate, titite i branite od svih onih koji bi ih

protivzakonito napadali, uznemiravali i nanosili im tetu, te da ih na svaki

nain sauvate i odrite u navedenim naim doputenjima i dozvolama.

Budui da smo vam time s te strane potpuno ustupili i dodelili svoja

kraljevska ovlaenja po pravu i pravdi, drugaije neete postupati.

Pismo vratiti donosiocu poto se proita. Dato u naem gradu Beu u

Austriji, dana etvrtog, meseca marta, godine gospodnje hiljadu esto

devedeset pete, a naih kraljevanja: rimskog trideset sedme, ugarskog i

ostalih etrdesete, ekog, pak, godine trideset devete."

LEOPOLD.

(M.P.)

Bla Jaklin, episkop nitranski.

Pavle Mednjanski.

Lszl Szalay, Das Rechtsverhlt niss der serbi schen Nieder lassungen zum St aat e in

den Lndern der ungarischen Krone, Leipzig, 1862.

Dinko Davidov, nav. dj., str. 101-102.

Povlastice kraljeva Matije i Vladislava koje spominje car Leopold u gornjoj privilegiji.

Mathiae I. decr. a. 1481. (V.)


16/197


desetka, ne mee crkvena kletva.

ARTICULUS 4.

Christiani societatem cum Rascianis contrahentes, ex portione tantum

sua decimam solvant.

"Item, quod si qui christiani, cum praefatis talibus Rascianis, et

schismaticis societatem, sive contractum habuerint, et araturas, sive alias

agriculturas pari auxilio fecerint: de parte fructuum christianis cedenda:

decimar solvantur: de reliqua vero parte, talibus scilicet schismaticis

cedenda: tales decimar non exicantur.

1. Hoc tamen adjecto, et per expressum, quod tales Rasciani sive

schismatici non censeantur et neque sint in perpetuum ab hujusmodi

decimarum solutione exempti, sed tantummodo per aliquos annos, et

interim, quod scilicet bono modo, se tales alienigenae, et transfuage, in

regno Hungarie, et dominiss sacrae coronae subjectis firmabunt: et ut

talium transfugarum exemplo, etiam alii, ditioni Turcarum subjecti, ad

veniendum tanto promptiores efficiantur: quanto tales, qui jam venerunt,

tanta prearogativa conspexerint esse donatos."

Takoe, ako se kad hriani (t. j. katolici) s pomenutim ovakovim

Rascijanima zdrue ili ugovor ugovore, i njive, ili druge poljske radnje

napolice uzrade, da se od dela onoga, to pripadne hrianima desetak

plaa. Od ostale pak esti, koja naima ovim izmaticima dopada, da se

ovakav desetak ne uzima.

1. Dodavi tome izrekom da se ne misli , da su ovi Rascijani ili izmatici

doveka oproteni od davanja takova desetka, ve tek za koju godinu i dok

se meutim, dabogme, lepim nainom, ovi stranci i begunci ne nameste u

kraljevini Ugarskoj i gospotinama, koje su svetoj kruni podloene, te da

po primeru ovih begunaca i drugi, to su pod vlau turskom, tim se

vema privole, da ovamo prelaze kad vide, kakva su pravna prvenstva

podarena onima, koji su ve preli.

K lj M tij i j t i d 12 j 1483 d j i lj di li i


17/197


Rasciani, Rutheni, Wallachi, et alii schismatici in

terris christianorum habitant, et de eisdem terris

hactenus, juxta corum ritum viventes, nullas

penitus decimas solvere consueverunt, quos tamen

ipsi domini praelati ad decimas solvendas cogere niterentur.

1. Et quia ispsae decimae in patrimonium Christi dedicate, a Christi

fidelibus, et non aliis schismaticis hominibus (preasertim vero illis, ad

vocationem, et assecurationem regiae majestatis, ac waywodarum,

banorum, et caeterorum officialium, ipsa confinia regni tenentium, dicta

loca incolentibus) exigi solent: ob hoc ordinatum est, et conslusum:

2. Quod amodo de caetero, ab ispis Rascianis, Ruthenis, Valachis, et aliis

schismaticis, in quibuscunque terris christianorum residentibus, nullae

penitus decimae exigantur."

Ima mnogo mesta, to su na granicama kraljevine naseljena, gde

Rascijani, Ruteni i Vlasi i drugi izmatici na zemlji hriana ive, i ivei

dosad po svome obredu naueni su, da na tu zemlju ne daju banikakva

desetka: koje bi pak radi bili gospoda prelati, da silom nateraju na

davanje.

1. I zato, to je ovaj desetak, oevini hristovoj namenjen i uzimae samo

od vernih Hristu, a ne i od drugih izmatikih ljudi(naime pak ne) od onih,

koji na poziv i rad siguranosti kraljevskoga velianstva i vojvode, barona i

ostalih inovnika, to dre iste granice, u pomenutim mestima prebivaju;

nareeno je dakle i zakljueno:

2. Da se od sad pa u napredak ne uzima od otih Rascijana, Rutena, Vlaha i

drugih izmatika ma na kojoj-god zemlji hriana sedeli oni banikakva

desetka.

Prevod sa latinskog: Aleksandar Sandi, 1866. g.

Mrkus Dezs,Corpus Juri s Hungari ci: Magyar Tr vnytr 1000-1526, Millenniumi

emlkkiads, Budapest, 1899 .


18/197


Zatitna diploma Karla VI. od 10. aprila, 1715.

Mi, Karlo VI, po milosti bojoj izabrani rimski car, uvek uzvieni, kralj

Nemake, panije, Ugarske, eke, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Bosne,

Srbije,Bugarske, itd; nadvojvoda Austrije, vojvoda Burgundije, tajerske,

Koruke, Kranjske i Virtemberga; grof Habsburga, Flandrije, Tirola i

Gorice, itd.

Dajemo na znanje i sadrajem ovih redova predajemo na pamenje svima

kojih se tie: da su nam na verni, ljubazni i asni VIENTIJE POPOVI,

arhiepiskop istone crkve grkog obreda i mitropolit rascijanski, kao i svi

stalei plemena ilirskog ili rascijanskog, molbenim pismom podneli na uvid

sledee; premda im je na uzvieni gospodin i roditelj, najpobonije

uspomene, mnogopotovani LEOPOLD, rimski car i preslavni kralj Ugarske,

Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, itd; dana estog, meseca aprila, i dana

dvadeset prvog, meseca avgusta, godine hiljadu esto devedesete

premilostivo dodelio izvesna doputenja ili privilegije, slobode i

preimustva zbog osvedoene postojanosti njihove vernosti i korisnih

usluga uinjenih za na uzvieni Dom, a preljubazno ih potvrdili na

gospodin brat JOSIF, najblaenije uspomene, rimski car i kralj Ugarske,

Hrvatske, Dalmacije, Slavonije, Bosne, Srbije i Bugarske, itd; dana


19/197


dobrotom i slonim nastojanjem istih Ilira i ostalih naih vernih podanika

povrati mir u naem kraljevstvu Ugarskoj i naim pograninim

pokrajinama - da te slobode, preimustva i privilegije nadalje tumaimo

tako to emo im, prema prilikama, davati jobolji oblik, itd, koju neki,

to ili nisu razumeli, ili su naopako shvatili naum naeg duha, krivo tumae

reenom narodu, izazivajui time nemale neprilike i neugodnosti.

Da bismo to bolje potkrepili uinak svoje preobilne carsko-kraljevske

naklonosti i milosti prema ovom narodu izraene u upravo pomenutim

privilegijama, slobodama i doputenjima, te da bismo u potpunosti

otklonili i odvratili svaki povod krivom tumaenju i prepirci koja bi donela

tetu i gubitak reenom odanom nam narodu - udostojili smo se da

premilostivo protumaimo i razjasnimo svoju misao i volju kad je re o

pomenutoj razerviuoj klauzuli.

Mi, koji svagda elimo da sve svoje verne podanike i vazale nepovreene

odbranimo i zatitimo u privilegijama, slobodama i preimustvima koja su

estito izmolili od nas i naih prethodnika, smatrali smo da je dostojno i

pravedno da se nita manje staramo za dobrobit pomenutog ljubaznog

nam naroda ilirskog

ili rascijanskog...

(koji je zbacivi turski jaram, sa slavom pritekao pod senku zatite i moi

naeg uzvienog Doma i nas kao kao zakonitih kraljeva kraljevstva

Ugarske, i najponiznije potinio sebe i svoje potomke zakletvi i vezi

nerazruive odanosti, vernosti i poslunosti, te pruio dosad verne i

korisne usluge nama i hrianskoj dravi, i obeao da e ih i nadalje u svim

buduim vremenima ponizno pruati)...,

da radi toga ljubazno udovoljimo pomenutom njegovom poniznom zahtevu

i molbi, i da ga u njegovim pravima i privilegijama koje su mu dosad

dodeljene milostivo sauvamo i zatitimo od ma kog uznemiritelja i

izopaitelja nae misli i nauma.

Polazei, dakle, od odlune volje, zdrave odluke i punine svoje carsko-

kraljevske vlasti, drei se svoje zatitne diplome koja je nedavno, dana

esnaestog februara, izdata i otpravljena iz nae Kraljevske ugarske

dvorske kancelarije svim staleima i redovima naih kraljevstava Ugarske,


20/197


Radi toga, ovim pismom ozbiljno nalaemo i zapovedamo naim sudovima,

kako crkvenim, tako i svetovnim, skupa i svakom ponaosob; najzad, svim

naim dravljanima, ministrima i slubenicima, ma kog stepena, ina,

dostojanstva i imena, te ostalim naim podanicima, vernim i ljubaznim;

neka dozvole da spomenuti mitropolit i arhiepisko, episkopi i ostali

svetenici monakog i svetovnog reda, lica istone crkve grkog obreda ma

ko stalea i poloaja, ljubljeni nam, naime, narod ilirski ili rascijanski na

miru i bez ikakve neprilike, smetnje i uznemiravanja koristi,

uiva i raduje se, svim skupa i svakoj ponaosob, napred navedenim

privilegijama, preimustvima, slobodama, ovlaenjima, milostima i ovom

naem zatitnom pismu; neka meu njima poglavito esto spominjanog

arhiepiskopa i njegove naslednike sauvaju i zadre u njihovoj vlasti, u

ovlaenju da podiu crkve gde je potrebno, u njihovom dosad

uobiajenom pravu i nadzoru u odnosu na svetenike i monahe, njihove

linosti i dobra, kao i svoju imovinu, pri emu je zabranjena bilo ija

druga vrhovna jurisdikcija, a zauvek nepovreena naa i vrhovna

jurisdikcija pomenutog arhiepiskopa; zatim u slobodi od desetka, osobito

onog sa samih svetenikih i monakih imanja, u slobodi od izdavanja

konaita za vojsku i od linih poreza.

Neka ne pokuavaju i ne ine, i neka ne dopuste da drugi na neki nain

pokuaju i da se dogodi bilo ta protivno sadraju reenih privilegija, a na

gubitak i tetu reenom odanom nam narodu, nita protiv naeg nauma i

nae premilostive volje, koja je ovde iskazana i izraena kad je re o

pomenutoj klauzuli. U protivnom, pae u najteu nemilost nau i naih

naslednika, pa osim toga to e se njihov in obezvrediti, platie samim

tim globu od Trideset Maraka u Zlatu , i to jednu polovinsku fisku ili naoj

blagajni, a drugu onima koji su pretrpeli nepravdu.


naim veim viseim peatom. Dato u naem gradu Beu dana desetog,

meseca aprila, godine ponovo zadobijenog spasenja hiljadu sedamsto

petnaeste, a naih kraljevanja: rimskog etvrte, panskog dvanaeste,

ugarskog i eskog, pak, etvrte.


21/197

nternet Archive Search: czoernig

WebMoving ImagesTextsAudioSoftware

Patron InfoAbout IAProjects

ome Donate | Forums | FAQs | Contributions | Terms, Privacy, & Copyright | Contact | Jobs | Bio

earch:

Advanced Search

AnonymousUser (login orjoin us) Upl

Search Resultssults: 1 through 38 of 38 (0.003 secs)

u searched for: czoernig Advanced search

Italinische Skizzen - Freiherr von Karl

Czoernig, Karl Czoernig , Karl

Czoernig von Czernhausen

Book digitized by Google from the libraryof the University of Michigan anduploaded to the Internet Archive by usertpb.Downloads: 22

Oesterreich's Neugestaltung, 1848-

1858 - Karl Czoernig, Carl Freiherrn von

Czoernig

Book digitized by Google from the libraryof the New York Public Library and

uploaded to the Internet Archive by usertpb.Downloads: 44


1858 - Carl Freiherrn von Czoernig, Karl

Czoernig

Book digitized by Google from the libraryof the University of Michigan anduploaded to the Internet Archive by user

tpb.Downloads: 63

Topgraphisch-historisch-statistische

Beschreibung von Reichenberg:

Nebst ... - Karl Czoernig, Karl Freiherr

Czoernig von Czernhausen

Book digitized by Google from the libraryof Harvard University and uploaded tothe Internet Archive by user tpb.Downloads: 25

Ethnographie der Oesterreichischen

Monarchie Karl von Czoernig

Sort results by:

> Relevance

Average rating

Download count

Date

Date added

Group results by:

> Relevance

Mediatype

Collection

Refine your search

Collection

americana

europeanlibraries

robarts

toronto

umass_amherst_libraries

CreatorFreiherr von Karl Czoernig, Karl

Czoernig , Karl Czoernig von

Czernhausen

Karl Czoernig, Carl Freiherrn von

Czoernig

Carl Freiherrn von Czoernig, Karl

Czoernig

Karl Czoernig, Karl Freiherr Czoern

von CzernhausenKarl von Czoernig , Freiherr von Ka

Czoernig

czoernig

l Media Types
http://www.archive.org/web/web.phphttp://www.archive.org/details/movieshttp://www.archive.org/details/textshttp://www.archive.org/details/audiohttp://www.archive.org/details/softwarehttp://www.archive.org/account/login.phphttp://www.archive.org/about/about.phphttp://www.archive.org/projects/http://www.archive.org/http://www.archive.org/donate/index.phphttp://www.archive.org/iathreads/forums.phphttp://www.archive.org/about/faqs.phphttp://www.archive.org/contribute.phphttp://www.archive.org/about/terms.phphttp://www.archive.org/about/contact.phphttp://www.archive.org/about/jobs.phphttp://www.archive.org/about/bios.phphttp://www.archive.org/advancedsearch.php?q=czoernighttp://www.archive.org/account/login.phphttp://www.archive.org/account/login.createaccount.phphttp://www.archive.org/create/http://www.archive.org/advancedsearch.phphttp://www.archive.org/details/italinischeskiz00czergooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneu00czoegooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneu00czoegooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneu01czoegooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneu01czoegooghttp://www.archive.org/details/topgraphischhis00czergooghttp://www.archive.org/details/topgraphischhis00czergooghttp://www.archive.org/details/topgraphischhis00czergooghttp://www.archive.org/details/ethnographieder01czoegooghttp://www.archive.org/details/ethnographieder01czoegooghttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&sort=-avg_rating%3B-num_reviewshttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&sort=-downloadshttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&sort=-datehttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&sort=-publicdatehttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&groupby=mediatypehttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&groupby=collectionhttp://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22americana%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22europeanlibraries%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22robarts%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22toronto%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22umass_amherst_libraries%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Karl%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Karl%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Karl%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%2C%20Carl%20Freiherrn%20von%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%2C%20Carl%20Freiherrn%20von%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Carl%20Freiherrn%20von%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Carl%20Freiherrn%20von%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Freiherr%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Freiherr%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20von%20Czoernig%20%2C%20Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20von%20Czoernig%20%2C%20Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20von%20Czoernig%20%2C%20Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20von%20Czoernig%20%2C%20Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Freiherr%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Freiherr%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Carl%20Freiherrn%20von%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Carl%20Freiherrn%20von%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%2C%20Carl%20Freiherrn%20von%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%2C%20Carl%20Freiherrn%20von%20Czoernig%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Karl%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Karl%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Freiherr%20von%20Karl%20Czoernig%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Karl%20Czoernig%20von%20Czernhausen%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22umass_amherst_libraries%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22toronto%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22robarts%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22europeanlibraries%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=collection%3A%22americana%22%20AND%20%28czoernig%29http://www.archive.org/search.php?query=czoernig&groupby=collectionhttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&groupby=mediatypehttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&sort=-publicdatehttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&sort=-datehttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&sort=-downloadshttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig&sort=-avg_rating%3B-num_reviewshttp://www.archive.org/details/ethnographieder01czoegooghttp://www.archive.org/details/ethnographieder01czoegooghttp://www.archive.org/details/topgraphischhis00czergooghttp://www.archive.org/details/topgraphischhis00czergooghttp://www.archive.org/details/topgraphischhis00czergooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneu01czoegooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneu01czoegooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneu00czoegooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneu00czoegooghttp://www.archive.org/details/italinischeskiz00czergooghttp://www.archive.org/advancedsearch.phphttp://www.archive.org/create/http://www.archive.org/account/login.createaccount.phphttp://www.archive.org/account/login.phphttp://www.archive.org/advancedsearch.php?q=czoernighttp://www.archive.org/about/bios.phphttp://www.archive.org/about/jobs.phphttp://www.archive.org/about/contact.phphttp://www.archive.org/about/terms.phphttp://www.archive.org/contribute.phphttp://www.archive.org/about/faqs.phphttp://www.archive.org/iathreads/forums.phphttp://www.archive.org/donate/index.phphttp://www.archive.org/http://www.archive.org/projects/http://www.archive.org/about/about.phphttp://www.archive.org/account/login.phphttp://www.archive.org/details/softwarehttp://www.archive.org/details/audiohttp://www.archive.org/details/textshttp://www.archive.org/details/movieshttp://www.archive.org/web/web.phphttp://www.archive.org/


22/197


Mittheilungen der Kaiserl. Knigl.

Central-commission zur Erforschung

und ... - Zentral-Kommission fr

Denkmalpflege in Wien, Karl Czoernig,

Rudolf von Eitelberger von Edelberg,Gustav Adolph Heider, JosephAlexander Helfert, Franz

Book digitized by Google and uploadedto the Internet Archive by user tpb.Downloads: 77

Bericht des .. - International statistical

congress. 3d, Vienna, 1857Book digitized by Google from the libraryof the University of Michigan anduploaded to the Internet Archive by usertpb.Keywords:Statistics

Downloads: 48





Rudolf von Eitelberger von Edelberg,Joseph Alexander Helfert, FranzBook digitized by Google and uploadedto the Internet Archive by user tpb.

Downloads: 480Darstellung der Einrichtungen ueber

Budget, Staatsrechnung und Controle

in Oesterreich, Preussen, Sachsen,

Baiern, Wurttemberg, Baden,

Frankreich und Belgien - Czoernig,

Karl, Freiherr von, 1804-1889Book digitized by Google from the libraryof University of Michigan and uploaded

to the Internet Archive by user tpb.Keywords:Budget; Budget; Budget;

Budget

Downloads: 51

Darstellung der Einrichtungen ueber

Budget, Staatsrechnung und Controle

in Oesterreich, Preussen, Sachsen,

Baiern, Wurttemberg, Baden,

Frankreich und Belgien - Czoernig,

Karl, Freiherr von, 1804-1889Book digitized by Google from the libraryof University of California and uploaded

Zentral-Kommission fr

Denkmalpflege in Wien, Karl

Czoernig , Rudolf von Eitelberger v

Edelberg , Gustav Adolph Heider ,

Joseph Alexander Helfert, Franz

Zentral-Kommission fr

Denkmalpflege in Wien, Karl

Czoernig, Rudolf von Eitelberger vo

Edelberg, Joseph Alexander Helfer

Franz

Karl Czoernig

Related mediatypes

texts

OptionsTurn off thumbnails

Show 'source' field
http://www.archive.org/details/mittheilungende05unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende05unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende05unkngooghttp://www.archive.org/details/berichtdes00czoegooghttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Statistics%22http://www.archive.org/details/mittheilungende06unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende06unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende06unkngooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Budget%22http://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Budget%22http://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Budget%22http://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Budget%22http://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%22http://www.archive.org/search.php?query=mediatype%3A%22texts%22http://www.archive.org/search.php?set_option=search_no_thumbs&option_value=1http://www.archive.org/search.php?set_option=search_show_source&option_value=1http://www.archive.org/search.php?set_option=search_show_source&option_value=1http://www.archive.org/search.php?set_option=search_no_thumbs&option_value=1http://www.archive.org/search.php?query=mediatype%3A%22texts%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Karl%20Czoernig%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Zentral-Kommission%20f%C3%BCr%20Denkmalpflege%20in%20Wien%2C%20Karl%20Czoernig%20%2C%20Rudolf%20von%20Eitelberger%20von%20Edelberg%20%2C%20Gustav%20Adolph%20Heider%20%2C%20Joseph%20Alexander%20Helfert%2C%20Franz%22http://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere01czoegooghttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Budget%22http://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Budget%22http://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Budget%22http://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Budget%22http://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/darstellungdere00czoegooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende06unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende06unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende06unkngooghttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Statistics%22http://www.archive.org/details/berichtdes00czoegooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende05unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende05unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende05unkngoog


23/197





Denkmalpflege in Wien, Karl Czoernig ,

Rudolf von Eitelberger von Edelberg ,Gustav Adolph Heider , JosephAlexander Helfert, Franz

Book digitized by Google from the libraryof Harvard University and uploaded tothe Internet Archive by user tpb.Downloads: 54





Rudolf von Eitelberger von Edelberg ,Gustav Adolph Heider , Joseph

Alexander Helfert, FranzBook digitized by Google from the libraryof Harvard University and uploaded tothe Internet Archive by user tpb.Downloads: 98





Rudolf von Eitelberger von Edelberg ,Gustav Adolph Heider , JosephAlexander Helfert, FranzBook digitized by Google from the libraryof Harvard University and uploaded tothe Internet Archive by user tpb.Downloads: 49





Rudolf von Eitelberger von Edelberg ,Gustav Adolph Heider , JosephAlexander Helfert, FranzBook digitized by Google from the libraryof Harvard University and uploaded tothe Internet Archive by user tpb.Downloads: 63


Central-commission zur Erforschungund ... - Zentral-Kommission fr

D k l fl i Wi K l C i
http://www.archive.org/details/mittheilungende00frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende00frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende00frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende01frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende01frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende01frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende02frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende02frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende02frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende03frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende02frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende02frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende02frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende01frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende01frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende01frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende00frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende00frangooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende00frangoog


24/197












Rudolf von Eitelberger von Edelberg,Joseph Alexander Helfert, FranzBook digitized by Google and uploaded

to the Internet Archive by user tpb.Downloads: 37


1858 - Czoernig, Karl, Freiherr von,

1804-188926Keywords:Austria -- Economic

conditions

Downloads: 499





Rudolf von Eitelberger von Edelberg,Gustav Adolph Heider, JosephAlexander Helfert, FranzBook digitized by Google and uploadedto the Internet Archive by user tpb.

Downloads: 20Die alten Vlker Oberitaliens: Italiker

(Umbrer), Raeto-Etrusker, Raeto-

Ladiner, Veneter, Kelot-Romanen.

Eine ethnologische Skizze - Czoernig

von Czernhausen, Karl, Freiherr, 1804-188926Keywords:Ethnology -- Italy, Northern

Downloads: 260

Ethnographie der Oesterreichischen

monarchie (Volume 1) Czoernig Karl
http://www.archive.org/details/mittheilungende09unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende09unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende09unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende16unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende16unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende16unkngooghttp://www.archive.org/details/oesterreichsneug00czoeuofthttp://www.archive.org/details/oesterreichsneug00czoeuofthttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Austria%20--%20Economic%20conditions%22http://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Austria%20--%20Economic%20conditions%22http://www.archive.org/details/mittheilungende15unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende15unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende15unkngooghttp://www.archive.org/details/diealtenvlkero00czoeuofthttp://www.archive.org/details/diealtenvlkero00czoeuofthttp://www.archive.org/details/diealtenvlkero00czoeuofthttp://www.archive.org/details/diealtenvlkero00czoeuofthttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Ethnology%20--%20Italy%2C%20Northern%22http://www.archive.org/details/ethnographiedero01czoehttp://www.archive.org/details/ethnographiedero01czoehttp://www.archive.org/details/ethnographiedero01czoehttp://www.archive.org/details/ethnographiedero01czoehttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Ethnology%20--%20Italy%2C%20Northern%22http://www.archive.org/details/diealtenvlkero00czoeuofthttp://www.archive.org/details/diealtenvlkero00czoeuofthttp://www.archive.org/details/diealtenvlkero00czoeuofthttp://www.archive.org/details/diealtenvlkero00czoeuofthttp://www.archive.org/details/mittheilungende15unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende15unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende15unkngooghttp://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Austria%20--%20Economic%20conditions%22http://www.archive.org/search.php?query=czoernig%20AND%20subject%3A%22Austria%20--%20Economic%20conditions%22http://www.archive.org/details/oesterreichsneug00czoeuofthttp://www.archive.org/details/oesterreichsneug00czoeuofthttp://www.archive.org/details/mittheilungende16unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende16unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende16unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende09unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende09unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende09unkngoog


25/197


















Rudolf von Eitelberger von Edelberg,Gustav Adolph Heider, Joseph

Alexander Helfert, FranzBook digitized by Google and uploadedto the Internet Archive by user tpb.Downloads: 28





Rudolf von Eitelberger von Edelberg,Gustav Adolph Heider, JosephAlexander Helfert, FranzBook digitized by Google and uploadedto the Internet Archive by user tpb.Downloads: 368





Rudolf von Eitelberger von Edelberg,

Gustav Adolph Heider, JosephAlexander Helfert, FranzB k di iti d b G l d l d d
http://www.archive.org/details/mittheilungende07unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende07unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende07unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende08unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende08unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende08unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende10unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende10unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende10unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende11unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende11unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende11unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende13unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende13unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende13unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende13unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende13unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende13unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende11unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende11unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende11unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende10unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende10unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende10unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende08unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende08unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende08unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende07unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende07unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende07unkngoog


26/197




und ... (Volume 2) - Zentral-Kommission

fr Denkmalpflege in Wien, KarlCzoernig, Rudolf von Eitelberger von

Edelberg, Gustav Adolph Heider, JosephAlexander Helfert, Franz


Terms of Use (10 Mar 2001)
http://www.archive.org/details/mittheilungende19unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende19unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende19unkngooghttp://www.archive.org/about/terms.phphttp://www.archive.org/about/terms.phphttp://www.archive.org/details/mittheilungende19unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende19unkngooghttp://www.archive.org/details/mittheilungende19unkngoog


27/197

rpske privilegije carskog doma habzburkog: May 2008

Srpske privilegije carskog doma habzburkog

Prepisi originalnih tekstova privilegija iskopani direktno iz austrijskih arhiva. Karl Freiherr von Czoernig: "Ethnographie

der sterreichischen Monarchie", Vol. II, III, Wien, 1857. Knjiga je dostupna u digitalnom obliku na Google Books i

Internet Archive stranicama.

Ferdinand I. Povlastice srpskim kapetanima i

vojvodama na umberku 1538. Capitaneos et

Waiuodas Seruianos, Seu Rascianos.

Blog Archive

2008 (16)r May (16)

Ferdinand I.

Povlastice srpskim

kapetanima i vojv

Ferdinand II.

Privilegije za tzv.

Vlahe (Serben) 1.

Rudolfove privileg

1581. Privilegien u

Acten...

Georg Rakoczy

postavlja Savu

Brankovia za

mitropo...

Povlastice izdane

1627, 1630. i 1642

godine

Ferdinand II.

Privilegije za Srbe

1627. godine (fu..

Pismo Leopolda I.

upueno patrijarh

Arseniju Crno...

Leopold I. Litterae

Invitatoriae -

Invitatorija, ...

Leopold I. Privileg

Showing newest 10 of16 posts from May 2008. Show older posts
http://carskepovlastice.blogspot.com/2008_05_01_archive.html?widgetType=BlogArchive&widgetId=BlogArchive1&action=toggle&dir=close&toggle=YEARLY-1199145600000&toggleopen=MONTHLY-1209596400000http://carskepovlastice.blogspot.com/2008_05_01_archive.html?widgetType=BlogArchive&widgetId=BlogArchive1&action=toggle&dir=close&toggle=MONTHLY-1209596400000&toggleopen=MONTHLY-1209596400000http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-http://carskepovlastice.blogspot.com/2008_05_01_archive.html?widgetType=BlogArchive&widgetId=BlogArchive1&action=toggle&dir=close&toggle=MONTHLY-1209596400000&toggleopen=MONTHLY-1209596400000http://carskepovlastice.blogspot.com/2008_05_01_archive.html?widgetType=BlogArchive&widgetId=BlogArchive1&action=toggle&dir=close&toggle=YEARLY-1199145600000&toggleopen=MONTHLY-1209596400000


28/197


vojvodskom asti, da nam slue i da stalno, odano i nepokolebljivo,

vjernou ostanu i ustraju u naoj slubi. Stoga mi elimo, da te srpske ili

rake kapetane i vojvode, njihove ljude i lica ili spomenute njihove

pripadnike izdano nagradimo nekim milostivim poklonom kraljevske

naklonosti i darezljivosti.

Da bi oni mogli sve to jo jae da potvrde djelom, mi im zbog njihove

pobone namjere i stava prema nama i kranskoj zajednici dajemo,

poklanjamo, ustupamo, podjeljujemo i obeajemo dolje izneenu

povlasticu s oslobaanjem od izvjesnih obaveza, izvjesna prava kao i

slobodu, koju, po naem miljenju, treba obeati, dati, pokloniti i

ustuputi, s ovim sadrajem:

Kad sami srpski ili raki kapetani i vojvode, ljudi i naprijed spomenuta

lica, koja su njihovi podanici i pripadnici, budu dali vjeru, koja e nam

nepokolebljivo sluiti, svaka porodica, koja bude stanovala u jednoj kui,

pod jednim krovom i na jednom imanju, mora, moe i smije u roku od 20

godina bez prekida slobodno ivjeti na naem podruju, u mjestu, koje joj

spomenuti generalni kapetan bude odredio, bez ikakvog plaanja poreza i

bilo kakve zakupnine, obraivati zemlju ili je dati na obradu, primati sav

plod i prihod s te zemlje, bez kakve zapreke i protivljenja. Zatim emo

narediti, da se svakom kapetanu ili vojvodi ovih Srba ili Raana, koji pod

svojim vodstvom ili upravom bude imao 200 ljudi, svake godine dade,

isplati i izbroji u novcu od 50 rajnskih forinti, dokle se god bude dobro i

vjerno drao i nama sluio.

Osim toga, togod oni iz ruku nevjernika i stalnih neprijatelja kranske

vjere, Turaka, dobiju u svoju vlast i zaplijene, sve ima pripasti samim tim

Raanima izuzevi gradova, trgovita, utvrenih gradova, kula, kapetana,

istaknutih linosti, to sve zadravamo, da time sami raspolaemo.

Uz ovo se ipak dodaje i uvjet: ako budu primali od nas plau i ako neto

otmu samim nevjernicima, dok su pod takvom naom plaom, duni su,

pored spomenutog ogranienja, da doznae i predaju naem blagajniku i

treinu takve dobiti ili plijena, jer se neemo odricati dobiti ni novca, koji

nam se od te treine ustupi.


29/197


seu (ili) Rasciani.

2. Glavni komandant.

3. Ferdinand Habzburki postao je 1529. kralj njemaki i rimski, a

1526./7. eki, ugarski i hrvatski.

II.

Pismo Nikole Juriia kralju Ferdinandu I. 22. X. 1538.

Prejasni, velemoni kralju! Premilostivi gospodine! Ovog asa pie mi

gospodin ban Petar Keglevi zajedno s drugim hrvatskim grofovima, kako

su se sretno povratili i doveli sa sobom veliki broj Srba (1) s njihovim

enama, djecom i stokom, iako su pretrpjeli dosta opasnosti, jer su Turci

na dva mjesta na njih ekali, ne usudivi se dodue da ih napadnu.

Sada, premilostivi kralju, budui da gospodinu Erazmu baronu Thurnu,

kapetanu bihakom, pripada nemalo mala zasluga za prebacivanje Srba,

molim Vae rimsko kraljevsko velianstvo da spomenutom Turnu uputi

milostivo pismo. Jednako gospodinu Kegleviu, grofovima Slunjskim,

Zrinskom i Blagajskom, kako bi i ubudue bili tako revni. Oni doista nisu

uzalud primili dvomjesenu plau. Za est dana bit e oni na zapovijed


30/197


poniznosti pokoravam.

Dano u Ljubljani dana XXII. oktobra godine XXXVIII.

Vaeg rimskog kraljevskog velianstva preponizni sluga Nikola Jurii.

Biljeke:

1. U skladi s prethodnim privilegijem Ferdinanda I., Jurii govori izriito o

Srbima (Sirfen), razlikujui ih od romanskih Vlaha ili starih Rimljana (Alt-

Rmer), koje drugi suvremeni izvori nazivaju takoer iima.

2. Novana nagrada.

3. Kapetan u Bihau, bar. Erazmo Thurn.

Faksimil irilinog potpisa i peat hrvatskog plemia Nikole

Juriia na jednom reversu od 21. marta 1528. g. za

vrijeme svog kapetanstva u Rijeci.

"Mikula Jurii... moje ruke pismo."

Literatura:

Serbian border guard, G. M. Mackenzie and A. P. Irby, Tr avels in t he Slavonic

Provi nces of Turkey-in-Europe, (Illust r. by Feli x Kanit z), London, 1867.

46. SEOBA SRBA NA UMBERAK G. 1538.(I/II)

Jaroslav idak, Historijskait anka za hrvat sku povij est , I., Zagreb, 1952.

Pismo Nikole Juriia na njemakom jeziku:

Emil Laszowski, Monumenta Habsburgica r egni Croat iae, Dalmat iae, Slavoniae, II,

Zagreb, 1916.

Oscar Freiherrn von Mitis, Zur Biographie des Nikolaus Jurii, CARNIOLA:

Zeitschrift fr Heimatkunde, Laibach, 1908, str. 144.

0 comments


31/197



32/197


0 comments

Georg Rakoczy postavlja Savu Brankovia za

mitropolita 1655. godine.


33/197


die Serben).

0 comments

Pismo Leopolda I. upueno patrijarhu Arseniju

Crnojeviu 6. aprila 1690. / Leopoldove povlastice iz

1685. godine.

Leopold, po milosti bojoj izabrani rimski car,

uvek uzvieni itd, itd. asni, odani i ljubazni, u

vie navrata javljeno nam je koliko vam na srcu

lei bezbednost i napredak hrisanstva, o emu

ste, kako sa zadovoljstvom uviamo, pruili

izvrsne dokaze vernom pok. generalu

Pikolominiju dok je u onim krajevima savesno

obavljao svoju dunost. To nam i ubudue obeavate s obzirom na svoju

izuzetnu vernost i revnost, osobito u tovanju Boga, pa ne sumnjamo da

ete - zobg ugleda koji uivate u narodu iz onih oblasti, osobito u

Albanaca i Rascijana - vredno saraivati da oni ovom zgodnom, od Boga

danom prilikom zbace turski jaram pod kojim su dosad gorko stenjali i da,

pridruivi se naem oruju, potpomognu da se na svaki nain suzbije i

uniti varvarska otomanska tiranija.

Uiniete bez sumnje delo i Bogu vrlo milo, i nae carske i kraljevske

milosti posve dostojno: kao to vam ovu milost blagonaklono nudimo, isto

tako neemo propustiti da je, kada se za to ukae prilika, posvedoimo

ivim dokazima.

Dato u naem gradu Beu, dana estog, meseca aprila, godine hiljadu
http://-/?-https://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=6005550093723713523&isPopup=truehttps://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=6005550093723713523&isPopup=truehttp://-/?-


34/197


zuluma."

Boko Desnica, Istori j a kotar skih

Uskoka, II, 1951.

XXX. U Beu 1685. junija 19.

"Kralj Leopold prima narod Bosanski, Raane i druge krstjane, koji bijahu

poslali svoje pouzdanike do bana grofa Nikole Erdeda, pod zatitu i u

milost, obriui ih uzdrati u povlastih i slobodah."

Radoslav Lopai, Spomenici Hrvat ske Kraj ine, III,

Zagreb, 1889, str. 445 .

0 comments

Leopold I. Litterae Invitatoriae - Invitatorija, 6.

april, 1690.

"Mi Leopold itd., itd.

Svima narodima i

zemljama koje od Nae

nasledne kraljevine

Ugarske zavise i svima
https://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=260902627959826778&isPopup=truehttp://-/?-http://-/?-http://-/?-http://-/?-https://www.blogger.com/comment.g?blogID=1849934663652601462&postID=260902627959826778&isPopup=true


35/197


oruje ustanu, Naoj vojsci po ugodnosti i nudi, na zapovest Naih

vojvoda i generala, koji e se naskoro s dovoljnom i mnogobrojnom

vojskom na bojitu pojaviti, pridrue se, i njoj po mogustvu hranu i to

joj drugo za izdravanje ustreba, daju, i u svakoj prilici protiv opteg

neprijatelja na pomo gotovi budu, (a reene Nae voe zatiivae ih

protiv napadaja od Turaka i drae svagde, kao to smo ozbiljno

zapovedili, vojniki zapt), i da se Naem zakonitom gospodstvu

svojevoljno povrate, ako hoe da iskuse Nau milost i blagonaklonost.

Obeavamo vama svima predreenim narodima i zemljama, koje su nama

kao kralju Ugarske pravno potinjene i koje e se zakonito potiniti,

zadravi poglavito slobodu, povlastice i prava svoje veroispovesti i izbora

vojvode, da ete izuzeti biti ispod svakog javnog tereta i danka, ali

izuzevi stara i obina prava kraljeva i gospode koja su postojala pre

svakog upada turskog, i ukinuvi u ovima svaku zloupotrebu turskim

gospodstvom uvedenu, osim u sluaju ratne nude, gde ete za vae

sopstveno spasenje i obranu, na nain dobrovoljnog danka, po mogustvu

davati nune priloge, da se vojske Nae odrati, zemlje obraniti, i ratni

tereti snositi mogu. A kad se turski jaram zbaci sve emo u staru formu i

nadleni red za budue po elji i na zadovoljstvo vae dovesti, i povratiti

svakome svoje pravo i slobodu veroispovesti, povlastice i slobode od

tereta, svima i svakom pojedinom davaemo pravicu, i svima emo dati

najobilnija svedoanstva milosti, blagonaklonosti, blagosti i oinske Nae

zatite. Osim toga obeavamo, poklanjamo i ustupamo svima i pojedinim

slobodno priteevanje dobara, ili pokretnih ili nepokretnih, koja god od

Turaka na svojim granicama oduzeli budu.

Radite dakle Boga radi, da povratite veroispovedanje, spasenje, slobodu,

bezbednost vau, bez straha preite na Nau stranu, kue vae i poljsku

radnju ne ostavljajte, vae drugove pozovite da vaim stopama sleduju, i

priliku ovu od Boga i od Nas vam danu, koja se nikad vie povratiti nee,

upotrebite, ako ete za sebe, ako za sinove vae, ako najposle za milo

otaastvo i spasenje da se starate, uostalom vama svima i pojedince jasno

nudei Nau carsku i kraljevski milost.


36/197


Nama ljubeznom

Arseniju arnojeviu, Srbalja istone crkve grkoga obreda arhiepiskopu,

episkopima, i svima drugim crkvenim i mirskim staleima, kapetanima,

potkapetanima, najposle celom optinstvu istoga grkog obreda i naroda

srpskog, po Grkoj, Bugarskoj, Rasiji, Hercegovini, Dalmaciji, Podgorju,

Jenopolju i ostalim sajuenim mestima i svima drugima, koji ovo itali,

videli ili sluali budu, Nau carsku i kraljevsku milost i svako dobro.

Ne samo iz poniznog pisma koje nam u ime vas sviju podnese poslani k

Nama episkop jenopoljski Isaija akovi, nego jo jasnije iz usmenog

njegovog pretstavljanja najmilostivije primismo vau poniznu zahvalnost,

to smo vas iz eljusti varvarskog turskog tiranstva oteli i preanjoj

slobodi povratili, kao i veitu obavezanost, kojom ispovedate da ste Nam

vi i vai potomci zbog tolikog uinjenog dobra obvezni, istina po dunosti

vaoj, ali na Nae u toliko vee zadovoljstvo to priznavi Nae pravo, i

sebe u krilo milosti i blagonaklonosti Nae, kao vaeg gospodara i

zakonitog kralja odavajui, s pohvalnom duha krepou izjavljujete, da

vam otsada pod senkom Nae zatite valja i iveti i mreti.

Smatrajui ne toliko ovo vae Nama odve milo svedoanstvo i izjavu,

primamo blagonaklono vas sve skupa i pojedine u Nau carsku i kraljevsku

zatitu, koliko da se tim izredna ova namera u vaim duhovima utvrdi, i

sinovima neprestano uliva, i u svima sluajevima stvarnim dokazima sve

vema i vema ukrepi. Oinski vas dakle pozivamo da protiv najeeg

dumanina hrianskog imena i vaeg gonitelja pod Naom zatitom i pod

upravom Naih vojvoda na oruje ustanete, da odbijete nepravde, nevolje

o bede, koje su vam dosad najnepravednije i najnemilostivije nanoene

bivale. A da biste i vi uzajamno blagost i slast Nae vlade i gospodstva ve

na samom pragu osetili, vae molbe s priroenom Nam blagou

odobravajui, milostivo smo zakljuili:

Da po obiaju Srbalja istone crkve grkoga obreda i po propisu staroga

kalendara slobodno opstojati moete, i da vam kako dosada tako i unapred

nikoji crkveni ili svetovni stalei nikakve dosade initi ne mogu; i neka

vam slobodno bude izmeu sebe, sopstvenom vlau, iz srpskog naroda i


37/197


crkvenom ili kanonskom kazniti.

Prilaemo dalje i potvrujemo da se grkog obreda crkve, manastiri, i to

k ovima spada, kao i dobra to arhiepiskopu i episkopima pripadaju, ma

kakva ona bila, kao to su od prethodnika Naih priloena, priteavati

mogu; a koje je crkve neprijatelj hrianskog imena Turin od vas oduzeo,

i te kad se osvoje, zapovediemo da se u vae ruke predadu. Najposle kad

arhiepiskop, ili episkopi vai, kad nuda zahteva, manastire i crkve po

varoima ili selima obilaze, ili parohe i optinu pouavaju, neemo trpeti

da im iko, bilo od crkvenih ljudi bilo od svetovnih, dosadu kakvu ini.

Mi sebi tvrdo obeavamo da ete vi ovu Nau najtedriju i najmilostiviju

koncesiju svim trudom i silama zasluiti, i vau vernost i privrenost

neprestano neoskrvljenu uvati, i da je nikakve bure poruiti nee;

uostalom vama svima i pojedince potvrujemo najmilostivije Nau carsku i

kraljevsku milost. Dano u Naem gradu Beu, dana 21. avgusta godine

1690., Naega kraljevanja, rimskoga 33., ugarskoga 36., a ekoga 34.

Leopold (M. P.)

T. A. Henr. grof Stratman.

Na sopstvenu zapovest presvetl. carskog i kraljevskog velianstva: Stef.

Andr. pl. Werdenburg."

http://skdprosvjeta.com/page.php?id=78

Milostivo, dakle, razmatrajui razumne molbe

spomenutog Patrijarha i Arhiepiskopa Arsenija

arnojevia, kao i stalea celog plemena i

naroda ilirskog ili rascijanskog, i najizvrsnije

zasluge koje su oni stekli za na uzvieni Dom -

pri emu je, naime, reeno pleme i narod u svim

moguim preokretima, u estokim ratovima s

najljuim neprijateljem i dugotrajnim vihorima ustanaka, nasilja,


38/197


- da te slobode, preimustva i privilegije nadalje tumaimo tako to emo

im, prema prilikama, davati jo bolji oblik, pokazujui ujedno u jo veem

stepenu svoje najnaklonjenije raspoloenje prema ilirskom plemenu,

ukoliko bude izgledalo da to donosi korist i dobrobit nama i naim

kraljevstvima i pokrajinama.

Radi toga, ovim pismom ozbiljno nalaemo i zapovedamo naim redovnim

sudovima, kako crkvenim, tako i svetovnim, svim skupa i svakom

ponaosob; najzad, svim naim slubenicima ma kog stepena, ina,

dostojanstva, imena, te ostalim naim podanicima, vernim i ljubaznim:

neka dozvole da spomenuti Patrijarh i Arhiepiskop, kao i svi stalei

reenog naroda rascijanskog, na miru i bez ikakve neprilike, smetnje i

uznemiravanja koriste, uivaju i raduju se, svim skupa i svakoj ponaosob,

napred navedenim privilegijama, preimustvima, slobodama,

ovlaenjima, milostima, doputenjima, pravima i ovim naim potvrdnim

pismom; neka ih uvrste i odbrane u njima, neka ne pokuavaju i ne ine

nita to bi bilo protivno njihovom sadraju, i neka ne dopuste da drugi na

neki nain pokuaju i da se to dogodi, inae e pasti u najteu nemilost

nas i naih naslednika, pa osim toga to e se njihov in obezvrediti,

platie samim tim globu od Trideset Maraka u Zlatu, i to jednu polovinu

fisku ili naoj blagajni, a drugu onima koji su pretrpeli nepravdu.


naim veim viseim peatom. Dato u naem gradu Beu, dana sedmog,

meseca avgusta, godine hiljadu sedamsto este, a naih kraljevanja;

rimskog sedamnaeste, ugarskog devetnaeste, ekog, pak, druge."

JOSIF.

(M.P.)

Jox. Frid. baron od Zajlerna

Fil. L. grof od Zincendorfa.

Na sopstvenu zapovest svetog carskog i kraljevskog velianstva.

Jakob Ernest pl. od Plekner.


39/197


Radoslav Lopai, Spomenici Hrvat ske Kraj ine, III, Zagreb, 1889.

Mi Leopold, itd. Naim vernim, svima skupa i svakome

ponaosob, gospodi prelatima, baronima i magnatima,

osobito, pak, buduim arhiepiskopima, ostrogonske,

kaloke i bake crkve, knezu-palatinu reenog naeg

kraljevstva Ugarske, takoe, grofovima, sudiji nae

kraljevske kurije, kao i vrhovnom generalu Gornjih

oblasti navedenog naeg kraljevstva Ugarske, te banu

naih kraljevstava Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, itd., naim tajnim

savetnicima; potom zastupniku naeg linog kraljevskog prisustva u

sudovima i naem savetniku, ako i prefektu naih ugarskih i sepekih

komora, administratoru i ostalim savetnicima; sem toga, velikim upanima

i podupanima, plemikim sudijama i jurasorima svih upanija reenih

naih kraljevstava Ugarske, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije; uz to,

kapetanima i potkapetnima svih naih utvrenja i ostalim oficirima,

konjikim kao i peadijskim, sadanjim i buduim, postavljenim skupa ili

pojedinano, koje ovim pismom budu potraili pozdrav i milost.

Casni Arsenije arnojevi, arhiepiskog srpski grkog obreda, najponiznije

je predoio naem velianstvu da - premda je pre nemnogo godina, naime

tokom skoranjeg rata protiv zakletog neprijatelja hrianskog imena koji

jo i danas plamti, podstaknut uspehom naeg pobedonosnog oruja i

nagnan oevidnim primerom boanskog blagoslova koji je potpomogao


40/197


narod srpski as uznemire u vrenju njihovog pradedovskog obreda, as

spree u duhovnoj upravi, as, opet, prisile na plaanje desetka koji im ne

pripada, to ne biva bez njihovo tekog gubitka i tete, i s oevidnom

opasnou po njihovu slubu nama.

Documents

Srpske Privilegije Carskog Doma Habzburskog