5/20/2018 StanislavVinaver-slidepdf.com http://slidepdf.com/reader/full/stanislav-vinaver-56196540ab2d6 1/14 СТАНИСЛАВ ВИНАВЕРПричу о Станиславу Винаверу није лако написати. На пример, како је почети, приказати читаоцу помоћу неколико одредница, као што је уобичајено? Немогуће, зато што је Станислав Винавер био и један од најзанимљивијих, најевропејскијих, најважнијих писаца српске књижевности прошог века, и преводилац чудесне вештине, и писац путописа. Рођен је у Шапцу 1891. године. Живео је до 1955. године (умро у Нишкој Бањи). Био је јеврејског порекла. Учестововао је у балканским ратовима и Првом светском рату као добровољац. Песник и есејиста Винавер, јавља се као утемељивач експресионистичког покрета (написао је ,,Манифест експресионистичке школе''). Најоштрије се залагао за раскид с традиционалним уметничким изразом и оспоравао је дотадашње ,,патриотске и десетерачке каноне'' које су били поставили дотад неприкосновени књижевни критичари Јован Скерлић и Богдан Поповић. Последње године живота провео је као професионални књижевник и преводилац. Највећи утицај на њега имао је Анри Бергсон, па се и сам називао Бергсоновим шегртом. На књижевном пољу огласио се јако рано, као двадесетогодишњак, збирком песама Мјећа, 1911. године. Писао је поезију и прозу. Одликовао се великом културом. Његова најбоља књига пародија је уједно и најбоља у српској књижевности. Назвао ју је ,,Пантологија новије српске пеленгирике''заправо је пародија Антологије новије српске лирике Богдана Поповића. Његова поезија, особито она која је садржана у књизи Европска ноћ (1952)носи недвосмислен, аутентичан печат времена ратног, немирног, варирајући своје заробљеничке мотиве са страшћу, али и са свежином. Његова основна преокупација као есејисте био је језички израз који је, у сфери преводилаштва и уопште српске књижевности, знатно усавршио и унапредио. Стога књигу Језик наш насушни (есеји, 1952)одликује у истој мери богата, сложена ерудиција, као и страст завереника језика. Као песник почео је у знаку симболизма. Занимљива је поред наведених и збирка Чувари света. Био је један од најсмионијих трагалаца у великој авантури модерне српске поезије, Винавер је хтео да створи песме ослобођене од сваког конкретног значења, песме које ће самим својим звуком изразити најдубље трептаје бића. Уз музикалност, друго је важно обележје његове поезије хумор. Винавер је био мајстор вербалне комике. Есејистика је најзначајније подручје Винаверова књижевног рада. Од њега потиче мноштво есеја, критика, фељтона, новинских чланака, од чега је само мален део сабран у књиге. Он пише о свему и свачемо. Огледи о књижевним питањима, о многим нашим и страним писцима, о књижевним појавама, заузимају средишње место у његовом есејистичком опусу, али, уз књижевне, заступљене су и најразноврсније некњижевне теме, од наших народних везова до Ајнштајна. Од свих писаца највише га је привлачио Лаза Костић, о којем је написао своје животно дело, велику монографију Заноси и пркоси Лазе Костића, објављену постхумно (1963). Та монографија у његовом опусу заузима исто место као књига о Његошу у Исидорином. Има још једна заједничка тачка на којој се сусрећу ова два значајна, заједно с Марком Ристићем, најзначајнија представника нашег међуратног есеја: интересовање језиком, Винавер се језичким проблемима поезије бавио стално, од раног есеја
