SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVOurgentnamedicina.sld.org.rs/global/pdf/2015_IX_Kongres_UM.pdfSrpskog lekarskog društva ... UVOD: Urgentna medicina nije skup urgentnih stanja iz raznih oblasti

IX KONGRES URGENTNE MEDICINE SRBIJE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM Subotica, 25–28.05.2015. godine

SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO SEKCIJA URGENTNE MEDICINE

IX KONGRES

URGENTNE MEDICINE SRBIJE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

Subotica, 25-28. maj 2015. godine

GENERALNI SPONZOR


2 www.urgentnamedicina.org

ABC – ČASOPIS URGENTNE MEDICINE

Volumen XV, Supplement I ISBN 978-86-6061-061-6

Glavni i odgovorni urednik prim. mr sci. med. dr Siniša Saravolac

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika prim. dr Bogdan Nikolić

Uređivački odbor mr sci. med. dr Božana Dragišić-Dokmanović prim. dr sci. med. dr Dragan Milojević dr Zagorka Rakonjac dr Zoran Milanov prim. dr Snežana Petrović dr Dejan Veličković dr Mihaela Budimski dr Saša Ignjatijević

Međunarodni Naučni odbor prof. dr Leon Drobnik, Poljska dr Gobl Gabor, Mađarska dr Bela Burany, Mađarska prof. dr Viktor Švigelj, Slovenija dr sci. med. Dragan Kovač, BiH dr Biljana Kostović, Kanada dr Snežana Holcer Vukelić

NAUČNI ODBOR

Predsednik prof. dr Svetolik Avramov Članovi prof. dr Branko Đurović prof. dr Velibor Vasović prof. dr Miodrag Veličković prof. dr Ana Šijački prof. dr Milorad Mitković prof. dr Jasna Jović-Stošić prof. dr Ivana Stanković doc. dr Svetlana Apostolović

prof. dr Zorana Vasiljević prof. dr. Jasna Jevđić prof. dr Gordana Panić prof. dr Aleksandar Pavlović prof. dr Miroslava Pjević prim. dr Kornelija Jakšić- Horvat prim. mr sc. med. dr Siniša Saravolac prim. dr sci. med. Branka Radojčić prim. dr sci. med. dr Slađana Anđelić prim. dr sci. med. Vladimir Gajić prim. dr sci. med. Dragan Milojević

Vlasnik i izdavač Sekcija urgentne medicine Srpskog lekarskog društva Džordža Vašingtona 19, Beograd Prelom teksta dr Miljan Jović

Štampa ZOOM PHOTO, Subotica

Tiraž 300 primeraka



IX KONGRES URGENTNE MEDICINE SRBIJE

SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM Subotica,

25-28. maj 2015. godine

POČASNI ODBOR ORGANIZACIONI ODBOR ass. dr Zlatibor Lončar Predsednik: akademik Radoje Čolović prim. dr Kornelija Jakšić Horvat prof. dr Vesna Kopitović prof. dr Ana Šijački Članovi: prof. dr Milorad Mitković dr Snežana Holcer Vukelić prof. dr Svetolik Avramov dr Jovanka Koprivica doc.dr Vladan Popović dr Mihaela Budimski dr Goran Čolaković dr Mirko Vidović dr Bogdan Živanović dr Aleksandar Kličković dr Saša Milutinović NAUČNI ODBOR Predsednik: prim. dr sci. med. Slađana Anđelić Članovi: prof. dr Robert Jung prof. dr Gobl Gabor (HUN) prof. dr Viktor Švigelj (SLO) dr sci. med. Dragan Kovač (BIH) prof. dr Velibor Vasović prof. dr Jasna Jevđić prim. dr Milan Božina prim. dr sci. med. Vladimir Gajić prim. dr sci. med Dragan Milojević pim. dr Zagorka Maksimović



ZLATNI SPONZOR

SPONZORI SIMPOZIJUMA



ZBORNIK SAŽETAKA

IX KONGRES URGENTNE MEDICINE

SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM Subotica, 2015.

SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO SEKCIJA URGENTNE MEDICINE



USMENO IZLAGANJE

26.05.2015. godine 1.DA LI URGENTNA STANJA MOŽEMO ZBRINJAVATI BEZ ADEKVATNIH LEKOVA? Jokšić-Mazinjanin Radojka1, Vasović Velibor2, Gojković Zoran3, Mikov Momir2, Mikov Ivan4, Radmila Petrović5, Dragišić-Dokmanović Božana1, Jokšić-Zelić Milena6, Saravolac Siniša1 (1)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD, NOVI SAD (2)KATEDRA ZA FARMAKOLOGIJU, TOKSIKOLOGIJU I KLINIČKU FARMAKOLOGIJU, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD,NOVI SAD (3)KLINIČKI CENTAR VOJVODINE, KLINIKA ZA ORTOPEDIJU I TRAUMATOLOGIJU, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD, NOVI SAD (4)KLINIČKI CENTAR VOJVODINE,POLIKLINIKA, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD (5)KLINIČKI CENTAR VOJVODINE, URGENTNI CENTAR VOJVODINE, NOVI SAD (6)DOM ZDAVLJA BEČEJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BEČEJ UVOD: Urgentna medicina nije skup urgentnih stanja iz raznih oblasti medicine, već urgentan pristup stanjima koja prete da ugroze život. Sa razvojem savremene medicine koja je zasnovana na primeni najefikasnijih lekova znatno se poboljšava način urgentnog zbrinjavanja. CILJ RADA: Prikaz lekova neophodnih za adekvatno zbrinjavanje urgentnih stanja na prehospitalnom nivou koje lekarima nisu dostupni zbog administrativnih ograničenja. MATERIJAL I METODOLOGIJA: U istraživanju su korišćeni savremeni protokoli publikovani od strane Ministarstva zdravlja (Vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje hitnih stanja) i International Liaison Committee on Resuscitation (ILCOR). Podaci iz tih protokola su upoređivani sa aktuelnom listom lekova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). REZULTAT: Na Listi B – “Lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog, odnosno bolničkog lečenja u zdravstvenim ustanovama” nalaze se lekovi koji su neophodni za zbrinjavanje stanja koja ugrožavaju život, ali su oni odobreni samo za stacionarni nivo rada.Upotreba bilo kog od ovih lekova prehospitalno, može da dovede do ozbiljnih sankcija za lekara ukoliko dođe do razvoja komplikacija i neželjenih reakcija kod pacijenta.Na Listi D- “Lekovi koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji - neregistrovani lekovi”, takođe se nalaze lekovi neophodni za urgentno zbrinjavanje životno ugroženih pacijenata prema poslednjim preporukama.Ovi lekovi se mogu primenjivati prehospitalno, ali je njihova nabavka zbog propisa RFZO-a komplikovana. Zbog toga se neki od njih retko mogu prehospitalno koristiti (Propafenon i Magnezijum sulfat). Posebno naglašavamo da jedan od najefikasnijih lekova za medikamentoznu konverziju srčanog ritma, Adenosin (ampule 6mg/2ml i 10mg/2ml), nije registrovan u Republici Srbiji i zato ga ne možemo na terenu primeniti. ZAKLJUČAK: Zbog nedostataka navedenih lekova nismo u mogućnosti da primenimo adekvatnu terapiju prema savremenim protokolima. Ovakvim, isklučivo administrativnim zabranama tj. njihovim stavljanjem isključivo na stacionarni režim upotrebe ili u grupu neregistrovanih lekova, onemogućen je adekvatan rad ali i degradiran sistem urgentnog zbrinjavanja vitalno ugroženih pacijenata na prehospitalnom nivou. KLJUČNE REČI: urgentno zbrinjavanje, adekvatni lekovi, protokoli E-pošta: radojkamazinjanin@gmail. com 2. EVALUACIJA GLASGOW COMA SCALE U TRAUMATIZOVANIH PACIJENATA NA HOSPITALNOM PRIJEMU M.Mrvaljević1,S.Pajić2,T.Boljević3,M.Božić4,Z.Pešić5,I.Bogdanović2,A.Janićijević2,J.Arsov2,O.Banjanin6, I.Nikolić6,M.Jokić6 (1) KLINIČKI CENTAR SRBIJE, URGENTNA HIRURGIJA, BEOGRAD (2) KLINIČKI CENTAR SRBIJE, KLINIKA ZA NEUROHIRURGIJU I NETRAUMATOLOŠKI CENTAR URGENTNOG CENTRA, BEOGRAD (3) KLINIČKI CENTAR PODGORICA, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, PODGORICA (4) MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, NIŠ (5) MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, KLINKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, NIŠ



(6) KLINIČKI CENTAR SRBIJE, CENTAR ZA RADIOLOGIJU I MAGNETNU REZONANCU, BEOGRAD UVOD: Porast broja pacijenata sa kranio-cerebralnim povredama u eri saobraćajnog traumatizma poslednjih godina uvelikoj meri aktualizuje njihov značaj,zahtevajući poseban pristup i aktuelnost njihovog zbrinjavanja.Pored dijagnostičko-terapeutskog napretka postignutog tokom poslednjih decenija,velika pažnja koncentrisana je na procenu težine povrede,odnosno izazvanog poremećaja svesti kao najvažnijeg parametra.Većina neurotraumatoloških timova predlozila je svoju klasifikacionu skalu,ali najveću primenu svakako ima GCS čiji smo i mi pobornici. CILJ RADA: Kako smo kroz svakodnevni rad upotrebljavajući je,suočavali sa određenim poteškoćama,želimo ovim radom da pokažemo i ispitamo njenu realnu vrednost u našim uslovima,apostrofirajući njene prednosti i uočene nedostatke. Cilj rada je bio isključivo evaluacija GCS Kroz prezentaciju rada istaćemo do kojih smo rezultata došli i koje smo zaključke iz toga mogli da izvedemo. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Ispitivanje je vršeno u prospektivnoj kliničkoj studiji na grupi pacijenata lečenih na Neurohirurškom odeljenju intezivne nege Urgentnog centra KCS Beograd i kroz prijeme pacijenata neposredno pre njihove hospitalizacije u toku opservacije a nakon nastanka njihovog traumatizma.Pored standardnih podataka (pol,uzrast,profesija,klinička dijagnoza),svaki pacijent je pri prijemu pregledan prema kriterijumima GCS.Kontrolni pregledi vršeni su na 12 h a podaci unošeni u poseban evaluacioni karton svakog pacijenta nad kojim je istraživanje sprovedeno.Svi pacijenti su na isti način evaluirani-dijagnostička procedura MSCT i standardni konzervativni tretman lečenja,a u 4 pacijenta( 13,3%) je podvrgnuto operativnom zahvatu.Korelacija težine povrede sa ishodom lečenja nije izvršena,pošto je cilj rada bio isključivo evaluacija GCS.Pacijenti su u studiju uvršteni po metodi slučajnog izbora,nije vršena selekcija ni prema težini povređivanja,niti po vrsti starosti pacijenta. REZULTATI: Ukupno je opservirano 56 pacijenta prosečne životne dobi 36,5 godina.Distribucija pacijenata prema polu i dobnoj strukturi prikazaćemo tabelarno.Kod svih pacijenata je primenjen GCS,on nam je kod 11 pacijenata bio neprimenjiv.Elementi koji su onemogućavali njegovu primenu bili su: intubacija ili traheotomija koja onemogućava pacijentu procenu verbalne komunikacije.Kod 3 pacijenta hematomi očnih kapaka su onemogućavali otvaranje očiju, a kod 5 pacijenata imobilizacija skeleta,postojanje skeletne trakcije ili neurološkog deficita onemogućavalo je procenu motornog odgovora.Sa našeg stanovišta rezultati dobijeni ispitivanjem jednog ili dva ekstremiteta je nepouzdano pošto motorni odgovor varira od ekstremiteta do ekstremiteta.Posebno treba istaći da smo ovim radom došli do saznanja da je kod dece primena GCS diskutabilna - jer se ne može sa pouzdanošću biti siguran u njenu validnost,razlikovali su se rezultati od ispitivača do ispitivača.Što nam ukazuje: da li je dete uplašeno ili odbija saradnju sa nepoznatim ili ne želi da izvršava naloge. ZAKLJUČAK: GCS kao i većina skala manipuliše sa sintagmom:“odgovor na bolnu draž proizvoljno“.U našoj kliničkoj praksi zapazili smo da su bolne draži primenjivane pri pregledu pacijenata sa poremećajima svesti varirale i prema intezitetu i prema mestu gde se izazivaju (ležište nokta, izlazište nerava, predeo oko mamile itd.), te ništa ne iznenađuje činjenica da su dobijeni odgovori nakon pregleda od strane više ispitivača veoma različiti.Prednosti GCS su poznati.Njene nadragocenije osobine su prema našem mišljenju,njena jednostavnost, aplikabilnost-uz krevet pacijenta što predstavlja dragocenu pomoć pri opservaciji povređenih pacijenata. KLJUČNE REČI: Glasgow Coma Scale, trauma, traumatizovani pacijenti, hospitalni prijem E-pošta: [email protected] 3. CENTRAL CORD SYNDROM NA TERENU Vesna Vukoje, Snežana Milivojević GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Centralni sindrom medule (Central cord syndrom, Sy Schneider, CCS) predstavlja povredu centralnog dela sive mase i medijalnog dela bele mase vratnog dela kičmene moždine.Opisao ga je Šnajder 1954 godine.Predstavlja zapravo inkompletnu povredu kičmene moždine koja se klinički manifestuje većom slabošću gornjih nego donjih ekstremiteta,uz delimično očuvan senzibilitet ispod nivoa lezije,uključujući i sakralne segmente (S4 i S5). CILJ RADA je se podsetimo ređih stanja u praksi i da se ukaže da naizged obični padovi sa sopstvene visine sa kojima se svakodnevno srećemo u praksi mogu prouzrkovati ozbiljne povrede i oštećenja i značajno produžiti rehabilitaciju bolesnika. MATERIJAL I METODOLOGIJA: koristićemo prikaz slučaja zdrave žene koja se po izlasku iz autobusa saplela i licem pala na ivičnjak.Po dolasku ekipe imala je slabost u obe ruke i šake,bez ispada senzibiliteta.Takođe je imala manju površnu povredu gornje usne.Obzirom da se radilo o padu sa sopstvene visine,a razvila se akutnta slabost



ruku uz očuvanu motoriku i senzibilitet nogu i da pacijentkinja nije imala kliničke znakove povrede koštano-zglobnog sistema,posumnjalo se na central kord sindrom.Pacijent je imobilisan Šanc kragnom,stavljena na spinalnu dasku, fiksirana spajder trakama i prevezena na UC.U toku dana za vreme trajanja dijagostike u bolnici,razvija i slabost nogu.Primljena je na neurohiruško odeljenje.Više puta su joj rađeni RTG,CT-a i MNR-a vrata,ali nije nađen ni jedan znak povrede koštano-zglobnog sistema.U nekoliko navrata nakon toga je lečena u zavodu za rehabilitaciju gde su joj se sve motoričke funkcije značajno oporavile. ZAKLJUČAK: bez obzira na mehanizam i vrstu povrede,pacijenta je neophodno adekvatno imobilisati dok se ne sprovede sva neophodna dijagnostika. KLJUČNE REČI: central cord syndrom E-pošta: [email protected] 4. ULOGA DISPEČERA KOD PREPOZNAVANJA I ZBRINJAVANJA VANBOLNIČKOG SRČANOG ZASTOJA Slađana Vlajović, Aleksandar Kličković ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC CILJ RADA: Srčani zastoj (Cardiac arrest) je nagli prestanak normalne cirkulacije krvi usled nemogućnosti srca da se pravilno kontrahuje tokom sistole. Posle 4-6 min. nastaje ireverzibilno oštećenje mozga i biološka smrt. Primarni oblik prve pomoći kod ovog stanja je mehanička stimulacija srca i disanja koja održava cirkulaciju do trenutka kada bude dostupna potpunija medicinska pomoc. 360.000 srčanih zastoja je zbrinuto od strane službe hitne medicinske pomoci u SAD godišnje, dok je na teritoriji Evrope taj broj 275.000. MATERIJAL I METODOLOGIJA: U radu je sprovedena retrospektivna opservaciona studija u kojoj su praćeni vanbolnički srčani zastoja na teritoriji koju pokriva ZHMP Kragujevac, a koja obuhvata područje sa oko 200.000 stanovnika, u toku 2014. godine. Kao izvor podataka je korišćen terenski protokol i lekarski izveštaji. REZULTATI: U navedeno vremenskom periodu registrovano je 341 vanbolničkih srčanih zastoja.Od ukupnog broja 170 (49%) je od strane dispečera prepoznato kao I red hitnosti, 67 (20%) kao II a 104 (31%) kao III red hitnosti. Prosečno vreme stizanja ekipe na teren je 13 minuta. Ako je teren prepoznat kao I red hitnosti 10 minuta i 3 sekunde, kao II red 13 minuta i 17 sekundi, a kao III red 17 minuta i 39 sekundi. Prosečno vreme polaska ekipe na teren je 2 minuta i 55 sekundi. Ako je teren primljen kao I red hitnosti 54 sekundi, kao II red hitnosti 2 minuta i 8 sekundi, a kao red hitnosti III 6 minuta i 47 sekundi. U 129 slučajeva ( 38%) je započeta KPR, 92 (71%) kod terena I reda hitnosti, 25 (20%) kod II reda hitnosti i 12 (9%) kod III reda hitnosti. Uspešno je bilo 11 reanimacija - 3.2%. Pravovremeno prepoznavanje i početak zbrinjavanja vanbolničkog srčanog zastoja su od nemerljivog značaja za preživljavanje. Na osnovu prezentovanih podataka uloga dispečer u proceni situacije i definisanja reda hitnosti u velikoj meri se odražava na pravovremeno zbrinjavanje pacijenta i započinjanja KPR u zlatnom periodu. ZAKLJUČAK: Rezultati našeg istraživanja su pokazali da postoji dosta prostora za poboljšanje zbrinjavanja pacijenata sa vanbolničkim srčanim zastojem. KLJUČNE REČI: vanbolnički srčani zastoj, dispečer, red hitnosti E-pošta: [email protected] 5. SENZITIVNOST PRI PRIJEMU POZIVA U DISPEČERSKOM CENTRU SHMP SUBOTICA Borislav Davčik , Jovanka Milak , Mihaela Budimski, Milica Veličković, Kornelija Jakšić Horvat DOM ZDRAVLJA SUBOTICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SUBOTICA UVOD: Dispečerski centar SHMP u Subotici predstavlja mesto za prijem i trijažu poziva koji se kasnije izdaju lekarskim ekipama na terenu ili se poziv završava datim savetom. U Republici Srbiji ne postoji protokol po kome se vrši prijem i trijaža poziva tako da je od velikog značaja upravo komunikacija između dispečera i pacijenta ili osobe koja poziva broj 194. Dobro vođen razgovor preko linije 194 zavisi od veštine dispečera da vodi usmeni razgovor sa osobom sa “druge strane žice“ zatim od dobro postavljenih pitanja a neretko i od strpljenja tokom razgovora. CILJ: Utvrditi efikasnost rada dispečera na prijemu poziva i utvrditi senzitivnost na prijemu poziva u dispečerskom centru METOD RADA: Analiza protokola poziva SHMP u Subotici, u period od 01.01.2012. godine do 31.12.2014. godine sa osvrtom na broj poziva za I, II i III red hitnosti i njihovo upoređivanje sa lekarskim izveštajima nakon završene intervencije



REZULTATI: Obrađeno je ukupno 31.710 poziva za izlazak ekipa SHMP. 11.588 ( 36,56 % ) poziv je evidentiran kao poziv III reda hitnosti. Ukupna senzitivnost na prijemu poziva je iznosila 33.79% tj. 3.916 poziva je primljeno kao poziv III reda hitnosti a pregledom lekarskih protokola je ustanovljeno da su bili I ili II reda hitnosti. Najčešća stanja i oboljenja koja su evidentirana kao poziv III reda hitnosti a osnovu dijagnoze je ustanovljeno da su pozivi II ili III reda hitnosti su : akutni bol u stomaku, cerebrovaskulani insult i bol u grudima. U 10 slučajeva ekipa je izašla na poziv III reda hitnosti a prilikom dolaska na teren je pacijent reanimiran ZAKLJUČAK: Analizom dobijenih rezultata zaključuje se da je ustvari prijem poziva najvažnija karika u zbrinjavanju pacijenta. Nedostatak Protokola prijema poziva pa i samog protokola zbrinjavanja pacijenta dodatno otežava rad u dispečerskom centru. KLJUČNE REČI: dispečerski centar, senzitivnost, prijem poziva, prehospitalno E-pošta: [email protected]

6. AKUTNI MOŽDANI UDAR-OD RAZGOVORA DO BOLNICE, KOLIKO NAM VREMENA TREBA Snežana Bogunović, Nada Emiš-Vandlik, Slađana Anđelić GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Akutni moždani udar (AMU) predstavlja urgentno stanje. U razvijenim zemljama sveta treći je uzrok smrti. Intravenska trombolitička terapija (TT) predstavlja efikasan način lečenja i zahteva brzo reagovanje, odnosno postojanje dobre organizacije na prehospitalnom nivou. Glavni cilj je da organizacija službe hitne medicinske pomoći (SHMP) bude takva da se vreme između nastanka moždanog udara i primene trombolitičke terapije svede na minimum. CILJ RADA:Istraživanje sprovedeno u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu (GZZHMP) imalo je za cilj da prikaže koliko iznosi vreme od početka razgovora na 194 do bolnice kod pacijenata sa sumnjom na AMU. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Urađeno je prospektivno istraživanje u periodu od 01.10.2014. godine do 30.11.2014. godine u koje su uključeni svi pacijenti sa dijagnozom sumnja na AMU i tranzitorni ishemijski atak (TIA). Praćeno je vreme trajanja razgovora na prijemu poziva, aktivaciono (od prijema poziva na 194 do predaje ekipi), reakciono (stizanje na lice mesta) i vreme trajanja intervencije. REZULTATI: Od 473 analizirana lekarska izveštaja 37 (7.8%) primljeno je kao poziv prvog reda hitnosti, a 436 (92.2%) kao poziv drugog reda hitnosti. Prosečno aktivaciono vreme iznosilo je 11.15±13.82 minuta (Med=5.10, IKO (1.86; 16.38)), značajno kraće aktivaciono vreme imaju pozivi primljeni kao prvi red hitnosti (p<0,001). Od početka razgovora na 194 do prijema pacijenta u bolnicu prosečno vreme je iznosilo 58.64±20.10 minuta (Med=56.15, IKO (44.38; 69.28)). ZAKLJUČAK:Za manje od 98 minuta, od javljanja, do bolnice je stiglo 422 (95.3%) pacijenata GZZHMP Beograd. Iako ovo vreme stizanja bolesnika sa AMU u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ostavlja dovoljno vremena da kod pacijentata sa AMU, koji su se javili na vreme, bude urađena odgovarajuća dijagnostika i primenjena adekvatna terapija za lečenje AMU treba raditi na njegovom poboljšanju. KLJUČNE REČI:akutni moždani udar, vreme, službe hitne medicinske pomoći, trombolitička terapija E-pošta: [email protected] 27.05.20015. godine 1.USPOSTAVLJANJE SPONTANE CIRKULACIJE NA TERENU U TOKU KARDIOPULMONALNE RESUSCITACIJE– ANALIZA PODATAKA IZ PROTOKOLA ZA PREHOSPITALNI SRČANI ZASTOJ (UTSTEIN) Božana Dragišić-Dokmanović1, Emil Krombholc†1, Zoran Štrbac1, Sanja Nenadić1, Velibor Vasović2, Momir Mikov2 (1)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD, NOVI SAD (2)ZAVOD ZA FARMAKOLOGIJU, TOKSIKOLOGIJU I KLINIČKU FARMAKOLOGIJU, MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD, NOVI SAD CILJ RADA:Uspostavljanje sponatane cirkulacije (ROSC) na terenu u toku kardiopulmonalne reanimacije (KPR) kod prehospitalnog srčanog zastoja (PHSZ) je faktor koji je značajno povezan sa preživljavanjem. Cilj rada je analizom podataka iz protokola za PHSZ (UTSTEIN) ukazati na značaj praćenih elemenatana pojavu ROSC na terenu.



MATERIJAL I METODOLOGIJA: Sprovedeno je opservaciono retrospektivno istraživanje u ZZHMP Novi Sad za 2014. godinu. Prikupljeni su podaci iz protokola za PHSZ 30 pacijenata kod kojih je u toku KPR na terenu došlo do uspostavljanja ROSC. Prikupljeni su demografski podaci, podaci o vremenskim intervalima, mestu i svedoku kolapsa, primeni mera osnovne i više životne potpore, upotrebi defibrilatora, pojavi palpabilnog pulsa, spontanog disanja i svesti pacijenta. Korištena je deskriptivna statistika i χ2 test za značajnost. REZILTATI: Mesto PHSZ je u 50% slučajeva bio stan, a u 20% javno mesto. AED nije upotrebljen. Mere osnovne životne potpore od strane laika su primenjene kod 3 pacijenta. Najčešće svedoci PHSZ su bili: laici (53,3%) i HMP(40%).Od momenta kolapsa pacijenta, ekipe HMP su polazile za 1,83 minuta i stizale na mesto zadesa za 4,37 minuta. Značajnost postoji kod: razlike učestalosti inicijalnog ritma (χ2=24,92;p≤0,05), učestalosti manuelne defibrilacije (χ2=10,8;p≤0,05), uspostavljanja spontanog disanja i pojave palpabilnog pulsa na mestu zadesa (χ2=8,53;p≤0,05). Na mestu zadesa je ROSC uspostavljen kod 76,7% pacijenata. Kod 8 pacijenata je došlo do spontanog povratka svesti. ZAKLJUČAK: Uočeno je da organizacija službe HMP i sprovođenje mera KPR od strane ekipa značajno utiče na uspostavljanje ROSC-a na terenu. Edukacija stanovništva i telefonski vođena KPR od strane dispečera HMP unapredila bi ulogu laika u slučaju PHSZ. KLJUČNE REČI: uspostavljanje spontane cirkulacije, kardiopulmonalna reanimacija, protokol, srčani zastoj, UTSTEIN E-pošta: [email protected]

2. ADRENALIN DA LI GA DAJEMO PO PROTOKOLU ZA KPR U ZAVISNOSTI OD DUŽINE TRAJANJA KPR?

Miroslav Mitrović, Snežana Holcer Vukelić DOM ZDRAVLJA “Dr ĐORĐE LAZIĆ“, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SOMBOR UVOD: Po dosadašnjim preporukama za kardiopumolnalnu reanimaciju u (KPR) kod iznenadog srčanog zastoja razlikujemo dve vrste ritmova: šokabilane (VF/VT) i nešokabilane (asistolija/PEA). Lek koji se u obe vrste ritmova koristi jeste adrenalin, stim što se kod šokabilnih ritmova koristi nakon treće defibrilacije (oko 6 minuta od početka KPR), a kod nešokabilnih ritmova već u prva dva minuta i ponavlja se svakih 3-5 minuta. Takođe preporuke navode da KPR treba sprovoditi sve dok traje šokabilan ritam ili postoji neki od reverzibilnih uzroka iznenadnog srčanog zastoja koji možemo lečiti, a u slučaju asistolije koja traje duže od 20 minuta treba doneti odluku o prekidu KPR. CILJ RADA: Cilj rada je bio da se kroz broj primenjenih ampula adrenalina u odnosu na dužinu trajanja KPR proceni da li zaista radimo po zvaničnim preporukama. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Do materijala se došlo retrospektivnom analizom iz protokola SHMP Sombor u periodu od godinu dana počevši od 01.01.2014. godine do 01.01.2015. godine. REZULTATI: Tokom posmatranog perioda naša služba je imala 63 iznenadna srčana zastoja kod kojih je rađena KPR a koji su mogli biti statistički obrađeni. Od toga šokabilnih ritmova kao inicijalnog ritma bilo je 21 slučaj ili 33.3%, a nešokabilnih ritmova 42 slučaja ili 66.7%. Prosečno vreme dolaženja na lice mesta je 5 minuta i 44 sekundi i to kod šokabilnih ritmova 4 minuta i 51 sekundi, a kod nešokabilnih ritmova 6 minuta i 3 sekunde. Prosečno vreme trajanja KPR bilo je 27 minuta i 12 sekundi i to za šokabilne ritmove 23 minuta i 45 sekundi, a kod nešokabilnih ritmova 28 min 56 sec . Ukupno je ordinirano 210 ampula adrenalina, što prosečno po jednoj KPR iznosi 3.33 ampule adrenalina. U zavisnosti od inicijalnog ritma kod šokabilnih ritmova je dato prosečno 2.05 ampule adrenalina (svakih 11 minuta i 35 sekunde), a kod nešokabilnih ritmova 3,98 ampule adrenalina (svakih 7 minuta i 12 sekiundi). ZAKLJUČAK: Ako se po upotrebi adrenalina može proceniti da li timovi naše Službe rade po preporukama i ako se ovaj mali uzorak može smatrati statistički značajnim (procenat pacijenata sa uspostavljenom cirkulacijom (ROSC) 34,9% ), moramo biti realni i priznati da ne primenjujemo dovoljno preporuka, te da bi striktno primenjivanje istih donelo još bolje rezultate i veće preživljavanje. KLJUČNE REČI: adrenain, protokol za KPR, dužina trajanja KPR E-pošta: [email protected]

3. WELLSOV SKOR U RANOM PREPOZNAVANJU PLUĆNE EMBOLIJE NA PREHOSPITALNOM NIVOU Vlada Tamburkovski GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD



UVOD: Plućna embolija (PE) je patološko stanje u kome dolazi do opstrukcije manjih ili većih grana plućne arterije trombom, ili drugim materijalima: masti, vazduh, itd., koji putem venske krvi dospevaju u plućnu cirkulaciju. Obzirom da simptomi i znaci, koji se javljaju u PE nisu specifični za ovo oboljenje, za postavljanje sumnje na PE koristi se Wellsov skor. CILJ RADA: Prikazujemo slučaj rano prepoznate PE, na prehospitalnom nivou, primenom Wellsovog skora. PRIKAZ BOLESNIKA: Ekipa HMP dobila je poziv za bolesnika, starosti 27 godina, zbog gubitka svesti. Anamnestički se dobija podatak, da je gubitku svesti, prethodio osećaj gušenja i lupanja srca. Negira druge subjektivne tegobe od značaja. Nedelju dana ranije, na treningu je povredio levo koleno, zbog čega je postavljena imobilizacija longetom. Tegobe u vidu bola u grudima, HTA, i tahikardije je imao pre godinu dana, pregledan je u UC KCS i dobio terapiju. Negira operacije, alergičan je na penicilin. Pri pregledu: svestan, orjentisan, eupnoičan, afebrilan, normalne prebojenosti kože i vidljivih sluznica, bez periferne limfadenopatije i hemoragičnog sindroma. Auskultatorno na plućima normalan disajni zvuk, PO2=90%. Srčana radnja ritmična, ubrzana, tonovi jasni, bez šumova, TA 120/85 mmHg na obe ruke. EKG nalaz: sinusni ritam, srčana frekvenca 100/min., diskretni znaci opterećenja desnog srca S1, Q3, T3, negativno T od V1-V4 odvoda. Leva noga imobilisana zavojem i longetom, nalaz na ostalim ekstremitetima uredan, sa očuvanim pulsacijama, na perifernim krvnim sudovima. Nakon pripreme za transport (otvorena kontinuirana venska linija, oksigenoterapija), pacijent je pod dijagnozom suspektne embolije pluća (Wellsov skor 6), prevežen u KBC Zemun, gde je daljim dijagnostičkim pretragama, ista i potvrđena. ZAKLJUČAK: PE se često ne dijagnostikuje za života bolesnika, ili se druga oboljenja pogrešno dijagnostikuju kao plućna embolija. Stoga je neosporan značaj primene Wellsovog skora za rano prepoznavanje PE na prehospitalnom nivou. KLJUČNE REČI: Wellsov skor, plućna embolija, prehospitalno E-pošta: [email protected] 4. HOLMSOVA KALA STRESA KAO PREDIKTOR TEŽINE KLINIČKE SLIKE I STEPENA PREŽIVLJAVANJA KOD PACIJENATASA CEREBROVASKULARNIM INSULTOM Vladimir Gajić1, Dragan Milojević1, dr Alaksandar Rašković1, dr Anđela Milojević2, Dragić Banković3, prof dr Gordana Tončev4,5, Sanja Gajić6 (1)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (2)ZAVOD ZA STOMATOLOGIJU KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (3) PMF KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (4) KC KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (5)FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (6)DOM ZDRAVLJA KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC CILJ RADA: Odrediti značaj Holmsove skale stresa kao prediktora težine kliničke slike i stepena preživljavanja kod pacijenata sa cerebrovaskularnim insultom. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Anketirano je 290 pacijenata sa CVI, primljenih na Neurološku kliniku KC Kragujevac u jednogodišnjem periodu 01.02.2013-31.01.2014.godine, na faktore stresa predviđenih Holmsovom skalom,a zatim je izvršena statistička analiza Pirsonovim hi-kvadrat testom i evaluacija dobijenih podataka multivarijantnom logističkom regresijom. REZULTATI: Od 290 pacijenata najmlađi je imao 34,a najstariji 95 godina, pri čemu je prosečna starost pacijenata 71,69±11,168 godina.Od 290 pacijenata, 212 pacijenata je preživelo cerebrovaskularni insult prosečne starosti 69,35±11,192 godina, dok je 78 pacijenata preminulo, prosečne starosti 78,04±8,302 godina. 250 pacijenata (86,21%) je bilo sa akutnim ishemijskim moždanim udarom, 32 (11,03%) je sa intracerebralnom hemoragijom, 8(2,76%) sa subarahnoidalnom hemoragijom. Posmatrajući polnu distribuciju u Holmsovoj skali 139(47,93%) pacijenata je imalo skor 0- 149, odnosno mali rizik od oboljevanja, pri tome je 78 muškaraca(56,11%) i 61 žena(43,89%). 98 pacijenata(33,79%) je imalo skor 150-299, ili srednji stepen rizika za oboljevanje, pri tome je 47 muškaraca(47,96%)i 51 žena (52,04%). Najveći rizik, skor preko 300 je imalo 53 pacijenta (18,28%), od toga 34 muškarca (64,15%) i 19 žena (35,85%). Kaplan-Majerova metoda pokazuje da postoji statistički značajna razlika u preživljavanju između lakše(pareza) i teže(plegija) kliničke slike bolesti(r˂0.0005). Težina bolesti i smrtnost su povezani(r˂0.0005). Sa lakšom kliničkom slikom umrlo je 6,1%, a sa težom kliničkom slikom 31,1%. ZAKLJUČAK: Holmsova skala stresa je odličan prediktor težine kliničke slike i stepena preživljavanja kod pacijenata sa CVI. KLJUČNE REČI: Holmsova skala stresa, težina kliničke slike, stepen preživljavanja, CVI E-pošta: [email protected]



5. PRIKAZ DVA SLUČAJA ANAFILAKTIČKOG ŠOKA U SHMP DOBOJ – INTRAVENSKO DAVANJE ADRENALINA Milica Volaš Tovirac JZU DOM ZDRAVLJA DOBOJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, DOBOJ CILJ RADA: U radu su prikazana dva slučaja anafilaktičkog šoka, koja su zbrinuta od strane lekara i medicinskih tehničara Službe hitne medicinske pomoći Doboj. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Analizirane su istorije bolesti dva pacijenta sa anafilaktičkim šokom iz Protokola SHMP Doboj iz juna i avgusta 2013. godine kao i Uputstvo o lečenju anafilaktičkog šoka Doma zdravlja Doboj i prikazani su kao studija slučaja. REZULTATI: Iako se u vodičima za lečenje anafilakse u prvu liniju medikacije stavlja adrenalin,u praksi se često desava da se adrenalin daje poslednji,odnosno kada pacijent ne odreaguje na druge lekove ili ako dođe do kardiopulmonalnog zastoja.U većini vodiča se preferira intramuskularno davanje adrenalina, kao bezbedniji put u odnosu na intravenski put administracije. Ipak,u slučaju teškog i/ili nereaktivnog anafilaktičkog šoka trebalo bi dati intravenski razblažen adrenalin. Prikazali smo dva pacijenta sa teškim anafilaktičkim šokom,gde su se lekari SHMP Doboj odmah odlučili za intravensku administraciju adrenalina. Prvi pacijent je razvio anafilaktički odgovor na ubod ose, a drugi na intramuskularno dat lek (Diklofenak). Zbog teške kliničke slike i brze progresije simptoma i znakova anafilakse,kod oba pacijenta lekari su se odmah odlučili na i.v. boluse razblaženog adrenalina (1:10000) i to u dozama koje su niže od preporučenih (0,2mg i 0,3mg) i bolusi su dati dva puta. Takođe su obojici dati i medikamenti iz druge linije (antihistaminici i kortikosteroidi) kao i kristaloidni rastvor i oksigenoterapija. Kod pacijenata je ubrzo došlo do popravljanja opšteg stanja, a da nisu zabeleženi neželjeni efekti adrenalina. ZAKLJUČAK: Adrenalin ne treba izbegavati dati pacijentu iz straha od neželjenih efekata ili ga ostavljati za kasniju administraciju,kad glukokortikoidi ili antihistaminici ne dovedu do poboljsanja kliničke slike obolelog.Blagovremenim davanjem adrenalina se skraćuje i vreme opservacije pacijenta u ambulanti hitne medicinske pomoći. KLJUČNE REČI: anafilaktički šok, adrenalin, intravvensko davanje E-pošta: [email protected] 6. KAKO NAPISATI NAUČNI ČLANAK Slađana Anđelić GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD Cilj obimne svetske i domaće literature je da poduči mlade lekare kako se piše naučni članak i objasni tehničke i etičke aspekte pisanja svakog poglavlja naučnog rada. Najbolji vodič za pisanje naučnih članaka, tzv. Vankuverski dokument, precizno objašnjava sve aspekte pisanja naučnog članka, te autori treba da se pridržavaju ovih pravila prilikom pisanja. Naučni članak predstavlja pisani izveštaj o rezultatima istraživanja, koji ima svoju organizovanu strukturu, pri čemu glavni deo sledi takozvani UMRID (uvod, material i metode, rezultati i diskusija) akronim. Ostali delovi članka, su podjednakog značaja, i svakom od njih treba posvetiti pažnju. Naslov treba da je atraktivan kako bi privukao pažnju potencijalnih čitalaca. Ispod naslova se navode autori i njihove adrese. Najčitaniji deo članka posle naslova je sažetak jer se indeksira u indeksnim bazama. Sažetak (na srpskom i engleskom jeziku) može biti informativni ili struktuisani. Na kraju sažetka navode se ključne reči, čija je uloga da, u dostupnim medicinskim bibliografskim bazama omoguće zainteresovanom čitaocu da pronađe članak. U odeljku izjave zahvalnosti navesti ime organizacije – finansijera istraživanja, kao i osobe koje nisu autori a doprinele su nastanku rada. Citiranje literature predstavlja standardizovan metod prikazivanja izvora informacija i ideja koje se koriste u pisanju naučnog rada, i to na jedinstveni način koji identifikuje njihove izvore. Stilovi citiranja su: Vankuverski (najčešće), Harvardski, i mešoviti tip. Prilozi (tebele, grafikoni, slike) treba da budu jasni i koncizni, prate tekst na koji se odnose i da njihovi brojevi budu navedeni u tekstualnom delu članka. Pri pisanju članka, autor se mora strogo pridržavati etičkih pravila publikovanja jer su sve češći prekršaji etičkih normi i u svetu i u Srbiji. Međutim, danas postoje tehnike kojima se već u podnetom rukopisu otkrivaju elementi prevare, i tako se sprečava njihovo objavljivanje. KLJUČNE REČI: naučni članak, pisanje, etika publikovanja E-pošta: novizivot94@gmail. com



POSTER PREZENTACIJE

26.05.2015. godine 1. SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI U OČIMA MEDIJA Mihaela Budimski, Nikola Gavrilović, Milena Momirović Stojković, Jovanka Milak, Kornelija Horvat Jakšić, Borislav Davčik DOM ZDRAVLJA SUBOTICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SUBOTICA UVOD: Društvene mreže predstavljaju virtuelne zajednice ljudi okupljenih zbog zajedničkih ideja, tema i informacija. Kada se sopstveni stavovi i iskustva podele na društvenim mrežama, pokreće se lavina subjektivnih, individualnih mišljenja koja su vrlo često daleko od stvarnosti. CILJ RADA: Prikaz surove realnosti kojom je Služba hitne medicinske pomoći svakodnevno izložena javnosti, a prikazana očima medija. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Pretraživanjem društvenih mreža i klasičnih medija, prikazani su slučajevi o ličnim stavovima i globalizacijama vezanih za SHMP. REZULTATI: Svakodnevno se suočavamo sa informacijama na društvenim mrežama i vestima koje preplavljuju različite medije o osudama laika na postupke lekara hitnih pomoći. Salve negativnih komentara povezuju i poistovećuju postupke globalno na celu službu. Analizom medija koji su objavljivali slučajeve iz naše okoline, proističe da nema načina koji bi sprečio i zaustavio širenje dezinformacija kao ni uticaja na stavove lične prirode. Formiranjem grupa, blogova kao i neiscrpno komentarisanje pod različitim pseudonimom, dovodi do sve češćih masovnih verbalnih osuda uz vulgarnosti koje progrediraju do negativne kulminacije, a otpor ni u pokušaju ne postoji da se stereotipni stavovi i mišljenja pojedinaca makar suzbiju i zaustave. ZAKLJUČAK: Podizanje nivoa zdravstvene svesti ne samo u smeru pacijentovih prava nego stavljanje akcenta na pacijentove obaveze. Pokušati skrenuti pažnju medijima da filtriraju javnu osudu i linčovanje zdravstvenih radnika i preko ministarstva pokušati da se smanji pritisak održavanja socijalnog mira preko javnih ustanova odnosno zdravstvenog sistema. KLJUČNE REČI: hitna medicinska pomoć, mediji E-pošta: [email protected] 2. PROFESIONALNI STRES I KVALITET ŽIVOTA Mihaela Budimski, Nikola Gavrilović, Milena Momirović Stojković, Kornelija Horvat Jakšić DOM ZDRAVLJA SUBOTICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SUBOTICA UVOD: Radom u SHMP, lekari su izloženi svakodnevnom stresu koji mogu dovesti do razvoja fizičkih i psihičkih promena. Kanalisanje i rasterećenje od profesionalnog stresa zasnovano je na individualnom rešenju, dok zakonske obaveze i sistematski pregledi obezbeđuju profesionalnu zaštitu. CILJ RADA: Prikaz na koji način uslovi rada utiču na kvalitet života i postoje li rešenja za kanalisanje stresa. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Analiza rezultata dve ankete koje su poponjavali zaposleni lekari u SHMP širom R.Srbije. Prva anketa je sadržala pitanja o uslovima rada i profesionalnim bolestima, a druga o uticaju stresa na kvalitet života. REZULTATI: U anketi je učestvovalo 103 lekara zasposlenih u SHMP. Od ukupnog broja anketiranih, 54 (53%) su ženskog pola, 49 (47%) muškog. Po starosti, u najvećem procentu između 31 i 40 godina 50 (48%). Uglavnom nepušači 87 (84%), dok 31 (30%) ispitanih ima jednu ili više hroničnih bolesti. Tokom rada najveća je izloženost ubodu igle 26 (25%), a Službi medicine rada je prijavljeno svega 19(18%) povreda. Na poslu najviše smeta administracija, mala plata i izloženost očima javnosti. U najvećem procentu lekari nemaju simptome koji su povezani sa stresom 31 (30%), dok je manji procenat oni koji su često umorni i malaksali 23 (22%). Stres se na poslu najviše kanališe kroz aktivno slobodno vreme 39 (38%), a 64 (62%) lekara nosi problem kući. ZAKLJUČAK: Od velikog je značaja prevenirati moguće posledice stresa na radnom mestu, poboljšanjem uslova rada, upoznavanjem zaposlenih sa načinom kanalisanja stresa kao i kroz razgovore sa kolegama i periodične sistematske preglede. Na ovaj način pored adekvatnog ličnog dohotka i zaštite na radu– povećava se kvalitet života, smanjuje stres i podiže nivoa kvaliteta rada. KLJUČNE REČI: profesionalni stres, kvalitet života E-pošta: [email protected]



3. IMA LI RAZLIKE U PRIJEMU POZIVA OSOBA STAROSTI DO 64 GODINE I OSOBA STARIJIH OD 64 GODINE Slavoljub Živanović GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD CILJ RADA: pokazati odnos broja primljenih poziva izmedju dve starosne grupe do 64 i 65 ili više godina starosti i odnos primljenih poziva označenih kao crveni, tj hitno jedan u ove dve grupe. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Pretraživana je elektronska baza svih primljenih poziva na telefonskoj centrali Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd (GZZHMP Beograd) novembar 2006. godine, organizovana u excel tabeli, gde je uradđena i osnovna statistika. Testiranje X kvadrat testom test slaganja. REZULTATI: U datom mesecu je bilo ukupno 10.805 poziva zajedno sa transportima. Samo lekarskih pozivi 8.496, od toga sa upisanim godinama 7.066. Godine starosti od 0-97 prosek godina je 59,7482 Od 0-64 godine je bilo 3.544 poziva, od toga crvenih 1442. Godine 65 i više je bilo 1.522 poziva a crvenih 917. Hitnih tj. crvenih poziva je bilo ukupno 2.369. Poređenjem ove dve grupe dobijamo statistički visoko značajnu razliku p<0,01. ZAKLJUČAK: Prema popisu iz 2002. godine na teritoriji Grada Beograda, centralnih opština koje zbrinjava GZZHMP Beograd, broj osoba starih od 65 i više godina je 15% od ukupnog broja stanovnika. Broj primljenih poziva u grupi mlađih i starijih je skoro isti. Broj ukupnih poziva u grupi osoba starih 65 i više godina je veći od njihove zastupljenosti u stanovništvu, što potvrdjuje nalaze iz literature da osobe starijeg životnog doba mnogo češće i više koriste zdravstvene resurse. Pitanje je zašto je u grupi starijih osoba statistički značajno manje hitnosti prvog reda. Sudeći po prikazanim rezultatima reklo bi se da je u pitanju diskriminacija osoba starije životne dobi. Da bi se dobio tačan odgovor na ovo pitanje, bilo bi potrebno analizirati vremena čekanja svih poziva kod dispečera, pre davanja ekipama na izvršenje. KLJUČNE REČI: hitna medicinska pomoć, Beograd, crveni poziv E-pošta: [email protected] 4. ТRIJAŽA POZIVA U TRIJAŽNO DISTRIBUTIVNOM CENTRU (TDC 194) ZAVODA ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD Kristina Jovanović1, Mirjana Bursać1, Srđan Čobanov1, Zorica Markanović1, ZoranKrulj1, Nataša Kozić Kovač1 ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD, NOVI SAD CILJ RADA: Dispečerski centar predstavlja prvu kariku u lancu pružanja hitne medicinske pomoći. U svetu, u skladu s razvojem zdravstvenog sistema, postoje i protokoli za trijažu poziva. U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad upotrebljava se interni dokument pod nazivom „Preporuke za trijažu poziva“. Cilja rada jeda se ukaže na značaj postojanja i efikasnostprotokola zа trijažu poziva u TDC-u 194 ZZHMP Novi Sad. MATERIJAL I METODE: Sprovedeno jeretrospektivnoopservaciono istraživanje. Upotrebljeni su podaci dobijeni iz informacionog sistema TDC-a. Prikupljeni su podaciza 2014. godinu: ukupan broj poziva, broj intervencija urgentnih ekipa, učestalosttegoba kod pacijenata (uvrštenih u kategorije predviđene informacionim sistemom) u toku trijažei vremenski intervali trajanja razgovora.Upotrebljena je deskriptivna statistika, a značajnost je izražena χ2 testom. REZULTATI RADA: Ukupno je bilo 127539 poziva. Izuzeti su pozivi označeni sa: rezervacija transporta, pogrešan broj,mrtvozorstva i uznemiravanje.Bilo je 35947(28,2%), intervencija urgentnih ekipa,dok je 91592(71,8%) poziva na 194 rešeno savetom. Statistički je značajan udeo broja poziva koji su rešeni savetom (χ2=24277,8; p<0,01). Tegobe kod pacijenata su u toku trijažeprepoznate u sledećim kategorijama: kardiologija (18,4%), astma/HOBP (14,2%), neurologija (8,2%), interna medicina (6,5%), abdominalne kolike (4,1%), onkologija (5%), hirurgija (4,7%), trauma (4%), psihijatrija (3,3%), akcidentna stanja/zadesi (4,5%), i 27,1% sva ostala stanja.Prosečna dužina trajanja razgovora u odnosu na red hitnosti u minutama je iznosila:I red hitnosti 1,25 minuta, II red hitnosti 2,05 minuta i III red hitnosti 2,45 minuta.Izuzeti su razgovori sa telefonski vođenom kardiopulmonalnom reanimacijom. ZAKLJUČAK: Upotreba protokola za trijažu poziva u TDCdoprinosi efikasnijem radu dispečera i ujedno se povećava i efikasnost celokupne službe HMP. E-pošta: [email protected]



5. ZBOG ČEGA SE PACIJENTIMA OBOLELIMA OD MALIGNIH BOLESTI NAJČEŠĆE PRIMAJU POZIVI U POMOĆ U BEOGRADSKOJ HITNOJ MEDICINSKOJ POMOĆI? Slavoljub Živanović GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD CILJ RADA: Pokazati kako, kada, na koji način i zbog kojih tegoba se primaju pozivi bolesnicima od malignih bolesti. MATERIJAL I METODOLOGIJA: pretraživana je elektronska baza podataka svih primljenih poziva za 2009. godinu, koji su primljeni na telefonskoj centrali 194. Tražen je podatak u koloni bliža oznaka tegoba, gde je navedeno: karcinom, maligne bolesti itd. Podaci su organizovani u excel tabeli i u njoj je vršeno sortiranje i osnovna statistička obrada. REZULTATI: Pronađeno je 762 poziva kod bolesnika sa malignim bolestima što čini oko 1% ukupno primljenih poziva u pomoć. Najčešći razlog pozivanja je bol u 56%, gušenje 27,7% ili bol i gušenje zajedno u 78% slučajeva. Ostali razlozi su: stanje bez svesti, umiranje, ne znaju da li je živ, ne mogu da ga probude, teško diše, krklja, krvari, ne mogu da uspostave kontakt itd. Pacijentima se poziv u pomoć mnogo češće prihvata noću nego danju i nešto više vikendom nego radnim danom, mada tu nema statistički značajne razlike. Trajanje razgovora je u proseku 126 sekundi a osim u tri slučaja, svi pozivi su označeni kao drugi red hitnosti. ZAKLJUČAK: Hitnu medicinsku pomoć bolesnici oboleli od malignih bolesti pozivaju kod tegoba koje im se čine neizdržive, značajne, nove, a na koje kućno lečenje na kome su najčešće, nije u stanju dovoljno brzo da stigne u kuću ili stan i pruži pomoć, ili je npr. izvan radnog vremena kućnog lečenja. Porodica ili bolesnici često pozivaju hitnu medicinsku pomoć tražeći još neko rešenje za trenutne ili hronične tegobe, prosto se ne mireći sa sudbinom, tj. normalnim tokom bolesti koja često vodi neminovno trajnoj teškoj patnji i smrtnom ishodu. Hitna medicinska pomoć ovakve bolesnike očigledno retko svrstava u hitnost prvog reda. KLJUČNE REČI: prijem poziva, hitna medicinska pomoć E-pošta: [email protected] 6. ZNAČAJ OPSERVACIJE U RADU LEKARA HITNE MEDICINSKE POMOĆI- prikaz slučaja

Vladimir Berić, Vera Terzić DOM ZDRAVLJA ŠABAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, ŠABAC UVOD: Ambulanta SHMP DZ Šabac je jedina dežurna služba u opštini u večernjim satima. Zbog toga se, pored hitnih stanja, pregleda i veliki broj slučajeva nehitne etiologije, što uzrokuje velike gužve u ordinaciji. CILJ RADA: Prikazati značaj detaljnog pregleda i dobre opservacije kod pacijenata sa atipičnim tegobama u otežanim uslovima rada. PRIKAZ SLUČAJA: S.Đ.(62) dolazi na pregled,žali se na napetost u grudnom košu, blage bolove, bio na sahrani u toku dana, potresao se. Nikada nije imao srčanih tegoba, niti hipertenziju. Srčani tonovi jasni, disajni šum normalan, TA 200/100 mmHg, EKG: sinusni ritam, fsrčana frekvencija oko 80/min. bez promena u finalnom segmentu. Ordiran Furosemid I amp i.m., Lorazepam tbl 1mg p.o., Zorkaptil 25mg p.o. Opserviran. Na kontrolnom pregledu TA 170/90 mmHg, EKG nalaz istovetan prethodnom, tegobe subjektivno umanjene. Oseća se bolje, išao bi kući, smeta mu gužva u čekaonici. Naložena još jedna kontrola, nakon pola sata TA 150/80 mmHg, ali se na EKG zapisu jasno pokazuje ST elevacija u V1-V4 odvodima- akutni infarkt miokarda. Otvoren venski put, transportovan u koronarnu jedinicu. ZAKLJUČAK: I pored gužvi, koje se javljaju u ambulanti SHMP, treba prekontrolisati pacijenta i više puta ako je potrebno. Greške se dešavaju usred zamora, kada slučaj na koji treba obratiti pažnju, dođe posle četrdesetak nehitnih pregleda. KLJUČNE REČI: opservacija,ambulanta hitne medicinske pomoći, infarkt miokarda. E-pošta: [email protected]

7. PROHODNOST URGENTNOG PRIJEMA OPŠTE BOLNICE ŠABAC, ZAPAŽANJA KROZ SWOT ANALIZU Nikola Beljić1, Milan Martinović2, Dragana Vučić3 (1)OPŠTA BOLNICA “LAZA K. LAZAREVIĆ“ ŠABAC, URGENTNI PRIJEM, ŠABAC (2)DOM ZDRAVLJA LOZNICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, LOZNICA (3)INSTITUT “SIMO MILOŠEVIĆ“, IGALO



UVOD: Služba prijema i zbrinjavanja urgentnih stanja OB Laza K. Lazarević Šabac, koncipirana je kao Urgentni hirurški prijem; „mini“ Urgentni centar na sekundarnom nivou, koji se bavi sekundarnim prijemom i trijažom pacijenata. U praksi, predstavlja ulazna vrata OB Šabac, sa dostupnošću svih specijalista bolnice prilikom pregleda, čime bolnica postaje „Urgentna bolnica“, te služi često za brze „sistematske“ preglede fingiranih uputnih dijagnoza. Organizaciono, bolnica je paviljonskog tipa, sa dva Hitna prijema, hirurški i intranistički u koji se slivaju pacijenti upućeni iz SHMP grada i okolinih opštinskih mesta, kao i svih ambulanti primarne zdravstvene zaštite a po proceni izabranih lekara. Sam Urgentni prijem zapošljava lekare direktno sa biroa za zapošljavanje, dva lekara u smeni i tri tehničara, samim tim predstavlja veliki profesionalni i ljudski izazov za rad lekara na početku karijere. U ovom trenutku Urgentni hirurški prijem nema specijalistu urgentne medicine. CILJ RADA: Cilj rada treba da pokaže značajan četvorogodišnji porast broja pacijenata sa primerima uputnih dijagnoza koji predstavljaju mperati a ne hitna hirurška oboljenja a sve sa ciljem brzog pribavljanja medicinske dokumentacije. Mišljenja smo da se time se značajno narušava sam kvalitet pružene usluge. Analiza slabosti, prednosti, pretnji I mogućnosti (SWOT) možda najslikovitije prikazuje mperat nastupajuće tendencije. MATERIJAL I METODOLOGIJA:: Korišćeni materijali su bolnički protokoli, pojedinačne uputnice, baza bolničkog informacionog sistema. Korišćeni podaci obrađeni su u Office calc. Programu. REZULTATI: Ukupan broj pacijenata pregledanih 2011. godine bio je 10254; 2012. godine 14.587; 2013. godine 16.289; 2014. godine 18.506. Ukupan broj pacijenataje 80% (8.252) veći na kraju 2014. godine u odnosu na kraj 2011. godine. Broj lekara se nije povećavao, često se i smanjivao, uputne dijagnoze su bile ne retko vezane za hronične bolesti, koje se ne mogu lečiti u urgentnim centrima. ZAKLJUČAK: Veliki prirast pacijenata, bez adekvatne trijaže na primarnom nivou spredstavlja profesionalni i ljudski izazov, sa manifestacijama na kvalitet lečenja, dijagnostike, kao i kvalitetnog sagledavanja pacijenta u celini. Porast od 20% u broju pacijenata godišnje, predstavlja, u ne malom broju slučajeva samo želju za brzim pregledima različitih specijalista na koje bi redovnim putem trebalo čekati par meseci. Time Urgentni prijem, gubi smisao, a čitava bolnica postaje „Urgentna bolnica“. DISKUSIJA: Slabosti ovako organizovanog sistema su veliki broj pacijenata, velika potrošnja resursa, moguće greške, sporost u pregledu i završavanju pacijenata; prednosti su dostupnost lekara svih specijalnosti kao i dijagnostike bez zakazivanja; pretnje predstavlja veliki broj često trivijalnih uputnih dijagnoza koje „zavaraju“ lekare urgentnnog centra, moguće greške; mogućnosti su smanjivanje vremena čekajući na pregled u urgentnom, poboljšanje uslova rada. Pažljivija trijaža i pregledanje pacijenata na primarnom nivou, imperativ je za napredovanje u lečenju kako bi se pacijentkima prožila pravovremena, adekvatna i kvalitetna usluga, te smanjio pritisak na bolnicu i specijaliste. KLJUČNE REČI: prohodnost Urentnog prijema, brzi „sistematski“ pregledi, SWOT analiza, E-pošta: [email protected]

8. UPOTREBA SKORING SISTEMA U PROCENI VITALNE UGROŽENOSTI PACIJENATA U PREHOSPITALNIM USLOVIMA Vasić Ankica, Tančik Dragan DOM ZDRAVLJA BEČEJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BEČEJ CILJ RADA: upoređivanje različitih skoring sistema i mogućnost njihove upotrebe u prehospitalnim uslovima MATERIJAL I METODOLOGIJA: Skoring sistemi koji se koriste u Jedinicama intenzivne terapije i nege (JIT) služe za procenu rizika od intrahospitalnog mortaliteta i omogućuje gradiranje i međusobno upoređivanje različitih JIT. Izbor sistema skorovanja zavisi od stanja i kliniče slike pacijenta. U upotrebi su različiti skoring modeli: APACHE II, LODS, MOF, MODS, SSS, SAPS, RAPS, TRS, GCS, MEWS, VELLS...Bodovni sistemi pomažu u objektivizaciji trenutnog stanja obolelog, daju mogućnost upoređivanja kod promene stanja u toku transpotra i adekvatnog intervenisanja kao i lakšu komunikaciju prilikom predaje pacijenta na prijemnom odeljenju bolnice. REZULTATI: Skoring sistemi koji se zasnivaju na parametrima koji se mogu odrediti,tipa vitalnih parameta,mogu imati svoju primenu prehospitalno.U uslovima terenskog rada nekada je teško evidentirati sve parametre. GCS , Trauma score, CRAMS score, MEWS score su najčešće korišćeni sistemi skorovanja. ZAKLJUČAK: Skoring sistemi služe za objektivizaciju stanja potencijalno vitalno ugroženih pacijenata.Prehospitalno se mogu primeniti oni koji se zasnivaju na lako odredivim parametrima. I pored svoje široke primenjivosti ne bi trebalo da predstavljaju jedini parametar u donošenju odluke o zbrinjavanju pacijenta. Okolnosti kao što su mehanizam povređivanja, mogućnosti zbrinjavanja na licu mesta i slično takođe utiču na konačnu odluku. KLJUČNE REČI: skoring sistem, vitalna ugroženost pacijenta E-pošta: [email protected]



9. ANALIZA O ZBRINjAVANJU HITNIH STANJA U STACIONARNIM ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U BEOGRADU U 2014. GODINI Zoran Durlević GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Da se na osnovu prispelih podataka iz zdravstvenih ustanova koje učestvuju u zbrinjavanju hitnih stanja, uradi analiza i definišu predlozi mera za njihovo bolje fuknkcionisanje, kao i racionalnije korišćenje resursa stacionarnih zdravstvenih ustanova. CILJ RADA: Da se unapredi zbrinjavanje kritično obolelih i teško povređenih građana Beograda, obezbedi pravovremena komunikacija među zdravstvenim ustanovama. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Na osnovu zdravstvenih mesečnih popunjenih izveštajnih obrazaca, stalne komunikacija sa zdravstvenim ustanovama i neposrednog uvida na terenu. REZULTATI: Ovom analizom obuhvaćeno je zbrinjavanje hitnih stanja odraslih pacijenata u oblastima interne medicine i neurologije, hirurgije, neurohirurgije, ortopedije i traumatologije i urologije u 7 zdravstvenih ustanova u Beogradu. Za potrebe ove analize vršeno je upoređivanje rada zdravstvenih ustanova na zbrinjavanju hitnih stanja u periodu januar - decembar 2014. godine sa istim periodom 2013. godine. Posmatrajući sve napred iznete medicinske discipline u 2014. godini ukupno su pregledana 417.934 pacijenta sa urgentnim stanjem i/ili oboljenjem. To je za 11.334 (2,7%) više u odnosu na isti period 2013. godine. Svaki deveti pregledani pacijent (11,4%, odnosno 47.971) bio je hospitalizovan, što je više u odnosu na isti period 2013. godine (10,8% ili 44.097). Posmatrajući po oblastima medicine, najviše hospitalizovanih pacijenata bilo je u oblasti interne medicine, 23.733 ili 50,3% od ukupnog broja svih hospitalizovanih, a najmanje u oblasti urologije, 1.504 ili 3,1%. I broj pacijenata upućenih na lečenje u druge ustanove (ukupno 21.872) se razlikuje po medicinskim disciplinama. Najviše upućenih pacijenata bilo je u oblasti neurohirurgije (14,6%), a najmanje u oblasti urologije (2,2%). U prva 72 sata od bolničkog prijema operisano je ukupno 4.410 ili 32,1% hirurških pacijenata, 28,6% (1.711) ortopedskih, 16,6% (3.055) neurohirurških i 14,2% (214) uroloških. Od ukupnog broja pregledanih pacijenata, 74.105 ili 17,7% su bili pacijenti sa uputom iz doma zdravlja 46.245 ili 11,0% pacijenti koje je dovezla služba hitne medicinske pomoći, a najveći broj 297.584 ili 71,2% je koristio zdravstvenu zaštitu bez uputa. Podaci se odnose na 100,0% pregledanih pacijenata.Broj pregledanih hitnih pacijenata-dnevna frekvenca pacijenata je najveća u VMA (772 pregledana pacijenta sredom), u UC KCS (603) i IOHB „Banjica“ (122 pregledana pacijenta ponedeljkom i četvrtkom), a najmanja u KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“ (44) (grafikon 9).U prvih 72 sata od početka zbrinjavanja u zdravstvenoj ustanovi pokušano je 596 reanimacija, od kojih je 295 (49,5%) bilo u UKC, 155 (26,0%) u KVC Zemun, 65 (10,9%) u KBC Zvezdara, 60 (10,0%) u KBC Bežanijska kosa, 16 (2,6%) u IOHB „Banjica“ i 5 (0,8%) u KBC „Dr.D. Mišović“. U odnosu na broj pokušanih reanimacija uspešnih je bilo 218 (35,6%). Upoređujući rad Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, kao najveće ustanove u Beogradu koja zbrinjava hitna i urgentna stanja, sa ostalim bolnicama, (tabela 7) može se konstatovati da je broj pregledanih pacijenata nešto smanjen (5,7%) u Urgentnom centru u odnosu na isti period 2013. godine, dok je broj hospitali zovanih povećan (18,4%). Procentualni udeo pregledanih pacijenata u UC KCS u odnosu na sve ostale zdravstvene ustanove je 52,6%, a procentualni udeo hospitalizovanih 40,4%. Od ukupno 2.279 smrtnih ishoda koji su se desili u prvih 72 sata od bolničkog prijema, 1.126 ili 49,4% su bili u Urgentnom centru, što ukazuje da ova ustanova i dalje, u najvećem procentu, zbrinjava pacijente sa najtežom patologijom. KLJUČNE REČI: zbrinjavanje hitnih stanja, beograd, 2014. godina, stacionarne zdravstvene ustanove E-pošta: [email protected] 10. PRIMENA ULTRAZVUKA U AMBULANTI SLUŽBE HITNE MEDICINSKE POMOĆI Dušica Gujančić, Stefan Savić DOM ZDRAVLJA OBRENOVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, OBRENOVAC UVOD: UZ je neinvazivna dijagnotička procedura koja je u kritično obolelih pacijenata posebno prikladna zbog nacina izvođenja i neškodljivosti za pacijenta.U medicinskom smislu ultrazvuk je dijagnosticki metod za prikaz morfologije unutrasnjih organa pomoću zvuka visoke frekvence.Po fizičkim osobinama ultrazvuk je mehanički longitudinalni talas u elastičnoj sredini frekvencije od 20000 Hz do 5*10⁸ .Ova frekvencija je iznad opsega čujnosti čovečijeg uha i zato ultrazvuk ne čujemo. CILJ RADA: Upoznavanje sa primenom ove neinvazivne tehnike u ambulanti Sluzbe za hitnu medicinsku pomoc.



MATERIJAL I METODOLOGIJA: Dijagnostička evaluacija i razlozi korišćenja u cilju boljeg i kvalitetnijeg postavljanja radne dijagnoze uvidom u protokole i medicinsku dokumentaciju,sa osvrtom na literaturu. DISKUSIJA: Sluzba za hitnu medicinsku pomoć D.Z.Obrenovac od juna meseca 2014. Godine poseduje portabilni Toshiba ultrazvučni aparat sa konveksnom sondom.Kod pacijenata iz saobraćajnih nesreća, iz tuče, padova sa različitim mehanizmima sprovodi se FAST (Focused Assesment with Sonography for Trauma) ultrazvu. To je brzi ultrazvucni pregled koji se sprovodi kao test za identifikaciju akumulirane slobodne intraperitonealne ili intraperikardijalne tečnosti.Ciljano se gledaju subhepatični, perihepatični, intraperitonealni i Duglasov prostor .Prsisustvo slobodne tečnosti posledica je perforacije organa trbušne duplje. Ascites je povezan sa bolestima jetre, bubrega, kongestivnom srčanom insuficijencijom i malignitetima. Laceracije jetre i slezine takođe se detektuju FAST ultrazvukom kao i krvarenje u dva vremena jetre i slezine . Vrlo lako i jednostavno uočavaju se kalkuloza žučne kese, akutni holecistitis i hidrops žučne kese.Proširen pijelokaliksni sistem bubrega, akutne hidronefroze i kamen u bubregu, pojedinačne i više cisti, čest su nalaz u patologiji urinarnog trakta. U diferencijalno-dijagnostickom smislu ultrazvučni pregled omogućava nam da etiološki razgranicimo bol u epigastrijumu, obzirom i da stenokardični i kolika daju mučninu, povraćanje, preznojavanje. Takodje, diferenciranje lumbalnog i bubrežnog bola bitno je zbog sličnih kliničkih manifestovanja. Nalaz aterosklerotičnih plakova i aneurizmi abdominalne aorte mogu uputiti pacijente na adekvatne i ipravovremene načine lečenja i zbrinjavanja. ZAKLJUČAK: Dostupnost dijagnostickih aparata olakšava nam postavljanje dijagnoze i obavezuje nas na kontnuirani trening i usavršavanje. KLJUČNE REČI: ultrazvuk, FAST, slobodna tečnost E-pošta: [email protected] 11. EHOKARDIOGRAFIJA U PRAKSI HITNE MEDICINSKE POMOĆI – ISKUSTVA ZAVODA ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD Aleksandar Vengrin, Đurđrev Nemanja ZAVODA ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD, NOVI SAD UVOD: Portabilni ehokardiografski aparati omogućavaju lekarima hitne medicinske pomoći (HMP) obavljanje ehokardiografskih pregleda i van specijalizovanih medicinskih ustanova: na mestu zadesa ili u sanitetskim vozilima hitne medicinske pomoći. Zbog vremenske limitiranosti i tehničkih mogućnosti aparata, a često i zbog stanja pacijenta, pregledi se fokusiraju na brzu procenu dimenzija srčanih struktura, njihovih anatomskih odnosa, procenu kontraktilnosti i segmentne kinetike zidova komora, upotrebu kolor Dopplera za procenu funkcionalnosti valvula. CILJ RADA: ovog rada je ukazivanje na značaj ehokardiografije u dijagnostici i posledičnom tretmanu određenih urgentnih stanja. U periodu od aprila do kraja novembra 2014. godine lekari Zavoda za HMP Novi Sad obavili su 53 ehokardiografska pregleda. Indikacije za ehokardiografiju bile su bol u grudima sa nedijagnostičkim EKG-om, gušenje i kolaps/sinkopa. Najčešći ehokardiografski nalazi su valvularne abnormalnosti i disfunkcionalnosti, globalno snižena kontraktilnost leveko more, segmentni ispadi kinetike (akinezija i hipokinezija), hipertrofija zidova leve komore, perikardni izliv i abnormalnosti desnog srca. ZAKLJUČAK: Ehokardiografija u radu HMP je, bez obzira na ograničenja, od velikog značaja prilkom procene i daljeg tretmana određenih urgentnih stanja. Zbog toga je bitno da što veći broj lekara bude obučen za primenu iste. KLJUČNE REČI: ehokardiografija, hitna medicinska pomoć E-pošta: [email protected] 12. ULOGA ULTRAZVUČNE DIJAGNOSTIKE U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOSTICI HOLEDOHOLITIJAZE Milenković Ljubinko1, Milenković Gordana2 (1)POLIKLINIKA IN MEDIC, BEOGRAD (2)SPECIJALNA BOLNICA ZA LEČENJE CVB „“SVETI SAVA“, BEOGRAD CILJ RADA: Definisati ulogu i značaj ultrazvučne dijagnostike u najčešćim urgentnim bolnim stanjima u trbuhu, a koja daju najviše dijagnostičkih poteškoća lekarima. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Na godišnjem nivou u poliklinici In medic uradi se oko 2000 ultrazvučnih pregleda abdomena kod pacijenata koji dolaze sa jakim bolovima u trbuhu. Svi pacijenti su pregledani na



ultrazvučnom color doppler aparatu Siemens sonoline G50, koji poseduje konveksnu multifrekventnu sondu od 25 mgHz i linearnu multifrekventu sondu od 7-11mgHZ. Izdvojeni su pacijenti sa simptomatologijom bilijarne kolike. REZULTATI: Kod pacijenata sa simptomima bilijarne kolike, u više od 40% nađena je holedoholitijaza sa holestazom, koja je uglavnom davala lažnu kliničku sliku bolesti gastro-duodenuma, zbog epigastrične lokalizacije bolova, navodeći lekara u pogrešan smer lečenja. Ono što ova patološka stanja izdvaja jeste što se kalkuloza holedohusa vrlo teško vizualizuje pri rutinskom ultrazvučnom pregledu, naročito u hitnim stanjima, kada pacijent nije adekvatno pripremljen, ali u koliko se pregled obavi protokolarno, i holedohus isprati čitavim tokom, onda se rešava velika dijagnostička dilema, koji su razlozi bolova. ZAKLJUČAK: Ultrazvuk je zlatni standard u dijagnostičkom algoritmu najčešćih bolnih stanja u trbuhu, i trebalo bi da postane rutinski pregled odmah nakon fizikalnog, jer je primenljiv u svakoj ordinaciji, pouzdan, neškodljiv, ponovljiv.Veliki nedostatak je što je vrlo subjektivna metoda, i što zahteva dobro obučenog i veštog lekara i veliko iskustvo, što je preduslov da se prevaziđu sve nabrojane poteškoće u dijagnostici. Protokolarno urađenim ultrazvučnim pregledom, lekar u službi hitne pomoći, može u velikom broju slučajeva, da postavi tačnu i brzu dijagnozu možda u najčešćim urgentnim stanjima u trbuhu. Na ovaj način smanjio bi se veliki pritisak na lekare drugih specijalnosti u dežurnim klinikama, skratio bi se dijagnostočki postupak, što ima i veliki ekonoksmki značaj jer se na taj način izbegavaju nepotrebne dodatne dijagnostčke procedure. KLJUČNE REČI: ultrazvuk, diferencijalna dijagnostika, holedoholitijaza E-pošta: ljubinko [email protected] 13. BENIGNI SOLITARNI FIBROZNI TUMOR RETROPERITONEUMA- PRIKAZ PACIJENTA Vladimir Davidović , Vladimir Veselinov OPŠTA BOLNICA KIKINDA, KIKINDA UVOD: Primarni retroperitonealni tumori su veoma retki i čine 0,05-0,2% svih tumora. Solitarni fibrozni tumori čine oko 0,03% svih tumora, odnosno oko 3% tumora mekih tkiva. Kliničko ponašanje ovih tumora je često nepredvidljivo, tako da i histološki benigni tumori u oko 20% mogu pokazati lokalnu agresivnost. Ovi tumori retko metastaziraju, ali su skloni lokalnom recidiviranju. Recidivi mogu čak postati i maligni. U periodu od 1990. do 2010.godine u literaturi je opisano 57 slučajeva. PRIKAZ PACIJENTA: Osoba ženskog pola, 56 godina starosti, sa tupim bolom u trbuhi i palpabilnom tumefakcijom u donjem levom kvadrantu. Laboratorijske analize uključujući tumor markere i kolonoskopija su bili uredni. Na ultrazvučnom pregledu abdomena i multislajsnom spiralnom skeneru abdomena i karlice viđena je velika, solidna tumorska masa u retroperitoneumu koja je potiskivala levi kolon i tanko crevo. Pacijentkinja je operisana središnjom laparotomijom, te je tumor uklonjen u celosti. Odstranjen tumor je bio inkapsuliran, elastične i čvrste konzistencije, dimenzija 160x120x80 mm, težine 580 g. Patohistološka i imunohistohemijska ispitivanja su pokazala da se radi o benignom solitarnom fibroznom tumoru. Postoperativni tok je bio uredan i protekao je bez komplikacija. Dva abdominalna drena i urinarni kateter su izvađeni drugog postoperativnog dana. Pacijentkinja je otpuštena kući šestog postoperativnog dana, dobrog opšteg stanja i urednog kliničkog izgleda laparotomne rane. ZAKLJUČAK: Hirurško lečenje, odnosno hirurška ekscizija ovih tumora u celosti predstavlja zlatni standard u njihovom lečenju. Zbog sklonosti ka recidiviranju koje se može javiti i više godina nakon hirurškog tretmana, potrebno je dugoročno praćenje i kontrolisanje ovih pacijenata. KLJUČNE REČI: solitarni fibrozni tumor, retroperitoneum, hirurško lečenje E-pošta: [email protected] 14. NEPREPOZNAT SINDROM GORNJE ŠUPLJE VENE - PRIKAZ SLUČAJA Vladimir Veselinov, Vladimir Davidović OPŠTA BOLNICA KIKINDA, KINKINDA UVOD: Sindrom gornje šuplje vene (SVCS) uzrokovan je opstrukcijom protoka krvi kroz gornju šuplju venu. Najčešće se javlja kod malignihprocesa u toraksu i predstavlja jedno od urgentnihstanja u onkologiji. Javlja se u 5-10% svih desnostranih intratorakalnih maligniteta. Terapija izbora je urgentno ozračivanje toraksa. PRIKAZ SLUČAJA: Muškarac star 43 godine, bez komorbiditeta, nakon psihičkog stresa (smrt majke) ponavljano se javlja službi hitne medicinske pomoći zbog napada dispnee. Upućen je neuropsihijatru, koji konstatuje uredan



neurološki nalaz, postavlja dijagnozu somatiformnog poremećaja, ali ga upućuje otorinolaringologu zbog otoka i bola desne polovine vrata. Otorinolaringolog traži ultrasonografiju vrata, na kojoj se verifikuje više uvećanih srednjih i donjih jugularnih limfnih nodusa, do 20 mm veličine. Ova limfadenomegalija je protumačena kao posledica karioznih zuba, te je pacijentu ordiniran antibiotik, i predložena stomatološka intervencija. Dalji napadi gušenja tretirani su anksioliticima, bez većeg olakšanja. Skoro 2 meseca od pojave simptoma pacijent se upućuje internisti zbog gušenja, trnjenja i otoka lica nakon uzimanja antibiotika, što je protumačeno kao alergijska reakcija. Ipak internista traži radiogram grudnog koša na kom je viđena medijastinalana masa desno i ultrazvuk abdomena koji registruje više okruglastih promena u jetri koje odgovaraju sekundarnim depozitima. Pacijent je hitno upućen na Institut za onkologiju Vojvodine gde je na kompjuterizovanoj tomografiji toraksa potvrđena kompresija gornje šuplje vene tumorskom masom. Pacijent je primio urgentnu zračnu terapiju medijastinuma, nakon koje se simptomi povlače. Vreme od početka tegoba do dijagnoze SVCS iznosilo je oko 2 meseca. ZAKLJUČAK: SVCS se ne mora prezentovati klasičnim znacima iz literature. SVCS predstavlja urgentno stanje u onkologiji, povezano sa povećanim ranim mortalitetom i zahteva hitnu radioterapiju radi dekompresije. KLJUČNE REČI: sindrom gornje šuplje vene E-pošta: [email protected] 15. PREHOSPITALNI FAKTORI KOJI UTIČU NA ISHOD TEŠKE TRAUME Radojka Jokšić-Mazinjanin1, Zoran Gojković2, Velibor Vasović3, Momir Mikov3, Milena Jokšić Zelić4, Radmila Petrović5, Siniša Saravolac1,Valentina Isaković (1)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD, NOVI SAD (2)KLINIČKI CENTAR VOJVODINE, KLINIKA ZA ORTOPEDIJU I TRAUMATOLOGIJU, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD, NOVI SAD (3)KATEDRA ZA FARMAKOLOGIJU, TOKSIKOLOGIJU I KLINIČKU FARMAKOLOGIJU, UNIVERZITET U NOVOM SADU, MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD,NOVI SAD (4)DOM ZDAVLJA BEČEJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BEČEJ (5)KLINIČKI CENTAR VOJVODINE, URGENTNI CENTAR VOJVODINE, NOVI SAD CILJ RADA: Procena ozbiljnosti stanja povređenih na osnovu nalaza vitalnih parametara, regije tela koja je povređena i težine samih povreda, kao i uticaj navedenih faktora i preduzetih mera prehospitalnog zbrinjavanja na ishod teške traume. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Retrospektivno istraživanje je sprovedeno u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad (ZZHMPNS). U istraživanje su uključeni pacijenti kod kojih je lekar na terenu postavio dijagnozu teške traume, a zatim je u Urgentnom centru (UC) Kliničkog centra Vojvodine to i potvrđeno. Istraživanje je sprovedeno u period od 1.1.2014. do 31.12.2014. godine. REZULTATI: U istraživanje je uključeno 47 pacijenata, statistički značajno mnogo više muškaraca je bilo nego žena. Prosečna starosna dob povređenih je bila 50,70±17,72 godina. Prvih 24 časa u UC je preživelo 36(76,60%) pacijenata. Iako je vreme stizanja urgentne ekipe na mesto događaja, vreme zbrinjavanja i predaje pacijenta u prijemnu ambulantu UC kraće u grupi pacijenata koji nisu preživeli, statistički ne postoji značajnost. Ne postoji statistički značajna razlika u broju besvesnih pacijenata u grupi pacijenata koja je preživela u odnosu na grupu koja nije, kao i nalaza vrednosti vitalnih parametara prehospitalno iako su vrednosti niže u grupi koja nije preživela. Izuzetak je vrednost saturacije kiseonika u perifernoj krvi koja je statistički značajno niža u grupi pacijenata koji nisu preživeli. Kontinuirana venska linija je plasirana kod tri četvrtine pacijenata, a nadoknada tečnosti je urađena kod dve trećine pacijenata prehospitalno. Terapija bola primenjena je kod zanemarljivo malog broja pacijenata. Imobilizacija i hemostaza su urađene kod približno polovine povređenih pacijenata. U grupi pacijenata koji nisu preživeli vrednost AIS (Abbreviated Injury Scale) skora za regiju glave i vrata je statistički značajno bila veća. ZAKLJUČAK: Pacijenti sa teškim povredama glave i vrata spadaju u grupu najrizičnijih pacijenata i kod njih češće dolazi do smrtnog ishoda u prva 24 časa nakon povređivanja. Osim toga, što su vrednosti vitalnih parametara prehospitalno niže, to je veći rizik od smrtnog ishoda. Prehospitalni tretman teških povreda ima inicijalno značajan uticaj na krajnji rezultat uspešnosti zbrinjavanja povređenih u sistemu urgentne medicine. Da bi konačni rezultati bili bolji u odnosu na rezultate dobijene u posmatranom periodu, na prehospitalnom nivou neophodno je kod svakog povređenog izvršiti adekvatnu hemostazu, otvoriti kontinuiranu vensku linuju i nadoknadu tečnosti uz terapiju bola, oksigeno terapiju i imobilizaciju koja je primerena povredi. KLJUČNE REČI: prehospitalni faktori, teška trauma E-pošta: [email protected]



16. “ZLATNI SAT“ I ZBRINJAVANJE PACIJENATA U PUTNIČKOM VOZILU – prikaz slučaja

Renata Hadžić, Sanja Osmančević-Ljubojević JZU “DOM ZDRAVLJA“ SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI SA EDUKATIVNIM CENTROM, BANJA LUKA Zbrinjavanje teško povrijeđenog , politraumatizovanog pacijenta, treba obaviti u prvom satu od trenutka povrede i to vrijeme je „zlatni sat“. Izgubljeno vrijeme često znači letalni ishod za pacijenta. Dispečer Službe hitne medicinske pomoći je primio poziv od prolaznika da se na udaljenosti, 3-4 minuta od SHMP, dogodio saobraćajni udes i da ima povređenih lica. Mobilni tim zatiče muškarca, oko 30-35 godina starog, sa donjim delom tela priklještenim komandnom tablom putničkog vozila, dok su gornji dio tela i glava na mestu suvozača. Pacijent je somnolentan, prisutnih reakcija na grubi podražaj, nemerljivog krvnog pritiska, spontanog disanja. Zbog ne mogućnosti pristupa pacijentu, vatrogasna ekipa, pruža asistenciju timu SHMP u izvlačenju pacijena iz vozila. Izvlačenje traje neuobičajeno dugo. Postoji stalna pretnja da se slupano vozilo zapali, a krhotine lima i stakla povrede pacijenta i članove ekipe. Dok vatrogasci pokušavaju osloboditi pacijenta, postavlja se Šancov okovratnik, prati prohodnost disajnog puta, otvaraju se 2 venska puta i aplicira 1000ml fiziološke otopine. Stanje svesti se popravlja, pacijent je konfuzan, napetog abdomena, „jauče“ zbog bola. Aplicira se 50 mg Trodona i.v. Nakon oslobađanja donjih ekstremiteta, utvrdi se otvoreni prelom potkoljenice, imobiliše se otvorenom pneumatskom udlagom fiksiranom kaiševima, i na lopatastim nosilima se izvlači i prebacuje u sanitetsko vozilo. Pacijent svestan, komunikativan, stabilnih vitalnih parametara se preveze u prijemnu ambulantu Hirurške klinike KC Banja Luka. Zbrinjavanje je u potpunosti urađeno u slupanom putničkom vozilu i trajalo je 50 minuta. Dragoceno vreme nije izgubljeno, a „zlatni sat“ je prošao na mestu saobraćajne nesreće i u slupanom putničkom vozilu. KLJUČNE REČI: politrauma, „zlatni sat“ E-pošta: [email protected] 17. GLAZGOV KOMA SKALA (GCS) U PROCENI KRITIČNO OBOLELIH PACIJENATA NA PRIJEMU U JEDINICU INTENZIVNOG LEČENJA (JIL) Ana Sekulić1 , Olivera Marinković1 , Slađana Trpković2 , Vesna Malenković1 , Jovana Zlatić1 , Tamara Kostić1 (1)KBC “BEŽANIJSKA KOSA“, ODELJENJE ANESTEZIJE, INTENZIVNE TERAPIJE I TERAPIJE BOLA, BEOGRAD (2)MEDICINSKI FAKULTET, HIRURŠKA KLINIKA, UNIVERZITET U PRIŠTINI, KOSOVSKA MITROVICA UVOD: Glazgov koma skala (GCS) je najrasprostranjeniji numerički bodovni sistem. Predstavlja numerički prikaz procene oštećenja mozga. Obeležava se kao zbir tri komponente (kako pacijent otvara oči, kako se uspostavlja verbalna komunikacija i motorni odgovor). Maksimalan broj bodova je 15 i označava očuvanu funkciju CNS. GCS = 3 označava moždanu smrt pacijenta. Koristi se samostalno ali ulazi i u sastav drugih numerčlkih bodovnih sistema. CILJ RADA: je da pokaže značaj GCS u proceni dužine lečenja, pojavi komplikacija i proceni preživljavanja kritično obolelih pacijenata na prijemu u JIL. MATERIJAL I METODOLOGIJA: u prospektivnoj jednogodišnjoj studiji koja je sprovedena u netraumatskoj hirurškoj JIL KBC „Bežanijska Kosa“ u Beogradu, ispitano je 60 bolesnika koji su zadovoljavali kriterijume kritično obolelih. Nakon prijema u JIL izračunavan je GCS a praćeni su i dužina boravka u JIL, broj dana provedenih na mehaničkoj ventilacija pluća, pojava komplikacija i stepen mortaliteta. GCS se izračunavao on line pomoću kalkulatora na sajtu SFAR - Société Française d’Anesthésie et de Réanimation. Svi dobijeni podaci su statistički obrađeni. REZULTATI: od ukupnog broja ispitanika 27 (45%) je završilo smrtnim ishodom. Aritmetička sredina GCS pacijenata koji su preživeli statistički je značajno veća u odnosu na pacijente sa smrtnim ishodom (t=3.274, DF=58, p<0.01). Između pacijenata sa ARDS-om, sepsom, MODS-om i MOF-om i pacijenata bez komplikacija postoji statistički značajna razlika aritmetičkih sredina vrednosti GCS (F = 9.29, DF = 3/59, p< 0.001). Između GCS i dužine boravka na mehaničkoj ventilaciji i JIL ne postoji statistički značajna povezanost. GCS je pokazao dobru kalibraciju, 1.55 (p=0.956) ali nisku diskriminaciju (ROC = 0,275), sugerišući da GCS skor ima mali statistički značajan nesklad izmedju očekivanih i opserviranih smrtnih ishoda. ZAKLJUČAK: GCS i dalje predstavlja neprikosnoven numerički bodovni sistem za brzu ali validnu procenu kritično obolelih pacijenata u JIL. KLJUČNE REČI: Glazgov koma skala, GCS, kritično oboleli pacijenti, jedinica intenzivnog lečenja, JIL E-pošta: [email protected]



18. ZNAČAJ ISPITIVANJA REFLEKSA MOŽDANOG STABLA PRI PROCENI TEŽINE KRANIO-CEREBRALNIH POVREDA M.Mrvaljević1,S.Pajić 2,T.Boljević 3,M.Božić 4,Z.Pešić5,I.Bogdanović2,A.Janićijević 2, J.Arsov2,O.Banjanin6,I.Nikolić6,M.Jokić6 (1)KC SRBIJE, URGENTNA HIRURGIJA, BEOGRAD (2)KC SRBIJE, KLINIKA ZA NEUROHIRURGIJU I NEUROTRAUMATOLOŠKI CENTAR URGENTNOG CENTRA, BEOGRAD (3)KC PODGORICA, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, PODGORICA (4)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, NIŠ (5)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, NIŠ (6)KC SRBIJE, CENTAR ZA RADIOLOGIJU IMAGNETNU REZONANCU, BEOGRAD UVOD: Autori razmatraju značaj ispitivanja moždanog stabla kod pacijenata sa kranio-cerebralnim povredama nastalih u saobraćajnom traumatizmu, sa aspekta utvrđivanja težine povrede, opservacije kliničkog toka i prognoziranja ishoda tretmana.Refleksni lukovi čije se sinapse ,a delom i aferentni i eferentni krakovi refleksnih lukova nalaze u moždanom stablu,opisani su pre mnogo decenija,no njihova upotreba bila je dugo limitirana. CILJ RADA: Vrednost ovih refleksa pri kliničkom neurološkom pregledu značajna je posebno za topičku dijagnostiku lezije.Ne insistirajući pri proceni težine lezije na njenoj egzaktnoj topo-anatomskoj lokalizaciji i pato-anatomskom supstratu (što može ali i ne mora biti od značaja) ,usredsredili smo naše nastojanje na utvrđivanje nivoa cerebralne funkcije (odnosno disfunkcije) u datom momentu, posmatrajući pritom dinamiku u odnosu na razvoj povrede i primenjenog tretmana.Kombinujući ispitivanje refleksa moždanog stabla sa procenom stanja svesti i vitalnih funkcija organizma bili smo u stanju da sa zadovoljavajućom preciznošću procenimo sveukupnu težinu povrede,da opserviramo njenu dinamiku i prognoziramo ishod tretmana. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prospektivna klinička studija na bolesničkom materijalu od 20 ( od toga 16 muških i 4 ženskih srednje životne dobi 34,5 godina) pacijenata tretiranih u intezivnoj nezi Urgentne hirurgije KCS i Centra za reanimaciju i anesteziju.Period posmatranja i analiziranja za prva tri meseca protekle godine 2014.Iz studije su isključeni pacijenti sa povredama glave koji nisu šest sati nakon povređivanja imali znakove cerebralne difunkcije kao i pacijenti koji su na pregledu imali GCS od 3 poena,odnosno manje od 10% održane cerebralne funkcije.Ispitivanja su vršena od strane više autora,a svaki autor ne nezavisno od drugog donosio ocenu i zaključak. Anatomska lezija i njen pato-anatomski supstrat su dijagnostikovani MSCT-om. REZULTATI: Izračunavajući skor prema G.C.S.,osam pacijenata imalo je skor 5 poena i manje, šest je imalo skor 6-9, a kod 6 pacijenata iznad 10 poena.Procenat održane cerebralne funkcije manji od 40% imalo je 4 pacijenta, a 9 pacijenta je ocenjeno kao srednje teško KCP a kod 7 pacijenata je imalo 60% održane cerebralne funkcije.Svi rezulati biće evaluirani kroz tabelarni prikaz. ZAKLJUČAK: Posebnu vrednost određivanje refleksa moždanog stabla ima pri nastajanju inicijalne cerebralne disfunkcije,kada njihov početni ispadi imaju „vrednost alarma prvog stepena“. KLJUČNE REČI: refleks moždanog stabla, kranicerebralne povrede E-pošta: milutin.mrvaljevic@ gmail.com 19. PRELOMI ZGLOBNOG NASTAVKA DONJE VILICE KOD KRANIOFACIJALNIH TRAUMA S.Pajić1, J.Arsov1 ,I.Bogdanović1,A.Janićijević1, T.Boljević3, M.Mrvaljević2, M.Božić4, Z.Pešić5, O.Banjanin6,I.Nikolić6,M.Jokić6 (1)KC SRBIJE, KLINIKA ZA NEUROHIRURGIJU I NEUROTRAUMATOLOŠKI CENTAR URGENTNOG CENTRA, BEOGRAD (2)KC SRBIJE, URGENTNA HIRURGIJA, BEOGRAD (3)KC PODGORICA, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, PODGORICA (4)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, NIŠ (5)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, NIŠ (6)KC SRBIJE, CENTAR ZA RADIOLOGIJU IMAGNETNU REZONANCU, BEOGRAD UVOD: Traume I prelomi zglobnog nastavka donje vilice mogu biti nivoa kondilarnog i/ili subkondilarnog predela. Po svojim posebnim anatomo-fiziološkim osobenostima, patogenezi i prognozi zauzimaju posebno mesto u traumatologiji kraniofacijalnog područja. Zbog tih osobenosti, kao i permanentnog povećanja traume uopšte, a samim tim i trauma ovog predela, one postaju problem na široj osnovi i dobijaju sve veći značaj u traumatskoj medicini i rehabilitaciji.



CILJ RADA: Kliničko iskustvo pokazuje da vilični zglob može biti povređen direktnim ili indirektnim dejstvom sile, sa bilo koje strane da je sila delovala. Prikazati rezultate zbrinjavanja ovih preloma bilo da je zauzet stav o konzervativnom ili hirurškom pristupu lečenja. Izvesti zaključke i svoja iskustva na tom polju zbrinjavanja. MATERIJAL I METODOLOGIJA : Na bolesničkom materijalu od 26 pacijenata sa ovim vidom povreda zbrinjavanih u Urgentnom centru na neurotraumatološkom odeljenju KCS. Od ovog broja pacijenata 6 (23,1%) je zbrinjavano konzervativnim pristupom a ostalih 20 (76,9%) hirurškom repozicijom i osteosintezom. Pratili smo kvalitet života jednih i drugih preoperativno ikroz postoperativni period do potpune restitucije funkcije otvaranja vilica i akta žvakanja. Svi pacijenti prošli dijagnostiku MSCT sa 3D rekonstrukcijom. REZULTATI: Karakteristika ovih povreda da se sreću kod kompleksnih povreda. Vrlo često nailazimo na njih kod udruženih povreda. Na osnovu ispitivanja na našem materijalu našli smo da funkcionalne smetnje postoje u 80% slučajeva svih fraktura i da mogu biti od diskretno do jasno izražene. Iz anamnestičkih podataka smo našli da je oko 30% svih fraktura praćeno različitim stepenima nesvesnogs tanja. Najčešće se radilo o akutnoj reflektornoj hipotenziji. Comocio cerebri smo sretali češće kod udruženih preloma. Rane lacerokontuznog tipa sretali smo u 35% slučajeva. Bol u pretragusnom predelu nađen je kod skoro svih preloma. Otok različitog stepenai inteziteta u pretragusnom predelu. Asimetrija lica različitog stepena usled devijacije nađena u oko 45% slučajeva. Ograničena pokretljivost donje vilice sa asinhronim pokretima kapituluma. Otoragia u oko 10% slučajeva. Nailazili smo na praznu fossu articularis kod luksacionih preloma. ZAKLJUČAK:Klinički znaci trauma, odnosno preloma zglobnog nastavka su različiti i zavisni od vrste i oblika preloma. Svaka trauma lica koja se prezentira kao bolna osetljivost sa ili bez otoka u zglobnom predelu biće suspektna na frakturu sve dotle dok se ne dokaže suprotno. Kod svih suspektnih fraktura zglobnog nastavka donje vilice potrebno je izbegavati pokrete donje vilice I privremeno je imobilisati sve dok dijagnoza ne bude definitivno utvrđena i ne započne se sa definitivnim terapijom da bi se izbeglo povećanjem alpozicije zglobnih fragmenata. KLJUČNE REČI: prelom zglobanog nastavka donje vilice, kraniofacijalna trauma E-pošta: [email protected] 20. ZNAČAJ TOPOGRAFSKE KARAKTERISTIKE KRANIOFACIJALNOG SPOJA I PREDNJEG SPRATA BAZE LOBANJE U DIJAGNOSTICI I HIRURŠKOM LEČENJU J.Arsov1 ,S.Pajić1,I.Bogdanović1,A.Janićijević1,T.Boljević3,M.Mrvaljević2,M.Božić4,Z.Pešić5, O.Banjanin6,I.Nikolić6,M.Jokić6 (1)KC SRBIJE, KLINIKA ZA NEUROHIRURGIJU I NEUROTRAUMATOLOŠKI CENTAR URGENTNOG CENTRA, BEOGRAD (2)KC SRBIJE, URGENTNA HIRURGIJA, BEOGRAD (3)KC PODGORICA, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, PODGORICA (4)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, NIŠ (5)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, NIŠ (6)KC SRBIJE, CENTAR ZA RADIOLOGIJU IMAGNETNU REZONANCU, BEOGRAD UVOD: Razvoj moderne tehnologije u poslednjih trideset godina doveo je do povećanog interesovanja za lezije u predelu kraniofacijalnog spoja i prednjeg sprata baze lobanje. Stvoreni su neophodni preduslovi za razvoj hirurgije baze lobanje kao specifične hirurške discipline koja zahteva multidisciplinarni pristup lečenju pacijenata u smislu saradnje hirurga razlicitih specijalnosti (neurohirurga, otorinolaringologa, maksilofacijalnih, oftalmoloških, kao i plastičnih hirurga), a poslednjih godina i interventnih radiologa.Kraniofacijalni spoj u širem smislu, kao i prednji sprat baze lobanje koja je strukturalno povezana sa paranazalnim sinusima, orbitama i piramidom temporalne kosti predstavlja najkompleksniji anatomski segment lobanje i lica. CILJ RADA: Ova studija ima za cilj da ukaže na to kako različite anatomske karakteristike hirurških lezija u predelu prednjeg sprata baze lobanje ikraniofacijalnog spoja utiču na kliničku sliku, neuroradiološku prezentaciju, izbor metoda lečenja i prognozu kod pacijenata lečenih tokom poslednje tri godine u INH KCS. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanje je obuhvatilo grupu pacijenata lečenih od lezija u predelu prenjeg sprata baze lobanje i kranofacijalnog spoja tokom prethodne tri godine u INH KCS. To se praktično odnosi na dve dominantne grupe pacijenata, one sa tumorima u navedenoj regiji, kao i na grupu pacijenata sa povredama u pomenutoj regiji.Kod pacijenata sa tumorima prednjeg sprata baze lobanje analizirani su klinička slika, dužina trajanja simptoma, izbor neuroradiološke dijagnostike kao i načini lečenja i izbor hirurškog pristupa u odnosu na antomsku prezentaciju lezije, kao i ishod lečenja. Kod pacijenata sa povredama kraniofacijalnog spoja i prednjeg sprata baze lobanje analizirani su težina kliničke slike, stepen narušavanja uobičajenih anatomskih struktura u navedenoj regiji, vreme prijema i preduzetog



hirurškog lečenja u odnosu na ishod lečenja, primenjena neuroradiološka dijagnostika, izbor hirurškog pristupa u lečenju povrede kao i komplikacije i ishod lečenja u odnosu na anatomske karakteristike i prirodu povrede. REZULTATI: Naš klinički materijal obuhvata 60 pacijenata sa hirurškim lezijama prednjeg sprata baze lobanje i kraniofacijalnog spoja lečenih tokom poslednje tri godine u Institutu za neurohirurgiju KCS. Naš klinički materijal obuhvata seriju od 21 bolesnika sa primarnim tumorima prednjeg sprata baze lobanje lečenih tokom poslednje tri godine u Institutu za neurohirurgiju KCS. U vreme postavljanja dijagnoze neurooftalmološki simptomi i znaci su bili dominantni kod više od polovine pacijenata sa tumorima prednjeg sprata baze lobanje. ZAKLJUČAK: Dugi niz godina region baze lobanje i kraniofacijalnog spoja je važio za niciju zemlju. Nedostatak adekvatnih dijagnostičkih procedura za vizuelizaciju lezija u ovoj regiji, neodgovarajuća hirurška tehnika kao i ograničavajući faktori u smislu nepostojanja hirurških instrumenata i odgovarajuće intenzivne nege i terapije su bili karakteristike koje su lezije ove regije često klasifikovale kao inoperabilne. Međutim, razvoj moderne tehnologije kao i posvećenost izučavanju anatomskih karakteristika baze lobanje i kraniofacijalnog spoja, kao i multidisciplinarni pristup lečenju lezija ove regije su doveli do promene u načinu razmišljanja, kao i do uvođenja novih hirurških pristupa u lečenju. Savremeni trenutak tretira hirurške lezije prednjeg sprata baze lobanje kao izuzetno zahtevne, ali sa zadovoljavajućim hirurškim ishodom lečenja. KLJUČNE REČI: topografske karakteristike, kraniofacijalni spoj, prednji sprat baze lobanje E-pošta: [email protected] 21. ANESTEZIOLOŠKI PRISTUP URGENTNOM ZBRINJAVANJU TRAUMATSKIH POVREDA ŠAKE – prikazi slučajeva Aleksandar Ćirić1, T. Milovanović2, V. Rančić3 (1)OPŠTA BOLNICA PIROT, SLUŽBA ANESTEZIOLOGIJE I REANIMATOLOGIJE, PIROT (2)ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, ODELJENJE ORTOPEDIJE, NEGOTIN (3)OPŠTA BOLNICA PIROT, ODELJENJE ORTOPEDIJE, PIROT CILJ RADA: Cilj rada je da ukaže na značaj neodložnog zbrinjavanja traumatskih povreda šake. Pomenute povrede zahtevaju urgentnu hemostazu u prehospitalnim uslovima, i što ranije definitivno zbrinjavanje u operacionoj sali. MATERIJAL I METODOLOGIJA: U radu prikazujemo tri slučaja akcidentalno traumatskih povreda šake. Kao izvor podataka korišćeni su operativni protokoli, karte anestezije i istorije bolesti, uz lično učešće autora. PRIKAZI SLUČAJEVA: Slučaj 1. Muškarac N.Z. star 34 godine, primljen u ambulantu reanimacije OB Pirot, zbog traumatske amputacije drugog prsta i povrede leve šake zadobijene akcidentalno. U toku novogodišnje proslave, na radnom mestu, u ruci mu je eksplodirala petarda (tzv. topovski udar). Zbog agitiranosti i punog stomaka operisan u opštoj anesteziji. Slučaj 2. Muškarac S.D. star 18 godina, dovežen u hitnu službu ZC Negotin, kao prvi red hitnosti. Na pruzi van grada, usled udara voza, zadobio komplikovanu lacero-kontuzionu povredu desne šake. U momentu prijema vitalno ugrožen, u komi i pod dejstvom narkotika. Nakon primarnog zbrinjavanja i hemostaze, u pratnji anestetičara, upućen u KC Srbije. Slučaj 3. Muškarac A.J. star 45 godina, zadobio konkvasacione povrede svih prstiju desne šake sa traumatskom amputacijom distalne falange trećeg prsta, usled nepažljivog rukovanja industrijskom mašinom. Na prijemu svestan, komunikativan i orijentisan, respiratorno i hemodinamski stabilan. U intravenskoj regionalnoj anesteziji operativno uradjena amputacija petog prsta i unutrašnja fiksacija ostalih prstiju. ZAKLJUČAK: Svi pacijenti su preživeli, ali sa trajnim posledicama - deformitetima, što podrazumeva smanjenu radnu sposobnost, promenu ili gubitak radnog mesta. Zbrinjavanje pomenutih povreda nameće dilemu po pitanju izbora anestezije. Ukoliko se radi o alkoholisanim ili pacijentima sa tzv. ,,punim stomakom", koji su istovremeno u stanju hemoragičnog šoka, operaciju izvodimo u opštoj anesteziji, sa brzim uvodom i intubacijom uz pomoć tzv. Selikovog manevra (rapid sequence induction and crash intubation). U manje hitnim stanjima, kada je povredjeni kooperativan i hemodinamski stabilan, može se primeniti periferna blok anestezija ili intravenska regionalna anestezija. KLJUČNE REČI: anesteziološki pristup, urgentno zbrinjavanje, traumatska povreda šake E-pošta: [email protected]



22. AKCIDENTNE PENETRANTNE POVREDE GLAVE I VRATA S.Pajić1,J.Arsov1 ,I.Bogdanović1,A.Janićijević1, T.Boljević3,M.Mrvaljević2,M.Božić4,Z.Pešić5, O.Banjanin6,I.Nikolić6,M.Jokić6 (1)KC SRBIJE, KLINIKA ZA NEUROHIRURGIJU I NEUROTRAUMATOLOŠKI CENTAR URGENTNOG CENTRA, BEOGRAD (2)KC SRBIJE, URGENTNA HIRURGIJA, BEOGRAD (3)KC PODGORICA, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, PODGORICA (4)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, NIŠ (5)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, NIŠ (6)KC SRBIJE, CENTAR ZA RADIOLOGIJU IMAGNETNU REZONANCU, BEOGRAD UVOD: Akcidentne povrede u predeo glave i vrata u poslednje vreme zauzimaju značajno mesto u traumatologij i ovih predela.Od značaja je klinički pregled i pravovremena dijagnostika koji su glavni vodiči u opštem pristupu rešavanjastanja pacijenata satakvom vrstom povreda. Ako se ima u vidu činjenica bogatstva značajnih struktura koja se nalaze po topografiji u tom predelu, kao i mogućnosti njihove lezije sa manifestnim obilnim krvavljenjem, te je zadatak tim veći. CILJ RADA: U studiju je uključeno 12 pacijenata sa odeljenja urgentne neurohirurgije KCS Beograd, koje je zahtevalo hitnu i neodložnu hiruršku pomoć. Prikazati algoritme načina postupanja i lečenja pacijenata sa takvom vrstom povreda i zahtevima koji su se pred nama stvarali tokom rešavanja nastalih stanja. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Obično su to rane koje nastaju oštricom i/ili tupinom te sledstveno načinom na koji su nastale ostavljaju i posledično nam nameću zadatak načina njihovog zbrinjavanja. Selektivnost i opredeljenje za ne-operativni menadžment određeni obrazac povreda usloviće i našu odrednicu i algoritam radnji i postupaka u njihovom zbrinjavanju. S obzirom na karakteristiku nastajanja traume, vreme proteklo od iste kao i trenutnog statusa pacijenta odluke se donose vrlo brzo da bi se dobila trka sa vremenom za opštu dobrobit i zdravlje pacijenta. REZULATATI: Mogućnost da su povređene određene vitalne strukture je potencijalno jako visok, stoga su nam jako značajne pravovremene i valjane dijagnostičke procedure koje uključuju MSC i CT angiografiju, kako bi nam pružilo dovoljno informacija i opredelilo operativno delovanje. U kojoj meri se možemo osloniti samo na klinički pregled bez dijagnostičkih dodataka je samo u onim situacijama kada postoji jako izražena hemoragija koja preti da pacijenta uvede u hemoragijski šok, te hirurški pristupi zbrinjavanje vode brzo u njegovo razrešenje. Stvarni planovi delovanja zavisi će ne samo od određenog pacijenta sa takvom povredom, veći od raspoloživih kadrovskih i stručnih potencijala ustanove koja to može da zbrine. ZAKLJUČAK: Strukture u riziku kod ovakvih povreda vrata su prvenstveno disajni putevi, vaskularne strukture-prevashodno magistralni krvni sudovi, jednjak, kičmeni stub uključujući i kičmenu moždinu, donji kranijalni neravi i brahijalne grane. Torakalni kanal je takođe u opasnosti naročito u rana pozicioniranih na levoj strain vrata. Radom smo želeli da ukažemo na specifičnosti ovakvih povreda, načina njihovog zbrinjavanja i dijagnostike. Ukazujući da pravovremeno delovanje u krajnjem rezultatu ima kvalitet života takvih pacijenata. KLJUČNE REČI: penetrantne povrede, glava, vrat E-pošta: [email protected] 23. IMPRESIVNI PRELOMI ZIDOVA FRONTALNOG SINUSA T.Boljević1, S.Pajić2,Z.Pešić3,M.Božinović4,I.Bogdanović2,J.Arsov2,A,Janićijević2

,M..Mrvaljević5,O.Banjanin6,I.Nikolić6,M.Jokić6 (1)KC PODGORICA, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, PODGORICA (2)KC SRBIJE, KLINIKA ZA NEUROHIRURGIJU I NEUROTRAUMATOLOŠKI CENTAR URGENTNOG CENTRA, BEOGRAD (3)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, KLINIKA ZA MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU, NIŠ (4)MEDICINSKI FAKULTET U NIŠU, NIŠ (5)KC SRBIJE, URGENTNA HIRURGIJA, BEOGRAD (6)KC SRBIJE, CENTAR ZA RADIOLOGIJU IMAGNETNU REZONANCU, BEOGRAD UVOD: Incidenca ovih preloma kreće se oko 12% svih preloma ličnog masiva i kraniofacijalnog predela.Saobraćajni traumatizam je dominantni način povređivanja ali značajno mesto zauzimaju i akcidentne povrede- zadesom,prevashodno rukovanjem mašinama : brusilice,stolarske mašine,pištolji za ubijanje stoke,pištolji klamerice itd.



CILJ RADA: Kroz ovaj rad želja nam je bila da Vam prikažemo vrste povreda i postupke lečenja istih.Opseg nastalog traumatizma zahtevao je odgovarajući hirurški pristup i način zbrinjavanja. MATERIJAL I METODOLOGIJA: U studiju su uključeno 24 pacijenta koji su imali traumatizam u predelu skvame frontalne kosti,sa lezijom prednjeg i zadnjeg zida frontalnog sinusa-prevashodno impresivne frakture.Klinička slika je bila raznovrsna u zavisnosti od načina nastajanja traumatizma,opsega povrede i lezija struktura.U situacijam gde je došlo do lezije dure u tim je uključivan neurohirurg,a lezija iste zbrinjavana neuropachom i fascijom latom.Osteosinteza kosti činjena sa titanijumskim mini pločicama i 3D rekonstruktivnim Mash-om. REZULTATI: Rad je isključivo baziran na rešavanju stanja zidova frontalnog sinusa gde je došlo do njihovih dislokacija put endokranijuma sa manifesnim znacima nazolikvoreje ili u prvim trenucim izostanka isteU svim slučajevima smo sluznicu sinusne šupljine uklanjali,jer je uvek bila pocepana, izmenjena traumom i prisutnim koštanim sekvestrima, a sinus obliterisan krvnim koagulumom. ZAKLJUČAK: Kroz rad izložićemo Vam algoritme radnji i postupaka u zbrinjavanju ovakvog traumatizma, načine dijagnostike i najoptimalnija rešenja zbrinjavanja koja su nam se kroz praksu pokazala kao najcelishodnija.Konceptualna rešenja su prevashodno bila orjentisana sa ciljem da se izbegnu ili svedu na najmanju moguću meru rane i kasne komplikacije. KLJUČNE REČI: imresivni prelom, frontalni sinus E-pošta: [email protected] 24. NEUROTRAUMA U DEČJEM UZRASTU – IZAZOV ZA LEKARA Ljiljana Stanulov, Slavica Bekić, Marija Kunkin OPŠTA BOLNICA “ĐORĐE JOANOVIĆ“, DEČJE ODELJENJE, ZRENJANIN UVOD: Povrede glave su vodeći uzrok smrtnosti u dečjem uzrastu te je veoma važno njihovo brzo dijagnostikovanje i adekvatna terapija. CILJ RADA: Ukazati na značaj dobre anamneze i kliničkog pregleda deteta u dijagnostici i hitnoj intervenciji neurotraume. MATERIJAL I METODE: Podaci uzeti iz istorija bolesti pacijenta lečenog u Opštoj bolnici Zrenjanin ,Urgentnom centru Srbije i Univerzitetsoj dečjoj klinici, Beograd. REZULTATI: Devojčicu uzrasta 16 meseci zbog povraćanja roditelji dovode na odeljenje Prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja u Opštoj bolnici Zrenjanin u kasnim večernjim časovima Sa dijagnozom Nausea et vomitus upućena na konsultativni pedijatrijski pregled. Dobijeni anamnestički podaci: do tada zdravio dete, par sati pre prijema postala uznemirena, vrištala je, povraćala pet puta,bila pospanija. Druge tegobe roditelji negirali. Inspekcijom deteta uočen manji hematom u predelu zigomatične regije. Na insistiranje pedijatra o uzroku nastanka hematoma roditelji dali podatak da je pre dva dana slučajno pala i udarila licem u ivicu stola. Nije gubila svest, uobičajeno se ponašala i roditelji tome nisu pridavali važnost. U kliničkom nalazu: devojčica svesna, pospana, neurološki ispadi: desno proširena ne reaktivna zenica. Ostali vitalni parametri uredni. Indikovan i urađen hitan CT endokranijuma, viđen epiduralni hematom temporoparijetalno desno.Opšte stanje pacijenta se brzo pogoršavalo. U toku obrade i CT dijagnostike dete nije reagovalo na grube draži, komatozno je. Ordinirana je antiedematozna terapija i kolima Urgentne pomoći upućeno je na neurohirurgiju UC Beograd gde je po prijemu operisana. Postoperativni tok prošao uredno, otpuštena kući urednog neurološkog nalaza. ZAKLJUČAK: dobro uzeta anamneza je važna za brzu i ranu dijagnostiku neurotrauma kod dece,a adekvatno zbrinjavanje i lečenje utiču na povoljni ishod bolesti. KLJUČNE REČI: neurotrauma, dečiji uzrast E-pošta: [email protected]

25. POVREDA GLAVE ZADOBIJENA U TUČI – prikaz slučaja Ksenija Pantić 1, Tamara Drašković 1, Anelija Rošu2 (1)DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE, HITNA MEDICINSKA POMOĆ, ŽITIŠTE (2) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE, ŽITIŠTE UVOD: Trauma nastaje kada količina predane energije tkivu premaši sposobnost tog tkiva da primi,raspodeli i apsorbuje predanu energiju. Kod traume glave,mozak može biti povređen direktnim ili indirektnim dejstvom sila



povređivanja. Direktne lezije mozga mogu biti: potres mozga,nagnječenje mozga i difuzne aksonalne lezije.Indirektna oštećenja mozga nastaju najčešće kada se, krvarenjem u lobanji, formira ugrušak krvi koji vrši pritisak na mozak. U zavisnosti od lokalizacije ugruška razlikuju se epiduralni, subduralni i hematom u mozgu. CILJ RADA: Opis zbrinjavanja povređenog, dijagnostiku i prevenciju komplikacija povreda uz poštovanje vodiča dobre kliničke prakse na nivou primarne zdravstvene zaštite. PRIKAZ SLUČAJA: Izlazak na teren na poziv policije, da je u kafani „Lovački dom“ izbila tuča, ima povređenih. Na licu mesta muškarac 43 godine starosti bez svesti, sa povredom glave i otvorenom ranom leve ušne školjke. Zadobio udarac u glavu stolicom, nakon čega je pao i udario glavom o beton. Status: komatozan, na primenu bolnih draži ne otvara oči, ne vokalizuje, simetrično i ciljano se brani, zenice šire-reaktivne, spontano disanje Vitalni parametri: krvni pritisak 120/80 mmHg, srčana frekvencija 88/min., ŠUK: 6,2mmol/l broj respiracija: 16/min. Auskultatorni nalaz:s rčana radnja ritmična,t onovi jasni, bez patoloških šumova, normalan disajni šum Abdomen: mek, u ravni grudnog koša, palpatorno bolno neosetljiv, bez organomegalije i defansa. Lokalni nalaz: na glavi u frontalnoj i temporoparijentalnoj regiji levo - otok i hematom, ušna školjka sa lacerokontuznom ranom pune debljine u srednjoj trećini. Terapija: toaleta povrede Sol. NaCl 0,9%, tamponada, previjanje. Postavljena Šancova kragna, otvorene dve venske linije, infuzija Sol.Manitol 20% 250ml.Transport. Vreme od početka pregleda do hospitalizacije 25 minuta. DISKUSIJA: Koncepcija savremene urgentne medicine jeste da medicinska ekipa na mestu povređivanja započinje zbrinjavanje povređenog i postupa prema jedinstvenog dijagnostičko-terapijskoj doktrini. Kod komatoznih pacijenata izuzetno su važne mere prve pomoći na mestu povređivanja koje treba da spreče dalje propadanje mozga. ZAKLJUČAK: Hitno i brzo zbrinjavanje komatoznih pacijenata na primarnom nivou dovodi do bržeg oporavka i sprečavanje komplikacija koje mogu nastati produbljenim propadanjem mozga. KLJUČNE REČI: trauma, koma, udarac E-pošta: xenia.pantic@gmailcom 26. KVADRIPLEGIJA KAO POSLEDICA PADA S VISINE – prikaz slučaja Dubravka Savić, Zlatko Maksimović, Srdjan Mijatović, Ljubiša Petrović, Milan Arsenović DOM ZDRAVLJA BIJELJINA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI UVOD: Povrede vratnog dijela kičmenog stuba dovode do ozbiljnih zdravstvenih problema i/ili trajnog invaliditeta, vrlo su česte i čine oko 20% povreda kičmenog stuba. CILJ RADA: Pokazati da izolovane povrede kičmene moždine na nivou 5. i 6. vratnog pršljena mogu dovesti do kvadriplegije. PRIKAZ SLUČAJA: 27. septembra 2014. godine u 17,30 časova dispečer prima poziv o padu s drveta. Poziv upućen iz sela udaljenog 25 km, gdje hitna medicinska pomoć stiže nakon 20 minuta. Pri tome je ekipa morala pešačiti oko 100 metara zbog nepristupačnosti terena i loših vremenskih uslova. Pacijent star 49 godina zatečen kako nepomično leži i žali se na jak bol u vratu i nemogućnost pomeranja ekstremiteta. Navodi kako se okliznuo i pao na glavu. Nije gubio svest, niti imao vidljive tragove povreda i krvarenja na glavi. Nakon pregleda vrata i imobilizacije Šancovim okovratnikom obavljen brzi trauma pregled. Ekstremiteti bez deformiteta, bez mogućnosti pomeranja, osećaja dodira i bolnih podražaja. Abdomen mekan, bolno neosetljiv. Eupnoičan, TA 110/70 mmHg, SF 90/min, RF 16/min, SpO2 – 99%, periferni pulsevi palpabilni. Pacijent položen na rasklopiva nosila, imobilizacija glave postignuta bočnim stabilizatorima. U toku transporta obezbeđena dva venska puta, ordinirana infuzija 0,9% NaCl, Ketonal ampula i.v. i Dexazon ampula 8 mg i.v. Plasiran urinarni kateter. Pacijent transportovan na Urgentni prijem bolnice u Bijeljini, gdje je nakon pregleda neurologa i hirurga urađen CT i otkriven prelom C4 i C5. Pacijent se transportuje u Urgentni centar Beograd, a naknadno i Klinički centar u Ljubljani. Pacijent i dalje u stanju kvadriplegije. ZAKLJUČAK: Posledice povrede kičmene moždine zavise kako od nivoa tako i od vrste oštećenja, kao i pravovremenog zbrinjavanja i transporta pacijenta. KLJUČNE REČI: vratna kičma, kvadriplegija, pad sa visine E-pošta: [email protected]



27. KORELACIJA VELIČINE I TEŽINE POVREDE TORAKSA – prikaz slučaja Gordana Simić DOM ZDRAVLJA KRUŠEVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, KRUŠEVAC Izolovane torakalne povrede su na drugom mestu po mortalitetu posle povreda glave i najosetljivijeg moždanog tkiva. Imajući u vidu veličinu i sadržaj grudnog koša iziskuje veliku opreznost u dijagnostičkom i terapeutskom pristupu povređenom pacijentu. Samo na osnovu kliničkih parametra treba odmah izdvojiti sindrome – respiratorne isuficijencije, hipovolemije, tamponade srca - koji iziskuju hitnu hirušku intervenciju ne gubeći dragoceno vreme na dodatne dijagnostičke procedure. Tokom transporta takvih pacijenata neophodan je kontinuirani monitoring i najava instituciji u koju se upućuje.Cilj rada je da ukaže naznačaj kako adekvatne komunikacije dispečer - pozivar, mehanizma povređivanja i prehospitalnog zbrinjavanja tako i na neophodnost obuke lokalnog stanovništva iz prve pomoći.U noćnoj smeni 27.januara dobili smo poziv da je sedamnaestogodišnji mladić uboden u levo rame i da rana puno krvari uz jednu dozu neozbiljnosti prilikom prijavljivanja (razgovor snimljen). Bez obzira na postojeću sumnju u verodostojnost prijave, uz savet da peškirom ili delom odeće čvrsto pritisnu na ranu, ekipa izlazi u prvom minutu i u najkraćem mogućem roku zatiče nastradalog mladića na glavnom putu, u sedećem položaju, poremećene svesti, krvlju natopljene odeće sa čvtsto komprimovanom ranom od strane pozivara. Na mehanizam povrede upućuje izjava bivše devojke povređenog mladića prisutnim pripadnicima PU Kruševac – u samoodbrani je zadala udarac nožem u grudi. U predelu srednje trećine leve klavikule vidljiva ubodna rana bez aktivnog krvarenja, obostranog normalnog disajnog šuma, izražene tahikardije, nemerljive tenzije i očuvanog senzibiliteta leve ruke. Nož (karakteristike) kojim je povređen nije viđen. Rana obrađena, otvoren venski put i uključena kiseonična terapija. Tokom transporta proveravano – adekvatnost hemostaze, stanje svesti, disanje, srčani rad i senzibilitet leve ruke. Na prijemu –rana bez aktivnog krvarenja, opipljiv radijalni puls temerljive tenzije i bez promena u disanju. Pomoćnom dijagnostikom otkriven perikardni izliv što je upućivalo na tamponadu srca i hitnu neodložnu hirušku intervenciju. Do konačne dijagnoze - posledična tamponada srca usled uboda u zid desne pretkomore došlo se operativnim putem. Pružena savetovana prva pomoć, adekvatan prehospitalni tretman i neodložna uspešna hiruška intervencija povređenom mladiću obezbedila je drugu šansu za sve radosti življenja a spasiocima neizmerno zadovoljstvou profesionalnim radom.Dimenzije, lokacija rane i mehanizam povređivanja upućuju na veliku opreznost u proceni tipa povrede temogućnosti povređenih organa a operativni nalaz na značaj korelacije veličine i težine povrede. KLJUČNE REČI: težina povrede, toraks E-pošta: [email protected] 28. PNEUMOTORAKS – PREHOSPITALNA DIJAGNOZA - prikaz slučaja Damir Husović , Faruk Pašović, Aladin Husović, Mirsala Islamović-Aličković, Azra Tuzinac DOM ZDRAVLJA NOVI PAZAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, NOVI PAZAR UVOD: Pneumotoraks podrazumeva nakupljanje vazduha u intrapleuralnom prostoru usled prekida kontinuiteta visceralne ili parijetalne pleure, izjednačavanje atmosferskog i intrapleuralnog pritiska te kolaps pluća CILJ RADA: Prikazati značaj prehospitalno postavljene sumnje na razvoj pneumotoraksa kod pacijenta sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikazaćemo slučaj muškarca starosti 58 godina kod koga je došlo do razvoja spontanog pneumotoraksa, kao i mere preduzete prehospitalno. PRIKAZ SLUČAJ: Iz telefonskog poziva saznajemo da je pacijentu pozlilo, da ima gušenje, bol u grudima, te da je plućni bolesnik. Odmah se upućujemona teren i na licu mesta smo zatekli pacijenta u ležećem položaju, bledog, hladno preznojenog, dispnoičnog, krvnog pritiska 95/60mmHg, pulsa frekvence oko 115/min. Žali se na probadajući bol sa leve strane grudnog koša nastao nakon fizičkog napora, gušenje i malaksalost. Anamenstički dobijamo podatak da se pacijent ima hronični bronhitis, koristi „pumpice“, već nekoliko dana oseća pojačano zamaranje i gušenje, da je tog jutra više puta koristio pumpice i da je planirao da se javi izabranom lekaru ali je zbog jakog bola odlučio da pozove hitnu pomoć. Inspekcijom, pacijent cijanotičan, bačvastog grudnog koša, koristi pomoćnu disajnu muskulaturu. Auskultatorno nad plućima oslabljen disajni šum, sa leve strane nečujan. Perkutorno, levo hipersonoran zvuk. Pacijent postavljen u polusedeći položaj, dat analgetik i.v, apliciran kiseonik preko maske 5l/min i pod sumnjom na spontani pneumotoraks transportovan na odeljenje hirurgije gde je rendgenskim snimkom potvrđena dijagnoza a pacijent zbrinut torakalnom drenažom.



ZAKLJUČAK: Pacijenti sa HOBP su česti u radu lekara hitne službe pre svega u ambulanti, ređe na terenu, ali se u konkretnom slučaju na pneumotoraks posumnjalo već pri prijemu telefonskog poziva, a radna dijagnoza postavljena zahvaljujući anamnezi i kliničkom pregledu, što je bilo značajno za brz transport pacijenta na hirurgiju. KLJUČNE REČI: spontani pneumotoraks, HOBP, gušenje E-pošta:: [email protected] 29. POKUŠAJ SAMOUBISTVA SKOKOM SA TREĆEG SPRATA – prikaz slučaja Dubravka Savić, Zlatko Maksimović, Milan Arsenović, Srđan Mijatović, Jelena Marić DOM ZDRAVLJA BIJELJINA SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BIJELJINA UVOD: Pokušaj samoubistva je čin koji osoba vrši sa namjerom da sebi oduzme život, ali se ne završava smrtnim ishodom. CILJ RADA: Prikaz zbrinjavanja pacijantkinje koja je pokušala samoubistvo skokom sa trećeg sprata, koji na sreću nije završen tragično. PRIKAZ SLUČAJA: 17.11.2014. godine u 22,00 časova dispečeru SHMP Bijeljina je panično predat poziv da je žena skočila sa trećeg sprata. Ekipa hitne medicinske pomoći stiže za 5 minuta gde zatiče pacijentkinja starosti 50 godina u svesnom stanju, ležeći potrbuške na ćebetu na trotoaru, i koji ječi od bola. Pored nje se nalazio automobil na kom smo uočili udubljenje koje je nastalo prilikim pada, po navodu očevidaca. Urađena je imobilizacija vrata uz pomoć Šancove kragne, nakon čega je urađen brzi trauma pregled. Pacijentkinja bez vidljivog krvarenja, imala je hematom iznad desnog oka, obe zenice bile su reaktivne na svetlost. Pomerala je ruke i noge. Pri pregledu karlice bolno reaguje, prisutan defans trbušne muskulature. Hipotenzivna, TA 90/60 mmHg, palpabilni svi pulsevi, srčana frekvenca oko 90/min., dispnoična, saturacija kiseonika 90%, GKS 9. Pacijentkinja je postavljena na spinalnu dasku i urađena je imobilizacija karlice. U toku transporta otvorena su dva venska puta, i uključeni su infuzioni rastvor Ringer, ampula Ketonala, i oksigenoterapija. Pacijentkinju smo prevezli na Urgentni blok bijeljinske bolnice, gde su konstatovane višestruke povrede: subarahnoidalno krvarenje, višestruki prelomi rebara, sakralne kosti kao i sakroilijačnih zglobova obostrano. Nakon obavljenog pregleda pacijentkinja je dalje prebačena u Urgentni centar u Beogradu. Mesec dana od nesreće pacijentkinju redovno obilazimo prilikom mienjanja urinarnog katetera. ZAKLJUČAK: Pokušaj samoubistva je uvek alarm, apel, poziv za pomoć, te se kao takav treba ozbiljno tretirati i uvek hospitalizovati. Uloga hitne medicinske pomoći je pravovremena i brza reakcija, i obezbeđivanje vitalnih funkcija do transporta u bolnicu. KLJUČNE REČI: samoubistvo, hitna medicinska pomoć E-pošta: [email protected] 30. ZBRINJAVANJE POVREĐENIH U LANČANOM SUDARU AUTOMOBILA NA AUTO-PUTU

Goran Perge DOM ZDRAVLJA SREMSKA MITROVICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SREMSKA MITROVICA CILJ RADA: ukazivanje na trenutne probleme prilikom zbrinjavanja povređenih u masovnim nesrećama Metod rada: prikaz slučaja UVOD: Masovne nesreće predstavljaju istovremeno povređivanje više osoba čiji broj prevazilazi mogućnosti zbrinjavanja službe koja pokriva teritoriju na kojoj se nesreća desila. REZULTATI: Na auto-putu Šid – Beograd kod mesta Pećinci dana 22.12.2013. godine desila se saobraćajna nesreća u kojoj je učestvovalo više putničkih automobila koji su bili podeljeni u dve grupe. Na mestu događaja nije bilo koordinirane akcije, svaka ekipa SHMP je delovala za sebe, a rukovodilac akcije nije imao nikakvu komunikaciju sa vozilima i osobljem SHMP osim direktne po dolasku na lice mesta te nije mogao da planira ni broj angažovanih ekipa ni vreme njihovog stizanja. Stizanje ekipa na mesto događaja je bilo otežano zbog vremenskih uslova, nije bila utvrđena tačna lokacija udesa, a podaci su se dobijali od saobraćajne policije koja je jedan broj vozila usmerila od naplatne rampe u suprotnom smeru, ali na kolovoznu traku u kojoj nije bio obustavljen saobraćaj te su vozila morala da se zaustave u brzoj – levoj saobraćajnoj traci i time su članovi ekipa SHMP bili direktno ugroženi od vozila koja su se tuda kretala. Nije izvršen potpuni pregled terena pre započinjanja evakuacije nego su povređeni evakuisani po prioritetu iz grupe koja se zatekla na određenom



mestu, a koja je bila najbliža ekipi SHMP koja je pristigla. Nije postojala komunikacija ni koordinacija između ekipa SHMP, a pristigla ekipa je dobijala podatke o povređenima od pripadnika vatrogasno – spasilačkih jedinica. Ukupan broj povređenih je bio oko 20, od toga dva mrtva i dva teško povređena. Potencijalno povređeni – učesnici u udesu koji se nisu žalili napovrede i bili su pokretni nisu bili pod nadzorom i ne zna se ni okviran broj. ZAKLJUČAK: Primećuje se problem u komunikaciji i koordinaciji između više službi hitne medicinske pomoći koja uzrokuje stihijsko reagovanje u ovakvim situacijama. Rezultat je da je u prvom momentu bilo evakuisan jedan deo lako povređenih, a tek kasnije teško povređeni. Takođe, nije se znalo vreme stizanja ekipa SHMP, takoda su neke ekipe dolazile i dva puta na mesto udesa, a kada je došla ekipa SHMP Inđija, više nije bilo povređenih. Potrebno je sačiniti jasne i precizne protokole koji bi bili uniformni za celu teritoriju Republike Srbije kako bi ovakve akcije bile adekvatno organizovane. KLJUČNE REČI: zbrinjavanje povređenih, masovna nesreća, auto-put, hitna medicinska pomoć E-pošta: : [email protected] 31. TIP POVREDA I PREHOSPITALNO ZBRINJAVANJE POVREĐENIH NAKON MASOVNE AUTOBUSKE NESREĆE U KANJONU REKE MORAČE Vuk Niković1, Vladimir Dobričanin2,3, , Miodrag Radunović3, Nikola Bašić2, Darko Topić4, Srđan Nenek5 (1)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ CRNE GORE (2)KLINIČKI CENTAR CRNE GORE (3)MEDICINSKI FAKULTET UNUVERZITETA CRNE GORE (4)OPŠTA BOLNICA KOTOR, KOTOR (5)DOM ZDRAVLJA KOVIN, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, KOVIN UVOD: Na magistralnom putu Kolašin – Podgorica na mostu zvanom “Grlo“ dana 23.06.2013. godine oko 17h dogodila se teška saobraćajna nezgoda. Probijanjem ograde mosta autobus sa ruminskim turistima sleteo je u ponor dubok oko 40 metara. Ukupno je povređeno 47 putnika, od kojih je na licu mesta poginulo 15. Sanitetskim vozilima hitne medicinske pomoći i Kliničkog centra 32 putnika su transportovana u Klinički centar Crne Gore koji je bio najbliža zdravstvena ustanova mestu nezgode. U Kliničkom centru su nakon prijema preminula još tri putnika i to u prvih 12 časova od hospitalizacije. Na bolničkom lečenju zadržano je 27 putnika koji su nakon četiri dana hospitalizacije, urađenih dijagnostičkih i terapijskih procedura, stabilnih vitalnih parametara transportovana specijalnim transportom za Rumuniju. CILJ RADA: Prikaz tipova povreda i načina prehospitalnog zbrinjavanja i transporta povređenih. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Urađena je analiza terenskih protokola hitne medicinske pomoći i protokola Urgentnog centra, kao i otpusnih lista povređenih. REZULTATI: Najčešće povrede su bile povrede glave i vratne kičme, ekstremiteta. Od ukupnog broja na kliniku za ortopediju primljeno je 10 povređenih (31%), Hirušku kliniku 8 povređenih ( 25%) , klinika za ORL I MFH 3 (9.37%), Klinika za neurohirurgiju 1 (3.1%), devet pacijenata je primljeno u Jedinicu intezivnog lečenja (28%), jedan pacijent je primljen na Dečiju hirušku kliniku (3.1%). ZAKLJUČAK: Trauma je uzrok najvećeg mortaliteta u radno sposobnoj populaciji. Za preko 50% teških trauma odgovorni su saobraćajni udesi.Trauma je treći uzrok smrtnosti u razvijenom svetu posle kardiovaskularnih i malignih bolesti a prvi u najvitalnijoj radno sposobnoj populaciji. Pravilno prehospitalno zbrinjavanje smanjuje broj komlikacija u toku transporta a poboljšava ishod hospitalnog tretmana. KLJUČNE REČI: trauma,masovna nesreća, prehospitalno zbrinjavanje E-pošta: [email protected] 32. UČEŠĆE ZAVODA ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD U VANREDNOJ SITUACIJI – POPLAVAMA 2014. Aleksandra Opačić, Sanja Pokrajac Nenadić, Zoran Štrbac ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD CILJ RADA: Pod pojmom vanredna situacija se podrazumeva stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi. Zavod za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad bio je angažovan u toku vanredne situacije



u Srbiji 2014. u Šapcu i Sremskoj Mitrovici. Cilj rada je ukazivanje na značaj postojanja plana reagovanja u vanrednim situacijama i adekvatne komunikacije sa ostalim hitnim službama (policijom, žandarmerijom, vatrogasnom službom...) MATERIJAL I METODOLOGIJA: Korišćeni su protokoli urgentnih ekipa koje su bile angažovane u varednoj situaciji, nalozi ekipa sanitetskog transporta i izveštaji štaba za vanredne situacije Zavoda. Rezultati su prikazani deskriptivnom metodom. REZULTATI: Nakon proglašenja vanrednog stanja u Srbiji zbog poplava, a po odluci Pokrajinskog kriznog štaba, kao i Kriznog štaba Grada Novog Sada, ekipe Zavoda za hitnu medicinsku pomoć su bile angažovane u sledećem obimu: 16.05.2014. su tri urgentne ekipe (lekar, medicinski tehničar i vozač), sa svom potrebnom opremom i mobilnom poljskom bolnicom upućene u Šabac zajedno sa drugim spasilačkim službama i dobrovoljcima i tamo je na licu mesta zbrinut jedan pacijent. Od 17. – 27.05.2014. ekipe Zavoda su obezbeđivale 24 – časovno dežurstvo pri Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici. U tom periodu je zbrinut i transportovan 91 pacijent – 39 pacijenata uz lekarsku pratnju, a 52 pacijenta sanitetskim transportom (medicinski tehničar i vozač). ZAKLJUČAK: Zahvaljujući poštovanju internog plana za reagovanje u vanrednim situacijama, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad je organizovao ekipe za vanredne situacije bez remećenja redovnog rada Zavoda u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima. KLJUČNE REČI: vanredna situacija, poplava E-pošta: [email protected] 33. ZNAČAJ ANAMNEZE, RANOG PREPOZNAVANJA I PRIMARNOG ZBRINJAVANJA HIPOVOLEMIJSKOG ŠOKA NA TERENU Rajka Ranković, Dragan Živković DOM ZDRAVLJA UB, SLUŽBA ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ, UB UVOD: Šok je sindrom koga karakteriše poremećen odnos dotoka i korišćenja kiseonika u tkivima a definiše se kao stanje ćelijske dizoksije. Najčešća forma šoka je hipovolemijski šok. CILJ RADA: Rano prepoznavanje i adekvatno zbrinjavanje pacijenata sa simptomima i znacima hipovolemijskog šoka na prehospitalnom nivou METOD: Resuscitacija intravaskularnog volumena je vršena kod pacijentkinje kod koje je hipovolemijski šok nastao kao komplikacija rupture ektopične trudnoće. PRIKAZ SLUČAJA: Pacijentkinja starosti 34 godine, dovežena je u ambulantu zbog bola u maloj karlici sa propagacijom ka rektumu. Tegobe od prethodne večeri praćene mučninom, nesvesticom, pojačanom žeđi, bez povraćanja. Imala oskudno menstrualno krvarenje nakon amenoreje od šest nedelja. Objektivnim pregledom: anksiozna, bleda, preznojena, afebrilna, tahipnoična, hipotenzivna (TA 70/40 mmHg). U EKG zapisu sinus tahikardija, srčana frekvencija 110/min., bez poremećaja provođenja i repolarizacije, SpO2 93%. Abdomen: U nivou grudnog koša, distendiran, palpatorno difuzno bolno osetljiv, prisutna perkutorna tmulost. Postavljena je sumnja na akutno abdominalno stanje praćeno hipovelemijskim šokom. Pacijentkinja postavljena u Trendelenburgov položaj, uspostavljene dve venske linije, započeta intravenska nadokanda kristaloidnim rastvorima. Plasiran urinarni kateter. Tokom transporta u specijalizovanu zdravstvenu ustanovu u trajanju od 30 minuta vršena kontinurana oksigenoterapija, uz praćenje respiratorne, kardiovaskularne i bubrežne funkcije. Pacijentkinja primila 1,5l kristaloida sa dve ampule Dopamina. Na prijemu stabilnijih vitalnih parametara (TA 95/60mmHg), SpO2 97%, diureza 350ml i srčana frekvenca 100/min. Po prijemu na odeljenje Ginekologije operisana, primila tri jedinice krvi i dve sveže smrznute plazme. ZAKLJUČAK: Za uspešno lečenje hipovolemijskog šoka nepohodno je rano prepoznavanje i normalizacija cirkulišućeg volumena. Energična nadoknada volumena kod pacijenata sa hipovolemijskim šokom koji nisu hirurški zbrinuti može povećati krvni pritisak, krvarenje i povećati mortalitet. Kod pacijenata koji krvare treba održavati blažu hipotenziju, nastojati postići dobar perfuzijski pritisak za vitalne organe (90mmHg). Ako se ne reaguje pravovremeno i odgovarajućim lečenjem nastaje ireverzibilna faza šoka čiji je krajnji rezultat smrt ćelija i organizma. KLJUČNE REČI: nadoknada volumena, ektopična trudnoća, hipovolemijski šok. E-pošta: [email protected]



34. AKCIDENTALNO TROVANJE GLJIVAMA – prikaz slučaja Milošević Lj.¹, Kojić Z.1, Jovanović K.2

(1)KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR ZVEZDARA, BEOGRAD (2)VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA, ĆUPRIJA UVOD: Trovanje pečurkama je važan zdravstveni problem i potencijalno fatalno stanje koje se obično javlja posle slučajnog uzimanja plodova pečuraka.Najčešće se javlja kod onih koji žele prirodni ili organski način ishrane a amateri su kod branja pečuraka.Ogromna većina smrti usled trovanja pečurkama se pripisuje gljivama iz roda Amanita. CILJ: Ovaj prikaz slučaja uzima u razmatranje brzo postavljanje dijagnoze trovanja pečurkama,ukazivanja prve pomoći kao i toksikološko-hemijsku potvrdu u uzetim uzorcima povraćenog sadržaja iz želuca. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikazujemo dva slučaja akcidentalnog trovanja pečurkama.Prvi je muškarac starosti 60 godine koji je primljen na hitan internistički prijem KBC Zvezdara-Beograd sa znacima teške mučnine i povraćanja, vrtoglavice, nepravilnog srčanog ritma, halucinacijama i suženjem pupila. Drugi je muškarac (njegov bratanac) starosti 32 godine sa znacima mučnine u stomaku, blage opijenosti i crvenilom lica, koji daje podatak da su pre jednog časa obojica konzumirali pečurke ubrane u blizini njihovog vrta. Odmah je pozvan anesteziolog u reanimaciju.Pacijentima je ordinirana intravenozna rehidratacija, nadoknada kalijuma, a stariji muškarac je zbog teške slabosti i povraćanja endotrahealno intubiran i ordinirana mu je terapija Atropina 2 mg. Uzet je uzorak povraćenog sadržaja starijeg pacijenta i kolima hitne medicinske pomoći prevezeni su u toksikološki centar VMA Beograd radi daljeg lečenja. REZULTATI I DISKUSIJA: Većina hranom unesenih pečuraka su ili netoksične ili samo gastrointestinalno iritirajuće. Ciklopeptid toksini su odgovorni za patogenost pečuraka. Među ovim toksinima amatoksini imaju svoj najteži uticaj na jetru i bubrege i čine 68% fatalnog trovanja pečurkama.Kod težih slučajeva trovanja sa povraćanjem važno je obezbeđivanje disajnog puta da ne bi došlo do aspiracije povraćenog sadržaja i ugroženosti kako gornjih tako i donjih disajnih partija pluća. ZAKLJUČAK: Trovanja pečurkama nastaju u periodu od 1 minuta do 24-48 sati. Prvi simptomi su: mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku i/ili vrtoglavica, opijenost, ošamućenost, crvenilo lica i/ili preterano znojenje, preterano lučenje pljuvačke i/ili suzne oči, slabost srca, poremećaj cirkulacije i/ili halucinacije, delirijum, kolaps i/ili koma. Neka od najtežih trovanja pečurkama dovode do ostećenja jetre ili bubrega i moraju biti tretirana urgentno. KLJUČNE REČI: trovanje pečurkama, amanita , endotrahealna intubacija, reanimacija E-pošta:[email protected]

35. HIDROELEKTROLITNI I ACIDOBAZNI STATUS DECE TOKOM AKUTNOG TROVANJA ORGANOFOSFORNIM JEDINJENJIMA Drmončić Putica J¹., Živković Z¹, Putica L.² (1)MEDICINSKI FAKULTET PRIŠTINA, DEČJA KLINIKA, KOSOVSKA MITROVICA (2) MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD, NOVI SAD UVOD: Sa industrijalizacijom upotreba insekticida, odnosno pesticida, širom sveta je u stalnom porastu. Među njima organofosforna jedinjenja (OFJ) su najčešće uputrebljavani pesticidi i u poljoprivredi i u kućnim uslovima. Zbog njihove lake dostupnosti akutno trovanje ovim insekticidom je značajan uzrok morbiditeta i mortaliteta u mnogim zemljama, posebno u zemljama u razvoju i u populaciji dece. CILJ RADA: je analiza i značaj poremećaja hidroelektrolitnog i acidobaznog statusa dece sa akutnim trovanjem OFJ. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanje je sprovodeno na pacijentima sa akutnim trovanjem OFJ. Svim pacijentima urađena je rutinska klinička i laboratorijska obrada u smislu otkrivanja eventualnog toksičnog oštećenja organa ili sistema, REZULTATI: grupi ispitivanih pacijenata sa deficitom tečnosti acidobazni status nivo rN i bikarbonatni anjon imali statistički značajnu razliku (r<0,05), Rezultati analize elektrolitnog statusa konstatovano je da postoji statistički značajna razlika između ispitivane i kontrolne grupe po Na (p<0,05). Nema statistički značajne razlike između grupa po K i Cl Ca, R nisu pokazali statistički značajne razlike između ispitivane i kontrolne grupe (p>0,05). ZAKLjUČAK: hipovolemija, poremećaj elektrolita i metabolička acidoza su glavni predisponirajući faktori za razvoj komplikacija u dece sa akutnim trovanjem OFJ. Metabolička acidoza predstavlja jedan od glavnih



uzroka smrti pacijenata akutno otrovanih OFJ. S toga predlažemo da svakom pacijentu sa akutnim trovanjem OFJ treba uraditi i korigovati hidro-elektrolitni i skrining na metaboličku acidozu i gasne analize. KLJUČNE REČI: akutno trovanje dece, organofosforna jedinjenja E-pošta: [email protected]

36. TROVANJA 2013-2014. GODINE Nikola Gavrilović, Mihaela Budimski. Borislav Davčik, Kornelija Jakšić-Horvat DOM ZDRAVLJA SUBOTICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SUBOTICA UVOD: Supstance koje su po svojim obeležjima, količini i koncentraciji strane organizmu, oštećuju strukturu i funkciju tkiva i izazivaju određene posledice su otrovi. Trovanja su zadesna, samoubilačka i ubilačka CILJ RADA: Cilj rada je da se tokom dvogodišnjeg perioda analizira učestalost trovanja, kao i način i sredstva, zbog koji je SHMP bila pozivana. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Retrospektivna analiza lekarskih protokola SHMP Subotica u periodu 01.01.2013-31.12.2014. godine koji su se odnosili na trovanja ili suicide koji su pokušani trovanjem REZULTATI: SHMP je u periodu d 24 meseca intervenisala 570 puta zbog trovanja. U 2013. godini je bilo za trećinu više slučajeva nego 2014. godine. Po polnoj distribuciji, učestalije je trovanje kod muškaraca, dok je po starosnoj strukturi ujednačen pokušaj između 30 i 50 godina. Preko 90% trovanja je bilo ingestijom dok je 2.1% venskim putem. Alkoholizam je dominirao sa oko 55,1%, sedativi sa 27,%. Bilo je 2 (0.8%) pokušaja trovanja sonom kiselinom, po 1 (0,4%) sa antifrizom i insekticidom , a 4 (1,7%) pesticidom, u 4,2% je bilo pokušaja sa PAS-om. Razlozi: pokušaj suicida 202 (36.7%), zadesno trovanje 13 (2,3%), narkomanija 14 (2,4%). Transportovano je 96,7% u bolnicu, terapijski se delovalo odmah u sanitetskom vozilu SHMP u 16.5%, dok je smrtni ishod bio kod 2 (0,8%) slučaja. Prema težini trovanja hemodinamski nestabilno je bilo 4,2%, a 95,8% je stabilno. ZAKLJUČAK: Trovanja spadaju u bolest današnjice. Brzo reagovanje, poznavanje socijalnih aspekata uz dobro uzetu anamnezu omogućava trenutno reagovanje a u slučaju suicidalnih pokušaja tražiti okidač i otkloniti uzrok za takav postupak. KLJUČNE REČI: trovanje, suicid E-pošta: [email protected]

37. DEMOGRAFSKI PRIKAZ UČESTALOSTI I MOGUĆNOSTI LEČENJA AKUTNOG ALKOHOLIZMA /F10/ U SHMP BAČKA PALANKA BiljanaVacić , Nina Milaković , DraganaNikolašević , Aleksandra Lazić DOM ZDRAVLJA “Dr MLADEN STOJANOVIĆ“, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BAČKA PALANKA CILJ RADA je da se prikažu osnovne demografske karakteristike akutno alkoholisanih pacijenata na teritoriji opštine Bačka Palanka i mogućnosti njihovog lečenja i prevencije u SHMP. MATERIJAL I METODE: U radu je korišteno retrospektivno istraživanje koje je sprovedeno u SHMP doma zdravlja BačkaPalanka. Ciljna grupa su bili pacijenti zbrinuti ili lečeni u period od 01.01.2014 – 31.12.2014. godine u SHMP. Podaci su prikupljeni iz protokola.Za ovaj rad korišten je metod kvantitativne analize ukupnog broja akutno alkoholisanih pacijenata i broja pregledanih u Službi sa grafičkim, procentualnim i tabelarnim prikazom. REZULTATI:Tokom posmatranog perioda u SHMP Bačka Palanka pregledano je 22.276 pacijenata. Dijagnoza Alkoholna intoksikacija F10 postavljena je kod 106 pacijenata,78 muskaraca i 28 žena. U SHMP zbrinuto je 70 a na dalje lečenje upućeno je 19, kući je odvezeno 10 pacijenata. Terapiju i observaciju je odbilo 5 pacijenata a 2 alkoholisana lica su ostala u pritvorskoj jedinici MUP-a.Nakon primenjene terapije i observacije 85 pacijenata vraćeno je kući bez potrebe za daljim tretmanom. Upućivanje pacijenata u Urgentni centar zavisilo je od stanja svesti, kombinovane upotrebe medikamenata i alkohola i pridruženih povredako je zahtevaju dalju dijagnostiku. ZAKLJUČAK: Lekari primarne zdravstvene zaštite mogu izvršiti detoksikaciju u blažim slučajevima a teško intoksicirane pacijente i pacijente sa udruženim povredama i stanjima za koje je potrebna dalja dijagnostika potrebno je uputiti u stacionarnu ustanovu. U SHMP može se vršiti prevencija ponovnog štetnog pijenja, intoksikacije alkoholom i zavisnosti od alkohola. KLJUČNE REČI: alkohol, intoksikacija, detoksikacija, prevencija E-pošta: [email protected]



38. KAKO PREPOZNATI TROVANJA LEKOVIMA NA PREHOSPITALNOM NIVOU OSOBE BEZ SVESTI? Milica Radaković, Marija Radulović, Mihailo Balić GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Prema evidenciji SZO, trovanje lekovima zauzima drugo mesto po smrtnosti. Najčeše zloupotrebljavani lekovi su psihofarmaci. Poznato je da doza razdvaja lek od otrova, te trovanja mogu biti zadesna i namerna. CILJ RADA: Prikazujemo slučaj prehospitalno prepoznatog trovanja lekovima na osnovu heteroanamnestičkih podataka, opšteg pregleda pacijenta i dokaza iz neposrednog okruženja. PRIKAZ BOLESNIKA: Lekarska ekipa GZZHMP Beograd je upućena na intervenciju kod pacijentkinje starosti 48 godina. Kao razlog se navodi da je bez svesti i da je porodica započla KPR. Po dolasku, ekipa zatiče pacijentkinju da leži na podu, bez svesti, sa prisutnim spontanim disanjem i srčanom akcijom. Heteroanamnestički dobija se podatak da je do pre 15 minuta sedela i pričala, nakon čega je ustala, ukočila se i pala na pod. Dodatno dobijenim podacima saznaje se da se pacijentkinja leči od teškog oblika depresije iz kog razloga koristi kao stalnu terapiju tablete Bensedina© i Rivotrila© a da je u prepodnevnim satima dobila „neku” injekciju u psihijatrijskoj ambulanti. Negiraju se alergije, operacije i druge bolesti od značaja. Na stočiću su prisutne kutije sa navedenim lekovima. Objektivni nalaz: bez svesti, ne reaguje na poziv i grube draži, zenice midrijatične, bez znakova povređivanja. Na plućima auskultatorno vezikularno disanje. EKG zapis: sinusni ritam, srčana frekvencija 68/min., bez osobenosti. TA 90/50 mmmHg (na obe ruke). Glikemija 12,4 mmol/l. U stanu je plasirana intravenska kanila, aplikovana ampula flumazenila i fiziološki rastvor, nakon čega se stanje pacijentkinje popravlja - biva somnolentna, disanje se produbljuje. U toku transporta (pacijentkinja je sve vreme na monitoringu) stabilnih je vitalnih funkcija. Pod sumnjom na trovanje lekovima, transportovana je na toksikologiju VMA, gde je i hospitalizovana. ZAKLJUČAK: Pored detaljno uzete heteroanamneze i pregleda, neophodno je pogledati i detalje koji se nalaze u neposrednoj okolini, jer trovanje lekovima može biti neprepoznato i imati letalan ishod. KLJUČNE REČI: trovanje lekovima, besvesno stanje E-pošta: [email protected]

39. TROVANJE BETA ADRENERGIČKIM BLOKATORIMA Milorad Tadić, Marijana Stanimirović, DOM ZDRAVLJA “Dr MILENKO MARIN“, Loznica CILJ RADA: Pokazati osnovne karakteristike u pogledu kliničke slike i osnovne metode lečenja kod trovanja β-adrenergičkim blokatorima. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Pregled dostupne literature, protokola službi koje su imale udela u dijagnostikovanju i lečenju ovih pacijenata u DZ i Opštoj bolnici u Loznici. REZULTATI: U kliničkoj slici akutnog trovanja β-blokatorima pored dominantno kardiovaskularnih efekata( arterijska hipotenzija, bradikardija, poremećaji srčanog ritma u vidu AV bloka različitog stepena) ispoljavaju se i toksični efekti u centralnom nervnom sistemu( ukoliko je reč o trovanju lipofilnim β-blokatorima,npr.propranolol) kao sto su: poremećaji svesti sve do kome, konvulzije, mišićna slabost, poremećaji raspoloženja. Prisutne su i različite metaboličke promene kao što je hipoglikemija koja nastaje blokiranjem procesa glukoneogeneze, i javlja se više časova posle ingestije lekova. Ne tako česta pojava je i bronhospazam koji se češće javlja kod bolesnika sa HOBP. Redje se mogu javiti i promene u gastrointestinalnom i urinarnom traktu. Klinička slika akutnog trovanja ovim lekovima razvija se najčešće 1-3 sata po uzimanju. Najraniji simptomi akutnog trovanja su slabost, vrtoglavica i promene mentalnog statusa. Lečenje akutnog trovanja β-blokatorima zasniva se na poznavanju bazičnih farmakodinamskih mehanizama, kao i patofiziologije predoziranja i trovanja. Kako će bolesnik biti zbrinut zavisi od progresije kliničkih manifestacija. Inicijalna terapija blažih oblika trovanja podrazumeva gastrointestinalnu dekontaminaciju i primenu aktivnog uglja. Kod težih oblika trovanja neophodne su mere kardiopulmonalne restitucije, arteficijalne ventilacije, primena antidota i korekcija teških metaboličkih i elektrolitskih poremećaja. Pored brojnih nefarmakoloških i specifičnih farmakoloških mera terapija kod trovanja ovim lekovima je suportivna. ZAKLJUČAK: Zbog široke primene, uprkos razvoju bezbednijih β-blokatora, trovanja ovim lekovima su u porastu.Kod dece najčešće je reč o zadesnom trovanju, dok su kod odraslih najčešća namerna trovanja. Nešto su češća kod žena. I pored savremenog terapijskog pristupa, ova trovanja karakterišu se teškom kliničkom slikom i relativno visokim mortalitetom, stoga je neophodno najpre prepoznati a nakon toga i adekvatno lečiti svako trovanje ovim lekovima.

KLJUČNE REČI: trovanje, beta adrenergički blokatori



40. ZLOSTAVLJANJE ŽENA OD STRANE BRAČNOG I VANBRAČNOG PARTNERA NA TERITORIJI OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI – ISKUSTVA U RADU SLUŽBE HITNE MEDICINSKE POMOĆI PETROVAC NA MLAVI Ivana Dičić DOM ZDRAVLJA PETROVAC NA MLAVI, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, PETROVAC NA MLAVI UVOD: Zlostavljanje žena i dalje predstavlja tabu temu savremenog društva.Lekari Službe hitne medicinske pomoći najčešće predstavljaju prvu kariku u lancu prepoznavanja i pružanja prve pomoći ženama koje su žrtve nasilja,i dužni su da u koliko postoji potreba alarmiraju neophodne službe. CILJ RADA: Cilj rada je da se analizira zlostavljanje žena koje su u periodu od godinu dana(2014. godina) pregledane u službi hitne pomoći. MATERIJAL I METODOLOGIJA: U ovom istraživanju korišćeni su protokoli Službe hitne medicinske pomoći kao i posebni protokol za zaštitu žena i dece koji su izloženi nasilju. REZULTATI: U Službi hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Petrovac na Mlavi u periodu od 1.1.2014. godine do 31.12.2014. godine u dokumentaciji je zabeleženo 18 žena koje su pregledane jer su bile žrtve nasilja u porodici izvršenog od strane bračnog ili vanbračnog partnera. Od ukupnog broja samo 8 žena (44,4%) se samostalno javilo na pregled a ostalih 10 (55,6%) je dovedeno od strane policije koja je intervenisala u datom slučaju. Svih 18 žena (100%) pretrpelo je neki oblik fizičkog zlostavljanja,od toga je njih 14 (77,8%) imalo lake, a 4 (22,2%) teške telesne povrede. Svih 18 žena (100%) pretrpele su i neki vid psihičkog zlostavljanja u vidu vređanja, omalovažavanja, zastrašivanja, zabrana ili pretnji. U slučaju svih 18 žena (100%) dobija se podatak da se zlostavljanje ponavljalo u prošlosti i to u slučaju 3 (16,7%) žene jednom,a u slučaju 15 (83,3%) žena više puta. Kod 6 (33,3%) od pregledanih žena dobija se podatak da su i deca bila žrtve porodičnog nasilja. Od ukupno 18 pregledanih žena samo 4 (22,2%) su navele da žele da se nasilje dokumentuje zbog sudskog postupka,a ostalih 14 (77,8%) navele su da ne žele da se nasilje dokumentuje. Od svih pregledanih žena samo su 2 (11,1%) navele da će napustiti partnera koji ih zlostavlja, a čak 16 (88,9%) navele su da će nastaviti da žive sa partnerom koji ih zlostavlja. ZAKLJUČAK: Kod analiziranih žena uočeno je dugogodišnje zlostavljanje,koje se najčešće više puta ponavljalo u prošlosti kao i tendencija da „žrtva“ prihvata zlostavljanje kao normalnu pojavu i partnera koji je zlostavlja ne želi da napusti, niti da prijavi i dokumentuje zlostavljanje. Društvo i institucije trebali bi da učine više u cilju prepoznavanja i blagovremenog reagovanja u ovakvim slučajevima. KLJUČNE REČI: zlostavljanje žena, hitna medicinska pomoć E-pošta: [email protected]

41. OD LEPTOSPIRE DO HEMODIJALIZE

Katarina Ostojić, Zora Nikolić OPŠTA BOLNICA “LAZA K. LAZAREVIĆ”, SLUŽBA NEFROLOGIJE SA HEMODIJALIZOM, ŠABAC UVOD: Akutna bubrežna insuficijencija (ABI) se manifestuje progresivnom azotemijom, poremećajem homeostaze vode i elektrolita, metaboličkom acidozom, oligurijom i retko anurijom. Jedan od uzroka ABI može biti i leptospira, bakterija koja je najčešći prouzrokovač zoonoza. CILJ RADA: je da ukaže na značaj ranog prepoznavanja i adekvatnog lečenja različitih stanja koja mogu da dovedu do ABI, a takođe i utiču na ishod. MATERIJAL I METODOLOGIJA: prikaz slučaja. PRIKAZ SLUČAJA: Pacijent, starosti 30 godina, zbog lošeg opšteg stanja se javlja u Urgentni prijem, nakon čega se prima na odeljenje Nefrologije, usled akutnog pogoršanja vrednosti azotnih materija u krvi. Bolest počinje iznenada, praćena visokom temperaturom do 40 *C, bolovima u mišićima i kostima, dezorjenisanošću, sa krvavim i oskudnim urinom, otocima potkolenica. U biohemijskim analizama krvi uzetim na prijemu uočavaju se izuzetno povišene vrednosti ureje, kreatinina i kalijuma što predstavlja zeleno svetlo za otpočinjanje lečenja urgentnom hemodijalizom. Uz ostalu terapiju infuzijama tečnosti, diureticima, vitaminima, antibioticima, antihipertenzivima, dolazi do oporavka diureze, smanjenja vrednosti azotnih materija u krvi. Tokom hospitalizacije obavlja se i adekvatna dijagnostika pomoću koje otkrivamo da je do ABI dovela infekcija Leptospirom. REZULTAT: je preživljavanje pacijenta nakon urgentno započetog lečenja hemodijalizama. ZAKLJUČAK: značaj urgentno započete hemodijalize na ishod i izlečenje bolesnika. KLJUČNE REČI: leptospiroza, hemodijaliza E-pošta:ktrnostojić@yahoo.com 42. ATIPIČNI OBLIK HIPERTIREOZE



Jasmina. Škorić DOM ZDRAVLJA “SIMO MILOŠEVIĆ“, BEOGRAD UVOD: Hipertireoza kao hiperfunkcija štitne žlezde ima različite kliničke manifestacije.Najčešće se javlja kod žena posle 40.godina i obično je autoimune etiologije(Gravesova bolest,Bazedowljeva bolest) a ređe je u osnovi toksični adenom ili poremećaj funkcije hipofize.Ispoljava se znacima hipermetabolizma :pojačano znojenje,nervoza,palpitacije,dijareja,egzoftalmus.Povišeni su nivoi T3 i T4,a snižen nivoTSH.Terapija se sprovodi tireostaticima,tireidektomijom ili radioaktivnim jodom. CILJ RADA: Prikaz slučaja hipertireoze sa atipičnim znacima. PRIKAZ SLUČAJA: Žena stara 43 godine, javila se zbog problema podizanja gonjeg levog kapka uz otežano zatvaranje oka i glavobolje. Druge tegobe negira. Bolest je počela naglo,kada je pacijentkinja primetila da ne može potpuno da spusti kapak levog oka .Ujedno se javila i glavobolja u čeonom predelu u obliku stezanja.Traume i operacije negira. Klinički nalaz uredan osim nepotpuno spuštenog levog gornjeg kapka. Znaci perifenog facijalisa negativni. Tiroideja se ne palpira, TA 130/75 mmHg, EKG uredan, standardna laboratorija u referentnim vrednostima. Nalaz oftalmologa i CT glave uredan. Povišen nivo T3 (8,36nmol/l), T4 (176,89nmol/l) a snižen nivo TSH (0,2nmol/l). DISKUSIJA: U ovom slučaju se mora prvo isključiti periferna paraliza facijalis kao potencijalnog uzroka nepotpuno spuštenog kapka,poremaćaj vida i prisustvo edema papile kao i postojanje ekspanzivne lezije mozga.Neurološki,oftalmološki i CT pregled su isključili ovu dijagnozu.Iako palpatorni nalaz nije pokazivao alteraciju tireideje ,zbog problema sa kapkom i pored nepostojanja egzoftalmusa urađene se hormonske analize koje su sigurno ukazale na hipertireozu.Urađena je i scintigrafija tireoideje koja je dodatno potvdila dijagnozu. ZAKLJUČAK: Atipični početak hipertireoze sa poremećajem funkcije kapka i glavobolje mogu biti uzrok otezanog postavljanja dijagnoze.Detaljna analiza i procena anamneze treba da uputi lekara da se osvrne i na mogućnost hipertireoze ,jer takozvane udaljene komplikacije pogotovo neuromuskularne prirode su uvek posledica imunoloških reakcija. KLJUČNE REČI: hipertireoza, atipični oblik E-pošta: [email protected]

43. TERAPIJA POREMEĆAJA STANJA SVESTI IZAZVANIH HIPOGLIKEMIJOM Jelena Milanović, Aleksandar Kličković ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC UVOD: Hipoglikemija predstavlja stanje organizma praćeno različitim simptomima koji se javljaju kao posledica nedovoljnog snabdevanja mozga glikozom (neuroglikopenija). Najteži simptom je gubitak svesti i povezan je sa naglim padom vrednosti šećera u krvi (ispod 4,1 mmol/l). Najčešći uzrok je neadekvatno doziranje insulina kod obolelih od DM-a tip1. Bez obzira na uzrok nastanka hipoglikemijskog sindroma, terapija je uvek simptomatska i sastoji se u primeni egzogene glukoze oralno ili intravenski. CILJ RADA je utvrditi da li je moguće na terenu adekvatno zbrinuti pacijenta sa poremećajem stanja svesti nastalim kao posledica hipoglikemije. MATERIJA I METODOLOGIJA: uvid u terenske izveštaje o obavljenim intervencijama lekarskih ekipa ZHMP Kragujevac u periodu od 01.01.2014. godine do 31.12.2014. godine i njihova analiza. REZULTATI: u posmatranom periodu je kod 207 pacijenata postavljena dijagnoza hipoglikemije, što predstavlja manje od 1% ukupnog broja terena (0,82%).Nije bilo pacijenata mlađih od 20 godina, 46 su u grupi radno sposobnog stanovništva, dok je najviše bilo starijih od 60 godina (77,8%). Nešto više od polovine su žene (54%). Poremećaj svesti je dijagnostikovan kod 127 pacijenata (61,35%): 83 somnolentnih i skoro četvrtina komatoznih (21,25%).Vrednost glikemije od 2,1-3mmol/l je nađena kod polovine pacijenata (51,21%), a samo kod jednog izmerena glikemija je manja od 1 mmol/l. Kod 3/4 pacijenata je primenjena terapija 10% rastvor Glucosa-e intravenski, a kod 53 peroralno slatki rastvor. Kod 22,22% nije došlo do poboljšanja vitalnih parametara (stanja svesti i porasta vrednosti glikemije), pa su preveženi kao pacijenti prvog reda hitnosti u Urgentni centar KC Kragujevac. ZAKLJUČAK: iako su pacijenti sa hipoglikemijom, naročito oni sa poremećajem stanja svesti često vitalno ugrođeni, blagovremenom primenom terapije moguće je zbrinuti ih na terenu. KLJUČNE REČI: hipoglikemija, stanje svesti, terenske ekipe E-pošta: [email protected]



44. ZNAČAJ PRAVOVREMENO POSTAVLJENE SUMNJE NA DIJABETESNU KETOACIDOZU – prikaz slučaja Azra Tuzinac-Hanuša,Damir Husović,Aladin Husović,Faruk Pašović,Muhamed Islamović DOM ZDRAVLJA NOVI PAZAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, NOVI PAZAR UVOD: Dijabetesna ketoacidoza (DKA) je najteža akutna komplikacija dijabetes melitusa sa visokom stopom smrtnosti. U našoj zemlji, oko 40% dece s tipom 1 dijabetes melitusa se otkriva upravo u stanju ketoacidoze. CILJ RADA je da se ukaže na značaj rane dijagnostike i lečenja pacijenata sa novootkrivenim dijabetes melitusom i prevencije potencijalno po život opasnih komplikacija. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikazujemo slučaj ženskog deteta, uzrasta 11 godina, TM/ 34 kg, sa razvijenim kliničkim znacima DKA, koju je ekipa hitne medicinske pomoći zbrinula u terenskim uslovima i transportovala do Dečjeg odeljenja Opšte bolnice u Novom Pazaru. REZULTATI: Na terenu zatičemo žensko dete u postelji. Majka navodi da je dete konfuzno i da od jutros sa njom teže uspostavlja komunikaciju. Povraćala je par puta u toku dana. U poslednjih mesec dana izgubila oko 5 kg u telesnoj težini, pije dosta tečnosti i pojačano mokri već desetak dana. Inače je zdravo dete. Kliničkim pregledom utvrđujemo da je pacijentkinja somnolentna, afebrilna, bleda i dehidrirana. Izraženi klinički znaci hiperventilacije. Auskultatorno na plućima pooštren disajni šum sa dubokim izdisajima ( Kusmaulovo disanje). Oseća se kiselkasti zadah i miris na aceton. Radijalni puls jak, ubrzan, SF oko 110/min. Merenjem glikemije utvrđujemo da aparat ne očitava vrednost glikemije (pokazuje oznaku high- znači da je vrednost glikemije u kapilarnoj krvi preko 33mmol/l). Otvorena je venska linija i ordinirana je brza intravenska infuzija 0,9% NaCl 500 ml (15 ml/kg TM /h tokom prvog sata ), u cilju nadoknade volumena tečnosti. Inicijalno je dato 4 i.j. humanog brzodelujućeg insulina(Actrapid) s.c. (0.1 i.j./kg TM/h). Tokom transporta dete je povratilo, somnolentno je i uznemireno. Primljena je u metaboličku jedinicu Dečjeg odeljenja u Novom Pazaru sa uputnom dijagnozom dijabetesne ketoacidoze. Kasnije dobijamo informaciju da je pacijentkinji na odeljenju izmerena glikemija od 41,8 mmol/l i da je potvrđena dijagnoza DKA. Nastavljena je rehidracija infuzijama kristaloida i terapija brzodelujućim humanim insulinom po šemi. Stabilne glikemije i dobrog opšteg stanja je nakon dva dana transportovana na Univerzitetsku dečju kliniku KC Srbije. ZAKLJUČAK: Praćenje dece i mladih sa DKA podrazumeva kliničku evaluaciju,korekciju metaboličkih poremećaja,identifikaciju precipitirajućih činilaca,adekvatno lečenje dijabetes melitusa za duži period i plan za smanjenje rekurentnih DKA. KLJUČNE REČI: dijabetesna ketoacidoza E-pošta: [email protected] 45. UČESTALOST AKUTNIH KOMPLIKACIJA DIJABETESA U SLUŽBI HITNE MEDICINSKE POMOĆI DOMA ZDRAVLJA BANJA LUKA Đorđe Bajić 1 , Nada Banjac¹, Dijana Haseljić² (1) JZU “DOM ZDRAVLJA“ SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI SA EDUKATIVNIM CENTROM, BANJA LUKA (2) DOM ZDRAVLJA MODRIČA, SLUŽBA PORODIČNE MEDICINE, MODRIČA UVOD: U akutne komplikacije dijabetesa mellitusa spadaju: Dijabetesna ketoacidoza; urgentno stanje sa karakterističnom kliničkom slikom uslovljenom teškim metaboličkim disbalansom: hiperglikemijom,ketonemijom i acidozom. Ovo stanje označava krajnje neregulisani dijabetes praćen apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulin. Hiperglikemijsko,hiperosmolalno,neketonsko stanje (HHOS); karakteriše se izuzetno visokim vrijednostima glikemije,najčešće većim od 33,3mmol/L, povećanom osmolalnošću plazme, i normalnim acidobaznim stanjem. Poremećaji svijesti su češći i teži nego u toku DKA. Laktatna acidoza; metabolička acidoza usljed povećanog stvaranja laktata i smanjenja pH arterijske krvi.Hipoglikemija; pad nivoa glukoze u krvi ispod 3,9 mmol/L.Karakteriše je Whippleov trijas. CILJ RADA: Cilj rada je bio ispitati učestalost i terapijski pristup kod pacijenata sa akutnim komplikacijama dijabetesa u SHMP Banja Luka. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanje je izvršeno po tipu retrospektivne,opservacione studije analiziranjem podataka iz ambulantnih protokola i protokola mobilnih ekipa SHMP Banja Luka,u periodu od 01.01.2013.-31.12.2013. godine. Praćene su karakteristike pacijenata sa akutnim komplikacijama dijabetesa(anamneza,klinički i laboratorijski pregled,dijagnoza,terapija,dalji postupak sa pacijentima),a dobijeni podaci su statistički obrađeni i prezentovani u radu. REZULTATI: Utvrđeno je da je od ukupno 37.263 pacijenata, 289 (0,77%) imalo akutne komplikacije dijabetesa. Od ukupno 289 pacijenata sa akutnim komplikacijama dijabetesa i pridruženim bolestima,hipoglikemiju je imalo



98 (33,91%) pacijenata,a hiperglikemiju >14 mmol/L (sa ili bez ketoacidoze) 191 (66,09%) pacijent.U hipoglikemijskoj grupi bilo je 52 (53,06%) pacijenta ženskog pola,a 46 (46,94%) pacijenata muškog pola. Najveći broj pacijenata-79 (80,61%) bio je u starosnoj dobi 60-89 god., a najmanji broj pacijenata-3 (3,06%) u dobi od 18-39 godina. Od ukupno 98 pacijenata, 71 (72,45%) je imao insulin ovisni dijabetes,a 27 (27,55%) insulin neovisni dijabetes. U hiperglikemijskoj grupi od ukupno 191 pacijenata,kod najvećeg broja-179 (93,72%) evidentirana je dijagnoza hiperglikemije,a kod 12 (6,28%) pacijenata dijagnoza hiperglikemije sa ketoacidozom. 9 (75%). Evidentirano je 5 (2,62%) novootkrivenih slučajeva hiperglikemije sa tipičnim simptomima dijabetesa,bez ketoacidoze. Od precipitirajućih faktora neredovno uzimanje terapije ili neadekvatna terapija,nepridržavanje higijensko-dijetetskog režima evidentirani su kod najvećeg broja pacijenata-121 (63%). Slijede infekcije(uglavnom akutne infekcije respiratornog i urinarnog trakta),evidentirane kod 41 (21 %) pacijenta,zatim bolesti KVS (AIM, AP, edem pluća) kod 17 (9%) pacijenata,CVI kod 7 (4%) pacijenata,i povrede kod 5 (3%) pacijenata. Parenteralna terapija je ordinirana kod 81 (42,41%) pacijenta,a 57 (29,84%) pacijenata je direktno upućeno u bolnicu zbog detaljnije evaluacije i liječenja.53(27,75%) pacijenta, sa nižim vrijednostima glikemije kod kojih je isključena ketoacidoza,dobili su savjete i preporuke. Pored ciljane terapije, pacijenti su primili i terapiju usmjerenu na precipitirajuće faktore i pridružene bolesti: antibiotike 27(14,14%) pacijenata,analgo-antipiretike 46(24,08%) pacijenata,antihipertenzive 51(26,70%) pacijent, koronodilatatore 13(6,81%)pacijenata, oksigenoterapiju 11(5,76%) pacijenata, i diuretike 10 (5,24%) pacijenata. ZAKLJUČAK: 1.Najčešći precipitirajući faktori za nastanak akutbih komplikacija dijabetesa su:neredovno uzimanje terapije,neadekvatna terapija ili nepridržavanje HDR,zatim infekcije, akutna stresna stanja(AIM,CVI,povrede). 2.Neophodna je kontinuirana edukacija pacijenata,članova njihove porodice i svih zdravstvenih radnika,kao i bolja interakcija endokrinologa s porodičnim ljekarima u liječenju i praćenju dijabetesa da bi se smanjila učestalost akutnih i hroničnih komplikacija. KLJUČNE REČI: akutne komplikacije dijabetesa, edukacija pacijenata, članova porodice i zdravstvenih radnika E-pošta: [email protected] 46. DA LI JE IZDAHNUTI UGLJEN DIOKSID POKAZATELJ KETOACIDOZE? Tajana Hajder,Saša Milić, Dragan Đorđević, Zorica Došenović,Jelena Graovac DOM ZDRAVLJA “ Dr MILORAD-MIKA PAVLOVIĆ“, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, INĐIJA CILJ RADA: Cilj istraživanja je utvrđivanje dali se neinvazivnim merenjem izdahnutog ugljen-diokda (EtCO2) u vanbolničkim uslovima može napraviti adekvatna diferencijacija između hiperglikemije sa ili bez ketoacidoze. MATERIJAL I METODOLOGIJA: U periodu od 1.12.2013.-1.12.2014. u Inđijskoj urgentnoj službi posmatrano je 42 bolesnika koji su imali vrednosti glukoze u kapilarnoj krvi veće od 11,1 mmol/l određivane na glukotest aparatu. Njima je kapnografski određivan EtCO2 neinavzivnom metodom kapnometrom na „Zoll“ defibrilatoru. Dijabetesna ketoacidoza je dokazivana na osnovu kliničkih znakova, određivanjem ketonskih tela u urinu i/ili gasnim analizama u laboratoriji Doma zdravlja Inđija i ili referentnim klinikama gde su transportovani. Rezultati su zatim statistički obrađivani. REZULTATI: Od 42 posmatrana bolesnika, kod 13 je postojala dijabetesna ketoacidoza a kod 29 nije. U grupi hiperglikemičnih bolesnika sa dijabetesnom ketoacidozom prosečna vrednost EtCO2 iznosila je 17,2 mmHg (min. 9 mmHg- max. 26 mmHg) dok je u grupi hiperglikemičnih bolesnika bez dijabetesne ketoacidoze prosečna vrednost EtCO2 iznosila je 34,3 mmHg (min. 29 mmHg- max. 39 mmHg). Prosečne vrednosti glukoze u krvi su bile kod grupe bez dijabesne ketoacidoze 16,6 mmol/l a kod grupe sa dijabetesnom ketoaciodzom 24,9 mmol/l . ZAKLJUČAK: Merenje izdahnutog ugljen dioksida preko nazalne kanule kod bolesnika sa povećanim vrednostima glukoze u krvi je adkvatan pokazatelj razvoja dijabetesne ketoacidoze koje se može veoma jednostavno i efikasno koristiti u vanbolničkim uslovima. Vrednosti EtCO2 manje od 26 mmHg govore u prilog dijabetesnoj ketoacidozi a vrednosti EtCO2 veće od 29 mmHg ukazuju da nije došlo do razvoja dijabetesne ketoacidoze. Istraživanje je neophodno potvrditi većim uzorkom. KLJUČNE REČI: izdahnuti ugljen-diokd, dijabetesna ketoacidoza, hiperglikemija



48. PRVI REZULTATI PRIMENE LIDOKAINA U TRETMANU BUBREŽNIH KOLIKA UZROKOVANIH NEFROLITIJAZOM Saša Milić, Mirjana Vaščić Šunjević DOM ZDRAVLJA “ Dr MILORAD-MIKA PAVLOVIĆ“, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, INĐIJA UVOD:Uprkos svim medikamentima koji se koriste u zbrinjavanju renalnih kolika ne postoji medikament ili kombinacija koja brzo, potentno i sigurno otklanja napad bubrežnih kolika tj.zasad ne postoji lek izbora koji je optimalan i najefikasniji za navedene bolove. Renalne kolike predstavljaju čest uzrok javljanja u urgentnu službu a između 10-20 % populacije doživi makar jedan atak bubrežnih kolika. Inicijalno zbrinjavanje bubrežnih kolika u urgentnoj službi je dijagnostika i tretman bola. CILJ našeg istraživanja je da napravimo komparaciju između diklofena koji se uobičajeno koristi u tretmanu renalnih kolika i lidokaina te da poredimo njihov efekat. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Studija je izvedena kao kontrolisana, prospektivna, radnomizirana, od 01.09. 2013- 31. 08.2014. godine. Pacijenti su slučajnim izborom deljeni u dve grupe, prvu grupu, koja je dobijala lidocain 1,5 mg/kg TM i.v. u 20 ml Sol NaCl 0.9% tokom 5 minuta i grupu koja je dobijala diklofenak 75 mg i.m. Kod bolesnika sa mukom davan je metoklopramid 0,15 mg /kg TM kod obe grupe. U studiju su uključeni svi bolesnici sa bubrežnim kolikama uzrokovane nefrolitijazom, stariji od 18. Studija je odobrena od strane Etičkog odbora DZ Inđija apodaci su unošeni u jedinstveni upitnik. U studiju nisu uključeni bolesnici sa opštim kontraindikacijama za primenu lidokaina i diklofenaka. Ispitano je 185 pacijenata od koji su 90 svrsani u prvu grupu koja je dobila lidokain i 95 svrstanih u drugu grupu koja je dobila diklofenak. Korišćena je „numeric rate“ skala za procenu bola. Bolesnici su sami ocenjivali svoj bol na sklali od 1 do 10u 5 i 30-tom minutu. Uspeštnost terapije smatrana je NRS 3. Bolesnici kojima na na terapiju nije popustiobol, ili ne kompletno nastavljani su da budu zbrinjavani a ostali su u studiji bez uključivanja drugih lekova koji su dati. REZULTATI:U prvoj grupi ispitanih bol je prosečno ocenjen sa 8,9 a u drugoj grupi sa 8,7. Pet minuta posle terapije u grupi koja je dobijala lidocain kod 71% ispitanih je došlo do signifikantne redukcije bola a u grupi koja je dobila diklofena bol je signifikantno redukovan kod 11% ispitanih. Posle 30 minuta do signifikantne redukcije bola je došlo kod 84% ispitanih u grupi koja je dobila lidocain i 63% onih koji su dobili diklofenak. Ova razlika je statistički značajna. ZAKLJUČAK: Lidocain je efikasnije sredstvo za redukciju bola od diklofena kod renalnih kolika. KLJUČNE REČI: lidokain, bubrežne kolike, nefrolitijaza 27.05.2015. godine 1. BESVESNA STANJA U RADU ZHMP KRAGUJEVAC U TOKU 2014. GODINE Jelena Petković,Suzana Randjelović,Aleksandra Vasović, Marko Spasić ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC KLINIČKI CENTAR KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC CILJ RADA: Analiza incidence i prevalence besvesnih stanja u radu ZHMP Kragujevac u toku 2014. godine. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Podaci su prikupljani iz terenskih protokola u periodu 1.1.2014-31.12.2014. godine a zatim je izvršena komparativna analiza, statistička obrada i grafičko prikazivanje. REZULTATI: Tokom posmatranog perioda bilo je 693 terenske intervencije po pozivu sa jasnom anamnezom „bez svesti“ što je 2,88% svih terenskih izlazaka. Najviše intervencija je bilo u januaru (101), a najmanje u maju (27), najviše pacijenata je bilo u starosnoj grupi od 1931-1940. godine dok je najmanje bilo kod mladjih od 14 godina. Značajno veći broj poziva bio je sa teritorije grada (87,73%), dok je 22,27% besvesnih stanja prijavljeno iz sela. Oko dva i po puta više pacijenata bilo je kod kuće (71,14%), nego na javnom mestu (28,86), a približno jednako žena (361) i muškaraca (332). U odnosu na doba dana najviše poziva bilo je od 10-12h (109), a najmanje od 2-4h (14). U diferencijalnoj dijagnozi oko polovine svih poziva zauzeli su kolapsi i neurološke bolesti (epilepsija, glavobolje, AMU, vrtoglavice). Druga polovina bile su kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, ACS, hipotenzija), endokrinološke (hipoglikemije), traume, GIT bolesti, trovanja, respiratorne, urološke, ginekološke i druge bolesti. U posmatranom periodu bilo je 106 pacijenata sa smrtnim ishodom što je 15,29% od svih terena prijavljenih kao „besvesno stanje“. U bolnicu je preveženo 399 pacijenata, dok je 33 terena bilo lažno prijavljeno. ZAKLJUČAK: Besvesna stanja obuhvataju širok spektar različitih dijagnoza, te je neophodno pri prijemu napraviti dobru trijažu postavljanjem pravih pitanja. Našli smo statistički značajnu razliku u broju izlazaka po mesecima, godištima, dobu dana, mestu intervencije i stanovanja, dok ne postoji statistički znacajna razlika po polu. KLJUČNE REČI: besvesna stanja, prijem poziva, hitna medicinska pomoć E-pošta: [email protected]



2. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA KOMATOZNIH STANJA Nadoveza Marija, Dikić Aleksandar OPŠTA BOLNICA “Dr RADIVOJ SIMONOVIĆ“ SOMBOR, ODELJENJE ZA PRIJEM, TRIJAŽU I ZBRINJAVANJAE URGENTNIH STANJA, SOMBOR UVOD: Svest se definiše kao prepoznavanje sebe i okoline, te sposobnost adekvatne reakcije na odgovarajuće podražaje.Koma je klinički sindrom koga karakteriše patološki poremećaj svesti iz kojeg se pacijent ne može probuditi. To je najteži poremećaj stanja svesti i kao urgentno stanje podrazumeva primenu čitavog niza jasno definisanih terapijskih postupaka odmah po prijemu pacijenta kako bi se održale vitalne funkcije i zaštitio mozak od ozbiljnijeg ili ireverzibilnog oštećenja. Istovremeno sa primenom terapijskih mera i postupaka sprovodi se i dijagnostički postupak radi utvrđivanja etiologije izmenjenog stanja svesti. CILJ RADA: je utvrđivanje lako primenljivih postupaka za prepoznavanje stanja poremećaja svesti koji se bitno razlikuju po svojoj etiološkoj podlozi a usled toga i različitim terapijskim mogućnostima. MATERIJAL I METODOLOGIJA : pregled dostupne literature REZULTAT: Sva stanja poremećaja svesti predstavljaju hitnost u kojima je brzi dijagnostički postupak od velike važnosti. Ključne informacije po prijemu pacijenta o načinu nastanka kome, podaci o slobodnom ili opstruiranom disajnom putu, prisutnost pulsa i krvnog pritiska, te telesna temperatura. Pažnju treba obratiti na boju kože, moguće ubode u pregibu ruku ili spoljašnje znakove povreda kod traumatizovanog. Položaj bulbusa, njihova pokretljivost, oblik zenice, anizokorija dalji su klinički znaci koji ukazuju na lokalizaciju zbivanja. Kvalitet disanja, rigiditet muskulature ili pojava grčeva ukazuju na CNS kao izvor patoloških zbivanja. U dijagnostičke procedure ubrajaju se i laboratorijske analize, Rtg, CT , EEG i lumbalna punkcija. Poremećaji stanja svesti mogu biti različite dubine stoga je uobičajeno koristiti Glasgow coma scor kao bodovni sistem, a za samo oštećenje mozga Rancho Los Amigos Scale. ZAKLJUČAK: Od osnovnog zbivanja i pravovremene primene hitnih terapijskih mera i dijagnostičkih procedura zavisi ishod bolesnika u komatoznom stanju. KLJUČNE REČI: diferencihjalna dijagnoza, komatozna stanja E-pošta: [email protected]

3. LAKTATNA ACIDOZA ZA DIFERENCIJACIJU PACIJENATA SA GUBITKOM SVESTI Dragan Dinić OPŠTA BOLNICA “Dr ALEKSA SAVIĆ“, PROKUPLJE



Pacijenti sa gubitkom svesti dosta su česti slučajevi lekarima koji se bave urgentnom medicinom. Najčešće jegubitak svesti tranzitoran pa se ne opservira direktno od strane lekara, već se dijagnoza postavlja na osnovupažljivih anamnestičkih i heteroanamnestičkih podataka. Dva najvažnija uzroka tranzitornog gubitka svesti susinkopa i epileptički napad. Uglavnom se lako razlikuju pojedini oblici gubitka svesti, no u pojedinim slučajevima dijagnoza epilepsije može biti teška. Sve dijagnostičke nedoumice mogu se razrešiti EEG-om, a za razjašnjavanje mogućih uzroka epilepsije najčešće se koriste CT i MR. Za lekara u prijemnom odeljenju bolnice koji pacijenta vidi obično postiktalno, od velike pomoći može biti analiza acido - baznog statusa. Sprovodeći rutinske analize acido baznog statusa u OUM primetili smo da je tipičan nalaz kod pacijenata koji su doživeli veliki epileptički napadprisustvo laktatne acidoze. Kod 5 pacijenata koje smo analizirali pH se kretao od 7,17 - 7,22, laktati od 7,5 do 11,2, BE od -10,5 do -12,8, HCO3 od 15,7 do 17,2. Laktatna acidoza se spontano koriguje, kao što se i stanje svestipacijenta spontano oporavlja. Može se reći da postoji obrnuta proporcija u odnosu epileptične laktatne acidoze ikvantitativne izmene stanja svesti, sa smanjenjem acidoze pacijent je svesniji. Praktičnu primenu gasnih analiza za postavljanje ispravne dijagnoze kod pacijenta sa tranzitornim gubitkom svesti prikazaćemo kroz primer iz prakse: devojčica T.M. 14 godina od novembra 2014. godine lečena je u više navrata sa radnom dijagnozom Syncopa etcollapsus, a onda i Reactio stressogenes gradus majoris et reactiones maladaptivae. Sredinom februara dete je dovedeno u OUM nakon krize svesti. Laktatna acidoza na prijemu koja se nakon 1h spontano korigovala nama jebila dovoljna da budemo sigurni da je imala generalizovani epileptični napad.KLJUČNE REČI: laktatna acidobazna, gubitak svesti, diferencijalna dijagnoza E-pošta: [email protected] 4. ZNAČAJ PRIMENE SAVREMENIH METODA EDUKACIJE ZA STICANJE ZNANJA IZ OBLASTI KARDIOPULMONALNE REANIMACIJE Trpković Slađana1, Pavlović Aleksandar 1, Videnović Nebojša1, Marinković Olivera 2, Sekulić Ana 2, Zdravković Ranko 1 (1)MEDICINSKI FAKULTET PRIŠTINA, KOSOVSKA MITROVICA, KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR PRIŠTINA, GRAČANICA (2) KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR “BEŽANIJSKA KOSA“, BEOGRAD CILJ RADA: Utvrditi značaj primene savremenih metoda edukacijes tudenata medicine za sticanje znanja iz oblasti kardiopulmonalne reanimacije (KPR). MATERIJAL I METODOLOGIJA: Ispitanici su podeljeni u dve grupe odkojih je svaka imala 50 studenata. Prvu grupu su činili studenti koji su znanja iz oblasti KPR sticali na teorijskoj nastavi i improvizacijom mera osnovnog održavanja života (BLS) i mera uznapredovalog održavanja života (ALS) na studentima "manekenima" zato što u to vreme nije bila formirana fantom sala i sala za simulaciju. Drugu grupu su predstavljali studenti kod kojih je edukacija iz KPR sprovođena u savremeno opremljenoj Sali za simulacionu medicinu. Kod obe grupe studenata provera znanja je izvođena kroz teorijski deo – preko testa i izvođenjem praktičnih veština. REZULTATI: U pogledu BLS i ALS mera nije bilo razlike u teorijskim znanjima između prve i druge grupe studenata. U pogledu poznavanja praktičnih veština, studenti druge grupe koji su sticali praktična znanja iz KPR u Sali za simulacionu medicinu, rezultati su bili statistički značajno bolji (p< 0.05) u prepoznavanju znakova akutnog zastoja srca, prepoznavanju EKG oblika akutnog zastoja srca, brzini započinjanja mera KPR, izvođenju BLS mera, uspostavljanju disajnog puta i venskih linija, mehaničkoj ventilaciji, pripremi i primeni manuelnih i automatskih spoljašnjih defibrilatora, primeni medikamentozne terapije i praćenju vitalnih parametara. ZAKLJUČAK: Edukacija studenata medicine iz oblasti KPR zahteva pored usvajanja teorijskih znanja i uvežbavanje praktičnih veština u uslovima scenarija i simulacija uz primenu neophodne opreme i medikamenata. Edukacija studenata u Sali za simulacionu medicinu povećava nivo znanja iz oblasti KPR i čini ih spremnim za rešavanje realnih situacija u budućoj kliničkoj praksi. KLUČNE REČI: edukacija, kardiopulmonalna reanimacija E-pošta: [email protected]



5. PONAVLJANA EDUKACIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA KAO PREDUSLOV USPJEŠNE KARDIOPULMONALNE REANIMACIJE (KPR) Sanja S. Marić1, Milivoje Dostić1, Vanja Starović1, Borko Davidović1, Đorđe Veljović1, Ružica Motika-Sorak1, Dalibor Kovačević1, Milena Stevanović-Živanović1, Draženka Ikonić1, Dražan Erić2, Maksim Kovačević2, Aleksandar Supić2, Zoran Šarenac2, Vjeran Saratlić2, Radmil Marić2, Rade Miletić2, Nenad Lalović2, Dalibor Potpara2, Dragana Mirković2, Velibor Simetić2, Ivana Popadić2, Ognjen Milinković2 (1)UNIVERZITETSKA BOLNICA FOČA, CENTAR ZA ANESTEZIJU, REANIMACIJU, INTENZIVNU TERAPIJU I TERAPIJU BOLALA,FOČA (2) UNIVERZITETSKA BOLNICA FOČA, HIRURŠKA KLINIKA, FOČA KPR predstavlja skup hitnih mera i postupaka oživljavanja koji se preduzimaju da bi se bolesniku koji je doživeo srčani zastoj ponovno uspostavila funkcija srca i disanja. Cilj KPR je uspostavljanje i održavanje vitalnih funkcija, odnosno dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu i drugim vitalnim organima, sve dok se složenijim postupcima KPR ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano disanje. U svetu svake godine umre 17 miliona osoba zbog bolesti srca. Intervencija unutar 3 do 4 minute od srčanog zastoja povećava mogućnost preživljavanja za više od 50%. Laici, koji su za to osposobljeni, s spoljašnjom masažom srca mogu kombinovati i veštačko disanje u odnosu od 30 kompresija na grudni koš i 2 udisaja. Najvažniji niz u lancu je rano započinjanje kvalitetne kompresije grudnog koša s minimalnim prekidima. S obzirom na značajan broj osoba koje dožive srčani zastoj u našem okruženju, bilo usled oboljenja ili zadesno, kao i neadekvatno pružene prve pomoći, kako u vanbolničkim, tako i u bolničkim uslovima, smatrali smo za potrebno da redovno sprovodimo edukaciju zdravstvenog osoblja u našoj ustanovi. Postupci koji žrtvu iznenadnog srčanog zastoja povezuju s preživljavanjem nazivaju se lanac preživljavanja. Karike uspješne KPR su: 1. Rano prepoznavanje srčanog zastoja i rani poziv za pomoć; 2. Rana kompresija gudnog koša; 3. Rana defibrilacija; 4. Efektivne produžene mjere reanimacije i postreanimacijska njega. ZAKLJUČAK: Vreme od nastanka srčanog zastoja do stizanja hitne medicinske pomoći od izuzetne je važnosti za preživljavanje bolesnika i za smanjenje negativnih posledica srčanog zastoja. KPR koju izvode laici na mestu događaja povećava stopu preživljavanja za 2-3 puta. Pored poštovanja najnovijih standarda za pružanje prve pomoći i KPR, pravilna edukacija medicinskog kadra je jedna od karika uspešne KPR, jer jedan zdravstveni radnik može obučiti laike da na licu mesta krenu sa KPR. U narednom periodu planirali smo edukaciju učenika u školama, ali i radnika i građana. KLUČNE REČI: edukacija zdravstvenih radnika, kardiopulmonalna reanimacija E-pošta: [email protected] 6. KPCR U SLUČAJU SRČANOG ZASTOJA NA TERENU I PRISUSTVU EKIPE SHMP - prikaz slučaja Ljiljana Đurđević DOM ZDRAVLJA VALJEVO, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, VALJEVO UVOD: KPCR –predstavlja jasno određene postupke i primenu određenih lekova sa ciljem da se kod osobe sa srčanim zastojem omogući oksigenacija tkiva, uspostavi spontana cirkulacija i izvrši restitucija cerebralne funkcije i ostalih vitalnih sistema u organizmu. CILJ: Da se prikažu mere KPCR prehospitalno na mestu nastanka događaja, neophodnost blagovremenog i adekvatnog započinjanja KPCR. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Deskriptivni prikaz podataka dispečerski protokol, lekarski protokol i smernice ERC iz 2010. Godine. PRIKAZ SLUČAJA: U 7,03 sati dispečer prima poziv da je ženska osoba starosti 73 godine izgubila svest. U roku od dva minuta krećemo na lice mesta po protokolu za prvi red hitnosti. Nakon 4 minuta se nalazimo na prijavljenoj adresi. Sin daje podatak da je pacijentkinja kratkotrajno izgubila svest ali da se trenutno dobro oseća. Zatičemo pacijentkinju svesnu orijentisanu eupnoičnu u sedećem položaju na krevetu. Pri pregledu konstatujemo normalan disajni šum, sinusnu bradikardiju i TA 160/80mmHg. U toku prirpeme za snimanje EKG zapisa urađena pulsna oksimetrija koja pokazuje SpO2 93%. U tom momentu pacijentkinja gubi svest, prestaje da diše, puls nije bio palpabilan. Postavljena je u ležeci položaj na pod uz pomoć ostalih članova tima i započeta je spoljasnja masaža srca. Obezbeđen je venski put. Na monitoru defibrilatora registrovana VF. Pacijentkinja defibrilirana bifaznim defibrilatorom energije 200J. Na monitoru registrovana tahiaritmija oko 100/min. Pri uvođenju laringoskopa radi uspostavljanja disajnog puta pacijentkinja pravi jednu spontanu respiraciju. Nastavlja da diše spontano oko 10 respiracija/min. Nad karotidama se palpira puls. Preduzimaju se mere za hitan transport na Prijemno odeljenje valjevske bolnice.U transportnom vozilu uljučen rastvor 0.9% NaCl 500



ml i kiseonik na masku 8 l/min. Pacijentkina dolazi svesti u toku transporta. Stabilnih vitalnih parametara primljena u koronarnu jedinicu Opšte bolnice Valjevo. ZAKLJUČAK: Za uspesnost KPCR neophodno je u što kraćem vremenskom intervalu od nastanka srčanog zastoja započeti mere reanimacije radi očuvanja cerebralne funkcije i ostalih vitalnih sistema u organizmu. KLJUČNE REČI: rana defibrilacija , srčani zastoj, KPCR E-pošta: [email protected] 7. USPEŠNOST KPCR U IZVOĐENJU SPECIJALISTE URGENTNE MEDICINE Zorica Aćimović, Slavica Gajić OPŠTA BOLNICA VALJEVO, PRIJEMNO URGENTNI CENTAR, VALJEVO UVOD: Zastoj srca kao posledica AIM u 21.veku predstavlja izazov za svakog specijalistu urgentne medicine. U vreme kada postoji znanje, obučenost, adekvatna oprema, angio sala, ne treba gubiti nadu u uspešnost KPCR. CILJ RADA je da pokažemo značaj specijaliste urgentne medicine u stacionarnim uslovima, kao i upornost doktora pri vršenju KPCR. MATERIJAL I METODOLOGIJA: retrospektivan prikaz slučaja, korišcenjem protokola Službe za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice Valjevo. PRIKAZ SLUČAJA: Pacijent muškog pola, star 47 godina, dovežen vojnim je vozilom bez vitalnih znakova. Pacijent je bio vojno lice, koje je obavljalo gađanje na strelištu u okolini Valjeva. Požalio se na jak bol u grudima, a zatim pao i izgubio svest. Odmah je pozvana je vojna lekarka, koja je započela spoljašnje konpresije grudnog koša na terenu i hitan transport u bolnicu. Po pristizanju u UC, započinju mere KPCR u punom obimu: plasira se air way, aspiracija, ventilacija samoširećim reanimacionim balonom, kiseonik, EKG monitoring, koji pokaze VF. Vrše se spoljašnje kompresije grudnog koša, plasiraju se dve i.v. kanile, ordinira medikamentozna terapija: ukupno Adrenalin No III, Sedacoron NoII, Sol. NaCl 0,9% 500ml, Dopamin No IV, isporučeno je šest DC šokova po 270 J, Lidokain a 100 mg. Nakon toga, napravljen je 12-kanalni EKG: srčana frekvencija 100/min., pojedinačne VES, ST elevacije u D2, D3, V5 i V6. Pacijent je preveden u angio salu, gde mu je ugrađen stent. Potom je sanitetskim helikopterom transportovan u VMA, Beograd. Imamo podatak da se pacijent oporavio i samostalno vratio u rodni grad. ZAKLJUČAK: U kontaktu sa specijalistom urgentne medicine, koji ima znanje, opremu, ali i upornost i veru u uspešnost KPCR, čuda su moguća. Niko ko nije radio KPCR ne zna koliko je ovaj posao težak i stresan, ali uspešan ishod je satisfakcija za svakog specijalistu urgentne medicine. KLJUČNE REČI: zastoj srca, KPCR, specijalista urgentne medicine 8. PRIKAZ SLUČAJA SPECIFIČNOG POREMEĆAJA SRČANOG RITMA TIPA TORSADE DE POINTES Barna Ksenija DOM ZDRAVLJA SREMSKA MITROVICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SREMSKA MITROVICA UVOD:Poremećaj ritma po tipu Torsade de Pointes se ređe vidi u kliničkoj praksi iako do njega mogu dovesti mnogobrojni uzroci.Najčešće se vidi kod produženja QT intervala koje može biti primarno-Kanalopatije Na ili K kanala (kod mlađih osoba) a sekundarni uzroci su : poremećaj nivoa elektrolita (K,Mg), gladovanje, dijeta, prethodne bradiaritmije, mnogobrojni lekovi, među kojima i sami antiaritmici-Diizopiramid, Dofetilid, Prokainamid, Kinidin, antihistaminici, antidepresivi, neuroleptici, antimalarici, OFI, antibiotici-eritromicin, fluorohinoloni. Najčešće se spontano iscrpljuje, ako je dugotrajnija praćena je sinkopama, ili može preći u ventrikularnu fibrilaciju. PRIKAZ SLUČAJA: Dana 22.07.2014 godine oko 19 časova primljen je poziv za kućnu posetu. Pacijentkinja (74 godina) srčani i bubrežni bolesnik, duže vreme bez svesti, diše. Na terenu zatičemo pacijentkinju svesnu, adinamičnu,preznojanu. Sin navodi da desetak dana ima dijareju, danas više tečnih stolica. Uvidom u dokumentaciju nađene sledeće dijagnoze - I10, I42, G30, G21, N18, D63. Od terapije koristi Mirapexin, Madopar, Amlodipin, Karvilex, Enalapril, Citralex, CaCO3, Furosemid, Heferol. TA100/70 mmHg, srce-bradikardija, pulmo-vezikularno disanje. EKG- AV blok III stepena ,srčana frekvenca 37/min., produžen QT interval. SpO2 93%. Otvoren venski put, terapija sol.NaCl, O2 3 l/min. U toku transporta pacijentkinja razvija poremećaj ritma po tipu Torsade de Pointes. Ordinirane Sedacoron amp.II i.v.,.bez promena nalaza na monitoru ; pacijentkinja bez značajnih tegoba, svesna. U toku pripreme za kardioverziju razvija se respiratorni arest, započeta KPR.U momentu dolaska na bolnički urgentni prijem, pacijentkinja svesna, TA 110/70 mmHg, na monitoru sinusni ritam.Upućena internisti.Naknadno dobijamo podatak da je K 8 mmol/l, pacijentkinja preminula sledećeg jutra.



ZAKLJUČAK: U ovom slučaju primenili smo lek II reda za ovu indikaciju-zbog nedostatka lekova prve linije,ipak ostaje pitanje da li bi rezultat bio bolji da je odmah primenjena kardioverzija. KLJUČNE REČI: poremećaj srčanog ritma, Torsade de Pointes E-pošta: [email protected] 9. MEDIKAMENTOZNA KONVERZIJA VENTRIKULARNE TAHIKARDIJE – prikaz slučaja Senka Obradović-Lukić, Bojana Uzelac GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Ventrikularna tahikardija (VT) je maligna komorska aritmija, koju karakteriše tri i više komorskih ektopičnih otkucaja frekvence oko 100-250/min. Postoji: perfuzujuća (sa pulsom) ili neperfuzujuća VT (bez pulsa); monomorfna (jednakih QRS kompleksa) ili polimorfna VT (različitih QRS kompleksa); kratkotrajna, neodrživa, do 30 sekundi (non-sustaind) ili dugotrajna, koja se održava (sustained) VT. VT bez pulsa spada u CRP protokol za šokabilne ritmove. Ukoliko je VT sa pulsom, a pacijent je hemodinamski stabilan, primenjuju se antriaritmici najčešće I i III grupe (Lidokain, Prokainamid, Amiodaron). Nestabilna VT zahteva sinhronu DC elektrokonverziju. CILJ RADA: je prikazati slučaj 65-godišnje pacijentkinje sa VT, uspešno konvertovane u sinusni ritam sa Amiodaronom, u prehospitalnim uslovima. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Korišćeni su podaci iz orginalnog lekarskog izveštaja za prikaz slučaja. REZULTATI: Poziv SHMP je predat za 65-godišnju ženu koja se žali na opštu slabost i malaksalost, naglo nastalu pre pola sata; zbog čega nema snage da ustane iz kreveta. Negira druge tegobe. Od ranije se leči od HTA (Byol i Hemokvin). Objektivno: malaksala, adinamična, ne toleriše podizanje u sedeći položaj (dobija vrtoglavicu i mučninu), bleda. Auskultatorno srčana akcija veoma tahikardična, oko 270/minutu, ritmična. Disajni šum vezikularan, bez propratnih šušnjeva. TA: 80/50. Izrada EKG-a pokazuje VT, frekvence oko 270/minutu. Pacijentkinja stavljena na monitoring defibrilatora, otvoren venski put i ordinirana ampula Amiodarona 150mg iv. Nakon 15 minuta, postiže se medikamentozna konverzija; prvo u sinusnu tahikardiju, a potom u sinusni ritam, frekvence 80/minutu. Pacijentkinja je stabilnih vitalnih parametara predata u koronarnu jedinicu i njen oporavak je bio bez komplikacija. ZAKLJUČAK: ukazuje na značaj izrade EKG-a u prehospitalnim uslovima i kod pacijenata koji se ne prezentuju primarno srčanim tegobama. Takodje, ukazuje na značaj pokušaja prehospitalne konverzije ventrikularne tahikardije u sinusni ritam. KLJUČNE REČI: VT, amiodaron, prehospitalna konverzija. E-pošta: [email protected] 10. PREHOSPITALNO ZBRINJAVANJE POREMEĆAJA SRČANOG RITMA – VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA Milivoj Srećković DOM ZDRAVLJA “JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ“, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, STARA PAZOVA UVOD: Tahikardijama nazivamo aritimije sa tri ili više udaraca u nizu s frekvencijom koja prelazi 100/min., češće se javljaju u strukturalno bolesnom srcu nego u normalnom srcu.Ventrikularna tahikardija je brza pravilna tahikardija sa naglim početkom i frekvencijom obično od 120-350/min. Definiše se kao 5 ili više uzastopnih QRS kompleksa u nizu komorskog porekla, koji slede jedan za drugim brzinom većom od 100 udara u minuti. U elektrokardiografskom zapisu karakteriše se širokim QRS kompleksima bez jasno vidljivog talasa P. CILJ RADA: Ukazati na značajnu ulogu urgentne medicine u zdravstvenom sistemu kroz prikaz slučaja. Predstavljen je uspešni medikamentozni način tretmana ventrikularne tahikardije u prehospitalnim uslovima. REZULTATI: Prikazan je bolesnik star 67 godina kome je pozlilo u privatnoj internističkoj ordinaciji pri ehokardiografiji srca. Ekipa SHMP je pozvana od strane privatnog interniste. U privatnoj ordinaciji zatičemo bolesnika kojem je urađen EKG, izmeren krvni pritisak koji je bio ta 120/70 mmHg. Pacijent nije gubio svest, osetio je lupanje srca, uz opštu malaksalost, i preznojavanje. Srčana radnja aritmična, ubrzana, tonovi jasni, srčana frekvenca oko 190/min., TA 110/75, ŠUK 7,5mmol. Na elektrokardiografskom zapisu registruje se ventrikularna tahikardija (VT) širokog QRS kompeksa. Medikamentnom aplikacijom terapije amiodarona i 300ml NaCl 0,9%, kiseonika postignuta je zadovaljavajuća ritmička stabilnost. Na EKG-zapisu konstantovan je sinusni ritam 70/min., TA 115/75 mmHg, Q zubac u D2,D3,AVF, negativan T talas u D3, AVF, V3-V5, i pacijent je tako hemodinamski stabilan dalje hospitalizovan.



ZAKLJUČAK: Ovi rezultati mogu da ukazuju na činjenicu da je konverzija u sinusni ritam uspešno uspostavljena u prehospitalnim uslovima antiaritmikom amiodaronom i na važnu ulogu koju ima urgentna medicina u zdravstvenom sistemu pri preživljavanju. KLJUČNE REČI: poremećaj srčanog ritma, ventrikularna tahikardija E-pošta: [email protected] 11. ŽIVOT SA PAROKSIZMALNOM SUPRAVENTRIKULARNOM TAHIKARDIJOM - PRIKAZ SLUČAJA Jokšić Zelić Milena¹,Jokšić-Mazinjanin Radojka², Saravolac Siniša², Nikolić Dušan¹,Šijačić Siniša¹, Benarik Eva¹. (1)DOM ZDRAVLJA BEČEJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BEČEJ (2)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ NOVI SAD, NOVI SAD UVOD: Učestalost tahikardija zavisi od starosne i polne strukture. Kod mlađih osoba, bez strukturnih oštećenja srca, najčešća dijagnoza je supraventrikularne tahikardije (SVT). CILJ RADA: prikaz prehospitalnog i hospitalnog tretmana pacijentkinje sa paroksizmalnom supravenrikularnom tahikardijom (PSVT), kao i kvliteta života pacijenta sa poremećajem ritma. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanje je retrospektivno i opservaciono. Podaci su prikupljeni iz protokola i elektronskog kartona pacijenta Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bečej (SHMP DZ Bečej), otpusnih pisama Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sr. Kamenici (IKVBV). Obuhvaćen je period od 31.01. 1994. godine do 31.12.2014. godine. PRIKAZ SLUČAJA: Pacijentkinja je rođena 1956. godine. Prvi put je primljena u IKVBV 31.01.1994. godine Žalila se na „lupanje srca“ koje se iznenada javilo i trajalo 10-tak minuta, gušenje i bol u grudima. Urađeno je invazivno hemodinamsko ispitivanje i postavljena je dijagnoza PSVT, a klinički i histološki dijagnoza miokarditisa. Pacijentkinji je rađena prehospitalna medikamentozna konverzija ritma dva do tri puta mesečno u SHMP DZ Bečej najčešće primenom Presolola.I pored toga, do kraja 2014. godine hospitalizovana je devet puta u IKVBV. Pri svakoj hospitalizaciji žalila se na iste tegobe. Januara 2008. godine urađena je potpuna ablacija spore zone AV čvora. Tegobe su se ponovo javile mesec dana nakon ablacije. Pacijentkinja je u oktobru 2012. godine primljena u IKVBV radi re-ablacije zbog recidiva PSVT-a. Urađeno je elektrofiziološko ispitivanje kojim se nije izazivala tahikardija. Indikovan je dalji medikamentni tretman i pacijentkinja je otpuštena na kućno lečenje. Napadi tahikardija su se i dalje dešavali, i znatno ograničavali fizičku aktivnost pacijentkinje. ZAKLJUČAK: Lečenje pacijenata sa PSVT-om je kompleksno. Zahteva saradnju pacijenta u smislu redovnog uzimanja terapije sa jedne strane i tima lekara od izabranog lekara opšte medicine, preko lekara hitne medicinske pomoći do kardiologa primarnog i tercijernog nivoa kako bi se prekinuli napadi tahikardije što pre. Sve to ima za cilj da se kvalitet života pacijenta održi na visokom nivou. I pored preduzetih mera, ponekad postoji veliki hendikep u obavljanju svakodnevnih obaveza. KLJUČNE REČI: PSVT, medikamentozna konverzija tahikardija, ablacija AV čvora. E-pošta: [email protected] 31. VENTRIKULARNA FIBRILACIJA UZROKOVANA INFARKTOM MIOKARDA U TERENSKIM USLOVIMA Jasmin Latović, Jasmin Spahić, Mirza Vesnić, Vahid Zilkić DOM ZDRAVLJA NOVI PAZAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, NOVI PAZAR

CILJ RADA: Cilj rada je da se prikažu mere kardiopulmonalno cerebralne reanimacije (KCPR) prehospitalno i neophodnost što hitnijeg započinjanja mera KPCR u terenskim uslovima. MATERIJAL I METODOLOGIJA: KPCR je rađena muškarcu starom 57 godina, kod koga je akutni infarkt prednjeg srčanog zida komplikovan ventrikularnom fibrilacijom doveo do prestanka cirkulacije, disanja i gubitka svesti. Prikaz slučaja Ekipa hitne medicinske pomoći se nalazila na terenu gde je konstatovana smrt pacijenta. Obaveštavaju nas da je u susednoj kući pozlilo bratu osobe kojoj je konstatovana smrt. Na licu mesta zatičemo osobu bez svest, pulsa i spontanih respiracija. Odmah su započete mere KPCR , masaža srca i ventilacija ambu-balonom 30:2 i otvorena je venska linija. Nakon toga na monitoru defibrilatora je verifikovana ventrikularna fibrilacija te je pacijent defibriliran sa 180J (bifazni defibrilator) i nastavljena KPCR spoljašnjimkompresijama



grudnog koša i ventilacijom. Data je jedna ampula Adrenalina i.v. Ponovo je na monitoru defibrilatora bila prisutna ventrikularna fibrilacija, te je pacijent defibriliran sa 180J. Nakon toga pacijent je napravio jednu spontanu insuflaciju vazduha i na monitoru defibrilatora konstatovana je tahiaritmija frekvence 140-150/min. Pacijent je prebačen u sanitetsko vozilo gde mu je data ampula Amiodarona 300 mg i.v. i kiseonik preko maske 7 l/min. U toku transporta pacijent dolazi svesti, sponatno diše, palpirao se karotidni puls. Transportovan je u koronarnu jedinicu internog odeljenja u Novom Pazaru gde je elektrokardiografski verifikovan akutni infarkt prednjeg srčanog zida. Nakon deset dana pacijent je otpušten sa internog odeljenja stabilnog zdravstvenog stanja. ZAKLJUČAK: Za uspešnost KCPR neophodno je u što kraćem vremenskom intervalu od nastupanja srčanog zastoja započeti reanimacione mere KLJUČNE REČI: KCPR, ventrikularna fibrilacija, defibrilacija E-pošta: [email protected] 13. KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA U SLUŽBI HITNE MEDICINSKE POMOĆI DOMA ZDRAVLJA BIJELJINA Srđan Mijatović, Aleksandra Mijatović, Dubravka Savić, Ružica Jelisić, Zlatko Maksimović DOMA ZDRAVLJA BIJELJINA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BIJELJINA UVOD: Kardiopulmonalna reanimacija (KPR) u užem smislu je postupak koji se provodi nakon zastoja rada srca sa svrhom zaštite mozga od oštećenja zbog nedovoljne ili prekinute cirkulacije krvi. CILj RADA: Cilj rada je analiza postupka kardiopulmonalne reanimacije u Službi hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bijeljina. MATERIJAL I METODOLOGIJA:Vršena je retrospektivna analiza protokola za reanimaciju u Službi hitne medicinske pomoći. Izvršena je analiza na osnovu polne strukture, vremena javljanja, mjeseca, uspešnosti reanimacije i terapijskih procedura. REZULTATI: Služba hitne medicinske pomoći je tokom 2014. godine imala 42 kardiopulmonalne reanimacije, najčešće u kućnim uslovima 23 (54,76 %). Najviše KPR je bilo u mesecu novembru 7 (16,67 %), kod muškaraca 27 (64,29 %), a kod žena 15 (35,71 %). KPR naječšća u starosnoj dobi 60-69 godina 16 (38,10%), u periodu 18.00-00.00 časova kada je bilo 17 (40,48 %) slučajeva. Ukupna preživelost nakon postupka reanimacije je bila 8 (19,05 %), 1 žena i 7 muškaraca. U toku KPR najviše su najčešće primenjene 3 ampule adrenalina kod 10 (23,81%) pacijenata. Ampula atropina nije data kod 16 pacijenta (38,10 %), a kod 26 pacijenata (61,9%) primjenjena je defibrilacija, u prosjeku 1 do 3 po pacijentu. Od antiaritmika najveću primenu imao je lidokain kod 15 pacijenata (25, 72 %). DISKUSIJA: Na osnovu istraživanja u Bosni i Hercegovini najčešća je smrt kao posledica bolesti kariovaskularnog sistema na što utiču faktori rizika nepravilna ishrana, povišen krvni pritisak, pušenje, fizička neaktivnost itd. ZAKLjUČAK:Uspešnost reanimacije iznosi blizu 20%. Reanimacioni protokol je napravljen u skladu sa smernicama iz 2010. godine, a osoblje je osposobljeno za KPR. Uspešnost kardiopulmonalne reanimacije u velikoj meri zavisi od vremena kada se počinje sa reanimacijom, a zatim primeniti defibriliciju i medikamentoznu potporu. Rana defibrilacija je često presudna u korist nastavka života. KLUČNE REČI: kardiopulmonalna reanimacija, uspešnost E-pošta: [email protected] 14. STOPA SMRTNOSTI NA PODRUČJU GRADA BIJELjINA U PERIODU OD 2012. DO 2014. GODINE Srđan Mijatović, Aleksandra Mijatović, Dubravka Savić, Ružica Jelisić, Zlatko Maksimović DOM ZDRAVLJA BIJELJINA, BIJELJINA UVOD: Smrtnost stanovništva je negativna komponenta u kretanju stanovništva. Grad Bijeljina je Odlukom o osnivanju mrtvozorničke službe podijeljen na šest regija i imenovano je 6 mrtvozornika koji su zaduženi za utvrđivanja smrti lica koja su preminula van Bolnice u Bijeljini. CILJ RADA: Cilj rada je određivanje stope smrtnosti u periodu od 2012. do 2014. godine u mrtvozorničkoj službi Grada Bijeljina. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Rađena je retrospektivna analiza umrlih na području grada Bijeljina i to kroz analizu mrtvozorničkih protokola u periodu od 2012. godina do 2014. godine.



REZULTATI: U periodu od 2012. godine do 2014. godine utvrđena je smrt za ukupno 2.578 lica. Postoji trend porasta preminulih od 2012. godine kada je bilo 812 preminulih, a zaključno sa 2014. godinom kada je preminulo 921 lice. Analizirajući broj umrlih po mjesecima najveći broj preminulih je u decembru 263 (10,20 %), januaru 256 (9,93 %) i julu 249(9,66 %).Na osnovu polne strukture preminulo više je osoba muškog pola 1.529 (59,31 %) i 1.049(40,69 %) ženskog pola. Najveći broj preminulih je u starosnoj grupi 70-79 godina njih 704 (27,31%).Prema uzroku smrti prirodna smrt je nastupila kod 2.409 (93.45%), a nasilna kod 169 (6,55%). Analiza prirodnih smrti je pokazala da je najveći broj preminulih od kardiovaskularnih bolesti 1.493 (61,98%). Najčešće nasilne smrti su samoubistva 96 (56,80%) i saobraćajne nesreće 24 (14,20%). ZAKLJUČAK: Analizi rezultata pokazuje da se smrt najčešće javlja u decembru mjesecu, u vremenskom periodu od 18.00-00.00 časova, u starosnoj grupi 60-69 godina i da su u većem broju muškarci. Kod prirodnih smrti najčešći uzrok su kardiovaskularne bolesti, a kod nasilnih samoubistva i saobraćajni traumatizam. Analizom po godinama vidi se trend porasta preminulih od 2012. godine do 2014. godine. KLJUČNE REČI: smrtnost, mrtvozornička služba, analiza. E-pošta: [email protected] 15. PRAVO MESTO, PRAVO VREME, RANA DEFIBRILACIJA, NOVI ŽIVOT – prikaz slučaja Dragan Živković, Rajka Ranković DOM ZDRAVLJA UB, SLUŽBA ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ, UB UVOD: Srčani zastoj predstavlja nagao i neočekivan prestanak cirkulacije, izazvan funkcionalnim prestankom rada srca. Ovo zahteva reagovanje u što kraćem vremenskom intervalu, gde se sprovode postupci za obnovu spontane cirkulacije i oksigenacije tkiva. CILJ RADA: Ukazati na značaj blizine medicinske ekipe i brze defibrilacije u uslovima kada su prisutni sigurni znaci srčanog zastoja i ventrikularna fibrilacija ( VF ). MATERIJAL I METODOLOGIJA: Reanimacija uz upotrebu defibrilatora je vršena kod pacijenta, kod kojeg se srčani zastoj prezentovao VF kao komplikacijom infarkta miokarda lateralnog zida. REZULTATI: Pacijent muškog pola, starosti 60 godina, dolazi u ambulantu bez subjektivnih tegoba, sa visokom vrednošću krvnog pritiska. U čekaonici, iznenada gubi svest i prestaje sa disanjem. Palpacijom, konstatuje se odsustvo karotidnog pulsa. Započinje se sa merama reanimacije, plasiranjem orofaringealnog tubusa, ventilacijom pomoću samoširećeg reanimacionog balona, spoljnom komresijom grudnog koša. Po postavljanju lopatica defibrilatora, konstatuje se VF. Prva defibrilacija od 200 J biva uspešna i dolazi do pojave znakova života. Defibrilacija je urađena u tridesatoj sekundi od srčanog zastoja. Na monitoru defibrilatora konstatuje se sinusni ritam frekvence 95/min. i VES. Krvni pritisak je 210/120 mmHg. U 300 ml Ringer rastvora stavljene su dve ampule Lidokain-hlorid-a 2% i data je jedna ampula Furosemid-a u bolusu. Plasiran je urinarni kateter i data oksigenoterapija maskom 5 l/min. Pacijent je transportovan u Opštu bolnicu Valjevo. Tokom transporta hemodinamski je stabilan i na monitoru defibrilatora konstatovana je elevacija ST segmenta u D1, aVL i V6. ZAKLJUČAK : U uslovima srčanog zastoja najvažnije je poštovati faktor vreme. Ukoliko se srčani zastoj manifestuje ritmom koji se defibrilira, rana defibrilacija je mera koju treba odmah sprovesti čime se povećava stopa preživljavanja. Rana defibrilacija u ovako urgentnom stanju donosi pobedu životu. Biti na pravom mestu u pravo vreme uz adekvatnu opremu znači trijumf struke i radost za pacijenta. KLJUČNE REČI : ventrikularna fibrilacija, rana defibrilacija, novi život E-pošta: [email protected] 16. OBSTRUKCIJA DISAJNOG PUTA STRANIM TELOM – “BODY PIERCING” – PRIKAZ SLUČAJA Milošević Lj.¹,Kojić Z.,Jovanović K.2 (1)KBC ZVEZDARA, BEOGRAD (2)VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA, ĆUPRIJA UVOD: “Oral piersing” je popularan trend,ali ovaj modni detalj dolazi sa nekim ozbiljnim rizicima po zadravlje.Oralni “piercing” ima dugu istoriju kao deo verske, plemenske, kulturne ili seksualne simbolike. Oralni “piercing” podrazumeva ubacivanje nakita u jezik, usne, obraz, frenulum, resice ili u druge delove usta.



CILJ RADA: Ovaj prikaz slučaja uzima u razmatranje kako reanimacijski potencijalne rizike i komplikacije tako i rizike za vreme izvođenja hitnih dijagnostičkih procedura ili anestezije i odrzavanje disajnog puta. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikazujemo slučaj mlade žene starosti 26 godina primljene na hitnom internističkom prijemu KBC Zvezdara-Beograd, zbog gušenja.Odmah je pozvan anesteziolog u hitnu reanimaciju.Na prijemu bolesnica je izrazito bleda, orošena hladnim znojem, somnolentna, hipotenzivna, tahikardična, saturacija O2 je bila 89%. Pristupa se merama KPR sa MC-INTOSH laringoskom.Tokom intubacije bolesnice uočava se metalna kuglica veličine zrna graška ispred zatvorenih glasnih žica koja je Magil hvataljkom odstranjena a zatim uspešno izvedena endotrahealna intubacija.Bolesnica je odmah prevedena u hiruršku intenzivnu negu i postavljena na invazivnu mehanicku ventilaciju radi respiratorne potpore.Taoleta ustiju ukazala je na otečen jezik i dislociran “PIERCING” na resici jezika, koji je uspešno odstranjen, što je i potvrđeno radiografijom glave i vrata. Data je antiedematozna i antibiotska terapija i bolesnica je nakon izvedenih procedura uspešno odvojena od mehaničkog ventilatora. REZULTATI I DISKUSIJA: “Piercing” ili nakit na resici jezika tj. u ustima je veoma specifičan zbog gutanja i aspiracije.U ovom slučaju došlo je do gubitka dela nakita u ustima i opstrukcije disajnog puta.Jedno od najurgentnijih stanja u medicini je opstrukcija disajnog puta koja se manifestuje gušenjem.Druge značajne komplikacije su alergijske komplikacije, formiranje hematoma i abscesa, bakterijskog endokarditisa itd. ZAKLJUČAK: Većina “Piercinga” se sastoji od prstenova, obruča, klinova, stubića itd.Značaj disajnog puta dolazi do izražaja kada dođe do njegove kompromitacije i zato je bitno brzo prepoznati strano telo i adekvatno reagovati da ne bi došlo do dramatičnog gušenja sa mogućim smrtnim ishodom. KLJUČNE REČI: obstrukcija disajnog puta, ”Body Piercing”, strano telo, reanimacija E-pošta: [email protected]

17. PREHOSPITALNO ZBRINjAVANjE PACIJENTA SA STRANIM TELOM U DISAJNIM PUTEVIMA Aleksandar Rašković1 ,Milan Nedeljković1 , Bojan Jovanović2 (1)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (2)DOM ZDRAVLJA VRŠAC, VRŠAC CILJ RADA: Značaj zbrinjavanja pacijenta sa aspiriranim stranim telo u dušniku, u vanbolničkim uslovima pravovremenom intervencijom. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Korištena je medicinska dokumentacija Kliničkog centra Kragujevac i Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac. DISKUSIJA: Najčešće je kod dece u uzrastu 1-4 godine i u 7% svih srtnih ishoda kod dece je posledica aspiracije stranog tela u disajne puteve. Kao uzrok najčešće se navode nepažnja roditelja i/ili staratelja, znatiželja dece i sl. Kod odraslih postoje rizične grupe kao dementni i psihijatrijski bolesnici i rizična ponašanja – smejanje u toku jela, preterana konzumacija alkohola, halpljivo gutanje hrane, zapadanje proteza i sl. Od aspiracije stranog tela, u svetu, biše strada ljudi nego u avionskim nesrećama. Pacijent star 58 godina je za vreme ručka izgubio svest. Po primljenom pozivu prvog stepena, ekipa ZZHMP Kragujevac je na terenu zatekla muškarca bez svest i disanja, prisutne srčane akcije i dobro palpabilnih perifernih pulseva. U donjim partijam ždrela nazirao se komad mesa vidljiv samo pod špatulom laringoskopa. Strano telo ekstrahovano, pacijent intubiran, aspirirano traheobronhalno stablo uz monitoring i potporu vitalnih funkcija prevežen u bolnicu. Sama težina kliničke slike zavisi od odnosa veličina i oblik stranog tela / dijametar disajnog puta. Na osnovu sastava stranog, organskog ili neorganskog porekla, tela i položaja zavisi i planiranje dijagnostičko-terapijskih procedura kao i ishod . ZAKLJUČAK: Aspiracija stranog tela predstavlja urgentno stanje čije neprepoznavanje i/ili nedelovanje može dovesti do fatalnog ishoda. Edukacija i treninzi, opremanje službi se nameću kao prvi koraci u zbrinjavanju. Ažurnije vođenje evidencije, povezivanje ORL i radioloških baza podataka za posledicu bi trebalo da ima kvalitetniju edukaciju svih profila medicinskih radnika, a samim tim i veći broj kadara osposobljenog za pružanje svih vidova pomoći. KLJUČNE REČI: strano telo, disajni putevi, aspiracija E-pošta: [email protected]



18. ASPIRACIJA ZALOGAJA HRANE - PRIKAZ SLUČAJA Vladana Stojanović, Miroslav Nikolić DOM ZDRAVLJA PIROT, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, PIROT UVOD: Aspiracija stranog tela - zalogaja hrane, može dovesti do širokog spektra simptoma, od minimalnih, često ne primećenih, do prestanka disanja pa čak i smrti. Kod potpune opstrukcije disajnog puta zalogajem hrane treba imati u vidu da za 30 sekundi hipoksija dovodi do gubitka svesti, a prestanak rada srca i smrt nastaju za 4-7 minuta. CILJ RADA: Ukazivanje na činjenicu da u uslovima terenskog rada jedan od značajnih heteroanamnestičkih podataka je iznenadni gubitak svesti i prestanak disanja za vreme uzimanja obroka, što dovodi do pravovremenog i uspešnog oslobađanja disajnog puta i oporavka bez sekvela. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Retrospektivni prikaz slučaja korišćenjem podataka iz protokola službi koje su imale učešće u dijagnostici i lečenju pacijenta. PRIKAZ SLUČAJA: Na datoj adresi ekipa SHMP zatiče mučkarca, starosti 80 godina, bez svesti i disanja sa palpabilnim karotidnim pulsem. Heteroanamnestički dobijen podatak da je pacijentu tokom jela zapao zalogaj hrane, prestao je da diše i izgubio svest. Laringoskopom između glasnica vidljiv komad sira koji u potpunosti zatvara rimu glotis. Uz pomoć Magilovih klješta komadić hrane odstranjen. Pacijent počinje spontano da diše, ali još uvek ne dolazi svesti. Postavljen je u koma položaj, TA 110/70 mmHg , SF 95/min, SaO2 89%, zenice simetrične i reaguju na SAK. Transportuje se sa kiseonikom preko maske 7 l/min., dolazi svesti, negira bilo kakve tegobe, neurološki nalaz uredan. Na prijemu u Opštoj bolnici Pirot pacijent svestan, TA 140/90mmHg, SF 80/min., SaO2 94%, bez ikakvih subjektivnih tegoba. Nakon opservacije sutradan se otpušta kući bez ikakvih sekvela. ZAKLJUČAK: Brzo započinjanje reanimacije, uz adekvatne heteroanamnestičke podatke o uzroku prestanka disanja, odnosno vađenje zapalog zalogaja hrane i to na samom mestu događaja, ključno je za preživljavanje pacijenta i neurološki oporavak bez sekvela. KLJUČNE REČI: aspiracija stranog tela, potpuna opsrukcija, oslobađanje disajnog puta E-pošta: [email protected] 19. PROCENA ZNAČAJA RANE ENDOTRAHEALNE INTUBACIJE NA ISHOD REANIMACIJE BOLESNIKA KOJI SU DOŽIVELI NETRAUMATSKI SRČANI ZASTOJ U PREHOSPITALNIM USLOVIMA – NAŠA ISKUSTVA Olivera Marinković1, Ana Sekulić1, Slađana Trpković2, Vesna Malenković1, Jovana Zlatić1, Tamara Kostić1 (1)KBC “BEŽANIJSKA KOSA“, ODELJENJE ANESTEZIJE, INTENZIVNE TERAPIJE I TERAPIJE BOLA, BEOGRAD (2)MEDICINSKI FAKULTET, HIRURŠKA KLINIKA, UNIVERZITET U PRIŠTINI, KOSOVSKA MITROVICA CILJ RADA: Utvrditi značaj rane endotrahealne intubacije na preživljavanje bolesnika sa netraumatskim srčanim zastojem. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Retrospektivnom studijom obuhvatili smo period od tri godine. Ispitanici su podeljeni u dve grupe. Prva grupa su sačinjavali bolesnici sa netraumatskim zastojem srca koji su intubirani u prehospitalnim uslovima a drugu grupu bolesnici koji su intubirani u prijemnim ambulantama (intrahospitalni) KBC-a “Bežanijska Kosa”. Ishod reanimacije praćen je u tri vremenske tačke: 24 h , 72h nakon prijema u bolnicu i po završetku lečenja. REZULTATI: U prijemnim ambulantama primljena su 235 pacijenta, kod 13 pacijenata (5,53%) nije bilo potrebe za intubacijom i oni su isključeni iz dalje analize.Prehospitalno je intubirano 23 pacijenta(9,78%) a na prijemu preostalih 199 (84,68%).Srčani zastoj je najčesće nastao kao posledica koronarne bolesti, bolesti respiratornog sistema, metaboličkih poremećaja i hirurška intervencija u predhodnih mesec dana. Od prehospitalno intubirana 23 pacijenta u prva 24h preživelo je 14 (60,86%), a u naredna 72 h 2 (8,69%).Od ukupnog broja intrahospitalno intubiranih pacijenata u prva 24h prezivelo je 60 (30,15%), a u narednih 72h preživelo je 28 (14,07%). Od prehospitalno intubiranih pacijenata iz bolnice je otpušteno 7 preživelih (30,43%) a od intrahospitalno intubiranih 50 (25,12%). Statistički je značajno preživljavanje u prva 24 i 72 h u grupi prehospitalno intubiranih pacijenata. U ukupnom preživljavanju izmedju obe grupe ispitanika nije bilo statističke značajnosti. ZAKLJUČAK: Na osnovu dobijenih podataka možemo da zaključimo da je inicijalno preživljavanje prehospitalno intubiranih pacijenata sa netraumatski uzrokovanim srčanim zastojem bilo statistički značajno u odnosu na intrahospitalno intubirane pacijente.Zato treba stalno raditi na edukaciji obezbeđivanja sigurnog vazdušnog puta i endotrahelnoj intubaciji, lekara I medicinskog osoblja koji su prvi u kontaktu sa životno ugroženim pacijentima, bez obzira da li se radi o prehospitalnim ili hospitalnim uslovima. KLJUČNE REČI: endotrahealna intubacija, reanimacija, srčani zastoj E-pošta: [email protected]



20. OTEŽANA INTUBACIJA: PRISTUP I MOGUĆNOSTI REŠAVANJA Sanja S Marić1, Milivoje Dostić1, Vanja Starović1, Borko Davidović1, Đorđe Veljović1, Ružica Motika-Sorak1, Dalibor Kovačević1, Milena Stevanović-Živanović1, Draženka Ikonić1, Dražan Erić2, Maksim Kovačević2, Aleksandar Supić2, Zoran Šarenac2, Vjeran Saratlić2, Radmil Marić2, Rade Miletić2, Nenad Lalović2, Dalibor Potpara2, Dragana Mirković2, Velibor Simetić2, Ivana Popadić2, Ognjen Milinković2 (1)UNIVERZITETSKA BOLNICA FOČA, CENTAR ZA ANESTEZIJU, REANIMACIJU, INTENZIVNU TERAPIJU I TERAPIJU BOLA, FOČA (2)UNIVERZITETSKA BOLNICA FOČA, HIRURŠKA KLINIKA, FOČA UVOD: Održavanja disajnog puta predstavlja osnov reanimatologije, anesteziologije, urgentne i intenzivne medicine. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 600 ljudi svake godine umire zbog nemogućnosti uspostavlja disajnog puta. Problematičan disajni put je situacija u kojoj je nemoguće postići zadovoljavajuću ventilaciju i oksigenaciju pluća primjenom uobičajenih metoda, bez obzira na razlog koji je do toga doveo. Otežana intubacija se javlja u hirurškoj populaciji 1/2230, a uzrok je 30-40% svih smrti u anesteziji. Razlozi otežane intubacije mogu biti brojni kongenitalni sindromi, stečena patološka stanja kao i udružena patologija. Najgora moguća situacija u kojoj se možemo zadesti je nemogućnost intubacije i nemogućnost ventilacije (prema engl. autorima “ CAN`T INTUBATE – CAN`T VENTILATE” – CICO) i javlja se u 0.08 do 0.7%. U ovakvim situacijama, osnovni cilj je obezbediti i održavati disajni put, prevencija aspiracije, adekvatna i efektivna ventilacija i resustitucija. Maksimalno uspešno je prepoznati i predvideti otežan disajni put, posedovati znanje, veštinu i opremu, izabrati adekvatnu tehniku i opremu. Danas se primenjuju različiti prediktori otežane ventilacije i intubacije (mnemonički: MOANS, LEMON ...), kao i klasifikacije (Mallampati, Wilson itd) koji nam u mnogome pomažu u očekivanim situacijama otežane intubacije. Od opreme za obezbeđivanje disajnog puta i veštačkog disanja koriste se različite standardne i alternativne tehnike i pomagala (maske, samošireći reanimacioni baloni, orofaringealni i endotrahealni tubusi, različiti laringoskopi, vodilice, laringealne maske, retrogradna intubacija, kombitube…). Kao poslednja mogućnost ostaje krikotirotomija. ZAKLJUČAK: Obezbediti disajni put primarni je cilj u svim urgentnim stanjima kada je disajni put ugrožen. Nemogućnost oksigenacije, a ne intubacije usmrćuje pacijenta. Tehnika koju ćemo koristiti zavisi od same situacije, dostupne opreme, okruženja, iskustva anesteziologa i njegove snalažljivosti. Neophodno je poznavati sve nove, stare ali i alernativne tehnike obezbeđenja disajnog puta, biti familijaran sa svim procedurama, i potruditi se da uvijek imamo rezervni plan! KLJUČNE REČI : otežana intubacija E-pošta: [email protected] 21. PRVI REZULTATI PRIMENE INCIRANJA TERAPIJSKE HIPOTERMIJE POSLE VANBOLNIČKOG SRČANOG ZASTOJA U PREHOSPITALNIM USLOVIMA INĐIJSKE URGENTNE SLUŽBE Dragan Đorđević, Saša Milić, Tajana Hajder, Mirjana Vaščić Šunjević, Pavle Maksimović, Đorđe Ibročić, DOM ZDRAVLJA “Dr MILORAD-MIKA PAVLOVIĆ“, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, INĐIJA UVOD:U većini razvijenih zemalja terapijska hipotermija kao preporučena metoda za sve inicijalne oblike srčanog zastoja kod bolesnika koji posle uspostavljanja spontane cirkulacije ostaju komatozni, se inicira i započinje već na terenu a prvi rezultati su ohrabrujući. CILJ istraživanja je da prikažemo iskustva Inđijske urgentne službe u sprovođenju iniciranja terapijske hipotermije u prehospitalnim uslovima i da poredimo ishod bolesnika kod kojih je terapijska hipotermija započeta i onih kod kojih nije. MATERIJAL I METODOLOGIJA:U našoj observacionoj studiji posmatrano je 7 bolesnika kojima je započeta terapijska hipotermija posle ROSC-a i 23 bolesnika posle dostizanja ROSC-a kojima nije započeta terapijska hipotermija u periodu od 01.02.2012-01.02.2015. godine. Kriterijumi za uključivanje u studiju su bili da je postignut ROSC kod srčanog zastoja i da su imali indikaciju za terapijsku hipotermiju (GCS manji od 8). Posmatrani su inicijalni ritam srčanog zastoja, bolnički ishod, preživljavanje nakon mesec dana i stepen neurološkog ishoda- CPC - Pittsburgh cerebral performance category (CPC) scale, ocenjeno sa 1 i 2 kao dobar ishod 3,4,5 kao loš neurološki ishod. REZULTATI: Od 7 bolesnika kojima je primenjena terapijska hipotermija, dva pacijenta su imala inicijano VF a 5 asistoliju/PEA kao inicijalni ritam. Od 7 pacijenata tri pacijenta su preživela (1 sa VF) duže od mesec dana a 4 nisu. Od troje preživelih dvoje du imali dobar a jedan loš neurološki ishod. Od 23 bolesnika kojima nije započeta



terapijska hipotermija kod 5 bolesnika je inicijalni ritam bio VF a kod 18 nešokabilni ritmovi. Pet bolesnika su preživela duže od mesec dana od čega 1 sa šokabilnim a 4 sa nešokabilnom ritmovima. Od pet pacijenata koji su preživeli dobar neurološki ishod imala su dva pacijenta a loš ishod 3. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: Iako na osnovu našeg uzorka ne može da se dobije adekvatna statistika rezultati sugerišu o efikasnosti terapijske hipotermije. Iniciranje terapijske hipotermije je izvodljivo i bezbedno u vanbolničkim uslovima. O efikasnosti govore druge studije koje nesumnjivo podržavaju terapijsku hipotermiju i njeno što ranije započinjanje u vanbolničkim uslovima. Serija slučaja koju smo prikazali sugeriše dobre rezultate terapijske hipotermije i kada su u pitanju nešokabilni ritmovi. Terapijska hipotermija je apsolutno nerazvijena kod nas i treba je promovisati kao proceduru u kome učestvuju svi delovi zdravstvenog sistema. KLJUČNE REČI: terapijska hipotermija, vanbolnički uslovi, neurološki ishod 22. ETIOPATOGENEZA I DIJAGNOSTIKA ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA Jelena Nišević GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Ishemijska bolest srca (IBS) nastaje zbog nesklada između protoka i potreba srca za kiseonikom. Kao najteži oblik IBS, akutni koronarni sindrom je jedan od najčešćih razloga pozivanja Službe hitne medicinske pomoći i iznenadne smrti kako u razvijenim zemljama sveta tako i u Srbiji. CILJ RADA: Usvajanje savremenih preporuka o etiopatogenizi i ranom dijagnostikovanju IBS. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Analizirani su stručni radovi, kliničke studije i vodiči dobre kliničke prakse koji se bave etiopatogenezom i ranim dijagnostikovanjem ishemijske bolesti srca. REZULTATI: Još uvek nije u potpunosti razjašnjena etiopatogeneza IBS. Zato se govori o faktorima rizika koji predisponiraju određene osobe da obole od IBS. Glavni nezavisni faktori rizika za pojavu IBS su: pušenje duvana, hipertenzija, povećani serumski (ukupni i LDL) holesterol, nizak HDL holesterol, dijabetes melitus, muškarci starosti >55 god., žene posle menopauze i starosti >65 god., starije životno doba. Dijagnostička strategija za rano otkrivanje bolesnika sa povećanim rizikom za razvoj IBS obuhvata deteljnu anamnezu i fizikalni pregled, EKG u miru, biohemijske analize u krvi (lipidi, glukoza, kreatinin, urea, hepatogram, kompletna krvna slika, mokraćna kiselina, fibrinogen, hsCRP, itd.). Selektivna koronarna arteriografija, dugo je bila „zlatni“ standard u dijagnostici IBS. Međutim, čak i iskusni interventni kardiolozi ne mogu precizno da predvide značaj većine intermedijalnih stenoza samo na bazi vizuelne procene ili kvantitativne koronarne angiografije. S obzirom na cenu i manju dostupnost opreme i koronarnih žica, u našim uslovima se pokazalo jako korisno određivanje koronarne rezerve protoka transtorakalnim Dopler ultrazvučnim pregledom uz intravensko davanje adenozina. ZAKLJUČAK: Rana detekcija bolesnika sa visokim rizikom za razvoj IBS omogućava pravovremenu primenu odgovarajuće strategije lečenja, koja obezbeđuje visok stepen preživljavanja ovakvih bolesnika. KLJUČNE REČI: ishemijska bolest srca, etiopatogeneza, dijagnostika E-pošta: [email protected] 23. TRETMAN ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA Jelena Nišević GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Najčešći uzrok ishemijske bolesti srca (IBS) jeste ateroskleroza koronarnih arterija. Osnovni simptom ishemijske bolesti srca je anginozni bol. CILJ RADA: Usvajanje savremenih postulata o zbrinjavanju IBS. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Analizirani su stručni radovi, kliničke studije i vodiči dobre kliničke prakse koji se bave terapijom ishemijske bolesti srca. REZULTATI: Osnovni cilj terapije IBS je poboljšati prognozu ovih bolesnika, sptečavanjem nastanka akutnog infarkta miokarda i nagle srčane smrti, sprečiti trajno oštećenje miokarda. Drugi važan cilj je ublažiti ili eliminisati simptome, odnosno smanjiti ukupni broj epizoda ishemije, poboljšati radni kapacitet, a samim tim poboljšati kvalitet života bolesnika. Terapijska strategija u zbinjavanju IBS obuvata prevenciju/korekciju životnih navika, medikamentoznu terapiju, koronarna intervencija (angioplastika/ ugradnja stenta) i coronary arteri bypas graft (CABG). Prevalencija se odnosi na delovanje na faktore rizika, koji dovode do ateroskleroze, inicijalne za razvoj IBS. To podrazumeva primenu izbalansirane dijete sa unosom velikih količina voća i povrća kao i unos vlaknastih materija po tipu Mediteranske dijete. Takođe, prevencija se odnosi na prestanak pušenja, smanjenje telesne težine, regulisanje glikemije u krvi, snižavanje vrednosti masnoća i redovnu fizičku aktivnost.



Prehospitalna medikamentozna terapija odnosi se na lečenje sekvela kod već razvijene IBS. U terapijski protokol uvode se lekovi u prehospitalnom lečenju (MONA). Tokom hospitalnog lečenja u opciji su antitrombolitici, antikoagulanti, kalcijumski antagonisti, beta blokatori, statini, ACE - inhibitori i po potrebi antiaritmic. Posthospitalni tretman obuhvata male doze beta blokera i statina ukoliko su potrebni. Angioplastika je invazivna kardiološka i radiološka tehnika mehaničkog širenja suženih ili začepljenih krvnih sudova primenom balon kateterizacije. ZAKLJUČAK: Terapija IBS podrazumeva radikalno otklanjanje faktora rizika, modifikaciju načina života i primenu medikamenata ili invazivno lečenje. KLJUČNE REČI: ishemijska bolest srca, terapija, medikamentozna, invazivna E-pošta: [email protected] 24. AKUTNI INFARKT MIOKARDA SA ST ELEVACIJOM – ATIPIČNI SIMPTOMI - prikaz slučaja M.Ristanović, P.Tadić DOM ZDRAVLJA ŠABAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, ŠABAC CILJ RADA: Infarkt miokarda predstavlja ireverzibilnu nekrozu miokarda uzrokovanu naglim smanjenjem ili potpunim prestankom cirkulacije krvi u jednom delu miokarda. Iako su kliničke manifestacije ključne u proceni sveukupnog stanja pacijenta sa infarktom miokarda brojni slučajevi ostaju nemi i klinički neprepoznati, što dovodi do toga da pacijenti, njihove porodice i zdravstveno osoblje često ne prepoznaju simptome i znake infarkta miokarda. Najčešći simptom u akutnom infarktu miokarda je jak prekordijalni bol koji obično traje duže od 30 minuta. Bolesnici ga opisuju kao najjači bol koji su ikada doživeli, u obliku stezanja, pritiska, gušenja. Kod dijabetičara, bol je blaži ili ga nema, a bolesnici se žale na gušenje, osećaj slabosti, znojenje, mučninu, povraćanje. Prema različitim autorima 20-60% infarkta miokarda ostaje neprepoznato. U radu je prikazan slučaj pacijentkinje sa atipičnim simptomima infarkta miokarda. Prikaz ovog slučaja treba da naglasi važnost dublje analize anamnestičkih podataka i primene dostupnih metoda ispitivanja kod atipičnih ili čak odsutnih ishemijskih simptoma da bi se dokazalo prisustvo akutnog infarkta mikarda. PRIKAZ SLUČAJA: Pacijentkinja S.A. starosti 62 godine javlja se u ambulantu Službe hitne medicinske pomoći Šabac oko 06.45, odajući utisak depresivnog pacijenta. Dolazi u pratnji supruga i kao glavnu tegobu navodi malaksalost koju oseća od pre nekoliko sati, a nakon insistiranja na drugim eventualnim tegobama koje oseća ili je osetila u skorije vreme daje podatak da je 4 sata pre dolaska osetila nejasan bol u epigastrijumu i preznojila se. Negira ranije bolesti. Fizikalnim pregledom uočena je hipotenzija sa sistolnim pritiskom od 80 mmHg, nečujnim dijastolnim pritiskom, tihim srčanim tonovima sa bradikardijom od 50/min. Pregledom EKG-a postavljena je dijagnoza infarkta miokarda sa ST elevacijom u dijafragmalnim odvodima. Pacijentkinja je nakon date odgovarajuće terapije u Službi hitne medicinske pomoći Šabac transportovana u Koronarnu jedinicu Opšte bolnice Šabac a zatim u zemunsku bolnicu gde je uspešno izvršena pPCI . ZAKLJUČAK: Pažljivo uzeta anamneza i detaljan pregled sa dostupnim dijagnostičkim metodama, značajni su za postavljanje prave dijagnoze, u ovom slučaju akutnog infarkta miokarda i samim tim smanjenje stope smrtnosti od ishemijske bolesti srca koja je i dalje vodeći uzrok mortaliteta u svetu. KLJUČNE REČI: ST elevirani akutni infarkt miokarda, atipični simptomi E-pošta: [email protected] 25. LEČENJE OBOLELOG OD AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA SA TRANZITORNOM ST ELEVACIJOM- prikaz slučaja Marija Mandić1, Tanja Popov2 (1)DOM ZDRAVLJA SUBOTICA, SLUŽBA ZA SPECIJALISTIČKO KONSULTATIVNU DELATNOST, SUBOTICA (2)INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE, KLINIKA ZA KARDIOLOGIJU, SREMSKA KAMENICA UVOD: Inicijalna strategija kod pacijenta sa akutnim bolom u grudima bez perzistentne elevacije ST-segmenta je ukloniti ishemiju i simptome, monitorisati pacijenta putem serijskih EKG-a uz ponavljano određivanje markera miokardne nekroze. Radna dijagnoza u ovim slučajevima je akutni koronarni sindrom bez ST-elevacije (NSTE-AKS), a nakon određivanja troponina nadalje se kvalifikuju kao infarkt miokarda bez ST-elevacije (NSTEMI) ili nestabilna angina. Odluka o vremenu reperfuzije kod ovih bolesnika donosi se na osnovu stratifikacije rizika.



CILJ RADA: Prikazom bolesnika evaluirati načine lečenja bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom na teritoriji Vojvodine u kojoj postoji jedan PCI (Percutaneous Coronary Intervention) centar na 2 miliona stanovnika. PRIKAZ BOLESNIKA: Retrosternalna bol kod gojaznog pedesetogodišnjaka se pojavila 1,5 sat pre odlaska u SHMP. Na inicijalnom EKG-u registruje se STEMI anteroseptalne lokalizacije. Tokom transporta se tegobe i ST elevacija povlače te se odustaje od urgentnog reperfuzionog tretmana i od trombolitičke terapije. Na Odeljenju kardiologije u Opštoj bolnici Subotica, lečen dvojnom antitrombocitnom terapijom (acetil salicilna kiselina i klopidogrel), enoksaparinom, metoprololom, perindoprilom, trimetazidinom, atorvastatinom. Tokom hospitalizacije klinički stabilan, elektrokardiografski se registruju negativni T talasi u anterolateralnim odvodima, ehokardiografski hipokinezija anteriornih segmenata, registruje se tranzitorni porast markera miokardne nekroze sa maksimalnim registrovanim vrednostima troponina 2,5 µg/l. Izračunate vrednosti GRACE skora svrstavaju ga u bolesnike sa niskim rizikom za hospitalni i šestomesečni mortalitet. Petog dana hospitalizacije premešten je u regionalni PCI centar, a tri nedelje kasnije učinjena je koronarografija kojom su registrovane nesignifikantne stenoze medijalnog i distalnog segmenta prednje descedentne i 90% stenoza gracilne druge dijagonalne grane. Indikovano je dalje medikamentno lečenje. ZAKLJUČAK: Neophodno je, na celoj teritoriji Vojvodine, uspostavljanje uslova za sprovođenje adekvatnog, pravovremenog i efikasnog lečenja bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom, kako u pogledu načinu lečenja, tako i u pogledu dužine hospitalizacije. Jedino se tako smanjuje invaliditet te povećava kvalitet života bolesnika. KLJUČNE REČI: akutni koronarni sindrom, tranzitorna ST elevacija E-pošta: [email protected] 26. AV BLOK UZROKOVAN ALKOHOLOM KAO VEROVATNI UZROK GUBITKA SVESTI – prikaz slučaja Nikola T. Kostić DOM ZDRAVLJA GRAČANICA, SLUŽBA ZA KARDIOLOGIJU, GRAČANICA CILJ RADA: Cilj rada je prikaz slučaja gde je intoksikacija alkoholom verovatni uzrok AV bloka višeg stepena, a potom i gubitka svesti. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Metodom prikaza slučaja je predstavljen slučaj pacijenta koji je u više navrata gubio svest ,uvek nekoliko sati nakon konzumiranja većih količina alkoholnih pića i uvek nakon buđenja. REZULTATI: Pacijent star 37 godina, se nakon porodičnog veselja vratio kući i zaspao. Oko 2 časa ujutro se probudio i otišao do toaleta. Pre nego što je stigao do vrata kupatila, on iznenada gubi svest i pada. Pad čuje supruga koja dolazi do njega, pronalazi ga bez svesti i poziva Službu hitne medicinske pomoći. Do dolaska ekipe, on se budi i nakon pregleda se nalazi sledeći nalaz: pacijent je svestan, orijentisan, pritisak je 120/80 mmHg, puls je 55 u minuti, auskultatorni nalaz na srcu i plućima je uredan, a saturacija kiseonika 98%, a šećer u krvi 5,9 mmol/l. Na EKG-u se beleži sinusni ritam, bez ST promena, ali uz postojanje AV bloka I stepena. Pacijent i supruga navode da se dešava da zadnjih pet godina na ovakav način destak puta gubu svest i to uvek noću, uvek nakon ustajanja iz kreveta i odlaska u toalet, u intervalu između ponoći i 5 časova ujutro. Pacijent je naknadno obavio ultrazvuk srca, rendgen srca i pluća, kompletne laboratorijske analize, i svi ti nalazi su bili u normalnom opsegu. Montiran je EKG holter koji je pokazao konstantno postojanje AV bloka I stepena. Konsultovan je i neurolog koji je nije pronašao neurološki etiološki faktor kao uzročnika gubitka svesti. Pacijent navodi da skoro svako veče se budi iz sna i ide u toalet da mokri i da nikada nije gubio svest, osim u slučajeva kada popije veće količine alkoholnih pića. Pravilo je da uvek kada popije veće količine alkohola (više od 6-8 flaša piva i/ili 10 čašica žestokog alkoholnog pića), on uvek nakon nekoliko sati (ne odmah), gubi svest. Kada popije 1-2 piva i/ili čašica žestokog alkoholnog pića, nikada nije gubio svest. ZAKLJUČAK: Na osnovu dobijenih podataka, očigledno je jedino stalno postojanje AV bloka I stepena. Pretpostavka je da pacijent zbog velike količine alkoholnih pića upada u prolazni AV blok II stepena tipa Mobic II (ili AV blok III stepena), što uzrokuje duge pauze, koje dovode do gubitka svesti. KLJUČNE REČI: AV blok, gubitak svesti E-pošta: [email protected]



27. POREMEĆAJI RITMA U AKUTNOM INFARKTU MIOKARDA Goran Perge DOM ZDRAVLJA SREMSKA MITROVICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SREMSKA MITROVICA UVOD: U sklopu akutnog koronarnog sindroma, a posebno akutnog infarkta miokarda mogu da se jave različiti poremećaji srčanog ritma, od krajnje bezazlenih kao što su AV blok I stepena i ventrikularne ekstrasistole do ozbiljnih, AV bloka III stepena i ventrikularne fibrilacije. MATERIJAL I METODOLOGIJA: prikaz slučaja REZULTATI: Dobijen je poziv oko 21 časa da čovek ima ozbiljan infarkt miokarda (tako je prenenšeno ekipi). Ekipa stiže na lice mesta za 3 minuta i zatiče pacijenta bez vitalnih funkcija, cijanotičan. Odmah se započinju kompresije grudnog koša i po pripremi aparata verifikuje se visokovoltažna ventrikularna fibrilacija. Isporučuje se DC šok 150J i dolazi do asistolije. Nastavlja se sa kompresijama i već posle nekoliko na monitoru se uočavaju retki široki kompleksi i retki spontani inspirijumi. Plasirana je venska linija, a sve vreme je ventiliran na masku pošto nije bilo moguće obezbediti disajni put niti ET tubusom niti i-gel LMA. za manje od 5 minuta javlja se iregularan ritam uskih kompleksa različite voltaže, frekvence oko 140/min., ali sa pulsom. U tom trenutku sam smatrao da se radi o idioventrikularnom ritmu te sam se odlučio za terapiju Amiodarom 300 mg i.v. Obzirom da je pacijent već spontano disao uz periode apneje manje od 30 sekundi i imao puls, odlučujem se za transport. U toku pripreme za transport ritam prelazi u sinusni brzine oko 90/min. Transport je trajao oko 5 minuta i po dolasku u bolnicu konstatuje se TA 140/90 mmHg, SpO2 96% na sobnom vazduhu, pacijent agitiran, u EKG-u ST elevacija 2mm u D2, D3, aVF te je primljen na stacionarno lečenje. Nakon pola sata zbog dinamike EKG-a, kao stabilan se transportuje u IKVBV. ZAKLJUČAK: Nakon 7 dana se otpušta kao stabilan, ugrađen jedan stent i predložena naknadna ugradnja još tri. Svakog pacijenta sa akutnim koronarnim sindromom moramo ozbiljno da shvatimo pošto je moguća pojava poremećaja ritma u akutnoj i subakutnoj fazi bolesti. Zbog toga svaki pacijent mora sve ovo vreme biti na EKG monitoru kako bi se brzo i efikasno reagovalo. KLJUČNE REČI: poremećaj ritma, akutni infarkt miokarda E-pošta: [email protected] 28. AKUTNI INFARKT MIOKARDA KOD DIJABETIČARA TIP 2 – prikaz slučaja Aleksandra Jokić1, Mirko Jokić2 , Anđelka Arsenijević3 (1)DOM ZDRAVLJA SMEDEREVO,SLUŽBA ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU ODRASLOG STANOVNIŠTVA, SMEDEREVO (2)OPŠTA BOLNICA SMEDEREVO, URGENTNO-PRIJEMNI BLOK, SMEDEREVO (3)RFZZO FILIJALA SMEDEREVO UVOD: Akutni infarkt miokarda (AIM) je posledica naglog prekida protoka krvi kroz neki od krvnih sudova miokarda,što je praćeno akutnim bolom u grudima, jakog intenziteta, u vidu stezanja, pečenja, pritiska, sa propagacijom i često sa pratećim simptomima u vidu mučnine, malaksalosti i preznojavanja. Smatra se da je dijabetes melitus (DM) tip 2 ekvivalent koronarne bolesti i pacijenti sa DM imaju 2-4 puta veći rizik za ishemijsku bolest srca. CILJ RADA: je da ukaže na značaj ovog oboljenja. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Podaci su dobijeni anamnezom i heteroanamnezom,iz medicinske dokumentacije i zdravstvenog kartona bolesnice. PRIKAZ SLUČAJA: Pacijentkinja N.N., rođena 1951.god. penzioner, dijabetičar tip 2 od svoje 41 godine, na insulinskoj terapiji, nepušač, javila se u ambulantu izabranog lekara 12.5.2011.godine u lošem stanju, malksala. Glavna tegoba je bila bol u grudima koji je počeo prethodne noći jakog intenziteta, koji je probudio .Imala je osećaj nedostatka vazduha, gušenja, a bol se širio po celom grudnom košu i bio je u vidu stezanja, pritiska i pečenja. Radi se o dugogodišnjem dijabetičaru, sa lošom glikoregulacijom i lipidnim statusom, kao i drugim faktorima rizika, koja je u svojoj 60-oj godini doživela AIM, sa klasičnim bolom u grudima, praćenim drugim simptomima, kojoj je zatim urađena hirurška revaskularizacija CABG, te je ishod bio povoljan. ZAKLJUČAK:U lečenju DM je neophodna agresivinija terapija svih metaboličkih poremećaja i intenzivinija edukacija pacijenata što zahteva veću angažovanost zdravstvene službe na primarnom i sekundarnom nivou. KLJUČNE REČI: akutni infarkt miokarda, dijabetes melitus, tip 2 E-pošta: [email protected]



29. ATIPIČNI AKUTNI INFARKT MIOKARDA PREDNJEG ZIDA Jasmina Škorić DOM ZDRAVLJA “SIMO MILOŠEVIĆ“, BEOGRAD UVOD: Akutni infarkt miokarda je ishemijska nekroza miokarda koja nastaje kao posledica kompromitovanog protoka krvi kroz koronarne krvne sudove. U kliničkoj slici dominira retrosternalni bol koji može biti i atipično lokalizovan u epigastrijumu,vratu,interskapularno ili u rukama.Ujedno se javlja i preznojavanje,mučnina i bledilo.Promene na EKG-u su ST elevacija ili ST depresija >1mm i eventualno Q talas ili negativan T talas.Biohemijski markeri troponin C i CK-MB su povišeni obično 2-4 sata nakon infarkta. Atipične forme akutnog infarkta miokarda se javljaju kod dijabetičara i starijih osoba zbog izmenjene inervacije usled neuropatija. CILJ RADA: Da se prikaže klinička slika atipičnog infarkta miokarda. REZULTATI: Muškarac star 53 godine ,hipertoničar dve godine sa pozitivnom porodičnom anamnezom za akutni infarkt miokarda,žali se na bol u levom ramenu koji se pogoršava na pokrete.Žali se i na zamor.Redovno pije ramipril 5mg i bisoprolol 2,5mg.Tegobe su počele naglo sa bolom u levom ramenu i osećajem blagog zamora pri penjanju uz stepenice.Pri pasivnim pokretima bol u levom ramenu se pojačava.TA 120/85 mmHg, EKG uredan nalaz.Nalaz po sistemima uredan. Rtg levog ramena uredan. Rtg pluća i srca uredan. Rutinska laboratorija uredna.U terapiju uveden diklofenak per os od 70 mg, da bi sutradan pacijent došao sa još izraženijim bolovima u levom ramenu, bled, EKG pokazuje ST elevaciju u V1,V2,V3,TA 145/95 mmHg, ostali nalaz uredan. Administrirane dve intravenske linije, sublingvalno nitroglicerin i aspirin 375mg i pozvana ekipa hitne medicinske pomoći. Pacijentu je urađena perkutana koronarna intervencija.Posle sedam dana pacijent otpušten kući u dobrom opštem stanju. ZAKLJUČAK: Akutni infarkt miokarda je urgentno stanje ali može početi atipično što otežava dijagnozu.Kod atipične lokalizacije bola iako su biomarkeri i EKG nalaz uredni treba misliti na infarkt miokarda.Takođe inspekcija je vrlo važna pa se pacijent mora opservirati prvih 24 sata radi procene evolucije zdravstenog stanja. KLJUČNE REČI: atipičan infarkt miokarda, prednji zid E-pošta: [email protected] 30. EKG DILEME LEKARA NA TERENU Vesna Vukoje, Nikolaj Itov GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Elektrokardiogram je vrlo važno dijagnostičko sredstvo, ali kod poremećaja ritma i blokova grana, usled nedostatka drugih dijagnostičkih metoda na terenu imamo puno dilema. CILJ RADA je da se prikaže slučaj pacijenta kod koga je registrovana tahikardija vrlo širokih kompleksa,regularnog ritma,nastala na terenu kompletnog bloka desne grane.Nastala je dilema da li ga tretirati kao neku od tahikardija širokih kompleksa ili STEMI infarkt iako se često mogu javiti zajedno. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Korišćen je prikaz slučaja pacijenta koji je klinički i anamnestički imao miokardni infarkt sa podatkom da od ranije ima kompletni blok desne grane,ali taj ekg nije imao. Novi je zabeležio tahikardiju vrlo širokih kompleksa sa frekvencom 140/min.Nastala je dilema kako lečiti pacijenta. Da li mu dati neki antiaritmik i voziti ga na prijem ili ga spremiti za trombolizu i voziti u salu za kateterizaciju. Postavila sam sebi jednostavno pitanje koje mi je pomoglo da rešim dilemu i donesem pravu odluku.Pitanje je bilo, kako će da izgleda EKG pacijenta koji od ranije ima kompletni blok desne grane,a naknado razvije infarkt. Pokušala sam da zamislim sliku bloka desne grane,odvod po odvod i da tu sliku uporedim sa novim promenama. Donela sam zaključak da se radi o inferoposterolateralnom infarktu. Tri kardiologa na prijemu su imala tri različita tumačenja tog EKG-a, ali je koronarografija za koju sam spremila pacijenta potvrdila moju dijagnozu. ZAKLJUČAK: Rad na terenu nosi svoje specifičnosti. Radimo u istim uslovima, ali nemamo svi podjednake kvalifikacije ni znanje iz iste oblasti, ali svi moramo da donosimo prave odluke. U većim centrima na prijemu postoji i kardiolog i internista. Mi nemamo mogućnost da se sa nekim od kolega konsultujemo, ali zato moramo da imamo široko znanje koje bi stalno trebalo da unapređujemo. KLJUČNE REČI: EKG, blok desne grane, tahikardija širokih kompleksa, infarkt miokarda E-pošta: [email protected]



31. EKG U KETOACIDOZI- INFARKT MIOKARDA ILI HIPERKALEMIJA? Ranko Majkić, Kornelija Jakšić-Horvat, Nora Lajko DOM ZDRAVLJA SUBOTICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, SUBOTICA UVOD: Ketoacidoza je akutna komplikacija diabetesa, često udružena sa povišenim vrednostima kalijuma u serumu. Hiperkalemija dovodi do brojnih promena na EKG-u: visoki T talasi, produženje P-R intervala, proširenje QRS kompleksa, desna devijacija osovine i inverzni T talasi. Ove promene se ponekad teško razlikuju od promena tipičnih za akutni infarkt miokarda. PRIKAZ SLUČAJA: 1. Pacijentkinja 49 godina, dijabetičar, poziva Službu hitne medicinske pomoći (SHMP) Subotica zbog bola u grudima. Pregledom od strane SHMP: TA 190/90 mmHg, EKG-sinusni ritam frekvence 100/min. uz ST depresiju u donjim i lateralnim odvodima. Pacijentkinja odbija transport u bolnicu. Naknadno se javlja na Urgentno odeljenje Opšte bolnice Subotica gde se uradi EKG - visoki, uski T talasi sa ST elevacijom u V2-V4 i depresijom ST segmenta u V6 i aVL odvodu zbog čega se razmatra postojanje akutnog infarkta miokarda. Urade se laboratorijski nalazi: ŠUK 47,2 mmol/l, kalijum 6,1 mmol/l, CK-MB 9 U/L i troponin 0,03 mcg/l. Regulisanjem glikemije i hiperkalemije dolazi do regresije EKG promena. 2. Pacijent 56 godina, somnolentan, nekomunikativan. Heteroanamneza - dijabetičar na insulinu. Pregled od strane SHMP Subotica: TA 80/40 mmHg, ŠUK visok (HI), SpO2=70 %. EKG: sinusni ritam frekvence 100/min., desna devijacija osovine, ST elevacija u V1 do V3, ST depresija u D2, D3, aVF. Pacijent se sa uputnom dijagnozom akutnog infarkta miokarda transportuje u Opštu bolnicu Subotica gde se urade laboratorijski nalazi: ŠUK 58,6 mmol/l, kalijum 8,3 mmol/l, troponin<0,01 mcg/l. Regulisanjem glikemije i nivoa kalijuma dolazi do potpune regresije EKG promena. ZAKLJUČAK: kod pacijenata sa ketoacidozom hiperkalemija može dovesti do promena na EKG-u koje deluju kao promene u akutnom infarktu miokarda. Zbog ove činjenice neophodno je uraditi laboratorijske analize da bi se izvršila distinkcija ova dva urgentna stanja i pravovremeno sprovelo adekvatno lečenje. KLJUČNE REČI: ketoacidoza, hiperkalemija, infarkt miokarda, EKG . E-pošta: [email protected] 32. ELEVACIJA ST SEGMENTA U STANJIMA BEZ POSTOJANJA STEMI -pregled literature- Stefan Savić DOM ZDRAVLJA OBRENOVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, OBRENOVAC UVOD: EKG danas čini praktično nezamenljivu metodu u dijagnostici infarkta miokarda na prehospitalnom nivou. Ona je nezaobilazna metoda u diferencijalnoj dijagnozi akutnog koronarnog sindroma i netipičnog bola u grudima.Velika učestalost bola i nelagodnosti u grudima implicira bolje poznavanje diferncijalne dijagnoze elektrokardiografskih promena koja prate ova stanja. Za dijagnozu ishemijske bolesti srca odvelike je važnosti poznavanje morfologije ST segmenta i T talasa. Na osnovu EKG promena akutni infarkt miokarda se deli na akutni infarkt miokarda (AIM) sa ST elevacijom (STEMI) i AIM bez ST elevacije (non-STEMI).Brza dijagnoza STEMI skraćuje vreme dokazivanja miokardne nekroze testovima u krvi, a pacijenti su trijažni zaurgentnu mehaničku reperfuziju. Bolje poznavanje elektrokardiografskih promena doprinosi prevenciji nepoželjnih ishoda, kako invanzivne dijagnostike tako i lečenja. CILJ RADA: Prepoznavanje stanja koja imitiraju akutni infarkt sa ST elevacijom (pseudo infarktne slike). MATERIJAL I METODOLOGIJA: Pregled dostupne savremene medicinske literature i pretraživanje medicinskih časopisa. REZULTATI: Pregledom literature uočeno je da postoje preko 20 različitih stanja koja se prezentuju elevacijom ST segmenta. Nije svaka ST elevacija akutni infarct miokarda. Pregledom literature ukazano je naspecifičnosti ST elevacije kod akutnog infarkta miokarda i drugih stanja koja su joj slična. Upoređena je morfologija STEMI infarkta i ostalih stanja. Opisani su elektrokardiografski kriterijumi za dijagnozu svakog oboljenja ponaosob.Od svih stanja koja su u literature opisana kao mogući uzroci pseudo infarktne slike najčešći se vide rana repolarizacija, hipertrofija leve komore, blokovi grana i aneurizme komore. ZAKLJUČAK: Najvažniji zadatak elektrokardiografije je prepoznavanje akutnog infarkta miokarda. Izgled ST elevacije, pojava “slike u ogledalu”, klinička slika, poznavanje stanja koji imitiraju STEMI su neki od pomažućih faktora u diferencijalnoj dijagnozi. Neophodna je brza i što tačnija dijagnoza STEMI, jer se na taj način smanjuje “door-to-balloon” vreme ( vreme od prvog medicinskog kontakta do mehaničke reperfuzije balonom). KLJUČNE REČI: EKG, akutni koronarni sindrom, ST elevacija(STE), diferencijalna dijagnoza E-pošta: [email protected]



33. ZNAČAJ IZRADE ELEKTROKARDIOGRAMA U PREHOSPITALNIM USLOVIMA - prikaz slučaja Bojana Uzelac GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Elektrokardiogram (EKG) je grafički zapis električnih potencijala nastalih u srcu; proizvodi ga uređaj koji se zove elektrokardiograf. Standardni elektrokardiogram sadrži 12 odvoda: 6 osnovnih i 6 prekordijalnih. Predstavlja dijagnostičko sredstvo za brojne srčane poremećaje: ishemiju miokarda; hipertrofiju/dilataciju srčanih šupljina; poremećaje ritma; poremećaje sprovođenja; zapaljenske bolesti srca. Međutim, izradom EKG-a se nekada i u prehospitalnim uslovima mogu dobiti posredne informacije o nekardiološkim poremećajima. Tu se misli na: poremećaje elektrolita (hipo/hiperkalijemija, hipo/hiperkalcemija); toksičnost nekih lekova (Digitalis, tricikličnianti depresivi, npr.); hipotermiji; intrakranijalnim poremećajima (pre svega hemoragiji); anemiji. CILJ RADA: je na primeru iz prakse ukazati na značaj izrade EKG i kod pacijenata koji nisu srčani bolesnici, niti se prezentuju sa kardiološkim tegobama. MATERIJAL I METODOLOGIJA: prikaz slučaja 38-godišnjeg muškarca koji se žali na glavobolju, malaksalost, slabost u mišićima i uporno povraćanje u nazad dva dana. Klinički pregled pokazuje potpuno uredan neurološki nalaz; a u internističkom otkriva hipertenziju 240/120 mmHg na obe ruke. Pacijent je do sada bio potpuno zdrav. Izradom EKG-a se uočavaju promene koji ukazuje na ozbiljnu hipokalemiju; a u sklopu celea namneze i kliničke slike postavlja se sumnja na renovaskularni uzrok hipertenzije. Pacijent se transportuje u bolnicu; gde laboratorijski nalazi potvrđuju ozbiljnu hipokalemiju od 2,1mmol/l, koja se smesta nadoknađuje parenteralno. Izradom ultrazvuka bubrega utvrđuje se stenoza leve bubrežne arterije, te se pacijent hospitalizuje na nefrologiji. Nakon pripreme, radi se renovazografija koja ukazuje na stenozu lumena leve renalne arterije od 99%. U istom aktu se radi otvaranje i stentiranje lezije sa odličnim rezultatom. Pacijent je nakon kraće hospitalizacije potpuno oporavljen otpušten kući. ZAKLJUČAK: Zahvaljujući izradi EKG-a pacijentu sa nekardiološkom simptomatologijom postavljena je sumnja na ozbiljan elektrolitni poremećaj i potencijalnu renovaskularnu patologiju. KLJUČNE REČI: elektrokardiogram, hipokalemija, hipertenzija, stenoza renalne arterije. E-pošta: [email protected] 34. PAD KONGENITIVNIH FUNKCIJA KAO POSLEDICA SMANJENJA EJEKCIONE FRAKCIJE POSLE AKUTNOG INFARKA MIOKARDA Aleksandar Dikić, Marija Nadoveza OPŠTA BOLNICA “Dr RADIVOJ SIMONOVIĆ“, SOMBOR CILJ RADA: utvrditi da li smanjenje ejekcione frakcije posle akutnog infarkta niokarda utiče na kognitivne funkcije pacijenta. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Naše istraživanje je obuhvatilo 85 pacijenta (63 muškog i 22 ženskog pola) u periodu od 1.9.2005. godine do 1.9.2006. godine u Centru za kardiovaskularne bolesti Kliničko-bolničkog centra Zvezdara.Osnovni inkluzioni uslov bila je postavljena dijagnoza akutnog infarkta miokarda putem elektrokardiograma, laboratorijskim i ehokardiografskim pregledom. Ejekciona frakcija merena je ehokardiografskim pregledom i dobijena vrednost bila je proizvod primene Simpsonove jednačine. Pacijenti su podeljeni u tri grupe: prvu sa normalnom ejekcionom frakcijom (EF>50%), drugu sa ejekcionom frakcijom većom od 35% a manjom od 50% i treću sa ejekcionom frakcijom manjom od 35%. Kognitivne funkcije merene su mini-mental testom (MMTE) posle tromesečnog rehabilitacionog perioda. U kognitivne funkcije spadaju pažnja, mišljenje, pamćenje, kratkoročna memorija, prisećanje, orjentacija, govor, konstukciona sposobnost, imenovanje i pisanje. Statističku metodu koju smo koristili za obradu dobijenih podataka bila je kategorijska regresija. REZULTATI: Rezultati našeg istraživanja pokazuju značajnu povezanost između smanjenja ejekcione frakcije posle akunog infarkta miokarda i pada kognitivnih funkcija merenih mini-mental testom. ZAKLJUČAK: Iako tačan patofiziološki mehanizam nije poznat, mnogobrojne studije pokazuju značajnu povezanost između smanjenja ejekcione frakcije i poremećaja kognitivnih funkcioja što ukazuje na potrebu za dodatnom terapijom u rekovalescentnom periodu posle akutnog infarkta miokarda. KLJUČNE REČI: kongenitivna funkcija, ejekciona frakcija, akutni infarkt miokarda E-pošta: [email protected]



35. LEČENJE TEŠKOG KARDIOGENOG EDEMA PLUĆA PRIMENOM KONTINUIRANOG POZITIVNOG PRITISKA U DISAJNOM PUTU (CPAP) ISPORUČENIM PREKO MASKE NA LICU - NEINVAZIVNA MEHANIČKA VENTILACIJA (NIV) Miljuš-Ušaj Z.¹ ,Milošević Lj.1 ,Jovanović K.2 (1)KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR ZVEZDARA, BEOGRAD (2)VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA, ĆUPRIJA UVOD: Težak kardiogeni edem pluća, različite etiologije, je čest uzrok respiratorne insuficijencije a mnogim pacijentima sa ovim sindromom potrebna je podrška ventilaciji i oksigenaciji primenom endotrahealne intubacije i mehaničke ventilacije.Danas je sve više u upotrebi neinvazivna mehanička ventilacija - NIV u različitim oblicima, pogotovu u početku razvoja ovog sindromač u cilju izbegavanja invazivne mehaničke ventilacije do izlečenja ili poboljšanja osnovne bolesti. CILJ: Istraživali smo da li kontinuirani pozitivan pritisak u disajnom putu (CPAP), isporučen preko maske na licu, ima efekat tj. da li redukuje potrebu za endotrahealnom intubacijom i invazivnom mehaničkom ventilacijom (IV). MATERIJAL I METODOLOGIJA: Slučajnim izborom smo uzeli 38 pacijenata sa respiratornom insuficijencijom usled teškog kardiogenog edema pluća i u 8 primenili samo kiseonik preko maske sa protokom 5-6 L/min. a u ostalih 30 kiseonik plus CPAP 5-10 cm H2O preko maske na licu.Praćena su fiziološka merenja i to: respiratorna frekvenca, parcijalni pritisci ugljen dioksida i kiseonika arterijske krvi kao i pH arterijske krvi u sledećih 24 h kao i do njihovog otpuštanja iz ICU. REZULTATI I DISKUSIJA: Posle 20 minuta respiratorna frekvenca je pala sa 32±6 na 32±8 u minuti kod onih koji su primali samo kiseonik i sa 34±7 na 26±7 udisaja u minuti kod onih koji su primali kiseonik plus CPAP (p=0,007).Parcijalni pritisak ugljen dioksida arterijske krvi bio je u padu sa 65±18 mmHg na 63±13mmHg kod onih koji su primali samo kiseonik prema 57±7 mmHg na 47±5 mmHg kod onih koji su primali kiseonik plus CPAP (p<0,002). Pacijenti koji su primali samo kiseonik imali su povećanje u arterijskom pH od 7,14±0,12 do 7,19±0,20 dok oni koji su primali kiseonik plus CPAP sa 7,19±0,09 do 7,29±0,07 , p<0,001. Parcijalni pritisak kiseonika arterijske krvi bio je u porastu u grupi samo kiseonik sa 70±13 na 75±14 mmH prema 75±14 na 80±15 kod onih koji su primali kiseonik plus CPAP, p=0.01. 7 od 8 (odnosno 87,5%) pacijenata koji su primali samo kiseonik bilo je potrebno intubirati nakon 8h i podržati invazivnom mehaničkom ventilacijom (IV) u narednih 48-72h prema kriterijumima za njenu primenu, p=0,004.Nakon 12 h od preostalih 30 pacijenata koji su bili na kiseoniku plus CPAP bilo je potrebno intubirati 2 pacijenta koji su prebačeni na IV (odnosno 6,66%). Trajanje IV iznosilo je 48 – 72 h dok je u 28 pacijenata nastavljena NIV u ukupnom trajanju od prosečno 6 dana. Lečenje u ICU pacijenata sa početnim kiseonikom preko maske i IV trajalo je prosečno 8 dana dok je u grupi kiseonik plus NIV iznosilo 6 dana.S vih 38 pacijenata je otpušteno iz ICU i nije bilo nijednog smrtnog ishoda ZAKLJUČAK: Prema dobijenim rezultatima, kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnom putu (CPAP) tj.neinvazivna mehanička ventilacija (NIV) isporučena preko maske na licu pacijentima sa teškim kardiogenim edemom pluća, pogotovo u početku razvoja ovog sindroma, može značajno redukovati potrebu za intubacijom i potrebu za invazivnom mehaničkom ventilacijom (IV) kao i broj dana lečenja u ICU dok se osnovna bolest ne dovede u optimalno stanje. KLJUČNE REČI: teški kardiogeni edem pluća, CPAP, neinvazivna mehanicka ventilacija pluća (NIV), invazivna mehanička ventilacija. 36. PLUĆNI EDEM –URGENTNO ZBRINJAVANJE

Ivan Antić, Milica Zorić DOM ZDRAVLJA “NOVI SAD“, NOVI SAD

UVOD: Edem pluća je patološko stanje u kome postoji abnormalna količina tečnosti, koja je veća od količine koja se može odstraniti limfom. U kliničkoj slici edema pluća dominiraju naglo nastala dispneja teškog stepena, čujno krkljanje u grudima, jak strah pacijenta od ugušenja, bledilo ili cijanoza, hladna i preznojana koža, slabost i adinamija, i ponekad penušav sukrvičav ispljuvak. Simptomi uključuju dispneju, pogoršanje kašlja, ružičasti penušav ispljuvak, noćni kašalj, gušenje u ležećem položaju i uznemirenost. CILJ RADA: je da se ukaže na poteškoće sa kojima se susrećemo na terenu, jer se plućni edem može teško razlikovati od drugih uzroka gušenja: pogoršanje HOBP, plućna embolija i upala pluća. MATERIJAL I METODOLOGIJA:Prikaz slučaja: Bolesnica, 67 god, koja boluje od kardiomiopatije poziva Službu kućnog lečenja zbog pogoršanja osnovne bolesti. Godinama je na redovnoj peroralnoj terapiji propisanoj od



strane interniste. Novonastali simptomi su kašalj koji je budi iz sna, osećaj nedostatka vazduha, zviždanje, osećaj stezanja u grudima.Po dolasku ekipe, pacijentkinja je zatečena u prinudnom sedećem položaju, ne može da govori, čujnog vizinga, otežanog disanja uz aktiviranje pomoćne disajne muskulature, preznojena. Pri pregledu auskultatorni nalaz na plućima ukazuje na opstrukciju disajnih puteva. Obostrano bazalno čuju se valažni pukoti. TA 210/110mmHg, srčana frekvencija 110/min. SpO2 84%, broj respiracija: 32/min. Nakon inicijalnog pregleda otvorena je venska linija. Aplikacija farmakoloških sredstava je po redosledu amp. Furosemida II +I i.v., amp. Aminofilina i i.v., Nitrolingval sprej 3-4 ušpricavanja, kiseonična terapija preko lične maske protokom 6L/min. Pacijentkinja se transportuje na urgentnu kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici REZULTATI RADA I ZAKLJUČAK: Neophodno dobro uraditi anamnezu i uraditi fizikalni pregled. Kod većine bolesnika sa akutnim edemom pluća, ako se pravovremeno primeni lečenje,ovaj sindrom se brzo i efikasno može sanirati.Plućni edem zahteva neodložnu medicinsku pomoć.Uvek je potrebno imati opremu za KPCR. KLJUČNE REČI: edem pluća, urgentno zbrinjavanje E-pošta: [email protected] 37. ZNAČAJ UPOTREBE MEHANIČKE VENTILACIJE U PREHOSPITANOM ZBRINJAVANJU PACIJENATA SA AKUTNIM EDEMOM PLUĆA Sladić Jasmina, Simić Sandra, Šijačić Siniša DOM ZDRAVLJA BEČEJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, BEČEJ UVOD: Mehanička ventilacija (MV) pomaže ili potpuno zamenjuje spontano disanje. Obezbeđenjem fizičkog protoka gasova u plućima i iz pluća pomoću uređaja nazvanih ventilatori,odlaže mortalitet mnogih bolesnika sa respiratornom insuficijencijom ( RI).Postoje dva oblika MV:invazivna (IMV) i neinvazivna MV. NMV je oblik MV koji omogućuje ventilatornu podršku bez potrebe invazivnog obezbeđivanja disajnog puta (CPAP, PS,BPAP, PEEP, IPAP, EPAP).Prednosti: Ne zahteva upoterebu ET ,nema potrebe za sedacijom ,mogućnost komunikacije,otvara kolabirane i lošije ventilirane male disajne puteve,sprečava nastanak atelektaze,poboljšava razmenu gasova na alveolokapilarnoj membrani i alveolarnu ventilaciju , uravnotežuje mišićni rad i smanjuje upotrebu respiratorne muskulature, poboljšava i optimalizuje srčanu funkciju (preload i afterload). CILJ : Prikazivanje mogućnosti i koristi od upotrebe NMV u prehospitalnim uslovima MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikaz slučaja 68-osmo godišnje pacijentkinje koja se javila u SUM sa znacima srčane dekompenzacije i kliničkom slikom akutnog plućnog edema. REZULTATI: Nakon upotrebe NMV u CPAP modu u trajanju od 75 minuta dolazi do subjektivnog i objektivnog poboljšanja opšteg stanja pacijenta uz potpunu regredsiju simptoma i znaka srčane dekompenzacije. DISKUSIJA: Najbolje iskustvo i najviši nivo dokaza o primeni NMV je kod egzacerbacije HOBP i akutnog kardiogenog plućnog edema. ZAKLJUČAK: Uspešno prehospitalno zbrinjavanje pacijenata sa akutni plućnim edemom zavisi od pravovremene upotrebe NMV i CPAP moda što dovodi do bržeg oporavka pacijenta , redukuje se mortalitet u odnosu na upotrebu standardne medikamentozne terapije i smanjuje se potreba za invazivnim obezbeđenjem disajnog puta. KLJUČNE REČI: mehanička ventilacija, edem pluća E-pošta: [email protected] 38. VOLOTRAUMA – EKSPERIMENTALNI MODEL Videnović Nebojša,1,2 Mladenović Jovan,1,2 Pavlović Aleksandar,1,2 Trpković Slađana,1,2 Nikolić Simon,1,2 Videnović Valentina,3 Zdravković Ranko.1,2 (1)MEDICINSKI FAKULTET U KOSOVSKOJ MITROVICI (2)КBC PRIŠTINA – GRAČANICA (3)ODELJENJE NEONATOLOGIJE – OPŠTA BOLNICA LESKOVAC CILJ RADA: Ovaj rad ima za cilj da na eksperimentalnom modelu pokaže do kakvih histopatoloških promena u plućima može dovesti neadekvatna strategija ventilacije velikim disajnim volumenom, primenjena u jedinicama intenzivnog lečenja ili tokom transporta respiratorno ugroženih bolesnika. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanje je obavljeno kao prospektivna eksperimntalna studija koja je obuhvatila 10 eksperimentalnih životinja (prasad). Eksperimentalne životinje podeljene su u dve grupe. U



kontrolnoj grupi je primenjena CPPV sa malim disajnim volumenom (6-8 ml/kg) i PEEP (7 cmH2O). U ispitivanoj grupi sprovedena je IPPV sa disajnim volumenom od 25-30 cmH2O i bez PEEP. Trajanje mehaničke ventilacije pluća ograničeno je na 240 min. Monitoring je obuhvatio Vt, Ppeak i Paw.mean, Parametri monitoringa određivani su u vremenskim intervalima od 60 min. Druga faza, podrazumevala je uzimanje uzoraka plućnog tkiva eksperimentalne životinje (prasadi) po završetku četvoro-časovnog trajanja mehaničke ventilacije i njihovo slanje na patohistološki pregled. Wilcoxonovim testom sume rangova procenjena je značajnost razlike (p<0,05) sume rangova izmešanasti parametarskih podataka obeležja posmatranja dva nezavisna uzorka. Statistička značajnost razlika (p<0,01; p<0,001) srednjih vrednosti testirana je primenom poznatog t-testa srednjih vrednosti u slučaju dva nezavisna uzorka. REZULTATI: Rezultati istraživanja ukazali su na značajne promene u histopatološkom nalazu ventiliranih pluća eksperimentalnih životinja ispitivane grupe (izražena distenzija alveola, značajan stepen prisustva rupture alveolarnih zidova, krvarenje u parenhimu oba plućna krila, slabo naglašen perivaskularni, intersticijalni i alveolarni edem, postojanje rascepa u tkivu pluća ispunjeni vazduhom) u odnosu na kontrolnu grupu (p<0,05). Statistički visoko značajna razlika postoji kada se međusobno uporede vrednosti Vt, Ppeak, Pplato i Paw.mean (p<0,001). ZAKLJUČAK: Primena neadekvane strategije mehaničke ventilacije velikim disajnim volumenom dovodi do teških patohistoloških promena u plućnom parenhimu kritično obolelih bolesnika. Ove promene vremenom značajno umanjuju sposobnost pluća da održe homeostazu gasne razmene i acido-baznog statusa. Volotrauma može nastati prilikom transporta bolesnika koji traje više sati i gde se ventilacija izvodi samoširećim (AMBU) balonom od strane nedovoljno obučenog pratioca. KLJUČNE REČI: volotrauma, eksperimentalni model E-pošta: [email protected]

39. ZNAČAJ KOMPLETNOG PREGLEDA PACIJENTA U RANOM PREPOZNAVANJU DISEKANTNE ANEURIZME NA PREHOSPITALNOM NIVOU Mihailo Balić, Milica Radaković, Vladan Šćelović GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Disekcija aorte ili disekantna aneurizma aorte jeste poremećaj aorte, koji se karakteriše uzdužnim cepanjem zida aorte pri čemu krv ulazi kroz tako stvorenu pukotinu, te na taj način formira drugi-lažni lumen aorte. Obzirom da simptomi i znaci, koji se javljaju u ranom stadijumu bolesti nisu strogo specifični samo za ovo oboljenje, za postavljanje sumnje neophodan je kompletan pregled pacijenta. CILJ RADA: Prezentujemo slučaj rano prepoznate disekcije abdominalne aorte, na prehospitalnom nivou, primenom anamneze i pregleda. PRIKAZ BOLESNIKA: Ekipa SHMP-a, dobila je poziv za pacijenta, starosti oko 30-ak godina, zbog gubitka svesti. Anamnestički, dobija se podatak da je gubitku svesti prethodila nesvestica, osećaj propadanja i malaksalost. Leči se od HTA, redovno pije terapiju. Negira druge tegobe od značaja, negira alergiju na lekove. Pri pregledu: svestan, orijentisan, komunikativan, bleđe preobojenosti kože, bez znakova povređivanja. Auskultatorno na plućima: vezikularno disanje. Prekordijum: izražen pansistolni šum. EKG: sinusni ritam, fr oko 95/min, bez osobenosti. Slabiji stisak levom rukom. Slabo pipljiv puls na levoj strani tela. Palpacija stomaka: pulzatilna masa. Nakon pripreme za transport (venska linija, NaCl 0,9%), pacijent je pod sumnjom na disekciju abdominalne aorte, transportovan u UC gde je daljim pretragama ista i potvrđena. ZAKLJUČAK: Bez obzira pod kojom dijagnozom se predaje i prima poziv, neophodno je uzeti dobro anamnezu i kompletno pregledati pacijenta, jer je smrtnost kod kasno otkrivenih disekcija aorte, jako visoka. KLJUČNE REČI: disekantna aneurizma, prehospitalni nivo E-pošta: [email protected]

40. BOL U GRUDIMA KAO DIFERENCIJALO DIJAGNOSTIČKA „ZAMKA“ U DIJAGNOZI DISEKCIJE AORTE Aladin Husović, Damir Husović, Mirsala Islamović-Aličković, Faruk Pašović, Azra Tuzinac-Hanuša, Bilsena Kurtanović, Semiha Mušić, Nedzad Kršić, Zumreta Halitović, Muhamed Islamović, Albin Totić, Safet Muratović, Latović Jasmin DOM ZDRAVLJA NOVI PAZAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, NOVI PAZAR



UVOD: Disekcija aneurizme aorte je uzdužni rascep slojeva zida aorte sa razdvajanjem medije. Silina pulsativnog protoka krvi pod velikim pritiskom cepa intimu aorte, što se dalje širi u mediji. Posledični lažni kanal zauzima, uopšte uzev, najmanje ½ obima i pritiska pravi lumen. Spoljni slojevi lažnog kanala, sastavljeni samo od adventicije i dela medije su oslabljeni, te dolazi do progresivne dilatacije. Deo zida u susedstvu inicijalnog rascepa intime je najslabija tačka i najčešće mesto rupture. CILJ RADA: Prikazom slučaja iz kliničke prakse želeli smo da istaknemo značaj postavljanja pravovremene dijagnoze i adekvatnog lečenja disekcije aorte. PRIKAZ SLUČAJA: U ambulanti hitne medicinske pomoći dolazi osoba starosti 57 godina sa bolom u grudima kao i između lopatica i malaksalošću. Pacijent navodi da se leči od angine pektoris. Bol nije popustio ni posle primene NTG spreja i tablete Analgina. Objektivno pacijent izrazito bled, adinamičan, malaksao. Krvni pritisak 150/90 mmHg, na plućima normalan disajni šum bez propratnih fenomena. EKG: srčana frekvencija 78/min., sinusni ritam, bez ST i T promena. Zbog izuzetno lošeg opšteg aspekta pacijenta (adinamija, bledilo) transportujemo pacijenta u koronarnu jedinicu Internog odeljenja (Dg: Dissectio aortae). Ehokardiografski dežurni lekar potvrđuje dijagnozu disekcije aorte. Pacijent je transportovan u regionalni Urgentni centar gde je hirurški zbrinut. ZAKLJUČAK: U diferencijalnoj dijagnozi bola u grudima ( bez promena na EKG-u koji se širi u abdomen, leđa i između lopatica) paraćen adinamijom i bledilom uvek treba razmotriti aneurizmu aorte KLJUČNE REČI: disekcija aorte, adinamija, bledilo E-pošta: [email protected] 41. ZAŠTO JE DISEKCIJA AORTE URGENTNO STANJE? Slavica Gajić, Zorica Aćimović OPŠTA BOLNICA VALJEVO, PRIJEMNO URGENTNI CENTAR, VALJEVO UVOD: Disekcija aorte je ozbiljno stanje,kod koga su dobro uzeta anamneza, klinički pregled, visok stepen sumnje na dijagnozu od presudnog značaja za ranu dijagnostiku i za ishod lečenja. Kod disekcije aorte, narocito njenog ushodnog dela(De Bakey tip I I II), postoji najveca opasnost od prskanja aorte i trenutne smrti. Kod disekcije ushodnog dela aorte cak 75% bolesnika umire u roku od prvih 24h od početka simptoma, ukoliko se hitno ne operiše. CILJ RADA je ukazivanje na znacaj prvog lekara u kontaktu sa pacijentom,koji je nakon kliničkog pregleda i osnovne dijagnostike, postavio visok stepen sumnje na disekciju aorte. MATERIJAL I METODOLOGIJA: retrospektivan prikaz slučaja, korišcenjem elektronske baze podataka Opšte bolnice Valjevo. PRIKAZ SLUČAJA: Pacijent, star 41 godinu, navodi jak bol u grudima, praćen opstom slabošću , malaksalošću, preznojavanjem. Bol je nastao iznenada, u miru, pola sata pre javljanja lekaru. Pri pregledu se zapaža razlika pritisaka (na levoj ruci TA:100/60mmHg, na desnoj ruci TA:80/? mmHg), pri auskultaciji srca šum nad celim prekordijumom, za koji pacijent navodi da ga ranije nije imao. Korišćenjem dostupne dijagnostike, EKG, hitne KS, RTG, metodom isključivanja diferencijalnih dijagnoza, postavi se sumnja na disekciju aorte. Prilikom transtorakalne ehokardiografije, ustanovi se široka a. ascendens i susppektni znak dvocevke, a na MDCT uoči se disekcija, celom dužinom torakalne i abdominalne aorte. Pacijent je hitno transportovan u Beograd, gde je učinjena operacija na otvorenom srcu i interpozicija dakron grafta .Nakon 10 dana, prvi lekar koji je pregledao ovog pacijenta imao je zadovoljsvo da ga ponovo vidi, po povratku iz Beograda i da ga ponovo primi u bolnicu radi postoperativnog pracenja. Zadovoljstvo nije bilo obostrano, jer pacijent uopšte nije prepoznao lekara, koji ga je prvi primio i pregledao. ZAKLJUČAK: Iskustvo, znanje, analitičnost prvog lekara u kontaktu sa pacijentom, u velikoj meri doprinosi postavljanju blagovremene dijagnoze, a shodno tome i adekvatne terapije, urgentne kardiohirurške intervencije i spasavanju života mladog čoveka. KLJUČNE REČI: disekcija aorte, razlika pritisaka, novonastali šum, hitna operacija E-pošta: [email protected]



42. ANEURIZMA ABDOMINALNE AORTE KAO PROBLEM U AMBULANTI HITNE MEDICINSKE POMOĆI - PRIKAZ SLUČAJA Elvira Lukač-Radončić1, Safet Muratović2, Aladin Husović1, Faruk Pašović1, Muhamed Islamović1 (1)DOM ZDRAVLJA NOVI PAZAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI NOVI PAZAR,NOVI PAZAR (2)OPŠTA BOLNICA NOVI PAZAR, NOVI PAZAR UVOD: Aneurizma je lokalizovano ili difuzno proširenje arterije.Mogu biti urođene ili stečene. Uzroci stečenih aneurizmi su: ateroskleroza, trauma, dugogodišnja hipertenzija. Javljaju se u 3% ljudi starijih od 50 godina i njihova incidenca raste sa starošću. CILJ RADA je ukazati na značaj diferenciranja bola u abdomenu kao posledicu preteće rupture ili postojeće rupture aneurizme od bolova drugog porekla. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikazujemo slučaj pacijenta koji se u ranim jutarnjim časovima javio SHMP sa bolovima u leđima. REZULTATI: Pacijent M.I. starosne dobi od 57 godina, 13.11.2014. godine dovodi supruga u ambulantu Hitne pomoći Doma zdravlja Novi Pazar u 08.00h ( broj protokola 11364). Pacijent se žali na bolove u leđima a daje podatak da je dugogodišnji hipertoničar. Nekoliko puta se u prethodna dva dana javljao Hitnoj službi i izabranom lekaru zbog istih tegoba. Navodi bol u leđima koji se širi ka desnoj preponi praćen dizuričnim tegobama. Pacijent bled, uplašen, orošen znojem, TA 150/100 mmHg, srčana akcija tahikardična oko 100/min., na plućima normalan nalaz, abdomen palpatorno mek, bolno ne osetljiv, jetra i slezina se ne palpiraju, renalna sukusija desno pozitivna. Nije bio kod urologa a tegobe su počele pre dva dana kada je prenosio građevinski materijal. Pacijenta upućujemo na urologiju pod Dg: Colica renalis lat.dex. in obs, a pacijent se ubrzo vraća sa naznakom da primi u Hitnoj službi: Sol.Ringer 500 ml. Buskopan ampula NoII, Klometol ampula i Zodol ampula i.v. Otvaramo venski put i pacijentu ordiniramo terapiju propisanu od strane urologa. Po završetku terapije bolovi prestaju i pacijenta puštamo kući uz savet da se javi izabranom lekaru. U hodniku Hitne službe pacijent kolabira. Odmah se postavlja u ležeći položaj sa podignutim nogama, priključuje na kiseonik preko maske brzinom 10 L/min,TA 60/30 mmHg, EKG bez promena u ST segmentu, ponovo ordiniramo još jednu infuziju Ringer laktata od 500ml i pacijenta prebacujemo u Ultrazvučni kabinet Internog odeljenja.Ultrazvučni nalaz je pokazao da u nivou renalki širina aorte je oko 7 cm, bubrezi su hiperehogenijeg parenhima, i da ima malo slobodne tečnosti u Douglasu.Pacijent hitno transportovan u Urgentni centar KC Beograd pod Dg: Aneurisma aortae abdominalis, gde je po prijemu odmah operisan. ZAKLJUČAK: Dijagnostičkim metodama koje su danas dostupne i njihovom upotrebom ne bi trebalo načiniti previd prilikom dijagnostike bola u trbuhu druge etiologije i aneurizme jer to može smanjiti šansu pacijenta za preživljavanjem zbog gubljenja dragocenog vremena. KLJUČNE REČI: bol, aneurizma, dijagnoza E-pošta: elvirkaa@ yahoo.co.uk 43. ZNAČAJ DETALJNOG PREGLEDA PACIJENTA NA PREHOSPITALNOM NIVOU - prikaz bolesnika Sanja Mišić GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Detaljan lekarski pregled u prehospitalnim uslovima treba da sadrži auskultatorni nalaz na srcu i plućima; vrednosti TA na obe ruke; palpaciju i auskultaciju abdomena; kratak neurološki pregled (po indikacijama); vrednosti glikemije i saturacije O2 u krvi i EKG nalaz. CILJ RADA: je da ukaže na značaj detaljnog lekarskog pregleda, a naročito izrade EKG-a u prehospitalnim uslovima. PRIKAZ BOLESNIKA: Ekipa SHMP je dobila poziv za pacijenta sa hematurijom. Anamnestički saznajemo da je prethodnih dana primao amp. Longacefa zbog dijagnostikovane upale pluća. Negira bolove u grudima, hronična oboljenja i upotrebu lekova. Poslednjih 24 časa bezbolno izmokrava krv. Pri pregledu svestan, orjentisan, subfebrilan (38°C), izuzetno adinamičan, tahikardičan, lako dispnoičan u miru; vene vrata nisu nabrekle, bez otoka potkolenica. Auskultatorno srčani tonovi jasni, frekvence 104/min; srčana radnja ritmična, ne čujem šumove. Disanje vezikularno, obostano bazalno oslabljen do nečujan disajni šum sa kasno-inspirijumskim pukotima, više levo. TA 130/70 mmHg na obe ruke. ŠUK 5,5 mmol/l. Abdomen mek, palpatorno bolno neosetljiv, renalna sukusija negativna. Pacijent nema kateter; u posudi u kojoj je urinirao prisutan svetlo crveni urin. EKG nalaz: sinusni ritam, frekvence 104/min., normogran, u osnovnim odvodima nešto niža voltaža. U odvodima DI, aVL, V1-V6 nalaze se konveksne elevacije ST segmenta do najviše 6 mm u V4, uz redukovane R zupce na prekordijumu. EKG je shvaćen kao AIM antero-lateralne lokalizacije. Pacijent je primljen u koronarnu jedinicu



UC, gde je ehokardiografski i nalazima skoka troponina, potvrđena dijagnoza IM. Nalaz hematurije i povišene temperature je bila koincidirajuća urinarna infekcija. ZAKLJUČAK: Rad ukazuje na značaj detaljnog pregleda pacijenta u prehospitalnim uslovima, a naročito na izradu EKG. IM može biti bez simptoma (silent) i kod pacijenata koji nisu dijabetičari. KLJUČNE REČI: hematurija, infarkt miokarda, prehospitalni nivo, detaljan pregled E-pošta: [email protected]

44. DIJAGNOZA AKUTNOG RECIDIVANTNOG PERIKARDITISA U AMBULANTI HITNE MEDICINSKE POMOĆI DOMA ZDRAVLJA OBRENOVAC - prikaz slučaja Stefan Savić, Dušica Gujaničić DOM ZDRAVLJA OBRENOVAC, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, OBRENOVAC UVOD: Perikarditis se definiše kao upala perikarda infektivne i neinfektivne prirode. Perikarditis može biti posledica mnogih bolesti (npr. infekcije, infarkta miokarda, traume, metboličkih poremećaja), ali može biti I diopatski. Glavne tegobe kod pacijenata sa perikarditisom obuhvataju bol u grudima, koji se pogoršava pri dubokom disanju, gušenje, zamor, kašalj, povišena temperature, malaksalosti i drugi. Po toku može biti akutan, subakutan, hroničan, rekurentan i recidivantan. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, fizikalnog pregleda, promenama na EKG-u, nalazu perikardnog izliva pomoću RTG srca i pluća, ehosonografije. Traženje uzroka zahteva detaljniju dijagnostičku obradu.Lečenje je kauzalno i simptomatsko. CILJ RADA: je prikaz primenjenih dijagnostičkih metoda u korelaciji sa anamnestičkim podacima u cilju postavljanja dijagnoze akutnog perikarditisa. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikaz pacijenta koji se javljao na pregled zbog bola u grudima i gušenja dva puta u mesec dana, i dijagnostička obrada u ambulanti SHMP. REZULTATI: U radu je prikazan slučaj pacijenta J. J. (40 godina) koji se javio dva puta u službu hitne medicinske pomoći zbog tegoba u vidu stezanja u grudima, gušenja, subfebrilne temperature i podatkom o perikarditisu od pre godinu dana. Prvim pregledom je konstatovano postojanje EKG znakova koji su visoko indikativni za akutni perikarditis. Pacijent biva upućen u tercijarnu zdravstvenu ustanovu, ali bez postavljanja dijagnoze otpušten je kući. Nakon dve nedelje opet se javlja u ambulantu SHMP sa istim tegobama ali jačeg intenziteta. Pregledom se nalaze evolutivne promene akutnog perikarditisa.Primenjuje se FAST ultrasonografski pregled abdomena sa ciljem evaluacije postojanja perikardnog izliva i pri tom se registruje isti postavljanjem konveksne sonde u epigastrijum. Pacijent se upućuje opet u tercijarnu ustanovu sa nalazima, gde biva zadržan i lečen. Otpušten je na kućno lečenje u dobrom opštem stanju. ZAKLJUČAK: Prikaz slučaja ukazuje na potrebu evaluacije bolesnika sa bolovima u grudima, elektrokardiografskim znacima suspektnim na akutni perikarditis i ultrazvučnom nalazu perikardnog izliva. KLJUČNE REČI: bol u grudima, perikarditis, perikardni izliv, diferencijalna dijagnoza, EKG, FAST ultrazvuk E-pošta: [email protected]

45. PLUĆNA TROMBOEMBOLIJA – prikaz slučaja Emilio Miletić1, Dragana Mitrović1, Mladen Timilijić1, Momir Kitanović² , Milica Vasilijić, Marija Miletić³ (1)ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, KNJAŽEVAC (2)DOM ZDRAVLJA VLASOTINCE, VLASOTINCE (3)TEHNIČKA ŠKOLA KNJAŽEVAC, KNJAŽEVAC CILJ RADA: Cilj rada je da prikazom slučaja pokaže simptome i znake plućne tromboembolije i da pokaže terapijske metode koje se koriste u zbrinjavanju osoba sa plućnom tromboembolijom u Službi hitne medicinske pomoći. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Metod rada je prikaz slučaja jedne osobe sa plućnom tromboembolijom , pacijenta Službe hitne medicinske pomoći. Materjal za izradu rada je korišćen iz protokola ambulantnih pregleda Službe hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra Knjaževac, broj protokola 13945 od 06.12.2014. godine. PRIKAZ SLUČAJA: U ambulanti Službe medicinske hitne pomoći javila se muška osoba M.P. zbog jakog gušenja praćenog malaksalošću. Prilikom pregleda ove osobe utvrdio sam da su kod nje prisutne sledeće patološke promene: anksioznost, bleda, hladna i vlažna koža, blaga cijanoza centralnog tipa, tahipnoja, difuzno oslabljen disajni šum bez propratnih patoloških šumova i tahikardija. Saturacija krvi kiseonikom, izmerena pulsnim oksimetrom, je bila 81%. EKG nalaz je pokazivao sinusnu tahikardiju sa negativnim „T” talasima u „V1-V4” standardnim prekordijalnim odvodima. Na osnovu prisutnih simptoma i znakova kod ove osobe, posumnjao sam



da se radi o plućnoj tromboemboliji. Pacijent je odmah postavljen u poluležeći položaj, obezbeđen je periferni venski put i uključena oksigenopotpora preko oronazalne maske. Nakon toga je ova osoba prebačena na interno odeljenje gde je nakon dodatnih ispitivanja potvrđena plućna tromboembolija i nastavljena terapija. ZAKLJUČAK:Zbog težine bolesti i mogućeg letalnog ishoda, a prisustva nespecifičnih simptoma i znakova koji mogu da ukazuju na ovu bolest, sve osobe sa sumnjom na plućnu tromboemboliju treba adekvatno zbrinuti u Službi hitne medicinske pomoći i odmah transportovati u adekvatnu zdravstvenu ustanovu na dalja ispitivanja i lečenje. KLJUČNE REČI: plućna tromboembolija, hitna medicinska pomoć E-pošta: [email protected] 46. ”NEMA” UZNAPREDOVALA AKUTNA ISHEMIJA RUKE - PRIKAZ PACIJENTA Vladimir Davidović , Vladimir Veselinov OPŠTA BOLNICA KIKINDA, KIKINDA UVOD: Akutna ishemija je patološko stanje koje podrazumeva nagli prekid dotoka arterijske krvi u određenu regiju, uzrokovan začepljenjem krvnog suda trombom ili embolusom. Ovaj klinički sindrom prate nagli simptomi ishemije i ovo stanje zahteva hitno dijagnostikovanje i urgentno lečenje. Nakon postavljanja dijagnoze akutne ishemije potrebno je odrediti kom stepenu ona pripada jer će od toga zavisiti način lečenja. U literaturi je najzastupljenija klasifikacija po Rutherfordu. CILJ RADA: Prikazati pacijenta sa asimptomatskom uznapredovalom, ireverzibilnom ishemijom ruke maskiranom opioidnim analgeticima i dijabetesnom neuropatijom. PRIKAZ PACIJENTA: Osoba muškog pola, starosti 72 godine, upućen kao hitan slučaj vaskularnom hirurgu zbog gangrene desne ruke. Anamnestički poslednjih 7-8 dana primetio slabost desne ruke, uz manje bolove koji nisu zahtevali dodatnu upotrebu analgetika, a poslednja 4-5 dana ruka počela da crni i da se „suši“. Na prijemu prisutna suva gangrena desne šake i većeg dela podlaktice sa prisustvom buloznih promena ispunjenih hemoragičnim sekretom. Dupleks sonografski verifikovana tromboza brahijalne arterije. Radi se o pacijentu koji je višegodišnji dijabetičar na insulinskoj terapiji sa elektromioneurografski dokazanom neuropatijom i pre 7 meseci operisanom zbog adenokarcinoma glave pankreasa kada je urađena cefalična duodenopankreatektomija po Whipple-u sa gastrointestinalnom rekonstrukcijom po Roux-u, a potom lečenom hemioterapijom po protokolu 5-fluorouracil/leukovorin. Za terapiju bola pacijent je trenutno koristio transdermalno fentanyl 100 μg/h i peroralno morphin 30mg/6h. Nakon kraće preoperativne pripreme pacijent je hitno operisan u opštoj endotrahealnoj anesteziji kada je učinjena amputacija na nivou desne nadlaktice sa zbrinjavanjem trombozirane brahijalne arterije i ostalih magistralnih neurovaskularnih elemanata. Postoperativno je lečen parenteralnom antikoagulantnom terapijom. Dren izvađen četvrtog, a otpušten kući osmog postoperativnog dana. ZAKLJUČAK: Uznapredovala ireverzibilna ishemija ekstremiteta (III stepen po Rutherfordu) se leči hitnom amputacijom i to iz vitalnih indikacija. Odlaganje ove procedure može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije sa naglim pogoršanjem opšteg stanja pacijenta i nastupanja letalnog ishoda. KLJUČNE REČI: Akutna ishemija; dijabetesna neuropatija; opioidni analgetici; amputacija E-pošta: [email protected] 47. ANAFILAKTIČKI ŠOK KAO POSLEDICA UJEDA ZMIJE - prikaz slučaja Danijela Ninić-Marinković GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Anfilaktički šok je ozbiljna sistemska reakcija preosetljivosti; nastaje naglo, sa mogućim fatalnim ishodom. U anafilaktičkoj reakciji se može javiti i angioedem (Quinck-eov edem), koji karateriše otok sluznica respiratornih puteva, jezika, gastrointestinalnog trakta i kože. Ova stanja najčešće nastaju zbog alergije na lekove i nakon ujeda insekta. Međutim, mogu nastati i kao posledica ujeda otrovnih i neotrovnih zmija. CILJ RADA: je prikazati primer anafilaktičke reakcije na ujed neotrovne znije. MATERIJAL I METODOLOGIJA: je korišćenje podataka iz originalnog lekarskog izveštaja za prikaz slučaja 35-godišnje žene koju je ujela zmija (smuk).



REZULTATI: Poziv SHMP je predat za mladu ženu koju je ujela zmija. Neposredno nakon ujeda bila je malaksala, bleda, preznojena i žalila se da nema vazduha. Ubrzo gubi svest i dobija crvene pečate po koži. Zatečena u stanju kome; veoma bleda sa difuznim urtikarijama po telu; hladne kože; dispnoična, tahikardična. Oči i usne upadljivo otečene. Na levoj nozi dve punktiforne rane od ujeda, bez otoka i hematoma okolo. Auskultatorno srčana akcija tiših tonova, ritmična, frekvence 150/minute. Disajni šum oslabljen obostrano, sa visokotonskim vizingom difuzno. TA: 90/50 mmHg; SpO2: 89% na spoljnom vazduhu. Pacijentkinja shvaćena kao anfilaktički šok sa angioedemom. Obezbeđena respiratorna potpora, otvorene dve venske linije, stavljena na O2 5 l/min. preko maske. Uključene dve infuzije fiziološkog rastvora i dato 80 mg Lemod-Solu. Postignuta inicijalna stabilizacija i pacijentkinja se prevozi u ambulantu reanimacije. Pregledaju je anesteziolog, internista, infektolog, a potom i toksikolog. Isključena toksično dejstvo ujeda zmije i potvrdjena dijagnoza anafilaktičke reakcije na ujed neotrovne zmije. Pacijentkinja je hospitalizovana na odeljenju alergologije, gde je uspešno lečena i oporavljena otpuštena kući nakon dva dana. ZAKLJUČAK: ukazuje na značaj razlikovanja toksičnog od netoksičnog dejstva zmijskog ujeda i prepoznavanje anafilaktičke reakcije. KLJUČNE REČI: ujed zmije, anafilaktički šok, angioedem E-pošta: [email protected]

48. GLAVOBOLJA KAO ZNAK OZBILJNE BOLESTI – prikaz slučaja Marijana Stanimirović, Milorad Tadić DOM ZDRAVLJA “Dr MILENKO MARIN“ LOZNICA, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, LOZNICA CILJ RADA: Pokazati značaj lekara SHMP u prepoznavanju glavobolje kao simptoma i znaka ozbiljne bolesti. Prikazom slučaja sa terena ćemo pokazati koliko je sem stručnosti lekara bitna i saradnja na relaciji pacijent-lekar. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Retrospektivan prikaz slučaja korišćenjem podataka iz protokola službi koje su učestvovale u zbrinjavanju pacijenta. REZULTATI RADA: U ranim večernjim satima SHMP dobija poziv od ženske osobe, starosti 54 godine. Žali se na jaku glavobolju koja traje dva sata, navodi da joj je ovo do sada najteža glavobolja u životu. Uzela je redovnu antihipertenzivnu terapiju, analgetik ali glavobolja ne prestaje. Po dolasku ekipe pacijentkinja se žali na jaku, potiljačnu glavobolju, bol u vratu i mučninu. Anamnestički , saznajemo da je osoba po zanimanju lekar i da ima pozitivnu porodičnu anamnezu cerebrovaskularnih bolesti. I pored urednog neurološkog statusa pri pregledu predložen je transport u cilju daje opservacije, što ona odbija i kao kolega, lekar, insistira na intramuskularnoj terapiji. Posle tri sata usledio je drugi poziv od strane supruga iste osobe. Navodi povraćanje, otežano uspostavljanje komunikacije. Ponovnim odlaskom i pregledom konstatuje se somnolencija, fokalni neurološki deficit, rigiditet vrata. Pacijentkinja hitno biva prevežena na odeljenje neurologije.Stanje svesti vrlo brzo napreduje do kome i iste večeri upućuje se na neurohirurgiju pod dijagnozom intrakranijalne hemoragije. CT dijagnostika je pokazala da je reč o subarahnoidalnoj hemoragiji. ZAKLJUČAK: Intenzivna glavobolja, do tada nikad doživljena , poput “udara groma”, predstavlja jedan od ključnih simptoma u okviru kliničke slike SAH. Koliko je važno za lekara SHMP da prepozna glavobolju kao potencijalno urgentno stanje toliko je važno i da pacijent sarađuje. Kod pacijenata koji prežive najčešće ostaje teška invalidnost i zato je bitna saradnja na svim nivoima jer to vrlo često ne znači razliku između života i smrti već i razliku u kvalitetu života preživelih. KLJUČNE REČI: žestoka glavobolja, najgora glavobolja u životu, subarahnoidalna hemoragija E-pošta: [email protected]

49. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA – MISLITI NA NJU - prikaz slučaja Faruk Pašović, Elvira Lukač-Radončić, Azra Tuzinac-Hanuša , Bilsena Kurtanović DOM ZDRAVLJA NOVI PAZAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, NOVI PAZAR UVOD: Subarahnoidalna hemoragija (SAH) predstavlja prisustvo krvi u subarahnoidalnom prostoru koji se nalazi ekstracerebralno, između tankih moždanih ovojnica, a značajan je jer se unutar njega nalaze velike



moždane arterije. SAH može biti posttraumatska i spontana. Najčešći razlog nastanka spontanog krvarenja u ovom prostoru je ruptura aneurizme cerebralne arterije. CILJ RADA: Prikazati značaj prehospitalno postavljene sumnje na intrakranijalno krvarenje na osnovu anamneze, kliničke slike i pregleda. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Prikazaćemo slučaj muškarca kod koga je došlo do razvoja subarahnoidalne hemoragije sa relativno blagom simptomatologijom kao i mere preduzete prehospitalno PRIKAZ SLUČAJA: U jutarnjim satima primljen poziv od strane muškarca starosti 46 godina koji se žalio na glavobolju koja je počela u toku noći, navodeći da je ''malo preterao sa hranom''. Navodi povišenu temperaturu, da je povraćao nekoliko puta, da je malaksao i da ima visok pritisak. Ranije imao migrenozne tegobe ali nikada takvu glavobolju. Smatra da ga je “zakačio virus” i traži savet. Ekipa izlazi na teren gde zatičemo pacijenta koji je bleđeg aspekta, blago konfuzan, leži na krevetu i drži se za glavu. Objektivno, krvni pritisak 190/110 mmHg, bez neurološkog deficita ali blago ukočenog vrata pri antefleksiji, telesna temperatura 37,4 0C. Pacijent postavljen u polusedeći položaj, ordiniran analgetik i.v., data tableta kaptopril 25mg da sažvaće i pod sumnjom na subarahnoidalnu hemoragiju transportovan na odeljenje neurologije gde je dijagnostički potvrdjena SAH a pacijent kasnije zbrinut u tercijarnoj zdravstvenoj ustanovi. ZAKLJUČAK: Glavobolja, povišena temperatura i povišen krvni pritisak kao opšti simptomi česti su u radu lekara hitne medicinske pomoći. Takođe pacijenti često ne žele intervenciju lekara već smatrajući da je stanje bezazleno traže savet kao bi se sami izlečili ali insistranje na detaljnijoj anamnezi je izuzetno važno.U prikazanom slučaju na hitno stanje posumnajalo se na osnovu anamnestičkih podataka a sumnja dodatno pojačana kliničkim pregledom i nalazom tipičnog znaka za SAH (ukočen vrat). KLJUČNE REČI: subarahnoidalna hemoragija, glavobolja, povraćanje E-pošta: [email protected] 50. SUBARAHNOIDALNA HEMORAGIJA – SIMPTOMI I NJIHOVO PREPOZNAVANJE Aleksandar Amidžić DOM ZDRAVLJA NOVI BEČEJ, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, NOVI BEČEJ UVOD: netraumatska subarahnoidalna hemoragija podrazumeva krvarenje unutar subarahnoidalnog prostora, koje je u većini slučajeva posledica rupture aneurizme intrakranijalnog krvnog suda. CILJ RADA: ukazati na značaj ranog prepoznavanja nespecifične simptomatologije i transporta do relevantne zdravstvene ustanove radi dalje dijagnostike, hirurške intervencije i sprečavanja ponovnog krvarenja i drugih komplikacija. PRIKAZ SLUČAJA: pacijentkinja, 50 godina, “pozlilo joj na radnom mestu”, preko telefona ne dobijam validne podatke o prirodi tegoba. Na terenu: pacijentkinja svesna, dezorijentisana, komunikativna, agitirana, psihički izmenjena, saradnja otežana, inspekcijom uočavam slobodne pokrete glave bez ograničenja i odsustvo grubih neuroloških ispada. Heteroanamnestički dobijam podatak da se požalila da je loše i pala sa stolice, bez prethodne mučnine, povraćanja, glavobolje. Bez redovne terapije i hroničnih bolesti. Ne dozvoljava da izvršim pregled, ali pristaje na hospitalizaciju. U toku transporta gubi svest uz spontano, zadovoljavajuće disanje, normotenzivna, normokardna, uske simetrične zenice, blaga desna devijacija pogleda. Po prijemu u Urgentni centar u Zrenjaninu pacijentkinja dolazi k svesti, soporozna, izvršava naredbe, urađena kompjuterizovana tomografija glave koja ukazuje na masivnu subarahnoidalnu hemoragiju. Hitno transportovana na Kliniku za neurohirurgiju Kliničkog centra Vojvodine gde, nakon cerebralne panangiografije kojom je potvrđena sakularna aneurizma desne unutrašnje karotidne arterije, biva operisana. Postoperativni tok uredan, bez lateralizacije u neurološkom nalazu. Uključena u program rane rehabilitacije na Klinici za neurohirurgiju, a zatim upućena Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju “Rusanda” Melenci. Od pojave tegoba do prijema u Urgentni centar Zrenjanin proteklo je 40 minuta. ZAKLJUČAK: veoma je važno brzo prepoznavanje simptoma i skraćivanje vremenskog intervala od pojave tegoba do hitne hirurške intervencije i isključenja aneurizme iz cirkulacije, jer na taj način sprečavamo ponovno krvarenje i u velikom procentu smanjujemo rizik od komplikacija subarahnoidalne hemoragije. KLJUČNE REČI: subarahnoidalna hemoragija E-pošta: [email protected]



51. PEHOSPITALNI DIJAGNOSTIČKI POSTUPCI KOD PACIJENATA SA AKUTNIM MOŽDANIM UDAROM Nada Emiš-Vandlik, Snežana Bogunović, Fani Gemišov-Nikolić, Slađana Anđeli1 GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ BEOGRAD, BEOGRAD UVOD: Akutni moždani udar (AMU) predstavlja vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta, a takođe je vodeći uzrok dugotrajnog invaliditeta. Jedan od uslova za uspešano lečenje je postojanje dobro organizovane prehospitalne faze lečenja. Služba hitne medicinske pomoći (SHMP), sa ciljem da pacijeni sa AMU u što kraćem vremenskom roku stignu u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, koristi jedinstven dijagnostički pristup za efikasnu identifikaciju, procenu težine kliničke slike i trijažu bolesnika. CILJ RADA: Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da prikaže prehospitalni dijagnostički pristup kod pacijenata sa postavljenom sumnjom na AMU i tranzitorni ishemijski atak (TIA). MATERIJAL I METODOLOGIJA: Sprovedno je prospektivno istraživanje u periodu od 01.10. do 31.10.2014. godine u koje su uključeni svi pacijenti sa dijagnozom sumnja na AMU i TIA. Praćeni su dijagnostički postupci na licu mesta i u toku transporta. REZULTATI: Od 228 analiziranih lekarskih izveštaja kod 172 (75.4%) pacijenta je postavljena dijagnoza sumnja na AMU, dok je kod 56 (24.6%) postavljena dijagnoza TIA. Anamneza o događaju daje dovoljno podataka u 199 (87.3%), a anamneza o ranijim bolestima i hroničnoj terapiji je upisana na 159 (69.7%) lekarskih izveštaja. Tačno vreme početka simptoma je upisano u 34.6%, a neurološki nalaz je u potpunosti upisan u 71.1% lekarskih izveštaja. Vrednost krvnog pritiska je upisana na 98.7%, a vrednost saturacije krvi kiseonikom merena pulsnim oksimetrom na 32.9% lekarskih izveštaja. ZAKLJUČAK: Efikasnost lečenja AMU zavisi od prepoznavanja moždanog udara kao urgentnog stanja. Jedinstveni dijagnostički pristup bolesnicima sa AMU lekaru na prehospitalnom nivou pruža sigurnost pravilnog izbora. Edukacija zdravstvenih radnika koji učestvuju u lečenju bolesnika sa AMU je način da se poveća broj tromboliziranih bolesnika i samim tim smanji stopa mortaliteta i invaliditeta. KLJUČNE REČI: akutni moždani udar, dijagnoza, SHMP, trombolitička terapija E-pošta: [email protected] 52. STRES KAO OKIDAČ ZA MOŽDANI UDAR Tamara Drašković 1, Ksenija Pantić 1, Anelija Rošu2 (1)DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI, ŽITIŠTE (2) DOM ZDRAVLJA ŽITIŠTE, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE, ŽITIŠTE UVOD: Moždani udar je naglo nastali neurološki poremećaj prouzrokovan poremećajem cirkulacije u mozgu što dovodi do nedovoljnog dotoka kiseonika u određeni deo mozga, nakon čega dolazi do oštećenja i odumiranja nervnih ćelija u zahvaćenom području mozga što se manifestuje oštećenjem funkcije tog područja. Moždani udar se deli na ishemijski i hemoragijski. U 85% slučajeva je reč o ishemijskom a u 15% o hemoragijskom moždanom udaru. Iako su moždana krvarenja ređa, njihova prognoza je lošija, smrtnost bolesnika koji dožive neku vrstu moždanog krvarenja je veća, a zaostali invaliditet teži. CILJ: Opisivanje dijagnostike,faktora rizika i adekvatnog zbrinjavanja pacijenta na nivou primarne zdravstvene zaštite. PRIKAZ SLUČAJA: U ambulantu HMP policija dovozi pacijentkinju bez svesti, bila je među štrajkačima kompanije „Agroživ“, pala je na ulici, boluje od hipertenzije. Status: bez svesti, ne reaguje na poziv, ne vokalizuje, prisutna reakcija na bolne draži, oblivena hladnim znojem, spušten levi ugao usana, vidljiva slabost desne strane tela. Vitalni parametri: TA-210/120mmHg, srčana frekvencija 68/min., SpO2 98%, ŠUK 7,1mmol/l. Auskultatorni nalaz: srčana radnja ritmična, tonovi tiši, bez patoloških šumova, vezikularno disanje EKG: sinusni ritam,HR-66/min., bez znakova za akutnu leziju i nekrozu. Neurološki nalaz: komatozna, Hačinsonova zenica levo, devijacija bulbusa u levo, ekstremiteti povišenog tonusa, desni ekstremiteti bez pokreta. Terapija: otvorene dve venske linije, amp. Furosemid i.v., Sol.Manitol 20%250ml i.v. infuzije. Transport. U toku transporta pacijentkinja ima epi napad uz grčenje kompletne muskulature leve polovine tela, dok desna zaostaje, sa pojavom pene na ustima i umokravanjem. Sedirana sa amp. Dormicum i.v. nakon čega dolazi do smirivanja napada. Vreme od početka pregleda do hospitalizacije 30 minuta. DISKUSIJA: Prikazan je slučaj moždanog udara kao jednog od najurgentnijih stanja u medicini, nastalog kao posledica stresne situacije. Najčešći uzroci moždanog udara su: nasleđe, hipertenzija, pušenje, dijabetes, nezdrava ishrana, telesna neaktivnost…Moždani udar je povezan sa vrlo visokim stanjem smrtnog ishoda,u 2/3 bolesnika nakon moždanog udara zaostaju različita stanja neurološkog deficita,a 1/3 bolesnika je trajno onesposobljena i potpuno zavisna od tuđe pomoći.



ZAKLJUČAK: Blagovremeno javljanje lekaru, prevencija i lečenje faktora rizika, pridržavanje saveta lekara i uzimanje propisanih lekova sa adekvatnom kontrolom bolesti mogu u značajnoj meri smanjiti mogućnost nastanka moždanog udara. KLJUČNE REČI: moždani udar, stres, epi napad E-pošta: [email protected] 53. UTICAJ AEROZAGAĐENjA NA CERBROVASKULARNE INSULTE Aleksandar Rašković1, Dragan Milojević¹, Vladimir Gajić¹, Anđela Milojević², Gordana Tončev³,4, Zorica Rašković 3,4 , Jasminka Smailagić5 (1)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (2)ZAVOD ZA STOMATOLOGIJU KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (3)KLINIČKI CENTAR KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (4)FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU, KRAGUJEVAC (5)REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD SRBIJE CILJ RADA: Prikazati povezananosti porasta koncentracije aeropolutanata ( smeša azotovih oksida i sumpor dioksida) na porast broja cerebrovaskularnih insulta . MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanje je obuhvatilo 290 anketiranih pacijenata sa potvrđenom dijagnozom CVI, lečenih na Neurološkoj klinici KC Kragujevac u periodu 01.02.2013-31.01.2014. godine.Rezultati merenja aerozagađenja sprovedenih od strane Instituta za javno zdravlje Kragujevac . Dobijeni rezultati su statistički obrađeni Main-Whitney U-testom i Wilcoxon W testom radi utvrđivanja statističkih značajnosti prilikom korelacija datih parametara . REZULTATI: Statističkom analizom utvrđeno je da postoji statistički značajna razlika u srednjnim koncentracijama smeše azotovih oksida u onim danima kada je došlo do porasta broja pacijenata u odnonosu na prethodni dan za više od dva ( p=0.016 ).Srednja vrednost azotovih oksida u danima sa porastom broja pacijenata >2 iznosila je 22,80 μg/m3(18,30-28,90 ), dok u ostalim danima je iznosila 21,20 μg/m3 ( 16,40-27,40 ).Analizom korelacije broja cerebrovaskularnih insulta i Main-Whitney utvrđena je značajna statistička razlika (p=0,021). Srednja vrednost koncentracije sumpor-dioksida u danima sa 8 i više primljenih pacijenata iznosila 6,7 μg/m3 (3,4-11,4 ).Primjenom Main-Whitney testa u obradi srednjih vrednost koncentracije sumpor-dioksida otkrivena je statistički značajna razlika ( p= 0,004).Analiza temperaturnih razlika po danima sa povećanim brojem prijema pacijenata sa CVI ,4 i više, je takođe statistički značajna . ZAKLJUČAK: Porast koncetracije sumpor-dioksida i azotovih oksida kao i temperature vazduha značajno mogu uticati na povećanje broja pacijenata sa cerebrovaskularnim insultom . KLJUČNE REČI: aerozagađenja, sumpor-dioksid, azotovi oksidi, CVI E-pošta: [email protected] 54. BIOMETEREOLOŠKI UTICAJ KAO PREDIKTOR NASTANKA CEREBROVASKULARNOG INSULTA Dragan Milojević¹, Vladimir Gajić¹, Aleksandar Rašković¹, Anđela Milojević², Gordana Tončev³,4, Jasminka Smailagić5 (1)ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (2)ZAVOD ZA STOMATOLOGIJU KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (3)KLINIČKI CENTAR KRAGUJEVAC, KRAGUJEVAC (4)FAKULTET MEDICINSKIH NAUKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU, KRAGUJEVAC (5)REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD SRBIJE CILJ RADA: Poređenje biometeoroloških faza sa incidencom morbiditeta i mortaliteta pacijenata sa cerebrovaskularnim insultom na neurološkoj klinici Kliničkog centra Kragujevac. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanje je obuhvatilo 290 anketiranih pacijenata sa potvrđenom dijagnozom CVI, lečenih na neurološkoj klinici KC Kragujevac u periodu 01.02.2013.-31.01.2014. godine. U studiji su analizirani sledeći parametri: biometeorološke faze po danima, mesecima i godinama, a zatim je izvršena statistička obrada podataka. Korišćeni podaci su iz dokumentacije neurološke klinike KC Kragujevac i Republičkog hidrometerološkog zavoda Srbije. REZULTATI: Od 290 pacijenata najmlađi je imao 34, a najstariji 95 godina, pri čemu je prosečna starost pacijenata 71,69±11,168 godina. Od 290 posmatranih pacijenata 212 pacijenata je preživelo cerebrovaskularni



insult prosečne starosti 69,35±11,192 godina, dok je 78 pacijenata preminulo prosečne starosti 78,04±8,302 godina. Analizom javljanja biometeoroloških faza utvrđeno je da je najčešća faza 9 i to 136 puta, zatim faza 7 i to 69 puta, a najmanje faza 8 samo 2 puta. Najviše pacijenata javilo se tokom biometeorološke faze 9-101 pacijent i tokom faze 7-61 pacijent, dok se najmanje pacijenata javilo u fazi 6 -1 pacijent. Najveći morbiditet je u prvoj i trećoj fazi (2,75 ± 0,27) a najmanji u desetoj fazi (1,53 ± 2.02). Razlika srednjih vrednosti prosečnog broja insulta između prve i desete (p= 0,012), treće i desete faze (p = 0,043), četvrte i treće faze (p = 0,036) je statistički značajna. Razlike između desete i četvrte (p = 0,089), desete i pete (p = 0,082), desete i sedme (p = 0,053), desete i devete (p = 0,064) su vrlo blizu statističke značajnosti, tj. indikativne su. ZAKLJUČAK: Biometeorološke faze imaju značajan uticaj na morbiditet i mortalitet CVI i to u fazama sa povećanom vlažnošću vazduha, smanjenjem barometarskog pritiska, rastom temperature vazduha i promenom pravca vetra. KLJUČNE REČI: biometeorološke faze, CVI, morbiditet E-pošta: [email protected] 55. PRIKAZ TRUDNOĆE PACIJENTKINJE OBOLJELE OD MULTIPLE SKLEROZE KOMPLIKOVANE TIA/om Ivana Pekić DOM ZDRAVLJA GROCKA, GROCKA UVOD: Hronična infmatorna demilijenizirajuća polineuropatija CIDP G 61 je neurodegenerativno oboljenje, autoimunog porekla. Zahvata aksone na kojima pojedini delovi mijelinskog omotača propadaju zbog zapaljenskog procesa te se impuls slabije provodi. Ispoljava se neurološkim simptomima(blaga/ potpuna ukočenost, otežano hodanje, potpune oduzetosti), slepilom. Češće je kod žena. Javlja se između 20 i 40 godine,Češće je u severnim delovima SAD, Kanade i Evrope, a ređe oko ekvatora. Toplija klima, izlaganje suncu, vitamin D imaju protektivnu ulogu. Genetski faktori i stres utiču na pojavu i pogoršavanje bolesti. Životni vek bolesnika je 10 godina kraći nego kod zdravih osoba. Među trudnicama sa M.S.2,7% novorođencadi je bilo sa manjom telenom masom. Procenat S.C. je 42%,u odnosu na 33% kod drugih žena. Broj porođaja nema uticaja na razvoj bolesti, te obolele žene treba stimulisati da rađaju. TH interferon i kortikosteroidi. CILJ RADA: Želeli smo da prikažemo važnost adekvatnog zbrinjavanja urgentnih stanja u trudnoći. PRIKAZ SLUČAJA: Pacijentkinja I.S 1983. godište, nulipara, javlja se našoj ustanovi u 13/oj nedelji trudnoće.Od 21. godine se leči od CIDP G 61.Neurološki status: Hipotrofija interosealnih mišića i tenara obe šake, snižena snaga opozicije i adukcije palca, stisak šake izrazito slab, otežano stajanje na petama. Ahilovi refleksi jako sniženi. Sistematski pregled, UZ pregledi (šest puta), laboratorijska ispitivanja, omogućila su da se operativno porodi zdrav, ženski plod 3150/50. Ponovna Th/Pronizon. Sledeća trudnoća, posle dve godine, operativno porođen zdrav, ženski plod 3100/50. Međutim,u trećoj trudnoći, u HBD XXX, pacijentkinja se javlja u pratnji supruga,oko podneva. Žali se na trnjenje desne strane tela, otežan govor, koji traju od prethodnog dana (TA 120/70 mmHg, srčane frekvencije 80/min.). Dijagnoza neurologa TIA lat.dex. U ustanovi tercijarnog nivoa, posle jednodnevnog zadržavanja, biva otpuštena sa identičnom dijagnozom. Konsultovan je i hematolog (D/dimmer 1,150(0/0,55),a ntikardiolipinska at. IgG 102,8(poz > 80). Oporavljena bez hospitalizacije. Potom,terminski porođen ženski prod 3050/49. ZAKLJUČAK: Upešnost zdravstvene zaštite je uslovljena dobrom povezanošći svih njenih nivoa KLJUČNE REČI: trudnoća, multipla skleroza E-pošta: [email protected]



56. AKUTNI EPILEPTIČKI NAPADI KOD PACIJENATA SLUŽBE HITNE MEDICINSKE POMOĆI Emilio Miletić¹, Dragana Mitrović¹, Marija Lazarević¹, Momir Kitanović², Milica Vasilijić, Marija Miletić³ (1)ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, KNJAŽEVAC (2)DOM ZDRAVLJA VLASOTINCE, VLASOTINCE (3)TEHNIČKA ŠKOLA KNJAŽEVAC, KNJAŽEVAC CILJ RADA: Cilj rada je da pokaže zastupnjenost akutnih epileptičkih napada u odnosu na pol, starosno doba, tip epileptičkog napada, etiološke faktore i broj epileptičkih napada, kod osoba sa epilepsijom, pacijenata Službe hitne pomoći. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Za ispitivanje su korišćeni podaci dobijeni iz protokola ambulantnih pregleda i protokola vanambulantnih intervencija Službe hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra Knjaževac. Ispitivanje je obuhvatilo sve osobe koje je autor ovog rada pregledao o uvoj službi u periodu od tri kalendarske godine (od 01.01.2012. do 31.12.2014. godine), sa osvrtom na osobe kod kojih je dijagnostifikovan neki tip epileptičkog napada. REZULTATI: Starosna struktura osoba kod kojih je dijagnostifikovan epileptički napad je sledeća: 46,67% je bilo starije od 60 godina, 26,67% je bilo staro od 41 do 60 godina, 16,66% je bilo staro od 21 do 40 godina i 10% je bilo staro do 20 godina. Osobe kod kojih je dijagnostifikovan epileptički napad su bile u 53,33% muškog pola, a u 46,67% ženskog pola. Etiološki faktori koji su uzrokovali pojavu epileptičkih napada su: kod 53,33% osoba nepoznati (primarna epilepsija), kod 16,67% osoba je moždani udar, kod 10 % osoba tumori mozga, kod 10% osoba intoksikacije, kod 6,67% osoba degenerativne bolesti mozga i kod 3,33% osoba su povrede mozga. Kod 66,67% osoba se epileptički napad javlja po tipu „Grand mal” napada, kod 26,67% osoba se javljaju drugi oblici epileptičkog napada i kod 6,66% osoba se javljao epileptički status. Kod 76,67% osoba su se epileptički napadi javljali i ranije u životu, a kod 23,33% osoba se epileptički napad javio prvi put. ZAKLJUČAK: Osobe kod kojih su se najčešće javljali epileptički napadi su bile starije od 60 godina. Epileptički napadi su se javljali skoro podjednako kod oba pola. Etiološki faktor koji dovodi do pojave epileptičkog napada je najčešće bio nepoznat, odnoso radi se o idiopatskim (primarnim) epilepsijama. Najčešći tip epileptičkog napada je bio generalizovani „Grand mal” napad. Osobe kod kojih su se javljali epileptički napadi su najčešće i ranije imale epileptičke napade. KLJUČNE REČI: epilepsija, hitna medicinska pomoć E-pošta: [email protected]

Documents

SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVOurgentnamedicina.sld.org.rs/global/pdf/2015_IX_Kongres_UM.pdfSrpskog lekarskog društva ... UVOD: Urgentna medicina nije skup urgentnih stanja iz raznih oblasti