Fakultet tehnikih nauka

Garfiko inenjerstvo i dizajn

Izrada tamparske forme

edomir Peterac

Deo predavanja za kolsku 2004/5 godinu

SADRAJ Povrinska obrada ofset ploa 1Kopirni slojevi ofset ploa 5Izrada ofset ploa 7Osvetljavanje ofset ploa 9Izrada tamparske forme na predoslojenim ofset ploama 12Kontrola kopiranja i razvijanja ofset ploa 17Osvetljavanje kamerom 21Ploe na papirnoj i plastinoj podlozi 22Elektrofotografija 24Od raunara do ofset ploe - Computer to Plate - CtP 26Digitalni radni tok ( Work Flow ) 29Ploe i osvetljivai za CtP tehnologiju 38Standardizacija i kontrola kvaliteta CtP ofset ploe 56Povrinske pojave 60Sredstvo za vlaenje 65Uticaj pH vrednosti na tampu 67Kvalitet vode za ofset tampu 68Alkohol u tampi 71Problemi, uzroci i njihovo otklanjanje u procesu vlaenja 73tamparske forme za flekso tampu 75Gumene tamparske forme 75Fotopolimerne tamparske forme 83CtFlexo (od raunara do flekso tamparske forme) 93Faktor redukcije filma 97

1

Povrinska obrada ofset ploa Povrina aluminijuma absorbuje molekule kiseonika iz vazduha koji menjaju povrinska svojstva metala. ista povrina, bez prethodnih oksidnih prevlaka, hidrofobna je tj. oleofilna. Sama povrina aluminijuma nije polarna, pa samim tim ne moe da absorbuje vodu. Meutim, oksidna prevlaka je polarna pa je otud ona hidrofilna i zato se kod ofset ploa koristi aluminijumski lim koji je povrinski oksidirao. Da bi se aluminijum koristio kao tamparska ploa za ravnu tampu, njegova povrina mora biti nahrapavljena (ozrnana) jer se time obezbeuje: - poveava se specifina povrina ofsetne ploe, to omoguava bolju absorbciju sredstava

za hidrofiliziranje ili hidrofobiziranje, kao i bolje prijanjanje kopirnog sloja - na hrapavim slobodnim povrinama ravnomernije se rasporeuje rastvor za vlaenje, ime

se smanjuje potrebna koliina vode za vlaenje ( de facto ovde dolazi do smanjenja meufaznog napona vrst-voda, a do poveanja meufaznog napona vrsto-vazduh)

- Hrapava povrina smanjuje mogunost klizanja tamparske boje van tampajuih povrina (deformacija tampe).

Neodgovarajue nahrapavljena povrina ima i negativan efekat na tampu: - Kada je zrno prekrupno, na ploi se zadrava previe vlage koja dovodi do rastezanja

papira, ispiranja boje sa tampajuih povrina, emulgovanja i toniranja - Krupna zrna dovode do nazubljenih graninih povrina tampajuih i slobodnih povrina

to pri tampi raster tonske vrednosti RTV moe dovesti do gubitaka sitnih rasterskih taaka

- Presitno nahrapavljena povrina dovodi do loe absorpcije kopirnih slojeva, loeg vlaenja i klizanja tamparske boje van tampajuih povrina

Aluminijum Aluminijum se koristi u obliku folija ( 0.1 do 0.5 mm). Za izradu offset ploa koristi se 99.5% (Serija 1S ) i ima relativno dobra svojstva: naprezanje od 10 kp/cm2 uz relativno naprezanje od 13%. U sluaju da ofset ploa mora da odgovori zahtevima za visoke tirae (posle razvijanja se podvrgava termikoj obradi - peenju ), koriste se legure aluminijuma serije 3S (98.5% Al, 1% Mn) ili 5S (98% Al, 1% Mg ). Aluminijum se dobija iz rude boksit (Al2O3 2H2O). Za jednu tonu aluminijuma potrebno je 4 tone boksita. Na svetu se godinje proizvede oko 330.000 tona aluminijuma. Najvei proizvoa Al u svetu je Alcan grupa, ija valjaonica AluNorf GmbH u Neuss, Nemaka, izrauje foliju debljine 0.15 do 0.5 mm koju koriste kao podlogu za ofset ploe firme Agfa, Fuji, KodakPolychrome Graphics, Lastra

2

Sl. 1 Topla valjaonica u

AluNorf Nemaka

Sl.2. Ulazna komponenta za ofset ploe je aluminijumska

ploa dimenzija 0.6 x 1.5 x 4.25 m

Sl. 3. Fabrikama ofset ploa isporuuju se folije u rolnama koje sadre od 5000 do 15.000 dunih metara i

teine do 10 tona

Pre nanoenja kopirnog sloja povrina aluminijumske folije se mora obraditi zrnanjem, anodizacijom i deoksidacijom. Postoji vie naiina hrapavljenja (zrnanja) : - mokro ili suvo peskarenje - vazduno peskarenje

3

- etkanje - hemijsko i elektrohemijsko zrnanje Mokro ili suvo peskarenje Mokro ili suvo peskarenje nije nita drugo no mehaniko hrapavljenje povrine pomou odreenog abrazivnog sredstva (silicijum karbid) koji je u obliku kuglica, prenika do 15 mm, koje vibriraju po povrini metalnog lima sa oko 230 obrtaja u minuti. Ako se doda voda radi se o mokrom peskarenju. Doziranje abarziva i vode direktno utie na finou i strukturu mikrozrna koja se formiraju na povrini. Vazduno peskarenje Vazduno peskarenje je postupak u kome pesak pod velikim vazdunim pritiskom udara u povrinu ofset ploe. Pod udarcima abrazivnih zrnaca hrapavi se povrina. etkanje etkanje je postupak hrapavljenja kod koga se aluminijumska folija iz rolne sprovodi kroz valjke sa vrlo gustim elinim etkama. Vrlo fino zrno se postie upotrebom najlonskih etaka i korunda (Al2O3 u prahu) koji se nanosi na povrinu neposredno pre etkanja. Ako se za vreme etkanja upotrebljeve i rastvor za zatitu od prirodnih oksida, radi se o mokrom etkanju. Hemijsko zrnanje Hemijsko zrnanje je kada se povrina aluminijuma hrapavi delovanjem rastvora nekih kiselina i baza. Elektrohemijsko zrnanje Elektrohemijskim zrnanjem povrina aluminijuma se elektrohemijski rastvara. Ofsetna ploa rastvara se kao anoda u podesnom elektrolitu, to je najee rastvor hlorovodonine kiseline (HCl). Oplemenjivanje povrina Da bi se izbegla deoksidacija i obezbedili to stabilniji hidrofilni slojevi, oplemenjuje se povrina ofset ploe, koja je prethodno zrnana. Ovim postupkom se pojaava hidrofilni sloj aluminijum oksida (hemijski ili elektrohemijski ). Hemijsko oplemenjivanje

4

Ovim postupkom se nanose na povrinu hidrofilni, teko rastvorljivi slojevi, kao to su fosfati, hromati ili fluoridi. Ovi prijanjaju na povrinu aluminijuma u obliku tanke, tvrde i porozne prevlake koja odlino adsorbuje sredstva za hidrofilizaciju. Elektrohemijsko oplemenjivanje Elektrohemijsko oplemenjivanje povrine offset ploe naziva se anodizacija aluminijuma. U ovom sluaju stvara se na povrini aluminijum oksid Al2O3.Debljina oksidnih prevlaka iznosi 2 do 4 nm. One su vrlo porozne, pa se stvara velika specifina povrina za adsorpciju sredstava za hidrofiliziranje. Ove prevlake su nekoliko puta tvre od aluminijuma i mehniki su vrlo otporne. Na elektrohemijski formiranim oksidnim prevlakama, slobodne i tampajue povrine su vrlo stabilne.

Sl. 4. Karakteristike preseka ofset ploe

- Rt, udaljenost izmeu najnie i najvie take zrna - Rp, srednja dubina zrna = Rt

- Ra, srednja visina zrna

5

Sl.5. Elektrohemijski fino nahrapavljena povrina ofset ploe, koja je ujedno i anodno oksidirana.

- Rt = 4.5 nm - Rp = 1.5 nm - Ra = 0.55 nm

Kopirni slojevi ofset ploa Kod konvencionalnih offset ploa danas se koriste kopirni slojevi na bazi diazo jedinjenja (pozitiv i negativ oslojene ploe) i na bazi fotopolimera (tzv. negativ oslojene ploe). Kod tzv.elektrofotografskih ploa kopirni slojevi su na bazi srebrohalogenida (AgX) i organskih foto provodnika (OPC).

Tip kopirnog sloja Zastupljenost na tritu (%)

Diazo pozitiv 35 Diazo negativ 35 Fotopolimer 05 OPC 10 AgX 15

Ploe sa diazo i fotopolimernim kopirnim slojem su preteno na aluminijumskoj podlozi, dok su AgX i OPC preteno na papirnim i plastinim podlogama. Diazo negativ i pozitiv aluminijumske ploe su najrealniji izbor za tampare jer: - tehnologija je razvijena i razumljiva - cena ploe je povoljna - proces obrade je pouzdan - veoma visoka rezolucija - ploe su veoma stabilne i pouzdane u toku tampe

6

Negativ ploe su dominantne u USA gde ine 80% trita, zbog prednosti u brzini jer se kopiraju sa negativ filma. tamparije u Evropi i Japanu favorizuju pozitiv ploe u radu sa kolornim tampom, dok se negativ ploe koriste uglavnom u proizvodnji novina. Tehnologija CtP (od raunara do ploe Computer to Plate ) danas je skoro u potpunosti zamenila konvencionalne negativ ploe na bazi fotopolimera, AgX i OPC. Diazo kopirni slojevi Diazo jedinjenja sadre karakteristinu diazogrupu - N = N - koja je vezana za ciklini radikal i neorganski anijon. Ova jedinjenja u vodi dobro disociraju pa se ponaaju kao soli (zato se i zovu dizo soli ). Za kopirni sloj upotrebljavaju se neto komplikovanija diazo jedinjenja koja se zovu diazo smole. Pod uticajem svetla dolazi do fotohemijske reakcije zamene diazo grupe nekom drugom grupom. Pri tome nastaje novo hemijsko jedinjenje koje uvruje (tavi) kopirni sloj.

Stvorena inden karbonska kiselina se rastvara u baznoj sredini. Samo razvijanje osvetljene ofset ploe sa kopirnim slojem na bazi diazo smola obavlja se vodenim rastvorom neke bazne supstance ( pH 11-12 ). Razvija rastvara sve osvetljene povrine. Nerastvoren hidrofobni sloj postaje tampajua povrina. Bazni razvija pretvara nastalu indenkarbonsku kiselinu u njene soli sa natrijumom ili kalijumom, koje se lako odstranjuju jer su rastvorne u vodi. Prikazani proces je karakteristian za pozitiv predoslojene ploe, gde kopiramo pozitiv film. Kao to je napomenuto, kopirni slojevi na bazi diazo jedinjenja mogu biti i negativni, tj. za kopiranje negativ filma. Tada se za kopirni sloj koriste diazo smole. Delovanjem svetla dolazi do polimerizacije i stvaranja potpuno novog jedinjenja, tako da se hidrofilna diazo smola kopirnog sloja promeni u hidrofobnu, tj. dolazi do formiranja tampajuih povrina. Fotopolimerni kopirni slojevi Fotopolimeri nastaju od momomera pod uticajem svetlosti. Danas se upotrebljavaju polimeri koji su rastvorni u nekom organskom rastvarau. Na rastvorljivost utie neka od funkcionalnih grupa.Takoe, polimeri imaju mogunost dalje polimerizacije jer poseduju nezasiene veze.

7

Pod dejstvom svetla, nezasiene dvostruke veze spajaju postojee makro molekule i pretvore se u zasiene. Time se stvara novi polimer reetkaste grae koji vie nije rastvorljiv u organskom rastvarau.

Vana komponenta fotopolimernog kopirnog sloja je foto inicijator polimerizacije. To je vrlo nepostojano hemijsko jedinjenje koje se pod uticajem svetlosti raspada i stvara slobodne radikale koji se mogu polimerizovati. Stvoreni radikali predstavljaju poetak budueg fotopolimernog lanca.

U prisutnosti jedinjenja koja imaju dvostruke veze i aktivne funkcionalne grupe, dolazi do zamene sa radikalima fotoinicijatora i daljeg povezivanja molekula polimera. Neosvetljeni delovi fotopolimernog kopirnog sloja su rastvorljivi u nekom organskom rastvarau u baznoj sredini, pa se zato ovi rastvarai koriste i kao razvijai.

Izrada ofset ploa U osnovi, svaka ofset ploa se sastoji iz podloge ili nosaa ( koji je najee aluminijum sa nahrapavljenom i anodiziranom povrinom) na koji je nanet fotoosetljivi kopirni sloj. Kod modernijih ofset ploa preko kopirnog sloja se tokom proizvodnje nanosi sprejom posebni sloj koji ima za zadatak da obezbedi bolje projanjanje filmskog predloka i kopirnog sloja (ovaj sloj je mat povrine i naziva se dodatak za vacuum).

8

Sl. 6. Prikaz preseka ofset ploe

Ofset ploe se izrauju u specijalnim pogonima. Na sledeoj emi bie prikazana proizvodnja offset ploa firme Fuji u pogonu u Tilburgu (Holandija). Maina za izradu offset ploa je duga 300 metara i u njoj se u istom trenutku obrauje 800 metara trake.Ceo postupak se moe podeliti na vie faza: - poetak procesa/odmotavanje aluminijumskog lima i njegovo zatezanje i

ravnanje u traku - osnovno zrnanje - fino ili sano zrnanje - mikro zrnanje ili formiranje mikropora na povrini aluminijumske trake - Nanoenje kopirnog sloja - Nanoenje mat sloja - Skeniranje laserom/kontrola - Seenje na formate -

Sl. 7. ema procesa izrade ofset ploa u fabrici Fuji u Tilburgu

Na poetku procesa rolna aluminijuma se odmotava u specijalnom ureaju gde se kraj prethodne rolne automatski sastavlja sa poetkom nove rolne.

9

Traka aluminijuma odmah se uvodi u delove maine gde zapoinje vie zrnani proces. Ravna i sjajna povrina aluminijumske trake se iste i hrapave sa rotacionim etkama i rastvorenim aluminijumskog oksida. Zatim slede dva elektrohemijska tretmana koji obezbeuju povrinu koja ima zrnastu strukturu i tvrdou. Razliiti stepeni zrnatosti se dobijaju razliitim uslovima procesa.

Sl. 8. Poetak procesa

Posle zrnanja sledi oslojavanje koje se izvodi u prostoru koje je izuzetno isto i bez praine. Oslojavanje aluminijumske trake se vri nanoenjem kopirnog sloja koji je osetljiv na svetlo. Kako i najmanje zrno praine moe da kontaminira plou, kao da je ona osetljiva na dnevno svetlo, dalji process se obavlja u sterilnim uslovima pod specijalnim zatitnim osvetljenjem. Ova faza podrazumeva i nanoenje sprejom specijalnog sloja koji obezbeuje bolje dejstvo vakuuma u kopir ramovima pri eksponiranju ofset ploa. Laser detektuje i signalizira bilo koju nepravilnost na povrini i zatim se traka see na formate specijalnim noevima. Formatizovane ploe se prenose u specijalni pogon gde se formati definitivno seku na formate koje koriste tamparske maine, pakuju u crni omotni papir kao zatita od dnevnog svetla, i transportuju u odelenje za pakovanje. Osvetljavanje ofset ploe Spektralna osetljivost kopirnih slojeva na bazi diazo jedinjenja i fotopolimera se kree od 260 do 450 nm. Kod kopirnih slojeva na bazi diazojedinjenja, maksimum osetljivosti zavisi od poloaja diazo grupe i kree se u podruju od 380 do 420 nm.

10

Sl. 10. Spektralna osetljivost diazo kopirnih slojeva

Spektralna osetljivost fotopolimernih kopirnih slojeva lei u istom kratkotalasnom podruju vidljivog dela spektra. Opseg osetljivosti kopirnih slojeva za ofset ploe definisan je kao UV. Kako dnevna svetlost sadri UV zrake, poeljno je da se pri radu sa ofset ploama koristi uto zatitno svetlo.

Sl. 11. Spektralna osetljivost fotopolimernih kopirnih slojeva

Za kopiranje ofset ploa u upotrebi se mogu nai sledei izvori svetla:

- voltin luk - ivine svetiljke - metalhalogene lampe - natrijumske lampe - ksenonska svetla

Karakteristike svih nabrojanih izvora svetla su da je njihovo zraenje priblino najjae u delu spektra na koji su osetljivi diazo i fotopolimerni kopirni slojevi.

11

I ako se danas u upotrebi mogu nai i drugi izvori svetla, danas su u upotrebi skoro iskljuivo metal halogene lampe. Metal halogene lampe Izvesno vreme su kao izvori visoko aktinine svetlosti koriene cevi sa ivinim parama, niskog i visokog pritiska. Ova vrsta svetlosti je vrlo efikasna za reprodukciju filma na kopirne slojeve tamparskih formi. Poboljanjem standardnih ivinih lampi dolo je do primene jod-galijum-ivinih ili metal halogen(idn)ih lampi iji je emisioni spektar u velikoj meri usklaen sa spektralnom osetljivou kopirnih slojeva, uobiajenih kod ofset i fotopolimernih tamparskih formi. Ako metal halogenidna lampa sadri galijumhlorid, njena spektralna emisija odgovara diazokopirnim slojevima ofset ploa. Ako lampa sadri ferihlorid, njena spektralna emisija odgovara fotoosetljivim fotopolimernim slojevima i filmovima za dnevno svetlo.

Sl. 12. ematski prikaz metal halogene lampe

Metalhalogenidne lampe pokreu sistemi za paljenje visokog napona, a celokupnu svetlosnu energiju emituju posle dve do tri minuta. Kako je ustanovljeno da vremensko trajanje jedne lampe vie zavisi od broja paljenja (ukljui/iskljui) no od vremenskog trajanja emitovanja svetla, ove lampe su pri upotrebi ukljuene sa pola snage. Prilikom procesa kopiranja ukljuuju se na 100%, a odmah po zavrenom kopiranju vraaju se na pola snage. Metal halogenidne lampe se izrauju od 1000 do 8000W, to znai da prilikom emitovanja svetlosne energije stvaraju visoku temperaturu. Da bi se eliminisali negativni efekti visoke temperature, ureaji koji koriste metal halogenidne lampe opremaju se sa sistemima za hlaenje.

12

Sl.13. Talasna duina emisije metal halogene lampe

Izrada tamparske forme na predoslojenim ofset ploama Ofset ploe mogu biti sa kopirnim slojem na koji kopiramo jednotonske ili rasterske dijapozitive i tada govorimo o pozitiv ploama. Ako je original za kopiranje jednotonski ili rasterski negativ, re je o negativ ploama.

13

Sl.14. Postupak izrade pozitiv ofset ploe Sl. 15. Postupak izrade negativ ofset ploe

Za veinu ofset ploa je karakteristino da je kopirni sloj hidrofoban, ili po svojoj prirodi ili takav nastaje za vreme osvetljavanja. Zbog toga je nakon razvijanja potrebno hidrofiliziranje. Ureaji za osvetljavanje i razvijanje

14

Ureaji za osvetljavanje se sastoje iz svetlosnog izvora, ( koji je danas, kao to je ve reeno, metalhalogena lampa), table sa vakuumom za neposredan kontakt pozitiv/negativ filma koji se kopira na ofset plou i upravljaki deo, kojim se odreuje potrebno vreme za stvaranje podpritiska u ramu (vakuuma), predekspoziciju i glavnu ekspoziciju. Mnogi ureaji poseduju i programator koji obezbeuje rad i do 99 razliitih programa/reima osvetljavanja (rad sa ploama razliitih proizvoaa, rad sa raster tonskim reprodukcijama, osvetljavanja ozalid papira, filma za rad pri dnevnom svetlu i sl.

Sl. 16. Kopir ram za osvetljavanje ploa sa svetlom odozgo

Kopir ramovi se mogu razlikovati i po mestu gde je smeten svetlosni izvor. Moe biti smeten vertikalno iznad iznad table sa vakuumom koja se ne pomera, ili ispod table sa vakuumom koja tada mora da se okree za 180 stepeni, jer se u nultom poloaju postavlja film na ofset plou, a zatim se tabla okree za 180 stepeni i eksponira sa UV svetlom. UV svetlo dobijeno zraenjem metalhalogenih lampi snage od 1 do 8 kW predstavlja svetlosni izvor koji oslobaa i toplotnu energiju i zato je potrebno i njegovo hlaenje.

15

Sl. 17. Kopir ram za osvetljavanje ploasa svetlom odozdo

Danas je sve prisutniji trend osvetljavanja pozitiv ploa difuznim svetlom radi eliminisanja neistoe i ivice filma. Sam svetlosni izvor po svojoj prirodi nije difuzan, proizvoai kopir rama ugrauju u tablu sa vakuumom mat foliju koja se postavlja pomou elektromotora i slui kao difuzor svetla.

Sl. 18. Kopiranje ofset ploe bez i sa difuzorom

Obino se eksponiranje ploe podeli na dva dela, pri emu se prvo eksponira ploa standardno, a zatim sa difuzorom. Difuzna ekspozicija je izuzetno bitna kada film i poliestarska baza, na koju se film montira, nisu idealno isti i na sebi imaju ostatke lepila i drugih neistoa. Pored kopir ramova razliitih konstrukcija, u ambalanoj industriji koriste se tzv repetir kopir maine. Radi se o ureajima koji jedan filmski original (pozitiv ili negativ) kao to je na primer etiketa, uzastopnim ekspozicijama na razliitim, strogo odreenim i zadatim mestima, osvetljavaju ofset plou. Pomou ovih

16

ureaja smanjuje se potreba za filmom i montaom, ime se postie kvalitet i preciznost koja je vrlo bitna u industriji ambalae. Repetir kopir maine su, grubo reeno, pretea osvetljivaa ploa koji su upravljani raunarom (tehnologija CtP - Computer to Plate ).

Sl. 19. Repetir kopir maina

Osvetljene ploe razvijaju se runo ili u automatskim mainama za razvijanje. Princip je isti: neposredno po eksponiranju, ploa se tretira tenim baznim razvijaem, zatim se vodom ispiraju i rastvaraju delovi kopirnog sloja sa slobodnih povrina, a na kraju se slobodne povrine dodatno hidrofiliziraju i zatiuju od uticaja kiseonikom iz vazduha nanoenjem tankog sloja gumiarabike po povrini ploe. Maine imaju sunu komoru za suenje ploe, a kada se ploa obrauje runo, sui se na vazduhu.

Sl. 20. Maina za razvijanje ofset ploa

17

Sl. 21. Presek maina za razvijanje ofset ploe

E - ulazna tabla A - tank za razvijanje

B - tank za ispiranje vodom C - tanka za gumiranje gumiarabikom

D - komora za suenje F - izlazna tabla

G - ulaz direktno u tank za gumiranje

Sl. 22. Maina za razvijanje ofset ploa

Kontrola kopiranja i razvijanja ofset ploa UGRA 1982 test skala za kontrolu kopiranja ofset ploa namenjena je za vizuelnu kontrolu procesa izrade tamparske forme u ofsetu. Takoe se moe primeniti i za ocenu probnih otisaka kao i za testiranje tampe. UGRA test skala sastoji se od 5 elemenata:

1. polutonski klin koji se sastoji od 13 polja 2. polje mikrolinija, debljine od 4 do 70 nm 3. rasterski klin linijature 60 lin/cm 4. polje za pomeranje i udvajanje, koristi se za kontrolu probnog otiska i tampe 5. polje malih rasterskih taaka, u pozitivu i negativu

Sl. 23. UGRA 1982 test skala

18

Polutonski klin

Sl. 24.Polutonski klin kao deo UGRA 1982 test skale

Vrednosti zacrnjenja su upisana iznad svakog polja klina. Razlika u zacrnjenju izmeu dva polja na klinu iznosi 0,15. Za odreeni tip fotoosetljivog materijala klin pokazuje razlike u ekspoziciji na osnovu prikazanog na tabeli: Razlika Faktor ekspozicije

1. polje 1.4 2. polje 2.0 3. polje 2.8 4. polje 4.0 5. polje 5.6 6. polje 8.0 7. polje 11.0

Pravilo vai za sve polutonske klinove sa stepenastim zacrnjenjem od 0.15, a to je ako skala polutonskog klina treba da se kopira od nekog vieg polja, potrebno je prvobitnu ekspoziciju multiplicirati sa odgovarajuim faktorom. Da bi se skala kopirala od neke nie stepenice, ekspozicija se mora podeliti sa odgovarajuim faktorom. Na primer, da bi skala polutonskog klina umesto od 5- og prikazala od 7-og stepenika, potrebno je dublirati ekspoziciju (faktor za 2 stepenika razlike je 2 X 1 = 2 ). Ili, da bi se skala polutonskog klina umesto od 4-og prikazala od 3-eg stepenika, potrebno je skratiti ekspoziciju deljenjem sa faktorom 1,4 ( 1 : 1,4 = 0,71 ). Samo polutonskim klinom se ne moe utvrditi koja je ekspozicija ispravna. Za tu svrhu je neophodno izvriti vie razliitih ekspozicija i procenu doneti na osnovu reprodukcije mikrolinija. Kada se pronae ekspozicija, dovoljno je kontrolisati samo polutonski klin, tj. proveravati da li se svaki put skala polutonskog klina reprodukuje od istog polja. U zavisnosti od kopirnog sloja polutonska skala zapoinje od sledeih polja: kod kopirnih slojeva na bazi diazo smola reprodukcija zapoinje od stepenika 4 i 5, a

19

kod kopirnih slojeva na bazi fotopolimera reprodukcija zapoinje od 3-5 stepenika. Mikrolinijska polja UGRA test skale imaju iste vrednosti kao mikrolinijska polja FOGRA za kontrolu tampe. Za odreivanje optimalne ekspozicije jedne ploe potrebno je nainiti takvu seriju ekspozicija da svaka sledea bude dvostruko dua od prethodne. Cilj je da se pronae ona ekspozicija pri kojoj se simultano izgube pozitivne i negativne linije iste debljine, znai da se puna povrina mikrolinijskog kruga izgubi. Sledei krug e se prikazati ravnomerno i u pozitivu i u negativu. Njegova oznaka predstavlja vrednost koju zovemo puna rezolucija. Puna rezolucija se definie kao ona najmanja irina linije koja je istovremeno vidljiva i u pozitivu i u negativu. Optimalna puna rezolucija kod ploa se nalazi izmeu 4 i 8 nm. Ovo vai za ploe sa diazo i fotopolimernim kopirnim slojem. Kod viemetalnih ploa puna rezolucija je izmeu 9 i 14 nm. Vreme ekspozicije za postizanje pune rezolucije se moe uzeti kao minimalna ekspozicija. Produenje ekspozicije na pozitivnim ploama smanjuju se rasterske take, a na negativnim ploama se poveavaju.

Sl. 25. Deo mikrolinijskih polja na UGRA test skali

Polja malih taaka U polju malih taaka, u pozitivu, predstavljene su rasterske vrednosti od 0.5; 1; 2; 3; 4; 5 % odnosno 95, 96, 97, 98, 99 i 99,5 %. U principu, polja malih taaka se mogu oceniti kao i mikrolinije jer se i kod njih ustanovljava granica do koje take u pozitivu nestaju, odnosno take u negativu postaju pun ton.

20

I ako su ekspozicija za postizanje pune rezolucije kao i opseg ekspozicije objektivni kriterijumi, oni ne mogu odrediti koliko je konkretno vreme ekspozicije. Ekspozicija za postizanje pune rezolucije se moe smatrati minimalnom ekspozicijom. Njenim poveanjem pozitiv take se smanjuju, to obino nije poeljno. Takoe, poveavanjem ekspozicije gube se ivice rezanja filma. Zbog ove osobine montaeri kopisti rado na svoju ruku produe ekspoziciju i time smanjuju potrebu za naknadnim retuom (runo uklanjanje vidljivih rezova filma pomou korekturnog sredstva).

Sl. 26. Polja malih taaka

Korektna ekspozicija je jedan kompromis, poeljno je da take u tamnim tonovima budu otvorene a take u svetlim partijama ne budu izgubljene, a da ujedno ivice rezanja filma budu toliko izgubljene da su neophodni jo samo minimalni korekturni zahvati na ploi. UGRA (vajcarski institut za kontrolu reprodukcije) je ustanovila sledee direktive, koje su u skladu i sa preporukama koje daje FOGRA (nemaki insitut za standardizaciju i kontrolu kvaliteta reprodukcije): Vreme ekspozicije treba tako odabrati da poslednje reprodukovano mikrolinijsko polje bude 4 nm iznad polja pune ekspozicije. U praksi, za kopiju na pozitiv predoslojenoj ofset ploi kaemo da je ispravna ako je puna rezolucija obezbeena izmeu 8 i 12 nm, da je rasterska taka od 2% zdrava u reprodukciji, a da rastersko polje od 98% nije zapueno.

21

Sl. 27. Test serija razliitih ekspozicija UGRA test skale na pozitiv ofset plou sa 7, 10, 14, 20, 28 i 40 jedinica ekspozicije. Pri ekspoziciji od 7 jedinica u pozitivu su vidljivi krugovi od 4 nm, a poveavanjem ekspozicije krugovi u pozitivu se gube, tako da pri ekspoziciji od 40 jedinica vidljivi su

krugovi tek od 15 nm

Osvetljavanje kamerom Postoje dva osnovna tipa osvetljavanja ofset ploe kamerom. Prvi je kada se ploa eksponira sa mikrofilma.

Sl. 28. Projekcija kamerom sa mikrofilma na ofset plou

Kod projekcije sa mikrofilma, UV svetlo se fokusira na projekciono soivo, sa koga se projektuje, uveava slika na plou. Da bi se jedna strana sa mikrofilma, formata A5 (300 cm2), pravilno eksponirala na ofset plou senzibiliziranu za

22

projekciju i ostljivou od 5 mJ/cm2, samo 300 mW je potrebno za plou i zato za ovaj ureaj nije potrebna lampa kao za klasinu plou. Osvetljavanje kamerom sa refleksnog originala je potpuno drugaije.

Sl. 29. Osvetljavanje ofset ploe kamerom

Svetlo sa dve lampe se reflektuje sa papirnog originala i preko optikog sistema soiva i ogledala osvetljava plou. Od izvora svetla od cca 6.000 kW raspodeljuje se oko 1 nW/cm2 na plou, tako da ploa za ekspoziciju sa kamerom mora da ima osetljivost < 20 mJ/cm2. Sistem osvetljavanja kamerom sa refleksnog originala koristio se uglavnom u novinskoj produkciji i upotrebljavana je elektrofotografska ploa koja koristi organske fotoprovodnike (OPC). Ploe na papirnoj i plastinoj podlozi Postoje dve osnovne tehnologije koje se koriste kod papirnih i plastinih ploa: elektrofotografija i srebro- halogeni difuzioni transfer. Ove dve tehnologije koriste razliite tampajue povrine. Najee, povrina elektrofotografskih ploa je cink oksid ZnO, koji je izabran zato to je foto provodnik. Cink oksid poprima hidrofilne osobine sa natrijum ferocijanidom (dodavanjem 2% rastvora natrijum fero cijanida u rastvor za vlaenje).

23

Sl. 30. Cink oksidne papirne ploe

Osnova cink oksidne ploe (matrice) je papir od 100 nm koji je laminiran sa 10 do 20 nm polietilena (PE) ime se obezbeuje otpornost na vodu, a preko svega je nanet sloj cink oksida. Posle nanoenja negativnog naelektrisanja na povrinu ploe (cink oksidnog sloja), ploa se eksponira i na mestima gde je pala svetlost naelektrisanje se eliminie kroz fotoprovodnik ka uzemljenju i na povrini cink oksidnog sloja ostaje neosvetljeno nelektrisanje koje je sposobno da prihvati toner, koji ima suprotno naelektrisanje. Sa tonerom na povrini, ploa prolazi ispoda grejaa koji toplotom stapa toner za podlogu. Da bi se razdvojile tampajue od slobodnih povrina, neposredno pre tampe ploa se premazuje rastvorom natrijum fericijanida. I pored mnogih nedostataka kao to su dimenzionalna nestabilnost, mali tira, nestabilnost hidrofilnih povrina, elektrostatike ploe zahvaljujui svojoj maloj ceni imaju svoje prirodno trite kod jednobojne tampe na maloformatnim mainama. Ploe sa srebrohalogenim transferom su nastale iz elje da se dobije kvalitet i format i da se na taj nain ue na trite ploa sa metalnom podlogom. Znatno skuplja od cink-oksidne, ova ploa se koristi za snimanje sa kamerom i razvijanjem u dve procesne kupke ( aktivator i stabilizitaor ), koje su morale biti sa automatskom kontrolom temperature i regeneracije.

24

Sl. 31. AgX papirna ploa

Osnova ove ploe je papir debljine 120 do 170 nm koji je laminiran sa 10 do 20 nm polietilena radi obezbeenja otpornosti na vodu. Nakon dodavanja antihalo sloja, srebrohalogena emulzija je naneena zajedno sa slojem nukleatora i agensa razvijaa. Osvetljena emulzija razvija se u metalno srebro koje prolazi kroz elatin u neeksponirani deo. Posle eksponiranja ploa se razvija u jednoj, a najee u aktivatoru i prekidanje razvijanja se vri u stabilizatoru kao neutralizujuoj kupki. Vreme kompletnog procesa, zajedno sa suenjem, manje je od jedne minute. Pre tampe, ploa se mora tretirati posebnim hemikalijama jer srebro ima slabe oleofilne karakteristike. Elektrofotografija Elektrofotografski sistemi za izradu ploa koriste organske foto-provodnike ( Organic Photo Conductor - OPC ). OPC ploe se koriste u specijalnim kamerama da bi se eliminisao film. Uglavnom se koristio u novinskoj produkciji do pojave sistema od raunara do ploe CtP. Kopirni sloj je tipina OPC kompozicija koja se sastoji od oxadiazola i senzibilizatora rodamina, kao i nosaa koji je rastvorljiv u baznim rastvorima. U prvoj fazi laser osvetljava negativno naelektrisan foto provodnik i elektrino ga neutralie. Ne osvetljen fotoprovodnik privlai suprotno naelektrisan toner. Greja spaja toner sa kopirnim slojem. Takva ploa se normalno razvija u baznom razvijau, koji rastvara i odstranjuje nezatien kopirni sloj, a zatim se pere i hidrofilizuje nanoenjem gumiarabike. Poznati komercijalni sistemi, koji su koristili elektrofotografiju za izradu aluminijumskih ploa, su Hoechst Elfasol, Polychrome OPC i Du Pont Howson Electrolith.

25

Sl. 32. OPC ploa

26

Od raunara do ofset ploe Computer to Plate - CtP Razvoj tehnike u oblasti obrade teksta i slike tokom polsednjih godina zadavao nam je muke, zbunjivao, inio nesigurnim i, konano, izmenio poslove u tamparstvu, ma koliko smo sa promenama dolazili u dodir samo izdaleka, ili uz vremensku distancu. Proizvoai opreme i repromaterijala za ofset tampu neprestano su radili na odravanju svoje vodee pozicije meu tamparskim postupcima. Sa odravanjem njene visoke vrednosti na tritu, rasli su i zahtevi za kvalitetom i ekonominou tamparskih ploa i njihove obrade. Sve vei udeo elektronike u tamparskoj pripremi, kao i zahtevi za to vie kolora i kvalitetnijom tampom, veoj brzini tabanih i rotacionih maina, uslovili su logian razvoj koji se moe formulisati kao: Computer to Plate (od raunara do ploe) Computer to Print (digitalne tamparske maine) Computer to Press (Izrada tamparske forme direktno na tamparskoj maini)

Sl. 33.Poreenje tehnologija CtF/CtP/CtPress

27

28

Lord Todd, profesor organske hemije na Univerzitetu Cambridge, napisao je 1964. god. u asopisu New Scientist tekst koji se bavio futuristikom u nauci. Jedna od konstatacija je bila da u veni tehnikih oblasti, od znaajnog otkria do njegove primene proe i do 20 godina. Razvoj i primena tehnologije Computer to Plate kao da potvruje futuristiki tekst, pisan pre etvrt veka. Istorija CtP poinje prezentacijom Laserite sistema firme EOCOM, poetkom 1975. god. Ovaj sistem je bio prilagoen osvetljavanju Wipe ofset ploa, a proba je obavljena u tampariji dnevnih novina Star Gazette u Elmiri, NY, USA. LogEtronics je 1076. god. sa LogEscanom predstavio sistem koji je laserom osvetljenu foliju (tzv laser maska) prenosio na ofset plou. Ipak, za unoenje podataka u sistem jo uvek je bilo neophodno prethodno lasersko oitavanje (skeniranje) prethodno montirane stranice. O Computer to Plate moe se govoriti tek kada je iste godine istraivaki institut ANPA izvrio demonstraciju u Anhajmu, Kalifornija, na postrojenju Laserite.To je bilo pravo roenje CtP i otada je ovaj pojam u upotrebi. Do znaajnijeg prisustva ove tehnike u praksi, jo se dugo ekalo. Prelom celih strana pomou kompjutera jo uvek je bio u povoju, a za proizvodnju tamparskih ploa bez filma bili su razvijeni elektrofotografski sistemi (OPC), koji su tada izgledali praktiniji. tamparija Ganet u Njujorku prva je , poetkom osamdesetih, primenila u praksi Computer to Plate. No, vrlo brzo se vratila konvencionalnom nainu izrade forme. Istu sudbinu doivela je zajednika instalacija firmi IBM, Autologic i Hell u Daily Record u Morirristown, USA. Godine 1986. firma Dow-Jones, u saradnji sa firmom Chemco, instalirala je sistem sa etiri jedinice za osvetljavanje u Wall Street Journal u Orlandu na Floridi. Koriene su elektrofotografske Polychrome tamparske ploe. Zbog problema pri izradi panorama strane vratili su se na osvetljavanje filma i konvencionalnu ofset plou. Na sajmu DRUPA 90, Ozasol je prezentirao svoju novu plou N90, to je predstavljalo novi podstrek razvoju CtP. Ova ploa vie nije bila na principu elektrofotografije, to je dotada bio ograniavajui faktor kvaliteta, ve je bila izraena na bazi fotopolimerne emulzije i po kvailitetu se nije razlikovala od konvencionalne negativ ofset ploe. Ova ploa je demonstrirana na ureaju Gerber LE55/Autologic. Gerber i Autologic su se 1991. god. dogovorili sa holandskim izdavaem Brabants Nieuwblad is Rosendala da postave test instalaciju. Nedugo po instalaciji dolo je do promene glavnog urednika; novi nije bio dobronameran prema tehnolokim inovacijama i testovi su propali. panske novine Alerta iz Santandera pokazuju interes za probnu instalaciju i preuzimaju opremu od Holanana. Za vreme kongresa japanskih izdavaa novina u Tokiu, 1991. god., druge po veliini dnevne novine u Japanu ,Asahi Shimbun, predstavile su sistem Computer to Plate koji je razvijen u istraivakom centru Setagaya i koji je radio sa Micibiijevim elektrofotografskim ploama.

29

U leto 1993. god. u austrijskom gradu Bregenz kod izdavaa Voralberger Nachrishten instaliran je sistem Gerber LE 55 APT/Autologic. Geografski poloaj Bergenza je omoguio da na ovoj instalaciji IFRA, NATS, EMPA i UGRA urade seriju testova ekonominosti i kvaliteta. Dobijeni rezultati su pokazali da je kvalitet isti, pa ak i znatno vii u odnosu na konvencionalnu negativ plou, a da su ukupni trokovi (investicija, prostor, radna snaga i trokovi materijala) po jednoj stranici/ploi nii. Ova analiza stvorila je tehnologiji Computer to Plate slobodan prostor na svetskom tritu. Uspeno korienje CtP-a zahteva apsolutnu digitalnost u toku rada, jer se u sistemu za osvetljavanje eksponira kompletna ploa. To znai da raunarski sistem pored prelomljenih strana (tekst + slika ) mora da sadri i podatke o rasporedu strana na tabaku, marke za ulaganje, obrezivanje i savijanje, kao i merne trake za kontrolu tampe ( montaa ili Imposition ). Pogodnost za uvoenje CtP sistema u praksu je i injenica da veliki broj komercijalnih tamparija i izdavaa ve pripremaju svoje poslove na filmu velikog formata, pa je prelazak na osvetljiva ploa velikog formata samo naredni konsekventni korak. Digitalni radni tok ( Work Flow ) CtP proces izrade tamparske forme moe da se podeli u 11 faza. Svaka od ovih faza je ili izvrna funkcija ili predstavlja deo tamparskog procesa sa digitalnim radnim tokom. 1. Prijem materijala 2. Skeniranje 3. Prethodna provera (Preflight) 4. Prelom/integracija teksta i slike 5. Retu slike i kolor korekcija 6. Montaa/OPI/APR i preklapanje (traping) 7. Mreni server 8. Digitalni probni otisak i otisak montae 9. Osvetljavanje i RIP 10. Izrada ploa 11. tampa

1. Prijem materijala

Materijal koji se dostavlja u tampariju ukljuuje dijapozitive, crtee, digitalne informacije memorisane na disku, poslate modemom ili preko Interneta.

30

Da bi se svi ovi razliiti materijali objedinili na jednom mestu, poeljno je za to postaviti jedan raunarski server. Razvojem internet/ekstranet/internet komunikacije, dobro je postaviti Web site za kupce, na koji oni mogu prebacivati svoje poslove i proveravati status ve poslatih poslova. To moe biti efikasan mehanizam za osposobljavanje kupaca da dobiju eljene informacije. Preporuuje se korienje jednog FTP (File Transfer Protocol) servera da kupci mogu na njega prebacivati podatke, i preko njega proveravati status svojih poslova. Da bi ovo bilo mogue, takoe je neophodna primena standardne konvencije za imenovanje pojedinih poslova (job folders i job files). I ako je to ve deo procedure Prefligt, svaki primljeni posao proveriti da li je korektno i kompletno stigao.

2. Skeniranje

a) Skeniranje slika i crtea

Skeniranje je odgovarajua konverzija dijapozitiva i refleksnih crtea u digitalne podatke, koji se na odreen nain pripremaju za tampu. Primarni cilj skeniranja je podeavanje tonske reprodukcije podataka za dobijanje najbolje podudarnosti izmeu originala i odtampane reprodukcije. Sa modernim skenerima, izveban operater moe da napravi reprodukciju tako, da u veini sluajeva, ona zahteva mali ili nikakav retu ili kolor korekciju. Kod nekih kritinih kolor operacija, klijent zahteva (i plaa) probni otisak skeniranih slika. (Tehnologija CtP po svojoj prirodi postavlja zahteve za probnim otiskom). Skeneri se dele na dve osnovne tehnologije: skeneri sa cilindrom i CCD (Charge Coupled Devices). Dobre rezultate daju oba, pri emu se generalno cilindar skeneri koriste za zahtevne i preciznije poslove.

Sl. 34. Ravni skener sa Copy Dot funkcijom

- skenira filmove kolor separacija

31

Digitalne kamere, koje su u sutini CCD skeneri u formi kamere, takoe su veoma popularne za dobijanje fotografija. Fotograf simulira proceduru skener operatera elei da dobije najbolje rezultate za tampu, proveravajui ulazne podatke na kompjuteru. Takoe treba razmotriri integraciju sa odgovarajuim programom za upravljanje bojom (color management). Upravljanje bojom omoguava korienje monitora u proceni kolora koji se skenira, i pomae u kalibraciji finalnog tampanog proizvoda.

b) Skeniranje gotovih filmova

Najei zajedniki metod korienja gotovih dobijenih filmova u CtP radni tok je copy-dot skeniranje. Pomou ove metode, skener skenira sliku u visokoj rezoluciji sa rastriranih filmova. Digitalni fajl daje tanu reprodukciju onoga to je na filmu. Sa ovom procedurom svaka separacija filma se individualno skenira i zatim se ponovo softverski spaja u kompozitni fajl. Jednom skenirana i ponovo spojena slika se ubacuje na odgovarajue mesto u montai i ini deo krajnjeg proizvoda ( 4 ili 8 stranina poliester ili metalna ofset ploa).

3. Prethodna provera (Preflight) Funkcija prethodne provere, u odelenju digitalne pripreme, kljuna je komponenta radnog toka. Zanemarivanje otkrivanja greaka u ovoj fazi pravi kasnije, u proizvodnom procesu, potencijalno skupe probleme. Postoje mnogobrojni programi za prethodnu proveru, kao to su Extensis Preflight Pro, FligCheck Markzware i Flight Simulator Ultimate Technographics. Operator koji vri prethodnu proveru pokuava da pronae ta nedostaje poslu, da li su predati fajlovi u ispravnom formatu, da li su pisma prikljuena, da li se veliina dokumenta slae sa specifikacijom posla, da li su ilustracije tano smetene na strani, da li su kolor separacije tano specificirane i mnogo ostalih detalja. Programi se koriste da se pronau mnoge greke koje elimo da obeleimo. U fazi prethodne provere elimo da napravimo probni otisak na laserskom tampau da bi proverili za svaki sluaj prelom strane pre daljnjeg rada. Neki put se problem fiksira i konsultuje se kupac ko e platiti dodatne trokove. Treba pronai to vie greaka pre faze probnog otiska, ili u najgorem sluaju, pre faze izrade ploa, to je osnovno za korienje digitalnog radnog toka izrade ploa.

32

4. Prelom i montaa Postoje etiri odgovarajua programa koji se koriste za prelom i integraciju slike i teksta: QuarkXPress od Quarka, PageMaker, FrameMaker i InDesign od Adobea. Obavezno se preporuuje korienje ovih profesionalnih programa za oblikovanje viestraninih dokumenata. Word dokumenti jednostavno nisu pogodni za poslove koji se ele prebaciti na ofset plou.Mnogi programi za prelom su jednostavno za oblikovanje poslovnih pisama i drugih formi koje se tampaju na laserskom tampau, u kancelarijskom okruenju, jer ne generiu dobro Post Script ije korienje je neophodno za RIP osvetljivaa ploa.

Sl. 35. Prelom strane u programu QuarkXPress Montaa (imposition ) Ukljuivanjem kompletne montae tabaka u radni CtP tok, procenat digitalnih poslova znaajno e porasti..

Sl. 36. Prikaz elektronski izvrene montae tabaka

Konkurentni programi su InPosition DK&A, Press Wise Imation, Preps ScienicSoft i Impostrip Ultimate Technographics. Ovi programi rade na razliite naine, ali su svi kompatibilni sa metodom rune montae.

5. Retu slike i kolor korekcija

33

Stanica za retu slike koristi se za podeavanje boje, kontrasta i detalja u slici, podeavanje srednjeg tona, kombinaciju slika u slici, ili jednostavno ienje praine ili drugih oteenja slike nastalih pri skeniranju. Ako je kupac priloio neke ili sve skenove, treba sa njim dogovoriti koji su skenovi reprezent za retu i ienje. Retu slike se dugo radio na specijalno dizajniranim radnim stanicama. Danas se Adobe Photoshop veoma uspeno koristi na Apple Macintosh, PC ili UNIX sistemima. Upravljanje bojom (color management) omoguava da se postigne i odriti gustina boje kroz ceo proizvodno radni tok. Programi koji se za to koriste su Internacional Color Consortium (ICC) profili za kalibraciju skenera, monitora i izlaznih ureaja. 6. Montaa, OPI/APR i preklapanja Ovo je puno zadataka koji se zahtevaju od centralne procesorske jedinice (CPU). Za ove zadatke mora se odrediti najjai sistem. Korienjem ovog sistema se omoguava izvoenje navedenih operacija, ali i onda ne trenutno. OPI Jedna od najuspenijih metoda za rukovanje fajlom posle skeniranja je korienje Open Prepress Interface (OPI) metodologije. OPI omoguava da se skenirana slika u visokoj rezoluciji sauva na serveru. Server zatim kreira verziju iste slike u niskoj rezoluciji, da bi se ova verzija koristila pri prelomu strane. U mnogim sluajevima ova niska rezolucija se vraa kupcu, ako kupac vri montau strane. Kada je finalna verzija preloma spremna za osvetljavanje filma/ploe, slika niske rezolucije biva zamenjena slikom visoke rezolucije. Ova tehnika znaajno smanjuje mreni saobraaj podataka, kada se radi sa stranama, u ostalim delovima radnog toka.

Sl. 37. ema funkcionisanja OPI

OPI se isporuuje u razliitim varijetetima kao to su Color Central Imation, Inter Step Archetype, Ether Share OPI Helios, CanOPI JPT i Full Press Xinet. Preklapanje (Trapping)

34

Pre no to se pree na CtP radni tok, neophodno je da se rei hronini problem preklapanja. U CtP radnom toku ponovna izrada ploe, a samim tim i pojava zaustavnog vremena tamparske maine je veoma skupo. Automatski programi za Trapping mogu biti od pomoi za otklanjanje ovog problema. Postoje dva osnovna naina za preklapanje: a) preklapanje ilustracija i slika pomou QuarkXPressa, Page Maker ili nekog samostalnog trapping programa i b) slanje kompozitnih PostScript fajlova RIP-u u kome se izvede In-RIP traping. Za samostalni trapping radni tok potrebno je instalirati program za preklapanje i najvei broj snanih radnih stanica bie od pomoi i izvriti preklapanje i pri nioj rezoluciji dajui zadovoljavajui kvalitet.

Sl. 38. Greka u preklapanju

Sl. 39. Ispravno preklapanje izvedeno automatski kao funkcija RIP

Nije neophodno da se trapping izvede u istoj rezoluciji u kojoj e se fajl osvetliti. U mnogo sluajeva 600 ili 1200 dpi rezolucija za preklapanje je zadovoljavajua. Postoji niz proizvoda za Trapping: Trap Wise Imation, Traper DK&A i Trapeze Ultimate Technographics. Za preklapanje u RIP-u, Post Script mora biti minimum Level2 ili vie.

7.Server/mrea/arhiva Server je srce svakog digitalnog radnog toka. Svi poslovi (tekstovi,slike) su smeteni na serveru koji obezbeuje brzi pristup svakom poslu, i brz odgovor. On ujedno ini i arhivu sistema. Odluka za CtP opremu, je ujedno odluka za nadogradnju snanog multi-tasking servera koji je on-line povezan sa svim komponentama sistema. Kod opreme, bazirane na kompjuterima, nikada nisu primenjivane bre kompjuterske platforme, kao u poslednjih meseci. Unazad 5 godina, brzine

35

raunara su duplirane u nazad svakih 18 meseci. Ovaj trend se ubrzao, a ovo ubrzanje moe se oekivati i u budunosti. Server je srce svakog digitalnog radnog toka. Svi poslovi (tekstovi,slike) su smeteni na njemu. Procena potrebne veliine memorije jednog repro studia (servera) je veoma teko. Veliinu memorije prvenstveno odreuje broj slika koji eli da bude stalno memorisan u sistemu, prosene veliine svakog originala i tipine rezolucije skeniranja. Na primer, ako je procena veliine originala 10 X 12.5 cm, a tipina rezolucija skeniranja 300 dpi, svaka slika zahteva prostor za memorisanje od 1,8 Mb. Proraun veliine memorije jedne strane je neto komplikovaniji i zavisi od kompleksnosti svake strane. U naem primeru iskustvo ukazuje na procenu da etvorobojna strana A4 formata zahteva priblino 30 Mb memorije. Fajlovi sa raster slikama zahtevaju znatno vie memorije. Za raunanje ove vrednosti treba izlaznu rezoluciju dignutu na kvadrat i pomnoiti sa povrinom strane. Strana A4 formata, rastrirana na 2540 dpi zahteva 67 Mb prostora na disku. Ako je server srce, onda je mrea kao arterija koja pumpa informacije kroz odelenje repropripreme.

Sl. 40. Lokalna mrea

Imperativ je da se poseduje brz i siguran metod za memorisanje. Postoje mnogobrojne metode i mediji koji se koriste za memorisanje u sistemu: CDROM, optiki drajv, DAT traka ili DLT (Digital Linear Track). DLT moda obezbeuje najbri metod za uvanje i obnovu fajlova.

8. Digitalni probni otisak i otisak montae

Digitalni probni otisak je vaan deo CtP radnog toka. Njegova primena je vezana i za tehnologiju CtF (od raunara do filma ), tako da on nije nov. Digitalna tehnologija probnog otiska dozvoljava tanost otiska gde su boje dobre ili bolje no kod otiska sa filma, ali kao kod svakog probnog otiska neophodno je razumevanje za razlike izmeu probnog otiska i finalne tampe. Kada je dokument zavren, neophodno je napraviti otisak montae radi verifikacije da li su boje i sadraj korektni, da li je montaa korektna, da li su postavljene oznake za savijanje, seenje i kontrolu tampe. Napravljen otisak

36

pregleda kupac, ali i interna kontrola koja jo jednom provera sve aspekte tanosti u sadraju i poziciji. Za kritine kolor poslove neophodno je uraditi tzv. ugovorni probni otisak. To je kalibrisani probni otisak koji kupac potpisuje i koji tamparu slui u tampi kao vodilja.

Sl.41. Digitalni probni otisak ugovornog kvaliteta

Sl. 42. Digitalni probni otisak tabaka

9. Osvetljavanje i RIP Osvetljavanje je proces transformisanja digitalnih podataka iz raunara preko PostScript RIP (Raster Image Processor) na film ili plou. Kupovina CtP sistema za B1 format pretpostavlja prethodno iskustvo od najmanje 6 meseci rada na B1 osvetljivau filma. PostScript je kompjuterski jezik za opis stranica (PDL). Izlazni ureaji preko RIP primaju Post Script fajlove i kroz tri faze konvertuju informacije u odgovarajui format koji razume osvetljiva ploe. Prvo, podaci se interpretiraju, zatim se kreira lista formata predstavljanja gde svaki odgovara listi objekata na strani i na kraju, informacije se rastriraju pri emu se podaci konvertuju u bit mapu izabrane specifine rezolucije, ukljuujui i informacije o rasteru. CtP zahteva najbri RIP zbog obilje podataka koje treba da se prenesu i konvertuju. U nekim sluajevima kombinuju se viestruki RIP-ovi, to obezbeuje pune brzine osvetljivaa. U poslednje vreme softverski RIP-ovi su poveali brzine. Prednost softverskog RIP-a je ta to se koriste na raunarskoj platformi koje se mogu nadograivati kako se razvija tehnologija raunara.

10. Izrada ploa

37

Jedna od velikih prednosti CtP je sposobnost da eliminie mnoga ponavljanja i tekoe analognog procesa: kopiranje filma, montaa filma i rad sistema za repetiranje. Sa automatskim osvetljivaem ploa proces donosi znatno vie no to je klasino osvetljavanje ploa. Investiciju u CtP sistem opravdava potronja filma od 10.000 m2 i klasinih ploa na godinjem nivou 6.500 m2.

Sl. 43. Ureaj za osvetljavanje ofset ploa

11.tampa Prednosti CtP se lako vide: CtP daje bolji registar, bolju tonsku reprodukciju, manji porast take u tampi i znatno vie kolora sa manje boje. Podeavanje tampe je izuzetno vano. tampa sa otrijom takom neminovno dovodi do tampe sa veim nanosima boje, to za posledicu ima stabilnije uslove tampe. U praksi, CtP kod nepodeene tampe moe da dovede do tamnijih tonova u srednjim partijama i svetlijim u svetlim partijama. CtP omoguava tampu sa 200 lpi, ali u tom sluaju veliina fajlova je ogromna to dovodi do usporavanja procesa osvetljavanja CtP ploa. Generalno se preporuuje upotreba rastera 0d 65 do 175 lpi, u zavisnosti od podloge na kojoj se tampa. Stohastiki raster je veoma dobar u CtP. Osvetljavanje mikrospota direktno na plou eliminie probleme na koje se nailazi kod konvencionalnih ploa. Nii porast rasterske take dozvoljava tampu sa veim nanosima boje, poveava hromatinost i obezbeuje tampu kao fotografija.

38

Ploe i osvetljivai za CtP tehnologiju Osnovni tehnoloki zahtev prema metalnoj CtP ofset ploi je visoka osetljivost prema izvorima svetla male snage. Konvencionalne ofset ploe zahtevaju ekspoziciju od desetine sekundi pri intezivnom UV svetlu ( i do 8000 W), dok osvetljivai ploa koriste laserske izvore svetla, relativno male snage ( od 1mW do 40 W). Postoje dve osnovne tehnologije za osvetljavanje ofset ploa sa Computer-to-Plate opremom za osvetljavanje. Tehnologija vidljive svetlosti koristi lasere ija talasna duina pripada spektru vidljive svetlosti.

39

Termalna tehnologija koristi lasere ili laserske diode koji deluju na emulziju ofset ploe toplotnom emisijom. Jasno je da CtP ploe imaju razliite fotoosetljive emulzije koje su prilagoene kako izvoru svetla kojim e biti osvetljene, tako i nainu osvetljavanja i kasnije obrade. CtP ploe za tehnologiju vidljive svetlosti Ofset ploe iji je kopirni sloj osetljiv na svetlost talasne duine iz vidljivog spektra, nazivaju se jo i konvencionalne CtP ploe. Postoje dva osnovna tipa ovih ploa:

- CtP ploe ija je emulzija na bazi fotopolimera - CtP ploe ija je emulzija na bazi srebrohalogenida

CtP ploa sa emulzijom na bazi fotopolimera CtP ploa sa emulzijom na bazi fotopolimera ponaa se kao negativna konvencionalna ofset ploa. CtP fotopolimerna ploa se sastoji iz aluminijumske osnove na koju je nanet fotopolimerni sloj, a preko njega zatitni sloj od Poli-vinilalkohola( PVA) koji spreava kiseonik iz vazduha da prodre u osvetljene povrine i reaguje sa svetlom indukovanim radikalima fotopolimera. Da se fotopolimerni sloj koristi kao kopirni sloj za CtP ofset plou, omoguava hemijska reakcija koja se naziva polimerizacija radikala izazvana svetlou. Polimerizacija nastaje samo na onim mestima gde je delovao snop svetlosnih zraka. Nakon osvetljavanja, ploa mora biti izloena toploti da bi se latentna slika, nastala prilikom osvetljavanja, pretvorila u stalnu. Razvijanjem u konvencionalnoj maini za razvijanje ofset ploa uklanja se nepolimerizovani, odnosno neosvetljeni deo fotopolimernog kopirnog sloja, kao i zatitni PVA sloj. Posle ispiranja vodom, ploa se gumira sa sintetikom gumiarabikom, ime se obezbeuje zatita od oksidacije aluminijumske podloge kiseonikom iz vazduha. Nakon ovakvog tretmana, CtP ploa se ponaa kao konvencionalna kod koje su tampajue povrine oleofilne, a slobodne povrine hidrofilne.

40

Sl.44. Prikaz obrade fotopolimerne CtP ploe

Najee korieni svetlosni izvori za ovu tehnologiju su Argon Jonski laseri (488 nm) i YAG laseri (532 nm). Prednosti fotopolimernih CtP ploa su relativno ist proces obrade, visoka izdrljivost na tirae i kratka vremena osvetljavanja zbog relativno jakih lasera. Mane su nemogunost rada pri dnevnom svetlu, niska stabilnost latentne slike, niska rezolucija osvetljavanja i velika osetljivost na grebanje i otiske prstiju (preporuuje se rad u platnenim rukavicama). Prvenstveno se primenjuje u proizvodnji dnevnih novina gde su zahtevi za kvalitetom nii. Vodei proizvoai CtP fotopolimernih ploa su: Agfa - N91 Fuji - LPA i LPY CtP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom CtP ploa na bazi emulzije sa srebrohalogenidom radi na principu difuzije jona srebra i ponaa se kao konvencionalna negativ ploa. Na aluminijumskoj podlozi naneen je centralni sloj koji slui za formiranje ofset osobina ploe.Preko njega je meusloj, na koji je naneen osnovni sloj sa srebrohalogenidima za stvaranje fotografske slike. Ploa pri osvetljavanju reaguje kao normalni fotografski materijal, dolazi do fotolize srebra - nastaje latentna slika. Istovremeno joni srebra neosvetljenih povrina prelaze difuzijom u centralni sloj, razvijanjem se redukuju u elementarno srebro ime stvaraju sliku, odnosno tampajuu povrinu na aluminijumskoj podlozi. Posle ispiranja i gumiranja, ploa se ponaa kao konvencionalna ofset ploa. Metalno srebro po svojoj prirodi ne prihvata tamparsku boju (ne ponaa se prema njoj oleofilno), pa se zbog toga mora hemijski posebno tretirati. U sluaju

41

gubljenja oleofilnih karakteristika tampajuih povrina u samom procesu tampe, mogua je njihova regeneracija upotrebom hemijskoh sredstava (neto slino kod konvencionalnih ofset ploa kada se zbog toniranja u tampi koristi jetku). Senzibilizacijom srebrohalogenida mogu se koristiti skoro svi poznati laseri iz vidljivog dela spektra, koji se koriste i kod osvetljivaa filmova. No, lakoa pri osvetljavanju nije najvanija. Kod ovih ploa tamparske karakteristike su ograniavajui faktor. Rodonaelnik ove ploe bio je Du Pont sa ploom Silverlith. Spajanjem sa Agfom, ova ploa nije vie na tritu ve samo Agfina ploa Lithostar Ultra-O. Koristi se kod ofset maina za tampu iz tabaka. Nova generacija srebrohalogenih ploa su tzv CtP Violet ploe, o kojima e biti kasnije rei.

Sl.45. Struktura i princip rada sa srebrohalogenom CtP ofset ploom

CTX hibridna ploa CTX hibridnu CtP plou razvila je firma Polychrome, objedinjujui tehnologije fotopolimerne i srebrohalogene CtP ploe. Rezon za ovaj postupak je bio u tenji da se kod negativ ploe za novinsku tampu obezbedi kvalitet koji je pruala ofset tabana tampa. Ova hibridna ploa poseduje visoku osetljivost na intezitet osvetljavanja, iroku spektralnu osetljivost ( u okviru vidljivog dela spektra ), dobro ponaanje u tampi i tira od 100.000 otisaka (sa termikom obradom i do 1.000.000 ). Fuzionisanjem Polychroma sa Kodakom, nastaje nova firma KodakPolychrome Graphics koja sve svoje istraivake resurse okree ka termalnoj tehnologiji.

42

Sl.46. Struktura i princip rada sa CTX CtP ploom

Termalne CtP ploe Razlikujemo tri osnovna tipa termalnih ploa: negativne termalne ploe, pozitivne termalne ploe i termalne ploe bez hemijske obrade (Processless thermal platee). Neki autori govore o ovim ploama kao termalne ploe tri generacije: prva, druga i trea generacija. Negativne termalne ploe Negativne termalne ploe se sastoje od kopirnog sloja unakrsno povezanih polimera na kojem laser formira tamparske povrine. Termalni laser toplotom ukrtene lance polimera bukvalno topi. Pre razvijanja, eksponirana ploa mora biti zagrejana oko 125 C. Zagrevanjem polimeri u osvetljenim partijama postaju nerastvorljivi u alkalnim razvijaima za vreme razvijanja, dok se neeksponirani delovi ploe rastvaraju i dalje ispiraju.

43

Sl. 47. ema osvetljavanja i obrade termalne negativ ploe

Svi proizvoai termo negativ CtP ploa zagovaraju da se one mogu razvijati u konvencionalnim mainama za razvijanje ofest ploa. Negativ svakako ne mogu zbog potrebnog zagrevanja pre razvijanja. Proizvoai nude maine za razvijanje termo negativ ploa sa ugraenom komorom za predgrevanje. Za osvetljavanje termalnih negativ ploa potrebna je znatno vea energija osvetljavanja (izmeu 5 i 40 W) no kod klasinih termo fotopolimernih i srebrohalogenih ploa (izmeu 10 i 100 mW) i zato se moraju koristiti veoma snani infracrveni (830 nm) ili FD-YAG (1064 nm) laseri.

Sl. 48 i 49. Prikaz granice izmeu tampajue i slobodne povrine negativ termo ploe

Toplotna energija obezbeuje formiranje znatno otrije granice izmeu tampajuih i slobodnih povrina, pa otuda termo ploe obezbeuju ne samo vii kvalitet u odnosu na druge CtP ploe ve se i sve operacije sa termalnim ploama se odvijaju pri dnevnom svetlom, zbog ega osvetljivai ne moraju da imaju skupe transporne sisteme. Tirai ovih ploa su i do 200.000 primeraka, a sa naknadnom termikom obradom i do 1.000.000 primeraka.

44

Pozitiv termalne ploe se takoe sastoje od kopirnog sloja unakrsno povezanih fotopolimera. Termalni laser razgrauje veze izmeu fotopolimernih lanaca i ini ih rastvorljivim u procesu razvijanja, dok neosvetljene partije ostaju nerastvorni. Ovaj nain formiranja tampajuih povrina je isti kao kod klasinih pozitiv ofset ploa. Potrebna snaga lasera za ove ploe je nia u odnosu na negativ CtP ploe, i mogu se koristiti i osvetljivai sa unutranjim bubnjem. Ova ploa ne zahteva grejanje posle osvetljavanja a pre razvijanja. Tirai sa ovim ploama su 100.000 a sa naknadnim peenjem i do 1.000.000 otisaka.

Sl. 50. ema osvetljavanja i obrade termalne pozitiv ploe

Termalne ploe bez hemijske obrade (Processless thermal plates) Bezprocesne CtP ploe, ili termalne ploe bez hemijske obrade, sastoje se od aluminijumskog nosaa koji je presvuen oleofilnim slojem. Hidrofilni sloj je naneen preko ovog sloja (silikon), a preko njih je nanet zatitni sloj.

45

Sl.51. Poreenje konvencionalne i bezprocesne ploe.Kod konvencionalne ploe oleofilni sloj (tampajui) je kopirni sloj, a hidrofilni anodizirana povrina aluminijuma. Kod besprocesne

ploe hidrofilni sloj je sloj silikona, a tampajui sloj ispod njega. Zrak termalnog lasera istopi hidrofilni silikonski sloj i oslobodi tampajuu povrinu olefilnog sloja koji je ispod. Ovako osvetljena ploa moe da ide u proces tampe, a da joj nije potrebna hemijska obrada. Navedeni postupak se naziva ablacija. Bezprocesne ploe se mogu osvetliti termalnim laserom i u procesu koji se naziva promena faze. Zrak termalnog lasera dovodi do umreavanja fotopolimernih lanaca. Neosvetljene povrine ostaju neumreene i u procesu tampe se ponaaju kao slobodne povrine.

Sl.52. Sa ablacijom termalni laser uklanja sa povrine ploe silikonski sloj i formira tamparsku povrinu. Silikonski sloj osvetljen laserom isparava i pomou

pumpi se odstranjuje iz osvetljivaa ploa Sledei proizvoai nude termalne ploe: AGFA Mistral, bezprocesna ploa za termalnu ablativnu tehnologiju Thermolite, termalni kopirni sloj na aluminijumskoj bazi, osvetljavanje i razvijanje u tamparskoj maini, mali tirai Thermostar, pozitiv termo ploa za tira do 500.000 ANOCOIL CORP. 830T, pozitiv termalna ploa razvijena za CreoScitex osvetljivae ploa. Tira 150.000. FUJIFILM Brillia LH-PI, pozitiv termalna ploa, tirai do 300.000 Brillia LH-NI, negativ termalna ploa, za tirae do 1.000.000 KODAK POLYCHROME GRAPHICS Thermal No Process, bezprocesna termalna ploa za ablativnu tehnologiju za tirae do 50.000 Thermal Electra Exel Plate/830, termalna ploa, tira do 250.000

46

Thermal Waterless Plate, Termalna ploa za tehnologiju tampe bez vodenog vlaenja. Tira 100.000 ProTherm P3000, naslednica ploe Electra 830, Pozitiv termalna ploa za tira do 200.000 Thermal News, negativ termalna ploa za novinsku proizvodnju, tira do 250.000 CtP violet Unazad nekoliko godina termoploe su preuzele vodee mesto u svetskoj prodaji i to pre svega zahvaljujui to se rad sa njima odvija pri svetlu radne prostorije, to je direktno dovelo da osvetljivai za termo ploe nemaju skup transportni sistem i samim tim su kotali i upola manje u odnosu na osvetljivae za klasine fotopolimerne i srebrohalogene CtP ploe. Pojavom ljubiastih laserskih dioda, koje se koriste i kod DVD plejera, termoploa je dobila konkurenta. Ljubiasta laser dioda emituje svetlost od 410 nm, koja spada u UV oblast van vidljivog svetla, i moe osvetliti CtP Violet plou koja ima emulziju na bazi srebrohalogenida. Ove ploe se mogu obraivati u radnoj prostoriji sa utim osvetljenjem i osvetljavaju se bre no termalne ploe. No, razlika u kvalitetu je jo uvek na strani termalnih ploa.

Sl.53. Prikaz talasnih duina svetlosti koje emituju laseri

koji se koriste za osvetljavanje CtP ploa

47

Osvetljivai CtP ploa Osvetljivai ploa su nastali iz osvetljivaa filmova. Prilagoeni su samo novoj aluminijumskoj osnovi, debljine od 0.125 do 0.40 mm ( za razliku od filmova koji poseduju poliestarski nosa debljine 0,10 mm). Sve ostalo je isto ili slino: RIP, laserski izvori svetla koji su isti ili prilagoeni senzibilizaciji kopirnog sloja, konstrukcija samog osvetljivaa, on- line veza sa mainom za razvijanjem(ako je potrebna). Prema mehanizmu za noenje CtP ploe pri osvetljavanju, osvetljivai ploa se dele na: - Osvetljivai ploa sa spoljanjim cilindrom (External drum) - Osvetljivai ploa sa unutranjim cilindrom (Internal drum) - Osvetljivai sa ravnim postoljem (Flatbed) Osvetljivai sa spoljanjim cilindrom Kod osvetljivaa sa spoljanjim cilindrom CtP ploa se fiksira po obodu cilindra. Glava za osvetljavanje postavljena je van cilindra i ona se pomera paralelno centralnoj osovini rotirajueg cilindra, obezbeujui na taj nain idelano pozicioniranje svake take na ploi. Kada se okree cilindar, zajedno sa njim se okree i ploa, koja je na njega privrena, i istovremeno se osvetljava laserom. Brzina okretanja cilindra je izmeu 150 i 1400 obrtaja u minuti. Ova brzina nije limitirana mehnizmom za uvrivanje ploa ili balansom, ve usled ograniene snage lasera koji se koristi. Naime, kod ovih osvetljivaa ploa koriste se uglavnom laseri talasne duine 830 i 1064 nm, snage izmeu 1 i 40 W. Ovi laseri omoguavaju upotrebu termo ploa ije je korienje mogue pri dnevnom svetlu, to ini ovakve osvetljivae znatno jeftinijim.

48

Sl.54. Princip postavljanja CtP ploe na spoljanji

cilindar osvetljivaa ploa

Sl.55. ema osvetljivaa sa spoljanjim cilindrom

Sl. 56. Prikaz jednog On-Line sistema za osvetljavanje CtP ploa gde su u automatskoj liniji postavljeni ulaga

ploa, osvetljiva i maina za razvijanje

49

Osvetljivai ploa koji koriste termolaser su sporiji od osvetljivaa sa drugim izvorom svetla (vidljivi deo spectra i UV), ali im je krajnji proizvod kvalitetniji. Zato to je optiki put krai, dobija se visoka preciznost adresovanja spota svetlosti. Zbog svoje konstrukcije, spoljanji cilindar skoro onemoguava korienje ureaja za buenje ploa (registar system), pa ako se eli korienje registar sistema, uteaj za buenje se postavlja posle maine za razvijanje. Konstrukcija osvetljivaa sa spoljanjim cilindrom omoguava i korienje glava sa viestrukim snopovima zraka, to dovodi do poveane brzine rada. Osvetljivai sa unutranjim cilindrom Kod osvetljivaa sa unutranjim cilindrom glava za osvetljavanje smetena je u centru cilindra, ili tanije polucilindra ili koljke koji ne rotira. Umesto njega rotira glava za osvetljavanje, i to brzinom od 20.000 do 24.000 obrtaja u minuti. Ona rotira i ujedno se kree po osi bubnja. Sastoji se od ogledala i prizmi koje projektuju svetlost lasera na CtP plou. Kretanje optikog sistema mora biti savreno kako bi se izbegli neeljeni efekti nepravilnog osvetljavanja, kao to je pojava pruga na ploi. Unutranji cilindar se ne okree, to ima za prednost brzu promenu formata ploa (ne mora se podeavati balans kao kod cilindra koji se okree).

Sl.57. ema osvetljivaa sa unutranjim cilindrom

50

Sl.58. Sistem za osvetljavanje sa unutranjim cilindrom

Sl. 59. Osvetljavanje CtP ploe u osvetljivau sa unutranjim cilindrom

51

Konstrukcija osvetljivaa sa unutranjim cilindrom koji se ne kree, bila je idealna za primenu tehnologije CtP. Prvenstveno za korienje izvora svetla iz vidljivog spektra ( fotopolimerne i srebrohalogene CtP ploe). Digitalni osvetljivai 1995. bili su prvenstveno sa unutranjim cilindrom za osvetljavanje fotopolimernih i srebrohalogenih ploa. Te godine Kodak je predstavio termalnu tehnologiju. I dok su proizvoai ploa uili kako da srebrohalogenu plou uine postojanijom i osetljivijom, preovladala je termalana tehnologija. Ona je omoguila korienje termalnih ploa pri dnevnom svetlu, pri emu je skup transport uinila izlinim. Takvi osetljivai bili su upola jeftiniji i u poslednje tri godine su potisnuli osvetljivae sa unutranjim cilindrom sa trita. Pojavom ljubiastih laserskih dioda (koje se koriste u DVD tehnologiji) proizvoai osvetljivaa sa unutranjim cilindrom su dobili jeftinu lasersku diodu sa ivotnim vekom od 1000 radnih sati. Ona emituje svetlost od 410 nm (UV oblast, van vidljivog dela spektra) i moe osvetliti srebrohalogenu plou bre no to se osvetljava termalna ploa. Senzibilizacija srebrohalogene ploe dozvoljava da se rad sa njom moe odvijati pri utom zatitnom svetlu kao i klasina ofset ploa. Razvojem ablativne tehnologije i termalnie ploe imaju potrebu za korienjem osvetljivaa sa unutranjim cilindrom koji bi koristio termalne lasere i omoguio gradnju pumpi u samom cilindru osvetljivaa. Osvetljivai sa unutranjim cilindrom imaju mogunost ugradnje ureaja za buenje ploa direktno na bubnju i na taj nain eliminiu potrebu za skupim ureajima koji se nabavljaju separatno. Ravni osvetljivai (Flat bed) Pored osvetljivaa sa spoljanjim i unutranjim cilindrom, znatno su prisutni i ravni osvetljivai (flatbed). Ravni osvetljivai su ogranieni maksimalnim formatom ploa, tako da su svoju primenu nali pre svega u novinskoj produkciji, gde su formati ploa manji (U novinskoj tampi svaka strana je jedna ploa, odnosno jedna ploa - jedna panorama strana). Najvei broj ravnih osvetljivaa koristi tehnologiju CtP ploa iz vidljivog dela svetlosnog spektra. Samim tim u njihovu konstrukciju ukljueni su i ulagajui delovi i transportni delovi od osvetljivaa do maine za razvijanje koji su izolovani od svetla.

52

Sl. 60. Prikaz ravnog osvetljivaa CtP ploa

Trite CtP ploa za novinsku proizvodnju vie nije tako kompaktno. Do skoro se mislilo da su fotopolimerne i srebrohalogene ploe osetljive na vidljivi deo svetlosnog spektra neprikosnovene na tritu. No, promene su tu. KodakPolychromeGraphics i za novinsku proizvodnju nudi termo plou i sa ve drugom generacijom Thermo News ploom privukao je zavidan broj manjih novinskih tamparija. Takoe, ljubiasti laser sa novom senzibiliziranom violet ploom trai novo trite. Tehnologija CtCP (Computer to Conventional Plate) Purup-Eskofot i BasysPrint su sa svojim sistemima za osvetljavanje konvencionalnih ofset ploa, otvorili novi put ka osvetljavanju ploa. Osnovna ideja ove dve firme je da CtP ploe mogu da proizvede vrlo mali broj firmi. Naime, istraivanja su jako skupa to vrlo mali broj kompanija moe da priuti. Na neki nain dolazi do globalizacije i u proizvodnji repromaterijala. Da bi se na neki nain razbio ovaj monopol, treba razviti osvetljiva ploa koji bi mogao da osvetli bilo koju konvencionalnu ofset plou. BasysPrint je razvio UV osvetljiva za osvetljavanje konvencionalnih ofset ploa i koji je nazvao Digital Screen Imaging (DSI). U osnovi procesa je da se svetlost UV putem optikog sistema prenese tzv Digital Micromirror Device (DMD), ureaju koji ini blizu 800.000 mikroogledala (kod modela nove generacije i vie). Svako od ovih ogeldala se digitalno kontrolie tako da se svetlost dobijena kroz optiki sistem reflektuje ka ploi ili skrene sa putanje. U osnovi, ova ogledala funkcioniu kao pikseli, mrea piksela gradi sliku na ofset ploi. U zavisnosti od broja mikroogledala ili

53

piksela, samo neki delovi slike bie osvetljeni. Ovi segmenti slike daju kompozitnu sliku pomou sukcesivnih ekspozicija.

Firma Purup-Eskofot je na Drupa 2000 predstavila sistem koji je nazvala DICON. Ovaj sistem moe da osvetli 30 do 50 ploa B1 formata ( 8 p ), bez obzira da li se radi o pozitiv ili negativ klasinoj ofset ploi. DICON koristi fiber optiku za prenos svetla od UV lampe ka nizu svetlosnih skretnica (LSA). Na skretnice se rasporeuje svetlosni snop od 20 nm, a meusobno rastojanje izmeu dva modula je 1 nm, to daje rezoluciju od max 2540 dpi. Ploa se eksponira tako to se precizno i sa kontrolisanom brzinom pomera ispod ekspozicione cevi. Normalno, ceo sistem osvetljavanja je pod kontrolom raunara i ponaa se kao i svi ostali osvetljivai ploa.

Sl.63. Princip osvetljavanja ploa kod sistema DICON

54

Sl. 64. ema principa osvetljavanja sistema DICON

CtP osvetljivai prikazani na Drupa 2004

= osvetljiva sa spoljanjim cilindrom = osvetljiva sa unutranjim cilindrom = osvetljiva sa ravnim ulaganjem = osvetljiva sa unutranjim cilindrom za poliesterske ploe = capstane osvetljiva za poliesterske ploe = osvetljiva sa unutranjim cilindrom u kome rotira spoljanji cilindar = formiranje slike pomou glave ink jet tampaa

Proizvoa ili Format B3, 2 Format B2, 4 Format B1, 8 VLF format

55

trgovac strane cca 35 x 50 cm

strane cca 50 x 70 cm

strana Cca 70 x 100 cm

Preko 70x 100 cm

A.B.Dick DPM Poliester

DPM Vektor TX 52

Agfa Palladio

Acento

Galileo

Xcalibur Serie 45

Xcalibur Serie VLF

Basysprint UV Setter 5 UV Setter 7 UV Setter11 Creo Lotem 200K Lotem 400 II

Trendestter 400II

Lotem 800 II

Trendestter 800II

Magnus VLF Trendsetter VLF

Dainippon Screen PlateRite Micra PlateRite 4000 FlatRite 2055

PlateRite 8000 PlateRite 8800

PlateRite Ultima

ECRM Mako 2 CTP Mako 4 CTP Mako 8 CTP Escher Grad Cobalt 4 Cobalt 8 Cobalt 24

Cobalt 32 Esko Graphics DPX

DPX-4 PlateDriver Compact

PlateDriver4 i 6

Espresso

PlateDriver 8

Fuji film Mako 2 CTP Mako 4 CTP Luxel V-6 CTP

Luxel T-6000 CTP

Luxel V-9600 CTP

Luxel T-9600 CTP

Luxel T-9800 CTP

PlateRite Ultima

Heidelberg Prosetter 52 Polysetter 52 Suprasetter 74

Prosetter 74 Topsetter 74P

Suprasetter 105

Prosetter 102

Topsetter 102P/F

HighWater Designs Python JetPlate Systems JetPlate 4000 JetPlate 7600 Konica Minolta SR 830

Krause-Biagosch LaserStar 70 LaserStar 110 LaserStar Media

LaserStar 140-200

Lithotech L 540 (A)

L 750 (A)

L 1100(A)

LSH Laser System Revolution2

Revolution4 Revolution8

Lscher XPose 75 XPose 130 XPose 160-190 Mantagraphics Ultresetter 530M

Ultresetter 460

Ultresetter 530+

Ultresetter 750

Mitsubishi DPX-System

SDP Eco 1630 II

DPX-4 SDP Alpha 2500V

Presstek Dimension 200 Dimension 400 Dimension 800 Strobbe PS 24/24-3

PS 36/PSA 33 MV PS 46-3

CtP sistemi za dnevne novine Agfa Polaris i Advantage Creo Trendsetter News KodakPolychromeGraphis - Newsetter Basysprint UV setter N 546 ECRM - Newsmatic Krause-Biagosch CtP Easy i Laser Jet

56

Standardizacija i kontrola kvaliteta CtP ofset ploe Mnogi instituti i proizvoai opreme kao to su: FOGRA, UGRA, Heidelberg, Screen, Creo, MAN Roland, Gretag Machgbeth i drugi, izrauju merne kontrolne trake. U CtP tehnologiji merne trake sadre polja koja slue za kontrolu izrade tamparske forme. Sastoje se od mernih polja sa punom povrinom, mernih polja sa RTV i signalnim poljima koja slue kao dopuna poljima za merenje. FOGRA CtP digitalna traka FOGRA CtP digitalna traka slui za kontrolu kvaliteta izrade tamparske forme tehnologijom CtP. Za razliku od tehnologije CtF, u CtP tehnologiji je potpuno digitalizovani prenos slike na tamparsku formu. Cilj FOGRA je da se samo jednom test trakom vri kontrola.

57

Sl. 65. FOGRA digitalna CtP kontrolna traka

Osnovni elementi CtP FOGRA digitalne trake su:

1. Informaciono polje Informacije o osvetljavanju tamparske forme se mogu oitati na informacionom delu. Sadre podatke o rasteru, verziji PostScripta, rezoluciji, itd.

58

Sl. 66. Izgled informacionih polja na osvetljenim ofset ploama

2/3. Geometrijska kontrola

Polja za geometrijsku kontrolu se sastoje od polja sa linijama i polja sa ahovskom tablom. Sva polja sa linijama treba da izgledaju posmatrau prividno podjednako svetlo tj zacrnjeno. U idealnom sluaju tonska vrednost polja treba da iznosi tano 50%. Najfinije horizontalne i vertikalne linije reaguju vrlo osetljivo na greke jer se nalaze na granici finoe formiranja. Polja sa ahovskom tablom kod optimalno podeenog osvetljivaa trebaju stvoriti utisak da su sva tri polja jednakog intenziteta.

Sl. 67. Dobro osvetljena i razvijena ploa pokazuje jasno prepoznatljive

kako poziti tako i negativ linije.

Sl. 68. ahovska polja 1 1 do polja 2 2 i 2 2 do polja 4 4 koja kod ispravno osvetljene ploe daju jednobrazan ton

59

Sl. 69. Izgled geometrijskih polja ispravno osvetljene ofset ploe

Sl. 70. Izgled geometrijskih polja podeksponirane ploe

4. Polja za kontrolu rezolucije

Zadana rezolucija u informacionom polju u idealnom sluaju mora da odgovara adresiranoj rezoluciji. Optimalan izlazni rezultat se prepoznaje po tome da raslanjena polja pokazuju ist i ravnomeran zrakasti polukrug.

Sl. 71. Polje za kontrolu rezolucije

Sl. 72. Izgled polja za kontrolu rezolucije ispravno osvetljene i razvijene ofset ploe

60

Sl. 73. Izgled polja za kontrolu rezolucije podekponirane ofset ploe

5. Polja za kontrolu Raster Tonske Vrednosti

Ova polja slue za denzitometrijska merenja i kontrolu osvetljenih RTV.

Sl. 74. Izgled polja za kontrolu RTV

6. Vizuelno referentno polje

Kada su sva polja pokazala da je osvetljavanje ispravno treba proveriti koje VRS polje se stapa i ono se uzima za referentno polje. Ovim je omoguena vizuelna kontrola.

Sl. 75. Razliita VRS na razliito osvetljenim ofset ploama

Povrinske pojave (osnovni pojmovi) Ofset tampa u sutini poiva na fizici i hemiji graninih povrina. Pri prenosu boje sa tampajuih elemenata ofset tamparske forme na podlogu (papir, karton, PE...) od znaaja su molekularni procesi adhezija i kohezija. Uzajamno delovanje povrinskog napona, graninog povrinskog napona, vlaenje, odnos vode i boje, rast temperature boje i drugo, ine ofsetnu

61

tampu kompleksnim procesom, a poznavanje navedenih pojmova, njihovo delovanje i meusobni odnosi su od prvorazednog znaanja u kontroli ofset tamparskog procesa. Granina povrina Granina povrina je zajednika povrina dodira dva materijala. Sredstvo za vlaenje i povrina ofset ploe ine zajedniku povrinu dodira. Kada se dve faze dodiruju, razdvojene su graninim slojem.

Sl. 76. ematski prikaz granice dve faze

Na slici 1a su prikazane dve faze i , njihove granine povrine AA i BB, kao i granini sloj SS. U graninom sloju s osobine faza i se menjaju od iste faza , preko pomeanih osobina do iste faze . Granini sloj je veoma tanak, njegova debljina iznosi samo nekoliko prenika molekula. Na slici 1b vide se dve faze u dodiru, ali bez graninog sloja .Bilo koja povrina SS u graninoj oblasti paralelna granicama AA i BB naziva se granini sloj. Na ovaj nain definisan granini sloj ima povrinu, ali ne i debljinu. Granini sloj ne spreava prelaenje estica iz jedne faze u drugu. Povrinski napon Sila koja spreava irenje tenosti naziva se povrinski napon. Molekuli tenosti se meusobno privlae, a meumolekulske privlane sile uslovljavaju postojanje tenosti. Na sl. 2. prikazan je presek kroz tenost iz koga se vidi da su privlane sile izmeu molekula u unutranjosti tenosti u ravnotei, jer je svaki molekul unutar tenosti okruen istim molekulima. Na molekule na povrini s jedne strane deluju privlane sile molekula tenosti, a sa druge strane privlane sile molekula gasovite faze koje privlane sile molekula tenosti nisu u stanju da uravnotee, tako da na povrini tenosti dolazi do tangencijalnog zatezanja. Rezultanta meumolekulskih sila za molekule u povrinskom sloju nije jednaka nuli, ve je upravljena u unutranjost tenosti, pa se molekuli u povrinskom sloju tenosti nalaze pod dejstvom pritiska koji je upravljen u unutranjost tenosti. Ovaj pritisak se naziva kohezioni pritisak.

62

Sl. 77. ematski prikaz meumolekulskih sila tenosti

Da bi se jedan molekul tenosti doveo na povrinu, potrebna je odreena energija to ukazuje da svi molekuli na povrini tenosti poseduju izvestan iznos potencijalne energije koja se zove povrinska energija. Dovoenje molekula tenosti na povrinu znai poveanje povrine, i obrnuto odvoenje molekula tenosti sa povrine predstavlja njeno smanjenje. Kako ravnotenom stanju odgovara minimum potencijalne energije, a svaki sistem tei da doe u stanje ravnotee, to povrina tenosti tei da dobije najmanju vrednost, tj. da se skupi. Ova sila u tenosti se naziva:

povrinski napon, (Nm-1 = kgs-2)

Izraz povrinski napon odnosi se na silu koja postoji izmeu tenosti i vazduha, tenosti i vrstog tela, vrstog tela i vazduha, kao i izmeu dve tenosti i naziva se jo meufazni napon i predstavlja meru odbojnosti izmeu dve materije. Vlaenje je pojava do koje dolazi kada su u kontaktu vrsta i tena faza. U grafikoj industriji do vlaenja dolazi pri nanoenju vode na tamparsku formu,nanoenju boje na podlogu, pri lepljenju i sl. Razliite se materije razliito vlae istom tenou, a razliite tenosti razliito vlae istu materiju. Pri vlaenju vodom razlikujemo hidrofilna i hidrofobna tela. Hidrofilna su ona tela koja se dobro kvase, hidrofobna ona koja se ne kvase vodom. Konsekventno ovome, oleofilna su ona tela koja se dobro kvase, a oleofilna ona koja se ne kvase uljima. Mera sposobnosti vrstog tela da se kvasi nekom tenou naziva se kontaktni ugao i oznaava se sa . Kontaktni ugao definiu tri razliite meufazne povrine:tenost vrsto; tenost gasovito i vrsto gasovito, bog ega postoje tri razliita meufazna napona koji se dotiu u taki A (sl. 3.). Kontaktni ugao je ugao izmeu tangente povuene iz take A na krunu liniju koja predstavlja konturu kapi tenosti i povrine vrstog tela koje kap tenosti vlai (meufazni napon tenost vrsto).

63

Sl. 78. Kontaktni ugao

Na sledeim primerima pri ispitivanjima hidrofilnosti ili hidrofobnosti vrstog tela prikazano je znaenje kontaktnog ugla. Kap vode na vrstoj hidrofilnoj povrini dobija oblik kao na sl. 4. koja prikazuje kapljicu koja tei da na njoj zauzme to veu povrinu. Kontaktni ugao je otar, a vrednost mu je manja od 90. Adhezija izmeu podloge i vode je vea od kohezionih sila molekula vode, pa se otuda voda rasprostire po hidrofilnoj povrini.

Sl. 79. Kapljica vode na hidrofilnoj povrini, ugao vlaenja < 90

Kap vode na vrstoj hidrofobnoj povrini dobija oblik kao na sl. 5. koja prikazuje kapljicu koja ne vlai povrinu i kontaktni ugao je vei od 90. Kohezija izmeu molekula vode je jaa od adhezija izmeu vode i vrste hidrofobne povrine.

Sl. 80. Kapljica vode na hidrofobnoj povrini, ugao vlaenja > 90

Konsekventno prethodno navedenim primerima mogu se izvesti i primeri za oleofilne i oleofobne povrine. Hidrofilne e biti one vrste materije koje privlae vodu, a oleofilna koja privlae ulja. Hidrofilni su metali sa oksidnom prevlakom (aluminijum oksid kao hidrofilna netampajua povrina kod ofset tamparske forme) i organske materije sa OH funkcionalnom grupom ili COOH karboksilnom grupom.

64

Hidrofobni su metali bez oksidne prevlake i organska jedinjenja kao to su ugljovodonici, ulja i masti, tj. Ona organska jedinjenja koja nemaju funkcionalne grupe u svojoj strukturi. Selektivno kvaenje Ako na vrstu povrinu istovremeno deluju dve tenosti razliitog povrinskog napona ( voda ulje) doi e do selektivnog kvaenja. Tenosti se ne meaju, a vrsto telo se kvasi onom tenou koja ima bliu polarnost vlastitoj polarnosti (vea adhezija i zbog toga manji meufazni napon teno vrsto). Kod forme za ofset ravnu tampu, na njenoj povrini prisutne su istovremeno dve tenosti (sredstvo za vlaenje tamparska boja). tampajue i netampajue povrine ofset tamparske forme imaju razliitu obradu i kvase se samo jednom tenou (u prisustvu druge). Slobodne ili netampajue povrine kvase se rastvorom za vlaenje uz prisustvo tamparske boje, i obrnuto, tampajue povrine kvase se tamparskom bojom uz prisustvu sredstva za vlaenje. U uslovima selektivnog kvaenja ni jedna materija se ne granii sa vazduhom, ve uvek jedna sa drugom, pa se govori o sledeim meufaznim naponima:

so meufazni napon na granici vrsto ulje wo meufazni napon na granici voda ulje sw meufazni napon na granici vrsto - voda

Sl.81. Slobodne povrine u uslovima selektivnog kvaenja so > sw

Na slobodnim povrinama tamparske forme za ravnu tampu, koje se ne smeju kvasiti sa tamparskom bojom (sl. 6.), meufazni napon izmeu vode i vrste faze sw mora biti manji od meufaznog napona izmeu ulja i vrste faze so. Na tampajuim povrinama situacija je obrnuta (Sl. 7.). Ulje stvara mali kontaktni ugao, a voda veliki. Ako je meufazni napon na granici vrsto ulje so manji od meufaznog napona na granici vrsto voda sw , tada je kosinus negativan i granini ugao je vei od 90. Povrina se u uslovima selektivnog kvaenja bolje vlai uljem nego vodom.

65

Sl. 82. tampajue povrine u uslovima selektivnog kvaenja so M sw

SREDSTVO ZA VLAENJE Ofset tampa u sutini poiva na fizici i hemiji graninih povrina. Pri prenosu boje sa elemenata tamparske forme na podlogu (papir, karton, PE...) od znaaja su molekularni procesi adhezija i kohezija. Uzajamno delovanje povrinskog napona, graninog povrinskog napona, kvaenje, odnos vode i boje, rast temperature boje i dr. ine ofsetnu tampu kompleksnim procesom koji nije u svim detaljima razjanjen. Uloga rastvora za vlaenje je da se neki od gore navedenih aspekata dre pod kontrolom, tj. U odreenim vrednosnim granicama u toku tampe, i njegove funkcije se mogu saeti u sledeim kategorijama:

Spreavanje nanoenje boje na slobodne povrine Odravanje hidrofilnog karaktera slobodnih povrina Brzo ienje boje sa slobodnih povrina na poetku tampanje Omoguavanje brzog irenja vode po povrini ofset tamparske forme Obezbeivanje jednolinog dotoka vode preko valjaka za vlaenje Kvaenje ofset tamparske forme i navlake za vier valjke Kontrola emulgovanja vode i boje

Svi ovi procesi se odvijaju u uslovima selektivnog kvaenja ofset tamparske forme. Fiziko-hemijsku postojanost tamparske forme, za vreme ovih procesa, obezbeuje sledei sastav sredstva za vlaenje:

Sistem pufera za regulisanje pH vrednosti Izopropil alkohol Glicerin Gumiarabika Sredstvo za spreavanje popjavljivanja algi Sredstvo za spreavanje pene B Indikatorska boja Voda

66

Sistem pufera regulie potrebnu vrednost pH koja je potrebna u ofset tampi. Vrednosti od 4,8 do 5,3 su podruje pH kojese mora obezbediti pomou sredstva za vlaenje. Pravi regulatori pH vrednosti su puferi smee slabih kiselina i njihovih soli.Vrednost pH rastvora regulatora se malo menja sa razblaenjem, pa se ta promena moe zanemariti. Izopropil alkohol ne utie na pH vrednost vode, ali smanjuje povrinski napon napon i u uslovima selektivnog kvaenja tokom tampe odrava hidrofobna i hidrofilna svojstva tampajuih i slobodnih povrina. Ne ulazei u tehnologiju izrade tamparske forme za ofset tampu, moe se konstatovati da proces vlaenja utie na molekularno-povrinski karakter slobodnih povrina tamparske forme smanjujui joj hidrofilnost. Rezultat toga je da izvesna koliina povrinski aktivnih supstanci iz boje, koja je u osnovi nepolarna, dolazi u kontakt sa nakvaenim slobodnim povrinama, razara hidrofilni adsorbovani i izaziva u isto vreme desorpciju sredstva za hidrofilizaciju i zamenjuje ih. Posledica toga je da se na slobodne povrine poinje hvatati boja.

Sastav pH oblast HCl + NaCl 1,0 2,2 KH-ftalat + HCl 2,2 3,8 CH3COONa + HCl 3,7 5,6 KH-ftalat + NaOH 4,0 6,2 Na2H-citrat + NaOH 5,0 6,3 K2PO4 + NaOH 5,8 8,0 Boraks + borna kiselina 6,8 9,2 Boraks + HCl 7,6 9,2

Tab. 1. Rastvori regulatora pH vrednosti

Izopropil alkohol doprinosi smanjenu povrinske aktivnosti nakvaenih slobodnih povrina tako to poveava stepen hidrofilnosti filma sredstva za vlaenje. Izopropil alkohol (IPA) ima nizak povrinski napon od 21 N/m tosumarno smanjuje povrinsku energiju vode od 73 N/m. Iako ima vei povrinski napon od etanola, izopropil alkohol se koristi jer ne teti prevlaci od ofset gume i gumenim valjcima. Uobiajeno je da se zbog zatite gumenih delova kao komponenta sredstva za vlaenje koristi i glicerin. Gumiarabika osuena smola stabla akacije, ima visok afinitet prema metalnom aluminijumu. Pri svakom nanoenju filma rastvora za vlaenje preko ofset ploe mala koliina gumiarabike dolazi na povrinu i vee se za nju stvarajui zatitni sloj. Boja u sredstvu za vlaenje ima ulogu indikatora vrednosti pH.

Indikator pH interval promene boje

boja

kisela bazna Timol plavo 1,2 2,8 crvena uta Metil oran 3,1 4,4 crvena uta Bromfenol plavo 3,0 4,6 uta plava Metil crveno 4,2 6,4 crvena uta Bromfenol crveno 5,2 6,8 uta crvena Bromtimol plavo 6,0 7,6 uta plava Krezol crveno 7,2 8,8 uta crvena Fenolftalein 8,2 10,0 Bez boje crvena

67

Timolftalein 9,2 10,6 Bez boje plava

Tab. 2. pH interval promene boje

Koliina soli dvovalentnih metala odreuje tvrdou vode. Privremena i stalna tvrdoa vode se meri stepenima tvrdoe. Tvrdoa vode preko 15 stepeni nije preporuljiva za korienje zbog taloenja neorganskih prevlaka u rezervoarima i cevima sistema za vlaenje kod ofset maina. Na karakteristike sredstva za vlaenje mogu u toku tampe uticati i povrinski aktivne materije iz premaznih papira, menjajui optimalan sastav sredstva za vlaenje, to kao rezultat moe da ima naruenu hidrofobnu strukturu tampajuih elemenata. Ovo se eliminie osveavanjem sredstva za vlaenje ili njegovom promenom. Uticaj pH vrednosti na tampu Na fiziko-hemijsku stabilnost slobodnih i tampajuih povrina utie pre svega pH vrednost. Ako je ona visoka ili niska, rastvor za vlaenje deluje kao depresat (jako dejstvo) na slobodne ili tampajue povrine. Rastvor za vlaenje u svakom je sluaju depresant na tampajue povrine, a moe biti i na slobodne. Ako je pH vrednost rastvora za vlaenje bazna, dolazi do rastvaranja metala, razaranja oksidnih prevlaka pa tako slobodne povrine poinju primati tamparsku boju. Ako je pH vrednost pravilno podeena (monometalne ploe od 4,5 do 5,5, viemetalne od 5,5 do 6,5), rastvor za vlaenje deluje kao blagi depresant samo za one tampajue povrine koje se posle izvesnog vremena istroe i prestanu primati tamparsku boju. Kae se da oslepe dok su sve slobodne povrine jo uvek u dobrom stanju (ako su svi radni uslovi i maina normalni, to se deava u skladu sa preporuenim tiraom od strane proizvoaa). Ako je rastvor za vlaenje suvie kiseo, onda jenjegovo delovanje na fiiko-hemijsku stabilnost tampajuih povrina jale, a osim toga deluje i na oksidnu prevlaku koja se brzo istroi. U tom sluaju se slobodne povrine pretvore u hidrofobne jer su formiraneod istog metala i dolazi do tzv mazanja ili toniranja koje se obino ne moe spreiti.

pH vrednost Posledice u tampi 7,0 Zapuena raster tonska vrednost 6,6 Boja se sui prebrzo, upanje papirnih vlakana, slabo ienje

ploe, papirna praina se lepi na plou 6,0 Brzo suenje, loe ienje rasterskih polja 5,5 Idealno, dobro suenje i ienje ploa 5,0 Idealno, dobro suenje i ienje ploa 4,5 Idealno za otporan raster i etvorobojne poslove, sporije suenje

Pomae upanju vlakana papira 4,0 Sporije suenje, kratak radni vek ploe, mogunost emulgovanja

boja 3,5 Veoma kratki vek ploe, razgraivanje boje 3,0 Razgraivanje boje

Tab. 3. pH vrednostsredstva za vlaenje i posledice u tampi

68

Kvalitet vode za ofset tampu Kvalitet vode ima veliki znaaj za kvalitet tampe. Voda iz vdovoda nije hemijski ista, a njene tamparsko tehnike osobine odreene su vrstom i koliinom rastvorenih soli. Vodovodna voda sadri a