S R P S K I V E L I K A N I

21www.serbianmirror.comAvgust 2014.

Pripremila: Aleksandra Miti}

UBeogradu, u kraju gde su Turciubili de~aka koji je na ^ukur~esmi zahvatao vodu, rodio se

20. avgusta 1877. godine prvenac PersidiSkerli}. Mu` joj Milo{ be{e u to vremeu ratu za oslobodjenje Ni{a i drugihju`nih krajeva. Kad se `iv i zdrav vratio,proslavljeno je rodjenje sina komedado{e ime Jovan.

Slabunjav i miran, Jovan nijemnogo mario za de~ije igre. Rastao je uzskute majke i po ceo dan ~itao neobaziru}i se na de{avanja oko sebe.

Gimnaziju je pohadjao uKapetan Mi{inom zdanju. Njegovi dru-gari gimnazijalci su jo{ od prvog razredanosili {e{ire pa je njegov otac, {e{ird`ijaMilo{ Skerli} imao pune ruke posla. Opraznicima nije pazar prebrojavao negoje merio novac po broju napunjenih{e{ira.

Kada je Jovan po{ao u IVrazred majka mu je kupila pisa}i sto. Onje tada uredio svoj kutak i strogo pode-lio vreme na u~enje, ~itanje, pisanje iodlazak u redakcije. Nekoliko pesama{tampano mu je u de~ijim listovima, paje s drugom Nedeljkom Ko{aninompo{ao u posetu Jovanu Jovanovi}uZmaju. Slavni pesnik nije ih ponudio nida sednu. Umesto knji`evnog razgovorakoji su pri`eljkivali, on ih je posavetovaoda u~e, slu{aju roditelje i ~uvaju zdravl-je. Mladi Skerli} je bio nezadovoljan jerje mnogo ozbiljnije shvatao svoje godine.U to vreme, vr{njaku, Aleksandru Beli}u,potonjem predsedniku Srpske akademijenauka, ostavio je pisamce: „Izadji daporazgovaramo o revoluciji.”

Socijalizam je Jovan u~io izdela Svetozara Markovi}a. O tome su mupri~ali i {e{ird`ijski radnici u o~evoj rad-nji, a najvi{e je slu{ao od tribuna VasePelagi}a koji je dolazio u njihovu ku}u.

Bio je u petom razredu gimnaz-ije kada se prvi put zaljubio. Izabranicanjegovog srca, vitka i lepa kao on,stanovala je u njegovoj ulici. Jovan jeodvajao po nekoliko minuta za {etnjupored njene ku}e, da bi je video na pro-zoru.

Drugovi su ga zadirkivali pa jeprestao da {eta. Tako se zavr{la i prvaljubav. Jovan je nastavio da u~i, saradju-je sa humoristi~kim listovima i radi u

socijalisti~koj omladini.Velika {kola na koju se Skerli}

upisuje 1895. godine ustvari je mali srp-ski univerzitet, na kome se svi poznajuod profesora do u~enika. Znalo se ~ak iko se sa kim zabavlja. Za Skerli}a,najboljeg djaka profesora BogdanaPopovi}a ne ~uju se {aputanja. Zna sesamo da voli neku devojku izvanKapetan Mi{inog zdanja.

Sa 22 godine Skerli} koji nije~ovek nego stihija izu~io je fakultet iodslu`io vojsku na Banjici.

U medjuvremenu majka mu jeumrla, a otac materijalno propao. A kako

i da ne propadne kad je bio ~udan trgo-vac. Siroma{nijim `enama nije dozvol-javao da kupuju skupe {e{ire, a gimnaz-ijalcima je znao da odbrusi {to znaju dateraju modu, a ne znaju ni nos da obri{u.

Celo leto, svr{eni veliko{kolacSkerli} ispisivao je re~i na listi}ima zaRe~nik Srpske kraljevske akademije.Tako zaradjenim novcem i skromnomstipendijom po~etkom jeseni, otisnuo seu svet da nastavi {kolovanje, prikupinova znanja i prou~i strane biblioteke.

Lozana u [vajcarskoj s jeseniposlednje godine XIX veka. Skerli} je uLozani sam. Zapa`a ga profesor sa kate-dre nove francuske knji`evnosti @or`Renar, u~esnik Komune i politi~kiizbeglica iz Pariza. Zadivljen Skerli}evimznanjem, poziva ga u posetu i Jovanubrzo postaje svakonedeljni gost naru~ku kod Renarovih.

U Lozani nema studenata izna{ih krajeva. Dane i no}i provodi uradu.

Dve mladje sestre brinu se ojedinom bratu koji im je dika i ponos. IzBeograda mu {alju sestrinskom ljubavlju{ivenu preobuku. Kaput mu je ve} bio

izlizan i zato je bio sputan da ~e{}edolazi u dodir sa svetom.

Verovatno je promenio kaputkada je jednog ranog nedeljnog popodne-va u salon Renarovih u{la devetnaestogo-di{ja Klara [midlin.

U trenutku je bila op~injena nje-govim vatrenim o~ima. Zbunjenost jeobostrana, a profesor Renar ih upoznaje.

Tokom cele {kolske godineimaju samo tri kratka razgovora.Medjutim, tek kada je slu~ajno zapazilajednu Poljakinju kako oble}e oko lepogSkerli}a, gospodjica Klara [midlin uvid-ja da gordost ni~emu ne vodi. I ona

najzad provodi ceo sat u razgovoru sJovanom u ba{ti starog Univerziteta,dozvoliv{i sebi luksuz da propusti ~as,ali ne i prekor profesora i rektora @anaBonara.

Posle uspe{no odbranjene tezeSkerli} se vra}a u Beograd. To bi treba-lo da bude kraj romanti~ne idile u lepojLozani. U Beogradu je dobio mestodocenta u Velikoj {koli. Medju vode}imje saradnicima Srpskog knji`evnog glas-nika. Nastavlja da vodi politiku. Poredtoga, otac mu preporu~uje lepumira`d`iku sa Dor}ola.

Medjutim, stidljivo zapo~etaljubav u Lozani, nastavlja se pismima.Jovan {alje svoju doktorsku tezu. Klarase zahvaljuje i zatim tra`i savete za tezukoju namerava da radi.

Skerli} koristi priliku i izjavlju-je joj ljubav, a nakon tri pisma, u ~etvr-tom prosi njenu ruku. On ne}e i ne mo`eda shvati da ovako bliski srcem budutako udaljeni prostorom.

Posle kra}eg oklevanja Klaraprihvata Jovanov predlog. Zove ga u[vajcarsku da se li~no dogovore.Nekoliko lepih dana u leto 1902. godine

dvoje zaljubljenih provode u putovanju.Ve~eravaju u usamljenim gostionicama.[etaju kroz {ume. Gledaju u nebo i kujuplanove za budu}nost.

Ven~ali su se u Be~u, nazalasku te iste godine 27. decembra. Ve}slede}e ve~eri mlado`enja je doveomladu u mali i neosvetljeni Beograd.Mladence je u ku}i do~ekala rodbina isvira~ Tur~in. Bilo je veselo. Jedino jestari Milo{ bio namrgodjen. Nije voleo{to mu se sin o`enio strankinjom koja nezna da hleb na njivi radja.

Posle `enidbe, Jovan Skerli}nastavlja jo{ ozbiljnije da radi. Ustaje upet sati i seda za sto sa `urbom kojomse hita na ljubavni sastanak. Po vremenukad se pojavljuje na fakultetu studentinavijaju ~asovnike. Predve~e je uSrpskom knji`evnom glasniku, a uve~e upozori{tu. Za kafane, Jovan nema vreme-na.

U kafanskim zgodama JankaVeselinovi}a, Radoja Domanovi}a,Stevana Sremca nigde se Skerli} ne pom-inje. Bio je odvi{e radan i suvi{e zauzet.Jo{ od dana kada mu je 1898. VasaPelagi} pred smrt zave{tao rukopise, starisrebrni sat i robija{ku ka{iku, Skerli} jevisoko pronosio zastavu rodoljublja, soci-jalne jednakosti, istine i pravde. Kaoposlanik u skupstini borio se protivbirokratije, militarizma, bankara, porezni-ka i `andara. Mladim i talentovanimljudima je {irom otvarao vrata literature.

U ku}i nije bilo ba{ najveselije.Klara se te{ko privikavala na malubeogradsku varo{. Smetaju joj kaspaskipanjevi na }o{kovima, sirotinjske pros-torije redakcija, bespo{tedne politi~keborbe u kojima njen mu` u~estvuje. Ipak,dolazak na svet k}erke Ljiljane pobedju-je sve nezgode i nesuglasice i opet stvaratoliko potrebnu bra~nu harmoniju.

U januaru 1914. pojavljuje seSkerli}evo kapitalno delo „Istorija novesrpske knji`evnosti.” On je tada navrhuncu slave i po{tovanja.

Ali silan rad prema{uje ljudskemo}i. Krajem aprila po povratku iz Pragagde je govorio o Njego{u, Skerli} seose}a premorenim. I pored toga, obavljasvoje mnogostruke du`nosti. Sve do tri-naestog jutra u maju kada se poredpisa}eg stola ru{i i pada na pod. Nose gau sanatorijum “Vra~ar” gde pribrano i sbolnim osmehom le`e na operacioni sto.[kolski drug, doktor Leon Koen,poku{ava da ga operi{e. Hirur{ki zahvatne mo`e da pomogne. Dva dana kasnije15. maja 1914. Skerli} je umro u tridesetsedmoj godini.

Pogreb je bio veli~anstven.Klara je sa k}erkom Ljiljanom otputovalapotom u Francusku. @ivela je u Nici dosedamdesetih godina pro{log veka.

LJUBAVNA TEZA

JOVANA SKERLI]A

B I Z N I S

22 Avgust 2014.

S P O R T

23www.serbianmirror.comAvgust 2014.

Vaterpolisti Srbije demonstracijamo}i protiv Madjara (12:7), ufinalu Evropskog prvenstva, jeste i

potvrda da smo velesila u bazenu. „Delfini”su oduvek bili i zauvek }e biti ponosSrbije. [ampioni Evrope {esti put.

- Posve}ujemo pobedu svima kojisu usled poplava ostali bez domova. Ovoje za njih i za sve koji nas vole. Pozdravsvima od ekipe – poru~io je kapiten @ivkoGoci}.

Uvek su bili veliki, otuda iovakve re~i kapitena.

- Re}i }u otvoreno. Mi smo uradiliono {to je u na{oj mo}i, dajemo sve odsebe, nadam se da }e sada i dr`ava i Savezstati na malo stabilnije noge. Sada ~ekamoda vidimo da li }e Savez i dr`ava uraditisvoje – dodao je Goci} obra}aju}i se dr`avi.

Du{ko Pijetlovi} je bio mozakekipe.

- Pre osam godina sam na ovomistom mestu napravio veliki uspeh. Uvek jelepo osvojiti pehar na velikom takmi~enju.Dr`ali smo se zajedno i ginuli jedni zadruge u najte`im momentima”.

Njegov brat Gojko Pijetlovi} bioje najbolji golman turnira.

- Previ{e sam pod emocijama, neznam {ta bih rekao, ~estitao bih ekipi. U

finalu smo pru`ili najbolju partiju do sada. Stefan Mitrovi} je bio va`an {raf

u ma{ineriji selektora Dejana Savi}a. - I dalje nismo svesni {ta smo

uradili. Pobedili Madjare 12:7, posle svihpote{ko}a koje smo pro{li. Ja volim ovemomke i ve} sam mnogo puta rekao da mije najve}a ~ast i najve}e dostignu}e {to senalazim medju njima. Ginuli smo jedni zadruge, to }emo raditi i ponovo.

Na njegove re~i nadovezao seAndrija Prlainovi}.

- Uz SP u Rimu ovo mi je sareprezentacijom najdra`i trenutak.Posve}ujem zlato mom prvom treneruDu{anu Bilasu koji je nedavno preminuo.^ast je biti deo ove ekipe.

Filip Filipovi} je izdvojio selekto-ra Savi}a.

- Posve}ujem titulu narodu, ljudi-ma koji su ostali bez domova. Svim srcemsmo `eleli da u~inimo. Disali smo kaojedan. Ne pamtim da je neko ovakosavladao Madjare. ^estitam i DejanuSavi}u, pru`am mu punu pod{rku kao i sviigra~i. Ovo {to on radi je najbolje.

Ponosno su na pobedni~kom pos-tolju podigli tri prsta i trofej namenjennajboljem u Evropi – vaterpolisti Srbije.

Izvor Blic

ZLATNI DELFINI PONOVO NAJBOLJI NA PRVENSTVU EVROPE

Ðokovic: Bravo, momci!Novak Ðokovi} je kod ku}e pratio

finale Evropskog prvenstva i sapodignutim rukama do~ekao krajme~a.

- ^estitam svim zlatnim momcima.Velika pobeda! Bravo – poru~io je Nole.

******Ikodinovi}: Nevidjeno!- Nikada nisam video, a ni ~uo, da

je neko u finalu jednog velikogtakmi~enja u vaterpolu ovako

dominirao. Bravo još jednom zašampione!

****** [api}: Najbolji smo- Vreme je da se medju prvima

~estita. Svaka ~ast momcima,pokazali su da su apsolutno najbolji,a posebno Dejanu Savi}u, postao jeveliki trener. Sa ovom velikompobedom usred Budimpešte, malomanje pe~e i boli poraz sa OI 2004,ali još uvek boli.

Foto AP

24 Avgust 2014.

F E L J T O N : O V A K O J E B I L O

Pr o b o jSo lunskogfronta, sep-

tembra 1918.godine bio jeodlu~uju}i potezza slom Centralnihsila u I svetskomratu.

U godinikada se obele`avasto godina od

po~etka Prvog svetskog rata, {to je pomnogima vrlo kontroverzno, name}e se ipitanje: – ^emu obele`avanje po~etka bilokog rata? Logi~nije je obele`avati zavr{etaksukoba. U slu~aju Prvog svetskog rata to jedogadjaj iz septembra 1918. godine, kadasu Centralne sile pale kao domine. To jezapravo bio po~etak kraja Velikog rata.

Nakon oporavka srpske vojske naplemenitom gr~kom ostrvu Krf, poslepre`ivljene golgote sa surovih albanskihplanina, planira se proboj Solunskog fronta.Srpska vojska je preba~ena na Solunskifront, ve} u prole}e 1916. Sa jedne stranefronta bili su francuski, britanski i srpskivojnici, da bi im se kasnije priklju~ili igrcki i italijanski borci, a sa druge strane,u rovovima su bile dobro ukopane aus-trougarske, nema~ke i bugarske divizije. Zakomandanta Solunskog fronta postavljen jefrancuski general Franse d’ Epre. On jejuna 1918. godine odr`ao savetovanje sasrpskim generalima i regentomAleksandrom Karadjordjevi}em, na kome jedoneta odluka da se kona~no krene uproboj fronta.

Srpska vojska je bila podeljena udve armije. Prvom je komandovao vojvodaPetar Bojovi}, a na ~elu druge bio je vojvo-da Stepa Stepanovi}, dok je komandantstaba bio vojvoda @ivojin Mi{i}, naravnouz regenta Aleksandra.

Vojvoda @ivojin Mi{i} u zapovestisrpskoj vojsci za proboj Solunskog frontaod 13. septembra 1918. godine, ka`e: “ Svikomandanti, komandiri i vojnici treba dabudu pro`eti idejom, od brzine prodiranjazavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je uisto vreme i najbolja garancija protiv izne-nadjenja, jer se njome posti`e rastrojstvoneprijatelja i potpuna sloboda u nadimdejstvima. Treba drsko prodirati, bezpo~inka, do krajnjih granica ljudske i kon-jske snage. U smrt, samo ne stajte! Snepokolebljivom verom i nadom junaci,

NAPRED U OTAD@BINU!”Borbe su po~ele 14. septembra

savezni~kom artiljerijskom paljbom pobugarskim, nema~kim i austrougarskimpolo`ajima. Vodila se i borba prsa u prsa,bajonetima na bajonete. Ve} prvog danaprobijeno je 11 km fronta, drugog danaosvojeno je jo{ 40 km i time otpo~injeslom Centralnih sila na Solunskom frontu.

Francuski Mar{al d’ Epre je kas-nije o srpskim vojnicima pisao: “ To suseljaci, skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci,trezveni, skromni, to su ljudi slobodni,nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svo-jih njiva. Ali, do{ao je rat. I eto kako su seza slobodu zemlje ti seljaci bez naporapretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajni-je, najbolje od svih. To su sjajne trupe,

zbog kojih sam gord {to sam ih vodio rameuz rame sa vojnicima Francuske, upobedonosnu slobodu njihove otad`bine.”

Prva Srpska armija je u dvodnevn-im borbama, 12. oktobra oslobodila Ni{,dok je Beograd oslobodjen 1. novembra1918. godine.

Porazom Bugarske, nema~ko –austrougarske snage, nasle su se u veomate{kom polo`aju na Balkanu. Posledicatakvog stanja, bio je slom i kapitulacija.

Pravi zavr{etak Velikog rata bio je28. juna 1919. potpisivanjem Versajskogmirovnog ugovora. To je svakako datumkoji treba obele`iti, a za kraj evo i nekolikocitata ~uvenih svetskih diplomata o Srbima.

Vinston ^er~il, ministar britanskemornarice: “[to se ti~e Srbije, ona se zaistaborila o~ajnicki i slavno sa stra{nimposledicama po sebe...”

Robert Lesing, ministar spoljnihposlova Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava: “Kada se bude pisala istorija ovog rata, njennajslavniji odeljak nosi}e naziv – Srbija.Srpska vojska }e u~inila ~uda od juna{tva, asrpski narod je pretrpeo ne~uvene muke.Takvo po`rtvovanje i hrabrost ne mogu pro}inezapa`eno – oni se moraju nagraditi.”

Pol de Sanel, predsednik fran-cuskog parlamenta: “...Srbi su u Beogradu.Mi se ponosimo {to smo bili na strani ovihheroja tokom njihovog trogodi{njeg izg-nanstva i ratovanja.”

Feljton o Prvom svetskom ratu povodom stogodi{njice od po~etka rata. Pobedu u ovom ratu Srbi su skupo platili, do`iveli su pravu golgotu i izginulo je vi{e od pola srpskog mu{kog stanovni{tva.

Pi{e: Aleksandra Miti}

6.deo

Srpska vojska na

Solunskom frontu

PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA

P R E P O R U ^ U J E M O

25www.serbianmirror.comAvgust 2014.

RTK i „Laguna” nastavljaju davam predstavljaju zanimljiveknjige. U vreme Mundijala, kada

se cela zemaljska lopta vrti oko one fud-balske, dobili smo i “Misli o fudbalu”,knjigu zahvaljuju}i kojoj smo se prisetilimudrih re~i uvek aktuelnog Du{kaRadovi}a: „Fudbal okuplja dve vrstemu{karaca. One koji nemaju devojke ione koji imaju `ene”. I ne samo njegov-ih…

Svi mi imamo neku svoju teori-ju o fudbalu. Skoro pa definiciju.Vladimir Stankovi}, recimo, ka`e:„Fudbal je umetnost jer je jedina ljudskakreativna aktivnost koja se radi – noga-ma”. I upravo se on, ina~e poznati nov-inar (po sopstvenim re~ima jedan je odonih malobrojnih sre}nika koji su odrane mladosti znali {ta }e raditi u `ivotu)i autor romana “Montevideo, bog tevideo” po kome su snimljeni hit film iTV serija, latio posla da na jednommestu sabere nekoliko stotina misli ofudbalu. Pametnih, filozofskih, duhovitih,ironi~nih, sarkasti~nih, sme{nih, eduka-tivnih, prepotentnih, apsurdnih… pa jo{podeljenih u vi{e tematskih blokova.

I sve je to ilustrovano karikatu-rama Aleksandra Blatnika (arhitekte,karikaturiste – dobitnik Pjera), slikaragrafi~ara, dizajnera i pisca), naravno naistu temu.

Stankovi} je, kako sam ka`e uuvodu, samo bio „selektor” zanimljivihizjava o fudbalu koje su fudbaleri,treneri, novinari, sudije, navija~i izrekliu raznim prilikama. Najzastupljeniji suBil [enkli, Horhe Valdano, KarlosBilardo, Erik Kantona, Vujadin Bo{kov,Maradona, Johan Krojf, D`ord` Best,D`on To{ak, Aleks Ferguson…

Tako, recimo, Hose MariaGarsija, {panski radio-reporter, u knjizika`e: „O sudiji su podeljena mi{ljenja.Jedni mu spominju oca, drugi majku”.Ili, Vujadin Bo{kov: „Treneri su kao

mini-suknje, jedne godine u modi drugeu ormanu”. Zatim, Gari Lineker, biv{iengleski internacionalac: “Fudbal jedivna igra u kojoj u~estvuju 22 igra~a iu kojoj uvek pobedjuju Nemci”.

Ve} ste, pretpostavljamo i samizaklju~ili: pravo letnje {tivo, za laganoi{~itavanje u poluvremenu, uz pivo i~ips. Ali, za{to ne i u nekoj drugojsituaciji? Jer, “Misli o fudbalu” suduhovite i zabavne sentence ne samo oovom popularnom sportu, ve} ~esto inadilaze strogo tu tematiku, pa govore io `ivotu samom, jezgrovito i pou~no.

Ba{ kao u ovoj re~enici HorheaValdana: “Ako te udaraju, to je zato {tosi dobar i {to te se boje”.

Jo{ pone{to o knjizi i autorimapro~itajte na sajtu Lagune, gde je mo`etei naru~iti, odnosno izdava~a Vi{e odsporta.

KNJIGA ZA VIKEND: „MISLI O FUDBALU”

26 Avgust 2014.

V E R A

Pre-obraz-io si se na gori

Hriste Bo`e pokazav{i

u~enicima tvojim slavu tvoju

koliko su mogli da podnesu. Neka

zasija i nama gre{nima svetlost tvoja

ve~na molitvama Bogorodice svetlo-

davce slava tebi.

Ovako glasi tropar ili

himna praznika Preobra`ewa

Gospodweg. Po svedo~anstvu

jevan|elista Hristos je sa sobom

poveo svoja tri u~enika (apostola)

Petra, Jovana i Jakova i popev{i se

na goru Tavor preobrazio se pred

wima prosijav{i bo`anskom svet-

lo{}u. Obasjani tom svetlo{}u

u~enici behu kao van sebe i re~e

Petar:,, Gospode dobro nam je ovde

biti...“( Lk.9. 28-35)

Ovaj doga|aj iz Svetoga pisma

govori nam o Bo`anskoj li~nosti

Bogo~oveka Hrista. Naime, mnogi

jeretici i inovernici, o Hristu gov-

ore ili kao o proroku Bo`ijem ili

kao o obi~nom ~oveku. Da ne bi bilo

nikakve sumwe Hristos je odabrao tri

u~enika i pred wima pokazao svoju

Bo`ansku svetlost i silu. Nije

slu~ajno {to su to bila ba{ ova tri

u~enika, jer su oni bili ti koji su

mogli da podnesu vi|ewe Boga u svet-

losti i slavi.

Naime, da bi ~ovek mogao da

vidi Boga, on mora biti sposoban za

to. Susret sa Bogom i gledawe wegovog

lica iziskuju spremnost qudske

prirode i li~nosti za taj susret.

Ne mo`e ~ovek mene videti, a

ostati `iv govori Gospod Mojsiju u

Starom zavetu. Preobra`ewe

Hristovo i obasjavawe u~enika

bo`anskom svetlo{}u ukazuje na na{u

potrebu za preobra`ewem li~nosti od

starog grehovnog ~oveka ka novom

hristolikom ~oveku.

Za to je potreban trud i pod-

vig kako bi o~istili sebe od strasti

i greha i u~inili sposobnim za

vi|ewe bo`anske, nestvorene

tavorske svetlosti. O toj svetlosti

su govorili i pisali sveti oci, a

me|u wima posebno Sveti Grigorije

Palama arhiepiskop solunski koji je

`iveo u 14. veku.

On je u prepisci i raspravi sa

jednim jeretikom sa zapada zvanim

Varlaam govorio o mogu}nosti da se

kroz trud i molitveno – isposni~ki

podvig tkz. isihasti~ku praksu kakvu

su naro~ito negovali svetogorski

starci, do`ivi i vidi ta nestvorena

bo`anska svetlost. Boga je nemogu}e

spoznati po su{tini, jer je wegova

bo`anska priroda druga~ija od na{e,

ali zato je Boga mogu}e videti i sje-

diniti se sa wim kroz dejistvo wegov-

ih nestvorenih bo`anskih energija za

koje smo mi prijem~ivi i koje mo`emo

upijati. Te bo`anske energije su ta

svetlost kojom su bili obasjani apos-

toli na gori Tavor i zbog toga su

izjavili da `ele da naprave kolibe i

ostanu tu zauvek obasjavani ve~nom

Bo`anskom svetlo{}u.

Zato draga bra}o i sestre, i

mi treba da se potrudimo da najpre

o~istimo sebe od zla i da se uz pomo}

Bo`iju preobrazimo od grehovnog ka

vrlinskom ~oveku kako bi bili sprem-

ni i dostojni da ugledamo bo`ansku

svetlost i ve~no se nasla|ivali wome

u neprolaznom Carstvu Hristovom

kroz svo vreme i ~itavu ve~nost.

Amin.

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

PREOBRA@EWE

V R E M E P L O V

27www.serbianmirror.comAvgust 2014.

DOGODILO SE U AVGUSTU1. Avgusta 1955. – Umro pisac StanislavVinaver, jedna od najistaknutijih li~nostimodernisti~kog pokreta posle Prvog svetskograta, autor Manifesta ekspresionizma.

2. avgusta 1876. – Rodjen srpski lingvistaAleksandar Beli}, predsednik SrpskeKraljevske akademije i Srpske akademijenauka i umetnosti, osniva~ moderne dijalek-tologije, autor “Pravopisa srsko-hrvatskogjezika”.

3. agusta 1492. – Kristofor Kolumbo, kren-uo je iz {panske luke Palos na neizvesnoputovanje Atlantskim okeanom, u nameri dapronadje pomorski put za Indiju, a otkrio je

Ameriku. Polaze}i od saznanja da je zemljaokrugla, Kolumbo je smatrao da se do Kine,Indije, Japana mo`e sti}i ako se krene sazapada, veruju}i da je tako put kra}i. Poslene{to vi{e od mesec dana plovidbe,Kolumbo je ugledao kopno, to su bile obaleAmerike.

4. avgusta 1944. – Gestapo u skrovi{tu uAmsterdamu uhapsio porodicu Frank i jo{~etvoro Jevreja i deportovao ih u koncentra-cioni logor. Posle rata otkriven je dnevnik 14– godi{nje Ane Frank, jedan od najpotresni-jih dokumenata o stradanju Jevreja u II svet-skom ratu.

5. avgusta 1850. – Rodjen francuski pisac Gide Molasan, jedan od najzna~ajnijih autora

kratke forme. Objavio oko 300 pripovedakaod kojih se mnoge smatraju remek delimasvetske knji`evnosti.

6. avgusta 1928. – Rodjen ameri~ki slikar,novinar, filmski re`iser i producent EndiVorhol, najzna~ajniji predstavnik pop arta.

7. avgusta 1782. – D`ord` Va{ington kreiraoje orden “Purpurno srce”, najstarije ameri~kovojno odli~je. Dodeljuje se posthumnovojnicima koji su poginuli u ratu ili za ̀ ivotaranjeni u vojnim sukobima.

8. avgusta 1217. – Krunisan prvi srpski kraljStefan Nemanji}. Krunu koju je dobio odpape Honorija III, u Srbiju doneli papski iza-slanici.

9. avgusta 1974. – Podpredsednik SADD`erald Ford postao je predsednik, nakon {to

je Ri~ard Nikson, zbog ume{anosti u aferuVotergejt, podneo ostavku.

10. avgusta 1948. – Na ameri~koj televizijiABC, premijerno je prikazana emisija“Skrivena kamera” Alena Fanta.

11. avgusta 1935, – U Nema~koj po~elemasovne demonstracije nacista protiv Jevreja.

12. avgusta 1914. – Po~ela Cerska bitka,zavr{ena 20. avgusta pobedom srpske vojskenad Austrougarskom. To je bila prva srpskai prva savezni~ka pobeda u Prvom svetskomratu.

13. avgusta 1927. – Rodjen je kubanskidr`avnik i revolucionar Fidel Ruz Kastro,pod ~ijim je vodjstvom na Kubi svrgnutadiktatura Fulhensija Batiste i izvedena soci-jalisti~ka revolucija.

14. avgusta 1934. – U prvi nacisti~ki kon-centracioni logor Dahau, kod Minhena stigliprvi zato~enici, protivnici re`ima AdolfaHitlera. Kasnije u tom logoru, tokom II svet-skog rata, ubijeno je oko 70 hiljadazarobljenika iz okupirane Evrope.

15. avgusta 1771. – Rodjen {kotski pisacVolter Skot, autor istorijskih romana “RobRoj”, “Ajvanho”, “Veverli”, Skupljao naro-dne pesme i pisao epove iz istorije [kotske.U engleskom prevodu objavio narodnupesmu “ Hasanaginica”.

16. avgusta 1921. – Umro je srpski kraljPetar I Karadjordjevi}. Njegova vladavinaobele`ena je razvojem parlamentarnedemokratije, ubrzanim privrednim razvojem,kulturnim napredkom i slobodom {tampekakva u Srbiji nije postojala ni pre ni poslenjega. U balkanskim ratovima je kao vrhovni

komandant predvodio do pobede srpskuvojsku, a sa vlasti se povukao 1914. u koristsina Aleksandra. U Prvom svetskom ratu sasrpskom vojskom pro{ao golgotu tokompovla~enja preko albanskih planina. Preveo

je na srpski spis “O slobodi” engleskog filo-zofa D`ona Stjuarta Mila.

17. avgusta 1908. – Umro je srpski pisacRadoje Domanovi}, najve}i srpski datiri~ar,koji je o{tro kritikovao vladavinu kraljaAleksandra Obrenovi}a, vlast ogrezlu ukorupciju i nasilje i la`no rodoljublje.Uredjivao satiri~ni list “Stradija”.

18. avgusta 1933. – Rodjen ameri~ki films-ki re`iser poljskog porekla Roman Polanski,dobitnik Oskara za film “Kineska ~etvrt”.

Proslavio se filmom “No` u vodi”, nakon~ega je oti{ao iz Poljske u Ameriku i postaojedan od najpoznatijih svetskih filmskihre`isera.

19. avgusta 1883. – Rodjena francuskamodna kreatorka Gabrijela Koko [anel, kojaje gotovo {est decenija suvereno vladalapariskom visokom modom.

20. avgusta 1884. – Posle ~etiri godine grad-nje sve~ano je otvorena zgrada Beogradske`elezni~ke stanice, sa koje je uskoro krenuoprvi voz na tek izgradjenoj pruzi Beograd –

Ni{. Glavni investitor i izvodja~ radova biloje Francusko dru{tvo, a radove je nadziraosrpski arhitekta Dragi{a Milutinovi}, sinpisca Sime Milutinovi}a Sarajlije.

21. avgusta 1911. – Italijan VincencoPerudja, konobar, ukrao iz pariskog muzejaLuvr, sliku Mona Lize, Leonarda Da Vin~ija.Slika pronadjena dve godine kasnije, 1913. ivra}ena u muzej.

22. avgusta 1864. – Potpisana @enevska kon-vencija o za{titi ranjenika tokom trajanja rat-nih dejstava. @enevska konvencija je bilauvod u osnivanje Medjunarodnog crvenogkrsta.

23. avgusta 1945. – Privremena Narodnaskup{tina Demokratske FederativneJugoslavije, donela Zakon o agrarnoj refor-mi i kolonizaciji, kojom je oduzet “vi{ak”zemlje i poljoprivredne imovine seljacima,crkvama i manastirima i tzv. nezemljorad-nicima.

24. avgusta 79. – U erupciji vulkana Vezuv,nestali su rimski gradovi Pompeja,Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi jepoginulo. Pompeja je dobro o~uvana ispodvulkanskog pepela i lave, pa je ostala kaosvedo~anstvo o `ivotu i kulturi Rimljana togvremena.

25. avgusta 2000. – U Beogradu je nestaoIvan Stamboli}, biv{i predsednik

Predsednistva Srbije, nekada{nji blizak pri-jatelj Slobodana Milo{evi}a, u vreme kada jeMilo{evi} po~injao svoju politi~ku karijeru.Telo ubijenog Stamboli}a nadjeno je 28.marta 2003. godine na Fru{koj Gori.

26. avgusta 1899. – Rodjen srpski pesnik,Radojko Jovanovi}, poznat kao RadeDrainac, boem i buntovnik.

27. avgusta 1770. – Rodjen nema~ki filozofGeorg Vilhelm Fridrih Hegel, najzna~ajniji inajuticajniji predstavnik nema~ke klasi~nefilozofije,

28. avgusta 1922. – Radio stanica WEAF, uNjujorku emitovala prvi put u svetu, reklam-ni oglas koji je trajao 10 minuta.

29. avgust 1632. – Rodjen engleski filozofD`on Lok, jedan od utemeljiva~a empirizmai liberalisti~ke filozofije, ~ije je delo presud-no uticalo na razvoj evropske filozofske idrustveno politi~ke misli.

30. avgust 1748. – Rodjen Zak Luj David,najzna~ajniji predstavnik klasicizma u fran-cuskom slikarstvu, dvorski slikar NapoleonaBonaparte. Izvr{io je veliki uticaj na likovnuumetnost, ali njegovi sledbenici su uglavnom

zavr{ili u {ablonu akademizma. Njegovanajpoznatija slika velicine 54 kvadratnametra, “Krunisanje Napoleona”, nalazi se uParizu u Luvru.

31. avgusta 1920. – Prve radio vesti, emito-vane su na stanici 8 MK u Detroitu, dr`avaMi~igen.

P O R O D I C A

28 Avgust 2014.

Sa svih strana nas upozoravaju na neg-ativne posledice UV zra~enja.Ne}emo se zbog toga kriti kod ku}e,

ve} }emo pripremiti ko`u za izlaganje suncui na taj na~in umanjiti posledice.

“Posle zimskog perioda, kada jeko`a bila izlo`ena negativnim faktorima sre-dine – hladno}i, vetru i suvom zagrejanomvazduhu u stanovima, potrebna je pripremaza izlaganje suncu. Povr{inski sloj ko`e, epi-derm, je ne{to zadebljao u toku zime, asrednji sloj ko`e, derm, je u ve}ini slu~ajevabez dovoljno vlage, odnosno dehidriran”,objasnila nam je dermatovenerolog i {efPoliklini~kog odeljenja Zavoda za ko`nebolesti u Beogradu, dr Vesna Mikuli}.

“Ko`a se tokom prole}a postepenoadaptira na toplije vreme. Vi{e sve`eg vo}ai povr}a, odli~an su na~in da nadoknadimokoli~inu vitamina i minerala koji su namnedostajali tokom zime. Preporu~ljivo je dase ko`a pre svega dobro pere blagim sapuni-ma, ili ukoliko imate osetljivu ko`u, sred-stvima sa oznakom ‘syndet’ koji je ne iriti-raju. Na taj na~in je prvi preduslov za svenaredne korake napravljen, ko`a je o}i{}enai spremna za dalje postupke”.

“Valjalo bi uraditi i piling lica, dabiste se oslobodili naslaga izumrlih }elija –povr{ni hemijski piling ili piling u ku}nimuslovima prirodnim sredstvima, zavisno od`elje i mogu}nosti. Takodje, postoje i pilingkreme za ko`u tela i obi~no se uporebljava-ju jednom nedeljno, a ukoliko to ne `elite,alternativa je trljanje grubljim pe{kiromposle kupanja”.

Da li je, pored pilinga,preporu~ljivo koristiti i neke kreme koje }eza{titi ko`u?

“Potrebno je u ovom periodu pri-lagoditi dnevnu i no}nu negu nastupaju}emtoplijem godi{njem periodu. Preporu~uju sehidratantne, neokluzivne kreme, koje hidrira-ju, a ne dovode do pojave komedona.Masnije kreme nisu zgodne zbog znojenja,povi{ene spoljne temperature i izlaganjasuncu.”

Na {ta treba obratiti pa`nju kadakupujemo kremu za lice, odnosno postoji lineki tip krema koje bi trebalo izbegavati preizlaganja suncu?

“Nije preporu~ljivo kori{}enje

krema sa retinolom kada se ko`a izla`esuncu. Retinol je derivat vitamina A i jedanod najefikasnijih aktivnih sastojaka krema zarejuvenaciju, ali i poja~ava dejstvo sunca,{to dovodi do crvenila, pojave opekotina,lju{tenja ko`e, mogu}e pojave fleka koje jete{ko le~iti. Takodje, nije preporu~ljivo izla-ganje suncu osoba koje piju neke lekovekoji potenciraju dejstvo sunca ili dovode dofototoksi~nih reakcija ko`e. Takvi lekovi supre svega Tetraciklini, svi oralni antimikoti-ci, Isotretinoin, lokalni citostatici iimunomodulatori. Lekar koji prepi{e terapi-ju je u obavezi da obavesti i upozori paci-jenta na mogu}a {tetna dejstva izlaganjasuncu uz upotrebu leka.”

[ta da koriste dame koje ne odus-taju od {minke ni ondakada se “topimo”od vru}ine?

“Ako `elite da se {minkate i kadaje toplo, preporu~uju se puderi u prahu itonirane kreme umesto te~nih pudera i te{kihkorektora, kako bi ko`a mogla da di{e.Trebalo bi imati na umu da puder i rumeni-lo ne mogu da za{tite od UV zra~enja, osimukoliko na njima nije posebno nagla{eno dasadr`e za{titne faktore”.

A kada je re~ o hrani, ima li onaneku ulogu u pripremi ko`e – koje namir-nice treba izbegavati, a koje unositi?

“Kada po~ne toplije vreme i ~e{}esmo izlo`eni suncu, va`no je unositi vi{evode zbog rehidratacije ~itavog organizma.Va`no je i korigovanje ishrane, u smisluuno{enja sve`eg vo}a i povr}a i izbegavan-je te{ke i masne hrane. Ne postoji spisak

namirnica koje treba izbegavatipri izlaganju suncu,

najbitnije je bitiumeren u

svemu. Svako prekomerno kori{}enje i najz-dravijih namirnica nije po`eljno. Na primer,preteran unos narand`astog povr}a i vo}adovodi do `uto obojene ko`e, dlanovanaro~ito, i daje nezdrav izgled ko`e.”

Dermatolog napominje da je napo~etku najbolje izlagati se suncu u jutarn-jim ~asovima ili posle 16 sati, dok ko`asama ne stvori za{titiu, potamni i zadeblja.

“Dermatolozi ne zagovarajusun~anje, ali ni potpuno sklanjanje od sunca,jer je ono neophodno zbog konverzije provi-tamina D u vitamin D. Nikako ne trebadopustiti da ko`a izgori na suncu i ne trebaodlaziti u solarijum. Za na{e podneblje,dovoljna koli~ina UV zraka potrebna za sin-tezu D vitamina dobije se pri izlaganjusuncu tri puta nedeljno po 15 minuta”, isti~eona.

O ~emu treba voditi ra~una kadakupujemo kremu za sun~anje?

“Kreme treba da imaju oznaku da{tite od UVB i UVA zraka, jer je jedino topotpuna za{tita. SPF faktor ozna~ava kolikaje za{tita kreme, odnosno koliko du`e semo`emo izlo`iti suncu, a da ne izgorimo.Preporuka je da se ne koriste kreme sa SPFfaktorom ispod 20, bez obzira na Fitzpatricktip ko`e (boje kose, ko`e i o~iju i sposob-nost da se pocrni/ pocrveni pa pocrni nasuncu)”.

Koliko ~esto bi trebalo da nanosi-mo kremu za sun~anje?

“Ko`a se ma`e za{titnom kremompola sata pre izlaska na sunce, a zatim nasvakih dva sata ili posle svakog kupanja,bez obzira na to {ta pi{e na kremi (waterresistant/vodootporna). Mo`e se izgoreti i uvodi i ispod suncobrana, zbog reflektovanogzra~enja i mogu}nosti prodiranja UVA zrakakroz vodu, tako da je za{titna krema obavez-na”.

Prilikom izlaganja suncu, naro~itoako je jako, od koristi su {e{iri sa {irokimobodom, nao~are sa za{titnim staklima,ode}a od materijala za koje je navedeno nadeklaraciji da ne propu{ta UV zrake, reklanam je dermatovenerolog Vesna Mikuli} inaglasila da poseban re`im za{tite treba daprimenjuju osobe koje su imale neki malig-ni tumor ko`e.

Izvor: Mondo

PRIPREME ZA SUN^ANJE

29www.serbianmirror.comAvgust 2014.

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

^ E S T I T K E O G L A S I I M E D I J I

SERBIAN RADIO CHICAGOOd ponedeljka do petka od 3-4 pm

Na 1080 AM - WNDZ

Milorad Ravasi

Ph : 773-933-9180

Fax : 773-933-9179

Za Ni{ku Banju:Sre}an ro|endan

Nastasiji @ivkovi}, dug ibezbri`an `ivot `ele:

Aleksandar Jr i Lejla sa svojima iz

^ikaga i tetka Jelena izMontreala.

Za ]upriju:Sre}an rodjendan svombratancu Petru Maljkovi}u,dug `ivot i bezbri`nodetinjstvo `eli tetka Marijana saredakcijom.

Sre}an rodjendan svojoj majci Koviljki Maksovi}i dug `ivot `eli Jasmina sa ocem Mi}om.

Iskrenim ~estitkama se pridru`uje Slavica sa redakcijom.

Za ]upriju:Sre}an rodjendan svom

ocu Mirku Maljkovi}u i dug`ivot `eli k}erka Marijana sa

redakcijom.

Sre}no rodjenje sinaKoste, svom bratu Damiru

~estita sestra Marijanasa Predragom, a Ma{i i Petru

`eli sre}no detinjstvo.

POSAOWe are looking for housekeepers for a downtown

Chicago hotel.

Very good salary. Daytime positions.

Tel. 773 283 4333 **********

Expirience tailor or dressmaker needed for alterations

and custom made cloths

847 998 1743**********

Frizerski salon “Le French Twist” iz Najelsa, tra`i iskusne mu{ke

i `enske frizere. Za vi{e detalja i dogovor pozovite Bani na:

847.965.9003**********

Offering an office job for Serbian/English young people (16 to

early twenties). Job requires passing flyers, answering phone

calls and translation. Paying cash and no experience necessary.

Car is a big plus! Please call 312-927-1084.**********

Odgovorna `enska osoba tra`i posao: Iskusna u ~uvanju dece,

starih osoba, rada u kuhinji, poslasticarstvu

(pravljenje torti i kola~a). 24/7

Telefon:630-536-7248

M A L I O G L A S I

30 Avgust 2014.

V E D R A

NNAA[[ PPOOZZNNAATTAA GGLLUUMMIICCAA -- MMOONNTTEEVVIIDDEEOO

Vozio se pop autom i nai|e na mrtvog maga-rca, pa zove policiju i ka`e:

- Ovde pop Radojica.Imate jedno mrtvomagare na putu.

Zovem da gamaknete da seneko nebi slu-pao....

Pandur da budepametan,

pa ka`e:- Pa,pope,jesi limu

o~itao molitvu ?

- Nisam, sad }u, nego prvo da obavestimrodbinu.-----------Na tenderu za farbanje broda “Queen Mary2”, posao dobije Mujo & Co. iz Doboja.Dolazi nadzorni organ da proveri kako je ofar-bano, gleda komisija kvalitet boje, koliko slo-jeva itd. i s obale je sve OK.Sednu u camac da vide drugu stranu, kad onauopšte nije prefarbana.- Jel’ umete Vi, mr. Mujo, citate ugovor ?- Jes vala, umijem.- Pa što ste prefarbali samo jednu stranu ?- A jel’ Vi citate ugovor ? Lijepo piše da “far-banju broda pristupaju, s jedne strane, Mujo& Co. iz Doboja,a s druge strane investitor”. Il’ farbajte svojustranu broda, ili da pišemo neki aneks !

VVIICCEEVVII --VVIICCEEVVII -- VVIICCEEVVII

Kad na mlado poljsko cv’je}eBiser ni`e pono} nijema,Kroz grudi mi `elja l’je}e:

“[to te nema, {to te nema?”

Kad mi sanak pokoj dadeI du{a se miru sprema,

Kroz srce se glasak krade:“[to te nema, {to te nema?”

Vedri istok kad zarudiU trepetu od alema,

I tad du{a pjesmu budi:“[to te nema, {to te nema?”

I u ~asu bujne sre}eI kad tuga uzdah sprema,Moja ljubav pjesmu kre}e:

“[to te nema, {to te nema”...

POEZIJA PO IZBORU

OGLEDALA

SSUUDDOOKKUU

Aleksa [anti}

[to te nema

P O R U K E

31www.serbianmirror.comAvgust 2014.