Srpski dobrovoljci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 Ilija Petrovic

7/29/2019 Srpski dobrovoljci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 Ilija Petrovic

1/83

Ilija Petrovi}SRPSKI DOBROVOQCI

IZ HERCEGOVINE I BOSNE1912-1918


2/83

Ilija Petrovi}Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne

1912-1918a. Prekomorske zemqe

Samostalni izdava~Ilija Petrovi}

UrednikMilorad Predojevi}

RecenzentVaso Vojvodi}

Lektor

Elena D. Kapustina

Kompjuterska obrada sloga i prelomNemawa Petrovi}

[tamparijaPiperi Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11

Tira`

100 primeraka

ISBN 978-86-87845-02-2


3/83


4/83


5/83

Gde je {to

Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918- 7-77Pojam - 7; Vremenski pregled - 7; Dobrovoqci u balkanskim ratovi-

ma - 15; Dobrovoqci u Velikom ratu - 15; Solunski front u ranoj fazi -17;Dobrovoqci iz iseqeni{tva - 17; Dobrovoqci i proboj Solunskogfronta - 19; Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca - 19; Nepo-sredno posle dobijenog rata - 21; Naknadni slom srpskih dobrovoqaca- 22

Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa :Nepotpuni spiskovi,po op{tinama - 29-77

Bawa Luka - 29; Bile}a - 29; Biha} 34; Velika Kladu{a - 36; Gacko - 37;Glamo~ - 42; Gradi{ka 42; Grahovo - 42; Drvar 42; Dubica - 43; Kalinovik- 45; Kqu~ - 45; Kowic - 45; Krupa - 45; Kupres - 51; Lakta{i - 51; Lijevno -51; Qubiwe - 52; Qubu{ki - 53; Mostar - 53; Nevesiwe - 54; Novi Grad - 56;Pale 58; Petrovac - 58; Prijedor - 61; Rogatica - 62; Sanski Most - 62; Sa-rajevo - 63; Skender Vakuf - 64; Srbiwe (Fo~a - to je srpska re~!) - 64; Sre-brenica - 64; Stolac - 64; Trebiwe - 65; Trnovo - 74; Tuzla - 74; Cazin - 74;^ajni~e - 76; ^elinac - 76; Neodre|eno otkud - 76

Izvori i literatura - 78Bele{ka o prire|iva~u-79-82.


6/83


7/83

Srpski dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne1912-1918

Pojam. Sa gledi{ta srpske vlade, formulisanog u manife-stu od 25. jula 1914. godine, na nekoliko dana pre izbijawa Ve-likog rata, samo mobilisanima pripadala je obaveza da ratuju:Ako budemo napadnuti, vojska }e vr{iti svoju du`nost, a gra|a-nima koji nisu pozvani pod zastavu, savetujemo da ostanu kod svo-

jih domova i mirno rade svoje poslove. Po istoj logici, oni koji

nisu poslu{ali savet da gledaju svoja posla ve} su odabrali dase u srpskoj (ili crnogorskoj) vojsci bave tu|im poslovima, od-nosno da ratuju, moraju se smatrati dobrovoqcima.

Tokom prethodnih vekova, srpski dobrovoqci bili su pozna-ti pod raznim imenima: hajduci, uskoci, frajkor, dragovoqci, svo-

jevoqci, usta{i, ~etnici, komite, ustanici, prekobrojni, gerilci,dobrovoqci... Pojmovno, ciq je svima bio zajedni~ki, jer oni su uratove ulazili vo|eni samo svojom sve{}u o pripadnosti Srpstvui srpskom pravoslavqu.

Vremenski pregled. Iako Srbi svoje ratne dobrovoqce naj-~e{}e dovode u vezu s vojnim operacijama na Solunskom fron-tu, srpsko dobrovoqa{tvo nije nastalo tada. Stotinama godina,

i pre oslobodila~kih ratova 1912-1918, u borbi protiv Turakau~estvovao je velik broj Srba s raznih strana Srpske Zemqe. Pocelom srpskom prostoru vo|en je pravi mali rat, danas zvan ge-rila, a u~esnike u brojnim takvim ratovima, koliko-toliko or -ganizovane, naj~e{}e znamo iz srpskih narodnih pesama, nekad kaohajduke a nekad kaouskoke.

Mada je potpadawem pod tursku vlast, srpski narod mogaoizgubiti nadu u potowi ìvot, nije mu se to desilo. Iskonskinaslu}uju}i da nema izvesnijeg puta koji vodi i{~ezavawu jed-nog naroda od saznawa beznade`nosti, on se ponajpre oslonio nasvoje tradicionalne institucije, na crkvu i mesnu samoupravu, apotom i na sve ono {to je smatrao svojim preda~kim nasle|em.

Potla~eni, u rajinskom poloàju, bez sopstvene vlastele,pod nadzorom gr~ke crkve, Srbi su jo{ u prvim decenijama turske

vladavine po~eli da se osipaju, naro~ito po rubovima, ali je iz-vesno da im se i jezgro odràvalo s prevelikim naporima. I tu,onaj ponos svojim nasle|em nagnao ih je da se obrate svojim tra-dicijama i da opstanu uz oslonac na wih. Iako bez one vertikalekoja bi narod u celini usmerila ka usponu, Srbi su se duhovnoprilagodili neprekidnim podse}awem na svoju nekada{wu veli-~inu i slavu. Wihova istorija, od ~ije su gra|e stvarali svoje ep-


8/83

ske pesme, u{la je u osnove wihove borbe za opstanak... Kakvo muje nekada bilo carstvo, i {ta su izgubili, svedo~ili su srpskomnarodu i oni manastiri i crkve koje im Turci nisu poru{ili...Predawe odràvano i preno{eno pesmom bilo je u potpunom skla-du s onim {to se moglo videti u obliku starih zdawa i fresaka nawihovim zidovima. Skromni letopisci, kojih je bilo me|u kalu-|erima, trudili su se da prema starim kwigama i legendarnompredawu sa~uvaju istoriju od zaborava. Nije bilo nemogu}e da izwihovih spisa po neka ideja ili kakav podatak prodru do onih koji

su pesmom stvarali istoriju, a lako je mogu}e da je i me|u mona-sima bilo onih koji su na raspoloìvim istorijskim podacimagradili srpsku epsku poeziju.

Tu isprepletenost istorijskog i epskog u srpskom predawu,ali i mnoge praznine u usmeno preno{enoj srpskoj povesti, Rado-van Samarxi} opravdava trudom epskih peva~a da doprinesu o~u-vawu samosvesti svojih slu{alaca u obi~nom puku. U izvesnojmeri, takav se stav dodiruje sa [afarikovim obja{wewem da senepristrasni istori~ari davno slaù u tome, da se i narodnojsagi da za pravo, da ona mora da popuwava neophodno prazninu,tamo gde su nas napustili spomenici od gvo`|a, kamena ili per-gamenta. Ovo pravo joj ukazuju Grci i Rimqani; i ako ~ak Tukididne odbacuje Homerovu sagu i Tit Livije Romulovu i pri~e o legen-darnom kraqu Numu sa istim poverewem i jednakom pouzdano{}u,kao {to pri~aju dela Scipia i Fabiusa; onda je dozvoqeno da toisto pravo sebi dozvole i na{i (slovenski) istori~ari, pri ~emune èle da pruè nepotpune pripremne radove, ve} zaokruènuistorijsku celinu, s punim pravom. U tom pogledu su Nemci sa svo-

jim primerom ve} oti{li ispred Slovena i za o~ekivati je, da }ei Sloveni pokloniti vi{e pa`we svojim narodnim sagama i da }euloìti vi{e truda u prikupqawe nacionalnih predawa. Da sepri tome mora primeniti najve}a opreznost, da se ponu|eni mate-rijal strogo proveri, da se mora nacionalna i prvobitna su{ti-na i sadràj odvojiti od kasnijih ~ak stranih zaodevawa i oblika,da se tu podrazumeva iscrpno studirawe, sloboda od predrasuda sva-ke vrste, a posebno pravi smisao, razume se samo po sebi.

Zvani~ni srpski istori~ari morali bi pro~itati i dobro

upamtiti ove [afarikove re~i, naro~ito zbog toga {to oni srp-skom predawu uop{te ne veruju, jo{ mawe onome {to o srpskoj sta-rini svedo~e brojni pisci, hroni~ari, geografi sa strane; ona jepredawa smatrala prosta~kom i bezvrednom pri~om neukog seqa~-kog sveta, a sva svoja saznawa, oslawaju}i se na vrednosne zami-sli nordijske {kole, podredila je stavu da su Srbi, za tu prilikunazvani Slovenima, do{li na Balkan tek u 6. i 7. veku po Hristu.

8 I. Petrovi}


9/83

Bave}i se, dakle, revnovawem epskih peva~a da doprinesuo~uvawu samosvesti svojih slu{alaca u obi~nom puku, Samarxi}konstatuje da je bilo i u naj{irim slojevima one mudrosti kadse zna da ivot prestaje gubitkom pam}ewa. Zbog toga se (usmeni)hroni~ar trudio da uspostavi i o~uva vertikalu, sa~iwenu od is -torijskih, moralnih i pesni~kih primesa, usled koje }e se vasce-li srpski rod dràti uspravno. Za wega je poredak ~iwenica, po-~ev{i od hronolo{kog, bio mawe zna~ajan od snage poruke wegovepesme. Na istoj sceni kod wega se ponekad na|u li~nosti iz raz-

nih epoha ili iz nepremostivo udaqenih mesta. On je ~esto na-meravao da prosto razonodi slu{aoce, pa im je pevao ili kazivaoo raznim zgodama koje su se de{avale iza kulisa va`nijih doga-|aja. Jer, da bi podu~ila, istorija mora i da zabavi. I u takvimslu~ajevima, hroni~ar se prepu{tao ma{ti, ne vode}i uvek ra~u nao verodostojnosti svoje fabule. Uprkos svemu, iako epskim pam}e-wem i pevawem nije uspostavqena celina srpske istorije (bardo zavr{etka napora golorukog naroda da stvori svoju dràvu iprepusti sre|ivawe nasle|a drugima), obrazovani su tokom vre-mena tematski ciklusi pesama koji se jedan na drugi nadovezujui daju poetsku iluziju te celine. Ne samo zbog spoqa{wih smet-wi nego i zbog eqe samoga puka, na ~elu s peva~ima, da istorijuprilagodi svojim potrebama, nestalo je iz kolektivnog se}awa~itavih razdobqa, a kamoli zbivawa i znatnijih li~ nosti, ali je

-u naknadu za to

-ostala predstava pro{losti jednog naroda u

velikoj meri saglasna wegovim duhovnim zahtevima, eqama i mo-gu}nostima. A u tome je, upravo, dokaz da srpska usmena hronikanije samo istorija jednog naroda u stihovima nego i podsticaj tomnarodu da preìvi i da se, vi{e od toga, stalno upravqa ka slo-bodnijoj budu}nosti. Epska pesma je bila ona snaga koja je uzdiza-la srpsku vertikalu.

A kad je 1557. godine, s osloncem i na tako epski uzdignutusrpsku vertikalu, vaspostavqena Pe}ka patrijar{ija, taj ~in oso-bito je doprineo duhovnom uravnoteèwu srpskog naroda: na osno-vama svog pravoslavqa, istorijskih predawa i ustaqenih pravi-la moralnog ìvota i dru{tvenog pona{awa, i ne odstupaju}i odsopstvenih tradicionalnih vrednosti, Srbi su sebi stvorili jednu

prividno novu patrijarhalnu civilizaciju.Podrazumeva se da je i ta nova civilizacija (~iji su izraz u

wenom vite{kom delu bili hajduci i uskoci, dobrovoqci u od-brani potla~enog srpskog naroda) na{la svoje mesto u epskoj poe -ziji, proètoj jednom zaista samosvojnom idejom, nemirewem saropstvom, ùdwom za slobodom, te`wom za stvarawem nacio-nalne dràve. I podrazumeva se da su neki od onih koji su u{li

Dobrovoqci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 9


10/83

u pesmu i narodno predawe hajdukovali po raznim stranama Srp-ske Zemqe; jedan od wih bio je Starina Novak, poznat i kao BabaNovak i Novak Debeqak, quti i neustra{ivi turski protivnikna gori Romaniji, po isto~noj Bosni, u isto~noj Srbiji, u ustankubanatskih Srba iz 1594. godine, onaj koji je kadar sti}i i ute}i/ i na stra{nu mjestu postojati.

I u 17. veku srpsko dru{tvo ostalo je privrèno tradicija-ma, kao ishodi{tu narodnog bi}a, iako su wegovi novi razvojnioblici vrlo ~esto bili zasnovani na ne{to izmewenim duhov-

nim obele`jima. I pored toga, odnos srpskog naroda prema sopst-venoj nacionalnoj ba{tini nije se mewao, a istorijske tradi-cije, preno{ene letopisima i, vi{e, epskom pesmom, koje su samooja~ale ulaskom novih junaka, uskoka i hajduka, u svet predawa,ostale su bliske svakom Srbinu

Bilo je dobrovoqaca i u Morejskom ratu (1684-1699), kad se,zapisano je, osamsto porodica iz Kola{ina i Mora~e odmetnuloi pridruìlo hercegova~kim Nik{i}ima u borbi protiv Turske.

Ruske novine iz 1768. pi{u da je po~etkom iste te godine, uo~ekivawu da bi Turska, sa ciqem da otkloni uticaj samozvanog[}epana Malog na oslobodila~ke namere ne samo pravoslavnihve} i katoli~kih turskih podanika, mogla napasti na Crnu Goru,vi{e od 200 qudi pohitalo da napusti Stambul i vratilo se dapomogne u odbrani srpske stvari. Bilo je to pitawe li~ne i poro-di~ne ~asti, jer onaj ko se ne bi odazvao pozivu da se vrati i u~e-stvuje u bojevima nije mogao biti ka`wen od strane dràve, alizato je odgovarao plemenu ili bratstvu.

Decembra 1787. godine, uo~i rata izme|u Austrije i Turske,od izbeglica iz Srbije (koji su u~estvovali u neuspelom poku{a-

ju da se Beograd zauzme na prepad) formiran je prvi srpski dobro-voqa~ki odred, frajkor (na nema~kom: freikorps). Zadatak fraj-kora, zvanih i dragovoqci, bio je prvenstveno da budu prethodni-ca austrijskoj vojsci. I kad austrijska vojska opseda i zauzimaBeograd (1789), i dok se otud povla~i, vojne operacije po Srbijiizvode frajkori. Wihov je zna~aj u tome {to su imali izrazitonacionalno-oslobodila~ki karakter i {to }e svoja ratni~ka is-kustva na najboqi na~in iskoristiti u Prvom srpskom ustanku

1804-1813.U svojim Memoarima, Prota Mateja pi{e da juna 1804. godi-

ne iz Turskih susednih oblasti povrve mnoga bra}a, bra}i u po-mo}. Drugi hroni~ar zabeleìo je, tako, da je Kara|or|e tokomustanka jednako vojsku umnoàvao i dolaze}e dobrovoqce iz raz-nih srpskih krajeva Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Bugarske iAlbanije u vojsku uzimao. Ne moè se sumwati u ~iwenicu da je

10 I. Petrovi}


11/83

rodoqubqe bilo ono {to je dolaze}e dobrovoqce odvelo u Sr-biju da pomognu ru{ewu turske tiranije. Wihova logika bila jevrlo jednostavna: oslobo|ewem Srbije i istovremenim slabqe-wem turske vojne sile, oni }e doprineti {to skorijem oslobo|e-wu ostalih krajeva u kojima su Srbi iveli, {to je tako|e zna~iloda bi Turska mogla biti istisnuta s evropskog tla. O sopstvenoj`rtvi niko od wih nije razmi{qao. Tako se i moglo desiti da do-brovoqci Zeke Buquba{e (Jovana Gligorijevi}a, ro|enog kod Ne-vesiwa, u Hercegovini, oko 1785), nazvani goli sinovi, u boju na

Ravwu (1813), dok je trajalo baruta ustavqali su Turke vatrom izpu{aka, a kad toga nestane oni povade noève svoje, jo{ po jednompogledaju u naobla~eno nebo nad Srbijom, osvrnu se na lepe ravniMa~vanske, pa pomenu Boga i svoj narod, juri{e sa golim noèvi-ma u Turke i tu, seku}i se noèvima, biju}i se pu{~anim kundaci-ma i u ko{tac vataju}i se golim rukama sa Turcima, svi do jednogizginu.

Po prirodi stvari, ta je rtva morala na}i mesto u narodnojpesmi, kao specifi~nom obliku srpskog narodnog predawa. Ili,u danima velikog pokreta za obnovu srpske dr avnosti, istorij-sko predawe najlak{e je svoj put do srca srpskih ustanika i wiho-vih saboraca sa strane, dobrovoqaca iz Crne Gore i Hercegovine,iz srpskih prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva,iz Arbanije i Bugarske, nalazilo kroz epsko pevawe. Mo`da nijebilo ustani~kog logora bez svoga guslara. Oni su pratili vojskuu bojeve i, zabavqaju}i je na no}i{tima pesmama o nekada{wim

junacima, dodavali ovima najnovije. Ustani~ki doga|aji odmahsu ulazili u istoriju i produàvali wen tok... Povrh toga, epskopesni{tvo doìvelo je... svoj najbujniji procvat i dalo svoje naj-boqe tvorce: pesma je dospela do krajwih granica mogu}nosti svo-ga razvitka, iskazom je postala savr{ena, moralnim porukama iz-razito ozbiqna, (a) kao narodna istorija u stihovima ve} raspo-re|ena po hronolo{kim i tematskim krugovima.

Sna`na istorijska tradicija, o~uvana narodna svest i nespu-tana èqa za slobodom, kao i ìv ustani~ki i hajdu~ki duh srp-skog naroda zate~enog pod turskom vla{}u, ostavili su neizbri-siv trag na doga|awa tokom narednih godina i decenija.

Bokeqski pomorci i Crnogorci su, primera radi, u~estvo-vali u ratu za oslobo|ewe Gr~ke (1821-1828). Uo~i bitke na Gra-hovcu (1858), u uslovima kad je mnogo Crnogoraca bilo na privre-menom radu u Carigradu, kwaz Danilo ih je pozvao da se vrate uOtaxbinu i prikqu~e oslobodila~koj borbi; avgusta te godineo~ekivao se povratak bar 1.200 wih, a do tada se iz Srbije vratiloi 400 iseqenika. U ratu protiv Omer-pa{e Latasa (1861) hrabro



12/83

se ponio i bataqon (crnogorskih) iseqenika iz Carigrada, kojije brojao oko pet stotina boraca.

Bilo je dobrovoqaca i u zbivawima tokom 1848. i 1849. godi-ne, u zvani~noj istorijskoj nauci nazvanih revolucionarnih. Nezna se ta~no koliko je dobrovoqaca iz Kneèvine Srbije stiglotada u Vojvodinu Srpsku, ali ih je morala biti koja desetina hi-qada; prema pisawu Milo{a S. Milojevi}a, istori~ara srpskeistorijske {kole i vo|e ibarskih dobrovoqaca u srpsko-turskimratovima 1876-78. godine, poginulo ih je izme|u 10 i 15.000.

Ustanci u Hercegovini i Bosni i ratovi Srbije i Crne Goretokom sedamdesetih godina 19. veka, tako|e su imali svoje dobro-voqce. Prve vesti o srpskom ustanku u Hercegovini uzburkale suduhove u Srbiji: stvaraju se odbori za prikupqawe pomo}i, pojav-quju se dobrovoqci i sakupqaju ~ete za odlazak u pobuwene kra-

jeve. Na ~elu Glavnog odbora za pomagawe ustanicima nalazio semitropolit Mihailo Jovanovi}, a osnovni zadatak bio mu je dapomaè {irewu ustanka u Bosni i staroj Srbiji, kao i uop{te uoblastima koje vatra jo{ nije bila zahvatila. Mada je bio sagla-san da ustanike treba pomagati, knez Milan Obrenovi} bio je od-lu~no protiv rata: ako bi pomo} ustanicima zna~ila i ulazak Sr-bije u rat, s izvesno{}u da se sve zavr{i propa{}u Srpstva, on jebio spreman da se sasvim povu~e. Jovan Risti}, ministar spoq-nih poslova, smatrao je da stawe nije beznade`no, te se opredelioza pomo} ustanicima: uveren da Srbija ima istorij sku ulogu naBalkanu i za budu}nost Srpstva, on je prenebregao savete velikihsila da se uzdrì od bilo kakve pomo}i ustanicima. Posle svega,srpska vlada odlu~ila je da celu stvar podvrgne svojoj kontroli ida se izbegne svaka improvizacija. Mada je zabranila javno okup-qawe dobrovoqaca po Srbiji i wihovo prebacivawe u ustani~kapodru~ja, na Drinu je poslat |eneral Ranko Alimpi}, sa javnimzadatkom da ~uva mir na granici, a stvarno da prikupqa dobrovoq-ce i pretura ih u Bosnu.

Pri~u o tim doga|awima smestio je Vaso ubrilovi} u uvod-nih tridesetak redova svog nevelikog teksta o dobrovoqcima usrpsko-turskom ratu 1876. godine:

Uzbu|ewe nastalo u Srbiji u leto 1875 povodom ustanka u

Hercegovini i Bosni, dalo je najjasnijeg izraàja skupqawem do-brovoqaca da idu Hercegovcima i Bosancima u pomo}. VladaDanila Stefanovi}a nije pre~ila organizovawe dobrovoqa~-kih odreda; {ta vi{e, ona ih je snabdevala oru`jem iz dràvnihmagacina. Dobrovoqci su se vrbovali me|u crnogorskim, herce-gova~kim i bosanskim emigrantima u Srbiji; bilo ih je dosta izHrvatske i Vojvodine. Oskudica Srbije u oficirima prisilila

12 I. Petrovi}


13/83

je srpsku vladu da dovla~i sa Vojne Granice {to vi{e Srba aus-triskih oficira. Ali to prela`ewe na{ih qudi u Srbiju nije sedopadalo Austriji. Wene vlasti ne prestaju da izdaju naredbe, dase pripazi na srpske oficire koji vrbuju dobrovoqce i spre~iodlazak Srba preko Save i Dunava u Srbiju.

Dobrovoqa~ki logor bio je u leto 1875 u Rakovici kod Beo-grada. Po austriskim izve{tajima, ve} oko polovine avgusta bi-lo ih je tamo oko 800. Broj im se stalno uve}avao. U Beogradu brojdobrovoqaca ra~unao se na 2000; skoro na svakom koraku mogao se

sresti ~ovek sa pu{kom i jataganom.Prve dobrovoqa~ke grupe slate su preko Austrije u Herce-

govinu. Putem su se pona{ale tako upadno i bu~no, da se Austrijaprepala da ne uzbune i weno ju`noslovensko stanovni{tvo i za-branila im prelaz. Neke ~ete imale su da upadnu neposredno izSrbije u Bosnu i Novopazarski Sanxak. Oti{le su samo dve - ~e-te vojvode @arka Qe{evi}a u Sanxak i Pani}a u Bosnu. U to jepalo Stefanovi}a ministarstvo. Akciono ministarstvo Stev~eMihailovi}a i Jovana Risti}a nastavilo je skupqawe dobrovo-qa~kih ~eta i to sad kod [apca a da ih organizuje i prebacuje uBosnu poslat je na Drinu |eneral Ranko Alimpi}. Ali osim po-

jedinaca i mawih grupa koje su slate u pomo} bosanskim i her-cegova~kim usta{ima, ve}inom preko Austrije, velike ~ete neprelaze vi{e granicu. Iza pada akcionog ministarstva u jesen1875 dobrovoqa~ka akcija u Srbiji zamire.

Kad je Srbija u{la u rat (1876), do{li su joj u pomo} brojnidobrovoqci iz Hercegovine, Bosne, Vojvodine Srpske, Crne Go-re, Ma}edonije i Bugarske; od wih je, sredinom maja, u [apcu,formiran Dobrovoqa~ki korpus, a tokom juna na Drini se na-{lo i oko 2.350 dobrovoqaca, uglavnom iz pobuwene Bosne. ^u-brilovi} pi{e da bosanski begunci u Austriji, koji nisu i{liu ~ete, po|o{e raznim putevima u Srbiju, te da su mnoge ~ete,koje su ve} bile u Bosni, povu~ene iz planina Vu~jaka, Motajicei Kozare i poslate u [abac. Sve su to bili qudi od prvoklas-nog ratnog materijala, puni nacionalnog ponosa i odu{evqewa,s velikim ratni~kim iskustvom iz ~etovawa po Bosni.

Novosadska Zastava od 30. jula/11. avgusta 1876. godine pi{e

da u Drinskoj vojsci ima sedam dobrovoqa~kih bataqona (oko5.050 ratnika), koje Bosanaca, koje Srba iz Austro-Ugarske, me|uwima i nekoliko Francuza, Talijana, Poqaka, eha, Nemaca pa ipo nekoji Ma|ar. Dva dana kasnije, Zastava prenosi pisaweruskog vojnog lista Ruski invalid da je u srpskoj vojsci, posle sa-mo mesec dana ratovawa, dakle sredinom jula, bilo izme|u 20-25.000 dobrovoqaca. Povelik broj dobrovoqaca stigao je iz Rusi-



14/83

je, a samo u okr{ajima kod \unisa, od oko hiqadu wih poginuloih je ravno dve tre}ine.

Ne pomiwe se u srpskoj istoriografiji da su u Bosni ratova-li dobrovoqci iz Rusije, a mi }emo ovde preneti samo dva zapisakoji joj protivre~e.

Prvi, iz novosadske Zastave: Grupa od ~etrdesetak gostijuiz Rusije, kako su po~esto nazivani dobrovoqci s isto~ne strane,me|u wima po jedan pukovnik, potpukovnik i major, preko dvade-set kapetana i petnaest poru~nika i potporu~nika, do{la je u

Beograd 12/24. avgusta, narednog dana preobu~ena je u vojne uni-forme i naoruàna, posle ~ega je odmah krenula na Drinu, najve-rovatnije u okolinu Bratunca. Ta vest pro{irena je i najavom dabi dva dana kasnije mogli sti}i novi gosti.

Drugi, iz novosadskog Srbskog naroda: Kad je ruski |eneralMihail erwajev govorio o ukupnom broju dobrovoqaca iz Rusi-

je u Srpsko-turskom ratu 1876. godine, on u svoje cifre nije svrs-tao onih 2.000 Rusa poslatih u Bosansku krajinu kao pomo} pukov-niku Mileti Despotovi}u, ruskom oficiru, poreklom Srbinu,koji je glavnu komandu nad bosanskim ustani~kim ~etama primio27. jula/8. avgusta 1876, istog dana kad je i êrwajev preuzeo ko-mandu nad jedinicama sjediwene Moravske i Timo~ke vojske. Pu-kovnik Despotovi} je, dakle, dobio podkrepqewe od dve hiqadeRusa, koji su se do wega probili iz Srbije, da bi ubrzo, po esto-kom boju oteo varo{ Petrovac na juri{, zarobio 100 nizama, avi{e topova i xebane oteo.

Kada je po~etkom 1877. godine, opet prema zapisu Vase ûb-rilovi}a, srpska vlada odlu~ila da po{aqe neke dobrovoqa~kebataqone, 3-3500 qudi, na Deligrad, bojalo se da oni - ve}inomBosanci, ne}e hteti i}i sa granice Bosne. Ali kad su poslani,i{li su na Moravu vrlo rado, samo, dok su tamo do{li bio je ve}i mir sklopqen, pa i ne sudelova{e u nijednoj borbi.

Na razme|i 19. i 20 veka u Ma}edoniji trajao je jedan poduìperiod ~etovawa. êtnici su se pojavili kao dobrovoqci u bor-bi protiv turske vlasti, da bi se docnije hrabro suprotstavilibugarskim poku{ajima da zavladaju Ju`nom Srbijom. I takozva-ni Ilindenski ustanak (1903) bio je spremqen po planu iz Sofi-

je, za ra~un velikobugarske ideje, a bugarski revolucionari,po{to su se pred turskom vojskom i Arnautima morali povu}i uSrbiju, s prole}a naredne godine vratili su se u Ma}edoniju iotpo~eli borbu, uglavnom ne vi{e protiv Turaka, nego protivSrba, srpskih sela i srpskih prvaka; u tom svom oslobodila~-kom pohodu oni su pobili mnoge ugledne Srbe, najpre u~iteqe,sve{tenike i seoske kmetove.

14 I. Petrovi}


15/83

U mnogim vojnim aktivnostima srpske i crnogorske vojsketokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine, a naro~ito na So-lunskom frontu, we govom proboju i daqem nastupawu, izuzetnuulogu imali su dobrovoqci. Ovi su ratovi upam}eni u srpskoj is-toriji i po sna`nom dobrovoqa~kom pokretu, izniklom iz bi}a iprirode srpskog naroda, wegove sna`no iskazane potrebe za slo-bodom, samostalno{}u i sopstvenim izborom kako ìveti i nakoji na~in odlu~ivati o svojoj sudbini. Jer, na{av{i se u jednojod ovih dveju vojski, po svojoj dobroj voqi, iz patriotskih i naci-

onalnih pobuda, dobrovoqci su se u balkanskim ratovima, podsrpskom zastavom, odu{evqeno borili za kona~no oslobo|ewe odTurske, a kasnije, u Svetskom ratu, i za oslobo|ewe svih Ju`nihSlovena iz Austrougarske i za wihovo ujediwewe sa Srbijom iCrnom Gorom; mnogi od wih dali su u toj borbi i svoje ìvote.

Dobrovoqci u balkanskim ratovima. Srpskom dobrovoqa~-kom pokretu tokom balkanskih ratova malo je posve}ivano pa`-we, zbog ~ega podatke o broju dobrovoqaca i u srpskoj i u crnogor-skoj vojsci istorijska literatura u Srbiji pomiwe tek uzgrednoili ih, kao {to to, na primer, ~ine istori~ari Vladimir ]oro-vi} i Vladimir Dedijer, pre}utkuje.

Ipak, u tim je ratovima bilo najmawe 73.200 dobrovoqaca,{to prekobrojnih, {to ustanika, {to ~etnika, {to onih sa stra-ne. Jer, i strani dopisnici izve{tavali su o nevi|enom odu{e-vqewu za rat, dubokom patriotizmu i svesti o velikoj du`nostisrpskog naroda. Jedan od wih pisao je da radnici-pe~albari kojisu nedeqama ìveli samo od hleba i luka, nisu ~ekali isplatu,ve} su odmah po{li na zbori{te, a drugi da je vide}i ovaj du-boki patriotizam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i...postao svestan neminovnosti pobede balkanskih naroda.

[to se ti~e dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, wih je bilone mawe od 33.000, ne ra~unaju}i jedan neodre|eno velik broj e-na, sestara, majki i k}eri crnogorskih ratnika, koje su u crno-gorskoj vojsci bile jedina komo ra i, vrlo ~esto, jedina sanitet-ska pomo}; wihovim su starawem mnogi rawenici previjeni jo{ utoku neke od bitaka, izvu~eni sa boji{ta i, samo zahvaquju}i

tome, ostali u ìvotu.Dodamo li tome i preko 700 lekara i drugog medicinskog osob-

qa sa strane, moèmo zakqu~iti da se u balkanskim ratovima bo-rilo najmawe 106.900 srpskih dobrovoqaca.

Dobrovoqci u Velikom ratu. S prebacivawem dobrovoqacaiz srpskih krajeva zapadno od Drine i severno od Save i Dunava



16/83

po~elo je od trenutka kad je postalo izvesno da }e Austrougar-ska objaviti rat svome ju`nom susedu, a najve}i deo te nove do-brovoqa~ke mase ~inili su austrougarski vojni obveznici. Kad

je izbio rat, takvu praksu prihvatili su i brojni Srbi iz redov-nog sastava austrougarske vojske, kao i oni koji su bili upravomobilisani u vojsku; ne èle}i da idu u rat protiv jednokrvnebra}e, oni su nastojali da svaki bliski susret sa srpskom, crno-gorskom ili ruskom vojskom iskoriste za promenu zastave. Nawihov smi{qeni prelazak u srpsku ili crnogorsku vojsku samo

se formalno-pravno moglo gledati kao na dezerterstvo. U su{ti-ni, wihov prelazak u jednu od tih dveju vojsaka (naj~e{}e u srpsku)bio je dug svekolikom Srpstvu i retka prilika da se u~e{}em uoruànoj borbi protiv dotada{wih austrijskih i ugarskih oku-patora doprinese kona~nom oslobo|ewu sve Srpske Zemqe, iisto~no i zapadno od Drine, i severno i ju`no od Dunava i Save.

Iz jednog spisa koji je 1. novembra 1917. godine potekao izkancelarije Dobrovoqa~kog odeqewa u Odesi (u slu`bi Srpskogdobrovoqa~kog korpusa), saznajemo da je uo~i samog rata i prvihratnih meseci iz osvojenih bosansko-hercegova~kih oblasti pre-{lo na teritoriju Srbije do 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... Iuputi{e se gotovo svi... u pozadinsku slu`bu vojske i u gra|anskedu`nosti, a od jednog dela formiran je ve}i broj dobrovoqa~-kih odreda i samostalnih bataqona.

Znaju}i da je najvi{e mogu}nosti za beàwe pruào austro--ruski front, i da je najve}i broj vojnika u ruskom zarobqeni{tvupoticao iz reda onih koji su se predali dobrovoqno, srpska vla-da bila je naro~ito zainteresovana da za svoju nacionalnu idejupridobije te takozvane ruske zarobqenike. Rusi su pokazali ra-zumevawe za srpsku stvar, te je dopu{teno da se puste zarobqeni-ci iz srpskih zemaqa Austro-Ugarske spremni za dobrovoqnostupawe u srpski vojsku.

Poslovi oko kupqewa dobrovoqaca tekli su sporo, tako da suwihove prve ve}e grupe preba~ene u Srbiju, Dunavom, tek krajemseptembra 1915. godine. Narednih meseci ta je misija nastavqenapoja~anim intenzitetom, te je krajem marta 1916. po~elo formi-rawe prvog, a koji dan kasnije i drugog dobrovoqa~kog puka Prve

srpske dobrovoqa~ke divizije. Na dan kad je ta Divizija formi-rana (16/29. april 1916), od ukupno 9.904 dobrovoqca, bilo je Hr-vata 84, Slovenaca 14, êha 25, Rusa 8, pripadnika drugih narod22, dok su svi ostali (9.751, odnosno 98,4 posto) bili Srbi. Premaizve{taju poslatom srpskom prestolonasledniku Aleksandru, danuo~i osnivawa Divizije, bili su me|u vojnicima na prvome mestuBosanci i Hercegovci, a odmah iza wih Vojvo|ani (13, 203).

16 I. Petrovi}


17/83

Ne zna se ta~no koliko je zarobqenika pristupilo Srpskomdobrovoqa~kom korpusu u Odesi, ali treba ra~unati da ih je bio53-60.000. Pored toga, Rusi su prihvatali brojne dobrovoqcekoje nisu upu}ivali u Odesu, ve} su ih, ne obave{tavaju}i o tomesrpsku komandu, pre~icom ukqu~ili u vojne operacije ruskevojske protiv boq{evika. Ipak, nesumwivim se moè smatratida je sa te strane, u bojevima na Dobruxi i na Solunskom frontuu~estvovalo najmawe 30.880 dobrovoqaca. Ne upu{taju}i se u tokako su stvarane dobrovoqa~ke jedinice u Rusiji, kako je skoro

jedna tre}ina prijavqenih dobrovoqaca, uglavnom Hrvata i Slo-venaca, dezertirala iz Korpusa i na koji je na~in pribli`no24.760 dobrovoqaca iz Odese preba~eno na Solunski front, ka-za}emo samo da su borbe u Dobruxi bile èstoke: od tri bugar-ske divizije, koje su stajale naspram srpske (ja~ine oko 18.400 rat-nika), dve su bile rasturene. Srpska Prva dobrovoqa~ka divizijaostala je bez 53% svog sastava.

Solunski front u ranoj fazi. Vojne operacije u ranoj faziSolunskog fronta bile su pra}ene velikim qudskim `rtvama(pribli`no 33.000 vojnika i stare{ina izba~eno je iz stroja), ta-ko da je srpska vojska morala biti reorganizovana; na samom po-~etku 1917. godine rasformirani su Tre}a armija i svi ~etvrtidivizijski pukovi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Na -redbom srpske Vrhovne komande ukinuti su i dobrovoqci, na-{i podanici, sposobni za vojnu slu`bu, {to zna~i da su i preko-brojni pukovi, dobrovoqa~ki dakle, prestali da postoje. Rasfor-miran je i Dobrovoqa~ki odred, a razme{tawem wegovih pripad-nika uklowen je jo{ jedan trag o srpskim dobrovoqcima. Samo seiz jedne naredbe pukovnika Krste Smiqani}a, komandanta Drin-ske divizije, napisane 18. marta 1917. godine, vidi da su dobrovoq-ci u{li u sastav Drinske divizije 28. septembra 1916. godine, ponovom kalendaru, da su odmah stali u prvi borbeni red i da su, poprirodi stvari, bili nameweni za prve `rtve. Me|u wima, uzostale slavne dobrovoqce od Divne Dalmacije... do Velike iPlemenite Rusije, on najpre pomiwe hrabre i juna~ke sinoveTu`ne Bosne i i Kr{ne Hercegovine.

Kako su srpske `rtve na Solunskom frontu bile velike, aSrbija ostala bez sopstvene osnove za vojni~ku popunu, jedinamogu}nost za opstanak srpske vojske na solunskom rati{tu vi|e-na je u kupqewu dobrovoqaca u iseqeni{tvu, pre svega u Sjedi-wenim Dràvama. Da bi se pridobili potencijalni dobrovoqci,srpska vlada je 17. novembra 1916. donela uredbu o naseqavawu unovim krajevima, po kojoj }e se dobrovoqcima dodeqivati dr-



18/83

àvna zemqa. Budu}i da se tada ra~unalo samo s vojni~kim pora-zom Austrougarske a ne i s wenim rasturawem, Srbija se smatra-la obaveznom da, u granicama svojih mogu}nosti, svim dobrovoq-cima iz prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva,onima koji se ne bi vra}ali u Ameriku a ne bi im bilo povratkani u zavi~aj, obezbedi prostor za naseqavawe i najosnovniji uslo-vi za zasnivawe novoga doma. U toj odluci nazna~eno je da }esvakom Jugoslovenu koji iz Amerike do|e u srpske dobrovoqa~ketrupe dodeliti pet hektara plodne zemqe u Makedoniji ra di na-

seqa. Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pak poginu u borbipravo svojine prelazi na naslednika, koji moraju biti: Srbin,Hrvat ili Slovenac.

Odlukom Ministarskog saveta od 9/. januara 1917. godine topravo pro{ireno je na sve dobrovoqce.

Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Iz raspoloìvih podatakanedvosmisleno se moè zakqu~iti da je tokom oslobodila~kihratova od 1912. do 1918. godine u srpsku i crnogorsku vojsku kre-nulo najmawe 58.500 dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa. Odtoga, treba ra~unati da je bilo do 2.000 lica izvan prostora pret-hodnih dveju Jugoslavija, ne vi{e od 1.000 Hrvata i Slovenaca, asvi ostali bili su Srbi iz svih srpskih krajeva pod austrougar-skom okupacijom, iz Crne Gore, Ju`ne i Stare Srbije. Izuzmemoli oko 400 poginulih u brodolomu Brindizija u luci Medovo,na Badwi dan 1916 (me|u wima pribli`no 60 iz Hercegovine i,mo`da, dvojica iz Bosne), 1.000 pripadnika Pivkovog bataqona,315 zarobqenika oslobo|enih iz No}ere Umbre, 2.000 dobrovo-qaca koji su posle pada Crne Gore ukqu~eni u savezni~ke vojske i2.000 dobrovoqaca pristiglih u Solun posle propasti Austrou-garske, na srpskom i crnogorskom rati{tu tokom oslobodila~-kih ratova 1912-1918. godine pojavilo se najmawe 52.800 lica izprekomorskih zemaqa. Bez 16.200 onih koji su do{li u balkanskeratove (ukqu~uju}i i medicinsko osobqe) i oko 1.700 osoba izstranih medicinskih misija, u Prvom svetskom ratu na{lo se, da-kle, oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva u Americi, Austra-liji, Novom Zelandu, Francuskoj, Maloj Aziji, Carigradu, Ju`noj

Africi i Egiptu, najve}im delom, i u mawem broju iz zarobqeni-{tva u Italiji i Francuskoj. Na samom kraju 1917. godine, premaizjavi Milenka Vesni}a, vrlo kvalifikovanog da pruì takvuinformaciju, na Solunskom frontu nalazilo se oko 20.000 dobro-voqaca iz Amerike. Pridruè li se tom broju dobrovoqci izItalije, Egipta i Francuske, wih oko 3.600 i, po prilici, 6.600dobrovoqaca iz Amerike koji su kroz Bizertu pro{li tokom po-

18 I. Petrovi}


19/83

sledwih dvanaest ratnih meseci, proizilazi da je u proboju So-lunskog fronta u~estvovalo oko 30.200 dobrovoqaca iz preko-morskih zemaqa.

Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od po-lovine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama naSolunskom frontu i u wegovom proboju ~inili su dobrovoqci.Jer, od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske, a mo-`da i svih 150.000- prema nekim drugim izvorima, u proboju So-

lunskog fronta i u zavr{nim operacijama za oslobo|ewe Srbijei Crne Gore i prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskihsrpskih krajeva u~estvovalo je najmawe 82.600 dobrovoqaca, odtoga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglavnom iz krajeva ko-

ji su se pre Velikog rata nalazili pod austrijskom i ugarskomokupacijom.

Relativno malobrojno u~e{}e vojnika iz Kraqevine Srbijeu proboju Solunskog fronta neposredna je posledica srpskog po-vla~ewa preko Arbanije i Crne Gore, posle vojni~kog poraza uokr{ajima sa nema~kom, austrougarskom i bugarskom vojnom si-lom na samom kraju druge ratne godine.

Prakti~no, nivo fizi~ke i moralne spremnosti srpskih voj-nika bio je nedovoqno visok za sve ono {to se de{avalo tokomaustro-nema~ko-bugarske ofanzive u Srbiji: Bilo je i u srpskojvojsci vojnika, podoficira i oficira koji su u trenutcima qud-skih slabosti napu{tali borbu; bilo ih je koji su se i predavalineprijatequ u borbi kada drugog izlaza nije bilo da se sa~uva`ivot; bilo ih je koji su samovoqno napu{tali svoje jedinice,...fizi~ki izmu~eni do krajwih granica... podlegli ose}awimanapu{tenosti... poti{teni brigama za ostavqenim porodicama,...u nadi da }e uspeti da se probiju kroz obru~ neprijateqa i da sevrate svojim domovima, oni su polazili u susret tragi~noj sudbi-ni... Po pravilu no}u, oni su izostajali za svojim jedinicama, azatim naj~e{}e u grupama sastavqenim od ro|aka, suseda i prija-teqa iz istoga mesta ili kraja, kretali svojim ku}ama. Mo`da jebilo i onih kojima je to po{lo za rukom; ostale je hvatao nepri-

jateq, ubijao kao bandite ili slao u zarobqeni{tvo.

Poreklo i nacionalni sastav srpskih dobrovoqaca. Od ukup-nog broja svih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa, obuhva}e-nih datom klasifikacijom (58.500), svega oko 9.200 osoba iden-tifikovano je i wihova imena objavqena u kwizi I. Petrovi}a,Pomenik svetih srpskih ratnika, Novi Sad 2005. U tom Pomenikusabrana su imena srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa



20/83

(ukqu~uju}i Italiju i Francusku), prispelih na rati{ta u Srbi-ji i Crnoj Gori (1912-1915) i na Solunski front (1916-1918). Jedanmawi deo wih, mo`da dve-tri stotine, stigao je u balkanske rato-ve, a stotinak wih dolazilo je iz Amerike dva puta, najpre u balkan-ske ratove, a potom u Veliki rat; svi oni nalaze se u istoj vrsti:borci, neborci, sanitetsko i tehni~ko osobqe u medicinskim mi-sijama ili pojedina~no; ovi posledwi uvr{teni su u Pomenik bezobzira na to iz koje su zemqe do{li.

Po{to su ispu{teni dobrovoqci iz Pivkovog bataqona (709)

i iz stranih medicinskih misija koje su u balkanskim ratovima(142 osobe) i Velikom ratu (561 osoba, me|u wima i trinaest siskustvom iz balkanskog rata) delovale u sastavu srpske ilicrnogorske vojske na nekom od wihovih rati{ta, ukqu~uju}i iono na Dobruxi, obradom su obuhva}ena samo imena 7.820 srpskihdobrovoqaca, ~iji je zavi~aj ovde odre|en po regionalnom prin-cipu, azbu~nim redom, kako sledi:

Austrougarska 25Boka i Pa{trovi}i 407Bosna 862Vojvodina Srpska 439Gorwa Krajina 2676Italija 19Kosovo i Metohija 242Ma}edonija 23Rumunija 38Rusija 42Sjediwene Ameri~ke Dr`ave 13Slavonija 267Slovenija 34Kraqevina Srbija 101Hercegovina 1019Hrvatska 292Crna Gora 1038Neodre|eno poreklo 283Svega 7820

Po nacionalnom sastavu, bili su to:Srbi 7640 97,699

Hrvati 52 0,664Slovenci 34 0,434^esi 13 0,166Rusi 42 0,537Italijani 19 0,244Amerikanci 6 0,077Ostali 14 0,179Svega 7820 100

20 I. Petrovi}


21/83

Izra~unati odnosi ne mogu se u potpunosti primeniti na ce-lu statisti~ku masu (sve dobrovoqce u srpskoj i crnogorskojvojsci) ali se moè smatrati izvesnim da su u srpskim oslobodi-la~kim ratovima 1912-1918. godine Srbi ~inili iznad 98,5 pro-cenata ukupnog broja dobrovoqaca.

Neposredno posle dobijenog rata. Raspoloèwe stvoreno pro-bojem Solunskog fronta nagove{tavalo je da bi dobrovoqci svojstatus za posle rata mogli urediti bez te{ko}a. Najpre, Ured-

bom o dobrovoqcima od 18. decembra 1919. godine bilo je predvi-|eno da }e se dobrovoqcem smatrati svaki dràvqanin novo-stvorenog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca koji je u srpskuvojsku stupio dobrovoqno, zakqu~no s 18. novembrom 1918. godi-ne, te da }e se dobrovoqcima zemqoradnicima razdeliti plod-na zemqa radi naseqewa, tamo gde se naseqavawe bude vr{iloprema planu. Tako|e, bilo je odlu~eno da }e se zemqa dodeqiva-ti samo onim siroma{nim dobrovoqcima koji }e je sami obra|i-vati. Ako bi se kontrolom doznalo da se dodeqena zemqa koristidruk~ije, ona }e se oduzeti.

Nepuna dva meseca kasnije donesena je i Uredba o delimi~nojeksproprijaciji zemqi{ta velikih poseda za javne interese i okolonizaciji, a krajem avgusta 1920. godine, izdata je naredba dase pristupi privremenom naseqavawu dobrovoqaca iz pasivnihkrajeva u jednu sno{qiviju situaciju od ove u kojoj se sada bez zem-qe i bez sredstava za ivot nalaze. Posle nekoliko dana dato jei uputstvo za izvr{ewe ove naredbe, a jedna od najzna~ajnijih od-redaba predvi|ala je da }e se naseqavati samo dobrovoqci koji suratovali na Solunskom frontu i koji o tome imaju uverewe Mini-starstva za socijalnu politiku ili do 1. aprila naredne godinepribave odgovaraju}u objavu vojnih vlasti. Zainteresovani do-brovoqci, po zanimawu zemqoradnici ili zanatlije, morali susvoj status dokazati uverewem nadle`nih vlasti. Zbog toga {to sui neki nezemqoradnici ve} bili zaposeli zemqu pre dono{ewaUredbe o dobrovoqcima, svi oni, smatraju}i se o{te}enim, pro-testovali su. Da bi se izbegle mogu}e neprijatnosti, ministar zaagrarnu reformu doneo je 23. oktobra 1920. godine re{ewe kojim

se zemqa za naseqavawe moè dati i dobrovoqcima drugih zani-mawa, ako bi oni izjavili da }e tu zemqu obra|ivati i svojim ra-dom doprinositi ure|ivawu naseqeni~kih kolonija.

Ta je odredba omogu}ila brojne malverzacije i {pekulacijesa dobrovoqa~kim statusom i dobrovoqa~kom zemqom, ali je mno-go ve}i nedostatak bio sadràn u odredbi da se zemqa moè dode-qivati samo onim dobrovoqcima koji su ratovali na Solunskom



22/83

frontu. Na to su odmah reagovali dobrovoqci iz Vojvodine Srp-ske koji nisu dospeli do Solunskog fronta, ve} su svoje ratovaweokon~ali na Dobruxi; samo se moè pretpostaviti da se tu, jednimdelom, radilo o dobrovoqcima koji su posle rawavawa na Dobru-xi ostali negde u Rusiji na duèm le~ewu ili su iz Srpskog do-brovoqa~kog korpusa istupili pre wegovog odlaska na Solunskifront; na protestnoj skup{tini oni su zahtevali da se i dobru-~anima odmah deli zemqa za ovu ekonomsku godinu i da i oni oseteblagodati za svoje po`rtvovawe.

Krajem jula 1924. godine formirana je politi~ka koalicija(Opozicioni blok) antisrpski raspoloènih demokrata QubeDavidovi}a i Radi}eve Hrvatske republikanske seqa~ke stran-ke, a Davidovi}eva vlada, smatraju}i to najpre~om merom, odmah

je krenula s revizijom dobrovoqa~kih uverewa i suàvawem ioduzimawem dobrovoqa~kih prava. Koji dan kasnije, novosadskaZastava to je ocenila sasvim prirodnim: Antisrpski osvetniduh pokojne Austrije najpre kesi svoje zube na one, koji su tojAustriji iskopali grob. Dana{woj vladi je zato prva briga, dalupi po glavi izdajice - srpske dobrovoqce.

Prvog decembra 1926. godine donesen je novi Pravilnik zaizvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, kojim su ukinuta dobrovoqa~kaprava svim Crnogorcima izme|u osamnaest i pedeset godinastarosti, ~ak i onima koji su pristigli iz prekomorskih zemaqa,ra~unaju}i tu i poginule.

Naàlost, status srpskih dobrovoqaca nije vaqano re{avanni narednih godina. Zbog toga, na godi{woj skup{tini Saveza rat-nih dobrovoqaca odrànoj maja 1938. godine, jednoglasno je zak-qu~eno da se 1. decembra iste godine u Beogradu odrì veliki

javni protestni zbor dobrovoqaca Jugoslavije zbog neizvr{ewazakona o re{avawu dobrovoqa~kog pitawa s tim, da se u negativ-nom slu~aju po ovim pitawima dobrovoqci javno odreknu dobro-voqa~kih zakonskih prava uz povra}aj primqenih dobrovoqa~-kih uverewa i dobijenih ratnih odlikovawa.

Vlasti nisu dopustile da se nameravani skup odrì, a nemapisanog traga o tome da li je dobrovoqa~ka organizacija nasta-vila svoj pritisak na vladu.

Naknadni slom srpskih dobrovoqaca. A onda, Kraqevina Ju-goslavija uvu~ena je u novi svetski rat i razdrobqena. îm se todesilo, Ante Paveli}, u ime Hrvata koji su cele ~etiri ratne go-dine gradili svoju ratnu i nacionalnu politiku na ciglih hi-qadu-dve dobrovoqaca hrvatske nacionalnosti, u vremenu dok jepod nema~kom za{titom stvarao svoju Nezavisnu Dràvu Hrvat-

22 I. Petrovi}


23/83

sku (NDH), 18. aprila 1941. godine doneo je zakonsku odredbu ko-jom sva zemqi{ta, {to su bila podijeqena t. zv. dobrovoqcima napodru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske progla{uje(m) dana{wimdanom hrvatskom narodnom imovinom. Nitko od dosadawih vlas-nika i posjednika nema pravo na bilo kakovu od{tetu za tu zemquniti za bilo {to, na toj zemqi izgra|eno.

To samo kao pravni okvir, a prakti~ni deo te procedure bilisu usta{ki pokoqi srpskog ìvqa u Lici, po Kordunu i Baniji,po Hercegovini, Slavoniji i Sremu, svuda u granicama novouspo-

stavqene usta{ke NDHr; srpski dobrovoqci bili su meta u svimtim krajevima, delom zbog toga {to su smatrani srpskim naci-onalistima, a delom zbog toga {to je biolo{ko uni{tewe srpskognacionalnog bi}a otvaralo mogu} nost katoli~koj crkvi ne samoda uve}a svoje prihode, ve} i teritorijalnu nadle`nost.

U tom zlo~iwewu nisu popustqiviji bili ni Maxari; onisu posle upada u Barawu i Ba~ku, polovinom aprila 1941. godine,pobili oko 3.500 lica, dok je broj uhap{enih, zlostavqanih i op-qa~kanih prema{io i deset hiqada. Istovremeno, oko 56.000 ne-domicilnih, odnosno onih koji nisu ro|eni u Ba~koj, bili suproterani; najve}om delom, to se odnosilo na srpske dobrovoqceiz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine.

Ada bi se odrào (o~uvao) pravni kontinuitet s takvom an-tisrpskom logikom hrvatskih i maxarskih vlasti, Nacionalnikomitet oslobo|ewa Jugoslavije, ~iji je predsednik bio JosipBroz, pod brojem 343 od 6. marta 1945. godine, dok je rat jo{ trajao,doneo je Odluku o privremenoj za brani vra}awa kolonista u wi-hova ranija mesta ìvqewa. Ne bi li se tom ~inu dao du{ebri`-ni~ki i pokajni~ki karakter, jer su kolonisti uglavnom bili Sr-bi, odluku je potpisao Srbin, raspop Vlada Ze~evi}, poverenikunutra{wih poslova; tekst ove odluke, objavqen u Slu`benom li-stu Demokratske Federativne Jugoslavije broj 13 od 16. marta1945. godine, glasi:

U posledwe vreme, bez odobrewa narodnih vlasti prime}u-je se vra}awe i preseqavawe kolonista (naseqenika) koji su ra-nije bili naseqeni u Makedoniji, Kosovu, Metohiji, Sremu i Voj-vodini.

Budu}i da se ovim nanosi {teta samim kolonistima, jer se iz-laù tro{kovima, po{to jo{ nisu stvoreni uslovi za wihov po-vratak u ranija naseqa, to s obzirom na sve predwe, a da bi za{ti-tio same naseqenike od nepotrebnog puta i izli{nih tro{kova

Re{avam:1. Privremeno se ne dozvoqava vra}awe kolonista u wihova

ranija mesta ivqewa i neka svi ostanu na svojim mestima, s tim



24/83

{to }e im Narodno-oslobodila~ki odbori ukazivati i daqesvaku pomo};

2. Po{to }e pitawe kolonista biti re{eno posebnom Ured-bom, to }e biti blagovremeno obave{teni ko }e, kada i u koji krajdràve mo}i da se preseli.

Kako to pi{e na jednom mestu, tim aktom samo na Kosmetspre~en je povratak oko 12.000 doma}instava sa oko 60.000 ~lano-va - kolonista, me|u kojima je bio veliki broj ratnih dobrovo-qaca i wihovih porodica. Istom Odlukom, mnogo ve}em broju

ratnih dobrovoqaca i wihovih porodica zabrawen je povratak uBarawu i Ba~ku.

Mora biti da su kolonisti, najve}im delom srpski dobro-voqci, na pravi na~in shvatili smisao te odluke, jer je raspopVlada, ovoga puta kao ministar unutra{wih poslova, 4. jula potpi-sao re{ewe (objavqeno u Slu`benom listu DFJbroj 48 od 10. jula1945) kojim se zabrawuje do daqe naredbe svaka prodaja, kupovinai zaduìvawe poqoprivrednih zemqi{ta, {uma, poqoprivre-dnih zgrada i objekata, koji se nalaze na poqoprivrednim gazdin-stvima bez obzira da li su one vlasni{tvo pojedinaca, ustanovaili privatnih preduze}a. Onima koji re{ewe ne budu po{tova -li, zapre}eno je Zakonom o suzbijawu nedopu{tene {pekulacije iprivredne sabotaè.

I daqe brinu}i o kolonistima (najve}im delom srpskim do-brovoqcima), ve} 3. avgusta iste godine, Predsedni{tvo Antifa-{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Jugoslavije (Avnoj) donelo

je Zakon o reviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarniminteresentima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskoj oblasti(Slu`beni list DFJ broj 56 od 5. avgusta 1945). Polaze}i odstava da su predratni kolonisti dobili zemqu kao nagradu zausluge nenarodnim reìmima, novi zakonodavac smislio je vr-lo jednostavnu zakonsku odredbu: korisnici agrarne reforme iz-vr{ene pre 6. aprila 1941. godine na teritoriji Ma}edonije, kaoi naseqenici na Kosovo i Metohiju, gube pravo na zemqu ako im

je bila dodeqena zemqa privatnih vlasnika, smatraju}i takvimvlasnikom svakog zemqoradnika koji je radio svoju zemqu, bez ob-zira da li je na wu imao ili nije imao tapiju ili je na woj radio

kao ~iv~ija (kmet, bezemqa{) ili stalni zakupac, a naro~itoako je odnosni vlasnik, Ma}edonac ili [iptar, bio politi~kiemigrant. U novouspostavqenim oslobodila~kim odnosima, to

je zna~ilo da je svaki [iptar (makar i tek prispeo iz Arbanije)ili Ma}edonac, obi~nom izjavom da je oduzeta kolonisti~ka zem-qa (i dobrovoqa~ka, dakle) do 1918. godine bila wegova svoji-na, bez bilo kakvih pravnih smetwi postajao vlasnik te zemqe.

24 I. Petrovi}


25/83

Godinu i po dana kasnije, 22. februara 1947, zakonodavac sedosetio da je neki od predratnih kolonista mogao izbe}i sve zam-ke upravo pomenutog Zakona o reviziji, te je formulisao nov Za-kon o postupawu s napu{tenom zemqom kolonista u AutonomnojKosovsko-metohijskoj oblasti (Slu` beni glasnik Narodne Repub-like Srbije broj 9 od 28. februara 1947). Prividno vode}i ra~una opravu, Prezidijum Narodne skup{tine NRS (Srbije, dakle, neJugoslavije!) poslu{ni~ki je obznanio slede}e:

Kolonisti i agrarni interesenti kojima je dodeqena zem-

qa u Kosovsko-metohijskoj oblasti pre 6. aprila 1941. godine anije im oduzeta revizijom izvr{enom na osnovu ~l. 4 i 5 Zakona oreviziji dodeqivawa zemqe kolonistima i agrarnim intere-sentima u Makedoniji i Kosovsko-metohijskoj oblasti od 3 avgu-sta 1945 godine - gube pravo na istu ako se do 30 septembra 1947godine ne vrate na svoja imawa i otpo~nu sa obradom.

Bilo je to vreme kad je velik broj nekada{wih kolonista od-nosno srpskih dobrovoqaca, i agrarnih interesenata bio nepis-men, kad su wihove mogu}nosti da saznaju {ta to sve pi{e u nekak -vim slu`benim novinama bile nikakve i kad mnogi od wih nisuni preìveli rat, tako da je ovaj Zakon jedino imao za ciq da zem-qu oduzme i onim kolonistima kojima, ko zna iz kojih razloga,zemqa do tada jo{ nije bila oduzeta.

Da se zaista smi{qeno radilo na uni{tewu srpskog naciona-lnog bi}a u Ju`noj i Staroj Srbiji pokazuje i Zakon o likvidacijiagrarne reforme vr{ene do 6. aprila 1941. godine na velikim po-sedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (objavqen u Slu`b e-nom glasniku NRSbroj 9 od 28. februara 1947), ~iji 2. i 3. ~lan ne-dvosmisleno svedo~e da je odnos nove vlasti pre ma kolonisti~komìvqu u Vojvodini Srpskoj bio druk~iji od onoga koji je za desiopredratne koloniste u Ma}edoniji i na Kosovu i Metohiji:

Lica koja su u svojstvu utvr|enih agrarnih subjekata dobilazemqu i uvedena u posed do 6 aprila 1941 godine smatraju se vlas-nicima dobijenog zemqi{ta, bez obzira da li je to zemqi{teupisano u zemqi{nim kwigama na wihova imena, ako to zemqi-{te sami obra|uju.

Lica koja su do 6 aprila 1941 godine sama obra|ivala dobi-

jeno zemqi{te, pa su usled rata bila prinu|ena da to zemqi{tenapuste, smatra}e se vlasnicima dobijenog zemqi{ta ako se uroku od {est meseci po obnarodovawu ovog Zakona nasele na do-bijenom zemqi{tu.

A onda, u preure|enoj dràvi, u uslovima produène hrvat-ske okupacije srpskih krajeva (i srpskog naroda) u Brozovoj Jugo-slaviji, Ministarstvo unutra{wih poslova Federativne Narod-



26/83

ne Republike Jugoslavije, pod Pov. IV br. 11057/46 od 18. fe-bruara 1947. godine, donelo je re{ewe kojim se Savezu ratnih do-brovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine zabra-wuje rad, a imovina udruèwa konfiskuje u korist dràve. Na-slawaju}i se na podatke da je samo u Narodnoj Republici CrnojGori ka`weno preko 15 biv{ih ~lanova Saveza, i to na duè vre-menske kazne li{ewa slobode zbog saradwe s neprijateqem, a uBosni i Hercegovini vi{e od 12 ~lanova Saveza zbog izdaje iu~e{}a u fa{isti~kim, usta{kim i ~etni~kim odredima,

Ministarstvo je ocenilo da je ovakav protivnarodni i izdajni-~ki rad ~lanova Saveza dao Savezu kao organizaciji profa{i-sti~ko obele`je, wegov rad bio je u svojoj su{tini protivna-rodni i izdajni~ki, ~ime je jasno obele io profa{isti~ki ka-rakter ove organizacije.

Pod PO br. 1802/47 od 24. marta 1947. godine potvr|uju}i re-{ewe svog Ministarstva unutra{wih poslova, Vlada Federativ-ne Narodne Republike Jugoslavije oce nila je da okolnost {to jebilo ~lanova Saveza, koji su bili na strani narodnooslobodi-la~kog pokreta... nema upliva na prosu|ivawe profa{isti~kogobele`ja Saveza kao organizacije, jer nije rezultat direktivaili bilo kakvih akcija te organizacije. (Jednako kao {to ni onihvi{e od 12 i preko 15 nisu oti{li na drugu stranu po direk-tivi istog tog Saveza, ali to Vladi nije bilo bitno - IP). Na-protiv, Savez kao organizacija nije ispunio svoj zadatak i nijesvoj rad uskladio sa interesima naroda, a svojim pasivnim stavomu ~asu okupacije potvrdio je svoj profa{isti~ki karakter... Po-{to je... re{ewem (Ministarstva unutra{wih poslova) pravilnoutvr|en profa{isti~ki karakter organizacije, koji je u punoj me-ri do{ao u ~asu i tokom okupacije, to nema nikakvog upliva even-tualni raniji antifa{isti~ki stav organizacije, na koji se Sa-vez ratnih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. go-dine pozivao i zbog ~ega se àlio.

Srpski dobrovoqci osu|eni su, tako, na }utawe o sebi.]uti se o wima i danas, iako ve} podugo deluje Udruèwe rat-

nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca, uBeogradu. To se Udruèwe (obnovqeno na Vidovdan 1969. godine,

zalagawem akademika Radivoja Ka{anina, srpskog dobrovoqcarodom iz Barawe, i zahvaquju}i razumevawu Branka Pe{i}a,onda{weg predsednika Skup{tine Grada Beograda), koje je, kozna zbog ~ega, izbeglo da u svoj naslov upi{e re~ srpskih, drìspiskova sa~iwenih u Saveza ratnih dobrovoqaca KraqevineJugosla vije, po kojima je od 1928. godine, od kada je donesen novizakon o ratnim dobrovoqcima, do aprila 1941. godine, izdato

26 I. Petrovi}


27/83

43.628 novih dobrovoqa~kih uverewa, a stara uverewa izdata od1919. do 1928. su ogla{ena nevaè}im. Na tom se spisku nalazesamo dobrovoqci koji su nadeqeni zemqom ili su umesto zemqedobili dràvne obveznice na odre|enu nov~anu sumu. I u me|u-vremenu, i kasnije, brisani su mnogi dobrovoqci iz ~isto admi-nistrativnih razloga: najve}eg broja poginulih dobrovoqaca ne-ma u spiskovima (primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Liparnadeqeno je zemqom ukupno 257 nosilaca dobrovoqa~kih prava,a ne{to vi{e od 500 u dobrovoqa~koj koloniji Stepanovi}evo. U

onom prvom mestu na{la se samo jedna udovica poginulog dobro-voqca, u drugom ih je bilo ~etiri ili pet, dok su svi ostali bilipreìveli dobrovoqci); velik broj poginulih dobrovoqaca, mla-dih i neèwenih, nije se smatrao ne~ijim hraniocem, zbog ~ega jeodmah otpao kao dobrovoqac; mnogi dobrovoqci iz prekomorskihzemaqa vratili su se posle rata u dràvu iz koje su stigli u rat; onikoji nisu do odre|enog roka naseqeni na nadeqenu zemqu; oni kojisu ostali bez naslednika; oni koji nisu uspeli da savladaju najraz-li~nije administrativne formalnosti. Pri tome mora se imati uvidu da se na dobrovoqa~ka imawa nije primewivalo gra|anskopravo, ve} je za wih izmi{qeno posebno dobrovoqa~ko pravo, pokome je svaki dobrovoqac, u svakom trenutku, mogao izgubiti svojdobrovoqa~ki status.

A da se srpski dobrovoqci ne broje po administrativnom na-ho|ewu ve} po doprinosu oslobodila~kim ratovima 1912-1918. go-dine, po vi{egodi{wim istraìvawima ovog autora bilo bi ih ubalkanskim ratovima najmawe 106.900, a u Velikom ratu najmawe214.200; ukupno, dakle, preko 321.000.

U ovoj samo naizgled visokoj cifri nema neodre|eno veli-kog broja ratnika iz takozvanog Mur manskog odreda koji se uSrbiju vratio po okon~awu ratnih operacija. Nema ni onih 5.402dobrovoqca iz bataqona Rusa i 306 êha koje u Narodnoj skup-{tini pomiwe ministar vojni Du{an Trifunovi}. Nema ni onihPomoravaca za koje jedan francuski oficir pi{e da je svaki...istovremeno i nedosti`ni i nevidqivi vojnik, te da se neprija-teqi u panici jedva spasavaju... od ustanika ko ji su se ugnezdili naliticama i koji su bili nemilosrdni. I nema onih oko 25.000

zarobqenika iz Italije pripravnih da stupe u dobrovoqce, ko-je engleski general Planket pomiwe u razgovoru sa generalomFran{e dEpereom, a koje Italijani u mawim skupovima upot-rebqavaju na raznim odsecima fronta u italijanskoj uniformi ipod wihovim zapovedni{tvom ili ih razmewuju za svoje suna-rodnike u austrougarskom ropstvu i {aqu u ~ehoslova~ku legijui u rumunske izvidni~ke ~ete.



28/83

Skoro svi dobrovoqci, preko 99 odsto, bili su u svom zavi-~aju zemqoradnici; tek po izuzetku, me|u wima se na{lo ne{tozanatlija i tek po koji intelektualac. S ovima posledwim druk-~ije nije ni moglo biti, ako se zna da je Ar~ibald Rajs, veliki pri-

jateq srpskog naroda, nepunih deset godina kasnije zapisao da jeinteligencija u srpskom narodu postajala sve gordija i kod wesu se sve vi{e gubila ona lepa narodna svojstva. Pre velikog ra-ta ona jo{ nije bila zarazila omladinu, pa je ~ak i univerzitet-ska omladina, budu}i ~lanovi inteligencije, jo{ bila rodoqu-

biva... Naduvana inteligenci ja se tokom rata isticala kukavi-~lukom, a, {to je jo{ gore, neki intelektualci su iskoristilineda}e svog naroda za li~no boga}ewe... Izdavali su se za predstav -nike prosve}ene Srbije... Zahvaquju}i pa`wi i po~astima ko-

jima su je obasipali a koje su bile namewene hrabrim branioci-ma Srbije... postala je jo{ mnogo gordija, naduvenija i zavidqi-vija nego pre rata... Odmorna, zahvaquju}i zabu{avawu tokom ra-ta, inteligencija je iskoristila taj umor onih koji su gradiliveli~inu svoje zemqe... Istinske vrednosti srpskih zemaqa... is -tisnute su.

I, na samom kraju:S obzirom na zlehudu sudbinu koja ih je zadesila u Brozovoj

Jugoslaviji i ~ije tragi~ne posledice jo{ nisu uspeli da otklo-ne, Srbi imaju mnogo razloga za nezadovoqstvo politi~kim rezul-tatima svoje vojni~ke pobede nad Austrougarskom i wenim savez-nicima. Posebno moraju biti nezadovoqni srpski dobrovoqci,poznati nekad kao sveti srpski ratnici a ponegde kao VerniciOtaxbine, kojima ne bi su|eno da istinu o sebi vide zapisanu i~uju za `ivota.

28 I. Petrovi}


29/83

Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa1912-1918

Nepotpuni spiskovi, po op{tinama

Bawa LukaAbramovi}, Milan Jovin - Kostajnica bravarBaki}, Simo Ilijin - 1888, Novoselci zemqoradnikBrankovi}, \uro Jovin - 1893, Bijele Vode zemqoradnik

Devi}, Spasoje Jovin - 1888, Kola zemqoradnikMijatovi}, Vaso Jovin - 1871, Slatina zemqoradnikPlav{i}, Bogdan Ilijin - Bawa Luka |akCviji}, Ostoja Te{in - 1880, Bawa Luka stolar...

Bile}aAlbijani}, Blagoje - 1882, Bile}aAlbijani}, Vasiq Mirkov - 1895, Baqci zemqoradnikAlbijani}, Jovan Mi}kov - 1898, Baqci zemqoradnikAlbijani}, Kosta Simin - Bile}aAlbijani}, Novica Blagojev - Deleu{aAndri}, Novak - Bile}aAndri}, Cvetko - 1878, Bile}aAn|eli}, Janko - Bile}aBabi}, \or|o [pirov - 1897, Grijavica zemqoradnikBabi}, Igwat Andrijin - 1897, Seli{ta zemqoradnikBabi}, Lazar \urin - 1890, Seli{ta zemqoradnikBabi}, Mile Trifkov - 1881, Seli{ta *4Babi}, Mitar Nikolin - 1884, Hoxi}iBabi}, Naum Gajov - 1889, TrnovicaBabi}, Novica Ristin - 1882, Hoxi}iBabi}, Pavle Petrov - 1895, Plana zemqoradnikBabi}, Panto A}imov - 1892, Seli{ta zemqoradnikBabi}, Peko Filipov - 1883, Seli{ta zemqoradnikBajovi}, Milan Jovanov - 1894, Bloki trgova~ki pomo}nikBiberxi}, Drago Stojanov - 1890, Vrawska zemqoradnik

Bjeleti}, Adam Stojanov - 1868, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Akim Andrijin - 1892, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Bori{a Spasojev - 1881, Golobr|e zemqoradnikBjeleti}, Vladimir Adamov - 1897, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Gligor Andrijin - 1896, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Ilija Simov - 1881, Preraca zemqoradnikBjeleti}, Milovan Lazarev - 1897, Preraca zemqoradnik


30/83

Bjeleti}, Novak Spasojev - 1896, Golobr|e zemqoradnikBobot, Rade Krstov - 1892, Panik zemqoradnikBo{wak, Krsto \ukanov - 1884, Bile}aBrati}, Blagoje Lukin - 1872, Brestice zemqoradnikBrati}, Todor Joksimov - 1896, Brestice zemqoradnikBudali}, Blagoje Radev - 1892, Kova~i zemqoradnikBudali}, Mitar - 1888, PreracaBudali}, Obrad Antov - 1891, Preraca zemqoradnikBudali}, Simo Milo{ev - 1869, Preraca zemqoradnik

Vojnovi}, Luka Gligorov - 1886, Podosoje zemqoradnikVojnovi}, Tripo Gligorov - 1890, Podosoje zemqoradnikVujevi}(Vujovi}?), [}epan Matov - 1878, Preraca zemqoradnikVujovi}, Bori{a - Golobr|eVujovi}, Jovan Todorov - 1889, Todori}i zemqoradnikVujovi}, Kosta G. - 1891, PanikVujovi}, Marko Gojkov - 1891, Preraca zemqoradnikVujovi}, Mato Mitrov - 1884, Simijova zemqoradnikVujovi}, Nikola Novakov - 1894, Preraca zemqoradnikVujovi}, Obren Simin - 1887, Simijova zemqoradnikVujovi}, Radovan Jovin - 1891, Vrawska zemqoradnikVujovi}, Risto Simin - 1891, Baqci zemqoradnikVujovi}, Todor - 1887, Bile}aVukovi}, Andrija Petrov - 1877, Meka Gruda zemqoradnikVukovi}, Gligor Jovanov - 1900, Hoxi}i zemqoradnikVukovi}, Ilija Krstov - 1878, Hoxi}i zemqoradnikVukovi}, Jevto - Bile}aVukovi}, Kosta Todorov - Meka GrudaVukovi}, Mihajlo Todorov - 1889, Meka Gruda zemqoradnikVukovi}, Petar Vasin - 1896, Popov Do zemqoradnikVukovi}, Petar Vukanov - 1891, Hoxi}i zemqoradnikVukovi}, Radoje Vasin - 1886, Meka Gruda - zemqoradnikVukovi}, Risto Jovanov - 1785, Hoxi}i *3 potopqenVukovi}, Simo Ristov - 1888, Meka Gruda zemqoradnikVukovi}, Stefan Todorov - Bile}a *3 potopqenVukovi}, Tomo Ristov - 1897, Leskovac zemqoradnikVukoje, Pavle Radojev - 1885, Pa|ani zemqoradnik

Vukojevi}, Blagoje Todorov - 1885, Meka Gruda zemqoradnikVukojevi}, Spasoje Markov - 1881, Hoxi}i zemqoradnikVu~ini}, Andrija Jovanov - 1893, OrahVu~ini}, Jovan Simin - 1875, Zavo|eVu~kovi}, \uro - 1884, Bogda{i}iGa}inovi}, Vladimir - 1890, GalacDabovi}, Luka \urin - 1885, Vuk{i}irudar

30 I. Petrovi}


31/83

Dangubi}, Spasoje Savin - 1884, Zvijerina zemqoradnikDeli}, Petar - 1885, Simijova *3 potopqenDenda, Andrija Gavrilov - 1887, Mirilovi}iDenda, \uro Kostin - 1880, [obadineDenda, Jovan Kostin - 1882, [obadineDenda, Stevan Jakovov - Mirilovi}i *3 potopqenDenda, Tripo Obrenov - 1893, Mirilovi}iDugi}, Rade Obrenov - 1895, Miru{elivacDumni}, Gavrilo Tomin - 1889, Korita zemqoradnik

Dumni}, Rade Obrenov - 1895, Miru{eDumni}, Stanko \okin - 1881, Korita zidarDutina, Spasoje \or|ov - 1889, Davidovi}i |akDutina, Stanoje - 1885, Miru{eDu~i}, Boò - 1882, Fatnica@drale, Aleksa Milutinov - 1889, Baqci zemqoradnik@drale, Petar \. - 1888, Baqci@drale, Risto Andrijin - 1876, Vu~ji Do zemqoradnikIvkovi}, Petar - Bijela RudinaIli}, Bogdan Milutinov - 1888, Deleu{a zemqoradnikIli}, Jovan Mitrov - 1881, Miru{e zemqoradnikIli}, Marko Vasiqev - 1889, Miru{e zemqoradnikIli}, Mihailo - Bile}aIli}, Risto Todorov - 1891, DolaIli}(Ini}?), Trifko Perkov - 1889, Deleu{a zemqoradnikIni}, Jefto Jovi~in - 1881, Deleu{a zemqoradnikIni}, Jefto Akimov - Deleu{aIni}, Milovan Jovi~in - 1883, Deleu{a zemqoradnikJak{i}, Andrija Vulev - 1895, Korita zemqoradnikJak{i}, Krsto Stevanov - 1891, Korita zemqoradnikJak{i},Maksim Vulev - 1898, Korita zemqoradnikJak{i}, Novak Stanojev - 1881, Korita trgovacJak{i}, Spasoje Matov - 1877, Korita zemqoradnikJak{i}, [}epan \okin - 1880, Korita zemqoradnikJankovi}, Vidak Mi}ov - 1894, Bile}a zemqoradnikJaramaz, Simo Todorov - 1889, Miru{e zemqoradnikJokanovi}, Andrija Tomin - [obadine zemqoradnik

Jokanovi}, Lazar Tomin - [obadine zemqoradnikJokanovi}, Risto - 1882, [obadineJokanovi}, Tripo Perin - 1890, [obadine zemqoradnikKapetani}, Andrija Krstov - 1894, Baqci zemqoradnikKapetani}, Andrija Todorov - 1894, Baqci zemqoradnikKapor, Boò - 1882, Bile}aKapor, Boò Jeftov - 1890, Mirilovi}i *3 potopqen



32/83

Kapor, Vidak Jovi~in - 1892, Bu{lovi}i zemqoradnikKapor, Mirko Lazov - 1894, Mirilovi}i *3 potopqenKapor, Mirko Lazarev - 1894, Mirilovi}iKapor, Risto Peri{in - 1893, Mirilovi}i *3 spasenKapor, Risto Simin - 1892, Lipovi Do *3 spasenKapor, Risto - 1891, êpelicaKapor, Tomo Savin - 1898, Mirilovi}i zemqoradnikKapor, Filip Savin - 1886, Mirilovi}i zemqoradnikKapor, [piro - 1884, Mirilovi}i

Ka{ikovi}, Trifko Savin - 1889, VrawskaKe{eq, Kosta Tomi~in - 1885, Vrawska trgovacKe{eq, Lazo Savin - 1888, Vrawska zemqoradnikKisi}, Krsto Nikolin - ZvijerinaKisi}, Pero Pavlov - 1892, Bile}a zemqoradnikKova~, Maksim Stevanov - 1877, Qubomir zemqoradnikKova~evi}, Vaso \urov - Vrawska *3 potopqenKova~evi}, Stevan Mitrov - 1893, Bile}a kuvarKozjak, Petar Lukin - 1879, Plana zemqoradnikKomneni}, \urica Jovanov - 1888, Miru{eradnikKomneni}, Jovan Boìdarov - 1886, Miru{e zemqoradnikKomneni}, Rade Jovin - 1892, Miru{e zemqoradnikKoprivica, Damjan M. - Meka Gruda(?) *3 potopqenKotur, Mato Jovanov - 1889, êpelica zemqoradnikKuki}, \or|e - 1887, BaqciKuki}, Milovan \or|ov - 1886, BaqciKuqi}, Stevo Boìn - 1891, Rogojevina zemqoradnikKurdulija, Igwat Jankov - 1893, Korita zemqoradnikKurdulija, Andrija Savin - 1899, Korita zemqoradnikKurdulija, Jovan Jankov - 1898 Korita zemqoradnikLero, Novica Stevanov - 1893, êpelica zemqoradnikMadunovi}, Luka Pantov - 1891, Bile}a zemqoradnikMilidragovi}, Gajo Tripov - 1888, Vrawska zemqoradnikMilini}, Rade \okov - 1888, PodosojerudarMili}evi}, Ga{o Milo{ev - 1893, Bile}amesarMili}evi}, Igwat Todorov - 1886, Zvijerina pekarMili}evi}, Ilija \okin - 1896, Zvijerina zemqoradnik

Mili}evi}, Jovan Vukanov - 1899, Zvijerina zemqoradnikMili}evi}, Nikola Ristov - 1894, GranicarudarMili}evi}, Simo - Vrawska *3 potopqenMili}evi}, [piro Golubov - 1887, Brezov Dol zemqoradnikMilojevi}, Blagoje Mitrov - 1886, Vrawska zemqoradnikMilo{evi}, Ga{o Antov - 1900, Gruda obu}arMilo{evi}, Gojko - Bile}a(?) *3 potopqen

32 I. Petrovi}


33/83

Milo{evi}, Jovo P. - Bile}a(?) *3 potopqenMilo{evi}, Luka Tomin - 1887, Davidovi}iMi}unovi}, Nikola Mitrov - 1888, Podosoje {oferMi{eqi}, Jovo Savin - 1891, êpelica zemqoradnikMi{eqi}(Mi{~evi}?), Novak Trifkov - 1893, Bile}a kelnerNosovi}, Baja Radev - 1883, Korita zemqoradnikNosovi}, Jovan Milutinov - 1897, Korita zemqoradnikNosovi}, Pavle - Korita *4Nosovi}, Petar Milutinov - 1890, Korita zemqoradnik

Papi}, Jovan - 1872, VlahiwaPareànin, Gajo Ja{in - 1890, Panik zemqoradnikPareànin, \oko Lazarev - 1885, Panik zemqoradnikPareànin, Todor - 1892, Zavo|ePareànin, [}epan - PanikPeri{i}, [piro Simov - 1890, Vrawska zemqoradnikPopadi}, Jovan Todorov - 1888, Todori}i zemqoradnikPopadi}, Panto Todorov - 1888, Todori}i zemqoradnikPopovi}, Novica \okov - 1889, Vlahiwa zemqoradnikPopovi}, Petar Ilijin - 1885, Bile}aRadan, Ilija - Hoxi}i(?) *3 spasenRadmilovi}, Drago \okin - 1894, Baqci zemqoradnikRadovanovi}, Mato Spasojev - 1892, Podgorje zemqoradnikSavovi}, Kosta Novi~in - 1892, Vrawa Dubrava kelnerSavovi}, Mitar Perov - 1894, Baqci zemqoradnikSalati}, Ilija - 1890, Bile}aSamarxi}, \or|o Vidakov - 1883, La|evi}ima{inistSamarxi}, Ilija Mitrov - 1890, Krsta~e zemqoradnikSamarxi}, Jago{ Simin - 1878, Plana zemqoradnikSamarxi}, Kosta Markov - 1893, La|evi}i kroja~Samarxi}, Petar Radev - 1888, Bile}a zemqoradnikSvorcan, Bogdan Tomin - 1893, Bile}a zemqoradnikSvorcan, Boò Spasojev - 1889, Korita zemqoradnikSvorcan, Vaso @ivkov - 1896, Korita zemqoradnikSvorcan, Grujo Tomin - 1896, Korita zemqoradnikSvorcan, Drago Andrijin - 1892, Korita zemqoradnikSvorcan, Jovan Ilijin - 1894, Korita zemqoradnik

Svorcan, Jovan Novakov - 1898, Korita zemqoradnikSvorcan, Krsto Jovanov - 1893, Korita zemqoradnikSvorcan, Lazar Ilijin - 1892, Korita zemqoradnikSvorcan, Mitar Jovanov - 1897, Korita zemqoradnikSvorcam, Mihajlo Jovanov - 1896, Korita zemqoradnikSvorcan, Panto Spasojev - 1896, Korita zemqoradnikSvorcan, Petar Andrijin - 1873, Korita zemqoradnik



34/83

Svorcan, Petar Jeftov - 1899, Korita zemqoradnikSvorcan, Rade Dragov - 1895, Korita zemqoradnikSvorcan, Stevan Blagojev - 1894, Korita zemqoradnikSvorcan, Tomo Blagojev - 1898, Korita zemqoradnikStija~i}, Maksim Gavrin - 1885, Bijela Rudina zemqoradnikStolica, Janko Pavlov - 1891, Granica zemqoradnikTabakovi}, Blagoje Vidakov - 1893, Mreìca zemqoradnikTabakovi}, Boò Gajin - 1886, Todori}i zemqoradnikTabakovi}, \uro Jovin - 1891, Mreìca

Tabakovi}, Nikola - Bile}aTabakovi}, [piro [akov - 1894, Mreìca zemqoradnikTomovi}, A}im Jovin - 1886, Podgorje zemqoradnikTomovi}, Todor Andrijin - 1893, Podgorje zemqoradnikTrkqa, Blagoje Radev - 1889, Mirilovi}iTrkqa, Radovan - Korita *3 potopqenTrkqa, [piro Radev - 1892, Mirilovi}i]uk, Nikola Lazarev - 1890, Ugarci zemqoradnikUqarevi}. \uro Sovrenov - 1882, Vrbica zemqoradnikUqarevi}, Nikola Trifkov - 1897, Vrbica zemqoradnikUqarevi}, Stevan Lazarev - 1890, Vrbica zemqoradnikôkorilo, Gavrilo Spasojev - 1893, Miru{e zemqoradnikômi}, Jovan Pejin - 1884, Dubqe zemqoradnikômi}, Jovan Filipov - 1891, Dubqe zemqoradnikXeletovi}, \or|e Obrenov - 1886, êpelica ko~ija{Xeletovi}, Novica Blagojev - 1894, êpelica zemqoradnik[arenac, Luka Jovin - 1894, Davidovi}i zemqoradnik[arenac, Petar Ilijin - 1883, Davidovi}i zidar[krivan, Risto [}epanov - 1894, Ko~ela zemqoradnik[utowa, Vaso Perov - 1891, Miru{e zemqoradnik...

Biha}Balaban, Vid Jovanov - 1884, Teo~akradnikBalabanovi}, Luka Simin - Teo~ak zemqoradnikBubalo, \uro Vidov - 1884, Doqani zemqoradnikVuka{inovi}, Ilija Milin - 1887, Grmu{a zemqoradnik

Vuwak, Ilija Radev - 1884, Ra~i} zemqoradnikVuwak, Jovan Nikolin - 1889, Ra~i} zemqoradnikGrbi}, \uro Lukin - 1894, Ra~i} zemqoradnikGrbi}, \uro Radev - 1892, Ra~i} zemqoradnikGrbi}, Lazo Lukin - 1870, Ra~i} zemqoradnikGrbi}, Petar Nikolin - 1870, Lipa zemqoradnikGrgi}, Joso Andri(ji)n - 1894, Kraqe zemqoradnik

34 I. Petrovi}


35/83

Davidovi}, Vlajko Aleksin - 1892, Hadrovci zemqoradnikDeli}, Danilo Manojlov - 1893, Vrka{i} zemqoradnikDo{en, Ilija Milin - 1893, Teo~ak zemqoradnikDraì}, Milo{ Radev - 1884, Bugar zemqoradnikDubaji}, \uro Milanov - 1891, Gorwa Jata zemqoradnikDurakovi}, Lazo Todorov - 1880, Gorjevac zemqoradnik\uki}, Stanko Simin - 1895, Grmu{a zemqoradnik\uri}, Mile Savin - 1879, Biha} opan~ar\uri}, Petar \urin - 1890, Pritoka zemqoradnik

\uri}, Todor [pirov - 1884, Rajinovci zemqoradnikIn|i}, Milo{ Danin - 1888, Jata berberinJawi}, Nikola Petrov - 1873, Vrto~eradnikKantarevi}, Milan Lukin - 1892, Gorjevacma{inistKesi}, Bogdan Stojanov - 1890, êrkezovacradnikKecman, Dako Gavrilov - Rajinovci zemqoradnikKecman, Dako Perin - Rajinovci zemqoradnikKneèvi}, Nikola Jankov - 1894, êkrlije zemqoradnikKneèvi}, Nikola Stojanov - 1888, Lipa zemqoradnikKova~evi}, Petar Pavlov - 1896, Radi}i zemqoradnikKova~evi}, Stevan Nikolin - 1886, Grmu{a zemqoradnikKopawa, Nikola Milanov - 1885, Vrto~e zemqoradnikMandi}, Kojo Nikolin - 1888, Zlopoqac zemqoradnikMatijevi}, Boò Nikolin - 1890, Doqani zemqoradnikMelatovi}(?), Luka Jevtov - 1888, Prisvara pekarMr|a, Vid Nikolin - 1889, Ra{inac zemqoradnikNovakovi}, Trivo Milijin - 1893, Grmu{a zemqoradnikPemac, Lazar Stevanov - 1888, Kalati zemqoradnikPepi}, Nikola Kojin - 1885, Hrgar zemqoradnikPilipovi}, Milan Perin - 1891, Rajinovci zemqoradnikPilipovi}, Mi}o Milin - 1894, Srpska Gata zemqoradnikPjevi}, Petar Ilijin - 1881, Lipa zemqoradnikPjevi}, Stevan Todorov - 1895, Lipa zemqoradnikPolovina, Stanko Kojin, 1894, Doqani zemqoradnikRado{evi}, \uro Nikolin - 1888, Vrto~e zemqoradnikRadulovi}, Mile Milin - 1884, Lipa zidarRami}, Jovan Todorov - 1892, Teo~ak zemqoradnik

Rodi}, Nikola Dmitrov - 1891, O~igrije zemqoradnikSimi}, Simo \urin - 1892, Pritoka zemqoradnikStankovi}, Petar Milo{ev - 1879, Doqani fabri~ki radnikStoisavqevi}, Stojan Radev - 1885, DoqaniradnikStoji}, Trivo Radev - 1895, Pritoka zemqoradnikStupar, Petar Nikolin - 1888, Teo~ak zemqoradnikSurla, Janko Radev - 1888, Vrto~e zemqoradnik



36/83

Trbi}, \ukan \ur|ev - 1888, Kalati zemqoradnikTrbojevi}, Savo Nikolin - 1873, Bugar zemqoradnikTrnini}, Simo Davidov - 1892, Kamenica zemqoradnik]ali}, Jovo Tonin - 1897, Vrto~e zemqoradnik]ur~i}, Jovo Savin - 1882, Biha} ba{tovanFilipovi}, Ilija \urin - 1884, Lipa zemqoradnikTomi}, Janko Todorov - 1889, Todori} zemqoradnik[a{i}, Ilija Petrov - 1893, Teo~ak zemqoradnik[kori}, Milan Mihajlov - 1897, Vrka{i} zemqoradnik

[krbi}, Marko Nikolin - 1896, Grmu{a zemqoradnik...

Velika Kladu{aBabovi}, Stanko Jovanov - 1892, Glinica zemqoradnikBara}, Jovan Ilijin - 1888, Glinica zemqoradnikBerowa, Vid Kojin - 1888, Glinica zemqoradnikBijele, Mitar \urov - Glinica zemqoradnikBjeli}, Pero Milin - 1889, [iqkova~a zemqoradnikBojaxija, Stanko Mijakov - 1889, Glinica zemqoradnikVukovi}, Mihailo Bogdanov - 1888, Glinica zemqoradnik\ilas, Stanko Milanov - 1884, Glinica zemqoradnik\uki}, Jovo Mitrov - 1897, Glinica zemqoradnik

Ergarac, Nikola \urin - 1889, Glinica zemqoradnik@ivkovi}, Ilija Milin - 1896, Crvarevac zemqoradnikKesi}(Kosi}?), Marko Stankov - 1894, Glinica zemqoradnikKova~evi}, Jovo Markov - 1891, Glinica zemqoradnikKosi}(Kesi}?), Stevo Petrov - 1893, Glinica zemqoradnikVukovi}, Mihailo Bogdanov - 1888, Glinica zemqoradnikLovri}, Pero \urin - 1881, Glinica zemqoradnikLuki}, Petar Lukin - 1889, Podzvizd zemqoradnikNovakovi}, Lazar Jovanov - 1890, Glinica zemqoradnikOreq, Janko Todin - 1891, Glinica zemqoradnikOreq, Stevo Milin - 1894, Glinica zemqoradnikPazdan, Jovan Perin - 1877, Jahovica zemqoradnikPetrovi}, Mile Petrov - 1880, Glinica zemqoradnikRomani}, Mile Stojanov - 1898, Glinica zemqoradnik

Stevi}, Rade Petrov - 1893, Glinica zemqoradnik]eran, Stanko Ilijin - 1887, Glinica zemqoradnik[a{o, Stevo Adamov - 1880, Glinica zemqoradnik[evi}, Mihajlo Markov - 1882, Glinica zemqoradnik[kori}, Lazo Jovanov - 1893, Jahovica zemqoradnik[trbac, Marko Bla`ov - 1888, Glinica zemqoradnik[trbac, Nikola Bla`ov - 1889, Glinica zemqoradnik...

36 I. Petrovi}


37/83

GackoAmi}, Trifko Ga{in - 1882, Kokorina zemqoradnikAndrija{evi}, Marko Jeftov - 1884, Stepen zemqoradnikAntonovi}, Lako - KazanciBaqanovi}, Vule Dukin - 1874, Dani}i zemqoradnikBana{, Jovan Jeftov - 1888, Gacko zemqoradnikBatini}, Jovo Petrov - 1879, Gacko zemqoradnikBeatovi}, Vaso Vulev - 1890, Kokorina zemqoradnikBeatovi}, Novak Grujin - 1892, Kokorina zemqoradnik

Bjeleti}, Ilija Nikolin - 1899, Bodeì{te zemqoradnikBjelogrli}, \oko Ristov - 1886, Lipnik zemqoradnikBjelogrli}, Risto Obradov - 1888, Lipnik zemqoradnikBobanovi}, Simat Radojev - 1876, Daki}i zemqoradnikBojovi}, Milutin Savin - 1889, Gareva zemqoradnikBojovi}, Petar Aleksin - 1900, Gareva zemqoradnikBoqanovi}, Gavrilo Joksimov - 1891, Dani}iBoqanovi}, Gligor - Dani}iBoqanovi}, Gojko Boìn - 1898, Dani}i zemqoradnikBoqanovi}, Milovan - Dani}iBoqanovi}, Mitar Filipov - 1889, Dani}iBoqanovi}, Nikola Gligorov - 1888, Dani}iBorisavqevi}, Paja Lukin - 1896, @awevica zemqoradnik

Brati}, \uro Jakovov - 1886, Gradina zemqoradnikBuha, Blagoje Antov - 1896, Domrke zemqoradnikBuha, Vaso Stani{in - 1888, Domrke zemqoradnikBuha Marko Stankov - 1896, Domrke zemqoradnikBuha, Mile Pavlov - 1881, Domrke zemqoradnikBuha, Rade Pavlov - 1894, Domrke zemqoradnikBuha, Spasoje Todorov - 1894, Domrke zemqoradnikBuha, Tomo Zelenov - 1889, Domrke zemqoradnikVasiqevi}, Duka Jevtov - 1891, Stepen zemqoradnikVasiqevi}, Stanko - GackoVidakovi}, \or|e Perkov - 1885, Jani}i zemqoradnikVi{wevac, Aleksa Matov - 1882, Vi{wev Do zemqoradnikVi{wevac, Bori{a - Vi{wevoVi{wevac, Boò Jovanov - 1891, Vi{wevo zemqoradnik

Vi{wevac, \uro \urin - 1889, Vi{wevo zemqoradnikVi{wevac, \uro Matov - 1891, Vi{wevo zemqoradnikVi{wevac, Tomo Andrijin - 1879, Vi{wevo zemqoradnikVukajlovi}, Lazar Perin - 1881, Zagradci zemqoradnikVukovi}, Bo{ko Kikov - 1887, Muqa zemqoradnikVukovi}, Mitar Ristov - 1881, Uliwe ~inovnikVukovi}, Nikola Spasin - 1890, Izgori zemqoradnik



38/83

Vu~kovi}, Obrad Trifkov - 1889, Fojnica zemqoradnikGlogovac, Vasiq \or|ev - 1892, Dra`qevo zemqoradnikGlumac, Tomo Lukin - 1899, Toru{e zemqoradnikGovedarica, Ilija Novakov - 1888, GackoGojkovi}, Mi}o - Rudo PoqeGojkovi}, Trifko Vasiqev - 1890, Rudo Poqe zemqoradnikGrgur, Jole Stanojev - 1896, Beru{ica zemqoradnikGrgur, Petar \okin - 1888, Beru{icaGruba~i}, Boò Lazin - 1881, Vrba zemqoradnik

Gr~i}, Milan Obrenov - 1893, Nadini}Guzina, Vaso Jankov - 1885, FojnicaGuzina, Ilija Tomin - 1895, Fojnica zemqoradnikGuzina, Jakov Lazarev - 1893, FojnicaGuzina, Marko - FojnicaGuzina, Tomo Bo{kov - 1888, FojnicaGuzina, Filip Stevanov - 1894, FojnicaGutovi}, Vaso Savin - 1881, Bodeì{te zemqoradnikGutovi}, Nikola Aleksin - 1891, Bodeì{te zemqoradnikDavidovi}, A}im N. - 1890, Samobor studentDivqan, Maksim Novakov - oko 1885, Kravarevo *3 potopqenDivqan, Maksim Josimov - 1890, Mioqa~e zemqoradnikDoder, Lazar Obrenov - 1889, Kokorina zemqoradnikDoder, Pavle Obrenov - 1893, Kokorina zemqoradnikDra{kovi}, Jovan - Fojnica *3 spasenDra{kovi}, Novica - Slivqa *3 spasen\ekli}, Blagoje Lazarev - 1893, Slivqa\ekli}, Vidak Lazrev - 1891, Slivqa\ekli}, Dragutin Ristov - 1895, Slivqa\ekli}, Ilija - Slivqa\ekli}, Milovan Lazarev - 1895, Slivqa\eri}, Rade Perin - 1892, [ipa~no zemqoradnikElez, Andrija Lazin - 1896, Izgori zemqoradnikElez, A}im Simin - 1895, Izgori zemqoradnikElez, Gavrilo Markov - 1898, Izgori zemqoradnik@arkovi}, Stani{a - 1888, Bodeì{teZelenovi}, Ilija Tomin - 1881, Avtovac pekar

Zirojevi}, Blagoje - Braji}evi}iZirojevi}, Vidak Stojanov - 1894, Braji}evi}i zemqoradnikZirojevi}, Krsto Savin - 1883, Braji}evi}i zemqoradnikZirojevi}, Obren Perin - 1892, Dubqevi}iZirojevi}, Obren T. - GackoJak{i}, Jole Blagojev - 1893, Stepen zemqoradnikJak{i}, Trifko Dragov - 1894, Stepen zemqoradnik

38 I. Petrovi}


39/83

Jegdi}, Petar Lazarev - 1898, Gareva zemqoradnikKasalica, \or|o Simin - 1886, Lazari} zemqoradnikKova~evi}, Gligorije Ristin - 1892, Sr|evi}i zemqoradnikKova~evi}, **Lazar Bujov - 1893, Sr|evi}i zemqoradnikKova~evi}, Nikola Stevin - 1885, Rudo Poqe zemqoradnikKova~evi}, Stani{a - 1889, Sr|evi}iKova~evi}, Stevan Savin - 1891, Rudo Poqema{inistKova~evi} **[}epan \. - 1886, Sr|evi}iKoprivica, Trifko Lukin - 1880, Gradina

Ko{uti}, Tomo Mitrov - 1893, Lazari} zemqoradnikKurdulija, Jovan Golubov - 1871, Wivice zemqoradnikLaèti}, Jovan @ivkov - 1891, Dobreqi zidarLaèti}, Luka M. - 1898, DobreqiLaèti}, Simo Mihajlov - 1898, Dobreqi zemqoradnikLaèti}, Spasoje M. - 1885, Dobreqi zemqoradnikLaèti}, Trifko M. - 1882, Dobreqi zemqoradnikLisov, Blagoje Ristov - 1882, Nadini}iLisov, Tomo Ristov - 1888, Nadini}iLojovi}, Bogdan Stanojev - 1893, Lipnik zemqoradnikLojovi}, Nikola Stanojev - 1898, Lipnik zemqoradnikMazluman, Veqa Dragov - 1895, Duli}i zemqoradnikMakera, Lazar [}epanov - 1880, Koprivice zemqoradnikMaqevi}, Simo Ristov - 1894, Uliwe zemqoradnikMandi}, Janko Ba{ov - 1892, Novi Duli}iMandi}, Janko Bogdanov - 1893, Novi Duli}i zemqoradnikMandi}, Mirko Radev - 1895, Duli}iMandi}, Mitar Savin - 1889, Ruda GlavicaMandi}, Mihajlo \or|ijin - 1888, Duli}iMandi}, Tomo Maksimov - 1888, Duli}i zemqoradnikMandi}, Trifko Radev - 1890, Duli}i zemqoradnikManojlovi}, Damwan [}epanov - 1895, Bodeì{te zemqoradnikManojlovi}, Novica Stevanov - 1894, Bodeì{te zemqoradnikMastilovi}, Gligor Simin - 1896, Izgori zemqoradnikMastilovi}, [ule Vidakov - 1879, Izgori zemqoradnikMilenkovi}, Petar Mijailov - 1894, Lipnik zemqoradnikMileti}, Anto Stevin - 1896, Vrba zemqoradnik

Milinkovi}, Bo{ko Mali{in - 1894, Lipnik zemqoradnikMilinkovi}, Jovan Piqin - 1894, LipnikMilinkovi}, Jovan Stevanov - 1896, Lipnik zemqoradnikMilinkovi}, Maksim Milanov - 1889, Lipnik zemqoradnikMilinkovi}, Todor Lazarev - 1894, Lipnik zemqoradnikMilovi}, Vasiq Petrov - 1891, Zagradci zemqoradnikMilovi}, Jovan - Zagradci/Gacko(?) *3 potopqen



40/83

Milovi}, Marko Petrov - 1898, Zagradci zemqoradnikMilovi}, Todor Obradov - 1896, Zagradci zemqoradnikMilo{evi}, Jovan Gli{in - 1895, Lipnik zemqoradnikMilo{evi}, Rajko - Rudo Poqe *3 spasenMiri}, Risto Jevtov - 1884, Domrke zemqoradnikNenadi}, Ilija Lalev - 1894, Duli}i zemqoradnikNikoli}, \or|o Stojanov - 1886, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Jefto Lukin - 1894, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Lazo Aleksin - 1896, Duli}i zemqoradnik

Nikoli}, Mirko Lukin - 1898, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Pero Grujin - 1894, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Pero Ilijin - 1898, Duli}i zemqoradnikNikoli}, Stani{a Jolev - 1894, Duli}i zemqoradnikOdalovi}, Petar Mijailov - 1880, Stepen zemqoradnikOkiqevi}, Mihajlo Markov - 1864, Jasenik zemqoradnikOkiqevi}, Novak Pavlov - 1887, PlaticeOkiqevi}, Petko \okin - 1895, Platice zemqoradnikOkiqevi}, Simat Simin - 1892, Platice zemqoradnikPeri{i}, Ilija - Gacko(?) *3 potopqenPerovi}, @ivko - Dani}i(?) *3 spasenPetkovi}, Jovan Mijajlov - 1889, Bodeì{te zemqoradnikPikula, Jovan Pantov - 1892, SlivqaPopadi}, Filip Boìn - 1895, Bodeì{te zemqoradnikPopovac, Blagoje Jokov - 1893, Sr|evi}i zemqoradnikPopovi}, Aleksa - Gacko *3 potopqenPopovi}, Andrija Mitrov - 1894, Dra`qevo {oferPopovi}, Marko Gligorov - 1881, Dra`qevo zemqoradnikPopovi}, Petar - Gacko *3 potopqenPudar, Lazar Mitrov - 1896, Uliwe zemqoradnikPu{ara, Milan Petrov - 1885, Jasenik zemqoradnikPu{ara, Nikola Stojanov - 1871, Uliwe zemqoradnikRebi}, Janko Jankov - 1883, Jasenik ekonomRebi}, Rade Joksimov - 1900, Jasenik zemqoradnikRon~evi}, Vidak Jovanov - 1895, @awevicaRon~evi}, Ivan - @awevica *4Ron~evi}, Mitar M. - 1887, @awevica

Ron~evi}, Nikola - @awevica *4Rudovi}, Damjan Drekov - 1891, @awevica zemqoradnikSavi}, Andrija Krstov - 1894, @awevica zemqoradnikSavi}, Ilija Todorov - 1888, @awevica zemqoradnikSalati}, \or|o Spasojev - 1893, Slivqa zemqoradnikSalati}, Risto Spasojev - 1895, Slivqa kova~ki pomo}nikSalati}, Spasoje \okov - 1850, Slivqa zemqoradnik

40 I. Petrovi}


41/83

Semi}, Nikola \okin - 1896, Duli}i zemqoradnikSipi}, Novica Radev - 1879, êmerno zemqoradnikSlijep~evi}, Aleksa Bogdanov - 1885, Samobor zemqoradnikSlijep~evi}, Gligor - 1895, SamoborSlijep~evi}, \or|o Petrov - 1896, SamoborSlijep~evi}, Krsto Bogi}ev - 1864, SamoborSlijep~evi}, Krsto Lazin - 1894, SamoborSlijep~evi}, Pero - 1888, Samobor istori~ar (Enc Ju)Slijep~evi}, Simo Pajin - 1898, Samobor

Stani}, Ilija Ristin - 1886, Dubqevi}iStani}, Spasoje \okin - 1888, Dubqevi}iStarovi}, A}im Milutinov - 1898, Samobor zemqoradnikStarovi}, Milutin Ristov - 1868 Samobor zemqoradnikStarovi}, Risto Krstov - 1894, Samobor zemqoradnikStarovi}, Filip Blagojev - 1896, Samobor zemqoradnikSuboti}, Boò Novi~in - 1873, êmerno zemqoradnikSuboti}, Ilija Novi~in - 1884, êmerno zemqoradnikSuboti}, Milovan Radev - 1893, Vrba zemqoradnikSuboti}, Mitar Radev - 1894, Vrba zemqoradnikSuboti}, Mihajlo [}epanov - 1894, Vrba zemqoradnikSuboti}, Rade \ur|ev - 1890, êmerno zemqoradnikSupi}, Blagoje Mikov - 1891, êmerno zemqoradnikSupi}, Marko Ma{ov - 1896, êmerno zemqoradnikSupi}, Radoje Jovanov - 1888, êmerno zemqoradnikSupi}, Rajkoi Radev - 1892, êmerno zemqoradnikSupi}, Risto Ristov - 1880, êmerno zemqoradnikSu{i}, Todor Dmitrov - 1887, Gareva zemqoradnikTau{an Milan B. - Kokorina(?) *3 potopqenTepav~evi}, Marko Jovanov - KazanciTepav~evi}, Filip Tomin - 1893, Kazanci zemqoradnikTerzi}, Mitar - Gacko]ori}, Boò Tomin - 1888, Kozlica zemqoradnikU{}umli}, Vasiq Gajov - Uliwe zemqoradnikCrnogorac, Jevto Stankov - 1876, Kozlica zemqoradnik[orevi}, Blagoje Stankov - 1890, Prìne zemqoradnik[kiqevi}, Mitar Vojislavov - 1874, Izgori zemqoradnik

[kiqevi}, Mi}o Obradov - 1870, Izgori zemqoradnik[kiqevi}, Risto Stevanov - 1892, Izgori zemqoradnik[olaja, Rade Jovanov - 1892, Lazari} zemqoradnik[olaja, Tomo [}epanov - 1891, Moqa~a zemqoradnik[ukovi}, Blagoje [}epanov - 1882, Stepen zemqoradnik[ukovi}, Bogdan Bo{kov - Cernica[ukovi}, Lazar Bo{kov - Cernica



42/83

[ukovi}, Marko Bo{kov - 1890, Cernica zemqoradnik[ukovi}, Mihajlo Jovanov - 1896, Cernica zemqoradnik...

Glamo~Ninkovi}, Dmitar Perin - 1884, Popovi}i zemqoradnik *4Tolimir, Pero Stevanov - 1890, Isakovci zemqoradnik...

Gradi{kaBjelovuk, Mile Mitrov - 1887, Jablanica zemqoradnikBjelovuk, Sava \okin - 1895, Jablanica zemqoradnikVuji}, Sava Jovi~in - 1891, Bistrica zemqoradnikJakovac, Pavle \or|ev - 1890, Trnova Nova zemqoradnikKremenovi}, Teodor Mitrov - 1877, Jazovac zemqoradnikLaji}, Panto Pajin - 1881, Sovjak zemqoradnikMarjanovi}, Trifun Spasojev - 1895, Vrba{ka zemqoradnikMihaq~i}, Aleksa - Jurkovci/TurjakPajali}, Mile Nikolin - 1886, Karezovci zemqoradnikStoji}, Pavle Dragojev - Jablanica zemqoradnikSuboti}, Ilija Jakovov - 1888, Greda zemqoradnik[e{um, Gavro Davidov - 1892, Jablanica zemqoradnik

[uvak, \or|e Manojlov - 1892, Ra{telica zemqoradnik^ubrilovi}-Bokowi}, dr Staka - 1875, Gradi{kalekar *1*2...

GrahovoBursa}, Mitar Ilijin - IsjekVidovi}, Nikola \ur|ev - 1893, Vidovi}i zemqoradnikVidovi}, Stevan Milanov - 1888, Vidovi}iKesi}, Du{an Nikolin - 1895, GrahovoRadlovi}, \uro \urin - 1897, Radlovi}i (do{ao iz Italije)Radlovi}, Jovan Ilijin - 1899, Radlovi}i...

DrvarGrubi{i}, Mile Ja{in - 1893, Mali Cvjetni} zemqoradnikZori}, Mi}o Jevin - 1893, Boboqusci zemqoradnikPilipovi}, Cvijo Nikolin - 1894, Boboqusci zemqoradnikRadi}, A}im Obradov - 1894, Trubar zemqoradnikRadi}, \uro Todin - 1887, Trubar zemqoradnikRadi}, Sava Lukin - 1880, Trubar zemqoradnik

42 I. Petrovi}


43/83

Reqi}, Milan Lazarev - 1892, Martin Brod zemqoradnikTankosi}, Milan Tomin - 1885, Veliko O~ijevoTankosi}, Mile Jovin - 1890, Malo O~ijevoTrnini}, Jovo Radev - Kamenica...

DubicaAvduq, Jovan Savin - 1892, Strigova zemqoradnikAn|eli}, Antonije Vujin - 1889, Strigova zemqoradnik

An|eli}, Petar Vujin - 1893, Strigova zemqoradnikBawac, Milan Jeftov - 1882, Brekiwa zemqoradnikBera, Mile Perin - 1884, Strigova zemqoradnikBlagojevi}, Mihajlo Stevanov - 1885, Me|e|a zemqoradnikBolta, Jovo Markov - 1886, Koturovi zemqoradnikBorojevi}, Milan Jovin - 1889, Tukqu~ani zemqoradnikBurazer, Nikola \uri}ev - 1886, Sreflije zemqoradnikVasi}, Mile Todin - 1885, Dvori{te zemqoradnikVidovi}, Nikola Petrov - 1886, Guwevci zemqoradnikVidovi}, Rade Stevanov - 1877, Guwevci zemqoradnikVitkovi}, Du{an Jovin - 1897, Dubica zemqoradnikVitkovi}, Simo - Dubica *4Vlajni}, Marko Jocin - 1893, Drakseni} zemqoradnik

Vrane{, Nikola Dragojev - 1882, Vrioci fabri~ki radnikVrban, Milan Jovanov - 1891, Sreflije zemqoradnikGara~a, Mirko Milin - 1896, Strigova zemqoradnikGligi}, Vasa Milin - 1883, Pucari zemqoradnikGligi}, Jovo Perin - 1899, Kriva Rijeka zemqoradnikDa{i}, Aleksa \ur|ev - 1888, Dvori{te zemqoradnikDemi}, \uro Jovin - 1888, Komnenac zemqoradnikDraga{, Bo`o Mitrov - 1896, Klekovci zemqoradnikDrqa~a, Mile Ilijin - 1890, Strigova zemqoradnikDrqa~a, Rade Ostojin - 1886, Slabiwa zemqoradnikDrqi}, Marko \ukanov - 1886, Dvori{te zemqoradnik\uri}, Stojan Nikolin - 1882, Mirkovac zemqoradnik@abi}, Petar Nikolin - 1892, Dowa Gradina zemqoradnikZaklan, Milo{ Mihajlov - 1877, Dubica zemqoradnik

Zec, \uro Vasilijev - 1893, Strigova stolarZmijanac, Ilija Mi}in - 1892, Me|e|a zemqoradnikZmijanac, Marko - Me|e|a *4Zmijanac, Nikola Ilijin - Me|e|a zemqoradnikZori}, Lazo Simin - 1867, Gorwoselci zemqoradnikIli}, Marko Jevtov - 1893, Klekovci zemqoradnikJankovi}, Rade Savin - 1879, Klekovci zemqoradnik


7/29/2019 Srpski dobrovolj

Documents

Srpski dobrovoljci iz Hercegovine i Bosne 1912-1918 Ilija Petrovic