Stanko Opačić-Ćanica: Srbin u Hrvatskoj /Станко Опачић Ћаница: Србин у Хрватској

8/16/2019 Stanko Opačić-Ćanica: Srbin u Hrvatskoj /Станко Опачић Ћаница: Србин у Хрватској

1/180


2/180


3/180

С танко О пачић - Ћ аниц а

С рбин у Х рватској

П риредио

Д р М илан В есовић

ЛИТЕРА


4/180

Рецензент

Д р Д уш ан Ж ивковић

У редник

В елим ир В есовић


5/180

т а н к о О п а ч и ћ Ћ а н и ц а

р б и н

Х р в а с к о ј

К а з и в а њ а к о р д у н а ш к о г с е љ а к а ,

р а т н и к а , м и н и с т р а , о с у ђ е н и к а ...

П р и р е д и о

Д р М и л а н В е с о в и ћ

Б е о г р а д 1989.


6/180


7/180

С адрж ај

П р е д г о в о р 7

П У Т Е В И И Б Е С П У Ћ А ЈЕ Д Н О Г К О Р Д У Н А Ш К О Г С Е Љ А К А 13

1 . К о р и је н и 1 $

2 . С в а ђ е и м а , и љ у д и и н и т к о в а 1 6

3 . О д н о с и с р п с к и х и х р в а т с к и х с е љ а к а 1 8

4 . О п о р а п р в а п о л и т и ч к а и с к у с т в а 2 0

5 . У с е љ а ч к о м з а д р у г а р с к о м п о к р е т у 2 3

6 . С е к р е т а р п р в е п а р т и јс к е ћ е л и је у Т у ш и л о в и ћ у 2 7

7 . Н а з и р а о с е т а м н и о б л а к н а д с р п с к и м с т а н о в н и ш т в о м 3 0

8 . Н о в е п у ш к е и ф и ш е к л и је , н и з р н о м у н и ц и је 3 2

9 . У н и ш т и т и и т р а г о в е д а с у о в ђ е п о с т о ја л и ! 3 4

1 0 . О д И в а н о в и ћ Ј а р к а д о о р у ж а н о г у с т а н к а 3 5

1 1 . К р в а в е у с г а ш к е р у к е 3 71 2 . Т р а г о в и д о б р и х о д н о с а с р п с к и х и х р в а т с к и х с е љ а к а 3 8

1 3 . Д о л а з а к " Ш п а н а ц а ” 4 1

1 4 . П р в е ж р т в е , б е з и је д н о г п у ц њ а 4 3

1 5 . И р а њ е н и к е је с е љ а к ч у в а о 4 4

1 6 . У г л а в н о м ш т а б у Х р в а т с к е : п е т ” Ш п а н а ц а ” и је д а н с е љ а к , Ћ а н и ц а 4 6

1 7 . У б и јт е т о г р а з б о јн и к а Ћ а н и ц у 4 9

1 8 . Т е ш к е б о р б е и п р в а в е л и к а п о б ј е д а 5 0

1 9 . П р е ћ у т к и в а њ е в е л и к е п о б је д е 5 3

2 0 . Ј а м е - ја с н и д о к а з и г е н о ц и д а 5 5

2 1 . П р о л е т е р с к е ч е т е о д н а јб о љ и х с е љ а к а 5 5

2 2 . Н а с в о ју о д г о в о р н о с т ф о р м и р а м б р и г а д у 5 8

2 3 . Т р е ћ а б р и г а д а Х р в а т с к е п о с т а л а је ч е тв р т а 6 0

2 4 . К а к о с а м о тв о р и о П р в о з а с је д а њ е А В Н О Ј - а 6 0

2 5 . К а н ц е л а р и ја м е н и к а д н и је м о г л а з а р о б и т и 6 2

2 6 . П а п и р и п о с т а ју с в е т и њ а 6 3

2 7 . Н и је д о б р о з а м је р и т и с е Х е б р а н г о в и м љ у д и м а 6 4

2 8 . О ” ч е т н и ч к о ј п р о п а г а н д и ” и " ч е т н и ч к о ј о п а с н о с т и ” 6 7

2 9 . Л а к р д и ја о д с у ђ е њ а 6 9

3 0 . К а р д е љ н а с н и је о д а о 7 4

3 1 . И д е ја о с т в а р а њ у п а р т и з а н с к е г и м н а з и је 7 8

3 2 . Н а ч е л у т р и м и н и с т а р с т в а у в л а д и Н Р Х р в а т с к е 8 0

3 3 . О с н и в а њ е с е љ а ч к и х р а д н и х з а д р у г а 8 3

3 4 . С у к о б с а И н ф о р м б и р о о м : н и ч а с а с е н и с а м к о л е б а о 8 5

3 5 . Д р а м а т и ч а н о б р т 8 8

3 6 . У и с т р а ж н о м з а т в о р у н а С а в с к о ј ц е с т и , 9 23 7 . Г о л и о т о к - у е п и з о д а м а 9 4

5


8/180

3 8 . О д у з е л и с у м и о р у ж је , т р а г о в е к р в а в о г ж и в о т а м о ји х п р е д а к а 9 7

3 9 . П о в р а т а к з е м љ и и б р а д в и 9 9

4 0 . Н е м о ћ г о в о р н и к а и с л у ш а л а ц а 1 0 0

4 1 . О б р а з и з н а д с в е г а 1 0 1

4 2 . К о б н о о д в а ја њ е р у к о в о д с т в а о д н а р о д а 1 0 2

4 3 . И и с т о р и ја и м а с в о је ђ у б р и ш т е 1 0 3

4 4 . Д а и ја н е к о м с к и н е м т е р е т . . . к о ји г а т и ш т и 1 0 4

Н а п о м е н е 1 0 7

П р и л о з и 1 1 3

1 . Т и т о в о п и с м о Г л а в н о м ш т а б у н а р о д н о о с л о б о д и л а ч к и х п а р т и з а н с к и х

о д р е д а з а Х р в а т с к у о д 1 6 . н о в е м б р а 1 9 4 1 . г о д и н е 1 1 5

2 . И з в е ш т а ј О к р у ж н о г к о м и т е т а К П Х К а р л о в а ц Ц е н т р а л н о м к о м и т е т у К П Х

о с и т у а ц и ји у о к р у г у и р а д у п а р т и јс к е о р г а н и з а ц и је 1 1 7

3 . О б а в е ш т е њ е Г л а в н о г ш т а б а Н О П о д р е д а Х р в а т с к е к о м а н д а н т у Н О П о д р е д а

К о р д у н а о п р и м а њ у и з в е ш т а ја , н е д о л а с к у П р и м о р а ц а , п о т р е б и с л а њ а и з в е ш т а ја

о а т е н т а т у н а Ћ а н и ц у , о у г р о ж е н о с т и в е з е с ц е н т р о м , о с л а њ у д в а д р у г а и је д н е

д р у г а р и ц е и ч е с т и т к а з а Н о в у г о д и н у 1 1 9

4 . С т а н к о О п а ч и ћ Ћ а н и ц а о т в а р а П р в о з а с је д а њ е А В Н О Ј - а 1 2 0

5 . Ш и м е Б а л е н : П р в о з а с је д а њ е А В Н О Ј - а . З а п а м ћ е њ а

и з а п и с и је д н о г з а п и с н и ч а р а . 1 2 2

6 . П р в о о с л о б о ђ е њ е П е р ја с и ц е 1 3 1

7 . П а р т и з а н и В о јн и ћ о п к о л и ш е 1 3 48 . С т а н к о О п а ч и ћ Ћ а н и ц а : А Б Е З 1 3 5

9 . И з в је ш т а ј О д је л а н а р о д н е п р о с в је т е П р е д с је д н и ш т в у З А В Н О Х - а

о з а к љ у ч ц и м а н а к о н ф е р е н ц и ји о к њ и ж е в н о м је з и к у 1 3 7

1 0 . П и с м о С р п с к о г к л у б а в и је ћ н и к а З А В Н О Х - а Д у ш а н у Ч а л и ћ у о з а д а ц и м а

С р п с к о г к л у б а 1 3 9

1 1 . О д л у к а П р е д с је д н и ш т в а З А В Н О Х - а о п о н и ш т е њ у

п р и с и л н о г п р е к р ш т е њ а С р б а 1 4 1

1 2 . Т и т о - Х е б р а н г у , 1 5 . с е п т е м б р а 1 9 4 4 . г о д и н е 1 4 11 3 . Т и т о - Х е б р а н г у , 1 7 . с е п т е м б р а 1 9 4 4 . г о д и н е 1 4 2

1 4 . Т и т о - К а р д е љ у , 1 8 . с е п т е м б р а 1 9 4 4 . г о д и н е 1 4 2

1 5 . И з в е ш т а ј Е д в а р д а К а р д е љ а о с и т у а ц и ји у Х р в а т с к о ј, а п о с е б н о о А н д р и ји

Х е б р а н г у , к а о и о с и т у а ц и ји у С л о в е н и ји , у п у ћ е н 3 0 . с е п т е м б р а 1 9 4 4 . г о д и н е

Ј о с и п у Б р о з у Т и т у 1 4 4

1 6 . Д р у г о К а р д е љ е в о п и с м о Т и т у о д 3 0 . с е п т е м б р а 1 9 4 4 . г о д и н е 1 4 8

1 7 . Р и је ч В л а д и м и р а Б а к а р и ћ а и С т а н к а О п а ч и ћ а н а П р в о ј о к р у ж н о ј н а р о д н о ј

с к у п ш т и н и з а К о р д у н , 1 3 . д е ц е м б р а 1 9 4 4 . г о д и н е . 1 4 9

1 8 . И з в а н р е д н о п л е н а р н о з а с је д а њ е Ц е н т р а л н о г к о м и т е т а

К о м у н и с т и ч к е п а р т и је Х р в а т с к е 1 5 2

1 9 . Р а з р е ш е њ а у в л а д и Н Р Х р в а т с к е , 1 1 . с е п т е м б р а 1 9 5 0 . 1 5 4

2 0 . Д и с к у с и ја н а п л е н а р н о м з а с је д а њ у Г л а в н о г о д б о р а С р б а у Х р в а т с к о ј,

1 6 . с е п т е м б р а 1 9 5 0 . ( Д у ш а н Д р а г о с а в а ц ) 1 5 9

2 1 . О д л у к а Г л а в н о г о д б о р а С р б а у Х р в а т с к о ј, 1 2 . с е п т е м б р а 1 9 5 0 . 1 6 0

2 2 . С т а н к о К о р а ћ : С т а н к о О п а ч и ћ Ћ а н и ц а ( п о р т р е т ) 1 6 2

2 3 . Д р С а в о З л а т и ћ : Д р а г и ц а О п а ч и ћ ( 1 9 0 8 - 1 9 8 0 ) 1 6 6

2 4 . С т а н к о О п а ч и ћ Ћ а н и ц а : Ј а с а м п а с т о р ч е к о м у н и з м а ( М а р к о К о с и је р ) 1 6 7

2 5 . М а р к о К о с и је р : У к а р л о в а ч к о м С У П - у с у м и р е к л и д а с е в р а т и м

” к у ћ и у С р б и ју ” 1 7 2

6


9/180

П редговор

У току припрем а за рад на публикацији ”В ећници А В Н О Ј-а”,радна група у И нституту за саврем ену историју у Београду је поје-диним већницим а, пре свега оним а о којим а готово да ниш та нијеобјављ ено, упутила молбу да напиш у своје биограф ије. О дазивајућисе овој м олби, С танко О пачић Ћ аница је написао врло опш ирносећањ е на свој ж ивот и рад, крајем 1984. и почетком 1985. године,см атрајући да није довољ но у биограф ији наводити сам о ф ункцијеи друге ш туре податке. У пропратном писм у од 28. јануара 1985.године он је то овако објаснио: ”М олим вас да код стилизације и

скраћивањ а не испустите оно ш то би слику једног ж ивота и дјело-вањ а учинило нејасном и сиром аш ном , тим виш е ш то сам м еђуријетким сел>ацима који се пењ ао виш е него је то судбина сељ акуодредила. И ако код нас, на К ордуну постоји давна народна поука дасу највиш е докле се сељ ак м ож е попети вјеш ала. Н ијесам послуш аонего сам о пустио да м е попну, а онда треснуо главачке на калдрм у.А ко су и изузеци озакоњ ени, у њ их упаде и греш ни Ћ аница. О бараосам једну аристократију, а у другу која се ствара нијесам поријеклом

пристајао. М ислим да то није никаква драм а, него историјска зако-нитост, а историја коју прилично познам , никада није била дру-гачија”.

С танко О пачић Ћ аница рођен је 11. децем бра 1903. године уселу Брезова Глава код Т уш иловића, на К ордуну, у сиром аш нојзем љ орадничкој породици. Заврш ио је сам о основну ш колу у ро-дном м есту. Д о 1941. године бавио се зем љ орадњ ом и дрводељ скимзанатом . Био је врло активан у зем љ орадничком задругарском по-

крету: радио је као благајник, секретар и ревизор, а био је и првиуправник задруге у Т уш иловићу. П рипадао је странци С ам остал-них демократа (од 1926), а од 1939. године члан је К ом унистичкепартије Југославије и секретар пратијске ћелије у Т уш иловићу.П очетком 1941. године постао је члан С реског ком итета К П Х рват-ске у В ојнићу.

Један је од организатора устанака на К ордуну 1941. године,био је комесар одреда ”Д ебела К оса”, ком андант I батаљ она у Групи

кордунаш ких Н О П одреда, члан К ом анде пратизанских одреда заК ордун и Банију, члан Г лавног ш таба Н О П Х рватске, командантП рвог кордунаш ког одреда, ком андант Групе кордунаш ких одреда

7


10/180

и ком андант К ордуна, те члан О круж ног ком итета К П Х за К арло-вац. У чествовао је у стварањ у првих органа народне власти на К ор-дуну. Био је већник на П рвом заседањ у А В Н О Ј-а у Бихаћу: припаламу је част да отвори ово заседањ е, а учествовао је и у дискусији укојојсе осврнуо на злочине усташ а на К ордуну и Банији. За члана

И ницијативног одбора ЗА В Н О Х -а предвиђен је истоврем ено кадаје одређен и за делегата А В Н О Ј-а, али је ово тело ф орм ирано тек1. м арта 1943. у селу П онору код К оренице. У њ ем у је био задуж енза организацију власти, а посебно се ангаж овао око ф орм ирањ аокруж них народноослободилачких одбора у Х рватској. Н а П рвомзаседањ у ЗА В Н О Х -а у О точцу и на П литвицам а (13. и 14. јуна 1943)поднео је организациони извеш тај и изабран је за члана и другогпотпредседника И зврш ног одбора ЗА В Н О Х -а. Н а другом заседањ у

ЗА В Н О Х -а у П лаш ком (12-15. октобра 1943) изабран је за чланаП редседниш тва, док је на Д ругом заседањ у А В Н О Ј-а присуствоваокао делегат. П однео је реф ерат о организацији народне власти наТ рећем заседањ у ЗА В Н О Х -а у Топуском (8-9. м ај 1944); изабран је уИ зврш ни орган ЗА В Н О Х -а. У њ ем у је најпре повереник за обновуземљ е, а касније је прим ио и сектор саобраћаја. Током 1944. годинеим ао је и низ других задуж ењ а, као ш то је чланство у К ом исији заутврђивањ е злочина окупатора и њ ихових пом агача и Законодавној

ком исији при председниш тву ЗА В Н О Х -а. Биран је и за потпредсе-никаО дбора за сређивањ е задруграства у Х рватској, потпредседни-ка С рпског културног друш гва ”П росвјета”, председника С рпскогпевачког друш тва "О билић”, члана С екретаријата С рпског клубавијећника ЗА В Н О Х -а и др.

К ада је 14. априла 1945. године ф орм ирана влада Х рватске,О пачић постаје њ ен м инистар за грађевинарство, а потом је на челујош два м инистарства - дрвне индустрије и ш ум арства. О д 1945. до1950. године, био је носланик у Н ароднојскупш тини Ф Н РЈ и С або-

ру Х рватске. К ао делегат присуствовао је на П етом конгресу К П Ј, ана Д ругом конгресу К П Х рватске (21-26. новембра 1948) изабран језа члана Ц ентралног ком итега КП Х рватске.

С танкоО пачић се 1948. изјаснио против Резолуције И нф ор-м бироа. М еђутим , теку лето 1950, заједноса м инистром индустријеРадом Ж игићем и потпредседником владе Х рватске и организаци-оним секретаром К П Х Д уш аном Бркићем , осум њ ичен је да је прис-талица И нф орм бироа. Н аиме, они су на седници П олитбироа Ц К

К П Х . крајем августа и почетком септем бра 1950, критиковани збогантипартијског рада и анатинародног деловањ а. У брзо су поднелиоставке на своје полож аје. најпре Ж игић и Бркић, а потом О пачић.Н а ванредном пленум у Ц К К П Ј 10. септем бра 1950. године донетаје Резолуција о разоткривањ у непрпјатељ ске агентуре у редовим аЦ К , у којојје наведено да су Р. Ж игић, Д . Бркић и С. О пачић посленапада И нф орм ационог бироа на Југославију радили против П ар-тије и њ еног Ц К , те на руш ењ у братства и јединства Х рвата и С рба,

као и да су саботирали изврш ењ е привредног плана. С тога су, сватројица, искљ учена из К П Х рватске. Д ан касније, на предлог пред-седника владе Н Р Х рватске В ладим ира Бакарића, на С абору Н Р

8


11/180

Х рватске, они су разреш ени дуж ности у влади. У брзо после овеодлуке су и ухапш ени - прво Бркић и Ж игић, а затим и О пачић.

О вде треба напом енути да су у историограф ској и докумен-тарној литератури често изостављ ана им ена оних који су осуђива-ни, као присталице И нф ом бироа или су, пак, пауш ално, без аргу-

м ентације и прецизности, квалиф иковани као ибеовци. У ”Л ексико-ну Н О Р-а и револуције у Југославији 1941-1945” (књ . 2, Београд,1980, стр. 785), записано је, поред осталог, да је О пачић прихватиоРезолуцију И Б и стаљ ински притисак на Југославију, због чега јеискљ учен из С К Ј. С лично је учињ ено и у збирци "И звори за исто-рију С К Ј - Д окум енти централних органа К П Ј - Н О Р и Револуција,1941-1945”, књ . 20 коју је приредио М илован Ц елебџић, (Београд1987), где је у биографској белеш ци речено: ”О пачић је 1948. при-

хватио Резолуцију И нф орм бироа”. О туда је и разум љ иво ш то јеО пачић после достављ ањ а своје биограф ије И нституту за саврем е-ну историју, накнадно упутио још једно писм о (22. ф ебруара 1985),у ком скреће паж њ у да он за све у њ ојречено одговара "м орално икривично”,али се боји чиновничкогм енталитета”који увијекдрук-чије гледа на све него историчар”.

С веове непрецизности и недоречености, у вези са оптуж бам аО пачића да је био присталица И Б-а, могу се довести у сум њ у, јер је

чињ еницада сеон ни 1948. године, ни касније, није изјаснио за И Б,већ је спетем бра 1950. осум њ ичен и ухапш ен, али не искљ учиво каопристалица И Б-а. К ако суђењ а ни пресуде није било, то се на основусада располож ивих чињ еница и на основу О пачићевих врло увер-љ ивих казивањ а пре мож е поверовати да је невино оптуж ен. Т оме уприлогидеи податакдајебиоделегат на V конгресу К П Ј (јула 1948)и да јена конгресу КП Х рватске (новем бар 1948) изабран у Ц ентрал-ни ком итет. Та закаснела оптуж ба из септембра 1950. године веро-ватно је виш е везана за њ егов рад у влади Н Р Х рватске и отпоре које

су Ж игић, Бркић и О пачић пруж али политици владе према краје-вима настањ еним претеж но С рбима. О томе је понеш то и у литера-тури речено. Ч едом ир Ш грбац, у чланку "Британски погледи наЈугославију после 1948, И з архива Ф ориниг оф иса”, (И сторија 20.века, 1987,2, стр. 113), у вези с К ом инф орм ом , поред осталог, наводидокум ент, у коме се каж е: "П артија је дем онстрирала своју одлу-чност да искорени сваки облик политичке опозиције у својим редо-вима када су ухапш ени гг. Ж игић и Бркић, обојица водећи чланови

хрватске К ом унистичке партије, који су, иако оптуж ени да су билиинструм енти К ом информ а, виш есматрани за представнике ж алби(негодовањ а) српске м ањ ине у Х рватској”.

М илован Ђ илас у својој књ изи ”В ласт” (Л ондон, 1983, стр186-187) није искљ учив у оцени Ж игића, Бркића и О пачића и њ ихо-вог односа прем а С овјетском С авезу, односно И нф орм бироу. О нпиш е да је А лександар Ранковић, као организациони секретар П ар-тије био на челу К ом исије којаје испитивала њ ихов случај. ”Ранко-

вићсе вратиоса извеш тајем дасватројица - Бркић, Ж игић и О пачић- не одобравају начин на који се води сукоб са С овјетским С авезом ,односно да се опредељ ују за И нф орм биро”.


12/180

У збирци докум ената:”С еднице Ц ентралног ком итета К П Ј,1948-1952” (приредили Бранко П етрановић, Ранко К ончар и Радо-ван Радоњ ић, Београд, 1985), у стенограму Ч етвртог пленум а Ц КК П Ј се каж е да је другог дана рада, 4. јуна 1951, под тачком Разно,О см ан К арабеговић предлож ио да се донесе одлука о искљ учењ у

Д уш ка Бркића из чланства П артије и Рада Ж игића из листе канди-дата за члана Ц К К П Ј који су претходно већ били искљ учени из Ц КК П Ј и П артије. П редлог текста одлуке је усвојен, али га нем а устенограм у овог пленум а, нити су приређивачи успели да га прона-ђу. С танко О пачић се у овојзбирци пом ињ е само у н апом ени 402, угрупи оних који су испали из руководећих тела К П Ј.

В ладим ир Д едијер у ”Н овим прилозим а за биограф ију Јоси-па Броза Т ита” (књ . III, Београд, 1984, стр. 459), поред осталог пиш е:

”С тево К рајачић објаш њ авао ми је, у једном од м ногобројних разго-вора, да ни Ж игић, ни Бркић, као ни Ћ аница О пачић нису билипристалице С С С Р-а.

,То су били православци', тврди С тево. Ћ аница О пачић јетраж ио да се у њ еговом селу, као и К арловцу, свуда уведу натписићирилицом . А са К рцуном П енезићем , м ојим буразером , тако смосе ми звали јер смо се пазили, путовали см о једном кроз С рбију иК рцун ми показа у М ладеновцу да су натписи били латиницом ”.

П рем а исказу С. К рајачића, Д едијер даљ е пиш е да је РадеЖ игић на Голом отоку одлучно одбијао да има било какве везе саобавеш тајним служ бам аС С С Р-а и није прихватиооптуж беСССР-апротив Ц К К П Ј. Тако се држ ао до краја. У знак протеста ш трајковаоје глађу и тако ум ро на Голом отоку. Д уш ан Бркић је, међутим ,касније у 1974. години био један од организатора Барског конгресапристалица И нф орм бироа.

И ако је приређивач уверен да је О пачић невино осуђен, он,ипак. м ора констатовати да јејош увек м ало доступних докум енатана основу којих би се донео коначан суд. О ва О пачићева исповестсвакако би том е требало да допринесе. У вези с О пачићевом биогра-ф ијом треба рећи још и да је био у истраж ном затвору у Загребу 14м есеци, и две године на издрж авањ у казне на Голом отоку, од но-вем бра 1951. до новембра 1953. године. П осле повратка са Голого тока, пош то није успео да добије одговарајући посао, вратио се уродно м есто - Т уш иловић, и до остварењ а пензије, крајем 1958.године, ж ивео је од зем љ орадњ е и дрводељ ског заната. Ч ин резер-

вногпуковника ЈН А , који му јебиоодузет, враћен м ује 1966. године.Н осилац је П артизанске спом енице 1941. и виш е других одлико-вањ а. И наче, треба рећи да се одувек занимао за народно стварала-ш тво, да је објавио две књ иге иод насловом "Н ародне пјесм е К орду-на” (Загреб, 1971, 1987) и виш е других радова, да им а етнограф скузбирку у својој кући и др.

10


13/180

А утобиограф ска казивањ а С танка О пачића Ћ анице су драго-

цено сведочанство за историју рата и револуције у Х рватској. О па-чић је изванредан познавалац друш твено-политичких прилика наК ордуну, а нарочито села и сељ аш тва, њ иховог ж ивота и обичаја.О н познаје душ у сељ ака, осећа како он м исли и како се односи премаразним проблем им а. О туд су ови њ егови м ем оари значајни и заизучавањ е села и сељ аш тва у Н О Р, а свакако м огу бити корисни иза доктрину оиш генародне одбране.

К од С рба К рајиш ника, природно, је јако израж ен национал-ни осећај. То се уочава и код О пачића, али треба нагласити да код

њ ега нема ни трунке аним озитета прем а другим народим а. И з њ е-говог текста произилази да српски и храватски народ, а пре свегасељ аци, нити су нетрпељ иви једни прем а другим а, нити у основим еђу њ им а дом инира мрж њ а већ, напротив, О пачић истиче тради-ционално добре односе изм еђу српских и хрватских сељ ака и њ ихо-ву свест о том е да им ваљ а ж ивети заједно. П рема О пачићу, свирасколи долазе из полит ичког вођства и да једино оно им а интересда м анипулиш е наводном нетрпељ ивош ћу м еђу народим а и да

м ути м еђунационалне односе. О пачић не прави, разлику изм еђуљ уди из политичког вођства по националној припадности јер, поњ ем у, ту заиста нема битне разлике. (В ласт је власт). К аткад, м ож да,чак и пренаглаш ава спремност појединих С рба да поради расподе-ле власти чине свакојаке ком пром исе, па и подлости. За њ их суњ егове речи знатно рескије него за остале. У том погледу О пачиће-ви судови су им поновали приређивачу.

О пачићева казивањ а су написана јасно, сликовито и заним -

љ иво, течним народним језиком којим се говори на К ордуну. О нп иш еотворено и директно, готово ниш та не прећуткује, не остављ ачитаоца у недоум ици. К од њ ега нема езоповш тине ни кад су угш тањ у догађаји, ни кад су у питањ у личности. Готово увек наводипуна им ена и презим ена, а само ретко и изузегно остављ а иниција-ле. Н о, то не ум ањ ује опш ту слику коју пруж ају њ егова сећањ а.О пачићев текст делује веома привлачно јер он им а изузетан см исаоза приповедањ е. У з то, при писањ у, он обилато користи народнум удрост, изреке и аф оризм е, ш то њ еговом тексту даје посебну драж .О н не даје сам о панораму збивањ а већ и осликава атм осф еруврем ена.

Д руга особеност О пачићевог текста је у гоме ш то је у њ емувидно израж ена теж њ а за објективнош ћу. О н није склон преувели-чавањ у своје улоге нити, пак, омаловаж авањ у других, како се тонајчеш ће чини у оваквој врсти литературе. П ри том, О пачић неш теди ни себе ни друге, а све у циљ у да догађаје опиш е онако какоих је он видео и дож ивео. К од њ ега нема потенцирањ а ш окантних

података да би по сваку цену био ш то интересантнији. Н апротив,пре би се м огло рећи , да и кад такве податке износи, да то чинисм ирено и разлож но, па отуда њ егов тескт делује врло уверљ иво.


14/180

И скреност и једноставност у приказу љ уди и догађаја чини се дадом инира у њ еговом тексту.

П ри свем у том е треба им ати у виду да је О пачић пом но

пратио литературу - историограф ску, м ем оарску и публицистичку- и да се на њ у у овим сећањ им а критички освртао, особито на

објављ ену историјску грађу. У казао је на виш е пропуста ове лите-ратуре, ш то м ож е користити историчарим а рата и револуције и

првих година послератног периода С Ф РЈ.

Будући да је О пачићев текст лепо написан, јасним и богатим

народним језиком , у напом енам а су дата само неопходна објаш -њ ењ а. У њ ем у су учињ ене само правописне интервенције и от-

клоњ ене неке греш ке настале углавном приликом прекуцавањ а.

Д ругих интервенција није било. П редговором, напом енам а и међу-

насловим а, приређивач је сам о настојао да пом огне читаоцим а дабољ е уопознају и схвате личност С танка О пачића, а сам им тим ињ егову исповест, и да прецизира историјска ф акта и библиограф скеподатке. У П рилозим а су дата докум ента и илустрације које би

требало да аргум ентују, употпуне и поткрепе О пачићеве мем оаре,

односно да дају целовитију слику врем ена о коме је он писао.

У Београду, а у густа 1989.

Милан Весовић

12


15/180

П У Т Е В И И Б Е П У Ћ А

Ј Е Д Н О Г К О Р Д У Н А Ш К О Г

Е Љ А К А


16/180


17/180

П У Т ЕВ И И БЕС П У Ћ АЈЕ Д Н О Г К О РД У Н А Ш К О Г С ЕЉ А К А

1. Коријени

Зовем се С танко О пачић са надим ком Ћ аница. Рођен сам 11.децем бра 1903. године у селу Брезова Глава, опш тина Т уш иловић,котар В ојнић, од оца М ихајила и м ајке Д рагињ е (рођене Ц вијано-вић), земљ орадника у кућној задрузи О пачић к.б. 28 као најстариједијете родитељ а, на посједу од седам јутара земљ е. П о национал-ности сам С рбин. Бавио сам се зем љ орадњ ом до народног устанка

1941. године. П о традицији на К ордуну, као и м ноги други, узгредсам био самоук дрводељ а. О тац ми је отиш ао у А м ерику 1906. годи-не, а 1909. там о погинуо, па сам растао као удовичко дијетеса мајкоми м лађим братом С теваном . Зем љ е је било мало, али је била добра,а м ајка ваљ ан дом аћин па ипак нијесм о гладовали. П ом агали су нами очева и м ајчина родбина док нијесм о стасали.

О сновну ш колу сам сврш ио у мјесту (тада редовних пет ра-зреда), године 1910-1915., и у свих пет био одликаш и од природе сам

заволио књ игу, а по старој граничарскојтрадицији и пуш ку, па самвећ као основац, на Бож ић, у зору, по обичају пуцао преко куће. М ајкам и је била права граничарска ж ена која је успјела сачувати пуш купред безбројним ж андарским прем атачинам а. Т укли су је пред на-ш им очим а али није одала.

О на је била неписмена, али је знала м ного народних пјесам анапам ет, а онда се са нама основцим а описменила. О тац је пријеполаска у А м ерику служ ио војни рок и имао дара за учењ е језика пасе вратио из војске са солидним знањ ем њ ем ачког, м аџарског и

чеш ког. М ож да га је то стало главе, јер је у А м ерици добио посао ђесу ти језици требали и добро зарађивао па му гангстери отели новац,убили га и зам ели траг. О м ом даљ ем ш коловањ у није могло битиговора па сам са том основном остао до данас.

М ој учитељ послије основне је био воденичар С им еон Ђ у-рић, сам оук, из Д оњ егБудачког, члан С рпске зем љ орадничке задру-ге која је осим других послова све до 1914. године ш ирила књ игу иш там пу, па сам од њ ега добивао на читањ е књ иге. Био је то човјек

ријетке бистрине, који је не само м ного читао, него и записиваонародне ум отворине по Кордуну, па године 1887. послао С рпској

15


18/180

краљ евскојакадем ији95 народних приповједака којеје 1927. годинекористио проф есор Ч ајкановић за своју збирку.

С им еон је оставио неизбрисив траг код моје и других гене-рација и ум ро 1932. године, па и м ене заразио тим скупљ ачкимрадом којим се и данас бавим . Њ егов је идол био В аса П елагић, аонда С ветозар М арковић, за које см о од њ ега сазнали, а посебно јеволио Њ егош а и К очића.

** *

К ада сам настао у 16. годину, пош ао сам љ ети, у сезони, поградњ и дрвених кућа и зграда са старим м ајсторим а. М еђу тим

љ удим а је било и ислуж ених граничара-ратника који су се родилии ж ивили у великим кућним задругама у којим а је било по 50 па и70 душ а. М ноги су од њ их читали и писали српски и њ ем ачки. Билису богати ж ивотним искуством и о свему сам им ао прилику да сенаслуш ам. С ви су вољ ели гусларске пјесме па их заволио и ја. В аљ дасам и као м ајстор добро напредовао кад су м е цијенили па ме већ у19. години понеђе на градњ и бирали за палира.* М еђусобна соли-дарност и патријахални м орал су тада на К ордуну били на завидној

висини - није било ни већих посједника, ни безем љ аш а. Богатијегазде су били само трговци и бирташ и па см о и код њ их градили,али никад нам нико није закидао наднице. И ако сам спадао међусиром аш није, као мајстор сам им ао увијек двоструко већу надницуод копача и ж етелаца на њ иви па није било разлога за м рж њ у премаим ућнијим а. С текао сам доста искрених пријатељ а ш то се показалокад сам позван у војску, а м лађи м и брат отиш ао у подоф ицирскуш колу, па мати већ оронула здрављ а остала сама. О ни су јој пом ага-ли у свему око обраде земљ е. С ам о је динар био теж ак и то је биламука за сваког сељ ака.

2. в а ђ е и м а , и љ у д и и н и т к о в а

В ојни рок сам служ ио у Загребу у I неборачком батаљ онуС авске дивизијске области, а по заврш еној обуци, ђе сам показаодобре резултате, посебно у теорији и гађањ у, траж или су да идем накурс за каплара, али извукао сам се, па сам послан за ородонанса

(курира), у ш таб дивизије код ком анданта генерала У зун М иркови-ћа, у Гајевој30-а, ђесам провео до краја рок. С луж ећи војни рок, им аосам први пут прилику да видим оно ш то се не да заборавити: грднуразлику под истим реж им ом и законим а. То ће м и послије и уж ивоту користити. К ом андир м оје прве чете је био ратни оф ицирД им итрије С теф ановић. Ч ета је бројила око 250 љ уди и нити јекомандир кога ош ам арио нити су каплари и подоф ицири см јели.Д ок већ у другој чети, заборавио сам им а командира (био је м лађи

човјек), тукао је војнике он, а онда сви до каплара. Ч ега је била у

* П А Л И Р- стареш ина зидара и радника на некојграђевини који расноређује ради ноди надзор.

16


19/180

суседној касарни, па см о знали све ш то каплари и поднаредници

раде од војника, посебно ноћу кад се поднаредник врати пијан из

варош и па ”ноге за преглед”.* К од нас у првојчети се то никад ни је

см јело догодити. А ко се који вратио пијан, понаш ао се као сра-м еж љ ива сеоска м лада, сам о да не чује ком андир. Т о се видјело и

неђељ ом кад нем а вјеж бе, па наиђе преко круга ком андир друге,њ егови се војници повлаче, јер је он знао и на сред круга за неш то

ош ам арити војника. М еђутим , ако наиђе наш ком андир изм еђу нас,

им ао је обичајда се са неким наш али па се м и скупљ ајда га поздра-

вим о и да се насм ијемо. Д акле, као у двије држ аве. А никад нијесм о

чули ни да је ком андир друге зато одговарао, нити наш ком андирда је им ао приговор ш то поступа друкчије. А кад је сврш ена обука

и прва чета похваљ ена, па војници распоређени за разне служ бе,

писаре, ордонансе, посилне, у возарски ескадрон, највећи је бројраспоређен у виш е ш табова, а за ордонансе и телеф онисте сви изпрве чете, док је из друге највиш е отиш ло у возарски ескадрон и,

како су војници говорили: ”О д мазги, к мазгама”.

У ш табу дивизије, пред канцеларијам а генерала и начелника

Раденковића, били см о нас четворица ордонанса. С тањ е из основа

друкчије него у јединици. С једили см о на клупи и на позив разно-

сили пош ту и обављ али друго ш то се нареди. Т у см о см јели читати

књ иге и новине. К ад оф ицири ујутро долазе, поздравим о, а послије,ако и генерал некуд излази па наравно и други, не диж емо се и

поздрављ ам о, него опет сам о кад је сврш ено радно вријем е и одлази.

К ако см о разносили пош ту по граду, па и у ш таб А рм ије, им али смосталне пропуснице, од 6 сати ујутру до 11 увече. С лободног времена

на претек. Тако ја, и још један, пријавим о се да идемо на вјеж бе у

С околско друш тво "Југосокол”1у Богићевојул. 7 и начелник то без

ријечи одобри. Н а челу С окола су тада били О то Гавранчић и др

Л азар Ц ар. В јеж бе см о им али, колико се сјећам , три пута неђељ но

по два сата. В јеж бао сам редовно, али сам у С око долазио свако вече,

јер је за м ене била привлачна богата библиотека и читаоница у

којим а сам наш ао и прочитао књ ига које м и раније нијесу биле

доступне. У С околу је било највиш е Х рвата, а онда С рба и неш то

Ч еха. О днос је био заиста братски. И ако су управо тада били зао-

ш трени политички односи изм еђу П аш ић-П рибићевићеве владе2

и С тјепана Радића, то се у С околу није осјећало нити се о том е

говорило. М еђу нас су долазили и Гавранчић, и др Ц ар и са нама

разговарали, али никада о политици. Њ ихово је понаш ањ е билотаково да см о их сви вољ ели.

К ад сам једном уш ао код пуковника Раденковића, он м и рече:

”Ч ујем , С танко, да м ного читаш ”. С ад већ не знам ш то сам му

одговорио али знам да трем е никада нијесам им ао, а он је наставио:

”Д обро је да читаш , сељ ак си и то ти м ож е ваљ ати, научићеш м исли-

ти, али ако заглавиш у политику, начитан си па се мож еш и приви-

дно уздићи до кортеш а,** па мало по м ало довести и до ниткова. Зато

ти савјетујем да о том е водиш рачуна. К од м ене у Ш ум адији сељ аци

* ”ноге за преглед” - ф игуративан израз за м алтретирањ е војника.** К ортеш - политички аги гатор

17


20/180

политику зову курвом па вјерујем и да у твом крају тако говоре. А

курва, хм, и на њ у ж ив човек набаш е у ж ивоту, сам о никада не смије

заборавити да је курва курва и друго никада не м ож е бити”. Какопослуга увијек све дозна ш то се на господском двору догађа, тако

см о и м и сазнали да су и он и генерал присташ е дем ократе Љ убе

Д авидовића.3 Н е знам како смо то схватили, али хуман и љ удскиоднос њ их прем а нама војницим а је био главни. П ош товали см о их.Тако сам ја, потомак граничара-ратника и хајдука, и војску сврш ио

а да нијесам им ао разлога зам рзити касарну као установу, само самвидио да и там о као и свађе им а љ уди и ниткова.

Раније сам , па и тада, понеш то сликао, па насликао некако

орлакојиу канџам аноси јањ е, и то попричањ у другаЛ ичанинакоји

је то у Л ици видо. Ч удио се како сам то воденим бојама вјерно

погодио. А ш то је то као слика вриједило то ни он ни ја нијесм ознали. Н о то види капетан В учковић, генералов ађутант, и каж е

пуковнику, а овај траж и да му покаж ем . Д уго је гледао и рекао да

није стручан за то, и да има сина који иде у ш колу а из цртањ а им а

лош е оцјене, и да би м у хтио показати ш го наслика сељ ак, а онда сенасм ијао и рекао: ”А ли не бих ж елио да ме нам аграчиш , ако сиполазио коју годину гим назије, реци ми, немаш разлога да кријеш .О во читањ е, па сликањ е, м ириш е ми на то”. И спричао сам му исти-ну, а он слегао рам еним а. М ене је ш какљ ао тај разговор, па сам

насликао још неколико слика које сам уоквирио код куће, али самчитајући књ иге о сликарству дош ао до тога да је то одвиш е ком ш .и-

цирано, оставио се сликањ а, наставио са дрводељ ским послом који

ми је плаћен, а слике су 1941. изгореле заједно са кућом .

К ад сам се вратио из војске , затекао сам оронуло газдинство

које сам уз цом оћ пријатељ а брзо уредио. О дм ах сам ступио у м јесно

С околско друш тво и постао предводник, па два пута водио друш тво

у наступ и био похваљ ен посебноза вјеж беса копљ им а. Тада почињ е

оно ш то ће ме одбити од С окола и увући у политику. Ја је нијесамтраж ио, али је наш ла она мене.

3. О д н о с и с р п с к и х и х р а т с к и х с е љ а к а

К рајсела Т уш иловића ђе сам рођен, К орана дијели хрватска

и српска насељ а. Н а лијевој обали К оране је католичка црква Св.

В ида, а на десној православна Св. И лије. О годиш њ им црквеним

славам а ту се скупи по неколико хиљ ада љ уди ради забаве. Х иљ адеХ рвата дођу овам о као и хиљ аде С рба тамо, а ни најстарији љ уди не

пам те да је дош ло до пијане свађе и туче изм еђу Х рвата и С рба. А

пијаних туча је било, само се С рби побију м еђу се, а Х рвати исто

тако. А ко се и догоди да се у крчм и потуку двије пијане пропалице

никозато н и јем арио, нити то припи сиваосукобу двају народа. Т ако

на овом терену никада није било завађености између српских ихрватских сељ ака. К о иоле позна село и хоће да м исли, није му то

теш ко одгонетнути. С ам о, м ало су се образовани љ уди трудили да

упознају ж ивот, душ у и искуства сељ ака па им је довољ ан какавновинарски чланчић који је написао неки загуљ ени ф ранковац или

18


21/180

З а д р у ж н и т е а ј а к њ и г о в о ђ е , у З а гр е б у 1929. г о д и н е

С т а н к о О п а и ћ Ћ а н и ц а у н а р о д н о ј н о ш њ и

З а д р у ж н и т е а ј З а д р у ж н о м д о м у у Т у ш и л о в и ћ у (1939).

С т а н к о О п а и ћ т р е ћ и с е с н а у р у г о м е д у .

\9


22/180

проповјед неког попа, па да из тога извуче оно ш то м у је потребно

као сензација А сељ аци, и српски, и хрватски, не сам о да никада

нијесу им али своју власт, него никада нијесу им али ни утицаја на

њ у. За сељ аке је све, и оно м ало добра и м ного виш е зла, долазилоиз градова, а сељ аку је. био ближ и ком ш ија који м у прискочи у

невољ и у пом оћ, без обзира на вјеру, него чиновник, трговац илибило ко од господе који долази сам о да га огули. У таквом сам духу

и ја одгојен, па ће се касније кроз м ојж ивот и рад виђети да сам , не

сам о ја, него и м ноги други С рби, стекао м еђу Х рватим а безброј

пријатељ а Т ако и за вријем е кратког П аш ић-П рибићевићевог ре-

ж им а, кадје Радић хапш ен, овде се у селу ниш та није пром ијенило.

За све нас је то било горе, господска работа, ђе се господа ради

престиж а и власти час свађају час пом ире, а код нас остаје исто.

Ч иновници, порезници и ж андари су прем а нам а остали исти оникоји су служ или Ф рањ и, К арлу, П етру и А лександру, и гониликраву из ш тале не питајући никога за вјеру, јер, држ ава треба новаца,

а м илости не позна. Т реба платити оне који је чувају од народа.П озната је епизода двадесетих година када су у граду К арлов-

цу, на прим јер, на изборим а за градску опш тину побједили кому-нисти.4 То је био талас који је послије октобарске револуције захва-тио Е вропу. Радничка класа јеовђе била толико м алобројна у односу

на тада преко 90% сељ ака који су багателисани, да није им алоникаквих услова да се одрж и. чак ни да је бурж оазија није злогла-

сном "О бзнаном ”5 униш тила. Грађанска маса која је добила те избо-

ре, није била ни хом огена, нити је у себи им ала ш то ком унистичко.

Језгро су били ситни обртници и чиновници и то се открило чим

је бурж оаска власт растурила ту скупш тину. В ећина главних агита-тора се преко ноћи преобрази, и у излоге својих радњ и истури сликекраљ а, Радића, П аш ића и П рибићевића. Још јуче је сељ ак од њ ега

куповао опанке на ш танду или друго ш то у дућану, а исти тај му

причао неш то неразум љ иво о социјализм у. С ељ ак изиш ао из ратаогуљ ен и осиром аш ен, слуш а, купује и говори: ”Н е знам , каква је то

нова вјера која ми обећава неки рај, а кад купим одере ме до гола”.

С ељ ак је био власник зем љ е која га је једина м огла одрж ати, а

обртник је увијек теж ио да постане велеобртник и власт, па је и у

том трену м ислио на своје позиције и у новом друш тву ма какво

било. К од нас је бар познато да је К ом унистичка партија тек долас-

ком друга Т ита на њ ено чело 1937. године, окренула лице к селу које

је најзначајнији ратнички ф актор. С ам о зато је Н О Б побједила. О дприча о барикадам а није остало ниш та. Н и приче о нискојсвијести

сељ ака не иду у прилог намјеш тањ у историје, јер неће бити м огуће

створити м удрост која ће све оправдати.

4. О п о р а п р в а п о л и т и к а и с к у с т в а

П ослије првог свјетског рата у држ ави С рба, Х рвата и С лове-

наца, под круном српског краљ а, Х рвати су тактички постали хомо-генији од С рба. У Х рватскојсељ ачкојстранци6 су се утопили ф ран-

ковци из познатих разлога, па давали тон политици те странке све

20


23/180

до њ ена нестанка побједом Н О П .7 К од С рба је сасвим друкчије.П олитичка борба се овде, повратком великог броја српских добро-вољ аца и оних из руског заробљ ениш тва, грдно заош трила, јер сувећина дош ли као републиканци. П олож ај С рба у Х рватској је иС ветозара П рибићевића силио да раскине са м онархијом , па и са

Д авидовићем који није могао разум јети да је С рбим а овде са Х рва-тим а ж ивјети, и да за то треба наћи начин и у држ авној политици.А кад се П рибићевић због краљ еве великосрпске политике завадиос краљ ем , огром на већина је пречанских С рба уш ла у њ егову С ам ос-талну дем ократску странку.8 Затим је услиједило њ ено приближ а-вањ е Х С С , па обје одлазе 1927. у опозицију у којојостају пуних 14година. К олико је на овом терену П рибићевићева С Д С била јаканајбољ е свједочи прим јер стварањ а П рим орско-крајиш ке области

са сједиш тем у К арловцу,9 ђе је Х С С им ао 29, С Д С 31, а П аш ићевирадикали10 свега, словом и бројем, 3 заступничка мјеста.

Н ећу да тврим како сам и ја 1926. године по некаквој својојсвијести постао С амостални демократа. О вђе су се међу С рбим абориле за присталице само те двије српске странке. Радикали су подразним видовим а скоро увијек били на власти, па су овђе у радикалеуш ли углавном богати газде, чиновници, лугари и сав онај ш љ амовисан о свакојвласти. Д емократе су остали листом честити сељ ации они м оји, пом енути, м ајстори, па је и м оје м јесто било, сам о м еђуњ им а. Тако све до 1939. године кад сам постао секретар илегалне

ћелије К П Ј. Л егално сам и тада био сам осталац, све до устанка кадје К ом унистичка партија изаш ла из илегалности.

Л ом је почео још 1926. године, кад ме изабраш е за тајникаМ јесне организације С Д С . Н а челу С околског друш тва у Т уш ило-вићу је био богати трговац и бирташ В. Ђ урић, који је био и пред-сједник радикала и траж ио да сви соколаш и буду радикали. О творе-

но см о се сукобили на скупш тини па из С окола иступих, не сам о ја,

него и сви веж бачи. Д руш тво је остало али се радило није виш ениш та осим прослава краљ евских рођендана Т ад би се сви опили,м еђу се потукли и служ или за ругло. Једном сам се враћао са сас-танка одбора С амосталне демократске странке кући и дочекаш е ме

четворица клуподера газде Ђ урића, килом етар далеко од куће, ноћу.Био сам сам и без оруж ја. Т олико су ме изм рцварили, да сам остао у

несвјести и сав у крви. К ад сам се освијестио и на потоку опрао крв,

једва сам дотетурао кући. Т уж ио нијесам јер нијесам им ао свједока.

А ли м ати м и је била јунак. Л ијечила ме и бодрила, говорећи: ”О с-тани човјек и не клони, а други пут бољ е пази и пуцај ко пође натебе”. Д руги сам пут добио још виш е. Н ијесам још био ож ењ ен, па

сам на П етровдан у колу играо са дјевојкам а у Д оњ ем Будачком .И м ао сам пиш тољ у џепу, али је неко упутио ж андаре да м е претресуте м и га одузеш е. Н и једног од оних који ће м е послије прем латитина збору нијесам видио, па се нијесам злу ни надао. В раћао сам секући са неколико ж ена и старијих љ уди, на зачељ у, кроз грм љ еиспод тзв. Градине, кад, иза грм а добијем ударац по глави од кога сеодм ах онесвијестим , па и не знам ко ме је тукао. П робудио сам се уболници сав у завојим а. А ли, сад сам им ао свједоке, и, туж ио суду.

21


24/180

О пет су била четворица. Један лугар, један опш тински писар, једанкаф ански разбијач и један поручник краљ евске гарде, Ром чевић,син опш тинског биљ еж ника из К рстињ е, а унук по ћери м ог старог

ком ш ије ђеда Јована О пачића, м ог најбољ ег пријатељ а. С удија у

К рњ аку, неки Д идулић, реж им лија, сву четворицу осуди да плате

трош кове, али не на затвор, и тада сам чуо први пут чудно тум ачењ езакона: ”Т уж итељ у, за казну затвором нем а основа у закону јер суони тукли ону политику коју ти водиш , а не тебе!” О длучио сам да

се не ж алим , него каж ем и судији и кривцим а да им је ово последњ е,

јер пођу ли поново, убићу, па нек туж е они м ене: ”П уцаћу у поли-

тику, а не у њ их!” Тада судија опом ињ е како је то пријетњ а и

каж њ иво. П ођем и на вратим а покаж ем пиш тољ па речем : ”Д е сад,

који воли нек изволи!” О пазио сам да су се препали и судија и

силеџије и стоје запрепаш ћени. Ж андара није било у близини и јазаобилазним путем дођем кући и сакријем пиш тољ . Д ва пута судолазили ж андари, прем етали али нијесу наш ли па сам каж њ ен сапет дана затвора у срезу. М ој бранитељ , др В ујичић м и је рекао дадруго не могу јер се присутни противници не м огу употријебитиза свједоке да сам пријетио пиш тољ ем , и на том е се сврш ило. П ош тона пресуду није било ж албе, бранитељ направи затјев за одш тету,али тројици није могао ниш та јер су посједи кућне задруге. О сталоје да све плати господин поручник.

К ада је захтјев стигао у ком анду краљ еве гарде и поручникузаплијењ ена плата, није остало на том е. Требао је бити избачен из

војске и лиш ен чина, па су м у савјетовали да му је једини излаз да

се м ени извини и траж и писм ени опрост, да изм исли пијанство иликако зна. Тада долази к м ени ђед Јован коме ја нијесам м огао ниш та

одбити и кроз плач м оли за тајопрост. И да не дуљ им , учиним то иунук му остане оф ицир, али одш ету плати. Ђ ед Јован пош тен и

поносан човјек ми се пош тено одуж ио. О д тада па док му тај унукније 1941. заробљ ен од Н ијемаца, није ђед Јован дозволио ни да га

посјети. Н о ваљ да је то утицало и на тога оф ицира да се у заробљ ени-

ш тву добро држ ао, па је по провратку прим љ ен у наш у А рм ију,

унапређен у чин потпуковника, а прије неколико година и ум ро.

П оследњ и напад на м ене је покуш ао 1927. године С теван

Гријаковић, син најбогатијег газде у наш ем крају који је им ао три

куће, два дућана и двије биртије. С ин је био типичан осиони газдин-ски бајага, страх и трепет ком ш ија, ухрањ ен и снаж ан. Н и бог му

није био до кољ ена. Затекао м е је на појилу, на Радоњ и, у 11 сати

ноћи кад сам појио волове, заскочио ме и тако м е снаж но ош амариода сам се окренуо као чигра, али сам тргао пиш тољ и пуцао два пута

и обадва погодио. Н ијесу курш ум и били см ртоносни, али ни лаки,па он у болницу, а ја у затвор.

Тај догађај одјекну по цијелом К ордуну као неш то до таданечувено: да се неки сиром ах усудио пуцати у сина газде коме је у

рукам а новац и власт. Д а не описујем каква сам им ао окапањ а са

ж андарим а и судијом Д идулићем , газдиним пријатељ ем , рећи ћусамо то ш то м и је рекао ж андарски наредник, кад је своје обавио и

предавао м е суду: ”Ја сам своје учинио, а теби каж ем да си дубоко

22


25/180

заглибио. С теван им а Бога за оца и м оћ у рукама. И м а ш ест ујака као

ш ест вукова, убиће те а м и ћем о сам о истраж ити и записати. П а сад

брани се како знаш ”. - ”Н о, неће, господине, не бојим се,” рекао сам.”С илници су увијек кукавице, и не иде им се ни у см рт ни на робију.

О ни су ме увијек тукли туђим рукам а, и не сам о мене, него, како сам

већ навео, Јову Тркуљ у, М илош а М андића, Н иколу Грдељ а и друге.С ад кад су видили да и они м огу добити, неће см ијети ни они.

Јам чим вам да м ене неће ни псето њ ихово виш е дирнути кад зна да

ја сад уби, јер не дам на себе. А за м оје се богатство ни м ени не

исплати сам о лијечити убојине.”

Н акон двадесетак дана м е др В ујичић извуче из затвора да се

из слободе браним , јер је туж би за подм укли покуш ај убиства су-протставио нуж ну одбрану. К ад сам се наш ао у истраж ном затвору,

са свих су м е страна затрпавали поклоним а и м ајци рекли да она небрига док је толико пријатељ а који за мене брину.

К ад сам се вратио кући, изненадио сам се и сам колико сам

постао љ убим ац, у првом реду оних којим а су ти осиони газде ињ ихова ш тенад загорчавали ж ивот. С уђен сам у О круж ном суду уО гулину, ђе је предсједник био отац др В ладим ира Бакарића,* и то

на 21 дан строгог затвора које ћу п ослије одлеж ати у кули у

О гулину.

О ж енио сам се са Д рагицом М ихајловић из К локоча, из чес-тите породице дем ократске. Ж ена м и је била толико одана да сам,

исто као и од м ајке док није ум рла, им ао од њ е пуну подрш ку за све

м оје поступке. О на и 13-годиш њ а ћерка В укосава пођош е са м номна м учан пут Н О Р-а, па биш е и м еђ првих пет болничарки у П арти-

занскојболници на П етровој гори. Н о о њ им а ће још бити ријечи.

5.У с е љ а к о м з а д р у га р с к о м п о к р е т у

Н а пом олу је велика свјетска криза и село се сналази, па иТ уш иловић оснива Задругу за пољ опривредни кредит, а онда Задру-

гу за осигурањ е стоке. У обадвије задруге ме једногласно бирају за

секретара-благајника. Н и у једној од тих задруга нем а плаће. П осао

обављ ам неђељ ом и увече. О дм ора немам јер се и даљ е бавим обра-

дом зем љ е, а зим и и у руж ном врем ену радим столарске и коларске

послове код куће и то м и доноси неш то зараде.Године 1929. одлазим у Загреб на курс за секретара-благајни-

ка који траје три неђељ е. С врш им са таквим успјехом да ми и С авезсрпских зем љ орадничких задруга повјерава ревизију м атеријалног

пословањ а свих С рпских зем љ орадничких задруга на К ордуну ипостајем њ ихов хонорарни ревизор, билансиста. П лаћан м и је самоуспјеш но обављ ен посао.Те сељ ачке зем љ орадничке задруге су пос-

тојале на К ордуну још од 1905. године, аТ уш иловић је своју основао

1909. Бавиле су се ш тедњ ом , набавком плем ените стоке, ум јетногђубрива и сјем ењ а, ш ирењ ем књ иге и ш там пе, али их је 1914. године

А устрија забранила. Г одине 1918. оне опет ож ивљ авају, али их криза1930. поче ум ртвљ ивати. Н о сељ аци се сналазе и претварају их у

* И м е оца В. Бакарића је С тјепан.

23


26/180

набављ ачко-потрош ачке. В ећ од 1933. године те задруге су реорга-низоване готово по свим селим а К ордуна, а ја сам сада виш е орга-низатор и учитељ него ревизор. О снивам и О дбор за уанпређењ езадругарства, од пет чланова, најактивнијих љ уди, који м е бирају запредседника, а наш се рад не плаћа. О д тих пет љ уди ће касније 1938.

четири постати секретари ћелија К П Ј, а у рату ком анданти и коме-сари, па М илисав Д акић и Д уш ан В ергаш и народни хероји.

П озитивно је у тим задругам а било ш то у њ их нијесу м оглибити учлањ ени трговци, бирташ и, ни било које врсте ш пекуланти,него сам о сељ аци, учитељ и и занатлије. Ш то сам о управни одбориодлучују о набавци и продајној цијени робе. Ш то се сваке године50% чисте добити стављ а у ф онд за културно просвјетни рад, аполовина дијели задругарим а према учеш ћу у куповини у задрузи.

То привлачи љ уде у задругу а у њ им а нем а ни неслоге. Д оста сељ аканапуш та реж им ску странку да би м огли постати задругари. Задругаје на закону основана и држ ава се нема права м ијеш ати, осим конт-роле да не продајем о и не набављ амо, на прим јер, ум јетно ђубривои м аш ине за незадругаре. А ли се м ијеш а на свој начин. Задруга јеса трговцим а увијек на ратној нози јер је за заш титу од пљ ачке истворена. Трговци су увијек уз реж им и у реж им ској странци, пареж им држ и страну трговцим а и ш пекулантим а. Тако задруге, безсвоје заслуге или кривице, остадош е у рукама љ уди који припадају

опозицији.Н о задруге ипак напредују. Задруга у Т уш иловићу расте на

180 учлањ ених кућа са њ иховим дом аћиним а као уписаним члано-вима. Тако у чланству задруге им а и доста ж ена. П ослови су доставелики па управни одбор им енује м ене управником . П рви сам уп-равник задруге на К ордуну и тада први пут прим ам м јесечну платуод 300 динара. Д о тада је плату прим ао само м агационер, који је свевријеме у радњ и и он прим а 600 динара. Н икодруги нема п�

Documents

Stanko Opačić-Ćanica: Srbin u Hrvatskoj /Станко Опачић Ћаница: Србин у Хрватској