Samo knjiga. A ja sam jedva èekao da je opipam. Znate li �ta je knjiga za glumca? To je kao kad pekar uspe da napravi motocikl. Gledam je, i sve mi se èini da u njoj nije opisan moj �ivot; da je taj �ivot �iveo neko drugi, i da je taj napisao knjigu. Ne mogu da prepoznam misli, reèenice. Ja sad uèim iz nje o svom �ivotu, i shvatam da se on izgubio izmeðu mojih uloga i predstava. Imam oseæaj da uop�te nisam �iveo svoj �ivot, ili da je moj �ivot bio ne�to neva�no, �to mo�da treba zaboraviti. Zapravo, oseæam se kao neko kome su ne�to ukrali. Moje predstave su �ivlje od mene: dok ih gledam pitam se, kako sam ih uop�te sastavio, kad o pravom �ivotu nisam imao pojma? One mi govore ono �to nisam znao dok sam ih stvarao, iz njih najvi�e uèim. U pravu si: moja knjiga je prièa o jednom bednom glumcu koji se trudio da pre�ivi, o jednom melanholiku koji je glumio da je veseo, o jednom slabiæu koji se pravio da je jak, o jednom ocu koji je glumio ne�nost. Da, glumio. Ja sam melanholik. Melanholici nisu ne�ni; ne�nost je samo deo melanholije, tog slatkog oseæaja nemoæi. Ali mila, ja to samo poku�avam da zapu�im ru kroz koju veje besmisao.