KULTURASEANJA

1943 STALJINGRADSKAI KURSKA BITKA

koja u istorijskoj nauci ne postoji. Ona je subjektivno i emoci-onalnodoivljavanje svakog pojedinca. U tom smislu nauka nema razloga dapostoji, posebno istorijska. Ista je stvar i sa te-orijom greke Nikola Pai i Aleksandar Karaorevi napra-vili su najveu grekuto su stvorili Jugoslaviju. Definitivnog odreenja nema. Istorijskanauka je takva u svom teorijskom i metodolokom odreenju. Akonam je prolost ovakva i ona-kva, to je samo slika nekadanjestvarnosti. Ako se prema njoj, prema promenljivim politikimmatricama, odnosimo as ovako as onako, onda emo dobiti potpunoneizvesnu prolost, a nau-ka koja je prouava, u drutvu sa niskompolitikom kulturom i optim obrazovanjem, bie ignorisana. Narod jetime osuen da tu prolost u najgorem obliku ponovi. Ako je veuveliko ne po-navlja!

U urnalistici i publicistici stanje je sigurno nepodnoljivije.Publici, ije pamenje je poelo da traje ak do prethodnog ri-jalitijaprekjue uvee, nude se napabireni i soni pristrasno izabrani detaljipo merilima loeg ukusa kvazi znanja, politike propagande iideoloke ostraenosti. Neguju se imperijalisti-ki i nacionalistikiresentimani. U optoj kakofoniji izjednau-ju Mladu Bosnu i Alkaidu,Gavrila Principa, pripadnika Mlade Bosne i atentatora na FrancaFerdinanda i Zvezdana Jovanovi-a, ubicu premijera Zoranainia... Izjednauju komuniste i faiste, imperijalne tamnice narodapredstavljaju kao harmoni-ne zajednice naroda, borci za slobodupostaju teroristi, kolabo-racionisti postaju mudri realisti...

Za loe stanje u dravi koju su razorili nesposobni politiari injihovi epigoni krivi su njeni tvorci, a ne oni koji su je upropa-stili.

Busaju se u prsa ili lupaju po tastaturi stratezi vei od Kutu-zova,Suvorova, Putnika ili Miia. Nisu znali ta rade ni Nema-nja, niKaraore, ni Milo, ni Mihajlo ni Pai ni Aleksandar

6

ni Tito, pogreili su i Vuk Karadi i Dositej Obradovi i Jovan Cvijii Stojan Novakovi, ali ovi sada znanju pravi put, samo to je sad jekasno. Kriva je vremenska maina to nije izmilje-na, pa da ih vrati uprolost da oni izmene svet i urede ga kako misle da treba. Da je tavremenska maina izmiljena i da moe da ih vrati u prolost ne bibilo dananjih muka, jer sveta ne bi bilo, upropastili bi ga jo onda.

Pregnua, rtve i dostignua velikih generacija nedostojninaslednici olako proglaavaju za greku, uzaludno suicidno r-tvovanje, zabludu i promaaj. Ako neko nekad napie uspenu priu oneuspenim ljudima naeg vremena, to mora da e biti burlesknaparodija.

Svrha edicije Kultura seanja nije da nadjaa tu kakofoniju, jer onase nadjaati ne moe. Njena svrha je da onome ko je spreman da itaprui priliku da dogaaje razume u okolnosti-ma u kojima su seodvijali, a aktere da vidi u kontekstu vremena u kome su iveli idelovali da vidi kakvi su ih vetrovi nosili, ta su jeli, ta su pevali,ta su mislili, za im su udeli, ega su se plaili, emu su teili, ta supostizali i kako su ih prekrili sne-govi i a.

7

GRAD U OGNJU: FONTANA DEJA IGRA POSLE FAISTIKOG NAPADA, STALJINGRAD, 1942.Fototgrafija: Emanuil N. Evzerihin (19111984)

8 OBJAVLJENO U NEDELJNIKU VREME BROJ 1152, 31. JANUARA 2013.

MILAN MILOEVI

70 GODINA STALJINGRADSKE BITKE

DVE STOTINE DANARAZARANJA I SMRTIPOKOLJENJA DELU SUDE, ALI DA LI PAMTE PO KOJOJ JE CENI PLAENA POBEDA NAD FAIZMOM: STALJINGRADSKA BITKA VOENA OD 23. JULA 1942. DO 2. FEBRUARA 1943. NA POVRINI OD 100.000 KVADRATNIH KILOMETARA ODNELA JE IVOTE MILION VOJNIKA I VEROVATNO JO TOLIKO CIVILA. U NJOJ JE UESTVOVALO VIE OD DVA MILIONA LJUDI SA 20.000 TOPOVA I MINOBACAA, OKO 2000 TENKOVA I OKO 2000 AVIONA

To je bilo 1942. Na Junom frontu vodili su se estoki bojevi. Bio jeteko ranjen u grudi jedan crnooki momak. O, kako nije hteo da ode izivota! Jo je poneto mogao da kae. Predao je svom ruskom drugufotografije majke, ene, dece, pisma i molio ga da ih, najroenijima,poalje. Kada ga je snaga konano na-pustila, on je u polusvestimrmljao na maternjem: e!... e!..., napreui se da sakrijepredsmrtno oajanje, ostae zapisano u belenici MihailaAndrejevia olohova, komesara-ratnog dopi-snika sa Staljingradskogfronta 1942.

9

IZBIJANJE NEMACA PRED STALJINGRAD 1942.

NA POETKU:270.000 LJUDI3000 ARTILJERIJSKIH ORUA500 TENKOVA600 AVIONA, 1600 DO SREDINE SEPTEMBRA

U VREME SOVJETSKEKONTRAOFANZIVE:

1.040.000 LJUDI: (

400.000 NEMACA. 235.000 ITALIJANA, 200.000 R

UMUNA, 200.000 MAARA, 5000 HRVATA)10.250 ARTILJERIJSKIH ORUA500 TENKOVA

732 (402 UPOTREBLJIVIH) AVIONA

KOMANDANTI:ADOLF HITLERERIH FON MANSTAJN FRIDRIH F

ON PAULUS HERMAN HOTVOLFRAM FONRIHTHOFEN PETRE DUMITRESKUK. KONSTANTINE

SKU ITALO GARIBOLDI GUSTAV VIEZ JANI VIKTOR PA

VII

JEDINICEARMIJSKA GRUPA 6.ARMIJA4. PANCER ARMIJA

3.ARMIJA

4.ARMIJA

8.ARMIJA

2.ARMIJA HRVATSKA LEGIJA

10

Izvor: Vojnaenciklopedija 1975.

JEDINICESTALJINGRADSKIFRONT:8.ARMIJA28.ARMIJA51.AR

MIJA57. ARMIJA62. ARMIJA64. ARMIJA

NA POETKU:187.000LJUDI2200 ARTILJERIJSKIH ORUA400 TENKOVA300 AVIONA

U VREME SOVJETSKE OFANZIVE:2.5

00

.000LJUDIUKUPNO1.143.000LJUDI UZONISTALJINGRADA

13.451 ARTILJERIJSKO ORUE4000 TENKOVA1115 AVIONA

KOMANDANTI:JOSIF STALJINGEORGI UKOVNIKOLAJ VORONOV

A.M. VASILJEVSKIANDREJ JEREMENKONIKITA

HRUOVK. K. ROKOSOVSKINIKOLAJ VATUTINVASILIJ UJKOV

11

Nemci, koji su se tih vrelih dana pribliavali ka Donu, bom-bardovali su i rejon stanice Veenska, a jedna bomba je pala u dvoritei ubila majku pisca Tihog Dona, Anastasiju Danilov-nu dok jehranila kokoke. olohov je ranije svoju majku ne-kim starimfordom evakuisao u seoce Darinsk u Severno-ka-zahstanskojoblasti, ali se otresita starica vratila. Teko joj je bilo u nepoznatommestu i nije htela da ostavi kuu.

U romanu Oni su se borili za otadbinu, koji je u nastavcimaobjavljivan u novinama, po kome e i Bondaruk sedamdese-tihgodina snimiti film, jedna starica grdi vojnike Crvene armi-je to sepovlae, ali im ipak daje hranu. Taj roman je olohov poeo da pienakon to je jula 1942. Staljin pohvalio njegovu priu objavljenu uPravdi i rekao mu da je Rat i mir napisan znatno posle rata sNapoleonom 1812, i da bi trebalo da pone da pie roman o Velikomotadbinskom ratu. Susretu su prisu-stvovali Molotov, Voroilov,Beriija, Maljenkov, erbakov...

Pri evakuaciji stanice Veenska bombe su pogodile i radnikerejonskog NKVD-a, koji su evakuisali arhiv Mihaila Andrejevi-a.Pukovnik Drugog tenkovog korpusa drug epigo je posle, u jednoj odulica, sakupljao eksplozijom razbacane listove rukopi-sa romana TihiDon...

Leto 1942. je izgledalo kao najnia taka antihitlerovske ko-alicije.Praktino cela Evropa je bila u rukama nacista, u Aziji Japanci su seustremili ka Indiji i, bez obzira na gubitak ostrva Midvej, ka Australiji.U Atlantskom okeanu nemake podmor-nice su pretile da izolujuAmeriku od Evrope. Nakon neuspe-ne kampanje na Moskvu 1941,ojaali sovjetski otpor vezivao je nemake snage na celom frontu, pase nemaka Vrhovna ko-manda odluila za ofanzivu samo nanjegovom junom delu, za ta je mogla da upotrebiti 68 nemakih i 28satelitskih divizija iz Rumunije, Maarske, Italije, 369. legiju izNezavisne Drave

12

Hrvatske i jedinice ruskih dobrovoljnih pomonika zavrbova-nih uzarobljenikim logorima.

Nemakoj Grupi armija Jug nareeno je da zauzme poluo-strvoKer i Sevastopolj, a zatim da ovlada prevojima Kavkaza da zauzme Batumi, naftonosna polja Majkopa i Groznog, pro-dre doBakua i Tbilisija. Grupi armija B (feldmaral M. Vajks nemaka 2. i6. armija i maarska 2. armija), nareeno je da na levom bonom krilutog fronta zauzme Staljingrad, blokira Vol-gu i Moskvu lii naftnihizvora i juga Rusije i da rei rat.

Od 30 miliona tona sirove nafte, koliko je 1938. godine biloizvaeno u SSSR, skoro tri etvrtine poticalo je iz regiona oko Bakua,16 odsto iz severnokavkaskih naftonosnih polja oko Maj-kopa,Groznog i Dagestana, a samo jedna desetina je bila proi-zvedena udrugim delovima zemlje.

U Zakavkazju, odstupajua Crvena armija je ostavljala iza sebesprenu zemlju, kue su paljene, stokovi ita su polivani benzinom.Odbijanje evakuacije kanjavano je streljanjem, kao i neodazivanje navojni poziv.

Vojnogruzijski put u Zakavkazju zakrili su konvoji s evaku-isanom industrijskom opremom, izbeglice i jedinice Crvene ar-mijekoje su ile u suprotnom pravcu. Nemci su zakrene kolo-ne gaaliartiljerijom. U pozadini su vrili represalije, kakve su vrili u Ukrajiniprethodnog leta. Razarali i palili gradove i sela. I napredovali.

U ruskim hronikama pie da tako teko nije bilo od avgusta 1941:gubitak kljua za Kavkaz, Rostova, posle pedesetoasovne krvaveoajnike bitke, trijumfalni prodor nemake vojske, zau-zimanjenajveeg mosta na Donu koji vodi i na Kavkaz i na Vol-gu...

Nemakim probijanjem fronta sovjetske 62. armije 23. jula 1942. iizbijanjem na reku Don 25. jula zapravo poinje Staljin-gradskabitka...

13

Posle bitke kod Sevastopolja puna dva meseca ljudi u Staljin-gradusu ekali, a nisu doekali, dobre vesti s fronta. Prema gra-du su sekotrljali vatrena lopta i ratni haos.

Masa radnika i aktivi partijskih organizacija jedva da su biliobaveteni o velikim porazima Crvene armije na Krimu, podHarkovom, na Severnom Kavkazu i na donjem Donu.

Kada je 23. avgusta ujutru, pre nego to je staljingradski ko-marpoeo, general-major Korunov doao s izvetajem da su Nemcispalili cisterne s gorivom u stepi nedaleko od Staljingra-da, generalaJeremenka su izdali nervi: Ispunjavajte svoje oba-veze! Prekratitepaniku!.

U Staljingradu je vreme bilo sparno i lepljivo u nedelju 23. avgusta1942. Obian ivot je rano poinjao u radnikim nase-ljimaTraktorskog zavoda: radnici na zavod ili na kopanje ro-vova,domaice na bazar, rebjatiki na reku s udicama ili po batama,zbog dinja.

Rena luka na Volgi bila je zakrena onima koji se evakuiu ionima koji pristiu u Staljingrad. Sa Dalekog istoka pristie mnogomornara, kojima komanduju oni koji su zavrili trome-seni kurs...

JURIMO KROZ STEPU, KOJA JE VIDELASKITE, DINGIS-KANA I ERMAKA...

Tenkisti nemake 16. pancer divizije 14. tenkovog korpusa prekoradija euforino javljaju tabu 6. armije generala fon Pau-lusa, 23.avgusta 1942. u 9.45 ujutro: Rusi su iznenaeni i nisu prualiposeban otpor izmeu Dona i Rosoke (Velika Rosoka, nadomakStaljingrada, prim. red). Neverovatna avantura: stoje-i u tenkovskimkupolama, dve hiljade kilometara od Nemake, jurimo kroz stepu,koja je videla Skite, Dingis-kana i Ermaka (mitskog kozakogatamana iz 16. veka Jermaka Timofejevia, prim. red).

14

Neoekivano, jednoruki general Hube, s protezom umesto rukekoju je izgubio u Prvom svetskom ratu, nareuje koloni na ijem eluuvek vozi, da se zaustavi, da bi on u uobiajeno vreme uzeo strogoodreenu koliinu vitamina i kalorija.

Pedant Hube nije mogao da shvati nekoliko stvari: zato je uruskim tenkovima radio-stanica izuzetak a ne pravilo, zato ru-skikomandanti nemaju dvoglede, zato Rusi rade uvek po istoj emi,zato ne obraaju panju na reljef i zato se iz tenka T-34 slabo vidi...

Nemaki avion slee blizu Hubeovog komandnog tenka. Ge-neralRihthofen, komandant 4. nemake vazdune armije lino, u koulji sazasukanim rukavima, kae Hubeu: Iskoristite da-nanji dan!Podrae vas 1200 aviona.

Nad stepom, uarenom suncem i plamenom spaljenih sela igradova, est stotina nemakih aviona leti ka Staljingradu, u po-retkukoji Rusi zovu dralovskim klinom...

Kao oklopljeni ovan, nemaka 16. tenkovska divizija je od Donado Volge, pravcem koji je jo Petar Veliki ucrtao za kopa-nje kanala,stigla za 11 asova. Napredovala je tempom 5,5 do 6 kilometara nasat. Oko 150.000 ljudi radilo je na izgradnji od-brambenih linijaizmeu 5060 kilometara udaljene Verhnje Buzinske i obale Volge.Linije su probijene.

Bilo je etiri po podne vrelog letnjeg dana kada se prvi tenkzaustavio u mestu Rinok, severno od Staljingradskog traktor-skogzavoda u tom momentu glavnoj tenkovskoj fabrici SSSR.

Porunik Gotfrid Ademajt javlja: Mi smo u centru Azije. Nemaki tenkisti su poskidali uniforme i kombinezone i po-

trali da se okupaju u hladnoj vodi Volge. Kapetan Loringofen:Gledali smo na stepu iza Volge. Tamo je bio put za Aziju i ja sam biopotresen. Svi su eleli da se slikaju. Uz raport tabu 16. divizije bioje prikaen snimak: Volga dostignuta. Frajher fon Rihthofen sumira:Mi smo prosto paralizovali Ruse.

15

ZVUCIMA PIKIRAJUIH TUKA ZAVREN JE POSLEDNJI DAN MIRNOG IVOTA U TRAKTOROZAVODSKIM NASELJIMA RINOK I SPARTANOVKA

U podne, 23. avgusta, i u Staljingradu se sav privid sruio.Eksplozijama bombi koje su razrivale zemlju, pucnjima protiva-vionskih topova, urliuim zvucima pikirajuih tuka i jun-kersa-88, zavren je poslednji dan mirnog ivota u traktoroza-vodskimnaseljima Rinok i Spartanovka.

Rihtofenova avijacija je tog 23. avgusta 1942. izvrila 1500 le-tova, izruila hiljadu tona bombi na Staljingrad prepun izbegli-ca aizgubila tri aviona.

Trotoari su bili pokriveni slojem itkog istopljenog stakla koje selepilo za onove cokula.

Na rastojanju od 70 kilometara od Staljingrada, sledee noi je bilomogue itati novine. Na jugu, prema Astrahanu, sunce je liilo namesec, kad bi se pojavilo kroz guste oblake dima.

Vagoni prevrnuti bombama, sruene platforme u lukom e-leznikom koloseku.

U luci su goreli parobrodi, bare i splavovi. U vodu su tonuli vojnaoprema, brano, itarice i suena riba. Vei ciljevi na vodi bili su veuniteni, kao parobrod Borodino, koji je otiao na dno sa nekolikostotina ranjenih, a za njim i Josif Staljin.

U donjem delu Volge gorela je nafta koja se slivala iz bariprobuenih nemakim magnetnim minama.

Bombe su pogodile luku i elezniko vorite, centralnu tele-fonsku stanicu, gradski vodovod. Nije bilo ni svetla, ni vode.

To je bio najkoncentrovaniji nemaki vazduni nalet od 22. juna1941. Centar grada leao je u razvalinama. U Jarmanskom iVoroilovskom rejonu, u ulicama Pukina, Gogolja, Medvedic-kojbilo je razrueno 90 odsto zgrada... Polovina baenih bombi su bilezapaljive, to je saeglo mnogobrojne drvene kue.

16

U Staljingradu, koji je 1940. imao oko 600.000 stanovnika, uTraktorozavodskom rejonu, u naseljima Verhnem, Ninem, Gornom iJunom, Spartanovki, Rinki, pred rat je ivelo 75.000 ljudi. Vie od 90odsto porodica zauzimalo je po jednu sobu u trosobnim stanovima.Mnogi domovi su bili takozvana optei-tija.

U prvoj nedelji bombardovanja u Staljingradu je ubijeno oko40.000 ljudi.

U dnevniku nemake Vrhovne komande Vermahta se kae: Firerje naredio da se eliminie (beseitigt) sve muko stanov-nitvo, aensko deportuje, poto je Staljingrad, s milion ljudi proetihkomunistikim duhom, posebno opasan.

Za 200 dana borbi u Staljingradu uniteno je 41.000 stanova ili 85odsto ukupnog stambenog fonda, na gradskom podruju od Rinoka doGornaje Poljane nije ostala itava nijedna zgrada. Razoreno je 115kola, 86 dejih dispanzera, 60 biblioteka, 18 bolnica i 24 poliklinike.

U rejonu Staljingrada razoreno je 425 kilometara eleznike pruge.Devastirano je 58 fabrika.

17

BORBE U STALJINGRADU 13. SEPTEMBAR 18. NOVEMBAR 1942.Izvor: Vojna enciklopedija 1975.

18

Staljingrad nije bio klasini grad, koji raste ravnomerno ikompaktno, ve je to bila 60 kilometara duga (od Rinoka doJeljanke) i tri do osam kilometara iroka mrea zavoda i nase-lja okonjih, velikih betonskih zgrada, silosa, eleznikih nasipa i useka, aizmeu novih gradskih rejona ostale su neizgraene praznine odjednog do est kilometara.

U tu mreu bunkera-ruevina e se zaglaviti nemaki pance-ri,iskrvariti nemaka 6. armija Fridriha Vilhelma Ernsta fon Paulusa,feldmarala proglaenog u porazu, ratnog veterana (kapetana iz Prvogsvetskog rata sluio je u Srbiji i Makedo-niji).

U avgustu 1942. Nemci nisu videli svoj budui poraz u gradu ukoji su tako grubo uli. U svim nemakim gradovima u to vre-me bilisu postavljeni putokazi na kojima je pisalo koliko je od njih udaljenStaljingrad.

Veze sa Staljingradom su bile prekinute i Stavka, sovjetskavrhovna komanda, dobila je izvetaje o nemakom prodoru ka Volgine iz Staljingrada, ve od susednih komandi.

U Staljingradu je 25. avgusta proglaeno opsadno stanje. Vie odhiljadu radnika staljingradskih zavoda stupili su u jedi-nice koje subrzo slate na front. Sasvim blizu. esto u susednu ulicu. Tokom 1941.formiran je Korpus narodne dobrovoljake vojske od oko 8000 ljudi, au staljingradskoj oblasti oko 14.000 ljudi mobilisano je u borbenebataljone. Mnogi su mobilisani u partizanske jedinice na okupiranompodruju.

Sve to moe da nosi puku ostalo je u gradu. I to ne moe. Kada je uspeo da dobije vezu sa Staljinom, general Jeremen-

ko je opisao situaciju najcrnjim bojama i predlagao miniranje iizmetanje staljingradskih zavoda na istok. Staljin se izdrao: Neu darazmatram to pitanje!

O tome zato je sudbinu rata odluivala ba bitka za Sta-ljingradobjanjenja su neretko ideoloka: zbog toga to nosi

19

RAT ZA SVAKU KUU: STALJINGRAD, 1943.Fototgrafija: Jakov Rjumkin (19131986)

Staljinovo ime. To je samo delimino tano. Komunisti jesu po-navljali parolu: Za Rodinu! Za Staljina! Ali, radilo se i o pravomeliku.

U avgustu 1942. samo je Staljingradski traktorski zavod i da-ljeisporuivao tenkove vojsci, poto je tenkovska baza na Uralu,Tankograd, jo bila u izgradnji, a fabrika iz Harkova je bila navagonima na putu za Ural.

Godine 1942. oko 100.000 radnika je radilo u 125 staljingrad-skihfabrika i zavoda, preorijentisanih na vojnu proizvodnju: uTraktornom, u Barikadama, u Metalurkom zavodu Cr-venioktobar, u hemijskom kombinatu Lazur. Staljingrad-ski traktorskizavod je u drugoj polovini 1941. proizvodio 42 od-sto tenkova T-34.Staljingradske tridesetetvorke su voene na Crvenom trgu na onojparadi samoohrabrivanja u novembru 1941. Marevske kolonetenkova su pravo s zavodskog konvejera vozile tenkove T-34 ka frontuna Donu.

20

Pre nego to su doli Nemci, u zavodskim umama Traktor-noguo se zvuk tenkovskih motora, kripa gusenica kolskih tenkova nazavodskom kursu za nove tenkovske posade i tenko-va na probnomispitivanju pre isporuke vojsci. Tu su dovoene na remont oteenemaine.

Oko 15 asova, 23. avgusta, zapucano je na nemake tenkove izprotivavionskih baterija, postavljanih u fabrikim pogonima.

Posluioci tih topova su bile ene.

NAREDBA BROJ 227: NI KORAK NAZAD!

Sovjetska strana je nastojala da vrati samopouzdanje, koje je bilastekla posle neuspeha nemakog pohoda na Moskvu u zimu 1941.

Naelnik sovjetskog generaltaba Aleksandar Mihajlovi Va-siljevski je formulisao, a Staljin je 27. jula 1942. izdao naredbu broj227, poznatu po nazivu Ni agu nazad!:

Nemaki okupatori ure k Staljingradu, ka Volgi, i hoe po svakucenu da osvoje Kubanj, Severni Kavkaz, njegova naftna i itnabogatstva. Neprijatelj je ve zauzeo Voroilovgrad, Staro-beljsk,Roso, Kupjansk, Valujki, Novoerkask, Rostov na Donu, polovinuVoronjea. Delovi vojski Junog fronta, idui za pania-rima, ostavilisu Rostov i Novoerkask bez ozbiljnog suprotstav-ljanja i bez naredbiMoskve, pokrivaju svoje zastave sramotom.

Stanovnici nae zemlje, koji se prema Crvenoj armiji odnose sljubavlju i uvaavanjem, poinju da se razoaravaju i gube veru unju, a mnogi i proklinju Crvenu armiju za to to ona izdaje na narodpod jaram nemakih ugnjetavaa, a sama bei na istok.

Ni korak nazad bez naredbe vie komande! Komandiri, kome-sari ipolitiki radnici, koji napuste borbene pozicije bez naredbe, izdajnicisu Otadbine i s njima treba postupati na odgovarajui nain.

21

GENERAL LARIN SE USTRELIO...

lan Vojnog sovjeta 2. gardijske armije, divizioni komesarIlarion Ivanovi Larin, nekadanji vojnopolitiki savetnik re-publikanske vlade u panskom graanskom ratu, ubio se 25.decembra 1942, u sobi hotela Moskva ostavivi pismo: Ja priem. Molim ne dirati moju porodicu. Rodion umni ovek. iveoLenin.

Raisa Jakovljevna, erka marala Malinovskog, priala jenovinarima kasnije da su Larin i njen otac bili pod sum-njom zbogizdavanja naredbe o povlaenju kod Rostova, na-kon procene daJunom frontu preti slom. U naredbi 227. to se pominje u reeniciJuni front je pokrio svoje zastave sra-motom.

Nekoliko dana pre nego to su zatvaranjem obrua oko Nemacapod Staljingradom zapravo bili prestali razlozi za kanjavanjeLarina i Malinovskog, koji su u meuvremenu bili na vojnimdunostima, oni su pozvani u Moskvu.

U hotelu Moskva blizu Kremlja oni ekaju audijenciju kodStaljina ili suenje. ekaju dan. ekaju dva. ekaju tri.

Treeg dana uvee sve gori plavim plamenom napili se. I, prirodno, u tom trenutku stie kurir s porukom U 7

ujutro...Razili se po sobama da bar malo odspavaju. U pola sedam

ujutro Malinovski se upuuje ka sobi u kojoj je bio Larin, s kojimje drugovao i radio od poetka rata. Niko se ne javlja. Tiina.

Na kraju lome vrata Larin se ustrelio. Malinovski odlazi kod Staljina sam.Staljin, koji, prirodno, ve sve zna, doekuje ga pitanjem: A gde je tovari Larin?General Larin zastrelilsja.

22

A ta vam je smetalo da to spreite?Malinovski objanjava: zadrati Rostov nije bilo mogue,

odstupanje je spaslo bar deo vojske...Duga pauza.Saoptie vam reenje.U dokumentima o Larinu ne pie tako. Do 19. decembra 1942,

prema izvetaju NKVD-a Staljingradskog fronta lan Vojnogsovjeta armije ponaao se nervozno, ranjen u nogu, iao uspravno iostavljao utisak da eli da pogine...

erbakov ef GPU-a u Crvenoj armiji negde je rekao: Nije tobilo bez neke. Zato u Larinovom oprotajnom pi-smu pie iveoLenjin!, a ne iveo Staljin?

Rodion Jakovlevi Malinovski, za koga se zalagao lan voj-nogsaveta Junog fronta tokom staljingradske bitke Nikita Hruov,postao je maral SSSR, bio je proglaen i za narod-nog heroja i biostrateg jaanja ruske vojne moi. Bio je pro-glaen za narodnogheroja i u Jugoslaviji.

Dok je Malinovski komandovao na Dalekom istoku, Sta-ljin je,navodno, jednom rekao Beriji: Ne diraj ga, dovoljno je daleko odnas. O Larinu je u jednom literarnom delu na-pisano da jenesreno poginuo od nemake granate.

23

Stroa je bila naredba broj 270. od 16. avgusta 1941, po kojojkomandire i politike radnike koji u vreme boja skidaju vojni-keoznake i dezertiraju, ili se predaju neprijatelju, treba smatra-ti zlimdezerterima koji su izdali Otadbinu, ije porodice pod-leu hapenju,kao porodice onih koji su prekrili zakletvu.

Neki oficiri su izvoeni na vojni sud, a neki smenjivani, ilisputani na nii rang u pojedinim jedinicama za nekoliko me-seci1942. smenie i po etiri komandanta.

U leto i jesen 1942. postupcima sovjetskih ljudi, meutim,upravljalo je neto jae od straha od NKVD-a, kanjenikih ba-taljonai takozvanih zatitnih odreda koji su u pozadini jurili de-zertere...Godine 1942. to je bio Otadbinski rat protiv uasava-juegneprijatelja: Iza Volge za nas nema zemlje...

U Crvenoj armiji 1942. komesarske funkcije su bile ograni-ene i122.000 polit-radnika se nije vie toliko mealo u koman-dovanje iutopilo se u vojsku. Sovjetska ratna ideologija je u to vreme bilaoptenarodna tradicionalna: esto su pominjali Ku-tuzova i Suvorova.U pesmi o Staljingradu, pominje se i njego-vo istorijsko ime Caricin.Mitropolit Sergej obratio se vernici-ma s pozivom da uine sve zapobedu. U listu Pravda poeli su da piu re bog velikim slovom.Jedan sibirski seljak, stigavi na Kazanjski vokzal (eleznikustanicu), uvi sa zvunika glas Staljina, skrueno se prekrstio...

TI ME EKA I U DEJEM KREVETIU SUZU KRIOM OTIRE...

Iz Staljingrada je do 23. avgusta evakuisano oko 100.000, anekoliko dana kasnije jo preko 300.000 ljudi. Majke su ekale no,da bi pod njenim pokrovom decu nekako prebacile ka Vol-gi, gde su utranejama i uvalama ekale da ih, laicama i oma-njim parobrodima,prebace na levu pustu obalu, ne bi li preive-la. Nemaki piloti supotapali te male brodie, posmatrajui po-gibelj nezatiene eljadi.

24

S visoke obale Volge oprotajne krike sluali su vojnici, dre-i sezubima za poloaje.

Neto od tog duha ostalo je u pesmi, uz koju se mora zapla-kati. Toje Tjomnaja no, koju je u filmu Dva borca, 1943. pe-vao filmskiglumac Mark Berns, uz gitaru, na frontu, u zemuni-ci, dok lije kia:

, , , . , , , , .

Ona ga eka, ne kao nemaka Lili Marlen, pod fenjerom ispredkasarne, ve bez sna, u dejem krevetiu kriom otire suze, a on, kojiu stepi, u tamnoj noi, koju ara samo ar kuru-ma, ne sree se sasmru prvi put, zbog toga zna da mu se nita ne moe desiti. Zapravo,moli se...

MOLIM GOSPODA ZA VASILIJA IVANOVIA UJKOVA

Onakav komandant kakvog je Stavka traila, general VasilijIvanovi ujkov, stigao je u Staljingrad, na komandni punkt 62.armije, izloene ubitanom napadu iz vazduha na Mamajevomkurganu, 11. septembra 1942, neposredno pred odluujui juriNemaca u grad. U divizijama, iji normalni sastav je bio 10.000,ostalo je bilo po sto boraca. U tenkovskim brigadama bilo je tek netovie od desetak tenkova, a u celom tenkovskom korpusu general-majora Popova bilo je manje od pedeset maina.

ovek s labilnom psihom bi siao s uma u takvoj bici, ali uj-kovje bio tvrd, odluan, uporan, samouveren i prezirao je kuka-vice. Kauda je neke od komandira i streljao pred strojem voj-nika. U bunkeruujkova o jednoj temi se nikada nije rasprav-ljalo kako napustitipozicije.

25

Taktika je bila razrae-na preujkova: bori se s bli-skogodstojanja, dok moe, ako sismrtno ugroen po-vuci se, asa prvim zracima sutranjegdana poni novi boj. Dejstvujtako beskona-no dugo, dok nedovede ne-prijatelja doiscrpljenosti. Sto prvi put,nadvladae ga, iako su nanjegovoj strani tehnika, navike,visoko umee, maj-storstvoprofesionalnih voj-nika, koji sudo tog trenutkabili osvojili celu Evropu. KOMANDANT NA LINIJI FRONTA:

Staljingradska eleznika sta-VASILIJ IVANOVI UJKOV

nica je do 27. septembra prelazila iz ruke u ruku 13 puta.Dok je Paulus u poetku bitke za Staljingrad svoj tab (sa vlastitom

zbirkom ploa klasine muzike) drao na aerodromu Golubinka,podalje od oka vulkana, ujkov je svoj tab postavio u gradu, u tunelublizu ua reke Carice u Volgu, odakle je, s vi-im nivoomrazumevanja, video sva zbivanja.

Taj omanji irokopleati oficir se izgledom nije razlikovao odobinih vojnika, s kojima je delio lojalnost i ono oseanje duga, bezkoga ni Staljin, ni ideologija, ni milij moroz, general Mo-roz, generalMraz, ne bi pomogli.

Iz sneenog Kujbieva, gde je u bedi i oskudici i brizi ivelaporodica ujkova, gde je teko bolovala njegova ki, supruga jepisala: Darogoj Vasilij! Babuka, naa susetka, sree me svako jutro igovori: Molim Gospoda za Vasilija Ivanovia.

Engleski istoriar A. Klark je napisao kako je tu metodikigermanski um suprotstavljen izdrljivosti zatitnika grada koji

26

su ve davno reili da se ne boje za sebe. Bilo je mogue ubiti ih, alise pokazalo nemoguim paralizovati ih strahom.

Jedna od junakinja te epopeje je filmska glumica MarionelaVladimirovna Koroljova, poznata kao Gulja Koroljova. Ostaviv-isina Sau kod svoje majke evakuisane u Ufi, na front je otiladobrovoljno. Kao sanitetska instruktorka, iznela je iz borbe 50 tekoranjenih boraca i komandira s orujem, a 23. novembra 1942, pri krajudana, kada je u stroju ostalo malo boraca, krenu-la je u juri, uskoilau rov i bombama unitila 15 nemakih voj-nika. Smrtno ranjena,produila je neravnopravni boj.

U PROLEE 1943. NA MAMAJEVOM KURGANU AK NI TRAVA NIJE RASLA

Pitanje ivota ili smrti za 62. armiju generala ujkova bila je kota102, dva kilometra udaljena od Volge. Teren koji se sputa prema reciispunjen je prirodnim uvalama (balke) pogodnim za zaklone. Tuda jepriticala pomo onima koji su ostali u gradu, dovoena su pojaanja iizvlaeni ranjenici.

Taj breg, Mamajev Kurgan, koji je ime dobio u vreme ta-tarsko-mongolske vladavine i znai Mamajev grob, na kome su ogoreneborbe trajale 135 dana, nazivali su glavnim visom Ru-sije. Prelazio jenebrojeno puta iz ruke u ruku. Avio-bombe od dve tone i artiljerijskesalve iz haubica od 203 mm su preorale Kurgan. Posle Staljingradskebitke, na jednom kvadratnom me-tru zemlje nalazili su od 500 do1250 kuruma i rapnela. U pro-lee 1943. na Mamajevom Kurganuak ni trava nije rasla.

Onog dana kada je general ujkov bio postavljen za koman-danta62. armije, 12. septembra 1942, na Hitlerovo pitanje kada eStaljingrad biti osvojen, Fridrih fon Paulus odgovara: Za nekolikodana, zapravo za deset dana borbi i dve nedelje za pre-grupisavanje.

27

NA KONJU: GENERAL UKOVFototgrafija: Jakov Rjumkin

Njegova vojska je drugaije procenjivala stanje stvari. Pisma kojasu nemaki vojnici slali kui sovjetski obavetajci su pleni-li i slalidirektno Staljinu, koji je voleo da na osnovu njih pro-cenjuje moralnostanje Nemaca. Pismo od 1. septembra: Da li se to Rusi stvarnospremaju da ratuju na samoj obali Volge? To je sumasestvie. Osmogseptembra: Nezdrava upornost. Je-danaestog septembra: Fanatici.Trinaestog: Divlje zveri. e-snaestog: Varvarstvo... To nisu ljudi,ve avoli. Dvadeset e-stog: Varvari, oni primenjuju banditskemetode. Dvadeset osmog oktobra: Svaki vojnik gleda na sebe kaona ve osue-nog oveka...

Nemaka vrhovna komanda je 12. septembra bila naredila da 6.armija, bez obzira na rtve, zauzme Staljingrad. Nemci su uz podrkuoko 1000 aviona, izbili na tri-etiri kilometra do centra

28

grada, a 12. septembra uklinili su se izmeu sovjetske 62. i 64. armije.

Istog dana ukov je s naelnikom ruskog Generaltaba Vasi-ljevskim i sa Staljinom u Moskvi procenjivao uslonjavajuu si-tuaciju: teak boj u Novorosijsku, opasnost pod Groznim...

STALJIN JE PITAO PRE SVEGA ZA STALJINGRAD

ukov je govorio o borbama na severu grada i ukazao na ogromnunemaku prednost u vazduhu i traio je 400 haubi-ca, tenkovskikorpus i jednu ojaanu peadijsku armiju.

Staljin se nadneo nad sopstvenom vojnom kartom, trae-i gde surezerve, a podalje od stola, u uglu velike prostorije, ukov iVasiljevski su tiho aputali jedan drugom: A zar nema drugogreenja? Iznenadio ih je otar Staljinov sluh, poto je ovaj odmahupitao: Kakvo reenje?

Poslao ih je u Generaltab da do sutra u 9 asova uvee dobrorazmisle ta treba da se uradi u rejonu Staljingrada.

U 10 uvee sledeeg dana ukov i Vasiljevski stajali su, s kar-tamaiscrtanim strelicama, u Staljinovom kabinetu.

Josif Visarionovi je poeo da se esti: Desetine i stotine hi-ljadasovjetskih mukaraca i ena ginu u borbi protiv faizma, a eril, kaoodgovor, alje nekoliko desetina harikena, a ti ha-rikeni su hrpametala, nai piloti ih ne vole...

Onda je spustio ton i upitao: Ko e obrazlagati? Vasiljevski je odgovorio da je to svejedno poto on s ukovim

deli miljenje.Staljin je pogledao prinesenu kartu na kojoj je ucrtana kon-

centracija vojske kod mesta Serafimovi, 200 kilometara sever-no odStaljingrada.

Novi front?

29

Pitao je zato se ne napadne neto blie, i brzo prihvatio ar-gumentda udar zapadnije od Dona ne daje mogunost protivni-ku da zbogrene prepreke brzo sprei zaokruivanje. Tako je u kritinimtrenucima stvoren plan operacije Uran.

Tim planom predvien je sovjetski proboj fronta na Donu kodKletska i, juno od Staljingrada, kod jezera Gaa. Posle energinognastupa, sovjetske oklopne i motorizovane snage trebalo je da sesretnu kod Kalaa na Donu, 50 km zapadno od Staljingrada, a zatim jetrebalo da sledi okruenje i unitenje nemakih snaga u rejonuStaljingrada.

Niko toliko nije oekivao da ujkov izdri u ruevinama Sta-ljingrada kao tvorci plana Uran.

CRVENI TRAKTORNIJ

Projektovanje Traktorskog zavoda na obali Volge bilo je povereno firmi Albert Kan inkorporejted znamenitog amerikog arhitekte Alberta Kana (18691942). Izgradnja je poela 1926. po planovima za ubrzanu industrijalizaciju SSSR, zavrena 1930. i zavod je dobio ime Feliksa Edmundovia Derinskog, iji je spomenik postavljen ispred fabrikog ulaza.

Prvi traktor STZ-1 sa konvejera je siao 17. juna 1930, a i tenkovi potom...

Mnogo radnika iz preduzea irom zemlje i sedam hiljadakomsomolaca za 11 meseci su izgradili pogone, a za njima su dolimnogi.

Posle rata proizvodnja je obnovljena.Godine 2005. reenjem Arbitranog suda Volgogradske oblasti

Volgogradski traktorski zavod je bankrotirao i upravljanje nad njim su preuzeli kreditori. Naslednik zavoda je Traktorska kompanija VgTZ, koja je, kau, sada znaajna kompanija u volgogradskoj privredi.

30

U TENKOVSKOJ FABRICI SSSR-A: NEMAKI VOJNICI U TRAKTORSKOM ZAVODU U STALJINGRADU

TEKO JE POVEROVATI DA JE POSLE TAKVOG NALETA AVIJACIJE OVDE OSTALO ITA IVO, AK I MI

Nemaka avijacija je 28. i 29. septembra masivnim naletimarasistila put svojoj peadiji na Barikadni i Traktorozavodski re-jon.Izgoreo je niz pogona, cisterne nafte, bioskop Udarnik, cirkus, letnjiteatar, bolnica broj 6, porodilite, dispanzer, mno-go kola, i veliki deonaselja...

Masovnim bombardovanjem koje je trajalo 13 asova Zavod je 4.oktobra potpuno izbaen iz stroja. Jedan od nemakih ue-snika bitkepie kui u Nemaku: Teko je poverovati da je po-sle takvog naletaavijacije ovde ostalo ita ivo, ak i mi...

U noi 6. oktobra poslednja grupa radnika napustila je ra-zruenizavod. Zavrena je evakuacija radnikih porodica i ma-terijalnihsredstava na levu obalu Volge. Fabriku su zaposeli voj-nicidesetkovane 62. armije ujkova, koja je stajala u uskom

31

PRED KUOM PAVLOVA: SERANT PAVLOV

pojasu pored same Volge od Traktorskog zavoda na severu do tzv.elevatora, silosa na jugu grada.

Oko pola sedam ujutro 13. oktobra, dve udarne grupe Nema-caobruile su se na njene poloaje. A 14. oktobra, koji se sma-tranajteim za odbranu Staljingrada, Nemci su sa 180 tenkova napalifabriku Barikade i Staljingradski traktorski zavod i uskim klinomseverno i juno od Barikada zauzeli elezni-ku stanicu i izbili naVolgu. Odvojili su time sovjetsku 62. od 64. armije.

Borba je produena u svakom fabrikom odeljenju fabrike Crvenioktobar, sve do 27. oktobra. Te borbe su Nemce toliko iscrple da sunarednog dana obustavili napad.

Narednih nedelja u Staljingradu je voena borba za svaku kuu, popodrumima i kanalizaciji. Nemci su je nazvali rat pa-cova (Rattenkrieg).

Jedno od kultnih mesta u Staljingradu je Dom Pavlova (Domvojnike slave). Nazvan je po tome to je tu kuu krajem

32

septembra 1942. branioserant Pavlov sa svo-jomjedinicom.

To je etvorospratnastambena zgrada, po-dignuta u prvoj polovi-nitridesetih, u kojoj su prerata iveli specija-listiprivrednih predu-zea ipartijski radnici(komesarska kua), ijije skelet bio neosvo-jivatvrava. Od 23. sep-tembra po 25. novem-bra1942. Nemci su ju-rialina tu ruevinu ponekoliko puta na dan. ujkov je govorio da su hitlerovci u po-kuajima da zauzmu Dom Pavlova izgubili vie vojnika nego priosvajanju Pariza.

Imena svih koji su preko fizikih i psihikih granica branili tuzgradu ispisana su na spomen-ploi: Aleksandrov, Afanasjev,Bondarenko, Voronov, Gluenko, Pavlov... Prezimena dvojice boracasu, kau, ipak izostavljena: Garja Badmajevi Hoholov etniki Kalmik koji je, kau Rusi, bio represirovan (Kalmici suraseljeni zbog uea u ratu na strani Nemaca), i Aleksej Su-gba, kojije 1944. zarobljen i kasnije sluio u kvislinkoj Kola-kovoj Ruskojoslobodilakoj armiji (ROA)...

Jedan od opevanih junaka tog rata u ruevinama je svaka-ko VasilijGrigorjevi Zajcev, snajperista koji je od septembra 1942. do januara1943. usmrtio 242 nemaka vojnika i oficira. Umro je 1991, a 31.januara 2006. njegov prah sveano je sahra-njen na MamajevomKurganu.

33

SNAJPERISTA KOJI JE UAO U ISTORIJU: VASILIJ GRIGORJEVI ZAJCEV

Fototgrafija: Jakov Rjumkin

34

OVU ZIMU MI EMO PROVESTI U RUSIJI. NA TOPLI DOM JE BOLJE NA VREME ZABORAVITI

U Staljingradu 9. novembra nastupio je General Mraz mi-nus 18stepeni Celzijusovih. Rusi plene pismo generala Gablenca,komandanta 384. peadijske divizije: Izmeniti situaciju nabolje nemogue je. Ali, pasivnost veine vojnika moe da bude prevla-dana aktivnou rukovodstva. Komandanti moraju da postupajustroe... Dezerterima treba da sudi vojni sud. Vojnik koji zaspi naborbenom poloaju zasluuje streljanje na licu mesta. Vreme je da sepone iveti po zakonima ratnog doba... Ovu zimu mi emo provesti uRusiji. Na topli dom je bolje na vreme zaboraviti.

Radi vraanja psihike ravnotee nemaki vojnici su, dok im jedobro ilo, esto slati na odsustvo u Nemaku.

Valjda su tamo priali o ratu, ali u Rajhu su zapravo teko shvatalita se deava na Volgi.

U dalekom i mirnom alpskom Oberzalcburgu, odmarajui se poslepraznovanja godinjice pivskog pua 1923, Hitler skandi-rajuimjezikom hvali mukost nemakih vojnika na Volgi.

Paulus je izgubio veliki broj vojnika, a precenjivao je brojno stanjeujkovljeve vojske u ruevinama Staljingrada i moda se nadao da jesedenje na Volgi dobar metod za iskljuivanje so-vjetskogkontranapada.

U dnevniku Frajhera fon Rihthofena poetkom novembra jezabeleeno da je Paulus samoljubiv i da ne vidi da se Rusi kon-centriu na Donu, koji poinje da se smrzava.

I sovjetski vojnici su sa zebnjom okretali pogled ka Volgi. Da lipoinje da se mrzne i da li e se prevoz na levu obalu obustavi-ti?Posle izvetaja da je tok Volge na istoku od ostrva Golodnog iSarpinskog u potpunosti blokiran ledom, ujkov prvi put gubi ivce ikae: Sada nam predstoji da vodimo rat na dva fron-ta: neprijateljskareka iza nas i neprijatelj koji estoko napada ispred nas.

35

U 6.30 ujutru, 11. novembra 1942, poinje poslednji nemakinapad na hemijski kombinat Lazur i eleznike instalacije. Iz juriana zavod Barikade nijedan Nemac iz 336. bataljona se ne vraa napoetne pozicije...

DOTRAO VOJNIK IZ SUSEDNE ETE I POVIKAO: TAMO! IVANI!

Za to vreme, iz pravca Moskve i Urala tutnjali su konvoji stehnikom i ljudima. Pristizala je polovina artiljerijskih rezervi SSSR vie od 200.000 ljudi, 5. tenkovska armija, deset pea-dijskih divizija,jedan tenkovski i dva konjika korpusa sa deset hiljada konja,dvadeset artiljerijskih pukova, 115 diviziona ka-ua, 900 novih T-34, teka artiljerija, 110 pukova avijacije sa 1100 aviona...

Jurili su ka mestima Serafimovi i Kletskaja, 200 i 160 kilo-metraseverozapadno od Staljingrada.

Vojnici su polagali zakletve pred pukovskim zastavama, novi borcisu zaduivali oruje.

U slobodno vreme mnogo su pevali. , . (Pesma iz 1938, o Kaui, Jekaterini, devojci koja ezne za svojim

dragim koji je vojsci.)Tamni oblaci nadvili su se i padao je sneg kada je 19. novem-bra,

nakon besane noi, u 7:20 ujutro na ruskom Jugozapadnom iDonskom frontu poslata u etar kodna re Sirena naredba da sezapuca iz tri hiljade pet stotina orua. Na delu fronta koji su draliRumuni, Sovjeti su prelu u protivofanzivu 19. novem-bra u 8:50 posle 80 minuta duge artiljerijske pripreme, koju je obeleavao urlikkaua. Poela je sovjetska operacija Uran.

Petnaest kilometara juno, u nemakoj meteorolokoj sta-nici, VolfPelikan spremao se da proveri pribor, kad je dotrao

36

vojnik iz susedne ete i povikao: Tamo! Ivani! Pelikan je senasmejao: Ti si siao s uma! Ostali vojnici su pokuali da ismejupaniara, bacali na njega sneg, no on je i dalje pokazivao na sever.

U tab grupe Armija B, 22. novembra, u 7 sati uvee, Paulus aljeradiogram: Armija okruena... Juni front ostaje nezatvo-ren josamo istono od reke Don, koja je zamrzla i koju je mo-gue prei...Ostalo je malo goriva; kada se ono potroi, tenkovi i teko orujeizgubie mobilnost. Municije je ostalo jo za est dana... Molimslobodu dejstva...

etrdesetak kilometara zapadno od Staljingrada, most preko Donakod gradia Kala, oko koga je prethodnog leta poginulo mnogosovjetskih vojnika, a preko koga su za estu armiju sti-zali poslednjitransporti, sada Nemci pokuavaju da preu, ali ne uspevaju. Ostali suokrueni izmeu Volge i Dona.

Engleski istoriar Bivor opisuje kako su se nekada discipli-novaninemaki vojnici sada tukli, ak i pucali jedan na drugo-ga, u pokuajuda preu na istonu obalu Dona, a da su oficiri pretili jedni drugimaorujem, sporei se oko prvenstva prelaza. Neki vojnici su pokuavalida prou preko Dona po ledu, ali led je bio tvrd samo uz obalu. Onimakoji su propali kroz tanak led niko nije pruao ruku pomoi.

Sve je liilo na povlaenje Napoleonove armije 1812. prekoBerezine, ije je ime na francuskom postalo sinonim za kata-strofu.

Poslednja grupa Nemaca probila se preko Dona 29. novem-bra1942. Po podne tog dana, most je miniran i oni u Staljingra-du sudobili signal puta nazad nema.

Poslednji uspeh Vermahta u Staljingradu: u kui 78 i 83 zajednu od soba bitka je trajala dva dana. Nemci su pravili cr-nohumorne viceve: Osvojili smo kupatilo, sledi ofanziva na dnevnusobu.

37

OKRUENJE NEMACA 1923. NOVEMBRA 1942.Izvor: Vojna enciklopedija 1975.

38

Narednih dana sovjetske jedinice produile su napad i steza-njeobrua oko okruenih nemakih snaga, koje su 30. novem-bra bilezbijene na oko 1500 kvadratnih kilometara (40 km iri-ne, 3040 kmduine).

U 6. armiju, u 8:38 ujutru 24. novembra 1942. stie Fhrer-befehl naredba firera, ravna zakonu Rajha, da se u Staljin-graduobrazuje Festung tvrava. Snabdevanje e uslediti iz vazduha.

Nemakoj 6. armiji je trebalo dostaviti 750 tona ratnog ma-terijaladnevno od toga 380 tona hrane, 250 tona municije i opreme, 120tona goriva. Na raspolaganju je bilo 298 transpor-tnih aviona.

Hitler je traio miljenje od Geringa, koji je odgovorio da eLuftvafe obezbediti snabdevanje este armije. Neki generali pa-daju ujarost, ali Gering obeava fireru da moe, a firer veruje rajhsdmaralu.Sve u svemu, od 25. novembra 1942. do 2. febru-ara 1943. Paulusovojarmiji u okruenju je dostavljeno vazdu-nim putem dnevno prosenosamo oko 94 tone ratnog materi-jala.

39

OSTACI ESTE ARMIJE: NEMAKI VOJNICI U STALJINGRADU, 1943.Fototgrafija: Galina Sankova (1904 ?)

Nemci su bili izvukli naravouenije iz za njih estoke zime 1941.Koristili su jaruge u stepi za izgradnju zimskih sklonita za vojnike iskladitili ratni materijal koji je stizao eleznikim prugama iz 600kilometara udaljenog Harkova. Sovjetski parti-zani su ruili vozove ipalili skladita, uprkos tome to su Nemci vrili represalije ideportovali u Nemaku samo iz prostora iz-meu Dona i Volge oko25.000 ljudi.

Sada su Nemci konano izgubili pozadinske magacine hra-ne imunicije. Nemaki vojnici u staljingradskom okruenju su jo bili uletnjim uniformama 76 vagona zimske odee bilo je negde na putu.Nemaki vojnici, s letnjim kapama, poeli su da cene ruske vatnike,fufajke, apke-uanke. Lovili su pse, ne samo zbog mesa ve i zbogkrzna, od koga su pravili improvizo-vane kape.

Feldmaral Erih fon Mantajn je naredio da nova grupa Ar-mijaDon napadne sovjetske jedinice koje steu obru nad ne-makimsnagama pred Staljingradom.

Fon Paulus je trebalo da se utvruje u kotlu i da na znak udargroma (Donerschlag) pokua da se probije dolinom reke

40

Donska Carica u okviru operacije Zimska oluja (Winter-gewitter).Tenkisti generala Hota su nadirali prema Staljingra-du, ali posle etiridana oslabili su ritam svog prodora nakon to su crvenoarmejcipotpuno razbili pet italijanskih crnokou-ljakih divizija i pritislinadirue nemake pancere s krila.

Uvee, 8. januara, Mantajn je u Novoerkasku primio goste-oficire visokog ranga koji se sa odmora u Nemakoj vraaju na front.Jednoruki Men, tenkist Hube priao je da Hitler ima plan za spas 6.armije. Mantajn tokom cele veeri nijednom nije pomenuoStaljingrad.

LJUDI SU SE UBIJALI ZBOG TRUNKESOLI. BILO JE I KANIBALIZMA

Sovjetska vojska je zahvatila Paulusove snage u koljco. Kad jeprila na 400 metara od poletne piste aerodroma Pitomnik, uobiajenipedantni nemaki poredak pri ukrcavanju u avion je nestao: ranjenikesu odgurivali da bi se ukrcali oni sa specijal-nim kartama. Neki majornudio je pilotu 10.000 maraka za me-sto u avionu.

Rusi saznaju za stranu sudbinu svojih zarobljenih drugova: ulogorima Voronovo i Gumrak preivelo je 20 od 3500 za-robljenihcrvenoarmejaca. Ljudi su se ubijali zbog trunke soli. Bilo je ikanibalizma. Cela jedna poljana bila je popunjena tru-plima umrlihzarobljenih sovjetskih vojnika.

Vojnici Paulusove 6. armije, opevani i za vreme i posle rata kaoprofesionalni vojnici koji se bore do poslednjeg, pokaziva-li su istuonakvu okrutnost kakvu su pokazivali godinu dana ra-nije, kada jeZonderkomanda 4 A u sastavu Ajnzacgrupe C, uz uee delova ba tePaulusove 6. armije, u Babjem Jaru, u oko-lini Kijeva za dva dana,2930. septembra 1941. streljala 33.771

41

osobe ne raunajui decu do tri godine, koju su takoe ubijali, alinisu popisivali.

U Brjanskoj ulici u Staljingradu Nemci su obesili deaka SauFilipova, jednog od malobrojnih preivelih civila u Staljin-gradu, kojije istio nemakim oficirima obuu, pod sumnjom da je javljaosvojima o kretanju Nemaca. Rusi za njega kau: NastajaijStaljingradec... Pravi Staljingraanin.

Svest o tim nepoinstvima i strah od odmazde u staljingrad-skojagoniji, mora da su vie odreivali ponaanje nemakih voj-nika negoHitlerove recitacije o Nibelunzima koji stoje do po-slednjeg. Meunjima se govorilo da ukov ne uzima zaroblje-nike i da poslednjimetak treba uvati za sebe.

PATETINA SONATA

Sovjeti su 8. januara pozvali Paulusa da se preda. Hitler na-reuje:nema predaje.

Sovjeti nadiru ka Staljingradu posle kanonade 6500 topova. Paulusov poslednji pokuaj da dobije podrku u Berlinu: s

putnikom kartom 7 kapetan Ber specijalnim avionom po-lee sjedinog aerodroma koji Nemci imaju u Staljingradu ka Hitlerovombunkeru Wolfschanze (Vuja jama). Mladi kapetan 15. januara, udevet uvee, ulazi u onu istu konferencijsku salu u koju e osamnaestmeseci kasnije ui Fon taufenberg. Hi-tler, obrativi mu se sa HerHauptman, bio je mnogo ljuba-zan. Kada je Ber poeo da pria ogladi u tvravi Staljingrad, o tome da 200.000 vojnika umire i nemapomo i da vazduni most ne funkcionie, Hitler se zagledao unajmlaeg oficira. U sali je nastala glasna tiina. Ber je raportirao iizaao.

Dnevnik Bera: Tek tada sam shvatio da je Hitler izgubio svakuvezu s realnou. On ivi u fantazmagorinom svetu kara-ta izastavica... Savreno sam shvatio da mi gubimo rat.

42

Rusi e posle osloboenja otkriti da je komandant nemake 16.tenkovske divizije u zemunici imao rojal, klavir. Kroz promr-zluzemlju dolazili su zvuci Betovenove Prve patetine sonate i meali ses ratnom grmljavinom napolju. General je produavao da svira ak ikada su mu podnosili izvetaje.

Crvenarmejci Paulusu 18. januara upuuju drugi ultimatum. Tajpredlog Paulus je prosledio Hitleru i zatraio slobodu dejstava.

Hitler odgovara: O kapitulaciji ne moe biti rei.Vojnici su duni da se bore do poslednjeg.

Pred sam kraj, 30. januara,nemaki oficiri i vojnici su se sa-kupili oko radija, da uju Hitle-rove rei povodom desetogodi-njice nacistikog reima u Ne-makoj: Kao i Nibelunzi, oni stojedo poslednjeg...

Nemakim vojnicima u tovreme davali su po 2030 meta-ka.Sledovanje hleba bilo je sni-enosa 120 na 70 grama. Ki-logramkrompira deljen je napetnaest vojnika. Mesa nije bilo konji su pojedeni do Boia. Vodusu dobijali topljenjem snega.

Paulus je 18. januara predao vojnom pilotu oprotajno pismo eni,svoja odlikovanja i kolajnu. Naredio je da se sastave spisko-vinajcenjenijih vojnih specijalista koje treba evakuisati vazdu-nimputem. Tako je izaao iz koktela i jednoruki Fon Hube, onaj istiMen, prvi nemaki general koji je video Volgu.

Radiogramom se feldmaral umirue 6. armije, 22. janura, obratiokomandantu grupe armija Don (s molbom da se ko-pija predafireru). Zalihe dole do kraja. Ima vie od dvadeset hiljada ranjenih.Kakve naredbe mogu da dam vojnicima koji

43

KRAJ BITKE: STALJINGRAD, 2. FEBRUAR 1943.

nemaju municiju? Potrebno hitno reenje, poto su ve primet-nisimptomi dezintegracije. Ipak, vojska jo nije izgubila veru u svojekomandante...

Hitler odgovara: Kapituljacija nemogua...Poslednji radiogrami: Paulus Hitleru estita desetu godinji-cu u

kojoj kae da se zastava sa svastikom jo vije nad Staljin-gradom iporuuje: Neka naa bitka bude primer sadanjim i buduimpokolenjima, da se ne predaju u beznadenim situaci-jama...

Hitler unapreuje Paulusa u feldmarala. To je bio poziv nasamoubistvo, ali Paulusu ne pada na pamet da se ubije zbog togkaplara iz Bohemije.

Feldmaral se, neobrijan, prebacuje iz bunkera kod aerodro-maGumraku u podrum razruenog staljingradskog Univerma-ga. Slediserija samoubistava nemakih generala...

NA NAJVII OFICIR IMA MNOGO POSLA. SADA SE DO NJEGA NE MOE DOI, TAKO DA MOETE IMATI POSLA SA MNOM

Ujutro, 31. januara, Paulusov prevodilac Boris fon Najthart doaoje do sovjetskog tenka ispred opkoljenog Paulusovog ta-ba uUnivermagu. Kad je ugledao nemakog oficira, porunik FedorJelenko se bacio na zemlju. Najthart je klimnuo glavom i saoptio:Na najvii oficir hteo bi da razgovara s vaim naj-viim oficirom.Jelenko se sabrao i takoe klimnuo glavom: Na najvii oficir imamnogo posla. Sada se do njega ne moe doi. Tako da moete imatiposla sa mnom.

Novopeeni feldmaral nemake 6. armije predao se dvadese-togodinjem tenkisti.

U etiri popodne, 2. februara 1943, borbe u Staljingradu suprestale. U Nemakoj, Maarskoj i Nezavisnoj Dravi Hrvatskojobjavljena je trodnevna alost.

44

FELDMARAL S BRADOM: FRIDRIH VILHELM ERNST FON PAULUSU TRENUTKU ZAROBLJAVANJA, STALJINGRAD, 31. JANUAR 1943.

SATRAP U ZLATNOM KAVEZU

Pred tab feldmarala Paulusa crvenoarmejci su 31. janu-ara1943. odvezli tabni automobil i odvezli ga ka aerodro-muBeketovka, 20 kilometara juno od Staljingrada, gde je on ujednoj drvenoj kuici sa Hajl Hitler pozdravio koman-dantasovjetske 64. armije generala umilova. Ovaj nije mo-gao da seuzdri, ve je rairio ruke, pogledao u vedro zimsko nebo i rekao:O kako ushiujui proleni dan!

Paulusa su poveli na ruak, a on je traio da budu nahra-njeninjegovi ljudi, koji etiri dana nisu nita jeli. Za obe-dom, umilovje predloio zdravicu za pobedu Crvene armi-je. Pokolebavi se,Paulus je podigao au: Pijem za pobedu nemakog oruja.umilov je smraeno podigao svoj stakan. Poutao, odahnuo ismirujue rekao: Zaboravite to. U vae zdravlje.

Paulusa sprovode u komandni centar Donskog fronta uZavarikinu, gde su ga ekali Voronov i Rokosovski; pa u Kra-snogorski operativni lager NKVD 27 u Moskovskoj obla-sti; pa,zbog bojazni da e biti kidnapovan u bivi sanatori-jum Vojkova;pa u Spaso-jefimijevski manastir kod Suzdalja;

45

pa u spec-objekat u Ozjerima, odakle e Beriju svaki danizvetavati o Satrapu (pod tim kodnim imenom je feldmar-aladuio NKVD).

Kad je Paulus posle dugog odbijanja potpisao proglas Ne-makom narodu protiv Hitlera i svedoio na Nirnberkomprocesu, smetaju ga u dai Tomilino, u svojstvu Staljinovoglinog zarobljenika.

Kada se razboleo, voze ga i na leenje u Jaltu.U pratnji ordonansa i linog kuvara prebacuju ga u Berlin 24.

oktobra 1953, gde on rukovodioca DDR Valtera Ulbrih-ta uveravaga da e iveti u Istonoj Nemakoj. U Pravdi objavljuju njegovuizjavu, u kojoj se kae da je u slepom pot-injenju doao uSovjetski Savez kao neprijatelj, ali da ga na-puta kao prijatelj.

Smetaju ga u elitno naselje u Drezdenu, daju mu auto, autantai pravo da nosi lino oruje. U svojstvu naelnika novog vojno-istorijskog centra on 1954. na Vioj koli kasarn-ske narodnepolicije (koja je pretvorena u Armiju DDR) dri predavanja ovojnom iskustvu i Staljingradskoj bici i kritikuje zapadnonemakimilitarizam. Umire 1. februara 1957, prak-tino na 14. godinjicuizginua nemake 6. armije pod Sta-ljingradom.

46

ELABUGA, LOGOR NKVD 97Od 91.000 nemakih vojnika

zarobljenih pod Staljingradom,kui se vratilo 6000.

Izmeu 40.000 i 50.000 njihumrlo je od posledica smrzava-njai gladi u prvih est nedelja u logoruBeketovka severno odStaljingrada. Meu zarobljeni-mavladala je epidemija dizen-terije itifusa. Lekarske pomoi praktinonije bilo, ni medika-menata, niinstrumenata.

Dve hiljade oficira Vermahtabilo je po snegu odvedeno u ofi-cirski logor u Krasnoarmejsk. Nekisu odbijali da se lie linog oruja iubijali su se na mestuzarobljavanja.

U februaru 1943. oko 1300 zarobljenih nemakih oficiratransportovano je u Logor NKVD 97 u tatarstanski gra-diElabuga, na uu reke Tojma u Kamu, 14 kilometara od eleznikestanice Tihonovo, 215 kilometara udaljene od Ka-zanja, tamo gdese Marina Cvetajeva ubila 31. avgusta 1941.

Prevozili su ih razbijenim teretnim vagonima, predvie-nim zaosam konja ili 40 ljudi, u koje je gurano po 70 zaro-bljenika. Natom putovanju, koje je trajalo dve nedelje, umrlo je njih 700...Sprovodnik nije dozvoljavao da se mrtvi istovare iz voza jer jeduio svaku glavu, ivu ili mrtvu.

Zarobljeni oficiri su drani u zidom opasanom Elabuko-kazanjsko-bogorodikom manastiru (ija je verska aktivnost bilaprekraena 1928). Tamo se tifusom zarazio i medicinski personal,pa je za nekoliko nedelja umrlo 600 ljudi.

47

ZAVRENA JE STALJINGARSKA BITKA KOJA JE PREDSTAVLJALA ODLUUJUI PRELOM U SOVJETSKOM OTADBINSKOM RATU, A I U DRUGOM SVETSKOM RATU. ZBOG PORAZA U KAMPANJI PODSTALJINGRADOM NEMCI SU MORALI DA ODUSTANU OD KAMPANJE NA KAVKAZU, TO JE BIO NJIHOV GLAVNI STRATEKI CILJ. MEU NEMAKIM SAVEZNICIMA JE NASTALO TRVENJE. OHRABRENI SU OSLOBODILAKI POKRETI U POROBLJENOJ EVROPI. RUSKI ANALITIARI SMATRAJUDA JE TA BITKA UTICALA I NA TO DA TURSKA I JAPAN ODUSTANU OD RATNIH PLANOVA PROTIV SSSR. U NASTAVKU RATA NEMCI VIE NISU BILI SPOSOBNI ZA STRATEGIJSKU INICIJATIVU, TO E POKAZATI I NJIHOVNAREDNI PORAZ U KURSKOJ BICI, JULA I AVGUSTA 1943.

ZGARITE: STALJINGRAD, 2. FEBRUARA 1943.Fototgrafija: Georgi Zelma (19061984)

MRTVI, RANJENI I UNITENI:NEMAKA SSSR850.000 UBIJENIH I RANJENIH, 478.741 UBIJEN I RANJENUKLJUUJUI I 91.000 650.878 BOLESNIHZAROBLJENIH 40.000 POGINULIH CIVILA

900 AVIONA 2769 AVIONA1500 TENKOVA 4341 TENK6000 ARTILJERIJSKIH ORUA 15.728 ARTILJERIJSKIH ORUA

50

KAKO JE VALENTINA IZOTOVAPOSTALA MAJKA OTADBINE IRTVA FINANSIJSKIH PIRAMIDA

Na Mamajevom Kurganu 15.oktobra 1967. sveano je otkri-venmemorijalni kompleks ko-jimdominira spomenik Majkaotadbina zove vajara Jefgeni-jaViktorovia Vuetia, socrea-listika verzija boginje pobedeNike.

iteljka Volgograda Valen-tinaIzotova, nekadanja kel-nericahotela Volgograd, u koji su svraalii Hruov i Kastro, tvrdi da je ona,kad joj je bilo 26 godina, uprkosprotivljenju svog ljubomornogmua posta-la Majka za trirublje na sat gola je pozirala kaomodel Maj-ke Otadbine, a umestomaa u ispruenoj ruci drala jeneku letvu.

Ruskim novinarima je pri-alada je Vueti moda praviospomenik i po svojoj eni, ali: Ilice i ruke i noge i bedra MajkeOtadbine su moje...

Valentina je devedesetih bilartva finansijskih piramida, i sadavodi volgogradski oblasni fondZatita ulagaa.

51

52 OBJAVLJENO U NEDELJNIKU VREME BROJ 1177, 25. JULA 2013.

ALEKSANDAR IRI

70 GODINA KURSKE BITKE

ARMAGEDONI TUMAENJADA LI SU U LETO 1943. NEMCI U ISTONOJ UKRAJINI POSTIGLIPORAZ A SOVJETI PRETRPELI POBEDU. SVI GENERALI SU POSLE BITKE PAMETNI, A PORAENI SU NAJPAMETNIJI

Kakav dan! Mislim da smo pogodili pet tenkova, ali nisam si-guranjer je bilo toliko praine i tenkova! Teko je bilo i odabra-ti cilj. Jasam ak otvorio vatru na nau samohotku mislei da je ruska. Tanoznam da sam unitio rusku samohotku jer je bila samo 50 metaraispred mene. Njeni komadi doleteli su do moga Tigra. Kakvo ludilo!Tokom obuke su nam govorili da treba da unitavamo ciljeve navelikim daljinama, ali nije mi padalo na pamet da su u vidu imaliovakvu razdaljinu. Mislim da smo unitili i nekoliko neprijateljskihprotivtenkovskih orua. Ko-mandir tenka, esesovac Joakim olsutradan je u svoj dnevnik upisao: 16. jul 1943. Jo jedan dan upaklu. Bukvalno smo stre-ljali neprijateljsku peadijsku kolonu koja jepokuavala da pri-e naim grenadirima s boka. ak i u Tigru ulismo kako nai vojnici radosno viu svaki put kada bi granata palausred Rusa. Divno smo se oseali. Mada, iskreno govorei, pogled narasute delove tela nije predstavljalo nikakvo zadovoljstvo.

53

S druge strane, budui heroj Sovjetskog saveza Grigorij Pe-neko:Bila je takva buka da je probijala ui, krv je iz njih te-kla. Optitutanj motora, razbijanje metala, grohot, pogoci ku-mulativnihgranata, divlji krgut raznetog gvoa, direktni po-goci izbacivali sukupole, savijali topovske cevi. . . Od pogodaka u rezervoare gorivatenkovi bi odmah planuli. Podizali su se po-klopci, posade supokuavale da napuste vozilo. Video sam na-pola spaljenog mladogporunika kako visi na oklopu. Ranjen, nije mogao da se izvue. Naitenkisti koji su se spasli iz unite-nih vozila traili su na poljuneprijateljske posade koje su tako-e ostale bez tehnike i tukli ihpitoljima, hvatali se u kotac. Seam se nekog kapetana koji se popeona pogoenog nema-kog Tigra i po poklopcu udarao automatom nebi li isterao hi-tlerovce.

Oba citata odnose se na Kursku bitku koja se odigrala od 5. do 20.jula za Nemce, odnosno od 5. jula do 23. avgusta 1943. godine zaRuse. Razlog toj razlici je to Nemci kao bitku vode samo svojuneuspelu operaciju Citadela, pokuaj da probiju li-nije sovjetskeodbrane na bokovima Kurske izboine, opkole i unite dva frontaCrvene armije, dok je za Sovjete to bila samo prva, defanzivna fazaplanirane operacije koja je nastavljena kontranapadima Kutuziv iPolkovodec Rumjancev i okon-ana oslobaanjem Harkova 23.avgusta.

to se tumaenja Kurske bitke tie ta god pod njom po-drazumevali ona iz godine u godinu i iz decenije u deceniju postajusve komplikovanija i, naizgled bar, tea za razumevanje. Tek za to imamnotvo razloga, ali opti utisak je da se ozbiljni napori istoriara irezultati njihovih istraivanja jo uvek, ako ve ne sve vie i vie,gube u magli politilke revizije istorije. Pa ponekad izgleda kao daNemcima danas do pobede kod Kurska fali samo to to su bitku izgubili. Ili, po jednom duhovitom

54

komentaru pomenutih revizionistikih napora, Nemci su u Kur-skojbici postigli poraz a Sovjeti pretrpeli pobedu.

A U STVARI

Svi generali su posle bitke pametni, a poraeni su uglavnomnajpametniji, pa tako treba gledati na posleratne memoarske ocenesvih bitaka, pa i ove. Ali, kako poetkom leta 1943. stoje stvari naKurskoj izboini irokoj oko 200 i oko 150 kilometara uvuenoj uliniju nemakog Istonog fronta?

Posle Staljingradske bitke i zimskih dejstava 1942/1943 do-lo jedo operativnog predaha od aprila do juna, tokom koje su se i jedni idrugi pripremali za letnju kampanju. Nemci su pripre-malistrategijsku operaciju Citadela, istovremeni napad na se-verni ijuni bok Kurske izboine, otsecanje, opkoljavanje i uni-tavanjeCentralnog i Voronjekog fronta Crvene armije. U tom cilju okupljenoje oko 50 nemakih divizija, meu njima 18 ten-kovskih imotorizovanih, dve tenkovske brigade, tri samostalna tenkovskabataljona i 8 diviziona artiljerijskih jurinih orua ukupno oko 900.000 ljudi po sovjetskim izvorima. Grupom ar-mija Centarkomandovao je feldmaral Ginter Kluge a gru-pom Jug feldmaralErih Mantajn, a njihovim udarnim sna-gama Valter Model i HermanHot.

U operaciju su ukljuene elitne tenkovske SS divizije: Ado-lfHitler, Rajh i Mrtvaka glava. Vojska je dodatno opre-mljenanovim orujem: 134 borbena i 14 komandnih tenkova Tigar, 190borbenih i 11 komandnih i inenjerijskih Pante-ra, 90 jurinihsamohotki Ferdinand tj. sa ukupno 348 ten-kova i samohotki novihtipova.

Meutim, planiranje nemake operacije Citadela nije ilo glatko.Krajem februara 1943, posle Staljingradske bitke, sta-nje u Vermahtubilo je daleko od dobrog. Hitler nije smenio

55

Mantajna posle povlaenja sa Kavkaza zbog straha od velii-negubitaka koje bi to moglo izazvati, ve mu je dopustio slo-bodu akcijekoju je ovaj traio. Mantajn je predlagao likvidaci-ju izboina naIstonom frontu, prvenstveno kod Kurska, ali su sve operacijeodloene dok ne proe , prolena sezona kojom je vladaloblato na svim putevima i terenima, problem u kom se nemaka vojskadoslovno zaglibila kao i Crvena armi-ja, uostalom.

Mantajn je jo u februaru 1943. predloio da Nemci saeka-jupredvienu sovjetsku ofanzivu i serijom kontraudara napad-nuizloene bokove Crvene armije, ali je Hitler predlog odbacio zbogpolitikih posledica njegove defanzivne zamisli, i to posle poraza uStaljingradu. Poetkom marta Mantajn predlae udar na Kurskuizboinu im se zavri prolena : Hitler

jedinice popune. Unternehmen Zitadelle, operacija Citadelazamiljena je kao blitzkrieg koji treba izvesti pre no to se Crve-naarmija ukopa i utvrdi. Nemci su, meutim, ve imali snimke izvazduha na kojima su vidljivi ne samo veoma jaki odbrambe-nipoloaji na pravcima planiranog nemakog napada, ve i da si uosnovu Kurske izboine koncentrisaan dva sovjetska fronta, Centralnii Voronjeki. Feldmaral Model je zato upozoravao da se pripreme zanapad ne smeju produavati, a 27. aprila predlo-io je Hitleruotkazivanje operacije Citadela zbog kanjenja i prelazak nadefanzivni plan ekanja na sovjetski napad. Man-tajn je verovao uuspeh, ali je u maju i on bio zabrinut. I on se vratio ideji da nemakesnage ostanu u strategijskoj defanzivi, da ofanzivu Crvene armijerazbiju na odbrambenim poloajima i jakim kontraudarima u bokovesovjetskih snaga.

Ali to je plan koji e kod Kurska uspeno sprovesti Crvenaarmija.

NAORUANJE:

NEMAKA

PANTERPanzerkampfwagen V Panther, nesumnjivo jedan od naj-

poznatijih tekih tenkova Drugog svetskog rata. Vermaht jeneplanirano bio prinuen da odgovori na sovjetski srednji tenk T-3476 i teki KV-1. Serijska proizvodnja je poela ja-nuara 1943.Dajmler-Bencov projekat potseao je na T-34 oblikom trupa ikupole. Albert per u svojoj autobiografiji kae da je Tigar,planiran da bude teak 50, zbog Hitlero-vih zahteva dostigao 75tona, pa smo zbog toga odluili da razvijemo novi tenk od 30 tonaije e ime Panter oznaa-vati njegovu veliku agilnost. Madalaki, njegov motor treba-lo je da bude isti kao Tigrov, to znaida bi razvijao znatno veu brzinu. Ali, tokom godine Hitler je jojednom insistirao na to vie oklopa na njemu, kao i vee topove,tako da je to dovelo do teine od 48 t, to je bila prvobitnozamiljena tei-na Tigra.

SAMOHODNI RAZARA TENKOVA FERDINANDOpremljen topom 88 mm, teko naoruan i oklopljen,

predstavljao je najmonije nemako oklopno vozilo. Ferdi-nandisu debitovali kod Kurska, gde je njihov oklop poka-zao maluosetljivost na sovjetsku protivtenkovsku i tenkovsku artiljeriju. AliNemci su ih tada prvi i poslednji put masovno koristili.Ferdinandi su korieni kao prednji oklopni tit koji je privlaiopanju i zbog kojih su postavljene inenje-rijske prepreke iprotivtenkovska odbrana, tako da su trpeli teke gubitke.Istovremeno su izazivali ferdinandomaniju i ferdinandofobijukod neprijateja.

58

TIGARPanserkampfwagen VI Tiger I prvi put je masovno upo-

trebljen u bici kod Kurska a potom su ga do kraja rata kori-stiliVermaht i SS trupe. Kada se pojavio bio je najbolje na-oruan inajbolje oklopljen tenk na svetu i to je ostao najma-nje donovembra 1943. U operaciji Citadela kod Kurska ne-makakomanda je koristila dva bataljona tekih tenkova i dve ete koje subile delovi tenkovskih divizija. Proizvoen je od 1942. do 1944,ukupno 1347 komada.

Sovjetski uesnici bitke svedoe da tenkisti, shvativi da needospeti do daljine sigurnog pogotka u Tigar, esto naputali svojT-34 i pod vatrom se vraali na polazni polo-aj. Shvativipostupak, komanda je naredila da se na vojni sud izvode sve posadekoje su iz vatre izale u punom sastavu. Tada su tenkisti smislilinovo lukavstvo: prilazili su neprija-telju blie i tenk naputali podvatrom. Poneko bi poginuo ili bio ranjen na otvorenom, ali neko je iuspevao da se domogne svojih.

59

NAORUANJE:

SSSRMIKI MAUS T-34Inenjer Mihail Kokin je 1937. bio zaduen za unapree-nje

ruske oklopne tehnologije. Proizvodni model nazvan T-34 imao jetei oklop i ire gusenice od starijih sovjetskioh tenko-va. Prviprototipovi bili su za testiranje spremni januara 1940. Prvi tenkoviisporueni su Crvenoj armiji septembra 1940.

Tenkovi T-34 pokazali su se efikasnim protiv nemakih sna-ga.Nemci su bili uvereni u sopstvenu tehnoloku superiornost, a sudarsa T-34bio je za njih ok. to se performansi tie, T-34 nisu imaliproblema da se kreu u blatu i na snegu. Sredinom 1943. Nemci suna Istonom frontu imali brzometne Pak 40 topove 75 mm itenkove Panter i Tigar koji su znaajno umanjili neke odprednosti ve uvebanih posada T-34.

Nemci su T-34 zvali Miki Maus jer su s podignutim po-klopcima kupole izgledali kao Diznijev crtani lik.

Do kraja 1945. napravljeno je 57.339 T-34 tenkova koji su i-nili vie od 55 odsto svih sovjetskih tenkovskih snaga. Posle Dru-gog svetskog rata T-34 tenkovi uestvovali su u Korejskom ratu,Vijetnamu i ratu u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.

60

SPECIFIKACIJET-34 MODEL 1940 MODEL 1941 MODEL 1942 MODEL 1943MOTOR 12 CIL DIZEL V-2 12 CIL DIZEL V-2 12 CIL DIZEL V-2 12 CIL DIZEL V-2

500 KS 500 KS 500 KS 500 KSOGIBLJENJE CHRISTIE CHRISTIE CHRISTIE CHRISTIENAORUANJE 1X76,2MM L-11 1X76,2MM F-34 1X76,2MM F-34 1X76,2MM F-34

TOP SA 76 ZRNA TOP SA 77 ZRNA TOP SA 77 ZRNA TOP SA 1002X7,62MM 2X7,62MM 2X7,62MM ZRNA 2X7,62MMMITRALJEZA MITRALJEZA MITRALJEZA MITRALJEZA

OKLOP 1545MM 2052MM 1565MM 2070MMPOSADA 4 4 4 4DUINA (M) 6,68 M 6,68 M 6,68 M 6,68 MIRINA (M) 3,00 M 3,00 M 3,00 M 3,00 MVISINA (M) 2,45 M 2,45 M 2,45 M 2,45 MTEINA 26,0 T 26,0 T 28,0 T 30,0 TBRZINA 53 KM/H 53 KM/H 53 KM/H 53 KM/HRADIJUS 300 KM 400 KM 400 KM 465 KM

61

SU-152 KURSKI UBICA IVOTINJASovjetski samohodni top zasnovan na tenku KV-1s i naoru-an

monom haubicom 152 mm ML-205. Mogao se koristiti i kao tekirazara tenkova i kao teki napadaki top. U ne-kim sluajevimasluio je do neke mere i kao samohodna ha-ubica. U Kurskojizboini mnoge posade samohodne artilje-rije pokazale su heroizami profesionalno komandovanje svo-jim vozilima. Posada SU-152majora Sankovskog, na primer, unitila je 10 nemakih tenkova ujednom danu. Tokom Ope-racije Orel-Kursk njihov puk je unitiosedam Ferdinanda (Slonova), 10 Tigrova i druga nemakavozila (po nekim izvorima 8 Ferdinanda i 12 Tigrova). Zbogtakvog uspe-ha protiv Vermahtovog Zoolokog vrta dvojicasovjetskih vojnika su SU-152 nazvali Ubica ivotinja.

62

KV-1SSovjetski teki tenk; skraenica KV je od Klim Voroilov

zvaninog imena sovjetskih tekih tenkova masovno proi-zvoenih od 1940 do 1943. Oznaka 1s oznaava prvu mo-difikaciju na prvom modelu tenka, posle neuspele primene u prvojfazi rata: posle toga brzina kretanja bila je blia brzini srednjihtenkova. Po kasnijim standardima nije bio na nivou srednjihtenkova po borbenoj moi: ugradnja topa od 85 mm ostala je samoeksperiment 1941/42 jer je standardni top 76 mm mogao lako daunitava svako nemako oklopno vozilo pa projektanti nisu videlirazlog da KV-1s uine jaim. Ali po-sle pojave nemakog Pz VI(Tigar je imao top od 88 mm), KV-1s postaje zastareo preko noijer vie nije mogao da se suprotstavi nemakim tekim tenkovima.

63

PRIPREME

Poetkom maja meseca odran je sastanak najviih oficiranemake vrhovne komande na kom su razmatrane mogue op-cije uvezi operacije Citadela: da pone to pre, da se odloi zbog boljepripreme ili, kao tree, otkae u korist odbrambe-ne operacije. Odlukanije doneta, a ni Citadela otkazana nego odloena za 12. jun. Premanekim izvorima, general Hajnc Gu-derijan je na sastanku s Hitlerom10. maja rekao: Da li je ne-ophodno napasti Kursk ove godine? Da limislite da iko zna gde je Kursk? Svet se ne brine hoemo li zauzetiKursk ili ne. ta je razlog za pritisak da ove godine napadnemo Kurski, tavi-e, da uopte napadamo na Istonom frontu? Hitler jeodgovo-rio: Znam. Pri pomisli na to prevrne mi se stomak. Guderi-jan je zakljuio: U ovom sluaju vaa reakcija na problem je do-bra.Ostavite ga na miru. Hitler i nemaka komanda su ipak prihvatiliofanzivu, mada se sa porastom problema i izazova sve vie fokusiraona novo oruje pobede, tenkove Tigar i Pan-ter te samohodni topFerdinand. U oekivanju novih oruja odloio je operaciju za 20.jun a onda, posle ponovljenog predlo-ga operativnog taba da se odofanzive odustane poetak odloio za 3. jul, a 1. jula za 5. jul.

U tom trenutku nemake snage su na Kurskoj izboini imale oko50 divizija, ukljuujui 12 oklopnih i 5 oklopnogrenadirskih, ukupnooko 777. 000 ljudi, 2451 tenk i jurini top (tj. 70 odsto svih nemakihoklopnih snaga na Istonom frontu) i 7417 topo-va i minobacaa.

to se sovjetske strane tie, Georgij ukov prvi oficir koji je uVelikom otadbinskom ratu dobio zvanje marala, poet-kom 1943.godine 8. aprila predlae Stavki, vrhovnoj koman-di Crvene armije,da umesto letnje ofanzive i opteg napredova-nja pripremi odbranu ikontraudar. Predlog je prihvaen ve 12. aprila. U osnovi, radilo se oplanu odbrambenog sukoba Crvene

64

armije tokom kog bi se u kritinom trenutku izveo kontraudar iporazile nastupajue neprijateljske snage. Na oba boka Kurskeizboine pripremljena je duboko eelonirana odbrana. Na prav-cimaoekivanog nemakog udara postavljeno je po 1500 pro-tivtenkovskihi 1700 protivpeadijskih mina na kilometar fron-ta. Vojska Centralnogfronta pod komandom generala Roko-sovskog branila je severni, avojska Voronjekog fronta pod ko-madom generala Vatutina junibok. Obe vojske oslanjale su se na Stepski front koji je, podkomandom generala Konjeva, bio strategijska rezerva za predstojeeoperacije.

PIJUNAA

Obavetajni deo prie o pripremama za Kursku bitku nije manjezanimljiv i, oekivano, takoe utie na tumaenja njenog ishoda. Vekrajem marta 1943. Staljin je znao za nemake pla-nove oko Kurska;12. aprila imao je na stolu nemaki tekst di-rektive 6 o planuoperacije Citadela nemake vrhovne ko-mande upuene svimslubama Vermahta, ali bez Hitlerovog potpisa (koji e dokumentpotpisati tri dana kasnije). Podaci su dobijeni od obavetajca koji jeradio pod imenom Verter. Pretpostavlja se da je bio saradnikvrhovne komande Vermah-ta, a informacije su u Moskvu dospelepreko agenta iz vajcar-ske Rudolfa Reslera. Te informacije jepotvrdio i sovjetski pi-jun u Britaniji Don Kernkros, na slubi udeifrantskom cen-tru Bleli park, koji je deifrovane nemake porukeslao direk-tno u Moskvu. Zbog toga je ukov 8. aprila, upuen uosnov-ne delove nemakog plana, mogao da napie: Oito je da e uprvoj etapi protivnik, sakupivi maksimum svojih snaga, 13 15tenkovskih divizija, uz podrku velikih snaga avijacije, nane-ti udarsvojom orelsko-kromskom grupom da obuhvati Kursk saseveroistoka, a belgorodsko-harkovskom grupom sa jugoistoka

65

i doda: Smatram da je nepreporuljivo da nae snage pou uofanzivu u neposrednoj budunosti s ciljem da preduhitre nepri-jatelja. Bolje je da se neprijatelj iscrpi protiv nae odbrane, da seonesposobe njegovi tenkovi i onda sa sveim rezervama pre-emo uoptu ofanzivu koja e konano dokrajiti njegove glav-ne snage.

Znajui tano vreme poetka operacije Citadela, Crvena armijaje pred zoru 5. jula izvela artiljerijsku kontrapripremu iji je cilj bio daomete poetak nemakog napada: bilo je ne-to tete na nemakimvezama. Preventivni napad avijacije na harkovske i belgorodskenemake aerodrome, u kom je uestvo-valo vie od 400 sovjetskihturmovika i lovaca, pretvorio se u katastrofalan gubitak 176 aviona,naspram 26 aviona Luftvafe. Neto malo odloen, nemaki napad nasevernom boku Kurske izboine poeo je oko 06:00 po moskovskomvremenu. Tenko-vi su naili na ozbiljan otpor. Zato je glavni udarpremeten sa jedne na drugu planiranu taku, ali linija odbrane nijeprobije-na. Sve u svemu, Nemci su napredovali samo 1012 km;izgubiv-i gotovo dve treine tenkova 9. nemaka armija je ve 10.jula prela u odbranu. Faktori nedopustivo sporog pokreta pojedinih

66

UBICE TENKOVA: NEMAKI JU-87 TUKA (LEVO) I SOVJETSKI ILJUIN IL-2 TURMOVIK

nemakih jedinica bili su dobra inenjerijska priprema odbra-ne, vatradivizijske artiljerije, kaua i dejstva jurine avija-cije po tenkovimanagomilanim pred inenjerijskim prepreka-ma, dobro rasporeeneprotivtenkovske otporne take i, takoe po oceni ruskih istoriara,brzo prerasporeivanje borbenog po-retka na pravcu glavnog udaraprotivnika, pravovremeni mane-var divizijskih i armijskihprotivtenkovskih rezervi, srazmerno uspeni kontranapadi nauklinjene delove nemakih tenkovskih jedinica.

Na usporeni tempo nemakog napada uticala je i nedorae-nost uplaniranju operacija odnosno loa koordinacija dejstava tenkovskih ipeadijskih jedinica. Zato je u poetku masa ten-kova bila sabijena uuskim koridorima ispred inenjerijskih pre-preka i tako dospela podkombinovani udar sovjetske avijacije i artiljerije. Svoje ogromneoklopne snage Velika Nemaka dugo vremena nije uspela da uvedeu bitku. Razvoju napada naj-vie su doprinela aktivna dejstvainenjerijskih odeljenja za raz-miniranje, podrka avijacije i velikanadmo oklopne tehnike.

67

Prvi dan operacije na Kurskoj izboini pokazao je nedovolj-nusnagu protivtenkovskih sredstava sovjetskih jedinica u borbi sa novimnemakim tenkovima.

Borbe su uprkos tome i zateenosti sovjetskih snaga bile e-stoke.Belela Erharda Rausa:

Naa peadija ih je iznenadila i nije bilo tekoa da ih odba-cimo.Ali kada je peadija zauzela dve do tri milje duboku zonu poloajapripremljenu prethodnih meseci, morala je da koristi mnogo runihbombi za ienje rovova i bunkera od kojih su neki bili duboki poetiri i vie metara. U isto vreme, artiljerija je tukla neprijateljskoteko naoruanje koje je delovalo iz poza-dine.

Proboj nemakih snaga uz estok otpor nastavljen je 6. jula, kadasu divizije 2. tenkovskog SS korpusa probile celu dubinu prve ipribliile se na 56 km drugoj liniji sovjetske odbrane, stupivi u bitkus njenim prednjim delovima. Oko 9:00 ujutru, posle snaneartiljerijske pripreme i uz neposrednu podrku 150 aviona, Nemci suuspeli da otkriju i razbiju komandne i pun-ktove veze sovjetskihpukova, to je dovelo do njihovog rasula i stranih gubitaka: naprimer, od 1685 boraca 156. gardijskog streljakog puka preivelo jesamo 200. Posle tih borbi ispred borbene grupe Rajh do tree linijeodbrane Voronjekog fron-ta nije bilo snaga sposobnih da zadrenjeno napredovanje. To je bila posledica pogrene procene sovjetskogkomandovanja o glavnom pravcu tog nemakog napada.

KRAJ POETKA

Komandant fronta Vatutin reorganizuje jedinice tako toStaljingradski i Tacinski tenkovski korpus potinjava 6. gardij-skojarmiji i nareuje kontraudar na klin nemakog 2. tenkov-skog SSkorpusa kroz borbeni poredak sovjetske 375. streljake

68

SLOM "CITADELE": POETAK SOVJETSKOG KONTRANAPADA

69

divizije. Neposredno upuena u stanje na bojitu, komanda Sta-ljingradskog tenkovskog korpusa, inae ve ukopana za odbra-nu,pokuava da promeni nareenje, ali pod pretnjom hapenja i streljanjataba najvei deo korpusa polazi u napad bez artije-rijske i vazdunepodrke, u ravnici i nezatienih bokova. Udar je nanet direktno u klintenkovske divizije Rajh koja je, uko-pana i uz podrku avijacije,nanela teke gubitke i prisilila Sta-ljingradski tenkovski korpus naodbranu, da bi oko 19:00 veliki njegov deo opkolila. Tokom noi deokorpusa se iz okruenja probio, ostavi bez 119 unitenih i 9onesposobljenih tenkova; samo 19 se moglo popraviti. Takve gubitkeu jednom danu nije imao nijedan tenkovski korpus tokom celeoperacije na Kurskoj izboini.

Izlazak nemakih tenkova do tree linije odbrane Voronje-kogfronta ve drugog dana operacije bio je ok, bez obzira na to to sudruge nemake jedinice imale manje uspeha. Nemci nisu uspeli daTacinskom tenkovskom korpusu nanesu tolike gubitke iako je korpusu kontraudaru dva puta forsirao Lipovij Donjec, a neki njegovi delovibili su u okruenju: gubici su bili 17 unitenih i 11 oteenih tenkova.

Ukratko, 6. jula jedinice nemake 4. tenkovske armije su na svomdesnom boku probile drugu liniju odbrane Voronjekog fronta,nanevi znaajne gubitke sovjetskoj 6. gardijskoj armi-ji: od eststreljakih divizija 7. jula ujutru borbeno sposobnih ostalo je samo tri,od dva tenkovska korpusa samo jedan. Ipak, nemaki uspesi i probojdruge linije odbrane nisu doveli do veli-kih prodora u dubinu radiunitavanja strategijskih rezervi Cr-vene armije. Sutinski znaaj zabudui tok dogaaja imali su i nemaki gubici u oklopnim jedinicama:tenkovski puk Velika Nemaka imao je posle prva dva dana borbi53 odsto onespo-soljenih tenkova (iz stroja je izbaeno 59 od 112,ukljuujui i 12

70

od 14 Tigrova), a u 10. tenkovskoj brigadi uvee 6. jula bilo jeborbeno sposobnih samo 40 od ukupno 192 Pantera.

Komandant nemakog 48. tenkovskog korpusa je uvee 6. julasveo rezultate celodnevne bitke: Korpus procenjuje da e protivnikpruati sve ei otpor uvoenjem tenkova i pojaanja sa severa iseveropzapada. Komanda armije obeava podrku iz vazduha uveoma tekom sutranjem nastupanju. Dananji kon-tranapadipokazuju da e neprijatelj, kao i ranije, svojim otpor-nim takama naPeni spreavati dalji prodor preko reke Psel. Treba oekivatipojaavanje tenkovske bitke.

Od 6. jula nisu samo Nemci bili prisiljeni da odstupe od ra-nijerazraenih planova, ve je to morala i sovjetska koman-da koja nijedobro procenila snagu nemakog oklopnog udara. Zbog gubitkaborbene sposobnosti ispadanjem iz stroja vei-ne materijalnihsredstava 6. gardijske armije, dalje operativno upravljanje jedinicamakoje su drale drugu i treu liniju sovjet-ske odbrane predato jekomandantu 1. tenkovske armije.

POETAK KRAJA

Simbol Kurske bitke je tenkovski sudar kod sela Prohorovka 12.jula 1943, najvea ili jedna od najveih tenkovskih bitaka u istoriji.Prema podacima sovjetskih izvora, mada se i oni meu-sobnorazlikuju, na nemakoj strani uestvovalo je oko 700 ten-kova ijurinih orua, a na sovjetskoj oko 850 tenkova. Jedna epi-zodnaborba za sovhoz Oktobarski i kotu 252. 2 ukljuila je e-tiritenkovske brigade Crvene armije, tri artiljerijske brigade, dvastreljaka puka i bataljon motorizovane streljake brigade koji su utalasima pet sati napadali i povlaili se pred estokom odbra-nomgrenadirskog SS puka, dok na kraju gardisti nisu odbacili grenadire iztog rejona pretrpevi pritom kolosalne gubitke.

71

OPADANJEOd poetka napada na junom boku Kurske izboine oko 30 km

irok front suzio se na 20 km 7. jula i 15 km 9. jula. Dubinanemakog prodora pala je od 9 km 5. jula na 5 km 8. jula i 23 kmdnevno do prekida napada. Nemaki gubici mogu se videti naprimeru divizije Grodeutschland, koja je operacije poela sa 118tenkova a 10. jula izvestila da ima jo 3 Tigra, 6 Pantera i 11Pzkw-III i Pzkw-IV tenkova u upo-trebljivom stanju (ukupno 20);48. oklopni korpus izvestio je da ima upotrebljivih 38 Pantera ada 131 tenk eka oprav-ku, od ukupno 200 koje je imao 5 jula.

sovjetske 5. gardijske tenkovske armije koja je, kreui se uglav-nomnou, izvela 593 tenka i 37 samohotki na poloaj. Po tom tumaenju,bitka kod Prohorovke se najbolje moe opisati kao skup taktikigubitak za Crvenu armiju ali operativno neodlu-na. Nijedna strananije tog dana ostvarila svoje ciljeve, ali su po-sle bitke Sovjeti dralipodruje i mogli su da izvuku onesposo-bljene tenkove na opravku aranjenike na leenje.

U kalkulacijama dobitaka i gubitaka suvie esto ostaje ne-pomenuto da je tokom bitke stradalo oko 200. 000 stanovnika Kurska,ija su imena upisana u Knjigu seanja.

SALDO

U najkraem, Kurska bitka bila je odluujua bitka Drugogsvetskog rata na Istonom frontu i poslednja velika nemaka ofanzivana Istonom frontu, posle koje je premo i strategijska inicijativadefinitivno prela na stranu Crvene armije. Bitka kod Kurska bila jedirektni nastavak Staljingradske bitke, jer je po-sle opkoljavanjaPaulusove armije sovjetska komanda ozbiljno pogreila propustivi dasavlada i eliminie nemake snage na

75

POETAK I KRAJ

NA POETKU OPERACIJE

1.300.000 LJUDIPO SOVJETSKIM PODACIMA+ 600.000 U REZERVI 900.000

PO NEMAKIM PODACIMA 780.000

3444 TENKOVA + 1500 U REZERVI 2758 TENKOVA I SAMOHOTKI19.100 ARTILJERIJSKIH ORUA (218 NA REMONTU)I MINOBACAA + 7400 U REZERVI OKO 10.000 ART. ORUA2172 AVIONA + 500 U REZERVI OKO 2050 AVIONA

GUBICI

UKUPNO U KURSKOJ BICI: 103.600 MRTVIH I NESTALIHOKO 254.470 MRTVIH, 433.933 RANJENAZAROBLJENIH I NESTALIH,608.833 RANJENAPO FAZAMA:

1 FAZA ODBRANE: 70.330 MRTVIH, 107.517 RANJENIH

2 OPERACIJA KUTUZOV: 112.529 MRTVIH, 317.361 RANJEN

3 OPERACIJA RUMJANCEV: 71.611 MRTVIH, 183.955 RANJENIH

4 UKUPNO NA KURSKOJ IZBOINI: 189.652 MRTVA, 406.743 RANJENA

76

Donu i severnom Kavkazu. Feldmaral Mantajn koji je uspeo da seizvue sa Kavkaza, tokom februara i marta 1943. slomio je sovjetskuodbranu i ponovo zauzeo Harkov i Belgorod, ali ne i Kursku izboinu.Od juna 1941. Vermaht nije tako temeljno i dugo pripremao nijednuofanzivnu operaciju.

Pripreme su obavljane u najveoj tajnosti, ali ta tajna bila jepoznata svima, a pravci napada jasni. Uz valjane obavetaj-nepodatke, ovo je bio prvi nemaki napad koji nije predstav-ljaoiznenaenje ve je, ako se tako moe rei, nestrpljivo ieki-van. Iakose znalo da napadake snage treba da su etvorostru-ko jae odnapadnutih, Nemci kod Kurska nisu imali premo. Sovjetski Centralnii Voronjeki front bili su 20 do 50 odsto jai od nemake Centralne iJune armijske grupe, ne raunajui i-tav Stepski front u rezervi. Utim uslovima operacija Citadela bila je samoubilaka, ali su gubiciCrvene armije bili katastro-falni. General Rotmistrov je kasnijezapisao da kada je uo za nae gubitke, Staljin je pobesneo: najzad,po planovima vrhovne komande, tenkovska armija trebalo je da uzmeuee u kontra-ofanzivi kod Harkova, ali se za to sad morala ponovouspostavi-ti i ojaati. Komanda je odluila da me smeni i izvede nasud. Specijalna komisija koja je analizirala bitku kod Prohorovkeocenila je kao klasian promaaj.

Ali je i Mantajnova pobeda bila uplja. I nemaki gubici su bilisrazmerno veliki, nije bilo snaga za nastavak operacije, napad naseverni bok Kurske izboine se beznadeno zaglavio u odbrambenimlinijama Centralnog fronta, pa je 17. jula poelo opte nemakopovlaenje.

Kurska bitka je uprkos velikim gubicima bila pobeda Crvenearmije i to je jedina injenica koju danas niko ne osporava. To je bilaprva velika nemaka ofanziva zaustavljena pre no to je probilaodbranu. Nova oruja nisu pomogla u slamanju otpora, uprkosiskusnim ratnim posadama. Strategijska rezerva Crvene

77

armije bila je iznenaenje za Vermaht. Nemake snage nastavi-le suda nanose teke gubitke Crvenoj armiji, ali ljudski i indu-strijskipotencijal nisu mogle da nadmae.

Najzad, moda kljuna posledica Kurske bitke bilo je jaanjeHitlerovog ubeenja da mu je tab nesposoban: do kraja rata sve viese meao u vojne odluke, ukljuujui ak i dnevna tak-tika reenja.Sasvim suprotno se desilo Staljinu. Videvi da su planovi Stavkepotvreni na bojnom polju, oslobodio se mno-gih savetnika, nijeintervenisao u detaljima ratovodstva i retko je odbijao vojne odluke.Do kraja rata Crvena armija je imala vie slobode i postala je mnogofleksibilnija u operacijama.

Pobeda kod Kurska bio je prelaz strategijske inicijative na stranuCrvene armije, dok je nemaka komanda izgubila mo-gunost voenjastrategijskih ofanzivnih operacija. Pokuaji masovnih napada kao toje bila operacija u Ardenima (1944) ili na Balatonu (1945) bili suneuspeni. Jedan od tvoraca i voj-skovoa Citadele, Erih Manatjnje naknadno, u memoarima pod naslovom Izgubljene pobede, napisao:Ona je bila poslednji pokuaj da sauvano nau inicijativu na Istoku.S njenim neus-pehom, ekvivalentnim propasti, inicijativa je konanoprela na sovjetsku stranu. Po tome je operacija Citadela odluujuata-ka preokreta u ratu na Istonom frontu. Njegov kolega HajncGuderijan u Seanju vojnika kae: Kao rezulat propasti napadaCitadela mi smo pretrpeli odluujui poraz. Oklopna vojska,popunjena s tako velikim naporom, posle velikih gubitaka u lju-dima itehnici za dugo vreme bila je izbaena iz stroja i veoma problematinaza upotrebu na zatiti Istonog fronta. . . Besko-risno je govoriti da suRusi iskoristili pobedu u potpunosti za-tija posle toga na Istonomfrontu vie nije bilo. Od tada je ne-prijatelj nesumnjivo ovladaoinicijativom.

to rekli Rusi: Eh!

78

TUMAENJA

Najnovije strune analize razloga propasti Citadele nude,naravno, razliite zakljuke.

Nemaki istoriar Karl-Hajnc Frezer smatra da je klju-na bilabrojana nadmo Sovjeta, tj. manjak nemake peadi-je zbog eganije bilo operativne rezerve. Ponavljana odlaganja dala su Crvenojarmiji dovoljno vremena da od Kurske izboine napravi ogromnoutvrenje. Mantajn je hteo brz napad na ne-spremnu i demoralisanuCrvenu armiju, a Hitler je odredio naj-gori mogu datum za poetakoperacije, koji se praktino poklo-pio sa saveznikim iskrcavanjem naSiciliji.

Sovjetski vojni istoriar i ekspert David Glanc smatra da ne-makiporaz nema veze sa esto isticanom brojanom nadmoi oklopnihsnaga Sovjeta. Glavni razlog pobede je revolucija u so-vjetskojkomandi, osoblju, operativnim i taktikim tehnikama. To je postalasovjetska doktrina dubinske bitke. Po njemu, od-nos tenkova bio jegotovo izjednaen ili samo 1,5:1 u korist So-vjeta. Znaajan doprinoside u korist sofisticiranog razumeva-nja obavetajnog rada, obmane iprotivtenkovske odbrane. Tre-balo je jo nauiti se smanjivanjutekih gubitaka u operacijama iako je ve bila unapreena taktikaodbrane otpornim takama i upotreba samostalnih tenkovskihbataljona, pukova i samohot-ki kao podrke odbrani.

Ameriki vojni strunjak Stiven Zaloga smatra da je popu-larnaslika sovjetske pobede brojem mit koji su stvorili ne-maki generaliu svojim memoarima iz posleratnih, pedesetih godina. Na taktikomkraju nivoa voda i ete Crvena armija nije impresionirala i imala jeznatno slabiju obuku, ali se rasko-rak izmeu sovjetskih i nemakihtenkovskih posada 1943. uve-liko suzio i uskoro potom nestao.Sovjeti su u operativnom smi-slu veto koristili mobilne tenkovskeformacije.

79

Istoriar Riard Ovri sm