KULTURASEANJA

STALJINGRADSKA I KURSKA BITKA

1943

kultura seanja

Staljingradska i kurska bitkaMILAN MILOEVI I ALEKSANDAR IRI

Edicija nedeljnika Vreme, sveska prva

Vreme, Beograd 2013

Kultura seanja Edicija nedeljnika VremeSTALJINGRADSKA I KURSKA BITKAAutori: Milan Miloevi i Aleksandar iri

Izdava: NP "VREME" d.o.o. Beograd, Trg Republike 5Glavni urednik: Dragoljub arkovi

Oblikovanje i slog: Ivan Hraovectampa: Rotografika, Subotica

CIP zapis je dostupan u elektronskom katalogu Narodne biblioteke Srbije

ISBN 978-86-88491-04-4COBISS SR ID 202822156

SADRAJ

Predgovor : strana 5

Staljingradska bitka : strana 8

Kurska bitka : strana 52

Zahvaljujemo

Nenadu Popoviu na pomoi

4

5

PredgovorKnjigom Staljingradska i Kurska bitka Vreme pokree ediciju Kultura seanja.

Naziv edicije proistie iz nadnaslova pod kojim su u nedeljni-ku Vreme dui period objavljivani novinarski i publicistiki tek-stovi, dokumenti i seanja aktera ili svedoka dogaaja iz blie i dalje prolosti.

Ima li uopte smisla negovati kulturu seanja u doba postmo-derne reciklae istorije i preovladajueg istorijskog revizioniz-ma, dok se gloe istorijski revizionisti prve i druge i tree Srbi-je, piskarala i kvazi-filozofi, ratni hukai i kolaboracionisti, do-gmate i konvertiti, laovi i tribuni?

Hartija trpi sve, zasipaju su nas kratke istorije svega i sva-ega, da se posluimo naslovom knjige jednog od pisaca krat-kih istorija. Ovamo su dolazile kratke ratne istorije (Bosna kratka istorija, Kosovo kratka istorija britanskog publiciste Noela Malkolma) koje su sluile za opravdanje militaristikih intervencija, otkria sveta na nain na koji ga veina nikad ranije nije sagledao, rehabilitacijske revizije, ali je domaa pro-dukcija reciklirane istorije bila mnogo obimnija. Toliko su, na primer menjani istorijski simboli u nazivima ulica da ljudi vie ne znaju gde stanuju.

Profesor ore Stankovi, istoriar, napisao je u Vremenu (broj 1058 od 14. aprila 2011) tekst pod naslovom Smrt istorije u kome kae:

Malo je onih koji su ostali da neguju kritiku istorijsku na-uku, koja se oslanja na verodostojna i autentina svedoanstva, oslanjajui se na socioloka, politikoloka, psiholoka i kultu-roloka istraivanja. Ti istoriari nemaju nikakvu drugu name-ru nego da podiu na viu razinu nauno znanje. Niko od njih nema iluziju da je zavrio posao ili rekao konanu istinu,

6

koja u istorijskoj nauci ne postoji. Ona je subjektivno i emoci-onalno doivljavanje svakog pojedinca. U tom smislu nauka nema razloga da postoji, posebno istorijska. Ista je stvar i sa te-orijom greke Nikola Pai i Aleksandar Karaorevi napra-vili su najveu greku to su stvorili Jugoslaviju. Definitivnog odreenja nema. Istorijska nauka je takva u svom teorijskom i metodolokom odreenju. Ako nam je prolost ovakva i ona-kva, to je samo slika nekadanje stvarnosti. Ako se prema njoj, prema promenljivim politikim matricama, odnosimo as ovako as onako, onda emo dobiti potpuno neizvesnu prolost, a nau-ka koja je prouava, u drutvu sa niskom politikom kulturom i optim obrazovanjem, bie ignorisana. Narod je time osuen da tu prolost u najgorem obliku ponovi. Ako je ve uveliko ne po-navlja!

U urnalistici i publicistici stanje je sigurno nepodnoljivije. Publici, ije pamenje je poelo da traje ak do prethodnog ri-jalitija prekjue uvee, nude se napabireni i soni pristrasno izabrani detalji po merilima loeg ukusa kvazi znanja, politike propagande i ideoloke ostraenosti. Neguju se imperijalisti-ki i nacionalistiki resentimani. U optoj kakofoniji izjednau-ju Mladu Bosnu i Alkaidu, Gavrila Principa, pripadnika Mlade Bosne i atentatora na Franca Ferdinanda i Zvezdana Jovanovi-a, ubicu premijera Zorana inia... Izjednauju komuniste i faiste, imperijalne tamnice naroda predstavljaju kao harmoni-ne zajednice naroda, borci za slobodu postaju teroristi, kolabo-racionisti postaju mudri realisti...

Za loe stanje u dravi koju su razorili nesposobni politiari i njihovi epigoni krivi su njeni tvorci, a ne oni koji su je upropa-stili.

Busaju se u prsa ili lupaju po tastaturi stratezi vei od Kutu-zova, Suvorova, Putnika ili Miia. Nisu znali ta rade ni Nema-nja, ni Karaore, ni Milo, ni Mihajlo ni Pai ni Aleksandar

7

ni Tito, pogreili su i Vuk Karadi i Dositej Obradovi i Jovan Cviji i Stojan Novakovi, ali ovi sada znanju pravi put, samo to je sad je kasno. Kriva je vremenska maina to nije izmilje-na, pa da ih vrati u prolost da oni izmene svet i urede ga kako misle da treba. Da je ta vremenska maina izmiljena i da moe da ih vrati u prolost ne bi bilo dananjih muka, jer sveta ne bi bilo, upropastili bi ga jo onda.

Pregnua, rtve i dostignua velikih generacija nedostojni naslednici olako proglaavaju za greku, uzaludno suicidno r-tvovanje, zabludu i promaaj. Ako neko nekad napie uspenu priu o neuspenim ljudima naeg vremena, to mora da e biti burleskna parodija.

Svrha edicije Kultura seanja nije da nadjaa tu kakofoniju, jer ona se nadjaati ne moe. Njena svrha je da onome ko je spreman da ita prui priliku da dogaaje razume u okolnosti-ma u kojima su se odvijali, a aktere da vidi u kontekstu vremena u kome su iveli i delovali da vidi kakvi su ih vetrovi nosili, ta su jeli, ta su pevali, ta su mislili, za im su udeli, ega su se plaili, emu su teili, ta su postizali i kako su ih prekrili sne-govi i a.

8 Objavljeno u nedeljniku Vreme broj 1152, 31. januara 2013.

GRAD U OGNJU: Fontana Deja igra posle faistikog napada, Staljingrad, 1942. Fototgrafija: Emanuil N. Evzerihin (19111984)

9

MILAN MILOEVI

70 godina Staljingradske bitke

Dve stotine dana razaranja i smrtiPokoljenja delu sude, ali da li pamte po kojoj je ceni

plaena pobeda nad faizmom: Staljingradska bitka

voena od 23. jula 1942. do 2. februara 1943. na povrini

od 100.000 kvadratnih kilometara odnela je ivote

milion vojnika i verovatno jo toliko civila. U njoj je

uestvovalo vie od dva miliona ljudi sa 20.000 topova i

minobacaa, oko 2000 tenkova i oko 2000 aviona

To je bilo 1942. Na Junom frontu vodili su se estoki bojevi. Bio je teko ranjen u grudi jedan crnooki momak. O, kako nije hteo da ode iz ivota! Jo je poneto mogao da kae. Predao je svom ruskom drugu fotografije majke, ene, dece, pisma i molio ga da ih, najroenijima, poalje. Kada ga je snaga konano na-pustila, on je u polusvesti mrmljao na maternjem: e!... e!..., napreui se da sakrije predsmrtno oajanje, ostae zapisano u belenici Mihaila Andrejevia olohova, komesara-ratnog dopi-snika sa Staljingradskog fronta 1942.

10

KOMANDANTI:

ADOLF HITLER

ERIH FON MANSTAJN

FRIDRIH FON PAULUS

HERMAN HOT

VOLFRAM FON RIHTHOFEN

PETRE DUMITRESKU

K. KONSTANTINESKU

ITALO GARIBOLDI

GUSTAV VIEZ JANI

VIKTOR PAVII

JEDINICE

ARMIJSKA GRUPA B:

6. ARMIJA

4. PANCER ARMIJA

3. ARMIJA

4. ARMIJA

8. ARMIJA

2. ARMIJA

HRVATSKA LEGIJA

NA POETKU:

270.000 LJUDI

3000 ARTILJERIJSKIH ORUA

500 TENKOVA

600 AVIONA, 1600 DO SREDINE

SEPTEMBRA

U VREME SOVJETSKE

KONTRAOFANZIVE:

1.040.000 LJUDI:

(400.000 NEMACA.

235.000 ITALIJANA,

200.000 RUMUNA,

200.000 MAARA,

5000 HRVATA)

10.250 ARTILJERIJSKIH ORUA

500 TENKOVA

732 (402 UPOTREBLJIVIH) AVIONA

Izbijanje Nemaca pred Staljingrad 1942. Izvor: Vojna enciklopedija 1975.

11

NA POETKU:

187.000 LJUDI

2200 ARTILJERIJSKIH ORUA

400 TENKOVA

300 AVIONA

U VREME SOVJETSKE

OFANZIVE:

2.500.000 LJUDI UKUPNO

1.143.000 LJUDI U ZONI

STALJINGRADA

13.451 ARTILJERIJSKO ORUE

4000 TENKOVA

1115 AVIONA

KOMANDANTI:

JOSIF STALJIN

GEORGI UKOV

NIKOLAJ VORONOV

A.M. VASILJEVSKI

ANDREJ JEREMENKO

NIKITA HRUOV

K. K. ROKOSOVSKI

NIKOLAJ VATUTIN

VASILIJ UJKOV

JEDINICE

STALJINGRADSKI

FRONT:

8. ARMIJA

28. ARMIJA

51. ARMIJA

57. ARMIJA

62. ARMIJA

64. ARMIJA

Izbijanje Nemaca pred Staljingrad 1942. Izvor: Vojna enciklopedija 1975.

12

Nemci, koji su se tih vrelih dana pribliavali ka Donu, bom-bardovali su i rejon stanice Veenska, a jedna bomba je pala u dvorite i ubila majku pisca Tihog Dona, Anastasiju Danilov-nu dok je hranila kokoke. olohov je ranije svoju majku ne-kim starim fordom evakuisao u seoce Darinsk u Severno-ka-zahstanskoj oblasti, ali se otresita starica vratila. Teko joj je bilo u nepoznatom mestu i nije htela da ostavi kuu.

U romanu Oni su se borili za otadbinu, koji je u nastavcima objavljivan u novinama, po kome e i Bondaruk sedamdese-tih godina snimiti film, jedna starica grdi vojnike Crvene armi-je to se povlae, ali im ipak daje hranu. Taj roman je olohov poeo da pie nakon to je jula 1942. Staljin pohvalio njegovu priu objavljenu u Pravdi i rekao mu da je Rat i mir napisan znatno posle rata s Napoleonom 1812, i da bi trebalo da pone da pie roman o Velikom otadbinskom ratu. Susretu su prisu-stvovali Molotov, Voroilov, Beriija, Maljenkov, erbakov...

Pri evakuaciji stanice Veenska bombe su pogodile i radnike rejonskog NKVD-a, koji su evakuisali arhiv Mihaila Andrejevi-a. Pukovnik Drugog tenkovog korpusa drug epigo je posle, u jednoj od ulica, sakupljao eksplozijom razbacane listove rukopi-sa romana Tihi Don...

Leto 1942. je izgledalo kao najnia taka antihitlerovske ko-alicije. Praktino cela Evropa je bila u rukama nacista, u Aziji Japanci su se ustremili ka Indiji i, bez obzira na gubitak ostrva Midvej, ka Australiji. U Atlantskom okeanu nemake podmor-nice su pretile da izoluju Ameriku od Evrope. Nakon neuspe-ne kampanje na Moskvu 1941, ojaali sovjetski otpor vezivao je nemake snage na celom frontu, pa se nemaka Vrhovna ko-manda odluila za ofanzivu samo na njegovom junom delu, za ta je mogla da upotrebiti 68 nemakih i 28 satelitskih divizija iz Rumunije, Maarske, Italije, 369. legiju iz Nezavisne Drave

13

Hrvatske i jedinice ruskih dobrovoljnih pomonika zavrbova-nih u zarobljenikim logorima.

Nemakoj Grupi armija Jug nareeno je da zauzme poluo-strvo Ker i Sevastopolj, a zatim da ovlada prevojima Kavkaza da zauzme Batumi, naftonosna polja Majkopa i Groznog, pro-dre do Bakua i Tbilisija. Grupi armija B (feldmaral M. Vajks nemaka 2. i 6. armija i maarska 2. armija), nareeno je da na levom bonom krilu tog fronta zauzme Staljingrad, blokira Vol-gu i Moskvu lii naftnih izvora i juga Rusije i da rei rat.

Od 30 miliona tona sirove nafte, koliko je 1938. godine bilo izvaeno u SSSR, skoro tri etvrtine poticalo je iz regiona oko Bakua, 16 odsto iz severnokavkaskih naftonosnih polja oko Maj-kopa, Groznog i Dagestana, a samo jedna desetina je bila proi-zvedena u drugim delovima zemlje.

U Zakavkazju, odstupajua Crvena armija je ostavljala iza sebe sprenu zemlju, kue su paljene, stokovi ita su polivani benzinom. Odbijanje evakuacije kanjavano je streljanjem, kao i neodazivanje na vojni poziv.

Vojnogruzijski put u Zakavkazju zakrili su konvoji s evaku-isanom industrijskom opremom, izbeglice i jedinice Crvene ar-mije koje su ile u suprotnom pravcu. Nemci su zakrene kolo-ne gaali artiljerijom. U pozadini su vrili represalije, kakve su vrili u Ukrajini prethodnog leta. Razarali i palili gradove i sela. I napredovali.

U ruskim hronikama pie da tako teko nije bilo od avgusta 1941: gubitak kljua za Kavkaz, Rostova, posle pedesetoasovne krvave oajnike bitke, trijumfalni prodor nemake vojske, zau-zimanje najveeg mosta na Donu koji vodi i na Kavkaz i na Vol-gu...

Nemakim probijanjem fronta sovjetske 62. armije 23. jula 1942. i izbijanjem na reku Don 25. jula zapravo poinje Staljin-gradska bitka...

14

Posle bitke kod Sevastopolja puna dva meseca ljudi u Staljin-gradu su ekali, a nisu doekali, dobre vesti s fronta. Prema gra-du su se kotrljali vatrena lopta i ratni haos.

Masa radnika i aktivi partijskih organizacija jedva da su bili obaveteni o velikim porazima Crvene armije na Krimu, pod Harkovom, na Severnom Kavkazu i na donjem Donu.

Kada je 23. avgusta ujutru, pre nego to je staljingradski ko-mar poeo, general-major Korunov doao s izvetajem da su Nemci spalili cisterne s gorivom u stepi nedaleko od Staljingra-da, generala Jeremenka su izdali nervi: Ispunjavajte svoje oba-veze! Prekratite paniku!.

U Staljingradu je vreme bilo sparno i lepljivo u nedelju 23. avgusta 1942. Obian ivot je rano poinjao u radnikim nase-ljima Traktorskog zavoda: radnici na zavod ili na kopanje ro-vova, domaice na bazar, rebjatiki na reku s udicama ili po batama, zbog dinja.

Rena luka na Volgi bila je zakrena onima koji se evakuiu i onima koji pristiu u Staljingrad. Sa Dalekog istoka pristie mnogo mornara, kojima komanduju oni koji su zavrili trome-seni kurs...

Jurimo kroz stepu, koja je videla

skite, Dingis-kana i Ermaka...

Tenkisti nemake 16. pancer divizije 14. tenkovog korpusa preko radija euforino javljaju tabu 6. armije generala fon Pau-lusa, 23. avgusta 1942. u 9.45 ujutro: Rusi su iznenaeni i nisu pruali poseban otpor izmeu Dona i Rosoke (Velika Rosoka, nadomak Staljingrada, prim. red). Neverovatna avantura: stoje-i u tenkovskim kupolama, dve hiljade kilometara od Nemake, jurimo kroz stepu, koja je videla Skite, Dingis-kana i Ermaka (mitskog kozakog atamana iz 16. veka Jermaka Timofejevia, prim. red).

15

Neoekivano, jednoruki general Hube, s protezom umesto ruke koju je izgubio u Prvom svetskom ratu, nareuje koloni na ijem elu uvek vozi, da se zaustavi, da bi on u uobiajeno vreme uzeo strogo odreenu koliinu vitamina i kalorija.

Pedant Hube nije mogao da shvati nekoliko stvari: zato je u ruskim tenkovima radio-stanica izuzetak a ne pravilo, zato ru-ski komandanti nemaju dvoglede, zato Rusi rade uvek po istoj emi, zato ne obraaju panju na reljef i zato se iz tenka T-34 slabo vidi...

Nemaki avion slee blizu Hubeovog komandnog tenka. Ge-neral Rihthofen, komandant 4. nemake vazdune armije lino, u koulji sa zasukanim rukavima, kae Hubeu: Iskoristite da-nanji dan! Podrae vas 1200 aviona.

Nad stepom, uarenom suncem i plamenom spaljenih sela i gradova, est stotina nemakih aviona leti ka Staljingradu, u po-retku koji Rusi zovu dralovskim klinom...

Kao oklopljeni ovan, nemaka 16. tenkovska divizija je od Dona do Volge, pravcem koji je jo Petar Veliki ucrtao za kopa-nje kanala, stigla za 11 asova. Napredovala je tempom 5,5 do 6 kilometara na sat. Oko 150.000 ljudi radilo je na izgradnji od-brambenih linija izmeu 5060 kilometara udaljene Verhnje Buzinske i obale Volge. Linije su probijene.

Bilo je etiri po podne vrelog letnjeg dana kada se prvi tenk zaustavio u mestu Rinok, severno od Staljingradskog traktor-skog zavoda u tom momentu glavnoj tenkovskoj fabrici SSSR.

Porunik Gotfrid Ademajt javlja: Mi smo u centru Azije.Nemaki tenkisti su poskidali uniforme i kombinezone i po-

trali da se okupaju u hladnoj vodi Volge. Kapetan Loringofen: Gledali smo na stepu iza Volge. Tamo je bio put za Aziju i ja sam bio potresen. Svi su eleli da se slikaju. Uz raport tabu 16. divizije bio je prikaen snimak: Volga dostignuta. Frajher fon Rihthofen sumira: Mi smo prosto paralizovali Ruse.

16

Zvucima pikirajuih tuka zavren je poslednji

dan mirnog ivota u traktorozavodskim

naseljima Rinok i Spartanovka

U podne, 23. avgusta, i u Staljingradu se sav privid sruio. Eksplozijama bombi koje su razrivale zemlju, pucnjima protiva-vionskih topova, urliuim zvucima pikirajuih tuka i jun-kersa-88, zavren je poslednji dan mirnog ivota u traktoroza-vodskim naseljima Rinok i Spartanovka.

Rihtofenova avijacija je tog 23. avgusta 1942. izvrila 1500 le-tova, izruila hiljadu tona bombi na Staljingrad prepun izbegli-ca a izgubila tri aviona.

Trotoari su bili pokriveni slojem itkog istopljenog stakla koje se lepilo za onove cokula.

Na rastojanju od 70 kilometara od Staljingrada, sledee noi je bilo mogue itati novine. Na jugu, prema Astrahanu, sunce je liilo na mesec, kad bi se pojavilo kroz guste oblake dima.

Vagoni prevrnuti bombama, sruene platforme u lukom e-leznikom koloseku.

U luci su goreli parobrodi, bare i splavovi. U vodu su tonuli vojna oprema, brano, itarice i suena riba. Vei ciljevi na vodi bili su ve uniteni, kao parobrod Borodino, koji je otiao na dno sa nekoliko stotina ranjenih, a za njim i Josif Staljin.

U donjem delu Volge gorela je nafta koja se slivala iz bari probuenih nemakim magnetnim minama.

Bombe su pogodile luku i elezniko vorite, centralnu tele-fonsku stanicu, gradski vodovod. Nije bilo ni svetla, ni vode.

To je bio najkoncentrovaniji nemaki vazduni nalet od 22. juna 1941. Centar grada leao je u razvalinama. U Jarmanskom i Voroilovskom rejonu, u ulicama Pukina, Gogolja, Medvedic-koj bilo je razrueno 90 odsto zgrada... Polovina baenih bombi su bile zapaljive, to je saeglo mnogobrojne drvene kue.

17

U Staljingradu, koji je 1940. imao oko 600.000 stanovnika, u Traktorozavodskom rejonu, u naseljima Verhnem, Ninem, Gornom i Junom, Spartanovki, Rinki, pred rat je ivelo 75.000 ljudi. Vie od 90 odsto porodica zauzimalo je po jednu sobu u trosobnim stanovima. Mnogi domovi su bili takozvana optei-tija.

U prvoj nedelji bombardovanja u Staljingradu je ubijeno oko 40.000 ljudi.

U dnevniku nemake Vrhovne komande Vermahta se kae: Firer je naredio da se eliminie (beseitigt) sve muko stanov-nitvo, a ensko deportuje, poto je Staljingrad, s milion ljudi proetih komunistikim duhom, posebno opasan.

Za 200 dana borbi u Staljingradu uniteno je 41.000 stanova ili 85 odsto ukupnog stambenog fonda, na gradskom podruju od Rinoka do Gornaje Poljane nije ostala itava nijedna zgrada. Razoreno je 115 kola, 86 dejih dispanzera, 60 biblioteka, 18 bolnica i 24 poliklinike.

U rejonu Staljingrada razoreno je 425 kilometara eleznike pruge. Devastirano je 58 fabrika.

18

Borbe u Staljingradu 13. septembar 18. novembar 1942. Izvor: Vojna enciklopedija 1975.

19

Staljingrad nije bio klasini grad, koji raste ravnomerno i kompaktno, ve je to bila 60 kilometara duga (od Rinoka do Jeljanke) i tri do osam kilometara iroka mrea zavoda i nase-lja oko njih, velikih betonskih zgrada, silosa, eleznikih nasipa i useka, a izmeu novih gradskih rejona ostale su neizgraene praznine od jednog do est kilometara.

U tu mreu bunkera-ruevina e se zaglaviti nemaki pance-ri, iskrvariti nemaka 6. armija Fridriha Vilhelma Ernsta fon Paulusa, feldmarala proglaenog u porazu, ratnog veterana (kapetana iz Prvog svetskog rata sluio je u Srbiji i Makedo-niji).

U avgustu 1942. Nemci nisu videli svoj budui poraz u gradu u koji su tako grubo uli. U svim nemakim gradovima u to vre-me bili su postavljeni putokazi na kojima je pisalo koliko je od njih udaljen Staljingrad.

Veze sa Staljingradom su bile prekinute i Stavka, sovjetska vrhovna komanda, dobila je izvetaje o nemakom prodoru ka Volgi ne iz Staljingrada, ve od susednih komandi.

U Staljingradu je 25. avgusta proglaeno opsadno stanje. Vie od hiljadu radnika staljingradskih zavoda stupili su u jedi-nice koje su brzo slate na front. Sasvim blizu. esto u susednu ulicu. Tokom 1941. formiran je Korpus narodne dobrovoljake vojske od oko 8000 ljudi, a u staljingradskoj oblasti oko 14.000 ljudi mobilisano je u borbene bataljone. Mnogi su mobilisani u partizanske jedinice na okupiranom podruju.

Sve to moe da nosi puku ostalo je u gradu. I to ne moe.Kada je uspeo da dobije vezu sa Staljinom, general Jeremen-

ko je opisao situaciju najcrnjim bojama i predlagao miniranje i izmetanje staljingradskih zavoda na istok. Staljin se izdrao: Neu da razmatram to pitanje!

O tome zato je sudbinu rata odluivala ba bitka za Sta-ljingrad objanjenja su neretko ideoloka: zbog toga to nosi

20

Staljinovo ime. To je samo delimino tano. Komunisti jesu po-navljali parolu: Za Rodinu! Za Staljina! Ali, radilo se i o pravom eliku.

U avgustu 1942. samo je Staljingradski traktorski zavod i da-lje isporuivao tenkove vojsci, poto je tenkovska baza na Uralu, Tankograd, jo bila u izgradnji, a fabrika iz Harkova je bila na vagonima na putu za Ural.

Godine 1942. oko 100.000 radnika je radilo u 125 staljingrad-skih fabrika i zavoda, preorijentisanih na vojnu proizvodnju: u Traktornom, u Barikadama, u Metalurkom zavodu Cr-veni oktobar, u hemijskom kombinatu Lazur. Staljingrad-ski traktorski zavod je u drugoj polovini 1941. proizvodio 42 od-sto tenkova T-34. Staljingradske tridesetetvorke su voene na Crvenom trgu na onoj paradi samoohrabrivanja u novembru 1941. Marevske kolone tenkova su pravo s zavodskog konvejera vozile tenkove T-34 ka frontu na Donu.

RAT ZA SVAKU KUU: Staljingrad, 1943. Fototgrafija: Jakov Rjumkin (19131986)

21

Pre nego to su doli Nemci, u zavodskim umama Traktor-nog uo se zvuk tenkovskih motora, kripa gusenica kolskih tenkova na zavodskom kursu za nove tenkovske posade i tenko-va na probnom ispitivanju pre isporuke vojsci. Tu su dovoene na remont oteene maine.

Oko 15 asova, 23. avgusta, zapucano je na nemake tenkove iz protivavionskih baterija, postavljanih u fabrikim pogonima.

Posluioci tih topova su bile ene.

Naredba broj 227: Ni korak nazad!

Sovjetska strana je nastojala da vrati samopouzdanje, koje je bila stekla posle neuspeha nemakog pohoda na Moskvu u zimu 1941.

Naelnik sovjetskog generaltaba Aleksandar Mihajlovi Va-siljevski je formulisao, a Staljin je 27. jula 1942. izdao naredbu broj 227, poznatu po nazivu Ni agu nazad!:

Nemaki okupatori ure k Staljingradu, ka Volgi, i hoe po svaku cenu da osvoje Kubanj, Severni Kavkaz, njegova naftna i itna bogatstva. Neprijatelj je ve zauzeo Voroilovgrad, Staro-beljsk, Roso, Kupjansk, Valujki, Novoerkask, Rostov na Donu, polovinu Voronjea. Delovi vojski Junog fronta, idui za pania-rima, ostavili su Rostov i Novoerkask bez ozbiljnog suprotstav-ljanja i bez naredbi Moskve, pokrivaju svoje zastave sramotom.

Stanovnici nae zemlje, koji se prema Crvenoj armiji odnose s ljubavlju i uvaavanjem, poinju da se razoaravaju i gube veru u nju, a mnogi i proklinju Crvenu armiju za to to ona izdaje na narod pod jaram nemakih ugnjetavaa, a sama bei na istok.

Ni korak nazad bez naredbe vie komande! Komandiri, kome-sari i politiki radnici, koji napuste borbene pozicije bez naredbe, izdajnici su Otadbine i s njima treba postupati na odgovarajui nain.

22

General Larin se ustrelio...

lan Vojnog sovjeta 2. gardijske armije, divizioni komesar Ilarion Ivanovi Larin, nekadanji vojnopolitiki savetnik re-publikanske vlade u panskom graanskom ratu, ubio se 25. decembra 1942, u sobi hotela Moskva ostavivi pismo: Ja pri em. Molim ne dirati moju porodicu. Rodion umni ovek. iveo Lenin.

Raisa Jakovljevna, erka marala Malinovskog, priala je novinarima kasnije da su Larin i njen otac bili pod sum-njom zbog izdavanja naredbe o povlaenju kod Rostova, na-kon procene da Junom frontu preti slom. U naredbi 227. to se pominje u reenici Juni front je pokrio svoje zastave sra-motom.

Nekoliko dana pre nego to su zatvaranjem obrua oko Nemaca pod Staljingradom zapravo bili prestali razlozi za kanjavanje Larina i Malinovskog, koji su u meuvremenu bili na vojnim dunostima, oni su pozvani u Moskvu.

U hotelu Moskva blizu Kremlja oni ekaju audijenciju kod Staljina ili suenje. ekaju dan. ekaju dva. ekaju tri.

Treeg dana uvee sve gori plavim plamenom napili se.I, prirodno, u tom trenutku stie kurir s porukom U 7

ujutro...Razili se po sobama da bar malo odspavaju. U pola sedam

ujutro Malinovski se upuuje ka sobi u kojoj je bio Larin, s kojim je drugovao i radio od poetka rata. Niko se ne javlja. Tiina.

Na kraju lome vrata Larin se ustrelio.Malinovski odlazi kod Staljina sam.Staljin, koji, prirodno, ve sve zna, doekuje ga pitanjem:A gde je tovari Larin?General Larin zastrelilsja.

23

A ta vam je smetalo da to spreite?Malinovski objanjava: zadrati Rostov nije bilo mogue,

odstupanje je spaslo bar deo vojske...Duga pauza.Saoptie vam reenje.U dokumentima o Larinu ne pie tako. Do 19. decembra

1942, prema izvetaju NKVD-a Staljingradskog fronta lan Vojnog sovjeta armije ponaao se nervozno, ranjen u nogu, iao uspravno i ostavljao utisak da eli da pogine...

erbakov ef GPU-a u Crvenoj armiji negde je rekao: Nije to bilo bez neke. Zato u Larinovom oprotajnom pi-smu pie iveo Lenjin!, a ne iveo Staljin?

Rodion Jakovlevi Malinovski, za koga se zalagao lan voj-nog saveta Junog fronta tokom staljingradske bitke Nikita Hruov, postao je maral SSSR, bio je proglaen i za narod-nog heroja i bio strateg jaanja ruske vojne moi. Bio je pro-glaen za narodnog heroja i u Jugoslaviji.

Dok je Malinovski komandovao na Dalekom istoku, Sta-ljin je, navodno, jednom rekao Beriji: Ne diraj ga, dovoljno je daleko od nas. O Larinu je u jednom literarnom delu na-pisano da je nesreno poginuo od nemake granate.

24

Stroa je bila naredba broj 270. od 16. avgusta 1941, po kojoj komandire i politike radnike koji u vreme boja skidaju vojni-ke oznake i dezertiraju, ili se predaju neprijatelju, treba smatra-ti zlim dezerterima koji su izdali Otadbinu, ije porodice pod-leu hapenju, kao porodice onih koji su prekrili zakletvu.

Neki oficiri su izvoeni na vojni sud, a neki smenjivani, ili sputani na nii rang u pojedinim jedinicama za nekoliko me-seci 1942. smenie i po etiri komandanta.

U leto i jesen 1942. postupcima sovjetskih ljudi, meutim, upravljalo je neto jae od straha od NKVD-a, kanjenikih ba-taljona i takozvanih zatitnih odreda koji su u pozadini jurili de-zertere... Godine 1942. to je bio Otadbinski rat protiv uasava-jueg neprijatelja: Iza Volge za nas nema zemlje...

U Crvenoj armiji 1942. komesarske funkcije su bile ograni-ene i 122.000 polit-radnika se nije vie toliko mealo u koman-dovanje i utopilo se u vojsku. Sovjetska ratna ideologija je u to vreme bila optenarodna tradicionalna: esto su pominjali Ku-tuzova i Suvorova. U pesmi o Staljingradu, pominje se i njego-vo istorijsko ime Caricin. Mitropolit Sergej obratio se vernici-ma s pozivom da uine sve za pobedu. U listu Pravda poeli su da piu re bog velikim slovom. Jedan sibirski seljak, stigavi na Kazanjski vokzal (elezniku stanicu), uvi sa zvunika glas Staljina, skrueno se prekrstio...

Ti me eka i u dejem krevetiu suzu kriom otire...

Iz Staljingrada je do 23. avgusta evakuisano oko 100.000, a nekoliko dana kasnije jo preko 300.000 ljudi. Majke su ekale no, da bi pod njenim pokrovom decu nekako prebacile ka Vol-gi, gde su u tranejama i uvalama ekale da ih, laicama i oma-njim parobrodima, prebace na levu pustu obalu, ne bi li preive-la. Nemaki piloti su potapali te male brodie, posmatrajui po-gibelj nezatiene eljadi.

25

S visoke obale Volge oprotajne krike sluali su vojnici, dre-i se zubima za poloaje.

Neto od tog duha ostalo je u pesmi, uz koju se mora zapla-kati. To je Tjomnaja no, koju je u filmu Dva borca, 1943. pe-vao filmski glumac Mark Berns, uz gitaru, na frontu, u zemuni-ci, dok lije kia:

, , , . , , , , .Ona ga eka, ne kao nemaka Lili Marlen, pod fenjerom

ispred kasarne, ve bez sna, u dejem krevetiu kriom otire suze, a on, koji u stepi, u tamnoj noi, koju ara samo ar kuru-ma, ne sree se sa smru prvi put, zbog toga zna da mu se nita ne moe desiti. Zapravo, moli se...

Molim Gospoda za Vasilija Ivanovia ujkova

Onakav komandant kakvog je Stavka traila, general Vasilij Ivanovi ujkov, stigao je u Staljingrad, na komandni punkt 62. armije, izloene ubitanom napadu iz vazduha na Mamajevom kurganu, 11. septembra 1942, neposredno pred odluujui juri Nemaca u grad. U divizijama, iji normalni sastav je bio 10.000, ostalo je bilo po sto boraca. U tenkovskim brigadama bilo je tek neto vie od desetak tenkova, a u celom tenkovskom korpusu general-majora Popova bilo je manje od pedeset maina.

ovek s labilnom psihom bi siao s uma u takvoj bici, ali uj-kov je bio tvrd, odluan, uporan, samouveren i prezirao je kuka-vice. Kau da je neke od komandira i streljao pred strojem voj-nika. U bunkeru ujkova o jednoj temi se nikada nije rasprav-ljalo kako napustiti pozicije.

26

Taktika je bila razrae-na pre ujkova: bori se s bli-skog odstojanja, dok moe, ako si smrtno ugroen po-vuci se, a sa prvim zracima sutranjeg dana poni novi boj. Dejstvuj tako beskona-no dugo, dok ne dovede ne-prijatelja do iscrpljenosti. Sto prvi put, nadvladae ga, iako su na njegovoj strani tehnika, navike, visoko umee, maj-storstvo profesionalnih voj-nika, koji su do tog trenutka bili osvojili celu Evropu.

Staljingradska eleznika sta-nica je do 27. septembra prelazila iz ruke u ruku 13 puta.

Dok je Paulus u poetku bitke za Staljingrad svoj tab (sa vlastitom zbirkom ploa klasine muzike) drao na aerodromu Golubinka, podalje od oka vulkana, ujkov je svoj tab postavio u gradu, u tunelu blizu ua reke Carice u Volgu, odakle je, s vi-im nivoom razumevanja, video sva zbivanja.

Taj omanji irokopleati oficir se izgledom nije razlikovao od obinih vojnika, s kojima je delio lojalnost i ono oseanje duga, bez koga ni Staljin, ni ideologija, ni milij moroz, general Mo-roz, general Mraz, ne bi pomogli.

Iz sneenog Kujbieva, gde je u bedi i oskudici i brizi ivela porodica ujkova, gde je teko bolovala njegova ki, supruga je pisala: Darogoj Vasilij! Babuka, naa susetka, sree me svako jutro i govori: Molim Gospoda za Vasilija Ivanovia.

Engleski istoriar A. Klark je napisao kako je tu metodiki germanski um suprotstavljen izdrljivosti zatitnika grada koji

KOMANDANT NA LINIJI FRONTA: Vasilij Ivanovi ujkov

27

su ve davno reili da se ne boje za sebe. Bilo je mogue ubiti ih, ali se pokazalo nemoguim paralizovati ih strahom.

Jedna od junakinja te epopeje je filmska glumica Marionela Vladimirovna Koroljova, poznata kao Gulja Koroljova. Ostaviv-i sina Sau kod svoje majke evakuisane u Ufi, na front je otila dobrovoljno. Kao sanitetska instruktorka, iznela je iz borbe 50 teko ranjenih boraca i komandira s orujem, a 23. novembra 1942, pri kraju dana, kada je u stroju ostalo malo boraca, krenu-la je u juri, uskoila u rov i bombama unitila 15 nemakih voj-nika. Smrtno ranjena, produila je neravnopravni boj.

U prolee 1943. na Mamajevom Kurganu

ak ni trava nije rasla

Pitanje ivota ili smrti za 62. armiju generala ujkova bila je kota 102, dva kilometra udaljena od Volge. Teren koji se sputa prema reci ispunjen je prirodnim uvalama (balke) pogodnim za zaklone. Tuda je priticala pomo onima koji su ostali u gradu, dovoena su pojaanja i izvlaeni ranjenici.

Taj breg, Mamajev Kurgan, koji je ime dobio u vreme ta-tarsko-mongolske vladavine i znai Mamajev grob, na kome su ogorene borbe trajale 135 dana, nazivali su glavnim visom Ru-sije. Prelazio je nebrojeno puta iz ruke u ruku. Avio-bombe od dve tone i artiljerijske salve iz haubica od 203 mm su preorale Kurgan. Posle Staljingradske bitke, na jednom kvadratnom me-tru zemlje nalazili su od 500 do 1250 kuruma i rapnela. U pro-lee 1943. na Mamajevom Kurganu ak ni trava nije rasla.

Onog dana kada je general ujkov bio postavljen za koman-danta 62. armije, 12. septembra 1942, na Hitlerovo pitanje kada e Staljingrad biti osvojen, Fridrih fon Paulus odgovara: Za nekoliko dana, zapravo za deset dana borbi i dve nedelje za pre-grupisavanje.

28

Njegova vojska je drugaije procenjivala stanje stvari. Pisma koja su nemaki vojnici slali kui sovjetski obavetajci su pleni-li i slali direktno Staljinu, koji je voleo da na osnovu njih pro-cenjuje moralno stanje Nemaca. Pismo od 1. septembra: Da li se to Rusi stvarno spremaju da ratuju na samoj obali Volge? To je sumasestvie. Osmog septembra: Nezdrava upornost. Je-danaestog septembra: Fanatici. Trinaestog: Divlje zveri. e-snaestog: Varvarstvo... To nisu ljudi, ve avoli. Dvadeset e-stog: Varvari, oni primenjuju banditske metode. Dvadeset osmog oktobra: Svaki vojnik gleda na sebe kao na ve osue-nog oveka...

Nemaka vrhovna komanda je 12. septembra bila naredila da 6. armija, bez obzira na rtve, zauzme Staljingrad. Nemci su uz podrku oko 1000 aviona, izbili na tri-etiri kilometra do centra

na konju: General ukovFototgrafija: Jakov Rjumkin

29

grada, a 12. septembra uklinili su se izmeu sovjetske 62. i 64. armije.

Istog dana ukov je s naelnikom ruskog Generaltaba Vasi-ljevskim i sa Staljinom u Moskvi procenjivao uslonjavajuu si-tuaciju: teak boj u Novorosijsku, opasnost pod Groznim...

Staljin je pitao pre svega za Staljingrad

ukov je govorio o borbama na severu grada i ukazao na ogromnu nemaku prednost u vazduhu i traio je 400 haubi-ca, tenkovski korpus i jednu ojaanu peadijsku armiju.

Staljin se nadneo nad sopstvenom vojnom kartom, trae-i gde su rezerve, a podalje od stola, u uglu velike prostorije, ukov i Vasiljevski su tiho aputali jedan drugom: A zar nema drugog reenja? Iznenadio ih je otar Staljinov sluh, poto je ovaj odmah upitao: Kakvo reenje?

Poslao ih je u Generaltab da do sutra u 9 asova uvee dobro razmisle ta treba da se uradi u rejonu Staljingrada.

U 10 uvee sledeeg dana ukov i Vasiljevski stajali su, s kar-tama iscrtanim strelicama, u Staljinovom kabinetu.

Josif Visarionovi je poeo da se esti: Desetine i stotine hi-ljada sovjetskih mukaraca i ena ginu u borbi protiv faizma, a eril, kao odgovor, alje nekoliko desetina harikena, a ti ha-rikeni su hrpa metala, nai piloti ih ne vole...

Onda je spustio ton i upitao: Ko e obrazlagati?Vasiljevski je odgovorio da je to svejedno poto on s ukovim

deli miljenje.Staljin je pogledao prinesenu kartu na kojoj je ucrtana kon-

centracija vojske kod mesta Serafimovi, 200 kilometara sever-no od Staljingrada.

Novi front?

30

Pitao je zato se ne napadne neto blie, i brzo prihvatio ar-gument da udar zapadnije od Dona ne daje mogunost protivni-ku da zbog rene prepreke brzo sprei zaokruivanje. Tako je u kritinim trenucima stvoren plan operacije Uran.

Tim planom predvien je sovjetski proboj fronta na Donu kod Kletska i, juno od Staljingrada, kod jezera Gaa. Posle energinog nastupa, sovjetske oklopne i motorizovane snage trebalo je da se sretnu kod Kalaa na Donu, 50 km zapadno od Staljingrada, a zatim je trebalo da sledi okruenje i unitenje nemakih snaga u rejonu Staljingrada.

Niko toliko nije oekivao da ujkov izdri u ruevinama Sta-ljingrada kao tvorci plana Uran.

Crveni Traktornij

Projektovanje Traktorskog zavoda na obali Volge bilo je povereno firmi Albert Kan inkorporejted znamenitog amerikog arhitekte Alberta Kana (18691942). Izgradnja je poela 1926. po planovima za ubrzanu industrijalizaciju SSSR, zavrena 1930. i zavod je dobio ime Feliksa Edmundovia Derinskog, iji je spomenik postavljen ispred fabrikog ulaza.

Prvi traktor STZ-1 sa konvejera je siao 17. juna 1930, a i tenkovi potom...

Mnogo radnika iz preduzea irom zemlje i sedam hiljada komsomolaca za 11 meseci su izgradili pogone, a za njima su doli mnogi.

Posle rata proizvodnja je obnovljena.Godine 2005. reenjem Arbitranog suda Volgogradske

oblasti Volgogradski traktorski zavod je bankrotirao i upravljanje nad njim su preuzeli kreditori. Naslednik zavoda je Traktorska kompanija VgTZ, koja je, kau, sada znaajna kompanija u volgogradskoj privredi.

31

Teko je poverovati da je posle takvog naleta

avijacije ovde ostalo ita ivo, ak i mi

Nemaka avijacija je 28. i 29. septembra masivnim naletima rasistila put svojoj peadiji na Barikadni i Traktorozavodski re-jon. Izgoreo je niz pogona, cisterne nafte, bioskop Udarnik, cirkus, letnji teatar, bolnica broj 6, porodilite, dispanzer, mno-go kola, i veliki deo naselja...

Masovnim bombardovanjem koje je trajalo 13 asova Zavod je 4. oktobra potpuno izbaen iz stroja. Jedan od nemakih ue-snika bitke pie kui u Nemaku: Teko je poverovati da je po-sle takvog naleta avijacije ovde ostalo ita ivo, ak i mi...

U noi 6. oktobra poslednja grupa radnika napustila je ra-zrueni zavod. Zavrena je evakuacija radnikih porodica i ma-terijalnih sredstava na levu obalu Volge. Fabriku su zaposeli voj-nici desetkovane 62. armije ujkova, koja je stajala u uskom

U TENKOVSKOJ FABRICI SSSR-A: Nemaki vojnici u traktorskom zavodu u Staljingradu

32

pojasu pored same Volge od Traktorskog zavoda na severu do tzv. elevatora, silosa na jugu grada.

Oko pola sedam ujutro 13. oktobra, dve udarne grupe Nema-ca obruile su se na njene poloaje. A 14. oktobra, koji se sma-tra najteim za odbranu Staljingrada, Nemci su sa 180 tenkova napali fabriku Barikade i Staljingradski traktorski zavod i uskim klinom severno i juno od Barikada zauzeli elezni-ku stanicu i izbili na Volgu. Odvojili su time sovjetsku 62. od 64. armije.

Borba je produena u svakom fabrikom odeljenju fabrike Crveni oktobar, sve do 27. oktobra. Te borbe su Nemce toliko iscrple da su narednog dana obustavili napad.

Narednih nedelja u Staljingradu je voena borba za svaku kuu, po podrumima i kanalizaciji. Nemci su je nazvali rat pa-cova (Ratten krieg).

Jedno od kultnih mesta u Staljingradu je Dom Pavlova (Dom vojnike slave). Nazvan je po tome to je tu kuu krajem

PRED KUOM PAVLOVA: serant Pavlov

33

septembra 1942. branio serant Pavlov sa svo-jom jedinicom.

To je etvorospratna stambena zgrada, po-dignuta u prvoj polovi-ni tridesetih, u kojoj su pre rata iveli specija-listi privrednih predu-zea i partijski radnici (komesarska kua), iji je skelet bio neosvo-jiva tvrava. Od 23. sep-tembra po 25. novem-bra 1942. Nemci su ju-riali na tu ruevinu po nekoliko puta na dan. ujkov je govorio da su hitlerovci u po-kuajima da zauzmu Dom Pavlova izgubili vie vojnika nego pri osvajanju Pariza.

Imena svih koji su preko fizikih i psihikih granica branili tu zgradu ispisana su na spomen-ploi: Aleksandrov, Afanasjev, Bondarenko, Voronov, Gluenko, Pavlov... Prezimena dvojice boraca su, kau, ipak izostavljena: Garja Badmajevi Hoholov etniki Kalmik koji je, kau Rusi, bio represirovan (Kalmici su raseljeni zbog uea u ratu na strani Nemaca), i Aleksej Su-gba, koji je 1944. zarobljen i kasnije sluio u kvislinkoj Kola-kovoj Ruskoj oslobodilakoj armiji (ROA)...

Jedan od opevanih junaka tog rata u ruevinama je svaka-ko Vasilij Grigorjevi Zajcev, snajperista koji je od septembra 1942. do januara 1943. usmrtio 242 nemaka vojnika i oficira. Umro je 1991, a 31. januara 2006. njegov prah sveano je sahra-njen na Mamajevom Kurganu.

SNAJPERISTA KOJI JE UAO U ISTORIJU: Vasilij Grigorjevi Zajcev

34

Fototgrafija: Jakov Rjumkin

35

Ovu zimu mi emo provesti u Rusiji. Na topli

dom je bolje na vreme zaboraviti

U Staljingradu 9. novembra nastupio je General Mraz mi-nus 18 stepeni Celzijusovih. Rusi plene pismo generala Gablenca, komandanta 384. peadijske divizije: Izmeniti situaciju nabolje nemogue je. Ali, pasivnost veine vojnika moe da bude prevla-dana aktivnou rukovodstva. Komandanti moraju da postupaju stroe... Dezerterima treba da sudi vojni sud. Vojnik koji zaspi na borbenom poloaju zasluuje streljanje na licu mesta. Vreme je da se pone iveti po zakonima ratnog doba... Ovu zimu mi emo provesti u Rusiji. Na topli dom je bolje na vreme zaboraviti.

Radi vraanja psihike ravnotee nemaki vojnici su, dok im je dobro ilo, esto slati na odsustvo u Nemaku.

Valjda su tamo priali o ratu, ali u Rajhu su zapravo teko shvatali ta se deava na Volgi.

U dalekom i mirnom alpskom Oberzalcburgu, odmarajui se posle praznovanja godinjice pivskog pua 1923, Hitler skandi-rajuim jezikom hvali mukost nemakih vojnika na Volgi.

Paulus je izgubio veliki broj vojnika, a precenjivao je brojno stanje ujkovljeve vojske u ruevinama Staljingrada i moda se nadao da je sedenje na Volgi dobar metod za iskljuivanje so-vjetskog kontranapada.

U dnevniku Frajhera fon Rihthofena poetkom novembra je zabeleeno da je Paulus samoljubiv i da ne vidi da se Rusi kon-centriu na Donu, koji poinje da se smrzava.

I sovjetski vojnici su sa zebnjom okretali pogled ka Volgi. Da li poinje da se mrzne i da li e se prevoz na levu obalu obustavi-ti? Posle izvetaja da je tok Volge na istoku od ostrva Golodnog i Sarpinskog u potpunosti blokiran ledom, ujkov prvi put gubi ivce i kae: Sada nam predstoji da vodimo rat na dva fron-ta: neprijateljska reka iza nas i neprijatelj koji estoko napada ispred nas.

36

U 6.30 ujutru, 11. novembra 1942, poinje poslednji nemaki napad na hemijski kombinat Lazur i eleznike instalacije. Iz juria na zavod Barikade nijedan Nemac iz 336. bataljona se ne vraa na poetne pozicije...

Dotrao vojnik iz susedne ete i povikao: Tamo! Ivani!

Za to vreme, iz pravca Moskve i Urala tutnjali su konvoji s tehnikom i ljudima. Pristizala je polovina artiljerijskih rezervi SSSR vie od 200.000 ljudi, 5. tenkovska armija, deset pea-dijskih divizija, jedan tenkovski i dva konjika korpusa sa deset hiljada konja, dvadeset artiljerijskih pukova, 115 diviziona ka-ua, 900 novih T-34, teka artiljerija, 110 pukova avijacije sa 1100 aviona...

Jurili su ka mestima Serafimovi i Kletskaja, 200 i 160 kilo-metra severozapadno od Staljingrada.

Vojnici su polagali zakletve pred pukovskim zastavama, novi borci su zaduivali oruje.

U slobodno vreme mnogo su pevali. , . (Pesma iz 1938, o Kaui, Jekaterini, devojci koja ezne za

svojim dragim koji je vojsci.)Tamni oblaci nadvili su se i padao je sneg kada je 19. novem-

bra, nakon besane noi, u 7:20 ujutro na ruskom Jugozapadnom i Donskom frontu poslata u etar kodna re Sirena naredba da se zapuca iz tri hiljade pet stotina orua. Na delu fronta koji su drali Rumuni, Sovjeti su prelu u protivofanzivu 19. novem-bra u 8:50 posle 80 minuta duge artiljerijske pripreme, koju je obeleavao urlik kaua. Poela je sovjetska operacija Uran.

Petnaest kilometara juno, u nemakoj meteorolokoj sta-nici, Volf Pelikan spremao se da proveri pribor, kad je dotrao

37

vojnik iz susedne ete i povikao: Tamo! Ivani! Pelikan je se nasmejao: Ti si siao s uma! Ostali vojnici su pokuali da ismeju paniara, bacali na njega sneg, no on je i dalje pokazivao na sever.

U tab grupe Armija B, 22. novembra, u 7 sati uvee, Paulus alje radiogram: Armija okruena... Juni front ostaje nezatvo-ren jo samo istono od reke Don, koja je zamrzla i koju je mo-gue prei... Ostalo je malo goriva; kada se ono potroi, tenkovi i teko oruje izgubie mobilnost. Municije je ostalo jo za est dana... Molim slobodu dejstva...

etrdesetak kilometara zapadno od Staljingrada, most preko Dona kod gradia Kala, oko koga je prethodnog leta poginulo mnogo sovjetskih vojnika, a preko koga su za estu armiju sti-zali poslednji transporti, sada Nemci pokuavaju da preu, ali ne uspevaju. Ostali su okrueni izmeu Volge i Dona.

Engleski istoriar Bivor opisuje kako su se nekada discipli-novani nemaki vojnici sada tukli, ak i pucali jedan na drugo-ga, u pokuaju da preu na istonu obalu Dona, a da su oficiri pretili jedni drugima orujem, sporei se oko prvenstva prelaza. Neki vojnici su pokuavali da prou preko Dona po ledu, ali led je bio tvrd samo uz obalu. Onima koji su propali kroz tanak led niko nije pruao ruku pomoi.

Sve je liilo na povlaenje Napoleonove armije 1812. preko Berezine, ije je ime na francuskom postalo sinonim za kata-strofu.

Poslednja grupa Nemaca probila se preko Dona 29. novem-bra 1942. Po podne tog dana, most je miniran i oni u Staljingra-du su dobili signal puta nazad nema.

Poslednji uspeh Vermahta u Staljingradu: u kui 78 i 83 za jednu od soba bitka je trajala dva dana. Nemci su pravili cr-nohumorne viceve: Osvojili smo kupatilo, sledi ofanziva na dnevnu sobu.

38

Okruenje Nemaca 1923. novembra 1942. Izvor: Vojna enciklopedija 1975.

39

Narednih dana sovjetske jedinice produile su napad i steza-nje obrua oko okruenih nemakih snaga, koje su 30. novem-bra bile zbijene na oko 1500 kvadratnih kilometara (40 km iri-ne, 3040 km duine).

U 6. armiju, u 8:38 ujutru 24. novembra 1942. stie Fhrer-befehl naredba firera, ravna zakonu Rajha, da se u Staljin-gradu obrazuje Festung tvrava. Snabdevanje e uslediti iz vazduha.

Nemakoj 6. armiji je trebalo dostaviti 750 tona ratnog ma-terijala dnevno od toga 380 tona hrane, 250 tona municije i opreme, 120 tona goriva. Na raspolaganju je bilo 298 transpor-tnih aviona.

Hitler je traio miljenje od Geringa, koji je odgovorio da e Luftvafe obezbediti snabdevanje este armije. Neki generali pa-daju u jarost, ali Gering obeava fireru da moe, a firer veruje rajhsdmaralu. Sve u svemu, od 25. novembra 1942. do 2. febru-ara 1943. Paulusovoj armiji u okruenju je dostavljeno vazdu-nim putem dnevno proseno samo oko 94 tone ratnog materi-jala.

40

Nemci su bili izvukli naravouenije iz za njih estoke zime 1941. Koristili su jaruge u stepi za izgradnju zimskih sklonita za vojnike i skladitili ratni materijal koji je stizao eleznikim prugama iz 600 kilometara udaljenog Harkova. Sovjetski parti-zani su ruili vozove i palili skladita, uprkos tome to su Nemci vrili represalije i deportovali u Nemaku samo iz prostora iz-meu Dona i Volge oko 25.000 ljudi.

Sada su Nemci konano izgubili pozadinske magacine hra-ne i municije. Nemaki vojnici u staljingradskom okruenju su jo bili u letnjim uniformama 76 vagona zimske odee bilo je negde na putu. Nemaki vojnici, s letnjim kapama, poeli su da cene ruske vatnike, fufajke, apke-uanke. Lovili su pse, ne samo zbog mesa ve i zbog krzna, od koga su pravili improvizo-vane kape.

Feldmaral Erih fon Mantajn je naredio da nova grupa Ar-mija Don napadne sovjetske jedinice koje steu obru nad ne-makim snagama pred Staljingradom.

Fon Paulus je trebalo da se utvruje u kotlu i da na znak udar groma (Donerschlag) pokua da se probije dolinom reke

OSTACI ESTE ARMIJE: Nemaki vojnici u Staljingradu, 1943. Fototgrafija: Galina Sankova (1904 ?)

41

Donska Carica u okviru operacije Zimska oluja (Winter-gewitter). Tenkisti generala Hota su nadirali prema Staljingra-du, ali posle etiri dana oslabili su ritam svog prodora nakon to su crvenoarmejci potpuno razbili pet italijanskih crnokou-ljakih divizija i pritisli nadirue nemake pancere s krila.

Uvee, 8. januara, Mantajn je u Novoerkasku primio goste-oficire visokog ranga koji se sa odmora u Nemakoj vraaju na front. Jednoruki Men, tenkist Hube priao je da Hitler ima plan za spas 6. armije. Mantajn tokom cele veeri nijednom nije pomenuo Staljingrad.

Ljudi su se ubijali zbog trunke

soli. Bilo je i kanibalizma

Sovjetska vojska je zahvatila Paulusove snage u koljco. Kad je prila na 400 metara od poletne piste aerodroma Pitomnik, uobiajeni pedantni nemaki poredak pri ukrcavanju u avion je nestao: ranjenike su odgurivali da bi se ukrcali oni sa specijal-nim kartama. Neki major nudio je pilotu 10.000 maraka za me-sto u avionu.

Rusi saznaju za stranu sudbinu svojih zarobljenih drugova: u logorima Voronovo i Gumrak preivelo je 20 od 3500 za-robljenih crvenoarmejaca. Ljudi su se ubijali zbog trunke soli. Bilo je i kanibalizma. Cela jedna poljana bila je popunjena tru-plima umrlih zarobljenih sovjetskih vojnika.

Vojnici Paulusove 6. armije, opevani i za vreme i posle rata kao profesionalni vojnici koji se bore do poslednjeg, pokaziva-li su istu onakvu okrutnost kakvu su pokazivali godinu dana ra-nije, kada je Zonderkomanda 4 A u sastavu Ajnzacgrupe C, uz uee delova ba te Paulusove 6. armije, u Babjem Jaru, u oko-lini Kijeva za dva dana, 2930. septembra 1941. streljala 33.771

42

osobe ne raunajui decu do tri godine, koju su takoe ubijali, ali nisu popisivali.

U Brjanskoj ulici u Staljingradu Nemci su obesili deaka Sau Filipova, jednog od malobrojnih preivelih civila u Staljin-gradu, koji je istio nemakim oficirima obuu, pod sumnjom da je javljao svojima o kretanju Nemaca. Rusi za njega kau: Nastajaij Staljingradec... Pravi Staljingraanin.

Svest o tim nepoinstvima i strah od odmazde u staljingrad-skoj agoniji, mora da su vie odreivali ponaanje nemakih voj-nika nego Hitlerove recitacije o Nibelunzima koji stoje do po-slednjeg. Meu njima se govorilo da ukov ne uzima zaroblje-nike i da poslednji metak treba uvati za sebe.

Patetina sonata

Sovjeti su 8. januara pozvali Paulusa da se preda. Hitler na-reuje: nema predaje.

Sovjeti nadiru ka Staljingradu posle kanonade 6500 topova.Paulusov poslednji pokuaj da dobije podrku u Berlinu: s

putnikom kartom 7 kapetan Ber specijalnim avionom po-lee s jedinog aerodroma koji Nemci imaju u Staljingradu ka Hitlerovom bunkeru Wolfschanze (Vuja jama). Mladi kapetan 15. januara, u devet uvee, ulazi u onu istu konferencijsku salu u koju e osamnaest meseci kasnije ui Fon taufenberg. Hi-tler, obrativi mu se sa Her Hauptman, bio je mnogo ljuba-zan. Kada je Ber poeo da pria o gladi u tvravi Staljingrad, o tome da 200.000 vojnika umire i nema pomo i da vazduni most ne funkcionie, Hitler se zagledao u najmlaeg oficira. U sali je nastala glasna tiina. Ber je raportirao i izaao.

Dnevnik Bera: Tek tada sam shvatio da je Hitler izgubio svaku vezu s realnou. On ivi u fantazmagorinom svetu kara-ta i zastavica... Savreno sam shvatio da mi gubimo rat.

43

Rusi e posle osloboenja otkriti da je komandant nemake 16. tenkovske divizije u zemunici imao rojal, klavir. Kroz promr-zlu zemlju dolazili su zvuci Betovenove Prve patetine sonate i meali se s ratnom grmljavinom napolju. General je produavao da svira ak i kada su mu podnosili izvetaje.

Crvenarmejci Paulusu 18. januara upuuju drugi ultimatum.Taj predlog Paulus je prosledio Hitleru i zatraio slobodu

dejstava. Hitler odgovara: O kapitulaciji ne moe biti rei. Vojnici su duni da se bore do poslednjeg.

Pred sam kraj, 30. januara, nemaki oficiri i vojnici su se sa-kupili oko radija, da uju Hitle-rove rei povodom desetogodi-njice nacistikog reima u Ne-makoj: Kao i Nibelunzi, oni stoje do poslednjeg...

Nemakim vojnicima u to vreme davali su po 2030 meta-ka. Sledovanje hleba bilo je sni-eno sa 120 na 70 grama. Ki-logram krompira deljen je na petnaest vojnika. Mesa nije bilo konji su pojedeni do Boia. Vodu su dobijali topljenjem snega.

Paulus je 18. januara predao vojnom pilotu oprotajno pismo eni, svoja odlikovanja i kolajnu. Naredio je da se sastave spisko-vi najcenjenijih vojnih specijalista koje treba evakuisati vazdu-nim putem. Tako je izaao iz koktela i jednoruki Fon Hube, onaj isti Men, prvi nemaki general koji je video Volgu.

Radiogramom se feldmaral umirue 6. armije, 22. janura, obratio komandantu grupe armija Don (s molbom da se ko-pija preda fireru). Zalihe dole do kraja. Ima vie od dvadeset hiljada ranjenih. Kakve naredbe mogu da dam vojnicima koji

KRAJ BITKE: Staljingrad, 2. februar 1943.

44

nemaju municiju? Potrebno hitno reenje, poto su ve primet-ni simptomi dezintegracije. Ipak, vojska jo nije izgubila veru u svoje komandante...

Hitler odgovara: Kapituljacija nemogua...Poslednji radiogrami: Paulus Hitleru estita desetu godinji-

cu u kojoj kae da se zastava sa svastikom jo vije nad Staljin-gradom i poruuje: Neka naa bitka bude primer sadanjim i buduim pokolenjima, da se ne predaju u beznadenim situaci-jama...

Hitler unapreuje Paulusa u feldmarala. To je bio poziv na samoubistvo, ali Paulusu ne pada na pamet da se ubije zbog tog kaplara iz Bohemije.

Feldmaral se, neobrijan, prebacuje iz bunkera kod aerodro-ma Gumraku u podrum razruenog staljingradskog Univerma-ga. Sledi serija samoubistava nemakih generala...

Na najvii oficir ima mnogo posla. Sada se do njega

ne moe doi, tako da moete imati posla sa mnom

Ujutro, 31. januara, Paulusov prevodilac Boris fon Najthart doao je do sovjetskog tenka ispred opkoljenog Paulusovog ta-ba u Univermagu. Kad je ugledao nemakog oficira, porunik Fedor Jelenko se bacio na zemlju. Najthart je klimnuo glavom i saoptio: Na najvii oficir hteo bi da razgovara s vaim naj-viim oficirom. Jelenko se sabrao i takoe klimnuo glavom: Na najvii oficir ima mnogo posla. Sada se do njega ne moe doi. Tako da moete imati posla sa mnom.

Novopeeni feldmaral nemake 6. armije predao se dvadese-togodinjem tenkisti.

U etiri popodne, 2. februara 1943, borbe u Staljingradu su prestale. U Nemakoj, Maarskoj i Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj objavljena je trodnevna alost.

45

Satrap u zlatnom kavezu

Pred tab feldmarala Paulusa crvenoarmejci su 31. janu-ara 1943. odvezli tabni automobil i odvezli ga ka aerodro-mu Beketovka, 20 kilometara juno od Staljingrada, gde je on u jednoj drvenoj kuici sa Hajl Hitler pozdravio koman-danta sovjetske 64. armije generala umilova. Ovaj nije mo-gao da se uzdri, ve je rairio ruke, pogledao u vedro zimsko nebo i rekao: O kako ushiujui proleni dan!

Paulusa su poveli na ruak, a on je traio da budu nahra-njeni njegovi ljudi, koji etiri dana nisu nita jeli. Za obe-dom, umilov je predloio zdravicu za pobedu Crvene armi-je. Pokolebavi se, Paulus je podigao au: Pijem za pobedu nemakog oruja. umilov je smraeno podigao svoj stakan. Poutao, odahnuo i smirujue rekao: Zaboravite to. U vae zdravlje.

Paulusa sprovode u komandni centar Donskog fronta u Zavarikinu, gde su ga ekali Voronov i Rokosovski; pa u Kra-snogorski operativni lager NKVD 27 u Moskovskoj obla-sti; pa, zbog bojazni da e biti kidnapovan u bivi sanatori-jum Vojkova; pa u Spaso-jefimijevski manastir kod Suzdalja;

FELDMARAL S BRADOM: Fridrih Vilhelm Ernst fon Paulus u trenutku zarobljavanja, Staljingrad, 31. januar 1943.

46

pa u spec-objekat u Ozjerima, odakle e Beriju svaki dan izvetavati o Satrapu (pod tim kodnim imenom je feldmar-ala duio NKVD).

Kad je Paulus posle dugog odbijanja potpisao proglas Ne-makom narodu protiv Hitlera i svedoio na Nirnberkom procesu, smetaju ga u dai Tomilino, u svojstvu Staljinovog linog zarobljenika.

Kada se razboleo, voze ga i na leenje u Jaltu.U pratnji ordonansa i linog kuvara prebacuju ga u Berlin

24. oktobra 1953, gde on rukovodioca DDR Valtera Ulbrih-ta uverava ga da e iveti u Istonoj Nemakoj. U Pravdi objavljuju njegovu izjavu, u kojoj se kae da je u slepom pot-injenju doao u Sovjetski Savez kao neprijatelj, ali da ga na-puta kao prijatelj.

Smetaju ga u elitno naselje u Drezdenu, daju mu auto, autanta i pravo da nosi lino oruje. U svojstvu naelnika novog vojno-istorijskog centra on 1954. na Vioj koli kasarn-ske narodne policije (koja je pretvorena u Armiju DDR) dri predavanja o vojnom iskustvu i Staljingradskoj bici i kritikuje zapadnonemaki militarizam. Umire 1. februara 1957, prak-tino na 14. godinjicu izginua nemake 6. armije pod Sta-ljingradom.

47

Elabuga, logor NKVD 97

Od 91.000 nemakih vojnika zarobljenih pod Staljingradom, kui se vratilo 6000.

Izmeu 40.000 i 50.000 njih umrlo je od posledica smrzava-nja i gladi u prvih est nedelja u logoru Beketovka severno od Staljingrada. Meu zarobljeni-ma vladala je epidemija dizen-terije i tifusa. Lekarske pomoi praktino nije bilo, ni medika-menata, ni instrumenata.

Dve hiljade oficira Vermahta bilo je po snegu odvedeno u ofi-cirski logor u Krasnoarmejsk. Neki su odbijali da se lie linog oruja i ubijali su se na mestu zarobljavanja.

U februaru 1943. oko 1300 zarobljenih nemakih oficira transportovano je u Logor NKVD 97 u tatarstanski gra-di Elabuga, na uu reke Tojma u Kamu, 14 kilometara od eleznike stanice Tihonovo, 215 kilometara udaljene od Ka-zanja, tamo gde se Marina Cvetajeva ubila 31. avgusta 1941.

Prevozili su ih razbijenim teretnim vagonima, predvie-nim za osam konja ili 40 ljudi, u koje je gurano po 70 zaro-bljenika. Na tom putovanju, koje je trajalo dve nedelje, umrlo je njih 700... Sprovodnik nije dozvoljavao da se mrtvi istovare iz voza jer je duio svaku glavu, ivu ili mrtvu.

Zarobljeni oficiri su drani u zidom opasanom Elabuko-kazanjsko-bogorodikom manastiru (ija je verska aktivnost bila prekraena 1928). Tamo se tifusom zarazio i medicinski personal, pa je za nekoliko nedelja umrlo 600 ljudi.

48

Zavrena je Staljingarska bitka koja je predstavljala

odluujui prelom u sovjetskom Otadbinskom ratu, a

i u Drugom svetskom ratu. Zbog poraza u kampanji pod

Staljingradom Nemci su morali da odustanu od kampanje na

Kavkazu, to je bio njihov glavni strateki cilj. Meu nemakim

saveznicima je nastalo trvenje. Ohrabreni su oslobodilaki

pokreti u porobljenoj Evropi. Ruski analitiari smatraju

da je ta bitka uticala i na to da Turska i Japan odustanu

od ratnih planova protiv SSSR. U nastavku rata Nemci vie

nisu bili sposobni za strategijsku inicijativu, to e pokazati

i njihov naredni poraz u Kurskoj bici, jula i avgusta 1943.

49

Mrtvi, ranjeni i uniteni:

NEMAKA

850.000 ubijenih i ranjenih,

ukljuujui i 91.000

zarobljenih

900 aviona

1500 tenkova

6000 artiljerijskih orua

SSSR

478.741 ubijen i ranjen

650.878 bolesnih

40.000 poginulih civila

2769 aviona

4341 tenk

15.728 artiljerijskih orua

ZGARITE: Staljingrad, 2. februara 1943. Fototgrafija: Georgi Zelma (19061984)

50

51

Kako je Valentina Izotova

postala Majka Otadbine i

rtva finansijskih piramida

Na Mamajevom Kurganu 15. oktobra 1967. sveano je otkri-ven memorijalni kompleks ko-jim dominira spomenik Majka otadbina zove vajara Jefgeni-ja Viktorovia Vuetia, socrea-listika verzija boginje pobede Nike.

iteljka Volgograda Valen-tina Izotova, nekadanja kel-nerica hotela Volgograd, u koji su svraali i Hruov i Kastro, tvrdi da je ona, kad joj je bilo 26 godina, uprkos protivljenju svog ljubomornog mua posta-la Majka za tri rublje na sat gola je pozirala kao model Maj-ke Otadbine, a umesto maa u ispruenoj ruci drala je neku letvu.

Ruskim novinarima je pri-ala da je Vueti moda pravio spomenik i po svojoj eni, ali: I lice i ruke i noge i bedra Majke Otadbine su moje...

Valentina je devedesetih bila rtva finansijskih piramida, i sada vodi volgogradski oblasni fond Zatita ulagaa.

52 Objavljeno u nedeljniku Vreme broj 1177, 25. jula 2013.

53

ALEKSANDAR IRI

70 godina Kurske bitke

Armagedon i tumaenjaDa li su u leto 1943. Nemci u istonoj Ukrajini postigli

poraz a Sovjeti pretrpeli pobedu. Svi generali su posle

bitke pametni, a poraeni su najpametniji

Kakav dan! Mislim da smo pogodili pet tenkova, ali nisam si-guran jer je bilo toliko praine i tenkova! Teko je bilo i odabra-ti cilj. Ja sam ak otvorio vatru na nau samohotku mislei da je ruska. Tano znam da sam unitio rusku samohotku jer je bila samo 50 metara ispred mene. Njeni komadi doleteli su do moga Tigra. Kakvo ludilo! Tokom obuke su nam govorili da treba da unitavamo ciljeve na velikim daljinama, ali nije mi padalo na pamet da su u vidu imali ovakvu razdaljinu. Mislim da smo unitili i nekoliko neprijateljskih protivtenkovskih orua. Ko-mandir tenka, esesovac Joakim ol sutradan je u svoj dnevnik upisao: 16. jul 1943. Jo jedan dan u paklu. Bukvalno smo stre-ljali neprijateljsku peadijsku kolonu koja je pokuavala da pri-e naim grenadirima s boka. ak i u Tigru uli smo kako nai vojnici radosno viu svaki put kada bi granata pala usred Rusa. Divno smo se oseali. Mada, iskreno govorei, pogled na rasute delove tela nije predstavljalo nikakvo zadovoljstvo.

54

S druge strane, budui heroj Sovjetskog saveza Grigorij Pe-neko: Bila je takva buka da je probijala ui, krv je iz njih te-kla. Opti tutanj motora, razbijanje metala, grohot, pogoci ku-mulativnih granata, divlji krgut raznetog gvoa, direktni po-goci izbacivali su kupole, savijali topovske cevi. . . Od pogodaka u rezervoare goriva tenkovi bi odmah planuli. Podizali su se po-klopci, posade su pokuavale da napuste vozilo. Video sam na-pola spaljenog mladog porunika kako visi na oklopu. Ranjen, nije mogao da se izvue. Nai tenkisti koji su se spasli iz unite-nih vozila traili su na polju neprijateljske posade koje su tako-e ostale bez tehnike i tukli ih pitoljima, hvatali se u kotac. Seam se nekog kapetana koji se popeo na pogoenog nema-kog Tigra i po poklopcu udarao automatom ne bi li isterao hi-tlerovce.

Oba citata odnose se na Kursku bitku koja se odigrala od 5. do 20. jula za Nemce, odnosno od 5. jula do 23. avgusta 1943. godine za Ruse. Razlog toj razlici je to Nemci kao bitku vode samo svoju neuspelu operaciju Citadela, pokuaj da probiju li-nije sovjetske odbrane na bokovima Kurske izboine, opkole i unite dva fronta Crvene armije, dok je za Sovjete to bila samo prva, defanzivna faza planirane operacije koja je nastavljena kontranapadima Kutuziv i Polkovodec Rumjancev i okon-ana oslobaanjem Harkova 23. avgusta.

to se tumaenja Kurske bitke tie ta god pod njom po-drazumevali ona iz godine u godinu i iz decenije u deceniju postaju sve komplikovanija i, naizgled bar, tea za razumevanje. Tek za to ima mnotvo razloga, ali opti utisak je da se ozbiljni napori istoriara i rezultati njihovih istraivanja jo uvek, ako ve ne sve vie i vie, gube u magli politilke revizije istorije. Pa ponekad izgleda kao da Nemcima danas do pobede kod Kurska fali samo to to su bitku izgubili. Ili, po jednom duhovitom

55

komentaru pomenutih revizionistikih napora, Nemci su u Kur-skoj bici postigli poraz a Sovjeti pretrpeli pobedu.

A u stvari

Svi generali su posle bitke pametni, a poraeni su uglavnom najpametniji, pa tako treba gledati na posleratne memoarske ocene svih bitaka, pa i ove. Ali, kako poetkom leta 1943. stoje stvari na Kurskoj izboini irokoj oko 200 i oko 150 kilometara uvuenoj u liniju nemakog Istonog fronta?

Posle Staljingradske bitke i zimskih dejstava 1942/1943 do-lo je do operativnog predaha od aprila do juna, tokom koje su se i jedni i drugi pripremali za letnju kampanju. Nemci su pripre-mali strategijsku operaciju Citadela, istovremeni napad na se-verni i juni bok Kurske izboine, otsecanje, opkoljavanje i uni-tavanje Centralnog i Voronjekog fronta Crvene armije. U tom cilju okupljeno je oko 50 nemakih divizija, meu njima 18 ten-kovskih i motorizovanih, dve tenkovske brigade, tri samostalna tenkovska bataljona i 8 diviziona artiljerijskih jurinih orua ukupno oko 900. 000 ljudi po sovjetskim izvorima. Grupom ar-mija Centar komandovao je feldmaral Ginter Kluge a gru-pom Jug feldmaral Erih Mantajn, a njihovim udarnim sna-gama Valter Model i Herman Hot.

U operaciju su ukljuene elitne tenkovske SS divizije: Ado-lf Hitler, Rajh i Mrtvaka glava. Vojska je dodatno opre-mljena novim orujem: 134 borbena i 14 komandnih tenkova Tigar, 190 borbenih i 11 komandnih i inenjerijskih Pante-ra, 90 jurinih samohotki Ferdinand tj. sa ukupno 348 ten-kova i samohotki novih tipova.

Meutim, planiranje nemake operacije Citadela nije ilo glatko. Krajem februara 1943, posle Staljingradske bitke, sta-nje u Vermahtu bilo je daleko od dobrog. Hitler nije smenio

56

Mantajna posle povlaenja sa Kavkaza zbog straha od velii-ne gubitaka koje bi to moglo izazvati, ve mu je dopustio slo-bodu akcije koju je ovaj traio. Mantajn je predlagao likvidaci-ju izboina na Istonom frontu, prvenstveno kod Kurska, ali su sve operacije odloene dok ne proe , prolena sezona kojom je vladalo blato na svim putevima i terenima, problem u kom se nemaka vojska doslovno zaglibila kao i Crvena armi-ja, uostalom.

Mantajn je jo u februaru 1943. predloio da Nemci saeka-ju predvienu sovjetsku ofanzivu i serijom kontraudara napad-nu izloene bokove Crvene armije, ali je Hitler predlog odbacio zbog politikih posledica njegove defanzivne zamisli, i to posle poraza u Staljingradu. Poetkom marta Mantajn predlae udar na Kursku izboinu im se zavri prolena : Hitler odobrava, ali operacija je sredinom aprila odloena za 3. maj ili ne mnogo kasnije, zbog loeg vremena i potrebe da se nemake

57

jedinice popune. Unternehmen Zitadelle, operacija Citadela zamiljena je kao blitzkrieg koji treba izvesti pre no to se Crve-na armija ukopa i utvrdi. Nemci su, meutim, ve imali snimke iz vazduha na kojima su vidljivi ne samo veoma jaki odbrambe-ni poloaji na pravcima planiranog nemakog napada, ve i da si u osnovu Kurske izboine koncentrisaan dva sovjetska fronta, Centralni i Voronjeki. Feldmaral Model je zato upozoravao da se pripreme za napad ne smeju produavati, a 27. aprila predlo-io je Hitleru otkazivanje operacije Citadela zbog kanjenja i prelazak na defanzivni plan ekanja na sovjetski napad. Man-tajn je verovao u uspeh, ali je u maju i on bio zabrinut. I on se vratio ideji da nemake snage ostanu u strategijskoj defanzivi, da ofanzivu Crvene armije razbiju na odbrambenim poloajima i jakim kontraudarima u bokove sovjetskih snaga.

Ali to je plan koji e kod Kurska uspeno sprovesti Crvena armija.

58

Samohodni razara tenkova Ferdinand

Opremljen topom 88 mm, teko naoruan i oklopljen, predstavljao je najmonije nemako oklopno vozilo. Ferdi-nandi su debitovali kod Kurska, gde je njihov oklop poka-zao malu osetljivost na sovjetsku protivtenkovsku i tenkovsku artiljeriju. Ali Nemci su ih tada prvi i poslednji put masovno koristili. Ferdinandi su korieni kao prednji oklopni tit koji je privlaio panju i zbog kojih su postavljene inenje-rijske prepreke i protivtenkovska odbrana, tako da su trpeli teke gubitke. Istovremeno su izazivali ferdinandomaniju i ferdinandofobiju kod neprijateja.

Panter

Panzerkampfwagen V Panther, nesumnjivo jedan od naj-poznatijih tekih tenkova Drugog svetskog rata. Vermaht je neplanirano bio prinuen da odgovori na sovjetski srednji tenk T-3476 i teki KV-1. Serijska proizvodnja je poela ja-nuara 1943. Dajmler-Bencov projekat potseao je na T-34 oblikom trupa i kupole. Albert per u svojoj autobiografiji kae da je Tigar, planiran da bude teak 50, zbog Hitlero-vih zahteva dostigao 75 tona, pa smo zbog toga odluili da razvijemo novi tenk od 30 tona ije e ime Panter oznaa-vati njegovu veliku agilnost. Mada laki, njegov motor treba-lo je da bude isti kao Tigrov, to znai da bi razvijao znatno veu brzinu. Ali, tokom godine Hitler je jo jednom insistirao na to vie oklopa na njemu, kao i vee topove, tako da je to dovelo do teine od 48 t, to je bila prvobitno zamiljena tei-na Tigra.

naoruanje:

nemaka

59

Tigar

Panserkampfwagen VI Tiger I prvi put je masovno upo-trebljen u bici kod Kurska a potom su ga do kraja rata kori-stili Vermaht i SS trupe. Kada se pojavio bio je najbolje na-oruan i najbolje oklopljen tenk na svetu i to je ostao najma-nje do novembra 1943. U operaciji Citadela kod Kurska ne-maka komanda je koristila dva bataljona tekih tenkova i dve ete koje su bile delovi tenkovskih divizija. Proizvoen je od 1942. do 1944, ukupno 1347 komada.

Sovjetski uesnici bitke svedoe da tenkisti, shvativi da nee dospeti do daljine sigurnog pogotka u Tigar, esto naputali svoj T-34 i pod vatrom se vraali na polazni polo-aj. Shvativi postupak, komanda je naredila da se na vojni sud izvode sve posade koje su iz vatre izale u punom sastavu. Tada su tenkisti smislili novo lukavstvo: prilazili su neprija-telju blie i tenk naputali pod vatrom. Poneko bi poginuo ili bio ranjen na otvorenom, ali neko je i uspevao da se domogne svojih.

60

Miki Maus T-34

Inenjer Mihail Kokin je 1937. bio zaduen za unapree-nje ruske oklopne tehnologije. Proizvodni model nazvan T-34 imao je tei oklop i ire gusenice od starijih sovjetskioh tenko-va. Prvi prototipovi bili su za testiranje spremni januara 1940. Prvi tenkovi isporueni su Crvenoj armiji septembra 1940.

Tenkovi T-34 pokazali su se efikasnim protiv nemakih sna-ga. Nemci su bili uvereni u sopstvenu tehnoloku superiornost, a sudar sa T-34bio je za njih ok. to se performansi tie, T-34 nisu imali problema da se kreu u blatu i na snegu. Sredinom 1943. Nemci su na Istonom frontu imali brzometne Pak 40 topove 75 mm i tenkove Panter i Tigar koji su znaajno umanjili neke od prednosti ve uvebanih posada T-34.

Nemci su T-34 zvali Miki Maus jer su s podignutim po-klopcima kupole izgledali kao Diznijev crtani lik.

Do kraja 1945. napravljeno je 57.339 T-34 tenkova koji su i-nili vie od 55 odsto svih sovjetskih tenkovskih snaga. Posle Dru-gog svetskog rata T-34 tenkovi uestvovali su u Korejskom ratu, Vijetnamu i ratu u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.

naoruanje:

SSSR

61

Specifikacije

T-34 Model 1940 Model 1941 Model 1942 Model 1943Motor 12 cil dizel V-2

500 KS12 cil dizel V-2500 KS

12 cil dizel V-2500 KS

12 cil dizel V-2500 KS

Ogibljenje Christie Christie Christie ChristieNaoruanje 1x76,2mm L-11

top sa 76 zrna 2x7,62mm mitraljeza

1x76,2mm F-34 top sa 77 zrna 2x7,62mm mitraljeza

1x76,2mm F-34 top sa 77 zrna 2x7,62mm mitraljeza

1x76,2mm F-34 top sa 100 zrna 2x7,62mm mitraljeza

Oklop 1545mm 2052mm 1565mm 2070mmPosada 4 4 4 4Duina (m) 6,68 m 6,68 m 6,68 m 6,68 mirina (m) 3,00 m 3,00 m 3,00 m 3,00 mVisina (m) 2,45 m 2,45 m 2,45 m 2,45 mTeina 26,0 t 26,0 t 28,0 t 30,0 tBrzina 53 km/h 53 km/h 53 km/h 53 km/hRadijus 300 km 400 km 400 km 465 km

62

SU-152 Kurski Ubica ivotinja

Sovjetski samohodni top zasnovan na tenku KV-1s i naoru-an monom haubicom 152 mm ML-205. Mogao se koristiti i kao teki razara tenkova i kao teki napadaki top. U ne-kim sluajevima sluio je do neke mere i kao samohodna ha-ubica. U Kurskoj izboini mnoge posade samohodne artilje-rije pokazale su heroizam i profesionalno komandovanje svo-jim vozilima. Posada SU-152 majora Sankovskog, na primer, unitila je 10 nemakih tenkova u jednom danu. Tokom Ope-racije Orel-Kursk njihov puk je unitio sedam Ferdinanda (Slonova), 10 Tigrova i druga nemaka vozila (po nekim izvorima 8 Ferdinanda i 12 Tigrova). Zbog takvog uspe-ha protiv Vermahtovog Zoolokog vrta dvojica sovjetskih vojnika su SU-152 nazvali Ubica ivotinja.

63

KV-1s

Sovjetski teki tenk; skraenica KV je od Klim Voroilov zvaninog imena sovjetskih tekih tenkova masovno proi-zvoenih od 1940 do 1943. Oznaka 1s oznaava prvu mo-difikaciju na prvom modelu tenka, posle neuspele primene u prvoj fazi rata: posle toga brzina kretanja bila je blia brzini srednjih tenkova. Po kasnijim standardima nije bio na nivou srednjih tenkova po borbenoj moi: ugradnja topa od 85 mm ostala je samo eksperiment 1941/42 jer je standardni top 76 mm mogao lako da unitava svako nemako oklopno vozilo pa projektanti nisu videli razlog da KV-1s uine jaim. Ali po-sle pojave nemakog Pz VI (Tigar je imao top od 88 mm), KV-1s postaje zastareo preko noi jer vie nije mogao da se suprotstavi nemakim tekim tenkovima.

64

Pripreme

Poetkom maja meseca odran je sastanak najviih oficira nemake vrhovne komande na kom su razmatrane mogue op-cije u vezi operacije Citadela: da pone to pre, da se odloi zbog bolje pripreme ili, kao tree, otkae u korist odbrambe-ne operacije. Odluka nije doneta, a ni Citadela otkazana nego odloena za 12. jun. Prema nekim izvorima, general Hajnc Gu-derijan je na sastanku s Hitlerom 10. maja rekao: Da li je ne-ophodno napasti Kursk ove godine? Da li mislite da iko zna gde je Kursk? Svet se ne brine hoemo li zauzeti Kursk ili ne. ta je razlog za pritisak da ove godine napadnemo Kursk i, tavi-e, da uopte napadamo na Istonom frontu? Hitler je odgovo-rio: Znam. Pri pomisli na to prevrne mi se stomak. Guderi-jan je zakljuio: U ovom sluaju vaa reakcija na problem je do-bra. Ostavite ga na miru. Hitler i nemaka komanda su ipak prihvatili ofanzivu, mada se sa porastom problema i izazova sve vie fokusirao na novo oruje pobede, tenkove Tigar i Pan-ter te samohodni top Ferdinand. U oekivanju novih oruja odloio je operaciju za 20. jun a onda, posle ponovljenog predlo-ga operativnog taba da se od ofanzive odustane poetak odloio za 3. jul, a 1. jula za 5. jul.

U tom trenutku nemake snage su na Kurskoj izboini imale oko 50 divizija, ukljuujui 12 oklopnih i 5 oklopnogrenadirskih, ukupno oko 777. 000 ljudi, 2451 tenk i jurini top (tj. 70 odsto svih nemakih oklopnih snaga na Istonom frontu) i 7417 topo-va i minobacaa.

to se sovjetske strane tie, Georgij ukov prvi oficir koji je u Velikom otadbinskom ratu dobio zvanje marala, poet-kom 1943. godine 8. aprila predlae Stavki, vrhovnoj koman-di Crvene armije, da umesto letnje ofanzive i opteg napredova-nja pripremi odbranu i kontraudar. Predlog je prihvaen ve 12. aprila. U osnovi, radilo se o planu odbrambenog sukoba Crvene

65

armije tokom kog bi se u kritinom trenutku izveo kontraudar i porazile nastupajue neprijateljske snage. Na oba boka Kurske izboine pripremljena je duboko eelonirana odbrana. Na prav-cima oekivanog nemakog udara postavljeno je po 1500 pro-tivtenkovskih i 1700 protivpeadijskih mina na kilometar fron-ta. Vojska Centralnog fronta pod komandom generala Roko-sovskog branila je severni, a vojska Voronjekog fronta pod ko-madom generala Vatutina juni bok. Obe vojske oslanjale su se na Stepski front koji je, pod komandom generala Konjeva, bio strategijska rezerva za predstojee operacije.

pijunaa

Obavetajni deo prie o pripremama za Kursku bitku nije manje zanimljiv i, oekivano, takoe utie na tumaenja njenog ishoda. Ve krajem marta 1943. Staljin je znao za nemake pla-nove oko Kurska; 12. aprila imao je na stolu nemaki tekst di-rektive 6 o planu operacije Citadela nemake vrhovne ko-mande upuene svim slubama Vermahta, ali bez Hitlerovog potpisa (koji e dokument potpisati tri dana kasnije). Podaci su dobijeni od obavetajca koji je radio pod imenom Verter. Pretpostavlja se da je bio saradnik vrhovne komande Vermah-ta, a informacije su u Moskvu dospele preko agenta iz vajcar-ske Rudolfa Reslera. Te informacije je potvrdio i sovjetski pi-jun u Britaniji Don Kernkros, na slubi u deifrantskom cen-tru Bleli park, koji je deifrovane nemake poruke slao direk-tno u Moskvu. Zbog toga je ukov 8. aprila, upuen u osnov-ne delove nemakog plana, mogao da napie: Oito je da e u prvoj etapi protivnik, sakupivi maksimum svojih snaga, 1315 tenkovskih divizija, uz podrku velikih snaga avijacije, nane-ti udar svojom orelsko-kromskom grupom da obuhvati Kursk sa severoistoka, a belgorodsko-harkovskom grupom sa jugoistoka

66

i doda: Smatram da je nepreporuljivo da nae snage pou u ofanzivu u neposrednoj budunosti s ciljem da preduhitre nepri-jatelja. Bolje je da se neprijatelj iscrpi protiv nae odbrane, da se onesposobe njegovi tenkovi i onda sa sveim rezervama pre-emo u optu ofanzivu koja e konano dokrajiti njegove glav-ne snage.

Znajui tano vreme poetka operacije Citadela, Crvena armija je pred zoru 5. jula izvela artiljerijsku kontrapripremu iji je cilj bio da omete poetak nemakog napada: bilo je ne-to tete na nemakim vezama. Preventivni napad avijacije na harkovske i belgorodske nemake aerodrome, u kom je uestvo-valo vie od 400 sovjetskih turmovika i lovaca, pretvorio se u katastrofalan gubitak 176 aviona, naspram 26 aviona Luftvafe. Neto malo odloen, nemaki napad na severnom boku Kurske izboine poeo je oko 06:00 po moskovskom vremenu. Tenko-vi su naili na ozbiljan otpor. Zato je glavni udar premeten sa jedne na drugu planiranu taku, ali linija odbrane nije probije-na. Sve u svemu, Nemci su napredovali samo 1012 km; izgubiv-i gotovo dve treine tenkova 9. nemaka armija je ve 10. jula prela u odbranu. Faktori nedopustivo sporog pokreta pojedinih

67

nemakih jedinica bili su dobra inenjerijska priprema odbra-ne, vatra divizijske artiljerije, kaua i dejstva jurine avija-cije po tenkovima nagomilanim pred inenjerijskim prepreka-ma, dobro rasporeene protivtenkovske otporne take i, takoe po oceni ruskih istoriara, brzo prerasporeivanje borbenog po-retka na pravcu glavnog udara protivnika, pravovremeni mane-var divizijskih i armijskih protivtenkovskih rezervi, srazmerno uspeni kontranapadi na uklinjene delove nemakih tenkovskih jedinica.

Na usporeni tempo nemakog napada uticala je i nedorae-nost u planiranju operacija odnosno loa koordinacija dejstava tenkovskih i peadijskih jedinica. Zato je u poetku masa ten-kova bila sabijena u uskim koridorima ispred inenjerijskih pre-preka i tako dospela pod kombinovani udar sovjetske avijacije i artiljerije. Svoje ogromne oklopne snage Velika Nemaka dugo vremena nije uspela da uvede u bitku. Razvoju napada naj-vie su doprinela aktivna dejstva inenjerijskih odeljenja za raz-miniranje, podrka avijacije i velika nadmo oklopne tehnike.

Ubice tenkova: Nemaki JU-87 tuka (levo) i sovjetski Iljuin Il-2 turmovik

68

Prvi dan operacije na Kurskoj izboini pokazao je nedovolj-nu snagu protivtenkovskih sredstava sovjetskih jedinica u borbi sa novim nemakim tenkovima.

Borbe su uprkos tome i zateenosti sovjetskih snaga bile e-stoke. Belela Erharda Rausa:

Naa peadija ih je iznenadila i nije bilo tekoa da ih odba-cimo. Ali kada je peadija zauzela dve do tri milje duboku zonu poloaja pripremljenu prethodnih meseci, morala je da koristi mnogo runih bombi za ienje rovova i bunkera od kojih su neki bili duboki po etiri i vie metara. U isto vreme, artiljerija je tukla neprijateljsko teko naoruanje koje je delovalo iz poza-dine.

Proboj nemakih snaga uz estok otpor nastavljen je 6. jula, kada su divizije 2. tenkovskog SS korpusa probile celu dubinu prve i pribliile se na 56 km drugoj liniji sovjetske odbrane, stupivi u bitku s njenim prednjim delovima. Oko 9:00 ujutru, posle snane artiljerijske pripreme i uz neposrednu podrku 150 aviona, Nemci su uspeli da otkriju i razbiju komandne i pun-ktove veze sovjetskih pukova, to je dovelo do njihovog rasula i stranih gubitaka: na primer, od 1685 boraca 156. gardijskog streljakog puka preivelo je samo 200. Posle tih borbi ispred borbene grupe Rajh do tree linije odbrane Voronjekog fron-ta nije bilo snaga sposobnih da zadre njeno napredovanje. To je bila posledica pogrene procene sovjetskog komandovanja o glavnom pravcu tog nemakog napada.

Kraj poetka

Komandant fronta Vatutin reorganizuje jedinice tako to Staljingradski i Tacinski tenkovski korpus potinjava 6. gardij-skoj armiji i nareuje kontraudar na klin nemakog 2. tenkov-skog SS korpusa kroz borbeni poredak sovjetske 375. streljake

69

slom "citadele": Poetak sovjetskog kontranapada

70

divizije. Neposredno upuena u stanje na bojitu, komanda Sta-ljingradskog tenkovskog korpusa, inae ve ukopana za odbra-nu, pokuava da promeni nareenje, ali pod pretnjom hapenja i streljanja taba najvei deo korpusa polazi u napad bez artije-rijske i vazdune podrke, u ravnici i nezatienih bokova. Udar je nanet direktno u klin tenkovske divizije Rajh koja je, uko-pana i uz podrku avijacije, nanela teke gubitke i prisilila Sta-ljingradski tenkovski korpus na odbranu, da bi oko 19:00 veliki njegov deo opkolila. Tokom noi deo korpusa se iz okruenja probio, ostavi bez 119 unitenih i 9 onesposobljenih tenkova; samo 19 se moglo popraviti. Takve gubitke u jednom danu nije imao nijedan tenkovski korpus tokom cele operacije na Kurskoj izboini.

Izlazak nemakih tenkova do tree linije odbrane Voronje-kog fronta ve drugog dana operacije bio je ok, bez obzira na to to su druge nemake jedinice imale manje uspeha. Nemci nisu uspeli da Tacinskom tenkovskom korpusu nanesu tolike gubitke iako je korpus u kontraudaru dva puta forsirao Lipovij Donjec, a neki njegovi delovi bili su u okruenju: gubici su bili 17 unitenih i 11 oteenih tenkova.

Ukratko, 6. jula jedinice nemake 4. tenkovske armije su na svom desnom boku probile drugu liniju odbrane Voronjekog fronta, nanevi znaajne gubitke sovjetskoj 6. gardijskoj armi-ji: od est streljakih divizija 7. jula ujutru borbeno sposobnih ostalo je samo tri, od dva tenkovska korpusa samo jedan. Ipak, nemaki uspesi i proboj druge linije odbrane nisu doveli do veli-kih prodora u dubinu radi unitavanja strategijskih rezervi Cr-vene armije. Sutinski znaaj za budui tok dogaaja imali su i nemaki gubici u oklopnim jedinicama: tenkovski puk Velika Nemaka imao je posle prva dva dana borbi 53 odsto onespo-soljenih tenkova (iz stroja je izbaeno 59 od 112, ukljuujui i 12

71

od 14 Tigrova), a u 10. tenkovskoj brigadi uvee 6. jula bilo je borbeno sposobnih samo 40 od ukupno 192 Pantera.

Komandant nemakog 48. tenkovskog korpusa je uvee 6. jula sveo rezultate celodnevne bitke: Korpus procenjuje da e protivnik pruati sve ei otpor uvoenjem tenkova i pojaanja sa severa i severopzapada. Komanda armije obeava podrku iz vazduha u veoma tekom sutranjem nastupanju. Dananji kon-tranapadi pokazuju da e neprijatelj, kao i ranije, svojim otpor-nim takama na Peni spreavati dalji prodor preko reke Psel. Treba oekivati pojaavanje tenkovske bitke.

Od 6. jula nisu samo Nemci bili prisiljeni da odstupe od ra-nije razraenih planova, ve je to morala i sovjetska koman-da koja nije dobro procenila snagu nemakog oklopnog udara. Zbog gubitka borbene sposobnosti ispadanjem iz stroja vei-ne materijalnih sredstava 6. gardijske armije, dalje operativno upravljanje jedinicama koje su drale drugu i treu liniju sovjet-ske odbrane predato je komandantu 1. tenkovske armije.

Poetak kraja

Simbol Kurske bitke je tenkovski sudar kod sela Prohorovka 12. jula 1943, najvea ili jedna od najveih tenkovskih bitaka u istoriji. Prema podacima sovjetskih izvora, mada se i oni meu-sobno razlikuju, na nemakoj strani uestvovalo je oko 700 ten-kova i jurinih orua, a na sovjetskoj oko 850 tenkova. Jedna epi-zodna borba za sovhoz Oktobarski i kotu 252. 2 ukljuila je e-tiri tenkovske brigade Crvene armije, tri artiljerijske brigade, dva streljaka puka i bataljon motorizovane streljake brigade koji su u talasima pet sati napadali i povlaili se pred estokom odbra-nom grenadirskog SS puka, dok na kraju gardisti nisu odbacili grenadire iz tog rejona pretrpevi pritom kolosalne gubitke.

72

73

Planine mrtvih

ili igra ciframa

U prvoj fazi bitke na sever-nom boku Kurske izboine odnos ljudskih gubitaka bio je 1,64:1 u korist Crvene ar-mije. Nemaki podaci kau da je to u stvari bilo 4,95:1 za crvene.

Po sovjetskim podacima, od 5. do 23. jula Nemci su iz-gubili 70.000 mrtvih, 3095 tenkova i samohotki, 844 poljska orua, 1392 aviona i vie od 5000 vozila. Od 5. do 12. jula na Centralnom frontu potroeno je 1079, a na Voro-njekom 417 vagona municije.

Jedan sovjetski istoriar procenjuje nemake gubitke na 500.000 ubijenih, ranjenih i zarobljenih, 1500 tenkova i vie od 3700 aviona. Nema-ki arhivski podaci pokazuju da je Vermaht u julu i avgu-stu 1943. na celom Istonom frontu izgubio 537.533 pri-padnika, ukljuujui ubijene, ranjene, bolesne i nestale...

To sakupljanje mrtvih sa bojita jo e da traje. I to je dobro, bez obzira.

74

Prema seanjima nemakog generala Fridriha Melentina u napadu na Prohorovku i jutarnjoj bici bilo je najvie 240 oklo-pnih vozila, od toga samo etiri Tigra. Nije se oekivao su-sret s ozbiljnim protivnikom i susretna bitka vie od 800 tenko-va bila je potpuno neoekivana. Nemci su prvi primetili neprija-telja i uspeli su da se prestroje za bitku, dok su sovjetski tenkisti to morali da urade pod vatrom.

U bici kod Prohorovke poguinulo je veoma mnogo sovjetskih tenkista komandira voda i ete. U 32. tenkovskoj brigadi pogi-nuo je 41 komandir tenka (36odsto), gotovo dve treine koman-dira tenkovskog voda (61 odsto), ete (100) i bataljona (50 od-sto). Potkraj 12. jula ishod je bio nejasan, a bitka e se nastaviti 13. i 14. jula. Po sovjetskim podacima, na bojnom polju kod Pro-horovke ostalo je oko 400 nemakih tenkova, 300 vozila, vie od 3500 vojnika i oficira. Te cifre se, kao i sve druge, stavljaju u sumnju. Po nekim ruskim procenama, u sukobu nije moglo uestvovati vie od 300 nemakih tenkova. Prema istraivanji-ma zasnovanim na podacima nemakog Vojnog arhiva, tokom bitaka 12. i 13. jula divizija Adolf Hitler nepovratno je izgubi-la 2 tenka Pz. IV, na dui remont upuena su 2 tenka Pz. IV i 2 Pz. III, a na kratki remont 15 tenkova Pz. IV i 1 Pz. III. Ukupni gubici tenkova i jurinih orua 2. tenkovskog korpusa SS za 12. juli iznosili su oko 80 tenkova i jurinih orua, od ega je bar 40 izgubila divizija Mrtvaka glava. Za isto vreme sovjetski 18. i 29. tenkovski korpus izgubili su vie od dve treine tenkova. U drugim ocenama kae se da je Crvena armija izgubila izme-u 200 i 822tenka, ali dokumenta pokazuju oko 300 unitenih i mnogo oteenih. Nemaki gubici procenjuju se u rasponu od 80 do nekoliko stotina.

Po treim procenama, Prohorovka je bila deo ogromne cene koju je Crvena armija platila da bi zaustavila napredovanje ne-prijatelja. Nemake jedinice bile su znatno malobrojnije od

75

sovjetske 5. gardijske tenkovske armije koja je, kreui se uglav-nom nou, izvela 593tenka i 37 samohotki na poloaj. Po tom tumaenju, bitka kod Prohorovke se najbolje moe opisati kao skup taktiki gubitak za Crvenu armiju ali operativno neodlu-na. Nijedna strana nije tog dana ostvarila svoje ciljeve, ali su po-sle bitke Sovjeti drali podruje i mogli su da izvuku onesposo-bljene tenkove na opravku a ranjenike na leenje.

U kalkulacijama dobitaka i gubitaka suvie esto ostaje ne-pomenuto da je tokom bitke stradalo oko 200. 000 stanovnika Kurska, ija su imena upisana u Knjigu seanja.

Saldo

U najkraem, Kurska bitka bila je odluujua bitka Drugog svetskog rata na Istonom frontu i poslednja velika nemaka ofanziva na Istonom frontu, posle koje je premo i strategijska inicijativa definitivno prela na stranu Crvene armije. Bitka kod Kurska bila je direktni nastavak Staljingradske bitke, jer je po-sle opkoljavanja Paulusove armije sovjetska komanda ozbiljno pogreila propustivi da savlada i eliminie nemake snage na

Opadanje

Od poetka napada na junom boku Kurske izboine oko 30 km irok front suzio se na 20km 7. jula i 15km 9. jula. Dubina nemakog prodora pala je od 9km 5. jula na 5km 8. jula i 23km dnevno do prekida napada. Nemaki gubici mogu se videti na primeru divizije Grodeutschland, koja je operacije poela sa 118 tenkova a 10. jula izvestila da ima jo 3 Tigra, 6 Pantera i 11Pzkw-III i Pzkw-IV tenkova u upo-trebljivom stanju (ukupno 20); 48. oklopni korpus izvestio je da ima upotrebljivih 38 Pantera a da 131 tenk eka oprav-ku, od ukupno 200 koje je imao 5 jula.

76

Poetak i kraj

Na poetku operacije

1.300.000 ljudi + 600.000 u rezervi

Po sovjetskim podacima 900.000Po nemakim podacima 780.000

3444 tenkova + 1500 u rezervi19.100 artiljerijskih orua i minobacaa + 7400 u rezervi2172 aviona + 500 u rezervi

2758 tenkova i samohotki (218 na remontu)Oko 10.000 art. oruaOko 2050 aviona

gubici

Ukupno u Kurskoj bici:

oko 254.470 mrtvih,

zarobljenih i nestalih,

608.833 ranjena

po fazama:

Faza odbrane:

70.330 mrtvih, 107.517 ranjenih

Operacija Kutuzov:

112.529 mrtvih, 317.361 ranjen

Operacija Rumjancev:

71.611 mrtvih, 183.955 ranjenih

Ukupno na Kurskoj izboini:

189.652 mrtva, 406.743 ranjena

103.600 mrtvih i nestalih

433.933 ranjena

77

Donu i severnom Kavkazu. Feldmaral Mantajn koji je uspeo da se izvue sa Kavkaza, tokom februara i marta 1943. slomio je sovjetsku odbranu i ponovo zauzeo Harkov i Belgorod, ali ne i Kursku izboinu. Od juna 1941. Vermaht nije tako temeljno i dugo pripremao nijednu ofanzivnu operaciju.

Pripreme su obavljane u najveoj tajnosti, ali ta tajna bila je poznata svima, a pravci napada jasni. Uz valjane obavetaj-ne podatke, ovo je bio prvi nemaki napad koji nije predstav-ljao iznenaenje ve je, ako se tako moe rei, nestrpljivo ieki-van. Iako se znalo da napadake snage treba da su etvorostru-ko jae od napadnutih, Nemci kod Kurska nisu imali premo. Sovjetski Centralni i Voronjeki front bili su 20 do 50 odsto jai od nemake Centralne i June armijske grupe, ne raunajui i-tav Stepski front u rezervi. U tim uslovima operacija Citadela bila je samoubilaka, ali su gubici Crvene armije bili katastro-falni. General Rotmistrov je kasnije zapisao da kada je uo za nae gubitke, Staljin je pobesneo: najzad, po planovima vrhovne komande, tenkovska armija trebalo je da uzme uee u kontra-ofanzivi kod Harkova, ali se za to sad morala ponovo uspostavi-ti i ojaati. Komanda je odluila da me smeni i izvede na sud. Specijalna komisija koja je analizirala bitku kod Prohorovke ocenila je kao klasian promaaj.

Ali je i Mantajnova pobeda bila uplja. I nemaki gubici su bili srazmerno veliki, nije bilo snaga za nastavak operacije, napad na severni bok Kurske izboine se beznadeno zaglavio u odbrambenim linijama Centralnog fronta, pa je 17. jula poelo opte nemako povlaenje.

Kurska bitka je uprkos velikim gubicima bila pobeda Crvene armije i to je jedina injenica koju danas niko ne osporava. To je bila prva veli