1

VO DIČ KROZ

RE PA RA CI JE

Izdavanje vodiča podržali su:

2

3

UVOD

Od lu či li smo se da iz da mo Vodič kroz reparacije iz dva razlo ga: pr vo, da bi smo za in te re so va li ve ći broj ne vla di nih or gani za ci ja da pi ta nje re pa ra ci ja uve du u svo je pro gram ske pri o ri te te, i dru­go, da bi smo skre nu li pa žnju po li ti ča ri ma da je vre me da in sti­tu ci je po kre nu pi ta nje sve o bu hvatnog pro gra ma re pa ra ci ja.

Pri ruč nik je in for ma ti van i pre gle dan, sa dr ži naj va žni je aspek te re pa ra ci ja – po jam, po de le, for me, prav ne iz vo re, prak su me đu­na rod nih te la, da je uvid u prak su re pa ra ci ja u Sr bi ji, i pred­sta vlja do bru osno vu za te o rij sku ana li zu i prak tič no ba vlje nje re pa ra ci ja ma.

4

5

1. Šta su re pa ra ci je?

Re pa ra ci ja ma se na zi va ju sve me re i me ha ni zmi ko je jed no dru štvo pred u zi ma da bi se iz le či le po sle di ce na si lja nad žr tva ma. One su deo ši rih stra te gi ja tran zi ci o ne prav de ko je dr ža ve, či ju je ne dav­nu pro šlost ka rak te ri sa lo ma sov no kr še nje ljud skih pra va, uvo de na kon iz la ska iz kon flik ta ili to kom tran zi ci je iz auto ri tar nog u de mo krat ski po re dak. Stra te gi je tran zi ci o ne prav de se do no se i pri­me nju ju ra di po nov nog us po sta vlja nja vla da vi ne pra va, iz grad nje od go vor nih in sti tu ci ja, re for me dru štva na pra ved ni jim te me lji ma, ali i po mi re nja. Ove stra te gi je ob u hva ta ju: utvr đi va nje i jav no ka zi­va nje isti ne o zlo či ni ma pu tem osni va nja van sud skih me ha ni za ma kao što su ko mi si je za isti nu; pri vo đe nje od go vor nih prav di i utvr­đi va nje nji ho ve in di vi du al ne kri vič ne od go vor no sti za po či nje ne zlo či ne; na dok na du šte te na ne te žr tva ma kroz kre i ra nje pro gra ma re pa ra ci ja; re for mu in sti tu ci ja i pru ža nje ga ran ci ja pr ven stve no žr tva ma a po tom i osta lim gra đa ni ma da se zlo či ni ne će po no vi ti.

Re pa ra ci je su se du go shva ta le kao is klju či vo pi ta nje od no sa me đu dr ža va ma na kon ra to va. Po sle Dru gog svet skog ra ta, sa raz vo jem pra va ljud skih pra va u okvi ru si ste ma Uje di nje nih na ci ja, i po je­di nač nim žr tva ma se pri zna je pra vo na re pa ra ci je a dr ža va ma se na me će oba ve za da ta kve re pa ra ci je obez be de. Ta ko re pa ra ci je pre sta ju da bu du pi ta nje ko je se po sta vlja sa mo u od no si ma me đu dr ža va ma i po sta ju deo od no sa dr ža ve i nje nih gra đa na.

Pra vo žr ta va na re pa ra ci je da nas se shva ta kao neo p ho dan uslov ostva ri va nja prav de u post kon flikt nim/post­auto ri tar nim dru štvi­ma i za sni va se na broj nim me đu na rod no­prav nim do ku men ti ma.

6

2. Zna čaj re pa ra ci ja

Re pa ra ci je ima ju za cilj vra ća nje do sto jan stva žr tva ma i stva ra nje uslo va za nji ho vu re in te gra ci ju u dru štvo. Za žr tve zlo či na i dru gih kr še nja ljud skih pra va one pred sta vlja ju kon kre tan iz raz pri zna va­nja pat nje kroz ko ju su pro šle i ko ja još uvek tra je. One do pri no se ose ća ju dru štve ne so li dar no sti pu tem pri zna va nja žr ta va kao ljud­skih bi ća i kao jed na ko prav nih gra đa na.

Re pa ra ci je su va žna ka ri ka u pro ce su iz grad nje de mo krat skog dru štva u dr ža vi na kon okon ča nja pe ri o da na si lja i su ko ba. Pre ma mi šlje nju mno gih, one su naj va žni ja kom po nen ta tran zi ci o ne prav­de jer se na di rek tan na čin ba ve žr tva ma, nji ho vim po te ško ća ma i pro ble mi ma iza zva nim kr še njem ljud skih pra va u pro šlo sti.

3. Vr ste re pa ra ci ja

Da bi se lak še sa gle da li sa dr ži na, na čin do de lji va nja (od re đi va­nja ko ri sni ka) i prav ni osnov re pa ra ci ja, u li te ra tu ri se re pa ra ci je de le na raz li či te na či ne: na ma te ri jal ne i sim bo lič ke, po je di nač ne i ko lek tiv ne, ad mi ni stra tiv ne i sud ske.

3.1. Ma te ri jal ne i sim bo lič ke re pa ra ci je

3.1.1. Ma te ri jal ne re pa ra ci je

U ma te ri jal ne re pa ra ci je se ubra ja ju sve one me re ili da va nja ko je se mo gu nov ča no iz ra zi ti, kao što je od šte ta zbog na no še nja fi zič­kog ili du šev nog bo la, pat nje, emo ci o nal nog stre sa, na ru ša va nja zdra vlja, iz gu blje ne mo guć no sti (npr. u obra zo va nju ili zaposlenju), ma te ri jal ne šte te, iz gu blje ne do bi ti, šte te na ne te ugle du i ča sti, zbog tro ško va prav nog za stu pa nja, me di cin skih tro ško va i slič no.

Ma te ri jal ne re pa ra ci je su naj če šće nov ča na da va nja, ali se mo gu ja vi ti i u dru gim ob li ci ma, kao što su vra ća nje od u ze te imo vi ne,

7

olak ši ce u sti ca nju ne po kret no sti, be ne fi ci je u obra zov nom i zdrav­stve nom si ste mu, uvo đe nje po zi tiv ne dis kri mi na ci je pri li kom za po šlja va nja za žr tve ili čla no ve nji ho vih po ro di ca.

Ove vr ste re pa ra ci ja pred sta vlja ju sred stvo pu tem ko jeg dr ža va mo že eli mi ni sa ti okol no sti, na sta le kao po sle di ce pat nji žr ta va i nji­ho vih po ro di ca. Nov ča ni pri ho di ili uslu ge ko je po ma žu eg zi sten ci­ju, zdrav stve nu za šti tu, obra zo va nje i slič ne ži vot ne po tre be žr tve, di rekt no do pri no se pre va zi la že nju sta nja u ko jem se na la zi žr tva. Ipak, ma te ri jal ne re pa ra ci je, po seb no nov ča na da va nja, mo gu kod žr ta va iza zva ti ose ćaj da dr ža va nov cem sa se be ski da od go vor nost za pat nju ko ju su žr tve pre ži ve le. Zbog to ga je ve o ma va žno ma te­ri jal nim re pa ra ci ja ma do da ti i sim bo lič ku di men zi ju.

3.1.2. Sim bo lič ke re pa ra ci je

Sim bo lič kim re pa ra ci ja ma na zi va ju se me re vla sti pred u ze te sa ci ljem da se na sim bo li čan na čin pri zna isti na o zlo či ni ma i kr še nji­ma ljud skih pra va u pro šlo sti. Pri zna va nje či nje ni ca o ne de li ma iz pro šlo sti i od go vor no sti dr ža ve mo že bi ti pot pu no i iskre no je di no ako ima ob lik zva nič nog i jav nog obra ća nja žr tva ma, bi lo po je di­nač no ili ko lek tiv no.

U is ku stvi ma dr ža va či ju su pro šlost obe le ži la kr še nja ljud skih pra­va od stra ne in sti tu ci ja, iz dvo ji lo se ne ko li ko vi do va sim bo lič kih re pa ra ci ja:

Ova ko ne što je uči nje no u Či leu, na kon što su po ro di ce žr ta va bi le in for mi sa ne da će do bi ti ma te ri jal nu na dok na du u for mi pen zi ja za smrt čla na po ro di ce. Pred sed nik Či lea Pa tri cio Aylwin je, pri li kom sla­nja Iz ve šta ja Na ci o nal ne Ko mi si je za isti nu i po mi re nje po ro di ci sva ke žr tve ko ja je na ve de na u iz ve šta ju, upu tio i pi smo iz vi nje nja u ko me je na veo da pre u zi ma od go vor nost za ne de la svog pret hod ni ka, ali i ga ran ci ju da se kr še nja pra va vi še ne će po no vi ti. Po red to ga, pred sed­nik je u ime dr ža ve upu tio iz vi nje nje po ro di ci za pre tr plje nu pat nju.

8

Iz vi nje nje dr žav ni ka pod ra zu me va jav no obra ća nje i iz vi nje nje naj­vi ših pred stav ni ka dr ža ve žr tva ma i nji ho voj rod bi ni zbog ne de la ko ja su iz vr ši li pred stav ni ci in sti tu ci ja. Ono pred sta vlja gest pri­hva ta nja od go vor no sti za ta ne de la. Iz vi nje njem se sma nju je pro­stor za po ri ca nje kr še nja pra va i osna žu je po ve re nje žr ta va u no ve in sti tu ci je.

Ko me mo ra ci je i po me ni žr tva ma se or ga ni zu ju ra di oda va nja po ča s­ ti žr tva ma, is ka zi va nja so li dar no sti sa nji ma, kao i ra di iz grad nje ko lek tiv nog se ća nja na po či nje ne zlo či ne. Pri su stvo vi so kih pred­stav ni ka vla sti ova kvim ko me mo ra ci ja ma sim bo li čan je gest pri­zna va nja zlo či na i oda va nja po šte žr tva ma.

Me mo ri ja li (spo men obe lež ja i me mo ri jal ni cen tri) pred sta vlja ju va ­žan ko rak ka iz grad nji ko lek tiv nog se ća nja na zlo či ne iz pro šlo s­ ti i sa dr že iz ra že nu edu ka tiv nu funk ci ju. Za jed nič ko pam će nje i od nos pre ma pro šlo sti mo že se gra di ti kroz po di za nje spo me ni ka, me mo ri jal nih cen ta ra i mu ze ja, na zi va nje uli ca i tr go va po ime ni ma žr ta va, pro gla ša va nje od re đe nih da na za dan se ća nja i dru go.

Me mo ri jal ubi je nim Je vre ji ma Evro pe u Ber li nu.

9

Osim ovih ob li ka, sim bo lič ke re pa ra ci je ob u hva ta ju i me re kao što su otva ra nje po tra ge za ne sta li ma, i dru ge me re.

3.2. Po je di nač ne i ko lek tiv ne re pa ra ci je

Po je di nač ne re pa ra ci je su usme re ne ka od re đe nim, pre ci zno iden­ti fi ko va nim li ci ma (na pri mer, me re usme re ne na sve žr tve tor tu re u jed noj za jed ni ci). To su me re zbog pro tiv prav nog po stu pa nja dr žav nih or ga na ko je u pr vi plan sta vlja ju po je din ca či me se na gla­ša va vred nost sva kog ljud skog bi ća. Nji ho vom pri me nom iz be ga va se iden tič no re ša va nje pro ble ma svih žr ta va u jed nom dru štvu. Sa dru ge stra ne, uko li ko žr tve ne kih kr še nja ljud skih pra va ne bu du ob u hva će ne po je di nač nim me ra ma re pa ra ci ja, one se mo gu sma­tra ti se lek tiv nim što mo že pro iz ve sti ten zi je me đu žr tva ma.

Ko lek tiv ne re pa ra ci je su usme re ne ka od re đe nim gru pa ma žr ta va (po osno vu et nič kog, rod nog i dru gih kri te ri ju ma) ili za jed ni ca­ma (re gi je, se la, gra do vi). To su re pa ra ci je usme re ne ka žr tva ma či ja su pra va na ru še na upra vo zbog nji ho ve pri pad no sti od re đe noj gru pi ili za jed ni ci. Po zi tiv na stra na ko lek tiv nih re pa ra ci ja je ste ta što se nji ma ob u hva ta ju či ta ve ka te go ri je žr ta va, te se na taj na čin znat no uma nju je mo guć nost da ne ka žr tva bu de za bo ra vlje na. Sa dru ge stra ne, zbog ma sov no sti, ko lek tiv ne re pa ra ci je vr lo če sto ne od go va ra ju na spe ci fič no sti sva kog slu ča ja kr še nja ljud skih pra va. Da lje, po ne kad je vr lo te ško na pra vi ti raz li ku iz me đu ko lek tiv nih re pa ra ci ja i me ra ko je su usme re ne na eko nom ski raz voj (po prav ka in fra struk tu re, grad nja bol ni ca i ško la).1

1 Lisa Magarell, „Reparacije u teoriji i praksi“, Forum za tranzionu pravdu, (Beograd, FHP, 2009) strana 7­15.

10

3.3. Ad mi ni stra tiv ne i sud ske re pa ra ci je

3.3.1. Ad mi ni stra tiv ne re pa ra ci je

Ad mi ni stra tiv ne re pa ra ci je su one ko je pro iz i la ze di rekt no iz pro­pi sa (za ko ni, pod za kon ski i dru gi op šti ak ti) ne ke dr ža ve. Sa dr ži na i for ma tih pro pi sa raz li ku je se od dr ža ve do dr ža ve i ve o ma za vi se od kul tur nog i prav nog na sle đa dr ža va. Nji ho va za jed nič ka ka rak­te ri sti ka je da se nji ma usta no vlja va ju od re đe na pra va žr ta va, kao što su pra vo na nov ča na pri ma nja, pri stup od re đe nim uslu ga ma (na pri mer zdrav stve nim usta no va ma), od re đe ne pri vi le gi je (na pri mer pred nost pri za po šlja va nju) kao i uslo vi, po stup ci i in sti tu ci­je nad le žne za spro vo đe nje, od no sno im ple men ta ci ju re pa ra ci ja.

U pe ri o du iz me đu 1980. i 2000. go di ne, Pe ru je pre tr peo unu tra šnji oru ža ni su kob, u ko jem je pre ko 69.000 oso ba iz gu bi lo ži vot ili je ne sta lo. Ko mi si ja za isti nu i po mi re nje (La Comisión de la Ver dad y Reconciliación, CVR) ko ja je od 2001. do 2003. go di ne pri ku plja la po dat ke i sve do če nja žr ta va o tom oru ža nom su ko bu utvr di la je da su za jed ni ce na An di ma i u pra šu ma ma bi le po seb no po go đe ne na si ljem te da su ima le sta tus žr tve ­ kao ko lek ti vi. CVR ni je utvr di la ko je su to kon kret ne za jed ni ce ali je po nu di la kri te ri ju me za nji ho vo iden ti fi ko va nje: kon cen tra ci ja in di vi du al nih po vre da, uni šte­nja, pri sil no ra se lja va nje, ki da nje in sti tu ci o nal no sti za jed ni ca (što se vi di po bro ju uče sni ka u vla sti ko ji su umr li ili su ra se lje ni ili ne sta li, te sla blje­nju lo kal ne vla sti), gu bi tak po ro dič ne in fra struk tu re (ze mlje, ala ta, sto ke, do ma ćin stva, sred sta va tran spor ta) i gu bi tak in fra struk tu re za jed ni ce (obje ka ta za oku plja nje u za jed ni ci i za pro iz vod nju, ko mu ni ka ci je i uslu­žne in fra struk tu re). CVR je pre po ru či la da se ovim za jed ni ca ma pru že me re ko je će do pri ne ti „re kon struk ci ji i kon so li da ci ji ko lek tiv ne in sti tu ci o nal no sti za jed ni ca, na se lja i osta lih se la ko ja su zbog pe ri o da na si lja pre tr pe la de li­mi čan i pot pu ni gu bi tak dru štve ne i fi zič ke in fra struk tu re i da se na kna di do ka pi ta li za ci ja pred u ze ta od stra ne za jed ni ca, obez be đi va nje pri stu pa teh nič kim i ka pi tal nim iz vo ri ma za nji ho vu in te gral nu re ko nstruk ci ju."2

2 Deo izveštaja CVR na engleskom nalazi se na: www.ictj.org/static/Americas/Peru/TRC.FinalReport.eng.pdf

11

Pro gra mi re pa ra ci ja

Ma sov na kr še nja ljud skih pra va osta vlja ju za so bom ši ro ku po pu­la ci ju žr ta va ko je bez ozbilj ne po mo ći in sti tu ci ja te ško mo gu da po no vo iz gra de svo je ži vo te i po sta nu in te gral ni deo dru štva. U si tu a ci ja ma ka da se mo ra od go vo ri ti na po tre be ve li kog bro ja žr ta va, in sti tu ci je kre i ra ju pro gram po mo ći – re pa ra ci ja sa či njen od ra zno vr snih vi do va uglav nom ma te ri jal nih re pa ra ci ja, po put nov ča nih da va nja, po vla sti ca u obra zo va nju i zdrav stve noj za šti ti, re ha bi li ta ci ji itd.

Pro gra mi re pa ra ci ja pret po sta vlja ju is pu nje nje od re đe nih dru š­ tve nih pred u slo va ­ po sto ja nje po li tič ke vo lje za kre i ra njem pro­gra ma re pa ra ci ja, an ga žo va nje broj nih dr žav nih re sur sa i stva­ra nje sve sti u dru štvu o po tre bi pru ža nja re pa ra ci ja kao iz ra za so li dar no sti sa žr tva ma.

Za re a li za ci ju pro gra ma re pa ra ci ja od ve li ke va žno sti su i pri prem­ne ak tiv no sti to kom ko jih se od re đu je ko sve tre ba da bu de ko ri snik pro gra ma re pa ra ci ja, ko ji su uslo vi i po stup ci ostva ri va nja kao i na čin fi nan si ra nja pro gra ma re pa ra ci ja. Pro gra mi re pa ra ci ja zah­te va ju do no še nje od re đe nih no vih za kon skih re gu la ti va ili iz me ne po sto je ćih, za vi sno od kon kret nog slu ča ja i si tu a ci je u sva koj dr ža vi ili sre di ni. Ta ko đe, pod ra zu me va se i stva ra nje od re đe nih te la ko je će usta no vi ti po i me ni čan spi sak ko ri sni ka­žr ta va, ali i ni vo neo p­hod nih do ka za ko je žr tve pri la žu ka ko bi se iz be gle mo gu će zlo­ u po tre be. Na kra ju, dr ža ve mo ra ju od re di ti i iz vo re sred sta va uko­li ko pro gra mi re pa ra ci ja ob u hva ta ju ma te ri jal nu na dok na du šte te. Pro gra mi po mo ći se mo gu pro pi sa ti kao kom bi na ci ja vi še ob li ka re pa ra ci ja, u skla du sa kon kret nim po tre ba ma žr ta va.

Sa dru ge stra ne, u du hu so li dar no sti pre po ruč lji vo je utvr di ti pri o­ri te te u da va nju re pa ra ci ja naj pre onim žr tva ma ko je su bi le iz lo že­ne naj te žim pat nja ma. Ova kve od lu ke če sto iza zi va ju kri ti ke sto ga što od re đe ne gru pe osta ju pri vre me no van pro gra ma re pa ra ci ja, ali

12

se ova kvi pro pu sti mo gu re gu li sa ti kre i ra njem do dat nih pro gra ma re pa ra ci ja, ka ko bi oni ob u hva ti li naj ve ći broj žr ta va, kao što je to slu čaj sa Či le om.

Fi nan si ra nje pro gra ma re pa ra ci ja4

Mo de li i iz vo ri fi nan si ra nja ula ze u krug naj de li kat ni jih pi ta nja sa ko ji ma se su o ča va ju vla de ko je od lu če da kre i ra ju i spro ve du pro­gram re pa ra ci ja. Raz log to me je što su to ma hom dr ža ve ko je se

U Či leu je 1992. go di ne do ne sen Za kon br. 19.123 ko jim je osno va na Na ci o­nal na kor po ra ci ja za re pa ra ci je i po mi re nje sa dvo go di šnjim man da tom da pru ži kom pen za ci ju po ro di ca ma žr ta va i raz vi je pro gra me ko ji će pod­sta ći kul tu ru po što va nja ljud skih pra va. Kor po ra ci ja je ima la za da tak da is tra ži pre ko 600 slu ča je va kr še nja ljud skih pra va u pe ri o du od 1973. do 1990. go di ne i upra vlja nje re pa ra ci ja ma za po ro di ce žr ta va. Kor po ra ci ja je ra di la na osno vu iz ve šta ja Na ci o nal ne ko mi si je za isti nu i po mi re nje ko ja je u okvi ru svog man da ta is tra ži va la sa mo po vre de sa smrt nim is ho dom, či me je ve li ka gru pa žr ta va ko je su pre ži ve le tor tu ru i po li tič ki pri tvor osta la bez mo guć no sti da uđe u pro gram re pa ra ci ja. Kao re zul tat kri ti ka, Vla da Či lea je 2003. osno va la Ko mi si ju za is tra ži va nje po li tič kog pri tvo­ra i tor tu re. Ko mi si ja je do ku men to va la oko 30,000 slu ča je va žr ta va, za ko je je ka sni jim za ko nom iz 2005. go di ne pred vi đe no da uđu u pro gram re pa ra ci ja. Za ko nom br. 20.405 do ne tim u no vem bru 2009, pred vi đe na je is tra ga do dat nih 4,000 slu ča je va, kao i pred la ga nje me ra re pa ra ci ja za njih, kao i za sve po je din ce ko ji će u even tu al nim sud skim pro ce si ma do ka za ti da su bi li žr tve kr še nja ljud skih pra va u pe ri o du od 1973. do 1990.3

3 Opširnije o programu reparacija u Čileu u Elizabeth Lira, „The Reparation Policy for Human Rights Violations in Chile, u Pablo de Grief, (ur.), Oxford Handbook of Reparations (New

York: Oxford University Press, 2006.), str. 55­101. Tekst Zakona br. 19.123 na engleskom se može naći u

„Law 19.123 Establishes the National Corporation for Reparation and Reconciliation and Grants other Benefits to Persons as Indicated“, Ibid, str. 748­759.

4 Opširnije o finansiranju programa reparacija u Alexander Segovia, „Financing Reparation Programs: Reflection from International Expiriences“, Ibid, strana 650­675.

13

na kon pe ri o da kon fli ka ta i ma sov nih kr še nja ljud skih pra va su o­ča va ju i sa ni zom ozbilj nih eko nom skih po te ško ća (si ro ma štvo, ra zo re na i za o sta la pri vre da, ne za po sle nost itd).

Ge ne ral no gle da no, iz dva ja ju se dva mo de la fi nan si ra nja pro­gra ma re pa ra ci ja – osni va nje po seb nog fon da za re pa ra ci je i iz dva ja nje po seb ne „li ni je“ u dr žav nom bu dže tu iz ko je bi se is pla ći va le re pa ra ci je.

U po gle du iz vo ra fi nan si ra nja, kom pa ra tiv na is ku stva uka zu ju na broj ne na či ne fi nan si ra nja re pa ra ci ja po put sma nje nja voj nog bu dže ta, uvo đe nja no vih po re za, od u zi ma nja i pro da je imo vi ne ste če ne ne le gal no za vre me pe ri o da ma sov nih kr še nja ljud skih pra­va, pre u sme ra va nje me đu na rod nog du ga na is pla tu re pa ra ci ja itd.

3.3.2. Sud ske re pa ra ci je

Sud ske re pa ra ci je su one re pa ra ci je ko je su usta no vlje ne sud­skom pre su dom u po stup ku pred nad le žnim su dom. U pre su di, sud utvr đu je od go vor nost dr ža ve za kr še nje ljud skih pra va i na me će joj oba ve zu da zbog te od go vor no sti žr tvi pru ži ne ku vr stu obe šte će nja.

S ob zi rom da se sud ski po stu pak uvek vo di po vo dom jed nog kon­kret nog slu ča ja kr še nja ljud skih pra va ili vi še slu ča je va sa istim okol no sti ma, sud je u mo guć no sti da pa žlji vo i de talj no oce ni raz­me re kr še nja ljud skih pra va i po sle di ca ko je kon kret na žr tva zbog to ga tr pi, kao i ni vo od go vor no sti dr ža ve u od no su na taj slu čaj. Zbog to ga, obim i sa dr ži na re pa ra ci ja za sno va nih na sud skoj pre­su di bo lje ko re spon di ra sa ne prav dom ko ju je žr tva pre ži ve la ne go što je to slu čaj s ad mi ni stra tiv nim re pa ra ci ja ma.

Ipak, sud ski po stu pak je pre te žno ne po vo ljan na čin ostva ri va nja pra va na re pa ra ci je i zbog to ga se za taj na čin žr tve od lu ču ju tek ka da dr ža va ig no ri še svo ju oba ve zu da stvo ri pro gram ad mi ni­stra tiv nih re pa ra ci ja. Okol no sti ko je sud ske po stup ke či ne ne a de ­

14

kvat nim na či nom ostva ri va nja pra va na re pa ra ci je su broj ne: žr tva to kom po stup ka mo ra pri lo ži ti do ka ze ko je ona naj če šće ni je u sta­nju da obez be di (na pri mer, do ka zi o bo rav ku u po li cij skoj sta ni ci ili lo go ru); ne a de kvat ne za kon ske nor me, jer dr ža ve če sto da bi se za šti ti le od oba ve ze pla ća nja do no se re strik tiv ne prav ne nor me ili su do vi po sto je će nor me tu ma če re strik tiv no – na šte tu žr ta va; po stup ci su sku pi i du go tra ju; is hod je ne iz ve stan; itd.

4. For me re pa ra ci ja5

For me ili ob li ci pru ža nja re pa ra ci ja su: re sti tu ci ja, kom pen za ci ja, re ha bi li ta ci ja, sa tis fak ci ja i ga ran ci ja o ne po na vlja nju zlo či na. U prak si se ove for me naj če šće kom bi nu ju u skla du s kon kret nim po tre ba ma žr ta va ili mo guć no sti ma za nji ho vu re a li za ci ju.

Re sti tu ci ja je ob lik re pa ra ci ja ko jim se ne ko pra vo žr tve vra ća u sta nje ko je je pret ho di lo či nu na si lja ili ne kom dru gom kr še nju ljud skih pra va. Pri me ri re sti tu ci je su po vra ćaj ili ob no va imo vi ne, vra ća nje oso be na sta ro rad no me sto, pu šta nje iz za tvo ra ne za ko­ni to pri tvo re nih oso ba i slič no. Re sti tu ci ji se pri be ga va uvek ka da je to mo gu će ali če sto zbog ma sov nih kr še nja ljud skih pra va ona ni je mo gu ća.

Kom pen za ci ja pod ra zu me va nov ča no obe šte će nje od no sno na dok­na du ko ju dr ža va da je žr tva ma zbog kr še nja ne kog pra va. Kom­pen za ci ja pred sta vlja naj a de kvat ni ji vid re pa ra ci ja za pri či nje nu ma te ri jal nu šte tu. Me đu tim, ka da su u pi ta nju ne ka dru ga kr še nja ljud skih pra va po put tor tu re, smr ti bli skog li ca, po vre da ča sti i ugle da i slič no, a u si tu a ci ja ma ka da re pa ra ci je ni su pra će ne dru gim me ha ni zmi ma tran zi ci o ne prav de (na pri mer utvr đi va nje od go­vor no sti po či ni la ca), žr tve mo gu nov ča no obe šte će nje shva ti ti kao

5 Osnovna načela i smernice za ostvarivanje prava na pravni lek i reparacije žrtava teških kršenja međunarodnog prava

ljudskih prava i ozbiljnih povreda međunarodnog humanitarnog prava, A/RES/60/147, član 23.

15

„kr vav no vac“ ko jim dr ža va „ot ku plju je“ nji ho vu pat nju. Zbog to ga, ve o ma je va žno da u ovim slu ča je vi ma ma te ri jal nu kom po nen tu pra ti i ne ki vid sim bo lič nih re pa ra ci ja kao i dru ge me re tran zi ci o ne prav de.

Me di cin ska re ha bi li ta ci ja pred sta vlja skup me ra ko je ima ju za cilj me di cin sku, psi ho lo šku, prav nu i so ci jal nu po moć i po dr šku žr tva­ma. Ovaj vid re pa ra ci ja se pru ža žr tva ma pre ko po sto je ćih usta no­va ili usta no va ko je se osni va ju is klju či vo da bi za do vo lji le po tre be žr ta va. U dr ža va ma ko je ima ju raz vi je ne pro gra me me di cin ske re ha bi li ta ci je naj vi še se pri me nju je tzv. mul ti di sci pli nar ni pri stup u po dr šci žr tva ma kr še nja ljud skih pra va ko ji pod ra zu me va za jed­nič ki rad ti ma struč nja ka ­ psi ho lo ga, psi hi ja ta ra, prav nih sa vet ni ka i le ka ra.

Sa tis fak ci ja ob u hva ta ve li ki broj me ra po put jav nog ob ja vlji va nja isti ne o zlo či ni ma iz pro šlo sti i od go vor no sti in sti tu ci ja, u obi mu ko ji ne na no si do dat nu šte tu i ne ugro ža va bez bed nost žr ta va i nji ho vih čla no va rod bi ne, sve do ka ili oso ba ko je su po mo gle žr tvi; za tim te melj na i efi ka sna is tra ga o ne sta li ma, kao i po moć u pro­na la že nju, iden ti fi ka ci ji i sa hra ni nji ho vih po smrt nih osta ta ka u skla du sa pret po sta vlje nim že lja ma žr ta va ili obi ča ji ma po ro di ce ili nji ho ve za jed ni ce, kao i iden ti fi ko va nje i pri me re no ka žnja va nje svih po či ni la ca zlo či na i kr še nja ljud skih pra va.

Pod sa tis fak ci jom se ta ko đe pod ra zu me va po di za nje spo men obe­lež ja kao i jav na iz vi nje nja od stra ne naj vi ših dr žav nih or ga na i pri hva ta nje od go vor no sti za po či nje na de la ko ji ma su na ru še na pra va gra đa na kao me ra ko ja do pri no si za do vo lje nju žr ta va i nji­ho vih po ro di ca.

Ga ran ci je o ne po na vlja nju su me re ko je jed no dru štvo na kon okon­ ča nja pe ri o da ma sov nog kr še nja ljud skih pra va pred u zi ma sa ci ­ljem eli mi ni sa nja svih prav nih, in sti tu ci o nal nih i dru štve nih okol­no sti ko je su do pri ne le ne de li ma ka ko bi se obez be di lo da se ta

16

ne de la vi še ne po no ve. One pod ra zu me va ju ši rok obim re for mi u svim aspek ti ma dru štva:

us po sta vlja nje de lo tvor ne ci vil ne kon tro le svih bez bed no s­ i. nih sna ga; uvo đe nje me đu na rod nih stan dar da u sud ske po stup ke i ii. ja ča nje ne za vi sno sti sud stva; za šti tu žr ta va, me di ja, kao i bra ni te lja ljud skih pra va; iii. uvo đe nje obra zo va nja o ljud skim pra vi ma i me đu na rod­iv. nom hu ma ni tar nom pra vu za no si o ce pra vo sud nih funk ci ­ ja i pri pad ni ke sna ga bez bed no sti ;una pre đe nje po što va nja pro fe si o nal nih ko dek sa i etič kih v. nor mi, po seb no me đu na rod nih stan dar da od stra ne jav­nih slu žbe ni ka, uklju ču ju ći po li ci ju, me di je, zdrav stve ne rad ni ke, psi ho lo ške slu žbe, so ci jal ne usta no ve i voj na li ca, kao i pri vred na dru štva; pra će nje dru štve nih su ko ba i nji ho vo re ša va nje, kao i vi. re for mu in sti tu ci ja po put sna ga bez bed no sti, pra vo su đa, itd u ci lju od stra nji va nja oso ba ko je su bi le uple te ne u či nje nje ma sov nih kr še nja ljud skih pra va, pod sti ca nje na njih, ili ne ka žnja va nje od go vor nih.

5. Prav ni iz vo ri pra va na re pa ra ci je6

Pr vi sa vre me ni ob lik re pa ra ci ja ve zu je se za re pa ra ci je iz me đu dr ža­va na kon fran cu sko­pru skog ra ta (1870­1871.) ­ Fran cu ska je na osno vu Frank furt skog ugo vo ra mo ra la pla ti ti rat nu šte tu Pru skoj.7 Vre me nom, za hva lju ju ći evo lu ci ji pra va ljud skih pra va, re pa ra ci je pre sta ju bi ti is klju či vo prin cip ure đe nja od no sa me đu dr ža va ma i pre ra sta ju u pra vo žr ta va kr še nja ljud skih pra va pre ma dr ža vi.

6 U ovom delu ćemo se baviti međunarodnim pravnim izvorima prava žrtava na reparacije. Pravni izvori

prava na reparacije u Srbiji biće obrađeni u odeljku 6.

7 Ugovor je potpisan 10. maja 1871. godine.

17

5.1. Me đu na rod no pra vo

Na kon Dru gog svet skog ra ta, dr ža ve su se, ra ti fi ka ci jom broj­nih me đu na rod nih ugo vo ra, oba ve za le da na svo jim te ri to ri ja ma ga ran tu ju, šti te i una pre đu ju ljud ska pra va i slo bo de.

Oba ve za dr ža ve da žr tva ma kr še nja ljud skih pra va obez be di de lo­tvo ran me ha ni zam za ostva ri va nje prav de, pro pi sa na je još u Uni­ver zal noj de kla ra ci ji o ljud skim pra vi ma i osnov nim slo bo da ma8:

Sva ko ima pra vo na de lo tvo ran prav ni lek pred nad le žnim na ci o nal nim su do vi ma pro tiv de la ko ji ma se kr še osnov na pra­va ko ja su mu pri zna ta usta vom i za ko ni ma. (član 8)

5.1.1. Kon ven ci je UN

Ne ko li ko kon ven ci ja iz do me na za šti te ljud skih pra va, usvo je nih na kon Dru gog svet kog ra ta pod okri ljem UN, pro pi su ju oba ve zu pru ža nja pra vič nog obe šte će nja žr tva ma kr še nja ljud skih pra va. Iako su nor me o obe šte će nju obič no uop šte ne, bez pre ci zi ra nja pro ce du ra za do bi ja nje i sa dr ža ja obe šte će nja, po me nu te kon ven ci­je pred sta vlja ju sna žan do pri nos raz vo ju sve sti o oba ve zno sti pra va na re pa ra ci je.

• Me đu na rod ni pakt o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma (član 2 i 9)9,

• Me đu na rod na kon ven ci ja o eli mi na ci ji svih ob li ka ra sne dis kri mi na ci je (član 6)10,

• Kon ven ci je pro tiv mu če nja i dru gog okrut nog, ne čo več nog i po ni ža va ju ćeg po stu pa nja ili ka žnja va nja (član 14)11, i

• Kon ven ci ja o pra vi ma de te ta (član 39)12.

8 Usvojena 10. decembra 1948. godine

9 "Službeni list SFRJ ­ Međunarodni ugovori", br. 7/71.

10 "Službeni list SFRJ ­ Međunarodni ugovori", br. 9/91.

11 Ibid.

12 "Službeni list SFRJ ­ Međunarodni ugovori", br. 15/90 i 2/97 i "Službeni list SRJ" br. 7/2002.

18

Ra ti fi ka ci jom, pra va i oba ve ze iz ovih kon ven ci ja po sta le su deo unu tra šnjeg pra va dr ža va pot pi sni ca. Me đu nji ma je i Re pu bli ka Sr bi ja.

5.1.2. Re zo lu ci ja Ge ne ral ne skup šti ne UN13

Kao re zul tat du go go di šnjeg ra da na pro mo vi sa nju pra va žr ta va na re pa ra ci je, Ge ne ral na skup šti na UN je 21. mar ta 2006. go di­ne na svo joj 60. sed ni ci usvo ji la Osnov na na če la i smer ni ce za ostva ri va nje pra va na prav ni lek i re pa ra ci je žr ta va te ških kr še nja me đu na rod nog pra va ljud skih pra va i ozbilj nih po vre da me đu na­rod nog hu ma ni tar nog pra va14 (u da ljem tek stu Osnov na na če la i smer ni ce).

Osnov na na če la i smer ni ce ne ma ju sna gu me đu na rod nog ugo vo ra te ne oba ve zu ju dr ža ve da ih in kor po ri ra ju u svo je prav ne si ste me i za sa da ima ju je di no te ži nu pre po ru ke dr ža va ma čla ni ca ma UN. Ipak, auto ri tet Ge ne ral ne skup šti ne UN tre ba lo bi da sna žno uti če na dr ža ve čla ni ce da ove pre po ru ke što pre pri me ne u svo jim prav­nim si ste mi ma (tzv. me ko pra vo).

Osnov na na če la i smer ni ce da ju naj sve o bu hvat ni je tu ma če nje sa dr ži­ne i obi ma oba ve ze dr ža ve da žr tva ma pru ži re pa ra ci je. Po red to ga, va žan do pri nos De kla ra ci je je taj što da je pre ci znu de fi ni ci ju žr tve. Pre ma Osnov nim na če li ma i smer ni ca ma, žr tva ma se sma tra ju li ca:

(...) ko ja su po je di nač no ili u gru pi pre tr pe la šte tu ko ja uklju­ču je fi zič ke ili men tal ne po vre de, emo tiv nu pat nju, ma te ri jal ni gu bi tak ili ozbilj nu po vre du nji ho vih osnov nih pra va pu tem aka ta ili pro pu sta ko ji pred sta vlja ju te ška kr še nja me đu na rod­nog pra va ljud skih pra va ili ozbilj ne po vre de me đu na rod nog hu ma ni tar nog pra va.

Ka da je to pri me re no i u skla du s unu tra šnjim pra vom, ter min „žr tva“ uklju ču je i čla no ve uže po ro di ce ili šti će ni ke ne po sred ne

13 Kompletan tekst Rezolucije u Prilogu Vodiča.

14 A/RES/60/147, 21.03.2006. godine.

19

žr tve i li ca ko ja su pre tr pe la šte tu u na sto ja nju da po mog nu žr tva­ma u ne vo lji ili da spre če nji ho vu vik ti mi za ci ju.15

Re zo lu ci ja pre po ru ču je dr ža va ma da obez be de re pa ra ci je i oso ba­ma ko je su stra da le od ne po zna tog po či ni o ca kao i od po či ni o ca ko ji je po znat ali ni je pro ce su i ran.

Li ce će se sma tra ti žr tvom bez ob zi ra na to da li je iz vr ši lac po vre de iden ti fi ko van, uhap šen, kri vič no go njen ili osu đen i bez ob zi ra na po ro dič ne ve ze iz me đu iz vr ši o ca i žr tve.16

5.1.3. Evrop ska kon ven ci ja za za šti tu ljud skih pra va i osnov nih slo bo da

Evrop ska kon ven ci ja za za šti tu ljud skih pra va i osnov nih slo bo­da (Evrop ska kon ven ci ja) usvo je na je u Ri mu 4. no vem bra 1950. go di ne pod okri ljem Sa ve ta Evro pe17. Do pri nos Evrop ske kon ven­ci je raz vo ju kul tu re po što va nja i za šti te ljud skih pra va u Evro pi je ogro man. U po gle du pra va žr ta va na re pa ra ci je, ona sna žno afir­mi še oba ve zu dr ža ve da pru ži nov ča nu kom pen za ci ju žr tvi kr še nja ljud skih pra va pro pi sa nih kon ven ci jom. Na i me, Evrop ska kon ven­ci ja pred vi đa mo guć nost da Evrop ski sud za ljud ska pra va svo jom od lu kom oba ve že dr ža vu da žr tvi is pla ti obe šte će nje:

Ka da Sud utvr di pre kr šaj Kon ven ci je ili pro to ko la uz nju, a unu tra šnje pra vo Vi so ke stra ne ugo vor ni ce u pi ta nju omo gu ća­va sa mo de li mič nu od šte tu, Sud će, ako je to po treb no, pru ži ti pra vič no za do vo lje nje ošte će noj stran ci. (član 41)

15 Ibid.

16 Ibid.

17 "Službeni list SCG ­ Međunarodni ugovori" br. 9/2003. Više o Savetu Evrope na www.coe.org.rs

20

5.1.4. Evrop ska kon ven ci ja o obe šte će nju žr ta va na si lja

Pod okri ljem Sa ve ta Evro pe, 1983. go di ne do ne ta je Evrop ska kon­ven ci ja o obe šte će nju žr ta va na si lja18. Dr ža ve pot pi sni ce oba ve za le su se da žr tva ma na si lja po či nje nog na nji ho voj te ri to ri ji obez be de obe šte će nje u si tu a ci ja ma ka da žr tva ne mo že ostva ri ti obe šte će nje od li ca (fi zič kog ili prav nog) od go vor nog za na si lje (član 2). Pre­ma ovoj kon ven ci ji (član 4), obe šte će nje pod ra zu me va: iz gu blje nu za ra du, tro ško ve ho spi ta li za ci je i le če nja, tro ško ve sa hra ne i gu bi tak iz dr ža va nja (is pla ću je se oso bi/oso ba ma ko je je žr tva iz dr ža va la).

Re pu bli ka Sr bi ja ni je pot pi sni ca ove kon ven ci je.

5.2. Prak sa me đu na rod nih te la

Broj na me đu na rod na te la, uklju ču ju ći me đu na rod ne i re gi o nal ne su do ve, ima ju ve li ku ulo gu u raz vo ju i tu ma če nju pra va na re pa­ra ci je. Ova te la osno va na su sa man da tom da re ša va ju spo ro ve me đu dr ža va ma (Stal ni sud me đu na rod ne prav de i Me đu na rod ni sud prav de), is pi tu ju od go vor nost dr ža ve za kr še nja ljud skih pra­va, od no sno zbog kr še nja oba ve za iz me đu na rod nih kon ven ci ja iz obla sti ljud skih pra va (Evrop ski sud za ljud ska pra va, ko mi te ti UN) ili pra te sve o bu hvat nu pri me nu po me nu tih kon ven ci ja u po je di nim ze mlja ma (ko mi te ti UN).

Po je di ne sud ske od lu ke me đu na rod nih su do va kao što su In ter a­me rič ki sud za ljud ska pra va i Evrop ski sud za ljud ska pra va ko ji­ma su dr ža ve oba ve za ne da žr tva ma kr še nja ljud skih pra va pru že ne ke for me re pa ra ci je po je din ci ma pred sta vlja ju va žne pre se da ne i te me lje sa vre me nog po i ma nja re pa ra ci ja.19

18 European Convention on the Compensation of Victims of Violent Crimes, ETS No.116.

Tekst konvencije na www.coe.org/treties

19 Videti slučajeve: Velasquez Rodriguez Case, Judgment of July 29, 1988, Inter­Am.Ct.H.R. (Ser. C) No. 4 (1988);

Barrios Altos Case, Judgment of May 14, 2001, Inter­Am Ct. H.R. (Ser. C) No. 75 (2001); Loizidou v. Turkey (merits),

no. 40/1993/435/514, Evropski sud za ljudska prava, 18. decembar 1996.; Cyprus v. Turkey, App. No. 25781/94,

Evropski sud za ljudska prava, Veliko veće, 10. maj 2001.

21

U ovom odelj ku raz ma tra će se prak sa onih me đu na rod nih te la či ju je nad le žnost pri hva ti la Re pu bli ka Sr bi ja.

5.2.1. Stal ni sud me đu na rod ne prav de i Me đu na rod ni sud prav de

Stal ni sud me đu na rod ne prav de osno van je 28. ju na 1919. go di­ne Sta tu tom Li ge na ro da.20 On je pre te ča da na šnjeg Me đu­na rod nog su da prav de (MSP). U pre su di u slu ča ju Chor zow Fac tory iz 1928. go di ne de fi ni sao je prin cip oba ve zne re pa ra ci je za pri či nje nu šte tu u od no si ma me đu dr ža va ma, ko ji se i da nas sma tra fun da men tal nim prin ci pom re pa ra ci ja, bi lo da se ra di o od no si ma me đu dr ža va ma, bi lo da se ra di o od no su dr ža va ­ po je di nac.

Prin cip je me đu na rod nog pra va da pro u zro ko va na šte ta stva ra oba ve zu da se obez be di re pa ra ci ja u od go va ra ju ćem ob li ku.21

Me đu na rod ni sud prav de je osno van 26. ju na 1945. go di ne Po ve­ljom UN22. Sve ze mlje čla ni ce UN su sa mom či nje ni com član stva u UN auto mat ski pri hva ti le i nad le žnost ovog su da. MSP je u svo joj prak si ne ko li ko pu ta re a fir mi sao prin cip us tva no vljen u pre su di Chor zow fac tory.23

5.2.2. Evrop ski sud za ljud ska pra va

Evrop ski sud za ljud ska pra va (Evrop ski sud) osno van je Evrop­skom kon ven ci jom o ljud skim pra vi ma i osnov nim slo bo da ma 4. no vem bra 1950. go di ne a sa ra dom je po čeo 23. fe bru a ra 1959.

20 Videti Statut Društva naroda, član 14.

21 Factory at Chorzów (Germany vs. Poland), Merits, Judgment No. 13, 1928, P.C.I.J., Series A, No. 17, 29, 47.

22 Videti Povelja Ujedinjenih nacija, Poglavlje XIV.

23 Videti slučaj Temple of Preah Vihear, Judgement of 16 June 1962, i Legal consequences of the construction of a wall In the occupied Palestinian territory, Advisory opinion of 9 july 2004.

22

go di ne.24 Nad le žan je da raz ma tra pred stav ke po je di na ca i dr ža va pot pi sni ca Evrop ske kon ven ci je u ve zi sa kr še njem ljud skih pra va ga ran to va nih tom kon ven ci jom.25

Uko li ko Evrop ski sud utvr di da je od re đe na ze mlja pot pi sni ca Evrop ske kon ven ci je pre kr ši la svo je oba ve ze po što va nja i za šti te ljud skih pra va (pro pi sa nih Evrop skom kon ven ci jom) po je din cu – pod no si o cu pred stav ke, sud mo že oba ve za ti dr ža vu da tom po je­din cu do su di pra vič nu kom pen za ci ju.

Za žr tve ma sov nih kr še nja ljud skih pra va u Sr bi ji ko ji od srp skih in sti tu ci ja do sa da ni su do bi li ni ka kav vid obe šte će nja, Evrop ski sud ni je efi ka san prav ni me ha ni zam za ostva ri va nje pra va na re pa ra ci­je. Ovo sto ga što je Evrop ski sud nad le žan sa mo za slu ča je ve kr še­nja ljud skih pra va ko ja su se de si la na te ri to ri ji ne ke dr ža ve na kon što je ta dr ža va pri stu pi la Evrop skoj kon ven ci ji.

5.2.3. Me đu na rod ni kri vič ni sud

Me đu na rod ni kri vič ni sud (MKS) osno van 1. ju la 2002. go di ne, na osno vu Rim skog sta tu ta.26 U sta tut MKS ugra đe ne su nor me ko je ga, za raz li ku od dru gih me đu na rod nih kri vič nih su do va, ovla šću ju da osu đe nog po či ni o ca oba ve že na od re đe ne re pa ra ci je žr tva ma i to u ob li ku re sti tu ci je, kom pen za ci je ili re ha bi li ta ci je:

Sud će utvr di ti na če la za na kna du šte te ošte će ni ma uklju ču ju ći ov de i po vra ćaj u pre da šnje sta nje, kom pen za ci ju i re ha bi li ta­ci ju. U tom smi slu, Sud je ovla šćen da po zah te vu ošte će nog ali, u iz u zet nim slu ča je vi ma i po svom lič nom na ho đe nju, od re di vi si nu šte te od no sno te ži nu gu bit ka od no sno po vre de ko ja je na ne ta ošte će nom, i obra zlo ži će na če la ko ji ma se ru ko vo dio u do no še nju ova kve od lu ke.

24 Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je usvojena na zasedanju Skupštine Saveta Evrope

u Rimu. Stupila je na snagu 3. septembra 1953. godine

25 O postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava videti na http://www.coe.org.rs

26 "Službeni list SRJ ­ Međunarodni ugovori" br. 5/2001.

23

Sud je ovla šćen da osu đe nom li cu na lo ži da na kna di šte tu ošte­će nim, uklju ču ju ći ov de i po vra ćaj u pre da šnje sta nje, kom pen­za ci ju i re ha bi li ta ci ju. (Član 75, stav 1 i 2)

Po red to ga, čla nom 79 Rim skog sta tu ta pred vi đe no je osni va nje Fon da za žr tve, te la sa dva va žna man da ta u funk ci ji pru ža nja re pa­ra ci ja i dru gih me ra po dr ške i po mo ći žr tva ma kr še nja me đu na­rod nog hu ma ni tar nog pra va:

• iz vr ša va pre su de MKS­a u po gle du re pa ra ci ja žr tva ma• pru ža po moć žr tva ma te ških po vre da me đu na rod nog

hu ma ni tar nog pra va i nji ho vim po ro di ca ma za ko je se su di pred MKS pre do no še nja pre su de.27

5.2.4. Ko mi te ti UN

Ne ko li ko va žnih kon ven ci ja na sta lih pod okri ljem UN pred vi đa ju osni va nje tzv. ugo vor nih te la. Iz me đu osta lih to su Ko mi tet pro­tiv tor tu re (CAT), Ko mi tet za eli mi na ci ju ra sne dis kir mi na ci je (CERD) i Ko mi tet za ljud ska pra va (HRC). Sva ki ko mi tet, u okvi ru svog man da ta, iz me đu osta log raz ma tra po je di nač ne pred stav ke o kr še nju ljud skih pra va i pe ri o dič no raz ma tra ste pen pri me ne kon­ven ci je u dr ža va ma pot pi sni ca ma.

U od no su na ostva ri va nje pra va na re pa ra ci je u Sr bi ji, po seb no je zna ča jan Za ključ ni ko men tar CAT­a o pri me ni Kon ven ci je pro tiv mu če nja i dru gog okrut nog, ne čo več nog i po ni ža va ju ćeg po stu pa­nja ili ka žnja va nja u Sr bi ji u pe ri o du od 1992. do 2003. go di ne.28

Na i me, CAT is ti če da Re pu bli ka Sr bi ja ni je obez be di la:

• pro gra me kroz ko je bi se žr tva ma tor tu re i ne hu ma nog po stu pa nja obez be di lo ostva ri va nje pra va na obe šte će nje, i

27 Detaljnije o Fondu za žrtve, Mark Jennings, „Article 79: Trust Fund“ in Otto Triffterer (ur) Commentary on the Rome Statute of the Internatoional Criminal Court: Observers Note, Article by Article (1999) i na www.trustfundforvictims.org

28 CAT, 41. zasedanje, 3­21.11.2008. godine, dostupno na www2.ohchr.org/english/bodies/cat/cats41.htm

24

• spe ci fič ne pro gra me za le če nje tra u ma i pri me ne dru gih for mi re ha bi li ta ci je žr ta va.

CAT je pre po ru čio Sr bi ji da:

• Ulo ži vi še na po ra u po gle du kom pen za ci je i re ha bi li ta ci je da bi žr tva ma mu če nja i dru gog okrut nog, ne čo več nog ili po ni ža va ju ćeg po stu pa nja ili ka žnja va nja obez be di la pra ved no i od go va ra ju će obe šte će nje, u ko je spa da ju svi na či ni za što pot pu ni ju re ha bi li ta ci ju;

• Raz vi je po seb ne pro gra me po dr ške za žr tve mu če nja ili zlo sta vlja nja;

• U sle de ćem iz ve šta ju o pri me ni Kon ven ci je pro tiv mu če­nja i dru gog okrut nog, ne čo več nog i po ni ža va ju ćeg po stu­pa nja ili ka žnja va nja oba ve sti CAT o pro gra mi ma re pa ra­ci ja za žr tve tor tu re i o sred stvi ma iz dvo je nim za efek tiv no spro vo đe nje ovih pro gra ma.29

6. Re pa ra ci je u Sr bi ji30

U Sr bi ji se mo že iden ti fi ko va ti ne ko li ko in sti tu ci o nal nih me ra i me ha ni za ma ko je po svo joj pri ro di pred sta vlja ju re pa ra ci je. Sva ka od tih me ra sa dr ži ozbilj ne ne do stat ke zbog ko jih se te ško mo že re ći da se nji ma ostva ru je osnov na funk ci ja re pa ra ci ja ­ pri zna va­nje od go vor no sti i pru ža nje sa tis fak ci je žr tva ma zbog pre ži vlje nih pat nji. Ge ne ral no, žr tve te ških zlo či na i dru gih kr še nja ljud skih pra­va to kom de ve de stih, ve o ma su ne za do volj ne onim što in sti tu ci je Sr bi je či ne u sme ru ma te ri jal nog i sim bo lič kog pri zna nja ne prav de ko ju su pre tr pe le.

6.1. Ma te ri jal ne re pa ra ci je

U Sr bi ji, žr tve kr še nja ljud skih pra va to kom de ve de se tih ostva ru­ju ma te ri jal ne re pa ra ci je i na osno vu za ko na i na osno vu sud skih

29 Nezvanični prevod Fonda za humanitarno pravo.

30 U ovom delu bavićemo se pravima žrtava oružanih sukoba tokom devedesetih na prostoru bivše

Jugoslavije s obzirom da su najozbiljniji problemi uočeni upravo u pogledu ove kategorije žrtava.

25

od lu ka. Me re pro pi sa ne za ko nom ra zno vr sni je su i sa dr žaj ni je od sud skih re pa ra ci ja, ko je se fak tič ki svo de sa mo na jed no krat no nov­ča no obe šte će nje. Zbog to ga se za ostva ri va nje re pa ra ci ja sud skim pu tem od lu ču ju oni ko ji su zbog od re đe nih za kon skih kri te ri ju ma is klju če ni iz kru ga pri ma la ca ad mi ni stra tiv nih re pa ra ci ja.

6.1.1. Ad mi ni stra tiv ne re pa ra ci je31

Ad mi ni stra tiv ne re pa ra ci je u Sr bi ji ob u hva ta ju je dan broj me ra ko ji­ma se žr tva ma obez be đu je nov ča na po dr ška i po dr ška u do me nu zdravstvene zaštite.

Si stem ad mi ni stra tiv nih re pa ra ci ja u Sr bi ji na me njen je, po prin ci­pu so li dar no sti, žr tva ma – dr ža vlja ni ma Sr bi je či ja su pra va kr še na od stra ne ak te ra oru ža nih su ko ba ko ji po ti ču iz van Sr bi je i ko ji su per ci pi ra ni kao „ne pri ja telj ski“. Sa dru ge stra ne, in sti tu ci je Re pu­bli ke Sr bi je pot pu no su za ne ma ri le prin cip od go vor no sti pre ma žr tva ma ko je su ne prav du pre ži ve le od pri pad ni ka oru ža nih for ma­ci ja ko je su bi li pod kon tro lom in sti tu ci ja Sr bi je.

6.1.1.1. Za kon ski okvir

Ad mi ni stra tiv ne re pa ra ci je u Sr bi ji usta no vlje ne su u tri za ko na. To su:

• Za kon o pra vi ma ci vil nih in va li da ra ta32, • Za kon o osnov nim pra vi ma bo ra ca, voj nih in va li da i po ro­

di ca pa lih bo ra ca33 i • Za kon o pra vi ma bo ra ca, voj nih in va li da i čla no va nji ho vih

po ro di ca34.

31 S obzirom da su reparacije mere usmerene ka žrtvama zločina i teških kršenja ljudskih prava, ova analiza neće se baviti merama pomoći ratnim vojnim invalidima, njihovim porodicama, članovima porodica palih boraca ili boraca koji su umrli od posledica povreda zadobijenih u ratu, osim u delu u kojem se njihova sadržina i obim poredi sa merama prema civilnim žrtvama rata.

32 "Službeni glasnik RS", br. 52/96.

33 "Službeni list SRJ", br. 24 od 15. maja 1998, 29/98, 25/2000 i "Službeni glasnik RS", br. 101/2005;

34 "Službeni glasnik SRS", br. 54/89 i 137/2004;

26

Pr vi od na ve de nih za ko na pred sta vlja naj va žni ji prav ni iz vor ad mi­ni stra tiv nih re pa ra ci ja u Sr bi ji ka da je reč o re pa ra ci ja ma za žr tve rat nih zlo či na ili kr še nja ljud skih pra va. Za kon de fi ni še ko je ko ri­snik i ko ja pra va mo že da ostva ri dok u po gle du uslo va i po stu pa ka ostva ri va nja pra va deo od red bi iz ovog za ko na upu ću je na od red be Za ko na o osnov nim pra vi ma bo ra ca, voj nih in va li da i po ro di ca pa lih bo ra ca i Za ko na o pra vi ma bo ra ca, voj nih in va li da i čla no va nji ho vih po ro di ca.

6.1.1.2. Pri ma o ci

Ka te go ri je uži va la ca pra va po osno vu po me nu ta tri za ko na su:

• ci vil ni in va li di ra ta, • po ro di ce ci vil nih žr ta va ra ta, i • po ro di ce ci vil nih in va li da ra ta.

Pre ma za kon skoj de fi ni ci ji ci vil ni in va lid ra ta je:

Li ce kod ko ga na stu pi te le sno ošte će nje od naj ma nje 50% usled ra ne, po vre de ili ozle de ko je su osta vi le vid ne tra go ve, za do bi­je ne zlo sta vlja njem ili li še njem slo bo de od stra ne ne pri ja te lja za vre me ra ta, iz vo đe nja rat nih ope ra ci ja, od za o sta log rat nog ma te ri ja la ili ne pri ja telj skih di ver zant skih, od no sno te ro ri stič­kih ak ci ja. (Član 2. Za ko na o ci vil nim in va li di ma ra ta)

Čla nom po ro di ce ci vil ne žr tve ra ta sma tra se:

Član po ro di ce li ca ko je je po gi nu lo ili umr lo usled ra ne, po vre­de ili ozle de ko je su osta vi le vid ne tra go ve, za do bi je ne zlo sta­vlja njem ili li še njem slo bo de od stra ne ne pri ja te lja za vre me ra ta, iz vo đe nja rat nih ope ra ci ja, od za o sta log rat nog ma te ri ja la ili ne pri ja telj skih di ver zant skih, od no sno te ro ri stič kih ak ci­ja, uko li ko je sa njim, pre nje go ve smr ti, ži veo u za jed nič kom do ma ćin stvu.

27

Čla no vi ma po ro di ce sma tra ju se: brač ni drug, de ca (ro đe na u bra ku ili van bra ka, usvo je na i pa stor čad) i ro di te lji.(Član 3 Za ko na o ci vil nim in va li di ma ra ta)

6.1.1. 3. Sadr ži na adm inistrat iv nih r epa racij a M ere k ojima d rž av a pruž a podr šku određ en im kate gorij ama civi l­n ih žr tvava, m ogu s e pode li ti u tri g ru pe. T o su:

• novč ana davanja ,• zdravst ve na z aštita , i• o dređe ne povla sti ce u jav nom p revoz u.

U no vč ana dava nja spadaj u različi te isplate u novc u koje žr tv e i č la no vi po rod ica ž rtava, uz ispunje nje nekih z akon skih usl ova, p rim aju od drž av e. Te me re s u:

lič na i nvali dni na – mesečno novčano dav anje koje a. os tvaruje civ il ni inval id rata a čija visina za vis i od ste pe­na inva li dn osti;35

dodat ak z a negu i p om oć ­ mes ečn o novčan o davan je b. koje ostva ruje civi lni invali d ra ta kome je n eophodna po moć i ne g a od stran e drugo g lica. Izn os zavisi od ste­p ena invali dnosti;36 or topeds ki dodat ak – m esečn o novčano dav an je koje ost­ c. v ar uju c ivilni i nvalid i rata kojima su a mp ut irani e ks tr e­mite ti ili s u funk ci je eks tre mitet a te šk o ošt eće ne i lica ko ja su potpu no izg ubila vi d; 37

m esečno novčano prima nje – n ov čano d av anje k oje d. o stvar uju c ivil ni in val idi ra ta i p orodi ce umr lih civilnih inva li da ra ta koje su materija lno neob ez beđene, odnosno

35 Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, član 29.

36 Ibid, član 39­42.

37 Ibid, član 43­44.

28

a ko ispunj av aju uslo ve koji s e ti č u i movin sk og c en zu sa i nespos ob no st i za privre đi vanje;38 na knada po gr eb nih t roš kova – j ednok ratna n ovčana suma e. koj a se isp laćuje osobi koja s ah ra ni korisnika me se čnog no včanog p ri ma nj a, što su najčešć e čl anov i p orodi ce c iv il­ ne žr tv e rat a.39

U po gledu z drav stvene z aštit e, žr tv ama se obe zb eđ uj e besp la­tn a zdr avs tvena zaš tita, pod u sl ov om da zdravstven u zaš titu ne os tvaruj u po nekom d ru gom o snovu.

Žrtvama i član ovi ma porodica ž rt av a obezb eđene su odr e đene po­ v lasti ce u javn om pre vozu. V rlo de taljni zakons ki kri te ri ju mi pro­p is uju k o, u kojim situaci jama, kojim prevoz ni m sredstvom i kolik o puta i ma pravo na be sp la tnu, o dn osno p ov lašćenu vo žn ju .40

U pore đe nju s a pravim a koja už ivaju b orc i, ratni vojn i i nvalidi i po rodice pal ih bo ra ca, ad mi ni strat iv ne r eparacije žrt vama su u sadr žinsko m smislu dosta siromašnije. N ai me, ratni v ojni inv ali di uži va ju p rava koja ni su dostupna c iv il nim i nv al idim a r ata: n ak na­da za v rem e ne za poslenosti, pravo na p utnič ko voz ilo, banj sk o i kli ma tsko lečenje, prav o na pro fe si onalnu reh abili taciju , it d. Poro­dicama pa li h boraca, za razliku od po ro di ca civilnih žr ta va r ata, obezbeđena je zdravstv en a zašt it a.

6.1.1. 4. Kriterijumi za o stvariv anj e prav a na r epara cije

Pravo na ad mi ni strati vn e repa rac ije u Sr bi ji može o st variti državljan in Srbij e koji ispuni sve krit er ij ume p ro pisane zako nskim ok vi rom. Ti kr it eri jumi, i ako ne t ak o vidlj ivi (nisu taksa tiv no na­ v edeni ni ti g rupi sani u jed noj odr edbi već su raspršen i u v iše njih),

38 Ibid, član 7­15.

39 Ibid, član 32.

40 Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, član 54­59.

29

veoma su restriktivni, nepovol jn i i nepra ve dn i prema brojn im kate gor ij ama žr tava krš enja l jud sk ih prava. Osim toga, p rim etan je i v eliki u ticaj političk e in terp ret acije o ru ža nih suk ob a na teritorij i bivše Ju goslavij e, o čem u sv ed oči i čin je ni ca da je za konski okvir donet za vreme režim a Slo bodana M ilošević a i da o d tad a nije s uštinski me njan.

a) Us lo v „ko j e poč ini lac?“

Zakon o civil ni m invalidima rata o dređu je kr ug uživalaca admi­nistra ti vn ih repa racija po st avljajući usl ov da t o mogu b it i žrtve koj e s u prež ivele n asi lje:

(...) o d strane n ep rija telja za vreme rata, iz vo đenja r atn ih ope rac ij a, od zaostalo g ratnog materijala i li nepr ija teljsk ih di verza nt skih, odnosno tero rističk ih akcija. (čla n 2 Zakona o civil nim invalid im a rata)

Pra vo na ostvariv anje ad mi nistrat ivn ih rep ar ac ij a u S rbiji, d ak le , ne mogu o stvariti žr tve koje su pr eži vele na silje od stran e fo rmaci ja koj e Re pu blika Sr bija po log ic i stvari ne smatra nep rij atelj skim, t erorističkim ili di verzants ki m, kao št o su pr ip ad nici JNA, VJ, MUP­a ali i VR S ili n jo j potčin jen e formacije. Stoga , žr tve pr ip ad­nika sr pskih sn ag a bezbed nosti, VRS i n jima potčinj en ih f or­m ac ija nemaju prav o n a admini strativn e r epara ci je u Srbiji.

b) Us lov „kad a se kršenje l ju dski h prava desilo ?“

Određ uj uć i vremensk i peri od kada se zločin ili dr ugo teško krše­nje ljud skih prava de silo, Za ko n o pravi ma ci vilni h invalida rata postav lj a uslov da se to desilo:

(. ..) o d strane ne pr ij at el ja za vr eme ra ta , izvo đenj a ratnih opera cija, o d za os talog r at nog mat erijal a il i neprijateljskih di ver zants kih , odnosno te roristi čkih akc ij a. ( čl an 2 Z ak on a o civi lnim inval id im a rat a)

30

S obzi ro m da je SR J, p ravni pre thodnik Re publi ke Sr bije, formalno b ila u ra tu sam o u pe riodu od 24 . mar ta 1999 do 2 6. ju na 1999. godine41 , uslov postavlje n u članu 2 Za kon a o c iv ilnim in va­lidima rat a onemogućuje žrtv e koje su nasilje i drug e povrede lj udskih prava p retrpele tokom deved es etih go din a izva n pe ri oda u kojem je SRJ zva nično bila u rat u, da o st vare p ravo na ad mi nist rat ivne re pa ra cije.

c) Uslov „gd e se p ov reda d ogodi la“?

Za konski ok vir za ost va riv anje a dmi nistr ati vn ih re pa racija u op­št e ne propisu je „uslov te ri to rijalnos ti“, tj. ne posta vlj a zah te v u p ogledu teritor ije gde se pov re da desila. Ipak, Min istarstv o rada i s ocijal ne polit ik e ovaj za kon t um ač i na način d a se „priznaju“ samo po vr ede k oje s u se des ile na ter itoriji Repu bl ike Srbi je42 .

Ov akvim tu mač enjem, žrtve ko je su pr eži vele n as il je na t erito­rij ama susednih drža va, iskl ju če ne s u i z kru ga b en eficijara admin istrativn ih r eparacija.

d) U sl ov „fizi čk e povrede“

U pogledu efekta na ži vot e žrtava, m edici na i pravo v eć nek oliko de cenija ravnopravno t re tiraju psi hičke i fi zi čke p osledice n as il ja . Uprko s tome, Z akon o pravima c iv ilnih invali da žrtvama smatra jedino:

(...) L ic e kod ko ga na stupi te lesno ošteć enje o d najmanj e 5 0% u sle d ran e, povrede il i o zlede ko je su ost av ile vidne tragove (... ) (Član 2 Z ak ona o ci vilni m invalidim a rata)

Ovaj z ak on ski u sl ov iz kr uga uživalaca prava n a adm inistra ti vne reparacije isključ uj e sv e žrtve na silja koje trpe ozb iljne i gotov o uvek doži votne psihičke p osledic e nasilja . Neodrživost o vog re­

41 Videti i Odluku o ukidanju ratnog stanja, "Službeni list SRJ", br 15/99 i 44/99.

42 Videti Fond za humanitarno pravo i Documenta, Tranziciona pravda u post­jugoslovenskim

zemljama, izveštaj za 2007. godinu, str. 44 i 45.

31

š enja sa s tanovišta l judsk ih p rava im a pos ebnu tež in u kada se ima u v id u da ž rtve sil ova nja zb og ovog us lova ne mogu os tvari ti p ravo na a dm in ist rativne repar ac ij e u Srb iji!

e) Us lov „težina p os led ica po f izi čk o zdravlje “

U od nosu na te žin u po sledica po fi zičko zd ra vlje, Zakon o ci vi l­ nim invalid ima rata post av lja uslov da p ra vo na ad mi nis trativn e reparac ije ima žrtva ko ja je pre tr pela:

(.. .) telesn o o šteće nj e o d najm an je 50% us le d rane, p ovrede i li o zl ede ko je su ostavil e v id ne tragove (...) (Čla n 2 Zak ona o civiln im invali dima rata)

Pro pisiv an jem donj e granice tel es nog o št eće nj a, svim žr tva ma sa nešt o manjim „te lesni m ošt ećenje m“ usk ra ćuje se b ilo ka kv a vrsta pom oć i. Di sk rim inatorni ka ra kter ove o dredbe po se bno j e upeč at­ l ji v ako se uzme u obzi r da prop is an a gra nic a tele sn og oš tećen ja vo jnim in val idima i zn osi 20 o dsto.

f) Usl ov „s ocijal na ugrož en ost“43

Kao št o je objašn je no u poglav lj u 6.1.1 .3 . m esečno novčano davanje j e samo jedno od moguć ih novča ni h priman ja. Da bi žrtv e (d irektn e žrtve i članov i porod ica žrtav a ko je su izgub il e ž ivot) o stvari le prav o na mese čno n ovčano p ri manje, žrtve m or aj u is pun iti t ri k um ulativna u slova propis ana za ko nskim ok virom u pogled u:

• Mat er ijalne neob ezbeđenost i, • Nesposob nosti za privre điv anje i• Imovin sk og ce nzu sa.

Zb og pr irode ovih us lova ( ak o su is pun jeni, oni ukazuju na soci­jalnu ugr ož enost žrtve) pravo n a m ese čno no vč ano primanje po­ p rim a elemen te so cija ln og davanj a. Po ds eć amo, p ravo na re pa raci je proiz il az i iz čin jenice da je nek i član d ruštva nepr avedno pr et rpeo

43 Videti član 8 Zakona o pravima civilnih invalida rata i član 7, 8. i 9 Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica.

32

pa tn ju te da z bo g toga drž ava i dru št vo (po principu o dgovornos ti i solida rnosti) treb a da mu pruže neku vrs tu satisfa kci je i pom oći , ne vezano za njego vu so cijalnu (ne) ug rožen os t. Važna po sledica koja p roi zilazi i z ovog uslova je ste da porodice c iv ilnih žr ta va r ata koje ni su s ocijaln o ugrož en e ne m ogu dobiti n i je dnu mer u novčan og d avan ja.

g) U sl ov i „član p orodi ce“ i „žive ti u doma ćinstv u“

Ovaj us lov se o dn osi samo na žrtve k oj e su iz gu bil e bliske č lanove porodice. Naime, Zakon o p rav ima c iv il nih in val ida rata tak sa ti vno navodi članov e porodic e koj i mog u os tvariti p ra vo na adm inistrat iv ne r eparacije :

• bračni dru g, • deca (rođe na u b rak u ili v an br ak a, usvoje na i pastorč ad ) i • rod itelji.

Da lje, u is toj odre db i Za kon o pravi m a c ivilnih inval ida rat a, za srodn ika propi su je dod atni us lo v ­ da j e:

(...) pr e nje go ve smrti, ž iveo u zajedni čk om domaćin st vu.

O vi za konski u slo vi i sključ uj u iz kru ga uživalac a prava na ad mi­nis tr at ivne reparacije br ać u i sestr e stradale os ob e ali i d ecu i ro ditelj e uk oliko nisu ž iv eli u z aj ednič kom domać in stvu. Ovo reš enje n a n epriro da n način svodi v ez u izme đu blisk ih s ro dnika n a zaje dnicu pr iv ređiv an ja, odnosno do ma ći ns tvo dok po tpuno zanemar uj e emoti vn u dimenziju p or od ičnih o dnosa.

6. 1. 1.5 . Pos tu pa k za ostvariv anje a dmi nistrativ n ih re paracija

Žr tv a podnosi zahtev za ostv arivan je prava na ad ministra tiv ne re pa­ra cije u Srbiji o pš ti nskom o rg anu uprave na dležn om za boračko in valids ku zaštit u44 . Revi zij u prvostepe nih rešen ja vrši М in is tarstvo rada i socija lne poli tike, Pokr aj inski sekre ta rijat z a ra d, zd rav stvo i so cijal nu politik u ( za reš enja o pština s a ter it ori je AP V ojvodine) i

44 Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, član 43.

33

grad sk a u pr ava grada B eo gr ada – Se kretarij at za soci jalnu i dečiju zaštitu (za rešenj a opš tina sa t er i to ri je gr ada Beog rada). Uz zahtev se podnose i određeni pisani dokazi. Vrsta dokaza zavisi od toga ko podnosi zahtev ­ neposredna žrtva (npr. medicinska dokumentacija) ili član(ovi) porodice stradale osobe (npr. izvodi iz matičnih knjiga).45

Za p odnošen je zahte va z a ostvarivanje p ra va civil ni h inval ida rata, čl an o va por od ic a civilnih žr ta va rata i um rlih c ivil nih inva lida rata na admin istr ativne reparacij e zak onom ni su prop is ani roko vi.

6. 2. Repar acije na osn ov u s udski h odluk a u Srbij i

Os tvari vanje pr av a na mat er ij alne rep aracije kroz sud ski post u­ pak j e veoma tež ak, du g i ne izves tan proc es, ali z a žrtv e ko je su isključene i z s istem a administrativn ih r eparac ij a u S rb iji to je jed ina mogu ćn os t d a ostvar e p ra vo na nov čano ob eštećenj e z a nepravd u koju su preživele. Žr tve preko svojih p ravni h zast upnik a pr ed nadle žn im sudo­vima p ok reću pos tupke tu žbom za naknad u štete protiv d ržave R epublike Sr bije zb og njene odgovor nosti za nez ak onito čin je nje (zločini i d ru ga kr šenja ljudskih p rava) il i n ečinj enje (u situaci ja ma kada su bi li obavezni da p ruže zašti tu i spr eče nasi lj e) pr ipadnika sn ag a bez bednos ti. U koliko u sp ej u u tom post upk u, sud do suđuje n akn ad u šte te žrtvama i obavezuje državu da tu naknadu isplati u određenom roku.

Pravn i a kti r ele va ntni za s udsko os tv ariva nje prav a n a r eparacije su Us tav Repu bl ike Srbije46, Zakon o obligacionim o dnosima47

45 Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, članovi 77 i 78.

46 "Službeni glasnik RS", br. 98 od 10. novembra 2006.

47 "Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 57/89 i 31/93.

34

(ZO O) , Zakonik o krivičn om pos tup ku48 i Z akon o p arničnom po st upku 49. 6. 2.1. O dgo vo rnost države Srb ije z a n aknadu š tete

Pr avni sis tem Republ ike Srbij e sadr ži brojne norme ko je ga rantuju i pr om ovišu zaštit u osnovnih lju dskih p rava gra đa na i st ranih državlja na koji se na đu na nje no j ter itoriji.

Ustav Rep ublike Srbije (Ustav) propisuje obavez u drž ave d a, u skladu sa međunarodnim st andar di ma, poštuj e, štiti i unapr eđu je ljudsk a p ra va te da sankcioniše one koji ta p rava krše . Mad a izri­čito n e pomin j e t er min kr šenje ljudski h prava, Ustav predviđ a jasnu ob avezu dr ža ve da žrtvama kršenja ljudskih p ra va pr uži novčano o bešte će nje. To s u slu ča je vi kada s u z a ta krš enj a odg o­v orna lic a koja s u ist upa la u ime drža ve .

Sv ako ima pravo na n aknadu mat er ijalne i li nemateri ja lne štete koju m u nezak oniti m ili nepraviln im ra do m prouzro ku­je držav ni org an, ima lac javnog o vlašće nja , org an autonomn e po kraji ne ili organ jed inice lo kalne sam ou prave .(Ustav Repub like Sr bije, čl an 35, stav 1 i 2)

Osim t oga Usta v promoviše i p ravo na s udsku zaštitu ljudskih prava , uključujući otk lanja nje posl ed ica koje su n astal e p ovredom lj ud ski h prava:

S vako ima p ravo na su dsku za šti tu a ko mu je povređeno i li uskrać en o neko lj udsko ili manj in s ko p ravo zajemčeno Usta v om , kao i pravo na uklanjan je posledica k oj e su povredom nastale. (Ustav Republike Srbije , čl an 22, stav 1)

O baveza dr ža ve da obez be di novča no ob ešteće nje proiz il azi i iz Z OO:

P rav no lice odgo var a za š te tu koju n jegov o rga n prouzr okuje t rećem l ic u u vršenju i li u vezi s a vrš en jem sv oj ih fu nkcija.(čl an 17 2, stav 1)

48 "Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 49/07.

49 "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09.

35

Ob e pomenute o dr edbe o ob av ez i države da pruž i materijalno obe štećenje žrtvama krš enja ljudsk ih prava z asnivaju s e na odgo­v ornost i države z a akte o nih ko ji su is tup al i u n jen o ime .50 Država k ao i sva drug a pra vn a lica stupa u pravne od nose sa građanima pre ko sv oji h (drž avnih) o rgana. Fiz ička lica u ti m organi ma rade u im e i za r ač un dr žav e. Pos ledica toga je da s e akti org an a pripisuju s am oj drža vi, a ne poje di ncu koj i je u ko nkretn om s lučaj u radio u ime i z a račun dr žave.

Analo gno t ome, i nega tivne posled ice činjenja ili nečinjenja onih ko ji su u nekom tre nutku pr ed stavlja li državnu vl ast im aju s e pr ipisati drža v i, čak i u situaci ja ma kad a su oni predu ze li ra dn je van s vojih ovl ašć enja, il i kršenjem istih. T o s u upr av o slu čaj evi kr­ š enja lju dskih pr av a od strane p ri pad nika sn ag a bezbednosti. Odgovor nost države z a nečin jenje dr žav ni h organa

Nezakoni t i n ep ravilan r ad d rž av nih or ga na, za koje o dgo vornost s nosi držav a, podrazumeva i n eč injen je organa o dn os no nepo stupanj e il i propušt anj e da se obezbedi ostva ri vanje ga ranto vanih lj ud skih prava ka o š to su pravo na život i bezbed no st ili zabrana m učenja.

Prema ZO O, žrtve nasilja i terora imaju p ravo da potražu ju naknadu š te te od države jer su njeni or ga ni imali obavezu da s preče te akte.

Z a š te tu nas ta lu smrću , telesn om pov redom il i ošte ćenjem , odnosn o uništen jem imov in e fizičko g lica us led akat a nasil ja il i tero ra, kao i prilik om ja vnih d emo nstracij a i manifestacij a, odgovara d ržava či ji su o rgani po va že ći m prop isima bi li dužni da s preče t ak vu štetu. (ZOO, član 1 80, st av 1)

50 Osnovni principi i smernice preporučuju državama da žrtvama obezbede reparacije i u situacijama kada je počinilac nepoznat ili on nije postupao u svojstvu predstavnika države.

36O sim to ga , obaveza d rža ve da ob ešt eti ž rt ve kršenja l ju ds kih prava koje su po či nili pripadni ci drž av nih s naga be zb ed nos ti pro ističe iz ratifiko va ni h međ unarod nih konvenc ij a koje su i nk orp oriran e u domaći p ra vni sis tem:

• Ko nvencije pr oti v muče nja i drugi h svirepi h, neh uma nih il i pon ižava juć ih k azni il i post up aka

• M eđuna rodnog pa kt a o građ an skim i po li tič kim pr avima, • M eđunarodne kon vencije o elimin ac iji svih oblika r asne

dis krimin ac ije, • Ko nvenc ije o pravim a d et et a,• Evrop sk e konv encije z a za štitu l ju ds kih pr ava i osn ovnih

slo bo da.

6.2 .2 . Obli ci štete ­ za koje pos le dice krš enja lj udsk ih prava se m ož e po traži vat i nak na da?

Posle di ce k oje n asi lje i d rugi vidovi kr šenja osn ovnih lj ud skih pr av a os tavljaj u n a život e žrta va su po s vojoj prir odi i te žini veo ma raz­ličite. ZOO, koji sadrži ključne odredb e o potraž iv anju na kn ade štet e u sudsk om post up ku, (poja m i vrst e štete, o snov odgovor no sti,

S lu čaj ubis tva Behrama Gigollaja U junu 2008. god ine, Pr vi opšt in ski sud u Be ograd u done o je presudu prema kojo j je drž av a Srbija ob av ezna da isplati odšte tu od ukupno t ri miliona d in ar a supruz i i dec i Behra ma Gi golla ja koga su ne po zn ati nap ad ači na smrt pretukli u noć i kada j e poče la NATO int erven­ ci ja na SRJ , zb og odgovor no st i za nespr ečavanje n apa da . Beh ra m Gig ollaj, Albanac iz Prizrena, o d 1 988. go di ne živ eo j e u Mata­ r ušk oj Banji, ne da le ko od Kral je va, i imao j e s vo ju p ekaru. U n oć i kada j e počel a NATO inte rvencij a n a SRJ, 24. 03 .1999. godine, Behram i njegov si n Gani krenuli sa poslo m oko 23.0 0 čas a. Ne dugo po tom, u r adnju je provali la gr upa o d pet i li šest ml adi ća . Čim su u šl i, počeli su d a ih tu ku pesnicam a, nogam a, a pot om i tu pim delom se ki re. N ak on desetak m inuta, gr upa je po begla iz pek ar e. Ubrzo je d ošla hi tna pomo ć koj a j e odvez la po vr eđenog Be hrama, a Gani je tu n oć p roveo k od komšija. Nek oliko dana p os le do gađaja, Gani je izbegao iz S rb ije u Alb aniju, a Behra m je po dleg ao rana ma u b ol nici u Kralj evu 2 8.03 . 1999. godi ne.

37

k ao i uslov i z a ostv ar ivanj e n aknade š te te u suds kom post up ku ) p ravi r azliku između posled ic a vezanih direktno za žrtvu o dn osno njen fi zi čk i i psihi čki integr it et (nema ter ijaln a šteta) i pos le di ca ko je se t ič u im ov ine žr tve ( ma te rijalna štet a) .

6 .2 .2 .1. N emateri ja ln a št eta51

ZOO d efiniše ne mater ij al nu šte tu kao “na nošenje drugo m fizič ko g ili psihi čko g bola i li st rah a”.52

Žrt va nakn adu štet e može potraživati i kada pretrpi samo jedan o d na vedenih vidova n em at erijalne št et e. Međuti m, Z OO po st av lj a u slov d a bolo vi i /ili strah ko je je žrtva t rp ela moraj u biti takvog in te nziteta i tra janja ko je o pravd ava ju do su đi va nje nakna de štete. Inte nzitet i tra janje bo lov a i straha s ud u tvr đuje u suds ko m postupku.

Za pretrpljene fizičke bolove, za p ret rplje ne duševne bolove zbog uman jenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za stra h sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bo lova i st raha i n ji hovo tr aj an je to op rav dava, d osudit i pravič nu novčanu n aknadu , nezavisno od naknade materijalne štete kao i u n jenom od su stvu.(Čl an 200 ZOO)

Kao p os eban vid nema terija lne šte te ZO O pr epozn aje duš ev ne b ol ove i zbog naročit o teškog invalidi te ta člana por odice:

U slučaj u naroč ito t eškog i nvaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njeg ovo m bra čn om drugu, d eci i roditel jima pravič nu n ovčanu naknadu za n jihove dušev ne bol ove . ( član 20 0, stav 3 ZO O)

ZO O ne daje objašnjenje šta se podrazumeva pod pojedinačnim vi dov ima n em aterijalne štet e. Tum ačenja tih p oj mo va da li su s ud o­ v i u brojnim su ds ki m o dlukam a.53

51 Više o naknadi nematerijalne štete u Nataša Mrvić Petrović "Naknada nematerijalne štete žrtvi krivičnog dela", (Beograd, 2001) i dr Zdravko Petrović "Naknada nematerijalne štete", (Budva, 2001).

52 ZOO, član 200.

53 Videti Vrhovni sud Srbije, Bilten sudske prakse, br. 3/2008.

38

K o m ož e potraživ ati na knadu ne ma terijal ne štete?

Lic a koja im aju pravo n a potra ži va nj e n emater ijalne štete odr eđe na su u ZOO ( član 200 i 201).

54 Postojanje trajnije zajednice života sud utvrđuje tokom dokaznog postupka.

39

N ema terij al na št eta se nado knađu je u novcu. Zakon p redviđa i mo­ g uć no st da s e dos udi i naknad a za buduću n ema terij aln u š te tu (ako je po redo vn om toku izvesno d a ć e ona t rajat i i u budućnosti).55

6 .2.2.2. Mater ijalna š te ta

ZOO p red vi đa da dir ekt ne žrtve i čl anovi nj iho vih p orodi ca imaju p ra vo po tra ži vati n ak na du mat er ijalne štete koj u s u pretrpeli kao posledicu nasi lja i dru gih kršenj a lj ud skih pr ava . Precizn ij e, ZOO je pr opisao da se na kn ada m ate rijal ne štete mo že tražit i u s lučaje­vi ma sm rt i, t elesne pov rede i oštećenj a z dravlj a.56

U sluč aju smrt i, mater ijalna š tet a obuhvata troškov e sa­ i. h rane i gubitak iz dr žavanja (p ravo k oje imaju sa mo li ca koje j e s tr adala ž rtva p o zakonu trebala i zd rž avati, kao i ona li ca koja je ž rtva izd rža vala i li redovno pomaga la).U s lučaje vima n an ošen ja telesn ih po vreda i na rušavan ja ii. z dravlja, žr tv a ima p ravo da potražu je troš kov e lečenja i izgublje nu zaradu zbog ne sposobn osti za rad za vrem e leče nja.

Ukol ik o je žr tva pod legla povred am a nakon period a le čenja, on da se naknad a mat eri ja lne št ete mo že isplatiti p o oba osnova.

U s lu čajevi ma kad a žrt va zb og potpune ili d el imične n es posobno s ­ ti za rad g ub i zara du , ili su joj potrebe trajno p ovećane, il i su mogućn o sti njenog daljeg r az vijanja i n ap redova nja uništ ene ili s manjene, od go vo rno l ic e dužno j e pla ćati p ovređenom o dređen u novčan u re ntu , kao nak na du za t u št etu.57

55 ZOO, član 203.

56 Ibid, član 193 – 195.

57 Ibid, član 195, stav 2.

40

6.2.2. 3. Naknad a štete z bo g nezak onitog pr it vora58

Zakon ik o kri vič no m postupk u sadr ži pos ebne odre dbe o p ravu n a o be štećen je žr tava nezak on itog prit vor a.58 Prav o na nak nadu št ete p ri pada l icu :

• ko je je bi lo u pritvoru, a li proti v njega nije d ošl o do pokr e­tanja krivi čnog post upka i

• licu k oje je neosnovan o l iš en o slobode

U ovim sl uč aj evima, žrtva pre pok retanj a p os tupka za naknad u štete pred s ud om, mora podneti zahte v M inistarst vu pravde ra di po st izanja sporazuma „ o postojanj u štete i v rste i vis in i naknad e“. Ako z ahtev za nakn adu štet e n e bude usvo je n ili po njemu mi­ n is ta rstvo ne donese o dlu ku u r oku od tri me sec a od d ana p odn o­š enja zaht eva , žrtv a mož e po krenuti sud sk i postup ak.

S o bzi rom da se tužba podn osi prot i v Rep ublike S rbi je, a njeni or ­gani se nalaz e u Be og radu, nadle žni sudovi za ove t užbe s u P rvi osno vn i sud i Viš i sud u Be og radu.59

6. 2. 3. Roko vi za po dn ošenj e tužbi z a n aknad u šte te ZOO pr opi su je rok ove u ko jima ž rt va može da ost vari prav o na materijalno obeštećenje podnošen jem tuž be nadle žno m sudu. Podn oš enjem t užbe po i steku tog r ok a nas tup a za starelo st i žrt va gubi p ravo da su ds ki m put em potra žu je obešt ećenje z a pre tr pl jene p ov rede lj ud ski h prava .

Potraž i va nj e naknade šte te zast ar ev a za t ri godi ne od kada j e žr tva s aznala za štet u i lice koj e je št et u uč inilo (sub jektivn i rok zastare­los ti). Pr av o na potr aživanj e šte te sudsk im putem z ast ar eva u

58 "Službeni list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002 i "Službeni glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 ­ dr. zakon,

49/2007, 20/2009 ­ dr. zakon i 72/2009), Videti članove 556 – 564.

59 Prvi osnovni sud je nadležan za tužbe gde je vrednost spora do 100 000 evra u dinarskoj protivrednosti,

a Viši sud za tužbe gde vrednost spora prelazi 100 000 evra u dinarskoj protivrednosti.

41

svakom s luč aju z a pet godina o d ka da je š te ta n astal a (objekti vn i rok za sta re losti).60

ZO O pro pisuje da ukoli ko je šte ta prouzrokovana krivičnim de lom, a za krivično gonje nj e je p redvi đen duži rok zast ar elost i, za htev za n ak nad u štet e pr em a odg ovo rn om licu zastar ev a k ad istek ne v reme o dređeno z a zas tarelos t krivi čn og gonje nj a. 61 Iako je ov a odre dba veoma jasna i nedvo smis lena u sm isl u da ne p ravi razliku iz međ u fizičk og i pravn og l ic a, mo gućnos t p ri mene d užeg r oka z asterelo sti potra ži va nja št ete o d drža ve ka da su k riv ična d el a izv ršili pr ip ad nici sr pskih sn aga onemog uć io je Vr hov ni sud Sr bij e (VSS) .

VSS je u svom pr avnom s tavu iz fe bruar a 2 004. godi ne o dbacio primenu du žih rokova z astarelost i prava n a nakn adu štete u slu čaj evima kad a su kr še nj a ljud sk ih prava počinili vojn ici i policajc i.62 Po vod za za uzima­n je ovog p rav no g stanovi šta je su broj ni sudski p os tu pci koje su u to vr eme FHP i dr ug e organiz ac ije za ljudska p ra va, u im e prin udno mobi­lis anih s rpskih i zbeglica iz Hrv at ske, pokre nule p rotiv Republi ke Srbij e z bo g neza konite mobilizacije koju su sprovod ili pri pa dnici MUP­a Srb i­ je t okom or už anog sukoba u Hrvats ko j i BiH. V SS je d ao svoje mi šljenjed a žrtv e mobilizacij e mogu da tuže is ključ iv o policajce kao pojedince, igno rišući č in jenicu da su ti p olicaj ci u prihvatne ce ntre z a i zbegli ce i domove iz beglica d ol az il i po služb enoj dužn ost . Dakle, VSS je supr ot­ no v eć odred bama Us ta va i ZOO o odgo vo rnosti dr žave z a nezak on ite akte pripadnik a snaga be zbedn os ti, faktičk i el im inisao bilo kakvu ve zu izmeđ u državn ih organa ko ji su izd avali na lo ge z a masov no hap šenje izbegli ca , i pr ipadnika p ol ic ije k oji su t o, u ok vi ru vršen ja služ bene dužno s ti , sprovodili u d elo. S o bzi ro m na oba ve zn ost primen e pr avnih mišlj en ja VSS, hiljade prinud no mobilisa nih izbe glic a ­ ali i dr ug e žrtvekoje su nameravale da svoj e pravo na obešt eć en je ostva re suds kim pu tem – on em ogućen e s u da dobiju p raved no obe št eć e nj e od drža ve.63

60 ZOO, član 376.

61 Ibid, član 377 stav 1.

62 Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvrđeno na sednici 10.02.2004. godine.

63 U novembru 2004. godine Međunarodna mreža pomoći (IAN), Beogradski centar za ljudska prava i Fond za humanitarno pravo podneli su inicijativu za izmenu ovog pravnog shvatanja ali ona još uvek nije razmatrana.

42

6 .2.4. Nadležni sud ov i

Tužba za nakn adu štete p odnosi s e mesno n ad ležnom osno vnom s udu ako j e t ra ženo o be štećenje manje o d 100.00 0 evr a u dinarskoj p ro tivvred no sti. A ko je o beš te ćenje traženo tuž bom već e o d na vedeno g iz no sa, n ad ležan je mesno n adležn i V iši s ud.64 Mes na nadlež no st su da o dr eđuje s e prem a mestu g de se „šte ta “ dogodi la ili prema sediš tu tužene (u o vom sed ište drž avnih organa). O si m toga, u sluča je vima kada kad a se obešt eć enje traži zbo g s mrti bl iskog čla na porodi ce ili teške telesn e povr ede, me sno n adl ežan je i sud na čijem p od ru čj u tužil ac ima prebiv al ište. 65

6.2 .5. Neg at ivne o dl ike s udskog ostv ar ivanja p ra va na re paracije u Srbi ji

Žrt ve ko je u Srbiji pravo na re pa racije mogu ostv ariti jed in o u suds kom postu pku, s uočavaju se sa broj nim poteškoć ama i iz azovima.

Poj edine žr tv e kršen ja ljuds kih pra va uopš te i ne pokreću i. postup ke za o beštećen je pr otiv drža ve jer još uvek osećaju str ah od po či nilac a, koj i i da lje živ e u n jih ov im zaje dni­cama i ni ka da nisu p roces ui rani za svoja nedela . Žrtve su z ab rinute za s voju i sigurnost svoj ih por od ica i ver uju da bi postupcim a za obešte će nje do veli u opa snost sebe i svoje por od ice. Pro cesna pra vi la suds kih p ostup ak a veoma su rig idna i ii. neprimer en a slučaje vima krš en ja lj udski h pr av a, pose b­n o kada su u pi ta nju pravila do kazivanja. Žr tv e često ne m ogu da obezbe de a utenti čn e i k lju čne dokaze o povr e­ da ma l judsk ih prava k oje su pretrpele je r takvi d ok azi,

64 Videti članove 22 i 23 Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br.116/08) i član 38 Zakona o

izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 111/09).

65 ZPP, član 39 i 45.

43

z bog okolnost i u koji ma su se te p ovred e d esile , nap rosto ne p ostoje (na primer ž rtvi nij e izdata potvrda za v reme d ržanj a u nez ak on itom pr itv oru ili d okt ori koji s u ž rtvi to rture u kazali pomoć ni su že leli da i zd aju pot vr du o usta­no vlje nim povr ed ama66). Norme o z astarelosti pr ava na sudsko potraž iva nje nak na­iii. de štete, kako s mo videli u preth od nom od el jku , tumače se na n ačin koji one mogućav a uspešan is hod sud skih po stupaka . Uslov d a braća i se stre oso ba koje su ub ijene i li kod k oj ih iv. je nastu pio n ar očito težak in va lid itet, mog u p otraživ ati n akn adu n ema te rijal ne štete jedin o ako su sa nj om živ e­ l e u „trajn ijo j zaje dn ici živo ta “. Ov im usl ovom ne gi ra sa prir od na blis kos t i p ov eza nost i zm eđ u bra će i sestara ko ja p ostoji bez ob zir a na ekonoms ku zajedn icu i za jed ni cu života. Sudski p ostupci za o stvari va nje pra va na mate ri jal ne v. re par acije u Sr biji tr aju u pro seku po tr i g odine.67 U s lu čajevim a kada ž rtv a uspe u postupku, visina odštete vi. je u glavno m neprim ereno niska u odnosu na ono što je žrtva preži vela. Poseb no je u očl jiva nes razmera izme đu odštete ko je žrtve dob ijaju zbog te šk ih krš enja ljudskih pr av a i ob eš tećen ja ko ja sudov i dosuđuju pol iti čkim li čn os tima zb og povrede ugleda i časti.68

66 Primeri iz prakse FHP.

67 Praksa FHP­a.

68 Kurir kažnjen sa milion dinara zbog laži o Dinkiću, Blic, 24.09.2007. i Novčana kompenzacija zbog torture u OUP Prijepolje, saopštenje FHP, 17.07.2007. godine.

44

7. Si mboličke rep aracije u Srbiji

Od demokr atskih pr om ena u Srbi ji u oktobru 2000 . godine , bilo je više z va ničnih simb oličkih dela u odnosu na ratne zlo či ne, po či­njene o d 1991. godi ne, u ime srpsk og naroda . Sa dru ge strane, spomen obele žja u Srbij i posvećen a su gotovo isključiv o stradanju ž rta va NA TO bomba rdovanja.

7.1. Iz vi nj en ja

Pr ed sednik bi vše D ržavne z aj ednice Srbij e i C rn e Gore (SCG ) Svetoza r Marov ić i pre dsednik Republ ike Srbi je Bor is Tadić uput i­ li su u ne ko liko na vra ta izvinjen ja narodi ma koji žive n a teritor iji bivše Jugo sl avije:

• Pre ds ednik D rž avne zaj edn ice SCG Svet oz ar Maro vić je pr il i­ ko m poset e Preds ed ni ka Republik e Hrva tske St jepana Mesića Beogra du 10. s ep tem bra 20 03 . godine, up ut io izvi njenje :

(...) za sva zla k oja j e bilo koj i građa nin Crn e Gore i Srbije učin io, ili priči nio, i li urad io b ilo k om e u Hrvatskoj. Želim da s e i zvinim zbog to ga što ne mi s lim d a su na rodi kriv i niti d a se narodi treb aj u izv injavat i, ne go da se z ajedni čki do govorimo i rad imo na t ome, kao što to čin im o upra vo i ovih da na, da svako ko je k riv i za đe i od govara pred zakon om i da je jedna od naših na jv ećih ob aveza u tom de lu u pr avo saradn ja sa Ha gom.

• Pri li kom poset e Sarajevu, 1 3. novembr a 2 00 3. god in e, Sv etozar Ma ro vić je re kao :

Ja že lim ovu p riliku da is ko ristim da se za sv ako z lo ili ne sr eću k oj u je bilo ko u B osn i i Her cegovi ni p re trpio od bilo koga i z Srbije i Crne Gor e izvini m i da kažem da n ar odi n ema ju pravo i da ne sm ij u da trp e krivi cu i zl a koja su n aprav ili po jedinc i.

45

• Pred sedni k Srbije, B oris T ad ić na početk u s vog mandata, t oko m posete Saraje vu 6 . de cembra 2 004. g od ine, up uti o je iz vi njenj e slede će sadržine :

T o nije uči nio sr ps ki naro d jer s u zl očinci po je dinci. N em og uć e j e optuž ivati j ed an n arod je r su isti zl očin i vršeni i p rotiv sr p­sk og naroda , p a i u t om smisluda s vi j ed ni drugi ma dug uj em o iz vi njenje jer s mo svi u r elativno kr atkom vr em en sk om perio du b ili i ž rtve i sve doci zl o čin a. .. Ja ću početi pr vi i izvinjavam se sv ima pro ti v kojih s u počinjen i zločini u ime srps kog nar oda. Ž elim d a nagl asim da te z l oči ne nije počinio sr pski na rod , već pojedin ci koji imaju ime i prezim e i koji tr eba da odgova raju pre d s ud om u Ha gu.

• I zv injenje k oje je je sa držal o i preuz imanje odgov orn os ti za ned ela iz pr oš losti , p re dsednik Bo ris Tadić izr ekao je p ri likom gostov a nja u emi si ji Nedelj om u dva na H rv atskoj radio­ televiz ij i 2 4. jun a 2007 . godine. On je tom prilikom re kao:

Svim g ra đanima Hrvat ske i svi m pr ipadnicim a hrv atsk og naro­d a koje su učinili nesrećnima pri pa dnici mog a narod a, upu­ćuje m izvinjenj e i pre uzi mam za to od go vo rnost.

7. 2. K omemoracije Izuzev poset e pred sednik a Srbije Bor is a Tadića i p re dsedni ka Sk upštine V ojvodi ne B ojana K os treš a Sre br enici na komemo ra­tivnom skupu u Potočarima povo do m 10­ og odiš njice od g enocida u Sr eb renici , zvan ič nici Srbije su prisustvo vali ug la vn om komemo­rac ijama u čast ž rt ava zlo čina n ad Srbima. Ko mem or acijama građan ima S rb ije bošnj ačk e nacion aln osti ko ji su st ra dal i 199 2. i 1993 . godine u otmi cama u Mioč u i Štr pci ma , prisustv uju sa mo predsta vni ci vlast i b oš nj ačke n acionalnos ti.

46

7.3. S po men obel ež ja

Među broj ni m spomen ob el ežjima u Srb iji, na jvi še je onih koji su p osvećeni se ća nju na civile, vo jn ike i po licajce poginule to kom NATO bombardovan ja. T ak vi s po menici pod ignuti su u Bešk oj , Alek si ncu, Varvar inu, Nišu, Beog ra du, Grdeli ci , Surdulici, Vladiči­nom Ha nu, Vranj u, Mij at ovcu, Nov om Paz ar u i drug im mesti ma.

Sp omenik deci st rad al oj toko m NA TO bom bardovanj a u park u T aš majdan , Beograd .

47

Spomeni k p os ve ćen o tetim Bo šnj acima u Št rpcim a pod ignut j e u Pr i jepo lju 2 7. febru ara 20 09 . godine, na 16 . godiš nji cu zločina. N a s po menik u su ispisa na imena de vet građ ana Pri je polja, d rž avl jana S rbije, koji su ubijeni u ovo m zloči nu , a ne i st radali dr žavlj ani Crne G ore. Na s po me niku st oje sledeće reč i:

Ko u ov oj zem lj i za boravi 27 . feb ruar 199 3. i s tan icu Štr pc i odu­stao je od buduć no sti.

7.4. Dek la ra cija o Sreb re nici

N ar od na sku pš ti na R epublike Srbi j e usvojila j e 3 1. mar ta 2 01 0. go­di ne Deklara ciju o os udi zl oči na u Srebrenici ( Deklaracij a) k ojom ova institucija s im bo lički i zr ažava osud u gen oc ida , saose ćan je sa žrtv am a i žalj enje z bo g nepreduzimanja svih mogućih mera da se ge no cid spreč i. Iako ima p ri me dbi na tekst, od stran e organi za ci ja za l ju dska prava i u družen ja ž rta va, zbo g toga što se n e pominje r eč gen oci d i š to 1 1. jul ni je p rog lašen d anom seć an ja na žrtv e g enocida, p os to ji opšta s aglasnos t da je Dek la racija poz iti van ko­rak u p rocesu pri znavanja ž rtava i o dg ovo rnosti. I zm eđu ostal og, u De kl araciji piše:

Naro dna sk upšt ina R epublik e Srbije najoštr ije os uđu je z ločin iz­vr š en nad boš njačkim sta nov ni št vom u Srebre nic i j ula 1995. go­dine, na n ač in utv rđ en presu dom Me đu narodno g su da pravde, kao i sve dr uš tvene i po lit ičke pr ocese i pojave koji su dov eli do fo rmira nj a sve sti da s e ost varenje sopstven ih nac ionalnih c il jev a može postići upo tr eb om oruža ne sile i fi zi čkim nasil je m nad prip adnicima d rugih n aroda i r el ig ija, i zr až ava jući pri t om sa­uč eš će i i zv in jenje poro dicama žr tava zb og t oga što nij e učinje no s ve d a se sp reč i ova t ra ge dij a.

48

P RILOG

Rez olucija us vo je na od strane Ge neralne s kupšti ne1 |na izv eš taj Treć eg komitet a (A/60/509 /A dd .1 )|

60/ 147. O snovna na čela i s me rni ce za o stvariv anje pra va na pravn i lije k i repa ra ci je žrtava t eš kih kršenj a međunaro dnog pr av a ljudskih prava i ozbilj nih po vr ed a međunarodnog humanitarnog prava

Genera lna skupštin a,

Rukovo de ći se Po ve ljom U je di nj enih nacija, Univerz alnom deklara­cijom o l judskim pr av ima2, Me đun arodnim pak tovima o l judskim pravi ma3 , drugim r elevantnim i nstrumen tima lj udskih pr av a i Beč­kom de kl aracijo m i akcion im programo m 4, Potv rđ ujući zn ačaj s is temats ko g i i scrpnog reguli sanja pi tanja pravn ih lek ova i re pa ra cij a za ž rt ve te ških kr šenja međunarodno g prava lju ds ki h prava i ozbi lj ni h povre da m eđunarodnog hum a­nitarnog prav a, na nacio na lnom i međ un ar odnom ni vou; Pr ih vatajući da žr tve im aj u koris ti, o stvar iv anjem p rava na pr avne leko ve i repa ra cije, među nar odna za jednica iskazu je saose ćanje sa pa tnjom ž rtava, p re živ elih i sa b ud ućim g en er acijam a i potvr đu je me đu nar od no pra vo u o voj obl asti;

1 Prevod: Olja Velašević i Tea Gorjanc Prelević, potvrđen od strane Kancelarije UNHCHR

u Beogradu 27. juna 2006. godine

2 Resolution 217 A (III)

3 Resolution 2200 A (XXI), annex.

4 A/CONF. 157/24 (Part I), chap. III.

49

P ozivajući s e na u sv ajanje Osnov nih na čela i smerni ca o pra vu na pravn i l ek i repara ci je za žrtve teških kr še nj a među na rodno g prava lju ds ki h prava i ozbi lj nih povre da međunarodnog hum anitar no g prava od st rane K om isije za lj ud ska pr av a u n jen oj r ezoluci ji br. 2 00 5/ 35 od 19. a pri la 20055 . i Ek on om skog i soc ij al nog Save ta u njeg ov oj rezolu ci ji 2005/3 0 od 25. j ula 200 5, u koj oj je S av jet prepo­ruči o Ge neralnoj sk upš tini da u svoji Osn ovn a načela i smernice,

1. Usvaj a Osnovna n ač ela i smern ic e za ostv arivanje p rava na pra v­ n i le k i r ep araci je žrta va masov ni h krš enja me đunarod nog prav a ljudskih prava i o zbilj ni h pov reda m eđ un aro dnog hu manitarn og p rava, ko ja su u pr ilo gu ove re zo lu cije;

2. Pre poruč uj e državama da u zmu u obzir Osno vna načela i smern ic e, da pr om ovi šu njih ovo poš tovanje i da o nj ima ob av es te pripad nike iz vr šne vl ast i, poseb no one k oji su nadl ežn e za primje­nu zakon a i vojn e snage i s nag e bezbe dnosti s nag e, zakono da vna tela, or gane pra vosuđa, ž rt ve i njih ove p unomoćni ke , za štitnike l ju dskih prava i a dv ok at e, medij e, kao i šir u javnos t;

3. T raži od g eneralnog sekret ar a d a preduz me m er e koje b i o be z­bedile na jšir u moguću dis tribuciju Os no vnih nač el a i sm er nica na svim zv an ič nim jezic im a Uje dinjeni h nacija, uključ ujući n jih ov o dosta vlj an je vla da ma, među dr žavni m i nevladinim organizacij am a i uključivan je u izdanje Ujedinjeni h n acija p od n azivom L jud ska pra va: z birka međuna ro dnih instrumen ata.

64. plen ar na sj ed ni ca

16. dec em bar 20 05 .

5 Vidi Official Records of the Economic and Social Council, 2005, Supplement No.3 and corrigendum (E/2005/23 and Corr.1), chap. II, sect. A.

50

An ek s

Osnovna nače la i smernice z a os tvarivanje pra va na pr av ni le k i re­ p aracije žr tava t eških krše nj a me đunarodnog pra va lj ud s kih prava i o zb iljni h povreda me đu na rodnog humanitar nog prava

Preamb ul a

Gen er al na skupšti na,

Po zivajući se na od redbe kojima se obez bj eđuje prav o na pra vn i lek za ž rtve kr šenja međunarodn og prava lju ds kih prava u brojn im međunarodnim ins tru me ntima, pos ebno u članu 8 Univerzaln e de­ k­la ra cije lju ds ki h prava6, čla nu 2 Me đunarodnog pakta o g rađanski m i političk im pravi ma7, čl an u 6 Među n ar odn e konve nci je o el im in aciji svih o bli ka rasn e diskr imi nacije8 , čl anu 14 K onvencije p ro tiv muč e­ n ja i drug og ok rutnog, nečo ve čn o g i poni žav ajućeg postup an ja i li ka žn jav anja9 i čl anu 39 K onv encije o pravima djeteta10, kao i u međunarodn om humanita rno m pravu , u članu 3 Ha šk e konvencije o pošt ova nju zak ona i o bičaj a ratov an ja n a kopnu od 1 8. oktobra 1 907. ( Ko nv encija I V)11 , čl. 91 Dodatnog protok ol a uz Žen e vs ke konvenc ije od 12. av gu st a 1949. u vezi za šti te žr tava međ un arodnih o ru ža nih sukob a ( Pr otokol I ) od 8. jun a 1 97712, i članovima 6 8 i 75 R ims kog st at uta Me đunarodno g krivičn og suda13 ,

6 Resolution 217 A (III)

7 Resolution 2200 A (XXI)

8 Resolution 2106 A (XX) annex.

9 United Nations, Treaty Series, vol. 1465, No. 24841

10 Ibid, vol. 1577, No. 27531.

11 Vidi Carnegie Endowment for International Peace, The Hague Conventions and Declarations of 1899

and 1907 (New York, Oxford University Press, 1915)

12 United Nations, Treaty Series, vol. 1125, No. 17512

13 Official Records of the united Nations Diplomatic Conference of Plenipotentiaries on the

Establishment of an International Criminal Court, Rome, 15 June – 17 July 1998, vol. I: Final documents (United

Nations publication, Sales No. E.02.I.5), sect. A.

51

Pozi vaj uć i se na odredbe regi onal nih kon ve ncija k oj ima se ob ez­be đu je pra vo na prav ni lek za ž rtv e kršenj a međuna rod nog prava l ju dsk ih prav a, poseb no č la n 7 Afrič ke povelj e o lj ud skim pra vima i pr av im a naroda14, član 25 Ameri čk e kon vencije o ljudsk im pra­vi ma15 i č la n 13 Ko nv encije o zaš ti ti l judsk ih prava i osnovnih slob od a16,

P ozivajuć i se na De kl ar aciju o o snovni m načel im a os tv ar ivanja p ra vde za žrt ve zloči na i zlo upo tr ebe ovl ašćenja proi stekle iz raz­ ma tr anja Sed mo g k ongres a Ujedinjen ih n acija o spre ča vanju k ri ­ mi nala i postup anj u prem a i zvršioci ma krivični h de la i r ezo lu­ cije Gen era lne skupšt ine Ujedin je nih nacija br. 40/34 od 29 . no­ vembra 1985 , kojom je Skupš tina usvoj il a tekst p re po ru če n od str ane K on gresa,

Pot vrđuj uć i načela o bjavl je na u Dekl ar aciji o osnovni m nače lima ost va ri van ja prav de za ž rtve zlo čina i zlou potreb e o vlašć en ja , u klju­ ču ju ći to da se sa žr tvama mora p ostupati sa sao se ćanjem i po što­v anjem n jihovog dostoj ans tva , da se u po tp un os ti poštu je nji ho vo pravo n a pri st up pravdi i pravo n a obešt ećenj e, k ao i da se p od ­ s tak ne osni vanje, j ačanje i pr oš ir iv anje dr ža vnih fo nd ov a za obe­šteć enje žr ta va, za jed no sa ek sp editivni m razvo je m odgovar ajućih p ra va i pravnih lekova za žrtve ,

Prim eć uj ući da Ri ms ki st atut Me đunarod nog krivi čno g s uda zahteva usv aj an je „načel a u vez i reparaci ja ž rt vama, od no sn o u vezi žrtav a, koja uk ljučuj u r estitu cij u, nak na du š tete i re habili ta ci ju“ , zahte va da Skup ština drž ava ugov or ni ca osnuje fo nd u ko ri st žrtav a zl očina u nadlež nosti Sud a, i za po ro di ce ta kv ih ž rtava i z ad užuje S ud da „zašti ti bezb ed nost, fizičku i ps ihološ ku dobrob it, dosto jan st vo i pr iv at nost ž rt av a“ i da doz voli uč eš će žrtava u svim „ fa za ma po st u pka koje S ud proce ni k ao odgo va ra juće“,

14 United Nations, Treaty Series, vol. 1520, No. 26363.

15 Ibid, vol. 1144, No. 17955.

16 Ibid, vol. 213, No. 2889.

52

Potvrđ uju ći da se ovde sad rž an a Osnovn a n ač ela i s mernic e od no se na teška krše nja međun ar odnog prava lj ud sk ih pra va i oz biljn ih povre da međunar odnog h umanit arnog prava k oja , z bog sv oj e ozbiljne p ri ro de , predst avljaju uvre du ljudskog do st ojanstva ,

Naglaša vajuć i da ovdj e sa dr žana O sn ov na načel a i s merni ce n e sad r že n ove međuna rodne i li nacion al ne pravne oba ve ze već i de n­ t if ikuju m eha ni zme, mo da lit ete, po stupk e i metod e pri mj ene posto jećih pr av ni h obav eza u sk la du sa međun ar odnim pr avom l judski h p ra va i međ unaro dni m huma ni ta rni m pra vom , koje su ko mpleme ntarne, iako ra zli čite po sv oji m nor mam a,

P od se ćaj ući da međunarod no p ravo sa drži o ba ve zu krivičn og go­ nj enja izv ršilaca o dr eđe nih me đu na rod nih kri vičnih djela u sk lad u sa međun ar odnim obav ezama drž av a i zahte vima d om ać eg prava il i kako je p redviđ en o releva ntnim s tatutima me đunarodnih s ud skih org an a, kao i da o ba veza k riv ič nog gonje nj a pot vr đu je sprovođ enje me đunarodn ih prav ni h oba veza u s kl adu sa zah tevima nacio na lnog pra va i proced ur a i podrža va ko ncept kom pl ement ar no sti ,

Prim ećuje d a savrem eni obl ic i vik timiza ci je ia ko sušt inski usmjereni p ro tiv p oj ed in ac a, mogu takođe b it i usmj er en i i protiv gr up a lju di koje s u kol ektivno ob eležen e,

Prihavata juć i da ž rt ve im aju kor isti, ostvar iva njem prav a na p ravne l ekove i reparacije, međ unarod na zajed ni ca iskazuje s aosećanje s a patnj om ž rta va, pre živelih i sa budućim ge nerac ij ama i potvr đuje međ un arodna pr av na nač el a o o dgovorn os ti , pra vdi i vladavini prava;

Uvere na da, u sv aj anj em pers pektive orijent isane p re ma žr tvama, m eđ una rodna z ajednica p otvrđu je svoju lj udsku solidarnost sa ž rtvama po vr eda međunaro dn og prava , uklj uču jući kršenja me đu­narod no g pr av a ljuds ki h pr ava i m eđunaro dn og hum ani tarnog p ra­va, kao i sa čo ve ča ns tvom u cel ini, u sk la du sa sl edećim Os nov nim nače lima i smernic ama,

53

Usvaja sl ed eća Os novna n ačel a i sme rn ice:

I. Ob aveza po št ov an ja , obezbe đivanj a po štovanja i pr imene m eđ un arodno g prava ljuds ki h pr ava i međunar od no g humanit ar nog p ra va

1 . Oba veza p oš tovanja, ob ezbeđ iva nja p oš tovan ja i p ri me ne me đu­na rod nog pr av a ljudskih prava i m eđunarodnog hu manit arn og prava ka ko j e predvi đen o odgovaraj uć im pr av ni m c elinama prois­t iče iz:

(a) međ un ar odn ih ugo vo ra či ja je d ržava članica;( b) o bičaj no g međunaro dnog p ra va ; (c) un ut rašnje g prava s vake drž av e.

2. Ako to ve ć nisu u či ni le , držav e ć e, u skl ad u sa z aht evima me đu­nar od no g pr ava, obezbediti d a njihov o d omaće pravo bu de us kla­đe no sa nj ihov im među narodn im obaveza ma tako što će:

(a) uključiti od re db e međunar od nog pra va lju dskih prava i međun aro dnog hu man itarnog p rava u n ji hovo unu tr aš­nje pravo, ili ih na dru gi način primeni ti u svom do maćem p ravnom sist emu; (b) us vojit i o dgova ra juće i d elotvorn e pravne i ad min istrati vne pr ocedure i druge o dgovarajuć e mere koje obezbeđu ju pravi­ča n, de lotvo ran i h itan p ri stu p sudu; (c) o be zbediti pristup d ovolj ni m, d elotvor nim, hi tnim i o dgo­varajuć im p ravni m le ko vima, uključuj ući re pa racije, kako su dole de finisa ne ; (d ) obezb editi d a njihov o domaće pr avo p ruž a naj ma nj e i sti ni vo z ašt ite žrt ava k oji zah tev aju međuna ro dne ob aveze .

I I. Obim o baveze

3. O ba ve za pošt ovanja, o bezbeđ iv an ja poštova nja i p rimene m e­đunarodnog prava lj udski h pr ava i međ un ar odn og huma nitarn og prav a, kako je pr ed viđena odre đe ni m p ravnim celina ma , uključ uje, između o stalo g, obavezu da se :

54

(a) p redu zmu o dg ovaraju će zakon ske i admi nis trati vn e i druge odgov ara juće mere za spr eč ava nje povre da; (b) pov rede istražuj u djelotvor no, hitn o, i sc rpno i n epristras­no i, tamo g dje je to o dgo varajuć e, preduzm u mj ere pr otiv onih koji su n avodn o od gov orni u sk lad u sa d om ać im i m eđ u­ narodnim pra vom; (c ) ob e zb edi jed nak i d elo tvoran pristup su du onim a koji sebe smatr aj u žrtva ma k rš en ja lju ds ki h p rava il i humanitarno g prav a, k ako je ispo d opisa no , bez o bz ira na to ko u krajnjem s lučaj u može biti nos ilac o dgo vornos ti z a to kr še nj e; i(d ) o bezbede de lo tvo rni p rav ni le kovi za ž rtve, uključuju ći repa ra cije, k ak o je dole opisano.

III. Te ška k ršen ja međ un arodno g prava ljudskih p ra va i o zbi lj ne povrede m eđ unaro dn og humani tar nog pr ava ko ja pre ds ta vljaju zl oč in e pr ema me đu na rod nom pra vu

4. U slučaj ev ima teš kih k ršenja me đunar odnog pra va ljuds kih prava i ozbil jn ih po vreda m eđunarodn og h umani tarnog pr ava, koj a pr edstavlj aj u zlo čin e prema m eđunarod no m pra vu, drža ve su du žne d a sprov edu istr agu i, kada postoje d ov olj ni dokaz i, kriv ič no gone lice navod no odgov or no za ove povre de , i, ako se odg ov or­ n ost utvr di , da t o lice ka zn e. Štaviše , u ov akvim slučajev ima , države bi tr ebalo, u skladu s m eđ unarod ni m p ravom, da sarađuju jed na s a drugom i pomaž u me đun arodnim pravosu dn im org ani ma nad­ l ežn im z a istr agu i pro ce sui ra nje ovak vih po vr eda.

5. U t om cilj u, tamo gde je to predviđe no od gov araju ći m međ unarod ni m ugo vorom i li dr ugom me đun arod nom pr av nom obavez om, d rž av e ć e usvoj iti ili na dr ugi n ači n u svo m p ra vn om sistemu prim en iti o dgo varaj uće odredb e z a me đunaro dnu juris­dikciju. Š taviš e, t amo gde ta ko predvi đa o dgovaraju ći ugovor ili d ru ga međ unarodnop rav na obaveza, dr žave treb a da obe zbede eks tradiciju ili p redaju i zv ršioc e kri vič nih dela drug im drž avama i li odgov ar aj ući m međun arodnim sudskim telima i p ružiće pr avnu

55

po mo ć i drugi o bl ik saradnj e u cilju ostv are nja međuna ro dne pravd e, uključuju ći pomoć žrtv ama i sv ed oc ima i njihovu z aštitu u s kladu sa me đunarodn im prav nim standardi ma ljuds kih prava i u sklad u sa me đu na rod nim p ra vnim obavezama kao što su za br ana mučen ja i dr ugih oblika okrutnog, ne čovečn og i po niž avaj ućeg postup an ja ili k až nja vanja.

IV. Zastarel ost

6. Tamo gde je to pr ed vi đen o prim en ji vim ugovor om ili je sastavni d eo drugih međ unarodni h p ravnih ob aveza, o dredbe o zastarel os ti neće se primenji va ti na teška kr še nja m eđ unar odnog prava l judsk ih prava i oz biljne povred e m eđ unarodnog hu manit arn og prav a koje predstavlj aju zl oč ine na o sn ov u međunarodno g prava.

7. D omaće odredbe o za starelosti za druge ob li ke pov red a koje ne p re dstavljaj u krivič na djela na osnovu m eđunarodnog pr ava, ukl ju­ čuj ući o ne od re dbe o z as t arelost i koje se primj enj uj u na tu žbene za htjeve i drug e pos tup ke, ne s meju bit i prete ra no restr ikt iv ne.

V . Žrtve te ški h kršenja m eđunarod nog prav a lj ud sk ih pr ava i oz bi ljnih p o vr eda međunaro dnog hum an itarno g pr av a

8. Z a potr ebe ovog do kum enta, žr tva ma se sm atraju li ca koja su po jedina čno ili u gr upi pretr pela št etu k oj a uklj uč uje fizičke ili m entaln e p ovred e, emotiv nu p atnju , materijal n i gubi tak i li ozbil jnu povred u nji hovih osnovni h prava pu tem a kat a ili p ro pu st a koji predsta vljaju tešk a kr šenj a m eđunar odn og prav a ljud skih prava ili ozbilj ne povred e međun ar od no g humanitarnog p rava. K ada je to primereno i u skla du s un utrašnji m prav om , term in „ žrt va“ ukl ju­ čuje i članov e uže porod ice i li štiće ni ke ne posred ne ž rtv e i lic a koja s u pretrp ela š te tu u na stoja nj u da pomognu žrtvama u ne vo lji ili da spreče n ji hov u vikti mizacij u.

56

9. Lic e će s e smatra ti žrt vom bez obzir a na t o da li j e izvr šilac povrede iden tifikov an , uh apšen, kr iv ič no gonj en ili o su đen i be z o bzira n a po rodičn e ve ze između i zvršioca i žrtv e.

VI. Postup anje pr em a žrtv am a

1 0. Pre ma žrtv ama se m ora postupati human o, s poš to va nje m nji­ h ov og do stojans tva i ljudsk ih prav a, a od go vara juće mer e se m oraju preduzeti da se n ji ma i nj ih ovi m porod icama ob ezbedi bezbe dn ost, fiz ička i ps ih ička d obrobit i p riva tno st. Držav a treb a da obezbedi da n je ni domaći z ak on i, koliko go d je to m oguće, žrt va ma koje s u preži ve le nasi lje i tr au me pruže p osebn u pa žnj u i bri gu ka ko bi se s prečila n ji hova po novna tra umatiza cija tok om sudskih il i ad minist rat ivnih p ostupaka ko ji imaju za cilj d a se obezbed i pravda i re paracije.

VI I. Prav o žrtav a na prav ni lek

11 . P ravni lek ov i za teška krš enja međunar odnog pr av a ljud­ sk ih pra va i ozb il jn e p ovrede međunar odnog hu manitarnog pra­ va uk ljuču ju p rav o žrta va , pre ma među narodnom pr av u, na slijedeće:

(a) je dna k i d elotvoran pristup su du; (b ) o dg ovarajuće, d elo tvorne i h it ne repa rac ije za p retrpl jen u štetu; (c ) pristup rele va nt nim info rm acijama koje se odnose n a po­ vred e i meha ni zm e repara ci je.

VIII. Pristup sudu

12. Žrt va t eško g k ršenja među narodn og pr ava l judski h prav a ili ozbi lj no g krš en ja međunarodn og huma ni ta rn og prav a imać e j ednak prist up delo tvorn om pravnom lek u kao št o je to pred­vi đe no m eđunarod nim pra vom . D rugi pravn i lek ovi za ž rtvu uklj učuju pristu p admi nistra ti vn im i drug im org anima, kao i

57

mehanizmima , modal it etima i pr oce durama koje se sprovod e u skladu s domaći m pravom . Ob ave ze na os no vu međunar odnog prava k oje za ht ev aju obezbe đen je prav a na p ris tup su du i pra­vičan i n epr istras an postu pa k treba da postoj e i u doma će m pra­vu . U tom c il ju, bi t rebalo d a:

(a ) pren os e, pute m jav ni h i pr ivatn ih m eh anizama, info rm ac ij e o svim d ost upnim pr avnim le kovima za te ška kr še nja me đu na­rod nog pra va ljud skih pra va i ozbiljne povr ed e među na ro dno g huma ni ta rno g prava ;(b) preduzmu m ere da se uma nje nep ri ja tn os ti za ž rt ve i njih o­v e punomoćn ik e, da se z aštite od n eza konit e po vr ed e njihove p rivatnos ti i o bezbede o d zas trašiv anja i odmazde , kako oni tako i čl an ov i njihovi h poro dica i svedoci pr e, z a vr eme i p os­le s udskih, admin is tr at ivnih ili drugih pos tu pa ka koji imaju uticaj a n a interese žrtava ; (c) o be zb ede odgova rajuću pomoć žr tvama koje tr aže p rav nu za št it u; (d) om og uć e p ristup svim o dg ov ar ajućim pravnim , dipl o­ mat skim i konzu la rnim mera ma pot rebnim da bi žrtv e mogle i skorist it i svoja prava n a pravni l ek zb og tešk ih krš en ja među­na ro dnog pr av a ljuds kih prava i li oz biljnih krš en ja međ u­narodno g huma ni ta rnog pr ava.

13. Po red poj edina čnog p ri stupa pr av noj zaštit i, drža ve treba da pristupe razvo ju proce du ra ka ko bi ob ez bed ile gru pama žrta va d a podne su zahteve z a repa ra ciju, od nosno prime od govara juće repar acije.

14. Odg ovaraj ući, delotvoran i hitan pra vn i lek za teš ka kršenj a m eđ un arodno g pra va ljudskih pra va ili oz bil jna krš en ja međun a­ ro dn og hum anitarnog pra va treba da sadr ži sv e dos tu p ne i odgo va­ r ajuće m eđ un arodne p rocedu re po ko jima lic e može i ma ti ak tivnu le gitim ac iju i ne tr eb a da b ude šte ta n p o bilo koji d rugi d omaći pr avni lek.

58

I X. Repar acije za pre tr pljenu š te tu

15. Od govara ju ća, d je lotvor na i h itna re paraci ja ima z a cilj o stv a­ r ivanje p ravde put em obe štećenja za tešk a krš enja među na rodnog prava lj ud skih prava il i ozbilj ne povre de m eđu narodnog human i­ t arnog prava. R ep aracija tr eb a da bude s razmerna te ži ni kr še nja i pr et rp lje noj šte ti. U skladu sa svo ji m obav ezama prem a domaćem i među narodn om pravu , drža va ob ez be đuje repa ra ci ju žrt va­ma za p os tu pa nj a ili propus te koji se mogu p ripisa ti d rža vi i ko ji pred stavljaj u teška krš enja m eđu narod no g pra va lju ds ki h p rava il i ozbiljne povrede m eđunarod no g hum anitarn og prava. U s lučajev i­ ma ka da j e u tvrđena o baveza f izičkog lica, p ravnog l ica ili d rugo g tel a na n aknadu štete žrtvi, to lic e će ob eš te titi žrtvu, odno sno, nadokn ad ić e št etu d rž avi, ak o je držav a pre thodno obezbe di la obešt ećenje ž rt vi.

1 6. Drž av e treb a d a us postav e n aciona lne pr og ra me r ep aracij a i dru gih vrst a p om oći žrtvama u sluča ju ka da j e lice odgovo rno z a nanetu št et u u nemo gućnosti da ispuni sv oj u obave zu ili to od bija da učini. 1 7. Drž ave, u od nosu n a tu žbe ne zaht eve žrt ava, izv ršavaju domać e suds ke od luke o ob ešt ećenju ž rt ava , a pro tiv li ca il i tijel a od govorni h za na ne tu štetu i angažuj u se na i zv ršenju va žećih me đunarodn ih pravn ih odluka , koj e se odnose n a repar acije u skl adu sa z ahtevim a do ma ćeg i me đu narodnog prava. U to m cilju , države treba da obezb ede u svom pr av no m sistemu delot vor ne meha niz me za izv ršenje odlu ka o re parac ija ma.

18. Ž rtv ama te ških kr še nja me đu na rodnog pra va ljud ski h pra va i oz biljnih povred a međuna rodnog huma nitarn og prava , u skl adu sa d om aći m i međ unarodnim pravom i uzi maj ući u o bzir po je­din ač ne okol nos ti, t re ba da se o be zbed e potp un e i delo tv orn e reparac ij e, kao što j e p redst avl jen o u načel im a 19 do 23, srazme rn e i od go varajuće te ži ni kr še nja i o kolnos tim a svakog slu čaj a, a k oje

59

uključ uju sledeć e obli ke: r estituc ij u, nakna du š tete, r eh ab il itaciju, z ado voljenje i garancije d a se p ov re de neć e ponoviti.

19 . Re stitucija b i trebal o da žrtvu, kad god je t o m oguće , vrati u situ aci ju ko ja je prethodila teškom kršenju među narodn og p rava ljudskih pr av a ili ozb il jnim po vredama međ un arod nog h umanita r­ nog pr ava. Resti tu ci j a obuhva ta, prema oko ln os ti ma sluč aja : vra­ ćanje s lobode, uživa nj e lj ud skih pra va, iden titet , porodi čn i živ ot i drža vljanstvo, p ov ratak u mesto pre bi va lišta , vraćanj e na po sao i po vr aćaj imovi ne.

20. Nak nad u št et e tre ba obezb ed iti za svaku ekono ms ki pr ocjenj i­ vu štetu, sr azm erno tež ini p ovrede i ok ol no stima s vakog slučaja p ro istekl og iz tešk ih povred a me đu narodnog pr av a lj udskih pra va i ozbi ljnog kr še nja međun arodnog hu ma nitarnog pra va , k ao š to su:

a ) pov re da telesnog i nt egrit et a i dušev ni bo lovi; b) iz gub ljena pr il ik a za zapos lenje, o brazo vanje i s oc ijaln e pov lastice ;c ) m aterijalna šteta i gub itak zara de, uk ljučuj uć i gubitak r adne sposobno sti; d) mo ralna štet a; e ) troš kov i prav nog z astupanj a, le čenja, p sih ol oškog savetov a­nja i s oc ij alni h služ bi.

2 1. Re habil it aci ja treba da uključi me di ci ns ku i psiho lo šku po mo ć, kao i pravnu i socij al nu pomoć. 22. Sa tisfak ci ja treba da ukl ju či , t amo gdj e se mo gu prime niti, sve i li po jedine o d sle dećih m jera:

a) del otvo rne m er e u cilju pre stanka k on ti nuiranih povr eda ; b) ve rifika ci ju č injenic a i potpuno i javn o objav lj iva nje istine u o bi mu koji ne na nosi do datnu štetu i ne ugro žav a si gurnos t i i nterese žrtv e, s rodnik a žrtv e, sv edo ka ili os oba ko je su int erv e­n isale ka ko bi pomogl e žr tvi il i sprečile da lje povrede; c) p otr ag u za nest alima, z a id ent itetom o tet e djece, za t elima ubij enih i pom oć u pr onalaženju, i dentif ik ac iji i sahr ani

60

posmrtni h o stata ka u skla du sa i sk aza nim ili pre tp ostavlj en im željama žrtava, ili ob ič aj im a porodice i zaj ed nice; d) zvan ičnu deklara ci ju ili sud s ku od luku koj om s e p onovo us po st avlja dost ojanstvo , ugled i p ra va žrtve i os oba blisko povezanih sa žrt vom;e ) javno izvinj enj e, uključu ju ći priznanje č injenica i pr ihvatanj e odgovorno sti , f ) s uds ko i admi ni st r ati vno ka žnj avanje li ca odgo vornih za povr ed e, g ) komemo rac ija i odava nje po časti ž rtv am a, h) u kl ju čivan je p reciznog o pisa zlo či na u obuku o međun ar od­nom pra vu l judski h prava i o m eđunaro dnom hu ma nit arnom p ra vu, kao i u n astavni mater ijal svih nivoa obrazov anj a.

23. G ar ancije prot iv p onavljanj a treba da uključ e, prema o ko lnos­ t im a, sve ili poj e din e od sledeći h m jera, k oje ć e tak ođe d oprinosit i p rev en ciji:

a) o be zbeđen je d elo tvorne civilne kontrol e vojnih i bez­ be dno snih sn ag a; b) ob ez be đen je vođe nja svih civil nih i v oj nih postup aka u s kl a­ du sa međun ar odnim s tandard im a pr avično sti p ostupka i ne pr istras nosti;c) ja čanje nezavisn ost i sudstv a;d) za šti tu lic a u pra vnoj, m ed icinsk oj d jel atnosti , medij ima i dr ugim slični m prof esi jama, k ao i zaštit ni ka lj udskih prava;e ) obezbeđen je, pr io ri tetno i kont in ui rano, obrazo vanja o ljudskim p ravima i međunarodn om h umanitar nom pra vu za sve druš tv en e oblast i, ob uku zva ni čn ika u p ravosuđu kao i vo jn ih i polic ijskih snaga ;f ) unapređe nj e poštov an ja pro fesionaln ih kode ksa i etički h normi, posebn o međunar odnih s ta ndard a, od s trane ja vn ih služ benika, uk ljučujući p olicij u, u st an ove za iz vr šenje san kc i­ ja, medije, z dravstve ne radni ke, psiholo ške sl užb e, so ci ja lne ustan ov e i v ojna li ca, kao i pri vredna društva;g) un ap ređenje mehan izm a za s pre ča va nj e i nadzor dr uš tvenih su ko ba i njihovo r ešavan je ;

61

h) pre is pitiv anje i izmjen u zakona k oj i dop rinose ili dozv o­ ljavaju teška kr še nja međun ar od nog prava ljudskih pr ava i ozbilj ne po vr ed e međ unaro dnog humanitarno g prava.

X. Prist u p r elevantnim info rma cijam a u ve zi kršenja

p rava i mehanizam a obeš te će nja

24. Dr ža ve tr eba d a ob ez be de na čin da inf or mi šu javnos t i poseb no, ž rtava teških krš en ja me đunaro dn og prava l ju dskih prav a i ozb iljnih povred a m eđunarodn og h um anitarnog prava , o p ra vima i pra vn im le kovima koja p redviđaju ova Osnovna načela i s me rn ic e, kao i o svim dos tu pnim p ra vn im, medici nskim, psihološ kim, so ci­ja lni m, adm in is tra tivnim i drugi m us lu gama koje žrtv e mogu imati pra vo da k oriste. Š ta više, žrtve i nj ih ovi zastu pn ic i t reba da i ma ju pr av o da traže i dobiju informac ije o razloz ima koji su doveli do njihov e vik timizaci je i uz ro cima i uslovi ma teških k rš en ja ljudskih pr ava i oz biljni h povr eda me đun arodno g hum an it arnog prava i d a saznaju is tin u o ovi m p ovreda ma.

XI. Zabrana diskriminacije

25. Primena i tumačenje ovih Osnovnih načela i smernica mora biti usklađena sa međunarodnim pravom ljudskih prava i međunarodnim humanitarnim pravom, bez bilo kakve diskrimi­nacije bilo koje vrste i po bilo kom osnovu, bez izuzetka.

XII. Zabrana derogacije

26. Ništa u ovim Osnovnim načelima i smjernicama neće biti tumačeno tako da ograničava ili derogira bilo koja prava ili obaveze koji proističu iz domaćeg ili međunarodnog prava. Posebno se podrazumeva da ova Osnovna načela i smjernice nisu u suprot­nosti sa pravom na pravni lek i reparacije za žrtve svih kršenja međunarodnog prava ljudskih prava i međunarodnog humani­ tarnog prava. Podrazumeva se, osim toga, da ova Osnovna

62

načela i smernice nisu u suprotnosti sa pojedinačnim pravilima međunarodnog prava.

XIII. Prava drugih lica

27. Ništa se u ovom dokumentu ne može tumačiti tako da odstupa od međunarodne ili domaće zaštite drugih lica, posebno prava optuženog lica da uživa sve primenjive standarde pravičnog suđenja.

63

Sadržaj

UVOD...................................................................................................................31. Šta su reparacije?..................................................................................................52. Značaj reparacija..................................................................................................63. Vrste reparacija....................................................................................................63.1. Materijalne i simboličke reparacije...........................................................................63.1.1. Materijalne reparacije.........................................................................................63.1.2. Simboličke reparacije........................................................................................73.2. Pojedinačne i kolektivne reparacije..........................................................................93.3. Administrativne i sudske reparacije........................................................................103.3.1. Administrativne reparacije..................................................................................103.3.2. Sudske reparacije............................................................................................134. Forme reparacija .................................................................................................145. Pravni izvori prava na reparacije...............................................................................165.1. Međunarodno pravo............................................................................................175.1.1. Konvencije UN.................................................................................................175.1.2. Rezolucija Generalne skupštine UN........................................................................185.1.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda...................................195.1.4. Evropska konvencija o obeštećenju žrtava nasilja......................................................195.2. Praksa međunarodnih tela....................................................................................20

5.2.1. Stalni sud međunarodne pravde i Međunarodni sud pravde.........................................21

5.2.2. Evropski sud za ljudska prava.............................................................................21

5.2.3. Međunarodni krivični sud..................................................................................22

5.2.4. Komiteti UN...................................................................................................23

6. Reparacije u Srbiji................................................................................................24

6.1. Materijalne reparacije..........................................................................................24

6.1.1. Administrativne reparacije..................................................................................25

6.2. Reparacije na osnovu sudskih odluka u Srbiji.............................................................33

6.2.1. Odgovornost države Srbije za naknadu štete............................................................34

6.2.2. Oblici štete ­ za koje posledice kršenja ljudskih prava se može potraživati naknada?...........36

6.2.3. Rokovi za podnošenje tužbi za naknadu štete..........................................................40

6.2.4. Nadležni sudovi.............................................................................................42

6.2.5. Negativne odlike sudskog ostvarivanja prava na reparacije u Srbiji...............................42

7. Simboličke reparacije u Srbiji.................................................................................44

7.1. Izvinjenja.........................................................................................................44

7.2. Komemoracije...................................................................................................45

7.3. Spomen obeležja...............................................................................................46

7.4. Deklaracija o Srebrenici.......................................................................................47

PRILOG................................................................................................................48

64

VO DIČ KROZ RE PA RA CI JE

Izdavač: Fond za humanitarno pravo

Za izdavača: Nataša Kandić

Štampa: Publikum

Tiraž:300

Beograd, jun 2010.

CIP ­ Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

341.4:[316.4:172.4(035)341.223.14­058.65(035)

VODIČ kroz reparacije / [priredio] Fond za humanitarno pravo. ­ Beograd : Fond za humanitarno pravo, 2010 (Beograd : Publikum).­ 62 str. : ilustr. ; 21 cm

Tiraž 300. ­ Napomene i bibliografske reference uz tekst. ­ Iz sadržaja: RezolucijaGeneralne skupštine [UN] 60/147

ISBN 978­86­7932­030­81. Фонд за хуманитарно право (Београд)a) Транзициона правда ­ Приручници b) Жртве рата ­ Репарације ­ ПриручнициCOBISS.SR­ID 176981004