Stanislav Sretenovi UDK: 341.382: 172.4Institut za savremenu istoriju Originalni nauni radBeograd DOI:10.2298/FID0901223S

REPARACIJE POBEENIH, DUGOVIPOBEDNIKA: SLUAJ FRANCUSKE

I KRALJEVINE SRBA, HRVATAI SLOVENACA/JUGOSLAVIJE

! "

!

# $ %

!

Uvod

U srcu svakog istorijskog razmiljanja o pravdi i pravinosti umeunarodnim odnosima nalazi se ovek odreenog vremena sasvom svojom duhovnom i materijalnom snagom i slabou. Produ-biti poznavanje odreenog istorijskog perioda, uveati znanje o po-litikim, ekonomskim i kulturolokim procesima koji su delovali napojedince toga vremena, razvijati ljubopitljivi ali i kritiki duh u pi-tanjima ljudske aktivnosti u prolosti, itati izmeu redova doku-menata pohranjenih u arhivima, traiti dubinske snage istorijekoje moda deluju na nas i nae savremenike sve su to naini na os-novu kojih se moemo pribliiti istorijskoj istini svesni da je onaipak u apsolutnom smislu nedostina. Za razumevanje znaaja

223

FILO

ZOFI

JAID

RU

TVO

1/20

09

% !!"

#$ $ %

odreenih ideja u meunarodnim odnosima vano je da se u isto-rijskoj analizi uzimaju u obzir linosti koje su imale mogunost od-luivanja i strukture institucija koje su oni predstavljali, zatim znaajekonomskih, finansijskih i moralnih razloga za donoenje politikihodluka naspram razloga klasine geostrategije, pa odluujui znaajunutranje politike u voenju spoljne politike drava i najzad, meu-narodni kontekst ili duh vremena, kao jedan od najvanijih okvirakoji odreuju delatnost ljudi na meunarodnoj sceni.

Versajski mirovni ugovor izmeu starih i novih reenja

Dok je jo besneo Veliki rat, princip prava i pravinosti za svenarode sveta prvi put je javno objavljen u poruci predsednika VudroaVilsona amerikom Kongresu januara meseca 1918. godine. Vilson jezatim nabrojao 14 uslova, u istoriografiji poznatih pod nazivom 14taaka, koji je trebalo da predstavljaju itav program svetskog mira.Vilsonov program je podrazumevao postojanje jednog opteg meu-narodnog udruenja koje bi garantovalo politiku nezavisnost, teri-torijalni integritet i ravnopravnost malih i velikih drava. Ove idejebile su u potpunoj suprotnosti sa principima bezbednosti, moi, utica-ja i traenja ravnotee snaga, manje ili vie uspenim, koje su evrop-ske sile vekovima primenjivale u voenju svoje politike.

Ipak, Vilson nije bio sanjar i zatvorenik svojih matarija. Nasvoj nain, on je oliavao snagu jedne nove drave na meunarodnojsceni, zasnovanu na njenoj geografskoj poziciji, ekonomskom i fi-nansijskom razvoju i arolikom sastavu njene brojne populacije. Vil-sonovih 14 taaka je posluilo kao osnova za potpisivanje primirjasa Nemakom i za poetak Konferencije mira u Parizu januara 1919.godine. Prvi put u istoriji, o mirovnom ugovoru su diskutovale silepobednice, a reenja su saoptena pobeenima kako bi ih usvojili iliodbacili u celini. Mir je dakle diktiran pobeenima, a o njemu je pre-govarano izmeu pobednika. I pored velikih principa 14 taaka, po-beda je prvenstveno pripadala velikim silama. Male saveznike silenisu imale mogunost da utiu na odluke, ve su samo mogle dasaopte svoje miljenje u radnim telima mirovne konferencije. Zna-aj linosti na elu velikih pobednikih drava bio je odluujui: svevane politike odluke donoene su u malom komitetu od tri lanakoji su sainjavali Vudrou Vilson i predsednici vlada Velike Britani-

224

STAN

ISLA

VSR

ETEN

OVI

je i Francuske, Dejvid Lojd Dord i or Klemanso. Drava je osta-la u centru njihovih preokupacija i mada su oni podravali kraj tricarstva (ruskog, austro-ugarskog i nemakog), ostalo je otvoreno pi-tanje kako stvoriti nacionalnu dravu u ehoslovakoj ili meu ju-nim Slovenima, meu narodima razliitih kultura i tradicija. Takose i sam princip prava naroda na samoopredeljenje ukazivao kaoproblematian. Mada je osnovni inilac u definisanju jednog narodau to doba bio zajedniki govorni jezik i oseaj pripadnosti tom naro-du, milioni germanofona su ostavljeni u granicama nove Austrije iliehoslovake, a njihov austrijski ili ehoslovaki nacionalni identi-tet je tek trebalo izgraditi to je u itavom germanskom svetu pod-grevalo razne vrste nezadovoljstva i revanizma. Slino je bilo i saMaarima. Iako je stvorena maarska nacionalna drava, milionimaarofona su ostali van granica te drave.

Pored tekih teritorijalnih i vojnih odredaba koje su nametnu-te Nemakoj, ona je trebalo da ponese i najvei teret ekonomskih i fi-nansijskih odredaba. Jo za vreme pregovora o primirju, saveznici suzahtevali da trokovi rata budu pokriveni od strane Nemake. Pi-tanje nemakih reparacija bilo je jedno od osnovnih pitanja koje jereavano na Konferenciji mira u Parizu. Meutim, saveznici su ovopitanje smatrali vie tehnikim a manje politikim pa su se njimebavile prevashodno specijalistike komisije a u manjoj meri pred-sednici delegacija velikih sila. Razlog za to je bio to je u samomVersajskom mirovnom ugovoru jedan poseban lan (br. 231) oprav-davao reparacije ustanovljavajui kao istorijsku istinu odgovornostNemake i njenih saveznika u otpoinjanju rata, odakle se izvodilanjena obaveza da plati uinjenu tetu. Stav o istorijskoj odgovor-nosti za otpoinjanje rata oslanjao se na novo shvatanje o mogunos-ti naunog ustanovljavanja odgovornosti drava na meunarodnojsceni koje se javilo jo u toku rata u Sjedinjenim Dravama i Fran-cuskoj. Tokom 1917. godine, pri francuskom Ministarstvu inostra-nih poslova (Kej dOrsej), oformljen je jedan Komitet za prouava-nje konferencije mira, savetodavna institucija koja je okupljalanajznaajnije francuske ekonomiste, pravnike, istoriare, geografe ilingviste sa ciljem da saine predloge o buduem miru. Mnogi fran-

225

FILO

ZOFI

JAID

RU

TVO

1/20

09

&' ( ) *

+, - . - $ / 0 %) -1

02

cuski naunici su za vreme rata ve bili uzeli uea u raznim komi-tetima kao to je Komitet za prouavanje dokumenata o ratu iji jepredsednik bio istoriar Ernest Lavis a sekretar sociolog Emil Dir-kem. Taj komitet je izdavao propagandne tekstove protiv pangerma-nizma, nemakog mentaliteta i nemake due. Za vreme Mirovnekonferencije radila je Komisija za odgovornost vinovnika rata u ko-joj je francuski predstavnik bio Andre Tardje. Pored toga, jedan odosnivaa francuske kole istorije meunarodnih odnosa Pjer Renu-ven sakupljao je dokumenta koja su nauno dokazivala odgovor-nost Nemake za otpoinjanje rata.

Dolo je i do uvoenja novih rei u mirovni ugovor. Kako bise izbegli stari termini kao to su tribut ili ratna nadoknada,usvojen je novi termin reparacije. Ovim terminolokim zahvatomuesnici mirovne konferencije su eleli da daju na znanje da se radisamo o sumi koja je trebalo da nadoknadi tetu koja je realnoizazvana za vreme rata. Ni manje, ni vie. Ali, odmah su postavljenakljuna pitanja na koja nije odgovoreno: na kom nivou treba utvrditisumu koju je Nemaka trebalo da plati i kako raspodeliti tu sumuizmeu pobednika. Na to pitanje saveznici nisu imali odgovor 1919.godine, pa su odluili da se finansijska strana rata regulie na poseb-noj konferenciji koja e biti sazvana posle zavretka mirovne kon-ferencije. Problem je bio u tome to su, sa jedne strane, zemlje na ko-jima su se odvijale ratne operacije kao Francuska, Belgija, Italija iSrbija traile veoma visoke odtete, dok su zemlje koje su bile manjepogoene ratom, kao Sjedinjene Amerike Drave i Velika Britani-ja, podvlaile rizike za svetski finansijski sistem u sluaju preteranihzahteva u odnosu na nemaku sposobnost plaanja. Versajski mirov-ni ugovor je tako ostavio finansijsko reavanje rata za budunost i umaglovitom stanju. On je samo precizirao da suma mora da budeodreena do 1. maja 1921. i da do tada Nemaka mora da uplati 20milijardi zlatnih maraka, veim delom u naturi. Versajski red se, ustvari, mnogo vie zasnivao na principima tradicionalne diplomatije

226

STAN

ISLA

VSR

ETEN

OVI

), $( $

3 4 *5#6 7

3 89: 2( ; & ' ( ) "* 3 89 8?

!"# $% &

!"#$%!&'() 3 899@

odnosa snaga i nametanja reenja nego na novim principima obzna-njenim od strane Vilsona.

Po modelu Versajskog mirovnog ugovora potpisani su ugovo-ri sa ostalim pobeenim zemljama: u Sen ermenu sa Austrijom (10.septembra 1919.); u Nejiu sa Bugarskom (27. novembra 1919.); uTrijanonu sa Maarskom (4. juna 1920.) i u Sevru sa Otomanskimcarstvom (10. avgusta 1920.) koji je poniten ugovorom u Lozani(jul 1923.).

Francuska izmeu naplate reparacija i meusaveznikihdugova

Iako pobednica u ratu, Francuska je strahovala od brzog pov-ratka nemake snage i od mogue nemake elje za osvetom pogoto-vu zato to je Versajski mirovni ugovor ostavio oseanje ponienostiu Nemakoj. Francuska nije uspela da dobije anglo-ameriku garan-ciju za svoje istone granice u vidu odbrambenog ugovora. Poredtoga, zbog unutranjopolitikih razloga, ameriki Senat je odbio daratifikuje ugovor u Versaju pa je izgledalo da Sjedinjene Dravenaputa interes za Evropu i da Drutvo naroda gubi svog glavnog in-spiratora. Francuzi su zato eleli da svoju bezbednost, snagu i uticaju Evropi ostvare oslanjajui se na striktno izvravanje odredaba mi-rovnih ugovora i na organizovanje bonih saveznitava sa novo-nastalim dravama Poljskom, ehoslovakom, Rumunijom i Kralje-vinom Srba, Hrvata i Slovenaca na nemakim istonim granicamakoje bi Nemaku u klasinom geostratekom smislu drale izmeuekia i nakovnja. Meutim, za voenje ovakve politike sile,Francuskoj su ponestajala demografska, materijalna i moralna sred-stva. Od kraja Velikog rata, sredstva kojima je raspolagala Francu-ska su bila relativno slaba. Pored znaajnih demografskih gubitaka ipotrebe da obnovi deo svoje nacionalne teritorije na kojoj su voenaratna dejstva, Francuska je trebalo da se nosi i sa mnogobrojnim oba-vezama prema Sjedinjenim Dravama i Velikoj Britaniji kod kojih jebila zaduena za vreme rata. Na primer, izmeu avgusta 1914. i mar-ta 1917, Francuska je od Sjedinjenih Drava pozajmila 650 milionadolara sa kamatom od est i sedam odsto, da bi od trenutka ameri-kog ulaska u rat, za osam meseci pozajmila milijardu dolara sa etirii po odsto kamate. Pored toga, odmah posle rata, Francuskoj je

227

FILO

ZOFI

JAID

RU

TVO

1/20

09

postalo jasno da su njeni veliki dunici od pre rata, Rusija i Oto-mansko carstvo, nesigurni i da nee uspeti lako da povrati visokesume investirane u te dve zemlje zbog dolaska boljevika na vlast uMoskvi i zbog rastrojstva dravne uprave u Carigradu. Zato je Fran-cuska elela da naplati svaki investirani franak gde god je to bilo mo-gue i nije prezala ni od vojne intervencije ili stavljanja ruke okonemakog vrata, kako je govorila onovremena tampa, da bi napla-tila nemake reparacije.

Pre nego to je ukupna suma reparacija bila odreena, Fran-cuzi su u procentima dobili ogroman deo raspodele nemakihodteta. Saveznika konferencija u belgijskoj banji Spa odrana ujulu 1920. godine, odredila je ak 52 odsto nemakih reparacija zaFrancusku, 22 odsto za Veliku Britaniju, 10 odsto za Italiju, osamodsto za Belgiju i 6,5 odsto za Kraljevinu SHS. Posle nekolikoneuspenih konferencija na kojima saveznici nisu mogli da se dogo-vore o iznosu ukupne sume koju bi Nemaka trebalo da plati, konfe-rencija u Londonu iz marta 1921. je, na veliko zadovoljstvo Francu-ske, fiksirala ukupnu sumu na izrazito visokom nivou od 220milijardi zlatnih maraka. Poto je ovu sumu Nemaka odbila i zbogzakanjenja u razoruanju i plaanju ve odreenih 20 milijardi,Francuzi su zajedno sa Britancima vojno okupirali tri nemaka gradau Ruru. Najzad, pod uticajem Britanaca, ukupna suma reparacija jesmanjena na 132 milijarde zlatnih maraka, to je i dalje predstavljaloznaajnu sumu koju je Nemaka trebalo da plaa u godinjim ratamaod dve milijarde i 26 odsto svog ukupnog izvoza. Tek tada je Nema-ka popustila i uplatila prvu milijardu maraka od vremena mirovnogugovora. Meutim, kada je na enovskoj konferenciji (aprilmaj1922) propao britanski plan uvoenja Nemake i sovjetske Rusije uevropske ekonomske i finansijske tokove i poto su SjedinjeneDrave odbijale da dovedu u vezu nemake reparacije sa meusave-znikim dugovima, Francuzi su, drei se striktno odredaba Versaj-skog mira, uz diplomatsku podrku Musolinijeve Italije, vojno oku-pirali nemaku oblast Rur, kako bi, po reima tadanje francusketampe uzeli ugalj koji im pripada.

Ako se ne posmatra iskljuivo sa vojnog i stratekog stano-vita, francuska okupacija Rura je bila, u stvari, Pirova pobeda.Okupacija se pokazala kao veoma skupa, to je pogoravalo stanjefrancuskih javnih finansija i budetski balans koji je jo od vremena

228

STAN

ISLA

VSR

ETEN

OVI

rata, u oekivanju uplata nemakih reparacija, bio u stalnom deficitu.Poverenje u franak je opadalo, to su iskoristili mnogi francuski spe-kulanti da dou do lakih zarada na berzi. Pojedinim francuskim indu-strijalcima i trgovcima devalvacija franka je odgovarala jer jepospeivala njihov izvoz. Strane banke, britanske i nemake, podra-vale su nepovoljan razvoj finansijske situacije u Francuskoj koji jepolitiki odgovarao britanskoj i nemakoj vladi kako bi zaustavilefrancuski imperijalizam na kontinentu. Da bi stabilizovala svojuvalutu, francuska vlada je bila primorana da zatrai ameriku finan-sijsku pomo. Pozajmica amerike grupacije Morgan od 100 mi-liona dolara koja je odobrena u martu 1924, bila je dovoljna da sezaustave spekulacije na tritu i da se vrati snaga francuskom franku.Ali, Francuska je od tada morala da pokazuje vie fleksibilnosti usvojoj spoljnoj politici i da prihvati anglo-amerike zahteve u pitanjureparacija i meusaveznikih dugova. Ekonomska i politika situaci-ja u Evropi je promenjena u odnosu na period neposredno posle rata iFrancuska vie nije mogla da igra ulogu evropskog policajca.

Reenje problema je traeno u potpunom integrisanju nema-ke ekonomije u meunarodni sistem iji bi osnovni pokreta bio ame-riki dolar. Ne ulazei u pitanje ukupne sume reparacija, komisija naelu sa amerikim finansijskim strunjakom i politiarem arlsomDozom izradila je aprila 1924. novi plan uplata nemakih reparacijaza pet narednih godina. Prva uplata je fiksirana na milijardu zlatnihmaraka, a naredne je trebalo da srazmerno rastu da bi dostigle 2,5 mi-lijardi u 1928. godini. U osnovi celog sistema plaanja nemakih re-paracija, nalazila se pozajmica od 800 miliona zlatnih maraka najve-im delom na amerikom finansijskom tritu, pozajmica koja jetrebalo da pokrene nemaku ekonomiju. Dozov plan je omoguiopriliv amerikog kapitala u Nemaku zahvaljujui kojem je ona ot-poela sa plaanjem reparacija, dok su, sa svoje strane, amerikidunici doli u mogunost da vraaju svoje ratne dugove. Amerikipoverioci nisu uinili nikakav poklon svojim dunicima jer su zahte-vali vraanje pozajmljenih suma uveanih za neplaene kamate od

229

FILO

ZOFI

JAID

RU

TVO

1/20

09

A B . C8:D589D8E 7( (

. / % . F

89 G 89 9 F 1

7.1 ; H1

/ %

kraja rata, ali su prihvatili da se vreme otplate produi na 62 godine.Izmeu 1924. i 1929, oko 2,6 milijardi dolara je na taj nain stiglo izEvrope u ameriki trezor, to ini neto vie od sume koja je po-zajmljena u istom periodu. Izgledalo je da je uspostavljen izbalansi-rani finansijski kruni tok (finansijski trougao mira) u kome je ka-pital polazio iz Njujorka, stizao do Berlina, a zatim se preko Pariza,Londona, Rima i Brisela vraao u Ameriku, a sve to na dobrobit ra-zvoja ekonomija tih zemalja. Ipak, za francusku vladu, ukupan odnosizmeu primljenih nemakih reparacija i vraenih dugova Sjedinje-nim Dravama i Velikoj Britaniji u ovom periodu je bio skoro izjed-naen, to je izazivalo nezadovoljstvo u francuskom javnom mnjenjukoje je oekivalo znatno vee prihode od nemakih reparacija.

Kada je petogodinji Dozov plan isticao, nemaka diplomati-ja je preuzela inicijativu. Poto su prethodno u Lokarnu 1925. godi-ne garantovane francuske istone granice i poto je 1928. godinepotpisan pakt koji je rat stavljao izvan zakona (Brijan-Kelogovpakt), Gustav trezeman je prilikom posete Parizu traio kraj okupa-cije Rajnske oblasti pre isteka petnaestogodinjeg roka, odreenogVersajskim ugovorom. U novim meunarodnim okolnostima smiri-vanja i saradnje, okupacija Rajnske oblasti izgledala je kao nepo-trebna i anahrona. Francuzi su prihvatili princip, a za uzvrat su trailikonano regulisanje pitanja reparacija. O tome je raspravljao komi-tet meunarodnih finansijskih strunjaka meu kojima je bilo i Ne-maca, a ponovo pod predsednitvom jednog amerikog bankara,Ovena Janga. Uzimajui u obzir dotadanje nemake uplate, Jan-gov plan je odredio nemake reparacije u visini od 109,5 milijardimaraka ime su uinjene znaajne olakice Nemakoj. Sa jedne stra-ne, uplate su rasporeene na 59 godina i trajale bi do 1988! Sa druge,samo je 22,6 milijardi maraka trebalo da bude plaeno bezuslovno,dok bi ostalih 87 milijardi bilo plaeno samo ako bi Sjedinjene Dra-ve nastavile da zahtevaju naplatu saveznikih dugova iz rata. Fran-cuska je dakle postigla ono to je zahtevala jo od kraja rata, povezi-vanje nemakih reparacija i meusaveznikih dugova. Meutim,

230

STAN

ISLA

VSR

ETEN

OVI

I 7. / % 89 @ C1

21%E % & 89 D # 89 C1

21%E

. * C8:"G589 E !

povezanost ipak nije bila potpuna: Amerikanci su odbijali da prihva-te klauzulu o naputanju naplate meusaveznikih dugova u sluajunemakog neplaanja reparacija. Jangov plan je usvojen na Konfe-renciji u Hagu avgusta meseca 1929. godine, a za uzvrat, saveznicisu otpoeli sa naputanjem Rajnske oblasti pet godina pre istekaroka koji je predviao Versajski ugovor.

Meutim, svetska ekonomska kriza, koja je pokazala svojeprve znake 1929. godine, onemoguila je Nemaku da dalje plaareparacije. U jednoj dramatinoj poruci, predsednik nemake Paulfon Hindenburg pozvao je amerikog predsednika Herberta Huve-ra da objavi moratorijum na plaanje reparacija u toku jedne godi-ne. Huver je prihvatio princip i objavio moratorijum na sve meudr-avne dugove od 1. jula 1931. do 1. jula 1932. Ova odluka je veomaloe prihvaena od strane Francuza koji su u njoj videli preutnosredstvo da se odustane od reparacija uprkos Jangovom planu. Bezu-speni pregovori u Parizu i Londonu tokom leta 1931. o tome kakoda se pritekne u pomo Nemakoj doveli su do produbljavanja razli-ka izmeu evropskih sila. Pored toga, Amerikanci su odbijali da od-govore na francuske zahteve da odustanu od naplate meusavezni-kih dugova iz vremena rata. Sa druge strane, Francuzi koji nisu vieimali iluzija o ponovnom nemakom plaanju reparacija, teko su semirili sa odustajanjem od naplate znaajne materijalne i moralnetete koja je uinjena na njihovoj teritoriji petnaest godina ranije.Ipak, na meunarodnoj konferenciji u Lozani (junjul 1932.) koja jetrebalo da pronae reenje za krizu, odlueno je da Nemaka uplatiukupnu sumu od tri milijarde maraka posle 1935. godine a zatim dabude osloboena plaanja reparacija na neodreeno vreme. U istovreme, pitanje meusobnih ratnih dugova je udaljavalo bive sa-veznike. Dok su Britanci pokazivali svoju privrenost SjedinjenimDravama prihvatajui, u decembru 1932. godine, da nastave sa pla-anjem svojih ratnih dugova, Francuzi su se okretali od svog at-lantskog saveznitva i kretali ka izolaciji. Istog meseca, francuskiparlament je velikom veinom glasova (402 prema 196) odbio danastavi sa otplaivanjem svojih ratnih dugova. Poto ni predviena

231

FILO

ZOFI

JAID

RU

TVO

1/20

09

3 $ ; C8:G"589@GE $)

F 89 D589@G

; ; C8:"G589GE 1

89 9589@@

tri miliona maraka nemakih reparacija nikada nije uplaeno, ceosistem plaanja saveznikih dugova sa jedne strane i reparacija sadruge strane praktino je suspendovan 1932. godine. U Nemakoj,pitanje reparacija je podsticalo propagandu Hitlerove Nacinal-soci-jalistike partije o Versajskom diktatu i nepravdi i doprinelo jenjegovom dolasku na vlast 1933. godine.

Kraljevina SHS/Jugoslavija izmeu francusko-srpskogprijateljstva i otplate srpskih dugova

Uloga predvodnika i zatitnika koju je Francuska elela daigra u podunavskoj i balkanskoj Evropi, naroito u Kraljevini Srba,Hrvata i Slovenaca, susrela se sa ogranienjima koja su se ispoljilaodmah na poetku 20. godina XX veka. Kao to smo videli, iako po-bednika, Francuska je bila zabrinuta za svoju bezbednost, svojusnagu i svoj spoljnopolitiki presti koji su bili uslovljeni plaanjemnemakih reparacija. Pored toga, Francuska je trebalo da se nosi sakonkurencijom drugih zemalja. Osnovni problem za njenu diploma-tiju tokom dvadesetih godina bilo je nepopravljivo neprijateljstvoItalije, zainteresovane za jadransku obalu i nezadovoljne svojomistonom granicom u Istri, Rijeci i Dalmaciji. Jo jedan problem zaFrancusku bio je brzi povratak nemakog uticaja koji se oslanjao naznanje nemakog jezika, naroito u Hrvatskoj i Sloveniji, i na razvi-janje ekonomskih i trgovakih odnosa zasnovanih na principu plaa-nja reparacija u naturi. Najzad, francuska saveznica i konkurentVelika Britanija igrala je dvosmislenu ulogu podravajui as Fran-cusku, as Italiju, u nastojanju da izvri svoj sopstveni uticaj u Kra-ljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji.

Na kraju rata, Francuska je igrala odluujuu ulogu u osniva-nju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i ona je paljivo pratila svakikorak nove kraljevine. Odnosi koji su od tada razvijani izmeu dvedrave nisu bili ni iskljuivo bilateralni ni iskljuivo reciproni, to ihje inilo sastavnim delom tadanjih evropskih procesa. Kao novona-stala drava, stvorena od pobednike Srbije i bivih delova Aus-tro-Ugarske, dakle pobeenih, Kraljevina je bila slabana zemlja, ne-sigurna u svoju budunost, zemlja ije su ambicije esto prevazilazilenjene mogunosti. Nova kraljevina je nasledila est razliitih carin-skih sistema, pet novanih, etiri eleznika i tri bankarska sistema.

232

STAN

ISLA

VSR

ETEN

OVI

Rat je poremetio demografske odnose i izazvao znaajna materijalnaunitenja u celom regionu. Ali, sve oblasti nove kraljevine nisu pod-nele iste gubitke u ratu: postojala je znaajna razlika izmeu oblastiSrbije od pre rata i bivih austro-ugarskih oblasti naseljenih junimSlovenima. Srbija je bila zemlja koja je izgubila, u odnosu na ukupanbroj svog stanovnitva, najvie ljudi od svih uesnika u ratu. Oko mi-lion dua, ili vie od 20 odsto njenog stanovnitva, nestalo je u ratu.Od 700.000 mobilisanih, oko 370.000 vojnika, ili vie od polovine,otilo je u smrt. Tom broju treba dodati i oko 600.000 civila nestalih uoblastima ratnih operacija, za vreme neprijateljske okupacije i za vre-me epidemija. Ovako visoka cena koja je plaena u ratu ostavljala jefrustracije u srpskom drutvu, u javnom ivotu i unutar porodica.Meu Srbima su se javljali glasovi da je cena junosovenskog ujedi-njena bila previsoka. Srpskim demografskim gubicima i materijalnojslabosti treba dodati i heterogenost nove kraljevine koja je okupljalanarode sa razliitim religijama i tradicijama. Pored ostalih razlika,Hrvati, Slovenci i razni narodi june Srbije (Makedonije) nisu imaliista pozitivna oseanja prema Francuskoj kao veina Srba.

Svoje odnose sa Kraljevinom SHS/Jugoslavijom, Francuskaje gradila na nasleu prijateljskih francusko-srpskih odnosa iz pro-losti. Odnosi izmeu Francuza i Srba posle Velikog rata imaju jed-nu predistoriju iji znaaj ne treba prevideti zato to su politiari iakteri ekonomskih i kulturnih odnosa toga doba njome bili inspirisa-ni. U stvari, ti odnosi su se razvijali u okviru dugotrajnog procesaoslobaanja Srbije od Otomanskog carstva tokom XIX veka. Fran-cuska je blagonaklono gledala na taj proces. Godine 1839, ona jeosnovala svoj konzulat u maloj kneevini Srbiji, vazalu Otoman-skog carstva. Zatim je dobronamerno posmatrala trgovinu u povojudrave koja se raala i primala je na svoje univerzitete prve srpskestipendiste. Posle Berlinskog kongresa, ona je uspostavila diplo-matske veze sa nezavisnom i meunarodno priznatom Srbijom da bipotom uestvovala u izgradnji eleznike mree i organizaciji finan-sija srpske drave. Na taj nain, ona je od poetka XX veka bila eko-nomski i kulturno prisutna u maloj kraljevini Srbiji. Za vreme Prvogsvetskog rata, Francuska je doprinela zbrinjavanju srpske vojskekoja se povukla na Krf posle neprijateljske okupacije Srbije. Na So-lunskom frontu, oporavljena srpska vojska i francuska Istona armi-ja borile su se rame uz rame i oslobodile Srbiju. Muenika i

233

FILO

ZOFI

JAID

RU

TVO

1/20

09

hrabra Srbija koja se borila za pravo i pravdu, kako se govori-lo u to doba, obeleila je misli i stanje duha mnogih Francuza, naro-ito onih koji su zajedno sa Srbima delili strahote rata. Prisni francu-sko-srpski odnosi u prolosti trebalo je da budu osnova za razvijanjefrancusko-junoslovenskih odnosa u zaetku.

Meutim, postavlja se pitanje kako su se Francuzi i Srbi odno-sili prema problemima koji su nastali u posleratnoj Evropi i koji sumogli da opterete njihove prijateljske vojne i politike veze. Odmahposle zavretka Velikog rata, pored razlika demografskog i kulturo-lokog karaktera, ivot nove kraljevine bio je otean i nasleemsrpskih dugova prema inostranstvu. Veinom francuski kapital, ali iengleski i belgijski, bio je investiran u Srbiju pre i za vreme rata. Od1888. godine, francuski kapital je uloen u Srbiji u formi dravnihpozajmica, osnivanja industijskih preduzea i ulaganja privatnika.Teritorijalno uveavanje Srbije posle Balkanskih ratova nametalo jepitanje srpskog uea u otomanskom dugu. Najvei broj investicijau regionima koje je Srbija dobila od Otomanskog carstva (Kosovo iMetohija i Makedonija) bio je ostvaren od strane francuskih predu-zea. Za vreme Velikog rata, najvie novca, vojnog i sanitetskog ma-terijala i oruja za opstanak i oporavak srpske vojske dala je Francu-ska, a u manjoj meri Engleska. Posle rata, pitanju vraanja srpskihdravnih dugova od pre i za vreme rata treba dodati i pitanje nado-knade ratne tete koje su stranci, najvie Francuzi, pretrpeli u Srbiji.

Reavanje pitanja srpskih dugova teklo je sporo i optereiva-lo je odnose dveju drava u meuratnom periodu. esto je problemsrpskih dugova zaotravan sa francuske ili srpske strane do te mereda se inilo kao da se dva prijateljska naroda nisu nalazila na istoj,pobednikoj strani u ratu. Ako bi se drali iskljuivo slova meu-narodnih propisa, izgledalo je da e se pitanja meusaveznikih du-gova i nemakih reparacija u svakom pojedinanom sluaju reiti re-lativno lako. Meutim, naplatu jednih i drugih potraivanja trebaloje i konkretno ostvariti. Izgledalo je da e se naplata tete uinjenestranim dravljanima na nekoj teritoriji najbre reiti. Po lanu 297Versajskog mira koji se odnosio na privatnu svojinu, naplata ratnetete je bila vezana za reparacije tako to je svaka drava trebalo daisplati svoje oteene dravljane u inostranstvu, a zatim da povratitaj novac na raun reparacija. Dakle, Francuska je trebalo da platiFrancuzima oteenim u Srbiji za vreme rata, a zatim da te sume

234

STAN

ISLA

VSR

ETEN

OVI

naplati od nemakih reparacija. Ali kao to smo videli, opti problemizvravanja nemakog plaanja se pojavio odmah posle rata. to setie potraivanja stranih ulagaa u Srbiji od pre rata, zakonodavstvoKraljevine SHS iz 1920, nazvano moratorijum, omoguavalo jedunicima da se oslobode svojih obaveza prema stranim poverioci-ma po kursu od 103,5 dinara za 100 zlatnih franaka, kursu koji jevaio pre rata. Ali, realna vrednost dinara posle rata nije vie odgo-varala tom kursu, to je znailo da bi Francuzi pretrpeli tetu od oko80 odsto u odnosu na vrednost franaka koje su investirali u Srbiju prerata. Meutim, najvei problem se javljao u vezi sa dravnim dugo-vima, otomanskim dugom i srpskim dravnim dugovima Francuskojod pre i naroito za vreme rata.

Ve u leto 1920. mogle su da se uju teke rei izmeu dva sa-veznika oko potpisivanja ugovora u Sevru sa Otomanskim carstvom.Plaanje od strane Kraljevine SHS svoga dela u okviru otomanskogduga u kome je francuski kapital bio veinski bilo je blokirano odbi-janjem kraljevske vlade da potpie ugovor. Kraljevska delegacija senije slagala sa raspodelom plaanja otomanskog duga jer je smatralasvoj udeo previsokim i traila je njegovu reviziju. Takav stav jeizazvao nezadovoljstvo u Parizu. Francuski ministar finansija jetraio diplomatsku intervenciju Kej DOrseja u Beogradu i britanskupodrku kako bi primorao kraljevsku vladu da potpie ugovor.Francuski ministar je stajao na stanovitu da svi ugovori sa razliitimneprijateljskim zemljama uzeti zajedno ine jednu nedeljivu celinu.Vezujui tako reparacije odluene u Versaju za vraanje otomanskogduga, francuski ministar finansija je eleo da izbegne da jedna dra-va uiva prednosti koje su joj obezbeivali pojedini ugovori a dapritom ne preuzme na sebe obaveze koje su joj nametali drugi ugo-vori. On je zato optuio Srbiju za dvostruku igru. Ipak, priznavaoje da primena tog sistema moe da izazove tekoe ali da e u sluajuSrbije biti mogue da se uspostavi kompenzacija izmeu sumekoju e primiti na ime odtete i sume koju joj je ugovor u Sevrunametao za naplatu. Meutim, Beograd se ogluio i o intervencijupredsednika vlade i ministra inostranih poslova Aleksandra Milera-na. Ipak, reavanje pitanja otomanskog duga je ubrzo potom blokira-no zbog turske nacionalne revolucije i grko-turskog rata.

235

FILO

ZOFI

JAID

RU

TVO

1/20

09

'&'( )( * +, - +" $% & &$ . '/

& 0 &'( 1, 23 1,

Tokom 1920., Kraljevina SHS je radila na zakonskom reguli-sanju pitanja srpskog dravnog duga od pre i za vreme rata. U tomsmislu znaajno je bilo potpisivanje finansijskog sporazuma januara1920. izmeu kraljevskog ministara Milorada Drakovia i francu-skog ministra Luja Luera, sporazuma koji je predviao izdavanjemenica kraljevskog trezora u vrednosti srpskog duga za vreme rata uzgodinju kamatu od pet odsto. Meutim, odmah se pojavio problemodreivanja sume srpskog duga koju je trebalo platiti, odnosno zakoju je trebalo izdati menice. Francuzi su odreivali sumu koju jekraljevska vlada ocenjivala kao previe visoku. U stvari, radilo se ojednom vidu ratnog naslea koji je izazivao nesporazume za vrememira: dokumentacija o francuskim novanim uplatama i isporukamamaterijala nije bila kompletna zbog brzine i neorganizovanosti koja jevladala za vreme rata. Nekoliko francusko-srpskih komisija je bezuspeha pokualo da odredi visinu duga to je kraljevska vlada koristilakao izgovor kako bi odugovlaila sa izdavanjemugovorenih menica.

Sa druge strane, Francuska se u Kraljevini SHS veoma brzonala u kontradiktornom poloaju izmeu svojih politikih potreba ifinansijskih razloga. U sprovoenju svoje politike snage i uticaja uantinemakoj perspektivi, ona je 1923. godine planirala da odobriveliki zajam od ukupno oko milijardu franaka za naoruanje tri svojesaveznice u istonoj Evropi: Poljske, Rumunije i Kraljevine SHS. ZaKraljevinu SHS, Francuska je odredila sumu od 300 miliona frana-ka. Meutim, dodelu te sume Francuzi su uslovljavali izdavanjemmenica. Tada su Srbi poeli da vre aluziju na etiku u meunarodnimodnosima i da pokuavaju da ucenjuju svoju zatitnicu Francusku. Ujanuaru 1923, kraljevski poslanik u Parizu Miroslav Spalajkovi jeokarakterisao francuski zahtev za izdavanje menica kao neprave-dan zato to se odnosio na pitanje meusaveznikih dugova koje jeFrancuska odbijala da regulie prema svojim poveriocima, Ameri-kancima i Britancima. Pokuavajui da uceni svoje sagovornike,Spalajkovi je upitao za datum kada e francuska vlada da, po dogo-

236

STAN

ISLA

VSR

ETEN

OVI

voru iz vremena rata, plati sumu koju je kraljevska vlada dala za po-trebe Rusa izbeglih u Srbiju posle boljevike revolucije. ekajuireenje pitanja meusaveznikih dugova na nivou velikih sila, kral-jevska vlada se protivila da izvri operaciju izdavanja menica iako jeformalno prihvatila obavezu januara 1920. Ipak, pod uticajem ree-nja predvienih Dozovim planom, dogovor o visini srpskog dugakoji je trebalo platiti je postignut krajem 1925. godine. Ali, tada jekraljevska vlada izjavila da taj dogovor treba da ratifikuje u skup-tini da bi pristupila izdavanju menica. Pored toga, ispostavilo se danije bilo jasno da li je ugovorenu sumu trebalo platiti u zlatnim, ili umanje vrednim, papirnim francima.

Razlozi oklevanja kraljevske vlade da otpone sa procesomotplate srpskih dugova nalazili su se, u stvari, u oblasti unutranjepolitike. Da bi umirila svoje odnose sa Italijom, kraljevska vlada je1925. godine potpisala konvencije u Netunu koje su regulisale po-granine, ekonomske i kulturne odnose izmeu dve zemlje. Te spo-razume je trebalo ratifikovati u parlamentu u Beogradu ali su Hrvatismatrali da su Netunske konvencije potpisane na tetu njihovih na-cionalnih interesa. Pretili su da e napustiti parlament i tako izazvatinovu unutranu krizu u dravi koja ne bi bila u interesu ni vlade, ninjene zatitnice Francuske. Zato je kraljevski ministar spoljnih po-slova Momilo Nini, francuski doktor pravnih nauka i osvedoe-ni frankofon i frankofil, ponovo izneo etiki argument. U februaru1926, pozivajui se na dotadanje srpsko-francusko prijateljstvo i nadunosti staranja i lojalnosti koje bi iz njega trebalo da proistiu, Ni-ni se alio da mu Francuska stavlja no pod grlo insistirajui naotplati srpskih dugova. Kao Spalajkovi nekoliko godina ranije, Ni-ni je pribegao metodi ucenjivanja svojih francuskih sagovornikaali sa novim argumentom koji je zadirao u osnove francuske politikeprema Kraljevini SHS. Upozoravao je Ke Dorse da bi Francuska tre-balo da se pokae blagom, jer ako ona nastavi da zahteva svoj no-vac, francuski uticaj u Kraljevini SHS se nee realizovati. Meutim,Pariz je odgovarao da zbog finansijske krize mora da zahteva svakifranak koji je dao svom malom savezniku za vreme rata. Ne uzima-

237

FILO

ZOFI

JAID

RU

TVO

1/20

09

&28 '/ ;88 -0 -

00 - 1 -2 8

9

jui u obzir strateke razloge uticaja, francusko Ministarstvo finansi-ja je preko Ke Dorsea nastavilo da vri pritisak na kraljevsku vladuda rei pitanje ne samo srpskih dugova za vreme, ve i onih od prerata. Francuski pritisak je nastavljen i tokom 1927. godine, a politikanovog kraljevskog ministra inostranih poslova Vojislava Marinko-via, takoe francuskog doktora nauka i proverenog frankofona ifrankofila, nije se mnogo razlikovala od politike njegovog predhod-nika. Marinkovi je izjavljivao da kraljevska vlada eli da rei pro-blem, ali da joj je potrebno odreeno vreme da pripremi javnomnjenje i parlament za donoenje odluke.

U stvari, unutranja situacija u Kraljevini SHS je bila veomazaotrena. Raspoloenje u Kraljevini SHS je bilo protivno plaanjudugova. Srbi su se protivili istiui jo jedan etiki argument da suprolivali krv za vreme rata to je u svesti tadanjih politiara zna-ilo da su Srbi na taj nain platili zajedniku pobedu saveznika,odnosno otplatili svoje materijalne dugove iz rata. Sa druge strane,Hrvati su podvlaili da su to bili srpski dugovi koji se njih nisu ticali,ali pritom nisu pominjali da su se nalazili na strani pobeenih i da sumogli da uestvuju u plaanju reparacija. U takvoj situaciji, upo-trebljavajui razloge unutranje politike, to je bilo karakteristinoza jednu parlamentarnu demokratiju, i nadajui se da e te razlogeFrancuzi razumeti i uvaiti, Marinkovi je eleo da dobije na vreme-nu: U dravi Srba, Hrvata i Slovenaca nema odgovornog politiarakoji bi bio u stanju da odlui u sporu odjednom; svi pritisci kojimogu da se vre na Beograd delovae dakle suprotno njihovom ciljui jedini rezultat sadanje kampanje e biti da se ubije nova po-zajmica u inostranstvu. Radilo se, naime, o pregovorima o zajmukoje je kraljevska vlada vodila u Sjedinjenim Dravama sa finan-sijskom grupom Bler. Francuzi nisu bili osetljivi na razloge koje jeiznosio Marinkovi, pa je francuski finansijski atae u Vaingtonuintervenisao na berzi kako bi blokirao realizaciju zajma za Kraljevi-nu optuujui je da nije platila svoje dugove prema Francuskoj .

238

STAN

ISLA

VSR

ETEN

OVI