Stif Kin 1• •I• • •

Otkako sam se nastanio u Georgia Pines, uz sve ostalo što sam pisao, vodio sam i dnevnik — ništa osobito, svaki dan ponekoliko rečenica, vec’inom o vmenu — koji sam sinoć malo pregledavao. Želio sam •.inio vidjeti koliko je vremena prošlo otkako su me moj uik i unuka, Christopher i Danielle, što milom što silom .ii|).ili u Georgia Pines. ”To je za tvojedobro, djedice”, irkl su. Naravno da su to rekli. Zar Ijudi uglavnom ne govinc haš tako kad napokon shvate kako se riješiti proble-111. koji govori i hoda?

D(I tada je prošlo nešto više od dvije godine. 1 pri miiic |? sablasno da ja to ne osjećam kao dvije godine, ali111 k.io duže, ni kao kraće vrijeme. Moj se osjećaj za vriiic upravo topi, kao dječji snjegovic’ u siječanjskom zato|il|ii|ii.Ćini se baš kao da vrijeme, takvo kakvo je oduviir lilo — Istočno standardno vrijeme, Ljetno vrijeme, i.Klnnko vrijeme — više i ne postoji. Kao da postoji samo v iiiniu Ceorgia Pinesa, vrijeme koje je Staračko vrijeme,

ZELENA MILJA

Starodamsko vrijeme, Pišukrevetsko vrijeme. Sve je ostalo.. nestalo.

Ovo je vraški opasno mjesto. Spočetka to i ne shvac’aš, spočetka misliš da je ovdje samo dosadno, da je opasno kao u obdaništu u doba popodnevnog knjavanca, ali je ovdj’e zaista opasno. Otkako sam stigao ovamo, vidio sam vec’ mnoge kako su otklizili u senilnost, a ponekad i ne bi samo otklizili — jer bi potonuli poput podmornice kad izvodi brzo uranjanje. Ljudi ovamo stižu uglavnom u dobrom stanju — mutnog pogleda, možda, i zavareni za štap, i možda malo slabiji na mjehuru, no inače u redu — a onda se s njima nešto dogodi. Mjesec dana kasnije oni vec’ samo sjede u sobi s televizorom i tupim pogledom zure u Oprah Winfrey, omlitavljene čeljusti, dok im se u ruci cijedi iz zaboravljene i nagnute čaše narančina soka. Mjesec dana poslije toga već im moras govoriti kako im se zovu djeca koja su im dosla u posjet. A nakon još mjesec dana, moraš im osvježivati pamc’enje da se sjete i vlastita vražjeg imena. Nešto se s njima dogodi, doista: dogodi im se Vrijeme Georgia Pinesa. Vrijeme koje ovdje vlada slaba je kiselina koja briše prvo sjećanjea potom i želju za nastavkom života.

Čovjek se protiv njega mora boriti. Eto što govorim Elaine Connelly, mojoj posebnoj prijateljici. Otkako sam počeo pisati o tome što mi se dogodilo 932., one godine kad je John Coffey došao na Zelenu milju, moje se stanje bitno popravilo. Neke su od uspomena upravo strašne, ai osjećam kako mi one ostre misli i svijest, bas kao što nož šilji olovku, i to je vrijedno tog bola. Ali samo pisanje i

( 4) Runa smt Eiiua da Delacoixa

luiićenje nisu, međutim, dovoljni. Jer ja imam i tijelo, i iiiik.ir ono možda bilo i uništeno i groteskno, ja ga ipak ??/bam koliko god mogu. Isprva je bilo teško — stari iiip.ivci kaoja prilično su klimavi kad se treba gibati čisto i.li gibanja — ali mi je mnogo lakše sad kad to moje lml.inje ima i nekakvu svrhu.

N prvu šetnju obično krec’em još prije doručka — nr.l.ivnom u prvi osvit dana. Togjejutra kišilo, a mene od vl.iie bole zglobovi, no ipak sam skinuo pončo s vješalice iln knhinjskih vrata pa izisao. Kad čovjeka čeka neka ilnsidna dužnost, ondaje mora iobaviti, i ako muje i neu;iitln;i, njegov problem. Osim toga, ima to i svoje dobre

•nine. Prva je očuvanje osjećaja za Stvarno vrijeme, iiisiprot Vremenu Ceorgia Pinesa. A, osim toga, ja voim lisii, bcz obzira na kostobolju. Napose rano ujutro, kadje i l.i još mlad i pun raznih mogućnosti, čak i za istrošenog

.1,1 og dečka kakav samja.

1’roSao sam kroz kuhinju, zastao da izmolim dvije1iiskr tosta odjedne od dviju kuharicajoš sanjiva pogle’li. p;i izišao. Prešao sam preko igralista za kriket, pa pko korovom obraslog malog cilja za golf. Iza toga je lnn sjnarak, kroz koji je vodila uzana staza, a uz nju su iiilr ilvije šupe,koje više nisu služile ničemu i sad su samo nlin iruniile. Polako sam krenuo stazom, osluškujući i.iii.iio i tajnovito skrapanje kiše po borovima i s ono iniiko preostaih zubi žvakao komadić tosta. Noge su iiir Imljde, no bolje bio lagan, idržljiv. Uglavnom sam se r.irtii) prilično dobro. Uvlačio sam važan sivi zrak Što ..1111 ????? dublje u pluća, uzimao gakao hranu.

ZELENA MILA .............................................. •

A kad sam dosao do druge stare šupe, na trenutak sam ušao, i tu obavio posao.

Kad sam se dvadesetak minuta potom vratio na stazu, osjetio sam kako mi u trbuhu počinje migoljiti crv gladi, pa sam pomislio kako bih mogao pojesti i nesto malo konkretnije od tosta. Zdjelicu zobene kašice, možda čak i , kajganu s kobasicom. Volio sam kobasice, oduvijek sam ih • volio, ali danas, ako bih pojeo više od jedne, uvijek bih dobio žgaravicu. Jedna je, međutim, još bila sigurna. A onda bih se, punog želuca, i s mozgom još uvijek ustobočenim od vlažnog zraka (ili sam se tome bar nadao), mogao popeti u solarij i napisati o pogubljenju Eduarda Delacroixa. Morao sam to obaviti najbrže što mogu, da me • prije kraja ne izda hrabrost.

Dok sam prelazio preko staze za kriket, na putu prema kuhinjskim vratima, razmišljao sam o gospodinu Jinglesu

— o tome kako je ????? Wetmore nagazio na nj i prebio mu kičmu, i kako je Delacroix vrisnuo kad je shvatio što mu je napravio njegov dušmanin — pa tako nisam ni opazio Brada Dolana koji je stajao u blizini, napola skriven

kontejnerom za smeće, sve dok nije ispružio ruku i uhva- tio me za zapešće. ;

”Malo u šetnju, Paulie?” upitao me.

Ja sam odskočio od njega i istrgao ruku. Nešto se od toga može pripisati naprosto tome što sam se prepao — svatko se trgne kad se prepadne — ali to nije bila čitava priča. Ne zaboravite da sam baš razmišljao o ?????? Wetmoreu, i da me Brad stalno podsjećao baš na njega. To se djelimice može pripisati tome što je Brad uvijek šetao

(4) Ruina smt Eduarda Delacroix

•. iDiranom knjigom zataknutom u džep (u Percyjevu IIK.IJU to su uvijek bili pustolovni časopisi za muškarce;

l ”I Hr.Kla su to redovito bile knjižice s vicevima kakvim

.11 • inogli smijati samo glupani i sitne duše), a nešto i i’iinc što se uvijek držao kao daje kralj Covnan s planine i irk.ivice, ali je to ipak bilo najviše zato što je bio Ijigav i4iln> ćovjeku napakostiti.

lck se bio prihvatio posla, čak sejoš nije ni presvukao ? .voj uredni bijeli kombinezon. Na sebije imao traperice i kiiMiljii u stilu Divljeg zapada. U ruci su mu bili ostaci

•1.?|1?)?? keksa što gaje popalio u kuhinji. Stajao je i jeo s.i |??1 rubom krova, gdje nije mogao pokisnuti. 1 odakle in’ |rmogao motriti, u to sam danas poprilično siguran. \ |>ii|)rilično sam siguran i u još nešto: da c’u morati pril.i/in na gospodina Brada Dolana. Koji me baš nije roio.Ja111 /iinn zašto je tako, ali nikad nisam shvatio ni zašto i’i i v VVctmore nije volio Delacroixa. A to da ga ni’e volio ..ipi.ivojc preblag izraz. PercyjeDelamrzio do sržijošod ”iiii.i časa kad se mali Francuz prvi put pojavio na ,’rlriioj milji.

”l’.iulie, kakav to pončo imaš na sebi?” upitao je i , .iliipko po ovratniku. ”Taj nije tvoj.”

”N,išao sam ga u hodniku kraj kuhinje”, odgovorio iiii Nisam volio da me zove Paulie, i slutim da je i on to

•• ii.iii, .ili neka me vrag nosi ako mu dam gušta pa to i i’nLi/em. ”Bio ih je čitav red. 1 što će mu biti? Za što je .lii) i stvoren nego za kišu?”

ZELENAMlLJA

”Ali nije stvoren i za tebe, Paulie”, rekaoje ijošjednom lagano čvrknuo. ”U tome je stvar. Te su kabanice za radnike, a ne za stanare.”

”Ja i dalje ne vidim što će mu od toga biti.”

Uputio mi je tanahni, sitni smiješak.

”Nije uopc’e riječ o tome što c’e im biti, nego o pravilima. Kakav bi život bio bez pravila? Paulie, Paulie, Paulie.”

Zavrtio je glavom, kao da već od samog pogleda na mene gubi želju za životom. ”Ti vjerojatno misliš da takav stari prdonja vise ne mora paziti na pravila, ali to naprosto nije istina. Pulie.”

Smijesi mi se. 1 ne podnosi me. Možda me čak i mrzi. Ali zašto? To ne znam. Ponekad za to i nema razloga. To je onaj jezivi dio priče.

”Onda dobro, žao mi je što sam prekršio pravila”, rekao sam. Izustio sam to pomalo kao cvil, pomalo vriskavo, i naljutio se na samoga sebe što je to zazvučalo tako, ali ja sam star, a stari su Ijudi skloni cviljenju. Zato što se lako uplaše.

Brad je kimnuo glavom.

”Isprika se prihvaća. A sad ga vrati na njegovo mjesto. A što se ti i imas šetati po kiši? Napose po toj šumi. Što ako se oklizneš, pa slomiš kuk? Ha? Što misliš, tko bi te tvoje stare kosti teglio uzbrdo?”

”Ne znam”, odgovorio sam. Želio sam samo što prije otići od njega. Što sam ga više slušao, sve me je više podsjec’ao na ???????. William VVharton, onaj luđak koji je u

{ 4 ) RuSftti s mr t Eduarda Delacroixa

ii •.ni ??32. došao na Zelenu milju, jednom je dohvatio i’r vi i tako ga prepao, da je ovaj od straha propiškio u ,,111 s’nnio zucnite o tome, rekao je ????? kasnije nama ” .iilnn.i, i z tjedan dana ćete stajatipred sirotinjskom kuhi’44111 ? sada, nakon toliko godina, upravo sam čuo Brada il.III,] kako izgovara te iste riječi, čak istim tonom. Bilo r in b.is kao da sam, pišući o tim davno minulim danima, ”illni.io nekakva eiskaziva vrata što povezuju prošlost

i •.iil..snjošc’u — ??????? Wetmorea s Bradom Dolanom, l.inm lidgecombe s Elaine Connelly, kaznionicu Cold Mnimi.iin sa staračkim domom Georgia Pines. 1 ako mi ta i]ir,, Imde nocas dala sklopiti oka, onda ne nam sto me iiiii/ otlr/.ati budnim.

Vc( .s>iin bio krenuo prema kuhinjskim vratima, kad me i’i ,nl pet uhvatio za zapešće. Za prvi put ne znam, ali sad r ii ti’inio namjerno, i stisnuo tako da zaboli. Pogled mu i. r..i(i .no-tamo, kao da se želi uvjeriti da u j’utarnj’oj1 i.i IS nema nikoga, nikoga da vidi kako zlostavlja starIn I|(IT> bi se zapravo trebao brinuti.

’l sio si uopc’e radio na toj stazi?” upitaoje. ”Znam da i ini pošao izdrkati, ti su dani već odavno za tobom, no ir •,i ondi radio?”

•Nis.i”, odgovorio sam i samome sebi rekao budi11111,111, ne pokazuj mu koliko te boli i budi miran, ne zai’”i,ivi d.i je spomenuo samo stazu, i da ne zna za šupu. ..11111 s.n se prošetao. Da razbistrim glavu.”

/,i to je vec’ prekasno, Paulie, u glavi ti više nikad neće i’ii lsiro.” Ponovno me stisnuo zatanko staračko zapešće,111. l|iin ini krhke kosti, doksu mu oči stalno letjele sjedne

ZELENA MlLJA

na drugu stranu, za svaki slučaj. Brad se nije bojao da c’e prekršiti neko pravilo; bojao se samo da ga pritom i ne uhvate. Tako je i u tome bio sasvim sličan ??????? Wetmoreu, koji ti nikad nije dao zaboraviti da je on guvernerov nec’ak. ”Pravo je čudo vec’ i to da se, s toliko godina, možeš i sjetiti tko si ti.Jer tih godina imaš prokleto previše. Čak i za ovakav muzej. Paulie, od tebe mi se koža ježi u tri materine.”

”Daj me pusti”, rekao sam, trudeći se da mi u glasu ne začuje cvil. Ali nije to bilo samo zbog ponosa. Kad bi ga začuo, to bi ga moglo raspaliti, onako kao što miris znoja zna raspaliti zloćudnog psa pa ga — iako inače samo reži — natjerati da ugrize. To me podsjetilo na onog novinara koji je izvještavao sa suđenjajohnu Coffeyju. Taj je reporter bio grozan čovjek, zvao se Hammersmith, a najgroznije je kod njega bilo što nije znao da je grozan.

Umjesto da me pusti, Dolan me opet stisnuo za zapešc’e. Zastenjao sam. Nisam to htio, ali je to bilo jače od mene. Zaboljelo me sve do gležnjeva.

”Što ti to radiš tamo, Paulie? Daj mi reci.”

”Ništa!” odgovorio sam. Nisam zaplakao, ne još, ali sam se bojao da c’u to uskoro učiniti ako me nastavi tako mrviti. ”Ništa, samo sam se šetao, volim se šetati, daj me pusti!”

Što je on i učinio, ali samo koliko mu je trebalo da me uhvati za drugu ruku. Koja je bila skupljena u šaku.

”Otvori”, rekao je. ”Daj da tata vidi.”

4) Runa 5 mr [ Eduardđ Delacroixa

’.iii sam i učinio, našto je on samo progunđao od i.lrni.i. U šaci su bili samo ostaci drugoga tosta. Kad me . i’iuro stiskati za lijevo zapešće, počeo sam skupljati i’ •..ii siku, i sad mi je na prstima bio maslac — no dobro,11.11 ;,n 111 — jer tko je ovdje vidio pravi maslac.

”iili/.i unutra i operi te posrane ruke”, rekaoje, otko-1.1”, |),i opet zagrizao u svoj danski keks. ”Isuse Kriste.”

iriio sam stepenicama. Noge su mi drhtale, srce mi . liipilo kao motor s raštimanim ventilima i klimavim i.iniii kipovima. Kad sam se uhvatio za kvaku koja mije i. li.ili otvoriti vrata kuhinje — i sigurnosti — Dolan je

’ki budeš pričao, Paulie, da sam te stiskao za te ”lir si.irc ruke, rec’i ću im da imaš halucinacije. Sto je ..” ’i.ik, najvjeroj’atnije, senilne demencije. 1 ti znaš da c’e ’n iriviti. Ako bude i masnica, mislit će da si ih sebi

llll /.I(IH).”

li.i Svc je to istina. 1 opet je bilo kao da to govori r. n v Wrtinore, ????? koji je, tko zna zbog čega, ostao nii.ul i np.ik, dok samja postao star i krhak.

l.i IHCII nikome reći ništa”, promrmljao sam. ”A i što

•I l 1..1/?1??”

l.iko jr dobro, stara dušice.” Clas mu je bio prpošan . i””liu,l|iv, taj glas blesotupa (da se poslužim Percyjevim . i i/iiin) koji je vjerovao da c’e vječno ostati mlad. ”Ali ću •ii nii sii) si o smislio. To će od sada biti moj posao.Jesi

ZELENA MILJA

Čuo sam ga, da, ali mu nisam želio dati gušta pa mu to i rec’i. Ušao sam u zgradu, prošao kroz kuhinju (sad sam nanjušio miris jaja i kobasica koje su se kuhale, ali mi više nije bilo do jela), pa vratio pončo na vješalicu. Potom sam seuspeo u svoju sobu — zastajući na svakoj stepenici, dajuc’i srcu vremena da malo uspori — pa ponovno skupio sav pisaći pribor.

Sišao sam u solarij i baš sjeo za stolic’ u sjeni, kad je u prostoriju provirila glava moje prijateljice Elaine. Izgledala je umorno i, pomislio sam, kao da joj nije dobro. Počesljala je kosu, ali je još bila u kuc’nom haljetku. Mi stari golubovi nedržimo puno do ceremonija; to si uglavnom i ne možemo priuštiti.

”Nec’u ti smetati”, rekla je. ”Vidim da se spremaš za pisanje...”

”Ne luduj”, odgovorio sam. ”Ja imam više vremena nego Coca-Cola bočica. Ulazi.”

Ona je to i učinila, no ostala je kod vrata.

”Došla sam jer nisam mogla zaspati — opet — a malo sam prije pogledala kroz prozor... i...”

”I vidjela si gospodina Dolana i mene u malom ugodnom razgovoru”, odgovorio sam. Ponadao sam se da je samo vidjela; da joj je prozor bio zatvoren i da me nije čula kako cvilim da me pusti.

”Meni on nije izgledao ni ugodno ni prijateljski”, rekla je ona. ”Paul, taj se gospodin Dolan raspituje za tebe. On je o tebi pitao i mene — prošli tjedan, mislim da j’e to bilo tada. Tada tome baš i nisam pridavala neku veliku važnost,

(4) Ruina 5?? t Eduarda Delacroixa

rlila sam samo da ima predugi nos i da ga voli zabadati i iinlc poslove, ali se sada pitam.”

”Raspitivao se za mene?” Ponadao sam se da nije opazi.1 ilngodu što samje osjećao. ”Raspitivao o čemu?”

”Kao prvo, kamo odlaziš u šetnju. 1 zašto to radiš.”

l’okušao sam se nasmijati.

”Oćito je riječ o čovjeku koji baš ne vjeruje u tjelor /lni, toliko je barjasno.”

”()n misli da ti imaš nekakvu tajnu.” Zastala je. ”A to iiiliin i ja.”

Vrc sam otvorio usta — da velim kako, pojma nemam ili jc F.laine podigla svoju čvornatu, ali na neki čudan

11. i lijepu ruku prije nego što samja iz sebe uspio isci-

r liii i jednu riječ.

”/\ko je imaš, ja je ne želim znati, Paul. Tvoje su stvari i.i|> stvari. Mene su tako odgojili, ali nisu i sve druge. ii inipazi. Samo sam ti to željela rec’i. A sada te ostavii 1111 i picpuštam tvom poslu.”

nknnula se da pođe, ali prije nego što je stigla izaći,11 ..iiii |r vec’ zazvao. Ona se okrenula i uputila mi upitan

i...,l,4L

’K.id bude gotovo to što pisem...” počeo sam, pa i i.iu) odmahnuo glavom. To je bilo krivo. ”ko završim i • ,iii piscm, hoc’eš li to pročitati?”

i nii kao da se na trenutak zamislila, a onda mi uputii. iiii|rs,ik u koji bi se čovjek lako mogao i zaljubiti, čak .. ..n|rk 11 inojim godinama.

17

ZELENAMILJA .

”Bila bi mi čast.” <

”Najprije pročitaj, pa tek onda govori o časti”, rekao , sam i pomislio na Delacroixovu smrt.

”Ipak ću pročitati”, rekla je, ”Do zadnje riječi. To ti obec’avam. Ali to najprije moraš napisati.”

Potom me ostavila s mojim poslom, ali je još proteklo mnogo vremena prije nego što sam napisao i slovce. Skoro sam čitav sat ostao sjediti tako i zuriti kroz prozore, kuckajući perom o rub stola, gledajuc’i kako dan pomalo sivi, razmišljajud o Bradu Dolanu, koji me zove Paulie i nikako da se zasiti viceva o Ircima i Digićima, kosookima i žutima, razmišljajući o onom što mije rekla Elaine Connelly. On misli da ti imaš nekakvu tajnu. A to mislim ija.

A možda i imam. Da, možda i imam. 1 Brad Dolan bi, naravno, do nje. Ne zato što misli da je to nešto važno (a mislim da i nije, osim možda meni), nego zato što misi da tako star čovjek ne bi smio imati tajni, Ne smije skidati kabanice s vješalice kraj kuhinje; ne smije imati ni tajni. Jer mu ne ide u glavu da su i takvistvorovi, kakvi smo mi, još uvijek Ijudi. 1 zašto bi nam se uopće dopustilo da pomislimo tako nešto? Njem to nije jasno. 1 u torn je pogledu tako sličan ???????.

1 tako su se moje misli, poput rijeke koja ulazi u meandar, napokon vratile u točku u kojoj su bile prije negošto me Brad Dolan pod kuhinjskom nadstresnicom uhvatio za zapešće: vratile na ???????, na sitnu dušu ??????? Wetmorea, i na to kako se osvetio čovjeku koji mu se nasmijao. Delacroix je bacio onaj svoj obojeni kalem — onaj

f 4 } Ru in s mr t Edu da De!acroixa

•ii In je donosio gospodinjingles— i onje odskočio iz iir i pno u hodnik. ?????? više nije ni trebalo: napokon

lil svoju šansu.

2• • / • •

\ e’ buda0’” J’e Brutalni, ali ????? na to nije j 1310 i najmanju pažnju. Baš kad je gospodin1 Jingles stigao do kalema — odvec’ zaokupljen a da bi shvatio da mu je u blizini stari dušmanin — ??????? na nj spustio potplat teške crne radničke cipele.Jasno se Čulo kako gospodinujinglesu puca kičma, a onda muje iz usta navrla krv. Sitne su mu se crne oči iskolačile u dupljama, i U njima sam pročitao isuviše Ijudski izraz zaprepaštena bola-

Delacroixje zaurlao od tuge i užasa. Bacio se na vrata svoje c’elije i kroz rešetke izbacio ruke najdalje što je mogao, pa zavrištao bez prestanka izvikujuc’i miševo ime.

????? se okrenuo prema njemu, sav nasmiješen. Prerna svima nama, zapravo.

”Eto”, rekao je. ”Znao sam da c’u ga uloviti, prije ili kasnije. Sve je to zapravo bilo samo pitanje vremena.j Okrenuo se ipošao natrag Zelenom miljom, ne žureći, a za njim je ostao gospodin Jingles. Ležao je na podu, dold

(4) Runl sm t Eduarda DelaCToixa

• ”l” njcga, po zelenom linoleumu, polako širila krvavo

i i n.i lokva.

ir.in je ustao od stola dežurnog, lupio u nj koljenom

• nrio počicu za igranje kribidža na pod. Čunjići su ’ rili i/ svojih rupica i zakotrljali se na sve strane. Ni Dean1” 11.11 iv, koji se baš spremao izac’i, na taj nasilni prekid r ii|r isii obratili ni najmanje zanimanje.

’•ii si sad učinio?” zaurlaoje Dean na ???????. ”???? ’ ”1 IIVIIO smislio, budaletino?”

??? iiije odgovorio. Prošao je kraj stola bez ijedne

•i’ ”, .iino je gladio kosu. Prošao je kroz moju sobu i

• 1.1 ? skladišnu šupu. Umjesto njega mi je odgovorio

• iiii.iin Wharton.

i..i/di Dean? Eto što ja mislim: izvjesni je francuski ””iil’iii aučio da mu nije bašjako pametno da ga ismi-

• i ukio je, pa onda i sam prasnuo u smijeh. Bio je to ” i’li smijch, seoki smijeh, veseo i dubok. U torn sam ’ ,lilil|ii svojega život upoznao i neke Ijude (uglavnom

iii. iii) r/ive) koji su izgledali normalno samo kad bi se ””i ili Irdan je od njih bio i Divlji Bill Wharton.

’ in.iko Dšamućenom, pogled mi je opet pao na miša.1 ir ilis.io, ali su mu se na brčic’ima već bile uhvatile

1 11.111 kipljice krvi, a preko nekoc’ blistavih očiju, nalik

• i.i|l|m uja, već se polako navlačila tupa mrena. ””ii.ilin |r podigao obojeni kalem, pogledao u nj, pa r •rlnl.ii) mene. 1 onje stajao zapanjen kao ija.Aiza nas,1 •iriiiK |r nastavio vrištati od užasa i bola. Nije tu, i’i iln, lnl.i riječ samo o mišu; ????? je probio rupu u

21

ZELENAMILJA :

Delacroixovoj obrani, i sad je iz njega istjecala sva ?? va strava. Gospodin je Jingles bio žarište svih tih im

tanih osjećaja, i bilo je stravično slušati Francuza.

t

”0 ne”, zavrištao je on bezbroj puta za redom, MiiNff krikova i profrfljanih preklinjanja i molbi na ?????? francuskom. ”0 ne, o ne, siroti gospodin Jingles, ll(Ht stari gospodinjinges, o ne.”

”Dajte mi ga.”

Ja sam podigao pogled, zbunjen tim dubokim 4hln>i isprva i bez jasne svijesti kome on pripada. Onda t\\ ugledao JohnaCoffeyja. Baš kao i Delacroix, i on .’? provukao ruke kroz rešetke ćelije, ali njima, za razliku •ii Dela, nije i lamatao. Onihje naprosto ispružio najvise W je mogao i otvorio šake. Bila je to znakovita poza, l!W alarmantna. 1 u njegovu je glasu ponovno bilo ono rtPf a zbog čega, pretpostavljam, isprva nisam ni shvatio F pripada Coffeyju. Sad je izgledao kao posve drukčiji wi jek, nešto sasvim drugo od one izgubljene, Miiinrduse što je posljednjih tjedana živjela u njegovojc’eliji.

”Dajte mi ga, gospodine Edgecombel Dok još ?? kasno!”

Tad sam se prisjetio što mi je on bio učinio, i lit’n Pretpostavio sam da od toga ne može biti stete, ali n’+in bas ni vjerovao da bi od toga moglo biti i nekakve ’?? koristi. Kad sam podigao miša, stresao sam se od t!|iii.. dodira — iz kože gospodina Jinglesa na toliko su iti’[*if virile raskoljene kosti, pa me bockao kao krzneni ’hilMT za igle. ,

22 :

(4) Ruina smrt Eduada De!acroixa

”Mo to radiš?” upitao je Brutalni kad sam stavio . ..’•potlinajinglesa u Coffeyjevu golemu desnicu. ”Kojije

I” 4,1?”

’ ”???? provukao miša kroz rešetke. Ležao muje mli-1 ” In dlanu, i rep mu je visio preko onog luka između

• ”il<vicva palca i kažiprsta, i njegov se vršak slabašno i1 .ni ii zraku. A onda je Coffey desnu ruku preklopio •r ?11?, i tako stvorio upravo šalicu za miša. Više nismo ”lili s.imoga gospodina Jinglesa, nego smo mu vidjeli ””” ip, koji je visioi trzao se pri vršku kao zamiruće ”i’li.iln (;offeyje podigao ruke prema licu, i pritom raširio1.1 i’ <lc.sne ruke, pa su se pojavile praznine kao između iiuskih rešetaka. Mišjije rep sad visio prema nama.

l’.i i.ilni je stupio do mene, i dalje prstima držec’i obo-

• ”i l.ilnn.

1?> to vraga izvodi?”

?”, rekao sam.

irlicrcje prestao vrištati.

Mnliin te, John”, prošaptao je. ”0, Johnny, pomozi ””i iDinozi mu molim te, o, s’i’ vous plait.”

’•id su nam se pridružili i Dean i ?????, ????? s našim1 ”iiii plom Airplane karata u ruci.

’.iii se to zbiva?” upitao je Dean, no ja sam samo

•iii.iliiitio glavom. Jer opet me je hipnotizirao, vrag me

•i’n” .iko nije.

i ”???? prislonio usta na pukotinu između dva prsta

• ”•ini iil.ihnuo. Na trenutak je sve stajalo tako, kao

23

ZELENAMILA

skamenjeno. A ondaje podigao glavu s ruku, i ja sam ugled” čovjeka, očito užasno bolesnog, ili koji trpi strašne bolov» Pogled mu je bio oštar i sav u ognjici; gornji su mu zu grizli donju punu usnu; crno mu je lice izblijedilo u ru», boju, nalik na pepeo umiješan u glib. Duboko iz grla za6;’ se pridavljeni zvuk.

”Isuse Kriste kralju i spasitelju”, prošaptao je Brutaln Pojavila se opasnost da mu oči ispadnu iz glave.

”Kako?” skoro je dreknuo ?????. ”Kako?” ’,

t ”Rep! Zar ne vidite? Rep!” ,

Rep gospodinajinglesa nije više bio zamiruće njihalžustro je letio lijevo-desno, kao rep mačke kad se spren baciti na pticu. A onda se, između Coffeyjevih prekk

pljenih ruku, začuo savršeno poznati cijuk. :

Iz Coffeyja se ponovno začuo onaj pridavljeni, zagrc nuti zvuk, a onda je okrenuo glavu ustranu, kao da j iskašljao hračak i sad ga se sprema ispljunuti. Ali umjest’ toga, on je iz ustiju i nosa izdahnuo roj crnih kukaca — ffiisfini da su to bili kukci, a isto su rekli i drugi, ali u t nisam siguran sve do danasnjeg dana. Zakuhali su ok njega, kao crni oblak koji mu je na trenutak zamračio lik

”Isuse, što je to bilo?” upitao je Dean vristavim, pre plašenim glasom. ;

”Sve je u redu”, začuo sam vlastiti glas. ”Bez panike sve je u redu, za nekoliko c’e trenutaka nestati.” i

Baš kao i onda kad me Coffey izliječio od upale m kraćnih putova, i sad su ”bube” pobijelile i nestale. ’.

(4} ??? 5 m r ? duarda Deticroix

’ |?; li govneta”, prošaptao je ?????.

r.nil’” npitao je Brutalni nesigurnim glasom. ”Paul?”

”li’v |< opet izgledao sasvim normalno — kao čovi r ii|ravo iskašljao gvalju mesa koja gaje davila. ”.. .r. poožio skupljene dlanove na pod, zirnuo kroz r.i ih rnstvorio. zmeđu njih je istrčao gospodin11 .ivršenu zdravlju — bez ijednoga zavoja na

• i’r/ |cdne grbe da mu nadiže kožu. Zastao je na ’i il 11.1 vratima CofFeyjeve ćelije, pa pretrčao preko ” iinl| ’lo Delacroixove rešetke. Dok je prolazio, ”• •.iii d.i na brčićimajoš ima kapljice krvi.

’ i” i”i\ saje dohvatio i podigao, istodobno se i smiiii’i i, |)a ga bez ikakva stida čitavog prekrio glasNI il .iii|cm. Dean i ????? i Brutalni sve su to gledali s ’iii i ulnjem. Ondaje Brutalni prišao i kroz rešetke ”• .’l”i|rni kalem. Delacroix ga u prvi čas nije vidio;

•• i lnn 7.aokupljen gospodinom Jinglesom. Bio je .1 •” .i kiime su sina spasili od utapljanja. Brutalni ga rii” ilemom u rame. Delacroixje pogledao, opazio ” 11 •.> ga, no onda se opet vratio gospodinu

• 11 ii ? stao maziti po krznu i proždirati očima,411’ i |)itrcbu da stalno osvježava opažanje daje miš, r i /lrav, i da je čitav i u komadu i u savršenu sta-

•i i ? s njim sve u redu.

i11| lu i ovo”, rekao je Brutalni. ”Da vidim kako trči.”

11 /iv ic i zdrav, gazda Howell, živ je i zdrav, slava

ZELENAMILJA :

”Daj baci ovo”, ponovioje Brutalni. ”Čuješ što ti ’/l Del.” |

Delacroix se pognuo, očito nevoljko, očito ne <R ponovno ispustiti gospodinainglesa iz ruku, ili bar ne.’ sada. 1 onda je, vrlo lagano, bacio kalem. Kalem se l!W Ijao preko c’elije, pokraj kutije od cigara Corona, i ’ do zida. Gospodinjingles je već letio za njim, iako ne ’ft onom brzinom što ju je maločas pokazao. Činilo se • pomalo šepa na stražnju lijevu nogu, i baš je to na n[ ostavilo najdublji dojam — jer je, pretpostavljam, ’ zbog toga sve najednom postalo stvarno. Zbog laganog šepesanja.

On je, međutim, stigao do kalema bas kako treba, ga sa starim odusevljenjem nosom odgurao do ???? Okrenuo sam se Johnu Coffeyju, koji je stajao na t c’elije i smiješio se. Bio je to umoran smiješak, i ne tt, baš mogao nazvati i stvarno veselim, ali mu se s lica ’ bila izgubila ona ostra uzbunjenost kao u trenutku kad . je preklinjao da mu dadem miša, a izgubio se i izraz i st’raha, izraz gušenja. Bio je to opet naš John licem koje je odavalo da on nije baš sasvim tu, lice s • cudnim, u daljinu zapiljenim ocima.

”Pomogao si mu”, rekao sam. ”Nisi li, veliki i

”Istina”, odgovorio je Coffey. Smiješak mu se 11 raširio, i na trenutak-dva je bio istinski sretan. ”BT sam mu. Pomogao sam Delovu mišu. Pomogao sam... ’ mu se otkotrljao, jer se očito nije mogao sjetiti ’inMi

1) Riilna smrt Eduiirda Delacroia

.ospodinu Jinglesu”, rekao je Dean. Gledao je u i ’lm.i pažljivim, zaprepaštenim pogledom, kao da očekur ’1,1 ir iz Coffeyja suknuti plamenovi ili da će on možda

’1 •l’il)rti u ćeliji.

liko je”, rekao j’e Coffey. ”Gospodinu Jinglesu. Jer on ”lii iniš. 1 živjeti on c’e pod liskunom.”

kldi se u mačku”, rekaoje ?????, koji se pridružio ’” 1111 irenju ujohna Coffeyj”a. A iza nas, Delacroix je i •i” 1.1 svomkrevetu, s gospodinom Jinglesom na prsi•” i i |)|evušio mu nekakvu francusku pjesmicu nalik na

”4’”.iiiku.

’ ”lley je pogledao Zelenom miljom prema stolu i ’iiimig i vratima sto su vodila u moju sobu i spremište

i..i/cla ????? zao”, rekaoje. ”Gazda ????? opak. Zgazio ”• i”.i iniša. Zgazio gospodinjinglesa.”

1 i.itl.i, prije no što mu je itko mogao reći i riječ — da =-1. i /nali što da mu kažemo —John Coffey se vratio do• .K knveta, legao i prebacio se na bok, lica okrenuta

3• • •

Kad smo dvadesetak minuta kasnije Brutalni i _ došli u spremište, ????? nas je dočekao okren leđima. Na polici iznad košare u koju smo odlag;

?neciste uniforme (a ponekad i civilnu odjeću; zatvorskoj praonici bilo svejedno što pere) pronašao je kutiju par polisa zanamještaj, i sad je polirao hrastove rukohvat

noge električne stolice. To vam može zvučiti bizarr. možda čak i makabralno, ali je i Brutalnom i meni to $ je ????? radio čitavu noć izgledalo savršeno normalr Stara [skrilica sutra c’e imatijavni nastup, i bar c’e izgled da ????? vodi predstavu. :

”?????”, rekao sam tiho.

On se okrenuo, pjesmica što juje pjevušio zamrla ir je u grlu, a onda je na nas podigao pogled. U očima n nisam ugledaostrah koji sam ocekivao, ili bar ne odm-’ Ali sam shvatio da ????? izgleda nekako starije. I, pom lio sam, John Coffey jeimao pravo. Doista je izgle opako. Opakost je nalik na ovisničku drogu — nitko

( 4 ) Ru ina smr t Eduarda Detacroixti

4’ in /-a tu tvrdnju nije kvalificiraniji od mene — pa je il’ist, pomislio sam, nakon izvjesnog eksperimentira!• ?????? postala navika bez koje više nije mogao ni

• iiii l/ivaoje u onom štoje učinio Delacroixovu mišu. i vir u Delacroixovim očajničkim krikovima.

ii.il. nemoj me sad tupiti”, rekao je tonom gotovo ..1. i/niin. ”Što sadmislim, miškao miš.Tumu, kao prvo, i ”l i iii| bilo mjesto, dečki, to vamje valjdajasno.”

. nnsem je baš sve u najboljem redu”, rekao sam.1111 ir estoko tuklo u prsima, ali sam ipak postigao : • 11, kn|i izlazi iz mene bude blag, skoro nezainteresiMr. ir ko puška. Trči i ciči i opet natjerava onaj svoj

i111 i il)i|anje ti miševa ne ide ništa bolje od svega osta”i ” ri se trudiš.”

1 In ii pogledao, zapanjeno i u nevjerici.

’’ i II|CS da c’u u to povjerovati? Ja sam to govance

•’•i.’’ i IKI sam vlastitim ušima! 1 možeš se lijepo...”

I|||I|K) sc u rnene razrogačenim očima.

.i.’ Sio si ti to meni rekao?”

’iiii.ivio sam još korak prema njemu. Osjetio sam• . n» iiil čela kucka žila. Ne sjećam se da sam se

• ’ i i il ’i n,il|iitio.

••ii 11 iti]c drago što je gospodin Jingles živ i zdrav?

• ••i .vih ii/ovora o tome kako je naš posao smiriva,- • iniiirink.i, napose kadim se bližikraj, mislio samda ” •I”IK ii>.i trebalo biti drago. Da bi morao osjetiti

29

ZELENAMILJA ’.

olakšanje. S obzirom na to da će se Del sutra prošeta sve to.”

????? je prebacio pogled s mene na Brutalnog, a p računati mu se mir rasprsio i pretvorio u neizvjesnost.

”Dečki, kakvu vi to posranu igru igrate?” upitaoje.

”Nije to nikakva igra, druškane”, odgovorio Brutalni. ”Ti misliš da je to... mislim, to je samo jedan i razloga zbog kojeg u tebe ne možemo imati povjeren Želiš znati čitavu istinu? Mislim da si ti izgubljen slučaj

”Daj pazi malo”, rekao je ?????. U glasu mu se zači promuklost. Na koncu se u nj ponovno počeo uvla strah — strah od toga što hoc’emo od njega, strah od to što smo naumili. Bilo mi je drago što to čujem. Tako c’ei lakše s njime izic’i na kraj. ”Ja poznajem neke Ijude. 1 vrlo važne Ijude.”

”Da, tako ti veliš, ali ti si jedna velika sanjalica”, rek je Brutalni. Izrekao je to, činilo se, na granici smijeha.

????? ?? bacio krpu za poliranje na sjedalicu stol kojoj su na nogama i rukohvatima bile pričvršc’ene kop

”Ja sam ubio tog miša”, rekao je ne baš sasvim sig nim glasom.

”Idi i vidi”, odgovorio sam. ”Ovoje slobodna zemlj

”1 hoc’u”, odgovorioje. ”I hoću.”

Promarširao je kraj nas, napućenih usta, dok su mu sitne šake (VVharton je imao pravo, zaista su bile kras igrale s česljem. Uspeo se stepenicama, pognuo se i ! u moju sobu. Brutalni i ja smo ostali kraj Stare Iskrili

30

( 4) Ru fi a smr t Eduarda Delacroixa

i iiio da se vrati i šutjeli. Na znam sto je bilo s iliiiin, ali ja nisam znao smisliti ni jednu riječ. Nisam ..\V 111 što da mislim o tome što smo upravo vidjeli.

rislr su tri minute. Brutalni je dohvatio Percyjevu i •.iii) glačati stražnje daščice električne stolice. Dok11 v vrntio, imao je taman vremena da dovrši jednu i . nr driigu. ????? se spotaknuo i skoro strmoglavio iiil što su vodile iz moje sobe do poda spremišta,1 ii.iiii je prišao, učinio je to neravnomjernim, ukočei ni.ikom. Lice muje bilo šokirano i puno nevjerice.

.iiiuienili ste ih”, rekao je pištavim, optužujućim •iii ”Nekako ste zamijenili miševe, gadovi. Sad ste me

i/ icnde, i ako s tim ne prestanete, jebat ćete si i’ ujnt c’ete u redu za prosjačku čorbu, to vam ja111 .iki) ne prestanete! Što vi sebi umišljate, tko ste vi

ii’li |c stao, dahtanjem tražec’i zrak, i stiskao sake.

l,i i ii ti reći tko smo mi”, odgovorio sam. ”Mi smo ??, s kojima ti radiš... ali ne još dugo.” Uhvatio r.i /.i ramena šakamakao škripcima. Ne baš jako• .ili molim, bili su to škripci.Jesu, doista.

’• r v )’ pružio ruku da ih skine.

’•llil.l) tC...”

iiiii.ilin gaje uhvatio za desnu ruku — i čitava muje m.il.i i meka i bijela, nestala u Brutalnovoj preplanu-

ZELENA MILJA

”Začepi gubicu, sinko. Ako znaš sto je za tebe dobrc shvatit ćeš ovo kao zadnju priliku da si očistiš mast i usiju.”

Okrenuo sam ga, digao na podij, pa ga gurnuo n

traske sve dok nije stražnjom stranom koljena udario sjedalicu električne stolice i morao sjesti, Njegova je mir nestalo; baš kao i opakosti i arogancije. Sve je to ko njega bilo prilično jasno izraženo, ali ne smijete zabor viti da je ????? bio još jako mlad. U tim je godinama sv to još samo tanka vanjska pokost, nalik na ružnu nijans emajl-laka. Kroz to jejoš moguće prosjeći. 1 sudio sam d meje ????? sada spreman sasušati.

”Daj ini časnu riječ”, rekoh.

”Časnu riječ za što?” Usta su mu se još pokusaval razvući u posprdni cer, ali mu je pogled bio užasnm Struja je u rasklopnoj komori bila isključena, ali je drveri sjedalica zračila vlastitom snagom, i tada sam pomislio d je ????? osjec’a.

”Časnu riječ: ako te večeras stavimo u prvi plan, da ći stvarno otic’i u Briar Ridge i ostaviti nas na miru”, izreka je Brutalni sa za nj nečuvenom žestinom. ”Da ćeš ve sutradan zatražiti premještaj.”

”A što ako neću? Što ako samo nazovem neke Ijude i ki žem im da me uznemiravate i prijetite? Da me zlostavljate

”Ako su tvoje veze zaista tako dobre kao što misJ onda smo zaistajebaliježa”, odgovorio sam mu, ”ali ćeifl se prije pobrinuti, ?????, da i ti ostavis kožu na bojistu.”

( 4 ) Runa s r t Eduđrda Delacroixa

l svc bog miša? Ha! Mislite da c’e ikoga boljeti briga ”• ..1111 nagazio na osuđenikova mezimca? Mislim, ikoga

• 111 /ntc kuće?”

Nr Ali su te trojica vidjela kako stojiš s prstom iiiiniiiim u šupak dok je Divji Bil Wharton lancem riii Dana Stantona. A za to c’e ih zaista boljeti i tri11.. ?????, vjeruj mi na riječ. Za to c’e boljeti briga čak i

•.• ii),ik; u ofsajdu.”

i’iivievi su obrazi i čelo planuli crvenim krpicama.

MI11Š da će ti povjerovati?” upitao je, ali mu je glas ’ii’m nogo od svoje srdite snage. Očito je povjerovao i ii .iin netko i mogao povjerovati. A ????? nije volio

•ii. inr Kršiti pravilabiloje sasvim uredu. Biti uhvaćen

• .i|rl lilo je nešto sasvim drugo.

MrJim, potrudio sam se Deanu snimiti vrat prije

•.. .iii sn nestale masnice”, rekaoje Brutalni — nisam .” i” ’??? je li to istina, ai je to sasvim sigurno zvučilo , ” 1.11 i ”I znaš što vele te fotke? Da je VVharton imao , •iiiliini vremena za uživanje prije nego Što ga je itko i iHiu , Dela, iako si ti bio u blizini, i to Whartonu u slir.i imki. Možda bi morao odgovoriti i na poneko r ... il” ii/godno pitanje? A tako neštomože pratiti čovi i iiii) komadic’vremena. Svaje zgoda da bi mu to osta, ii.ikim sto se njegovi rođaci odsele iz državne prii.,liinr, i vrate se kuc’i da na verandi pred kućom piju11 . inctvicom. Čovjekov radni dosje zna biti silno za’•”i|i.i .v.r, i za njegova života mnogi imaju prilike u nj

ZELENAMILJA ;

Percyjeve su oči nepovjerjivo zatitrale, selec’i i između nas dvojice. Lijeva mu je ruka krenula prema i zagladila je. Nijerekao nista, ali sam pomislio sad imamo. :

”Daj, pustimo sad to”, rekoh. ”Tebi se ovdje ne •MTI kao što se ni nama neće da tu ostanes, istina?”

”Ovdje mi je grozno!” planuo je on. ”Odvratno toga kako se ponašate prema meni, odvratno zato što nl’’ nikad ne dajetešanse!”

Ovo je zadnje bilo daleko od istine, ali sam i’t’riii’[ da sad nije trenutak za načinjanje tog pitanja. >

”Ali ja ne volim da me odguruju. Moj me tata ihiil’ kad čovjek krene tim putem, onda c’e ga odgurivati (ffT’ život.” Njegove oči, ne baš lijepe kao ruke, ali skoro ST na ovo su bljesnule. ”A najmanje od svega volim da i odguruju takvi veliki majmuni, kao taj momak.” Zirnuo. na mog starog prijatelja i groknuo. ”Brutalni — ako i(W drugo, imaš dobar nadimak.”

”?????, ti bi nešto morao shvatiti”, rekao sam. ”? onom kako mi na to gledamo, ti odguruješ nas. Mi ti -1:

no pričamo kako mi ovdje rješavamo stvari, a ti ? tjeraš po svome, a kad sve ode kvragu, skrivaš se iza ? jih političkih veza. To što si nagazio na HIM’M’. misa...” Brutalni je uhvatio moj pogled, pa sam se iF povukao. ”To sto si htio nagaziti na Delacroixova iit samo je jedan primjer. Ti nas stalno guras i guraš i il sad smo ti napokon počeli uzvraćati, i to je sve. Ali ? ako sad učiniš sve kako treba, iz svega c’eš toga izac’i ft

() Rufna smrt duarda Delacroixa

1 ii .lika — slika mladića u usponu — i mirisan kao ruža. ’”il.n nikad nec’e ni cuti za ovaj naš razgovor. Dakle, da

”i’ii] Počni se ponašati kao odrastao čovjek. Obećaj da

. . pnslije Dela otic’i.”

i ii je o tome promislio. 1 onda, nakon trenutak-dva, u ”11,1 iiiu se pojavio izraz, izraz čovjeka koji je upravo i ..ii 111 dobru ideju. To mi se baš nije jako svidjelo, jer ?.?? ideja koja j’e za ??????? bila dobra, za nas mogla

’••i ,.1111) loa.

\1?) ništa drugo”, rekao je Brutalni, ”pomisli samo1 •i” l bilo lijepo pobjeći od te vrec’e govana, tog

i. iiiiiiii.”

i’i 11 y je kimnuo gavom, ija sam ga pustio da se digne

• ilii. On je popravio košulju na uniformi, ugurao je

•• n i ii lilače, pa prošao češljem kroz kosu. Onda nasje

,. ..i 1.111.

ii ifilu, dogovoreno. Sutra sam navecer glavni za

• 11 ri drugi dan tražim premještaj u Briar Ridge. 1 neka i”i,l< 1?,1? priče.Je li dobro tako?”

iinlin je tako”, odgovorio sam. U očima muje i dalje

• • ”n.i| pogled, ali sam u torn trenutku osjec’ao toliko ’•K ni|< l; mi to i nije bilo važno.

i inii/ii) je ruku.

r.i iirsiječemo?”

rr •,ir,) sam. 1 Brutalni.

i il ? Inidale.

• • • L • • •

Sutrašnji je dan bio najzaparniji od svih, i posljednj’, u torn čudnom listopadskom zatopljenju. Kad sai. stigao na posao, na zapadu je grmjelo, i vec’ su s< počeli slagati crni oblaci. Kako se primicala noc’, bližili s se i oni, i vidjeli smo kako iz njih izlijec’u modrobijele ost, munja. Te noći oko deset sati u okrugu Trapingus pojavi se i tornado — ubio je četveroIjudi i odnio krov s ko njušnice u Teftonu — a u Cold Mountainu su divljale oluj’ s gromovima i puhali vjetrovi orkanske snage. Kasnije m’ se činilo kao da se i samo nebo pobunilo zbog ružne smrt. Eduarda Delacroixa. 1

sNa početku je sve pošlo u najboljem redu. Del je , c’eliji proveo miran dan. Povremeno bi se igrao s gospodi nomjinglesom, ali je uglavnom ležao na krevetu i mazio ga. Wharton je u dva navrata htio napraviti frku — jednom se zaderao Delu kako će, čim stari Sretni Pierre u pakli

zapleše čarlston, prirediti mišburgere — ali mu mali Kađer

36 -

( 4) R u i n a s tn T t Edu ad a Delcroixa

,• .••..nvoiio, pa se Wharton, očito zaključivši da je već i i.iii pii(lak, okanio toga.

” •I’ •,ci i četvrt pojavio se brat Schuster i sve nas

• • ’ Im njavom da će s Delom izrecitirati očenaš na . i.”.1.011 l’rancuskom. To je izgledalo kao dobar znak. U

•”” iiii se, naravno, prevarili.

? lii su počeli pristizati oko jedanaest, i uglavnom ”iini l.isom govorili o nevremenu koje se primicalo te

•inln.ili o mogućnosti da prekid struje odloži eleki.iii.iiu. Ćini se da nitko od njih nije znao da Stara i ”ir .1 vo/.i na vlastiti generator, i ako u nj baš izravno ne !.” ..nn, da će se predstava nastaviti. Te je noc’i u i i’i|4in| komori bio ?????, tako da su Bill Dodge i ????? ”n.’ir preuzeli ulogu domaćina, pa pratili Ijude do nji’h .rlila i redom ih pitali jesu li za čašu hladne vode.

• •” nr sn bile i dvije žene: sestra djevojčice kojuje Del1 ” i nliio, te majka jedne žrtve požara. Ova je poto. i ..i.iiiii bila krupna i blijeda i odlučna. Rekla je ???????

• ’illit’i’u kako se nada da se čovjek kojem je dosla u

r 111 |iošteno uplašio, da zna da su za nj u pec’i vec’raz,,”iii v.nru, i da ga vec’čekaju Sotonini demoni.Aondaje

• iil.i 11 plač i zabila lice u čipkani rubac maio manji od

n’niovi, Jedva i prigušeni limenim krovom, tukli su ’i i /estoko. Ljudi su sa strepnjom podizali pogled.1.11, koji su s nelagodom nosili kravate tako kasno u i lisali su rumene obraze. U skladisnoj je šupi bilo r ki u paklu. 1 naravno, oči su im stalno skretale na111 Ikrilicu. Možda su se prije na račun te neugodne

37

ZELENA MlLJA

dužnosti i zezali, ali su oko jedanaest i pol presušili vicevi. Sve sam ovo započeo tvrdnjorn da se iz te situac humor žrno udaljio za jude koji će morati sjesti u hri tovu stoiicu, ali, kad bi taj trenutak i stvarno došao, smrt osuđeni nisu bili jedini kojima bi s lica nestao si ješak. Stolica je izgledala nekako bas ćelavo, dokje čuči tako na podiju, dok su joj iz nogu s obje strane vir klarnfe, nalik na one što ih nose paralitičari. Nije se pu razgovaralo, a kad se opet začuo prasak groma, ošta određen kao da se raskolilo stablo, sestra je Deiacroixo žrtve ispustila sitan krik, Posljednji koji je zauzeo mjes u prostoru za svjedoke bio je Curtis Anderson, zamjei upravitelja Mooresa.

U jedanaest i trideset prišao sam Delacroixovoj ćelij pratnji Brutalnog i Deana koji su hodali malo iza mei Delje sjedio na svom krevetu, s gospodinomjingleson krilu. Mije ispružio glavu prema osuđeniku, i sitne su i očice, nalik na kapljice ulja, bie ushićeo prikovane Delovo lice. Del mu je mazio tjeme između ušiju. Niz 1su mu se kotrljaie krupne nijeme suze, i miš je, izgled, je, zurio baš u njih. Začuvši nase korake, Del je podi oči. Bioje sasvim blijed.Više sam osjetio nego vidioj( Coffeyja kako stoji na vratima c’elije i promatra nas.

Kad je začuo zvek mojih ključeva o željezo, Del trznuo, ali se i dalje držao čvrsto, i dok sam okretao kl u bravi i gurao vrata, nastavljao maziti gospodina Jingli po glavi.

”Zdravo budi, gazda Edgecombe”, rekao je. ”Zdr;

bili, dečki. Reci bok, gospodin jingles.” Ali je gospo

( 4 ) ufna s ?? t Etfuardi Deiacroixa

ii • ,,11110 nastavljao ushićeno zuriti u lice proćelavog i > iil)k, kao da se pita otkud tolike suze. Obojeni je

• ”• i” lii uredno položen kraj kutije Corone — položen h’ iln|i put, pomislio sam, i osjetio ubod bola.

l lii.irde Delacroix, ja, kao službenik suda...”

i.,i/il; Edgecombe?”

r.’iislio sam da naprasto nastavim pripremljeni

”i ,ili sam se predomislio.

••i |< bi!o?”

”n mi je pružio misa.

l 41. Ništa da se dogodi gospodinujinglesu ne dajte.”

iirl. ne vjerujem da c’e on htjeti živjeti kod mene. On

fms oui’, on veli hoc’e. On veli zna sve o vama, gazda i ”innbe, i vi njega odnesete dolje u Florida, miševi

• r inlc sve te cirkusarije. On veli vama vjeruj’e.” r’ii’ je rukujoš dalje, i neka me vrag odnese ako mis ”r •> njcgova dlana stupio na nioje rame. Bio je tako

•1111 il.i ga kroz kaputić odore nisam ni osjećao kao dodir,

•i ..1111 ?? zato oćutio kao mali izvor topline. ”Gada, ne

•r.i.i|i onaj ločesti ni blizu. Ne dajte taj zločesti nesto i” 11.411 avi moj mišu.”

Nr, Del. Nec’u mu dati.” Pitanje je, međutim, bilo, što11 • ii]im radim baš tog časa? Nisam valjda mogao s ”i.nii na ramenu provesti Delacroixa kraj svjedoka.

.i CLI ga uzeti, gazda”, zabrujao je iza mene glas im.i (.ofTeyja, ibiloje sablasno to što se začuo bas u torn

39

ZELENAMILJA ’ .........................................................................................................

trenutku, kao da mi je pročitao misli. ”Samo za sada. J

Del kaže da može.”

Del je s olaksanjem kimnuo glavom.

”Aha, ti uzmi njega, John, dok ta glupanija gotova • bien\ A onda poslije...” Pogled mu se opet vratio l Brutalnog i mene. ”Vi ga odvedete na Florida. U ( Mouseville.”

”Da, najvjerojatnije c’emo to Paul i ja učiniti zajedn< rekao je Brutani, gledajući zabrinutim i uznemiren, okom kako gospodin Jingles silazi s mog ramena i stu na Coffeyjev golemi ispruženi dlan. Cospodinjejingles učinio bez prosvjeda ine pokušavajući pobjeći; napro uz ruku sejohna Coffeyja uspentraojednako spremno k što j’e i stupio na moje rame. ”Odvojit c’emo od godišnj Slažeš se, Paul?”

Kimnuo sam glavom. Kimnuo je i Del, dok su mu < blistale, a na usnama mu se pojavio tek tračak smijeha.|

”Ljudi plaćat će pet centi po glavi da vide njega. D centa za klince. Tako pošteno, gazda Hovvell?”

”Pošteno, Del.”

”Ti dobar čovjek, gazda Hovvel”, rekao je Del. ”11 gazda Edgecombe. Vi vikali ste ponekad na mene, oui, l samo kad trebalo je. Svi vi dobri Ijudi, samo ne taj Peri Šteta što se ne upoznali negdje drugdje. Mauvais tenq mauvaise chance’.”

Los trenutak, loša prilika. Op. pr.)

( 4 ) R ft in a s m r t E d u a rda Delacrotxa

Mi inorao bih ti nešto kazati, Del”, rekao sam mu. ”To .11111 riječi koje moram izreći svakome prije nego što i.ira. Nijeto ništa posebno, ali i toje dio mog posla.

i1”, monsieur’”, odgovorio je on, pa posljednji i’ilo gospodina Jinglesa kako stoji na širokom . 111 |ohna Coffeyja. ”u revor, mon ami”~, rekaoje ijoš11 r splakao. ”ja t’aime, mon petit.”” Poslao je mišu iiil’.K. To bi trebalo biti smijesno, taj’ otpuhnuti

•i|iil’,n •, ili možda čak i groteskno, ali nije bilo. Na trenui .iiii .susreo Delov pogled, pa skrenuo oči. Dean se !..i|i” prema disciplinskoj sobi i čudno se nasmiješio.1 ”ii In da je bio na rubu suza. Što se pak mene tiče,

”riiii sam to što sam morao, krenuvši od toga kako ” ..l/lenik suda, i kad sam s tim bio gotov, Delacroix r..,]|r(lnji put izisao iz svoje c’elije.

’ rkj| cas, tupko”, rekao je Brutalni i pregledao Delu ”i. ,;(lje će mu staviti kapu. Kimnuo mi je glavom, pa i. niiii Dela po ramenu. ”Izbrijano Eversharpom.

i i.io je Eduard Delacroix krenuo na posljednju šetnju

• 1.111111 iTiiljom dok su mu niz obraze tekli potočic’i znoja ..i.i|i”.,iiing sa suzama, a nebom nad nama bubnjala silna

•”iiiviiii. Brutalni je išao osuđeniku slijeva, ja sam mu

•. .Irii, dokje Dean stupao straga.

P, vipodme. (Op. pr.)

11.1 riifrnfl, pnjatelju. (Op. pr.)

l iilii e. maleni. (Op. pr.)

ZELENAMlLJA

Schuster je bio u mojoj sobi, a u kutovima su i Ringgold i Battle držali stražu. Schusterje podigao a’

na Dela, nasmiješio se, pa mu se obratio na IiMIT Meni se učinio pompozno ukočenim, ali je stvorio ? Del muje uzvratio smiješak, pa prišao Schusteru, illt ga i zagrlio. Ringgold i Battle su se napeli, ali samja •ff ruke prema njima i odmahnuo glavom. ;

Schuster je poslušao Deov povodanj suzama

gušenog francuskog, kimao glavom kao da ga vi razumije, pa ga potapšao po ramenima. Pogledao

preko čovječuljkova ramena i rekao:

”Od svega nisam shvatio ni četvrtinu.” ’

”Ne mislim da je to važno”, zabrujao je Brutalni. ”?

”Nija”, odgovorioje Schuster uz široki smiješak. JTI

od svih njih bio najbolji, i sad sam se sjetio da iNn pojma štoje poslije bilo s njim. Nadam se samo daje, !?. obzira što gaje snašlo, uspio sačuvati vjeru. ’:

Potakao je Delacroixa da klekne, pa sklopio w Delacroix je učinio isto.

”Not’ Pere, qui etes aux cieux”,’ otpočeo je Schuster, Delacroix mu se pridružio. Zajedno su izgovorili očenaš tff tako tekuc’im kađenskim francuskim, sve do ”mais fflS nou du mal, ainsi soit-il.”~ Do tada su Delove suze mhiMi presusile i on se smirio. Uslijedilo je nekoliko redaka V Biblije (na engleskom), pri čemu nije bila zanemarena il

’ Oce nas, kojijesi na nebesima. (Op. pr.) ” nego izbavi nas od zla, amen. (Op. pr.)

( 4 ) Run a smr t Eduarda Delacotxii

•• .iin.i ir/erva o mirnim vodanna. Kadje to bilo obavljeno,

•i”r.ir[ je krenuo da ustane, ali ga je Del uhvatio za . n liisulje i rekao mu nešto na francuskom. Schuster• i iislušao pažljivo i namrštio se. Pa odgovorio. Del

•••” r irkao još nešto, i onda ga samo pogiedao s puno

.1 linster se okrenuo prema rneni i rekao:

i ni l)i želiojoš nešto, gospodine Edgecombe. Molitvu

• i”i”i ITIU, zbog svoje vjere, ne mogu pomoc’i. Je li

l’”,k’dao sam na sat na zidu i opazio da je do ponoći i... .r.iilo još sedamnaest minuta. ”Da”, rekoh, ”ali

•...i.iii) požuriti. Ovdje, znate, moramo raditi točno po

ri”.l .1111.”

11,1 Znam.” Okrenuo se Delacroixu i kimnuo mu

l i<l je zatvorio oči kao da se moli, ali na trenutak nije •’ .111 ništa. Namrštio se, čelo mu se nabralo, i natrenutak ”i •,r nčinilo da traži nesto po dnu svijesti, kao netko tko i.iil.ip.i tavansku komoricu u potrazi za predmetom i ”11111 sc vec’ dugo, dugo nije poslužio (ili mu nije trebao). r’iiinvno sam zirnuo na sat i zamalo nešto rekao — što

iil i nćinio da rne Brutalni nije trznuo za rukav i zavrtio

? ondaje Del počeo, tiho ali brzo, tim kađenskim koji iii) aobljen i mek i senualan kao djevojačke grudi:

”Mane’ Je vous salue, Maire, oui’, ple’ne de grace; le ’ i.r.Mcur e5t avec vous; vous etes benie entre toutes lefemmes,

43

ZELENAMlLJA

et mon cherjesus, lefit de vos entrailles, est beni.” ”??, se rasplakao, ali ne vjerujem da je toga i sam bio ??1?” ”Sainte Marie,6 ma mere, Mere de Dieu, priez pour moi, pour nous, pauv’ pecheurs, maint’ant et a l’heure... i”iWi notre mort. L’heure de mon mort.”~ Duboko je Mn?RW sav se stresao. ”Ainsi soit-il.”~

Kad se Delacroix uspravio na noge, krozjedini se zor u sobu ulio kratak modrobijeli bljesak. Svi smo skočili i stresli se, osim samoga Dela; on kao daje i P bio izgubljen u toj staroj molitvi. Ispružioje ruku, i ne ; dajuc’i prema čemu je pruža. Brutalni ju je uhvatio i ?? stisnuo. Delacroix ga je pogledao i malo se nasmiješio.’

”Nous voyons...” počeo je, pa stao. Onda se Mlil

i

naporom vratio na engleski. ”Sad možemo poc’i, ;t

Howell, gazda Edgecombe. Pomirio sam se s Bogom.” .

”To je dobro”, odgovorio sam i upitao se koliko c’e

pomiren s Bogom Del osjećati za dvadeset minuta, !* stane s druge strane elektriciteta. Nadao sam se da iiiii’ posljednjamolitva uslišana, i da se Majka Marija ??? njim svim srcem i dušom, zato što su Eduardu HM/l silovatelju i ubojici, u torn trenutku trebale sve molitve •

Marijo! Zdravo Marijo, da, milosti puna. Gosporfin s VV Blagoslovljena t među ienama, a blagoslovljen i moj dragi Isus, /iffiIW tvoje. (Op. pr.) ’

~ Sveta Marijo, majko moja. majko Boja, moli za mene, moH za i’ jadne grjesnike, sada i u casu... i u casu smrti nase. Smrti moje. (Op. pr.)

™ Amen. (Op. pr.)

Vidjet ćemo... (Op. pr.)

14) Runa smrt Edusrda De IIICTO ixa

i ..r |f mogao staviti ruku. A vani je grom ponovno tres”1.1 iiicko čitavog neba. ”Idemo, Del. Nemajoš puno.”

lnbro, gazda, sve dobro.Jer više ne bojim se.” Tako ,. n k.io, ali sam mu u očima vidio da laže — bez obzira ,11 .vc očenaše i zdravomarije. U trenutku kad pređu . i.iiik zelenoga saga i pognu se kroz vratašca, nema

’ ’r,. ki>ji se ne boji.

•i stani na dnu, Del”, rekao sam mu tihim glasom kad ,.i. ili prošli, ali mu taj savjet i nisam trebao dati. Zastao r 11,1 lnustepenica, mislim, zastao kao sleđen, i to zato

•.’ ic ngledao ??????? Wetmorea kako stoji na podiju, s i .ni.nn u kojoj je bila spužva kraj noge, a iza desnog rnu , i.nk.i tek nazirao telefon koji je vodio do guvernera.

”Nnn”, rekao je Del tihim, užasnutim glasom. ”Non,

, ”i IK on!”

Tioduži”, rekao je Brutalni. ”Gledaj samo Paula i

•i. iir /aboravi da je on uopće tu.”

i imli su se okrenuli prema nama, ali sam ja, malo ..m.ikiiuvsi tijelo, ipak jos mogao Delacroixa neopazice

in.inii za lakat.

”,imo mirno”, rekao sam glasom koji je mogao čuti iiiiii Del — i možda Brutalni. ”Vec’ina će njih zapamtii •..iiio kako si izišao, zato se potrudi ostaviti dobar

i”i.nn.”

11 torn se trenutku nad nama prolomio dosad najglas-11 ,i”m, tako glasan da se od njega zatitrao limeni krov

ZEIENAMILJA

spremišta. ??????? poskočio kao da gaje netko ubo ’W a Del se nasmijao kratko, prezrivo i posprdno.

”Ako glasnije od toga, on opet bi piškio gaće”, je pa izravnao ramena — iako baš za izravnavati i i, imao što. ”Idemo. Da se prije svrši.” ’

Prišli smo podiju. Delacroix je nervoznim ???? preletio svjedoke — ovaj ih je put bilo oko dvadeset , — pa smo nastavili, ali su i moj i Brutalnov i ’ pogled bili naciljani na stolicu. Meni se činilo da je v redu. Podigao sam palac i upitnu obrvu prema 4w on mi je uzvratio sitnom grimasom polovice lica, kao veli: Kako to mislis, je li sve u redu? Naravno dajest.

Nadao sam se da jest. ;

Kad je Delacroix stupio na podij, Brutalni i ja ???? no smo ga uhvatili a lakte. Podij je samo dvadesetak timetara viši od poda, ali vi biste se iznenadili kolikima od njih, čak i najžilavijim među žilavim bebama, ???

pomoć na naprave taj zadnji korak u životu. • j Del je to, međutim, obavio kako treba. Na trenutak

zastao pred stolicom (odlučno ne gledajuc’i u ???????),. onda joj se čak i obratio, kao da se predstavlja: L moi’.’” ??????? ispružio ruku prema njemu, ali se sam okrenuo i sjeo.Ja sam mu kleknuo s lijeve strane, Brutalni s desne. Zastitio sam prepone i grkljan na ’ ranije opisan način, a onda zakrenuo kopče tako da su il hove otvorene čeljustiobujmile mrsavo bijelo nW;

neposredno nad Kađenovim gležnjom. U torn je nn

’ To sam ja. Op. pr.)

4) Riilna smt Eduarda Deliicoixi

• .11 o grom i ja sam poskočio. U oko mi se ulio znoj i

• i|”.io me. Mouseville, stalno mi se motalo po glavi, tko

•.i /bog čega. Mouseville, i kako će ulaz stajati deset .111 A dva centa za klince koji c’e kroz prozorčiće od11 •I mi gledati gospodina Jinglesa.

kpča je bila jogunasta, i nije se dala zatvoriti. Čuo

1111 >ela kako silno i suho uvlači zrak, kako se ta pluća, ’”ii n se za manje od četiri minute pretvoriti u pro. irir vreće, trude održati korak sa srcem što je trčalo od

i.li.i. Činjenica daje on ubio pola tuceta Ijudi, utomje ”• iuiiku bia najmanje važna. Ne želim vam ovdje govoriti

•” 1.1 i dobrom i zlom, nego samo ispričati kako je to bilo.

iirn je kleknuo do mene i prošaptao:

o nije u redu, Paul?”

”N mogu...” počeo sam, i onda se klamfa zatvorila uz . l i.,in škljocaj. Zacijelo je pritom i uštipnula Deacroixa

• i n.ibor kože, zato sto se Kađen trznuo i tiho zapiskao. i ’iinsti”, rekao sam.

svc u redu, gazda”, odgovorio je Del. ”Bolit me ce iiri ininuta,”

’. Hrutalnove je strane bila kopča s elektrodom, i za ”|? r vijek trebalo malo više vremena, tako da smo sva ”” ? ustala skoro istodobno. Deanje dohvatio kopču za

• i|ir.,(c koja je stajala Delu s lijeva, a ??????? prisao onoj ”li .n.i. Bio sam spreman priskočiti ako ??????? zatreba i’iiiit, ali je on sa svojom kopčom imao više sreće nego11 ..i svojom. Vidio sam kako se Del sad već trese čitavim iirliiin. kao da su mu vec pustii struju. A njušio sam mu

ZELENAMILJA

i znoj. Bio je kiseo i jak i podsjećao me na blagu oto za kisejenje. l

Dean je kimnuo ???????. ????? se okrenuo i pogle preko ramena — vidio sam mjesto baš pod pregit, čeljusti gdj’e se tajdan poreao kod brijanja — pa rekao tihim i čvrstim glasom: ’.:

”Prebaci na jedan!”

f Uslijedio j’e zuj, onakav kakav stvara stari hladionik

se uzrita, i u skladištu se pojačao sjaj obješenih žarulja.’ publike se začulo nekoliko tihih uzdaha i mrmljanje. C se zatrzao u stolici, a rukama je tako čvrsto stegnuo k» jeve rukohvata da su mu pobijelili zglobovi na rukama. 0 su mu se brzo zavrtjele lijevo-desno u dupljama, a ono suho disanje još više ubrzalo. Sad je vec’ dahtao. ;

”Samo mir”, promrmljao je Del. ”Samo mir, Del, sve_ u najboljem redu. Samo se drži, sve je u najboljem redu

Hej, Ijudi! pomislio sam. Dođite i vidite što sve izvc gospodm inges! A iznad nas, ponovno je grunuo grom. ’•

????? ?? veličanstvenim korakom obišao električn’ stolicu i stupio pred nju. Bioje to veliki trenutak, onje bi, na središtu pozornice, i sve su oči bile na njemu. Sv zapravo, osim jednoga para. Delacroix je vidio tko je o, zato je oborio pogled ukrilo. Kladio bih se s vama u dola» protiv uštipka da bi ?????, da je morao izrecitirati svo tekst na audiciji, pomiješao sve redom, alije sad sve izver

gao bez zastoja, upravo sablasno mirnim glasom. , \ ”Eduarde Delacroix, osuđeni ste na smrt u električno

stolici, presudom koju je donijela porota sastavljena 01

.................................,...............................................,..,...........................

(

( 4) R ? ? ? ? smrf Edu arda Deicr0txa

iiii •,iirađana i kojuje irekao sudac na dobrom glasu u ”i ili /,ivi. Neka Bog čuva sve Ijude u ovoj državi. Imate

• ??. •,” ireći prije ivršenja presude?”

ir )r pokusao odgovoriti, ali mu iz usta nije izišlo

• 11 io samo užasnuti šapat pun raka i samoglasnih il.nvi. Vrške je Percyjevih usana dotakla sjena prezrivo-

.iii|cska, i s kakvim bih ga vesejem u torn trenutku

• nirlu)’ Ondaje De (iznuo usne i pokušao ponovno.

.m mi je što ono sam učinio”, rekao je. ”Dao bi sve ’ • ”ii:ii vratiti vrijeme, ali to ne može nitko. 1 tako ”i ” Iznad nas je eksplodirao gom kao rasprskavajuća ,. inii.i i bacača. Delje poskocio koliko su mu to dopus-

•i li)če, a oči su mu se divlje trznule i viažnoga lica. i i.i.n sada plaćam cijenu. Neka Bog mi oprosti.” Još je i .iiiiiin liznuo usne i pogledao Brutalnog. ”Ne zaboravite ’” 11 obec’ali za gospodina Jinglesa”, rekao je tisim1 .”111, jer se to odnosiio samo na nas.

Nr brini, ne brini”, rekao sam i potapsao Delacroixa po ’” i fi(.xinoj kao bato. ”Odnijet c’emo ga u Mousevitle...”

llnće vraga”, rekao je ?????. Izgovorio je to s ruba ”111,1, poput iskusnog robijaša, dok je Delacroixu

•i ni •nom sapinjao prsa. ”Tako nešto ni ne postoji. To je i’ .i|,i koju su izmislili da te smire. Pomislio sam, bolje da11.1, istinu, pedercino.”

l’raženi nu je bljesak u Delovim očima rekao da je p il.in dio njega to oduvijek znao... ali da je tu spoznaju, i>”’ smije, želio zadržati pred ostatkom sviesti. Pogledao ,1111 ???????, zanijemio i bijesan, a on mi je uzvratio

49

ZELENA MlLJA ?

pogled, i pogledao me ravno u oči, kao da me pita što nril lim poduzeti. 1 tu me je, naravno, dobio. Jer tu zaisH nisam mogao učiniti ništa, ne tako pred svjedocima, dd Delacroix sjedi na krajnjem rubu života. Nije se rnog učiniti baš ništa, nego nastaviti s tim i zgotoviti posao.

??????? skinuo masku s kuke i navukao je Delu na licl a onda je namjestio ispod čovječuljkova podvoljka i talJ rasirio rupu na vrhu. Potom je izvukao spužvu iz kante. stavio je u kapu, i tu je ????? prvi put skrenuo s rutin« umjesto da se naprosto pogne i upeca spužvu, skinuo ?|? čeličnu kapu s naslona, i pognuo se s njom u rukamiB Drugim riječima, umjesto da spužvu prinese kapi — sto b bio najprirodniji postupak — kapu je prinio spužv Trebao sam shvatiti da tu nešto ne štima, ali sam bio pre više uzrujan. Bilo je to jedino pogubljenje u kojem sai ikad sudjelovao s osjećajem da nad njim nemam nikakvuB vlast. Sto se pak tiče Brutalnog, on ??????? nij’e pogledaC niti na trenutak, čak ni kad se ????? nagnuo nad kantu (H tako nam djelimice zaklonio pogled na to što radi), čak n kad se uspravio i ok’renuo Delu s kapom u rukama u koju je već bio umetniit smeđi krug spužve. Brutalni je gledao u platno koje je Delu zamijenilo lice, promatrao kako se crna svilena maska uvlaci, ocrtavajući krug Delovih otvorenih usta, i zatim ponovno napuhuje od njegova daha, Na čelu su mu bile krupne kapi znoja, bas kao i na sljepoočicama, odmah ispod kose. Još ga nikad nisam vidio da se znoji na pogubljenju. Iza njega je stajao Dean, rastrešen i s mučninom, kao da se bori da ne istrese veceru. Svi smo shvaćali da tu nesto ne klapa, danas mi je to jasno. Ali naprosto nismo znali što to jest. Nitko nije

(4 fuina smr Eduarda Delacroisa

/n,ii) već tada — za pitanja što ih je ????? postavio liiku Van Hayu. Bilo ih je mnogo, no slutim da su ’i,;l,ivnom poslužila samo za kamuflažu.Jerje ????? želio .in/nati —vjerujem daje to bilojedmo štoje želio doznati

nešto o toj spužvi. Njezinu svrhu. Zašto je natoplj’ena i r.nom... i što bi se dogodilo da nije.

Slo bi se dogodilo da je spužva suha.

????? ?? nabio kapu Delu na glavu. Čovječuljak je l.oskočio i opet zaječao, ovaj put glasnije. Nekoliko se .4rdoka nelagodno promeskoljilo na sklopivim stolicama. •.n je napravio pola koraka, hoteći mu pomoc’i da mu .i.ivi remen ispod brade, no ????? muje odrešito mahnuo •l.i ? odmakne. Deanje odstupio, i malo se trznuo i zgrlii kad j’e još j’edan pucanj groma potresao spremišnu ii|4. Ovaj je put bio popraćen prvim škropljenjem kapi i”i krovu. Zazvučalo je tvrdo, kao da je netko na rifljaču l.iio šaku kikirikija.

Vec’ ste čuli da je netko rekao: ”Sledila mi se krv”? ii..vno da jeste, svi ste to čuli, ali se to meni, u svim m”)im godinama, dogodilo samo jednom, i to je bilo plioggromovitogjutra u listopadu 932., otprilike deset .’ idni poslije ponoći. Nije to bilo zbog otrovnog trijum-1.1 n.i licu ??????? VVetmorea u času kad je odstupio od iiirl.i što je u klamfama, pod kapom i kukuljicom sjedilo ” i Saroj Iskrilici; bilo je to zbog nečeg što sam trebao viilicli, a nisam. Ispod kapuljae nije tekla voda što se iz ..11H slijevala Delu niz obraze. 1 tad sam napokon shvatio.

ZELENAMILJA .) .........................................................................

”Eduarde Delacroix”, izgovarao je ?????, ”sad će ’ kroz tijelo biti puštena struja dok vas ne usmrti, u iFT. sa zakonima ove države. Neka se Bog smiluje vašoj ’\

?

Pogledao sam Brutalnog, lud od bola prema il moja upala mokrac’nih putova bila natučeni prst. 4SSZ3 suha! izgovorio sam nečujno mičući usnama, ali je ’ samo odmahnuo glavom, ne shvac’ajući, i vratio pogled ..’ masku preko Francuzova lica, gdje su njegovi zadnji ? saji uvlačili crnu svilu i potom je opet napuhivali. •’,

Uhvatio sam ??????? za lakat i on je odstupio, i iiri me pogledao ravno u oči. To je potrajalo samo ???? no taj mi je pogled rekao sve. Kasnije će on pričati FJ poluistine, i oni koji odlučuju povjerovat c’e u vec’inu ilj ali sam ja znao za drugu priču. Kad je radio nešto do l’ muje bilo stalo, ??????? bio dobar đak, otkrili smo to ina probama, i znam da je slušao vrlo pažljivo kad je EE Van Hay objašnjavao kako rasolom natopljena ? provodi struju, kako je kanalizira, kako naboj pretvara , svojevrsni električni metak usmjeren u mozak. 0, * ????? je točno znao što radi. Mislim da sam mu l jerovao kad je kasnije rekao da nije znao kako će f. daleko otići, ali to, slažete se, čak ni ne ulazi u ??? dobrih namjera. Pa ipak, što sam i mogao učiniti, osim . pred svjedocima i zamjenikom upravitelja vrisnem EEVan Hayu da ne poteže sklopku? Da sam imao još • sekundi, mislim da bih vrisnuo baš to, ali mi ih ????? iiT[f;

dao. ’:

•

”Neka se Bog smiluje tvojoj duši”, rekao je [?

talom, užasnutom stvoru u električnoj stolici, pa iM4iU!’’

( 4) Ruina sm t Edu arda Detacro:x

r.lrloin mimo njega prema mrežicom pokrivenom pra”l iiiinku kraj kojeg su stajali ????? ijackjack s rukom .. .npki kraj koje je pisalo MABELINA SUŠILICA ZA mii lijcčnikje stajao desno od tog prozora, pogleda

• iii|rpl)ma za crnu torbu između nogu, nijem i nevidljiv i i” i nvijek. ”Prebaci na dva!”

11 iivi je ča bilo isto kao i uvijek — zuj malo glasniji ”l riirnog uključivanja, ali ne baš jako, i posve reflek”• li.uinje Delova tijela u trenutku kad mu se zgrče

\ niula je sve pošlo po krivu.

,’ii] |c izgubio jednoličnost i počeo se kolebati. Tome . i’iiilmžilo i pucketanje, nalik na gužvanje celofana.

• iii|ir.io sam nešto užasno, nešto u čemu nisam prepoz-

•”” •.ni)esu smrada spaljene kose i organske spužve, a

•”rl.i •.iin ugledao plave vitice dima kako se izvijaju ispod

•il.i .ipe. Zatimje iz rupe na kapi, kroz koju prolazi žica, i.i.’lili.ilo još dima; izgledao je kao dim što izlazi iz rupe

• i iniliiinskom vigvamu.

|irl,iiroix se počeo bacakati i izvijati u stolici, a .111 •.• iin mu se pokriveno lice počelo trzati lijevo-desno i In il.i nešto žestoko odbija. Noge su mu proradile kao iiiiivi. i zastupale gore-dolje u kratkim stapajima ri.iimnim kopčama na gležnjevima. Nad nama su zagriii]i li Ki°novi, a ondaje zakišilo jos jače.

l’iledao sam Deana Stantona; on mi je odgovorio

•iil|iin pogledom. Ispod kape se začuo prigušeni prasak, i In id 11 vrućoj vatri prasne borova kvrga, i sad sam vidio

ZELENA M L J .... „„„„.„„„„„„......„„............./

kako dim prodire i kroz masku, kako se cijedi u ?? viticama.

Bacio sam se prema mreži između nas i !???331 sobe, ali prije nego što sam i mogao otvoriti usta, iW’, Hovvell me zgrabio za lakat. Stisak mu je bio tako jak <?. su me od njega zasvrbjeli živci. Bio sam blijed kao salo, \ se nisam uspaničio — niti izbliza. i

”Nemoj reći Jacku da prekine”, rekao je tihim aEBS

”Učini što hoc’eš, ali mu to nemoj rec’i. Sadje već ?.???

U prvi čas, kad je Del počeo vrištati, svjedoci ga i’M čuli. Kiša što je tukla po limenom krovu prerasla je tutanj, i grmljavina se skoro nije ni prekidala. Ali mi !. smo bili na podiju jasno smo ga čuli — prigušene <ti? bola ispod zadimljene maske, glasove kakve ispušta ’w tinja zahvac’ena i osakac’ena kosilicom. ,

Zujanje ispod kape sad je bilo iskrzano i tHtB1 isprekidano nečim nalik na krčanje radija. Delacroix počeo bacati u stolici poput histeričnog djeteta. Podij -l.i zatresao, i Del je zatrzao kožnati remen za f..f! tako silno da ga je skoro raskinuo. Struja ga je izvijala , lijevo-desno, i onda sam začuo lomljavu i prasak, kad nl1:

se desno rame slomilo ili ičašilo. Popustilo je kao da netko teškim maljem prasnuo po drvenom *?1 Prepone njegovih hlača, koje smo zbog stapaja nogu t jeli kao kroz maglu, najednom su potamnile. A onda .’ počeo cviliti, bii su to užasnizvukovi, visoki i ffiln

koji su se jasno čuli čak i kroz podivljali prolom oblaka.

i ”Što se to, dođavola, s njim zbiva?” kriknuo je iNi

( 4 j Runa smr t Eduarda Delacroixii

”loc’e li kopče izdržati?”

”sse, taj smrad! Fuj!”

l lada, jedna od dviju žena: ”Je li to normalno?”

Dclacroix se bacio naprijed, klonuo natrag, bacio se liicd, srušio se natrag. ??????? zurio u nj, dok inu se l ir/c ovjesila čeljust. Onje, naravno, očekivao es’to; ali

M.ska je na Delacroixovu licu najednom planula. i4i.i(li zapečene kose i spužve sad se pridružio i smrad i .lri rog mesa. Brutalni je dohvatio kantu u kojoj je bila .iii/v,i — kantu koja je, naravno, bila prazna — i poletio r” 11.1 posebno dubokom pazikućinom sudoperu u kutu.

”D. prekinem struju, Paul?” doviknuo je Van Hay kroz ’iiN /iii. Glas muje bio sasvim izvan sebe. ”Zar ne bih...”

”!” odviknuo sam mu. Brutalni je to shvatio prvi, ali111 1.1 iusam puno zaostao: to treba završiti. Štogod nam se in.iy.lo tlogoditi u preostalom dijelu života, sve je to bilo iir.i.i prema jednom jedinom: morali smo dokusuriti i ’ri.n n)ixa. ”Puštaj, za ime Božje! Puštaj, puštaj, pustaj!”

i iki enuo sam se Brutalnom, jedva i svjestan da su Ijudi r.i n,is progovorili, da su neki već i ustali, da ih nekoliko

” ’ i viišti.

”l’iiti to!” dreknuo sam na Brutalnog. ”Ne vodu! Ne ..iifMlud?”

lintnlni se okrenuo prema meni, i na licu mu se poja?1.| /lumjeno razumijevanje. Baciti vodu na čovjeka kroz i ”??; prolazi struja. 0, da. To bi bilo baš jako pametno.

ZELENAMILJA

Osvrnuo se, opazio kemijski protupožarni aparat što ’’

visio na zidu, pa umjesto vodu uzeo njega. Pametni mali.

Maska se smakla s Delacroixove glave dovoljno F

otkrije lice crnije od Coffeyjeva. Njegove oči, pretvorene S’ puke izobličene gvalje bijele, prozirne hladetine, struja. ispuhala iz duplji i sad su mu ležale na irMinT, Trepavica više nije bilo, i dok sam ga gledao, zapalile su -? i planule i same vjeđe. Iz otvorenog izraza u obliku 1?? V njegove bluze prokuljao je dim. A struja je ihnFl! zujati i zujati, puneći mu glavu, treperec’i unutra. ???? da takav zvuk čuju luđaci. Ili to ili nešto jako slično tome.;;

Dean je krenuo prema stolici, zamišljajuc’i na rt ošamuc’en način da bi vatru na Delovoj košulji mogao uga-;, siti rukama, no ja sam ga odgurnuo tako jako da sam ga’ umalo srušio. Da gaje u torn trenutku dotakao, bilo bi ?? kao zecu Breru’ kad je udario Katran-lutku. I to, u ovom;

slučaju, naelektriziranu. :

l Ja se još nisam bio okrenuo da vidim što se to iza nas :•

zbiva, no zvučilo je kao pandemonij. Stolice su se rušile, ’ neka je žena vrištala: ”Prestanite, prestanite, zar mu to ??’ dosta?” koliko je grlo nosi. Curtis Anderson me zgrabio za ;

rame i upitao što se, za ime Božje, zbiva, i zašto ne zapov-: jedimjacku da isključi struju? ;

’ Brer Rabbit koji se zalijepio za Tar-Baby (Iutku od katrana) — likovi ;

izprice ”Uncle Remus” (”trk Rem”, 908.)amerKkogpiscaoela (???71! Harrisa. (Op. pr.)

{ 4 j Runa smr t Eduarda DelacToixa

7ito što ne mogu”, odgovorio sam. ”Otišli smo pre.l.ilrko, povratka nema, zar ne vidite? A sve će i tako za i” knliko sekundi biti gotovo.”

?1 dok je bilo gotovo prošle su dvije minute, dvije ? .i|il/c minute u čitavom mom životu, i mislim da je ii l.inoix skoro svo vrijeme bio pri svijesti. Vrištao je i i.n .ikio se i Ijuljao lijevo-desno. Iz nosnica i usta, koje su l’”,i.ile purpurnocrne kao prezrele šljive, izlijevao mu se ili Dim mu se dizao s jezika kao iz vrelog tignja. Svi su ”111 riimbi na košulji ili popucali ili se rastalili. Potkošulja11111 •?’ haš nije zapalila, alije pougljenila i kroz nju se izlio lim osjetio se smrad zapaljenih dlaka na prsima. Iza nas11 l|iili nagrnuli ka vratima kao goveda u stampedu. Kroz iiili. naravno, nisu mogli i proc’i — sve se to, do sto ..l.ivnl.i, ipak zbivalo u nekakvom zatvoru — i zato su se n.ipinsto skupili oko njih dok se Delacroix nastavio pohati i..iif pečem,rekao je stari Tu-Tu kad smo vježbali r”iil)ljenje Arlena Bitterbucka. Eto pečen puran.) a grmii,vm.i je bubnjala i kiša se slijevala s neba u totalnom

fii|rvil.

? jednom sam trenutku pomislio na liječnika i i”.n,i/io ga pogledom. Još je bio tu, ali sav zgužvan na i””ln kraj svoje crne torbe. Od muke se onesvijestio.

lliutalni je prišao i stao kraj mene, s požarnim i|i.ii,itom u rukama.

”Ne još”, rekao sam. ”/????.”

57

ZELENAMlLJA

Pogledom smo potražili ??????? i vidjeli ga kako sad stoji skoro sasvim iza Iskrilice, sleđen, s golemim očima, ..’

sa zglobom šake zabijenim u usta. ’

’i

1 onda se, napokon, Delacroix slio u stolicu, a nabrek- ;

lo muje, iznakaženo lice leglo na rame.Još se bacakao, no ’ to smo već viđali; to je kroz njega protjecala struja. Kapa ,;

mu je na glavi ležala nahero, ali kad smo je malo kasnije ;• skinuli, s njom smo mu skinuli i skalp i preostali vjenčić ’ kose, koji su se upekli u metal kao stopljeni jakim Ijepilom. -

”Prekini!” doviknuo sam Jacku kad je prošlo trideset :

sekundi, a da zadimljena gvalja drvenog ugljena Ijudskoga .’ lika, što se Ijuljala električnoj stolici, nije proizvela ništa ”, osim električnih trzaja. Zujanje je smjesta prestalo, i ja ’ sam kimnuo Brutalnom.

On se okrenuo i zabio požarni aparat tako silovito ” ??????? u ruke, da je ovaj zateturao natraške i umalo pao s podija.

”Izvoli”, rekao je Brutalni. ”Ti si, ako se ne varam, šef parade.” ,,

????? muje uputio pogled pun mučnine i ubilački, pa •’ skinuo osigurač, napumpao požarni aparat, nakrivio ga,

pa na čovjeka u stolici ispalio golem oblak bijele pjene.

Kad je mlaz pogodio Dela u lice, noga mu se trznula i ja sam pomislio 0 ne, ne opet sve ponovno, ali je to bio jedini :, trzaj”.

Anderson se vec’ bio okrenuo, i sad se derao na

uspanicene svjedoke, kako je sve u redu, kako je sve pod kontrolom, samo što se zbog oluje struja malo pojačala, :

58

(4) Ruina smr1 Eduarda Delacroixa

ncinaju zbog čega birnuti.Još malo pa bi im rekao da taj smrad što su ga osjetili — đavolja smjesa spaljene kose, pohanoga mesa i svježe ispečena govna — nije ništa ilmo nego Chanel No. 5.

”Dodaj mi doktorov stetoskop”, rekao sam Deanu kad |r požarni aparat napokon presušio. Delacroix je sad vec’ I sav prekriven bijelim, i tako je lagani i gorki miris14mikaiija prikrio onaj najgori smrad.

”Doktore... smijem li...”

”l’usti sad doktora, samo dodaj slušalice”, odgovorio .1111 ”Daj da to svršimo... mičimo ga odavde.”

Dran je kimnuo glavom. Svršimo i odavde bie su mu lii] jako privlačne ideje. Bile su nam zapravo privlačne ”li|Ki. Prišli smo liječničkoj torbi i počeli je prekapati. iilinr se opet malo pokrenuo, što znači da ga bar nije l”;in]ila kap ili srčani udar. Toje bilo dobro. Što se za ono l.il ic Brutalni gledao ??????? nije moglo reći.

”Idi dolje u tunel i cekaj na kolica”, rekao sam.

????? progutao sinu.

”l’.iul, slušajja nisam znao...”

”Kis. Idi dolje u tunel i čekaj na kolica. Smjesta.”

’miitaoje slinu, napravio grimasu kao da gaje to zai’..lirlii, pa krenuo prema prolazu što je vodio do stepeni. i i iiincla. Urukama je nosio ispražnjeni požarni aparat, i ,4 l.i nosi bebu. Dean ga je mimoišao, pa se vratio sa iir..ilu()iii. Istrgnuo sam mu je iz ruke i stavio krajeve u

ZELENA MILJA

uši. To sam vec’ radio, u vojsci, i to je kao voziti bicikl — nikad se ne zaboravlja.

Otrao sam pjenu s Delacroixovih prsa, a onda morao zatomiti želju za povraćanjem kad je krupan, vruc’ komad kože naprosto kliznuo s mesa ispod njega, onako kao što koža klizne s... mislim, znate. S pečenog purana.

”0, moj Bože!” zajecao je iza mene nepoznat mi glas. ”Zar je to uvijek tako? Zašto mi nisu rekli? Nikad ne bih dosao.”

Sadje već prekasno, prijatelju, pomislio sam.

”Maknite ga odavde”, rekao sam Deanu ili Brutalnom ili tko li me je vec’ mogao čuti — izgovorio sam to kad sam već bio siguran da se nec’u pobljuvati u Delacroixovo zadimljeno krilo. ”Sve ih izvedite kroz vrata.”

Očeličio sam se koliko sam mogao, pa stavio disk stetoskopa na crvenocrnu krpicu sirovoga mesa što sam je stvorio na Delovim prsima. Poslušao sam, moleći se Bogu da ne čujem ništa, i baš je tako i bilo.

”Mrtavje”, rekao sam Brutalnom.

”Hvala ti, Kriste.”

”Da. Hvala ti, Kriste. Ti i Dean pođite po kolica. Otkopčajmo ga i mičimo ga odavde, brza brzina.”

5...Snijeli smo truplo niz dvanaest stepenica i bez problema ga postavili na nosila na kotačima. Mene je mučila jeziva vizijada bi mu, dok smo ga tako nlJi, skuhano meso moglo spuznuti s kostiju — stalno mi ’ 11 lavu dolazio pečeni Tu-Tuov puran — ali se to, naivii), nije dogodilo.

nrtis Anderson j’e bio gore i tjesio prornatrače — In ” li.n pokuavao učiniti — i toje bilo dobro za Brutalnog, ,iin što Anderson nije bio tu, pa nije ni mogao vidjeti |1?| ?? Brutalni zakoračio prema prednjem dijelu kolica i ’•’ povukao rukuda ???????, koji je stajao ondje sasvim •..iiiiućen, prasne u glavu.Ja sam ga uhvatio za ruku, i to i llo dobro za obojicu. Za ??????? je to bilo dobro zato .1” iim je Brutalni kanio zadati udarac od kojeg leti glava, llro za Brutalnog zato što bi, da ga je stvarno .ik.ićio, sigurno izgubio posao, a inožda i sam završio u .iivnru.

”Ne”, rekoh.

”Kako to misliš, ne?” upitao me gnjevno. ”Kako možeš reći ne? Vidio si što je učinio! Što mi to želiš rec’i? Da c’eš i dalje puštati da ga štite njegove veze? Nakon svega što je uči’nio?”

Brutalni se zapiljio u mene, razjapljenih laloka, a iz očiju su mu od bijesa potekle suze.

”Sad me poslušaj, Brutalni — ako ga prasneš, skoroje sigurno da smo svi izvisili. Ti, ja, Dean, ?????, možda čak i Jack Van Hay. Svatko se drugi uspinje prečku-dvije društvenom Ijestvicom, počevši od Billa Dodgea, a zatvorska komisija zapošljava tri-četiri nova iz reda pred prosjačkom kuhinjom da popune mjesta na dnu. Možda ti to možeš preživjeti, ali...” Pokazao sam palcem na Deana, koji je zurio niz tunel, obložen ciglom iz koje se cijedila voda. U ruci je držao naočale i činilo se da je ošamućen koliko i ?????. ”No što c’emo s Deanom? On ima dvoje djece, jedno već ide u gimnaziju, a drugo se sprema poc’i.”

”I na što se to onda svodi?” upitao je Brutalni. ”Da ga pustimo samo tako?”

”Nisam znao da spužva mora biti mokra”, rekao je ????? slabašnim, mehaničkim glasom. Bila je to, naravno, već unaprijed uvježbana priča, koju je smislio kad je očekivao samo bolnu psinu a ne pravu kataklizmu koja se upravo odigrala pred njegovim očima. ”Kad smo uvježbavali, nikad nije bila mokra.”

( 4 ) Ru tna ?? t ? dmi r da Delacroixa

”0, ti pseto...” otpočeo je Brutalni pa krenuo prema ?????. Ponovno sam ga uhvatio i potegao natrag. Na stel”nnama su zazvonili koraci. Podigao sam pogled, ispuii|rii očajnim strahom da ću ugledati Curtisa Andersona, In l)io je to ????? Terwilliger. Obrazi su mu bili bijeli kao l’.i|iir i usne purpurne, kao dajejeo usec’erene kupine.

Vratio sam pozornost na Brutalnog.

”/a ime Božje, Brutalni, Delacroix je mrtav, i to više iir.ii ne može promijeniti, i ????? nije vrijedan toga.”Je li111 vrć tada u glavi bio plan, ili samo njegov začetak? 0 iiin se pitam, vjerujte mijoš od tog trenutka. To sam se ln.in tijekom mnogih godina, i nikad nisam uspio doc’i do ;.nli)voljavajućeg odgovora.Ali mislim dato baši nijejako ,1/110. Toliko toga nije važno, ali to čovjeka ipak ne pri? 11. opazio sam, da si o tome postavlja pitanja.

”Vi pričate o meni kao da sam munjen”, rekao je ?????. lr. |r uvijek bio nekako ošamućen i smućen — kao da ga ii nciko žestoko raspalio u crijeva — ali je već pomalo

.lnl,i/io k sebi.

” 1 i jesi munjen, ?????”, odgovorio sam.

”llej, ne možeš tako...”

imo sam s najvećim naporom volje uspio suzbiti r’inv da ga lupim. Voda je šuplje kapala iz cigli dolje u iuirlii, naše su sjene plesale goleme i izobličene po i’lnviina, poput sjene u onoj Poeovoj priči o velikom majiiiiiiui 11 Rue Morgue. Ponovno je prasnuo grom, ali je tu ’lili bio prigušen.

63

ZELENAMlLA

”Želio bih, ?????, od tebe čuti samo jedno, a to je ponovljeno obećanje da ćeš sutra zatražiti premještaj u :

Briar Ridge.” i

,

”Za to ne brini”, odgovorio je smrknuto. Pogledao je ; na plahtom pokriveno tijelo na kolicima, na trenutak $ zažmirkaoprema meni, pa ponovno skrenuo pogled.

”To bi ti zaista bilo najbolje”, rekao je ?????. ”Jer bi inače Divljeg Billa Whartona mogao upoznati mnogo bolje, nego što želiš.” Uslijedilaje kratka stanka. ”Za to bismo se \ mogli pobrinuti.” ;

????? nas se bojao, a vjerojatno se bojao i onog što s bismo mu napravili ako bi još bio tu kad otkrijemo da je ’ razgovarao s Jackom Van ????? o tome čemu služi ? spužva, i zašto je uvijek namoče u rasol, ali mu je tek ” Harryjevo spominjanje VVhartona u očima probudilo i stvarni užas. Vidio sam da se prisjeća kako ga je Wharton ,

držao, mrsio mu kosu i pjevuckao mu u uho. ••

’f

”Ne bi se usudio”, prošaptao je ?????. i

”Ne, nego baš bih”, odgovorio je ????? mirno. ”1 znaš ;

što? Lako bih se izvukao. Zato što si ti već pokazao da si

u blizini zatvorenika neoprezan ko vrag. A osim toga i

nesposoban.” ”

i

??????? stisnuo šake, a obrazi su mu se obojili tankim

rumenilom. ’ ) ”Ja nisam...” ;

”Naravno da jesi”, odgovorio je Dean i tako nam se , pridružio. Stvorili smo oko ??????? neravni polukrug na ;

( 4 ) Ruina snT t Eduada Delacroixa

<liui stepenica, a odsječena mu je bila čak i odstupnica innclom; iza njega su bila kolica, a njihovje tovar zadiml]»nog mesa bio skriven ispod stare plahte. ”Upravo si •.li.ilio živog čovjeka. Ako to nije znak nesposobnosti, sto

iKlajest?”

??????? žmirnuo očima. Kanio se zaštititi tvrdnjom da inir znao, i sad je shvatio da je upao u vlastitu zamku. Ne /n.iin što je na ovo mogao reći, zato što se baš u taj čas i iutis Anderson sjurio niza stepenice. Culi smo ga, i zato .iiii se malo odmaknuli od ???????, da ne djelujemo tako pniiteći.

”Jebem vas u vražje prkno, što je to bilo?” zaurlao je iulcrson. ”Isuse Kriste, ta bljuvotina po čitavoin podu! 1 i.il smrad!Rekao sain Magnussonu i starom Tu-Tuu da ivnie oboja vrata, ali se taj smrad neće izgubiti za pet4.i/]ih godina, u to se mogu kladiti. A ona šupčina wii,u ton zbog toga pjeva’. Dovde se čuje!”

”/ar pjeva tako falš?” upitao je Brutalni. Znate kako inli4)m iskrom možete zapaliti rasvjetni plin a da vam se nr.1, ne dogodi, samo ako koncentracija nije previsoka? A ..4i ie bilo baš tako. Samo smo na trenutak zinuli u iiniilnog, a onda smo već urlali od smijeha. Naš visoki, lir.irrični smijeh lepetao je mračnim tunelom poput ,1 .niisa. Naše su se sjene zibale i treperile po zidovima. Pri li.ili nam se pridružio čak i ?????. Na koncuje i zamro, a inl.i smo se svi osjetili malo bolje. Ponovno smo osjetili ’l sino pri zdravoj svijesti.

ZELENAMILJA ’

”Dobro, dečki”, rekao je Anderson, dokje rupcem od rao uplakane oči i frktao nakon što bi se povremeiH podrignuo smijehom, ”sto se to dođavola dogodilo?”

”Pogubljenje”, odgovorio je Brutalni. Mislim da j’e nje gov ravnodušan ton iznenadio Andersona, ali ne i ???? ili bar netoliko; Brutalni je oduvijek bio vješt brzom sk danju gasa. ”1 to uspješno.”

”Kako, za ime Isusovo, možeš takvo abortiranje isto smjernom strujom nazvati uspjehom? Svjedoci čitav mjesec neće sklopiti oka! Ona stara debeljuca, neka je vrag nosi, neće usnuti najmanje godinu dana!”

Brutalni je pokazao na kolica, i na priliku pod plahtom..

”On je mrtav, je li tako? Što se pak tiče tvojih svjedo ka, vec’ina će njih vec’ sutra uveče pričati prijateljima kako je time izvršena poetska pravda — Delje spalio hrpu živih Ijudi, paje na kraju ista sudbina zadesila i njega. Samo što neće govoriti da smo to učinili mi. Reći c’e da je to Bozja volja, koja djeluje kroz nas. U čemu možda ima čak i nešto istine. A hoc’eš li čuti i ono najbolje? Apsolutno ludilo? Vec’ini će tih prijatelja biti žao sto to i sami nisu vidjeli.” Kadje izgovorio ovo posljednje, uputioje ??????? pogled u kojem se gađenje miješalo sa sarkazmom.

”I ako smo im malo nakostriješili perje, što onda?” upitao je ?????. ”Dobrovoljno su se prijavili, nitko ih nije prisilno regtirao.”

”Nisam znao da spužva mora biti mokra”, rekao je ????? robotskim glasom. ”Na probama nikad nije bila mokra.”

{ 4) Ru in tl s mrl Eduada Delacroixii

l n ga je pogledao s totalnim gađenjem.

”Koliko si godina pišao po zahodskoj dasci prije nego ii .11 ti rekli daje prije upotrebe digneš?” zarežaoje na nj.

??????? već otvorio usta da mu odgovori, ali sam mu irlsio da začepi. Što je on, za divno čudo, i učinio.1 liciiiio sain se Andersonu.

”lfi?? je sve zajebao, Curtis — eto što je dogodilo, iriiii kao pekmez.” Okrenuo sam se prema ??????, kao l.i ?, izazivamda me demantira. Što on nije učinio, iir/tki i zato sto mi je pročitao u očima: bolje da \mlrison čuje da je to bila giupa pogreška nego da mu ’rliino da je to učinio namjerno. Osim toga, što god da11 kiieino tu dolje u tunelu, ništa nije važno. Važnoje, i to r ??????? Wetmoreu oduvijek bila najvažnija stvar na svi|rin. što će velike ribe — oni koji odlučuju — dočuti ili ’iilirti napisano. Percyjima ovoga svijeta važno je samo l.il4i to izgleda u novinama.

????? nas je svu petoricu pogledao s nedoumicom. ’irjedao je čak i Dela, ali Del je šutio.

”Moglo je biti i gore”, rekao je Anderson.

”To je istina”, suglasio sam se. ”Mogao je još biti živ.”

Curtis je zažmirkao — ta moguc’nost kao da mu i nije iisla kroz glavu.

”Želim sutra na svom stolu imati potpuni izvještaj o iii”, rekao je. ”1 nitko od vas o tome neće govoriti s ii]irviteljem Mooresom prije nego što ja za to budem iiii.io prilike. Onda?”

ZELENAMILJA ’•

Svi smo vehementno odmahnuli glavom. Ako Curti Anderson želi o tome pričati upravitelju, nama to sasvim odgovara. ?

”Ako nijedan šupak među tim piskaralima to ne stavi u’,

novine...” |

”Nec’e”, rekao sam ja. ”Ako i probaju, urednici će im to’ iskrižati. Previše jezivo za obiteljske novine. Ali oni t0 neće ni pokušati — večeras smo imali same veterane. Ponekad stvari pođu po krivom, i to je sve. A oni to znaju bolje nego mi.”

Anderson je razmislio još jedan trenutak, pa kimnuo glavom. Vratio je pozornost na ???????, ? na njegovu obično ugodnom licu pojavio se izraz gađenja.

”Ti si sitna supčina”, rekao je, ”i ne sviđaš mi se ni koliko crno ispod nokta.” Kimnuo je kad je ugledao Percyjev izraz potpune zapanjenosti. ”Ako kojem od svo jih šupaka od karamela, koje nazivaš prijateljima, kažeš da sam ti to rekao, ja c’u to nijekati sve dok stara siva guska tetke Rhody ponovno ne zalepec’e krilima, a to c’e potvrdi ti i svi prisutni. Sinko, pred tobomje veliki problem.”

Okrenuo se i pošao uza stepenice. Pustio sam ga da pređe četiri i rekao:

”Curtis?”

On se okrenuo. Obrve su mu bile podignute, no rekao

nije ništa.

( 4 ) R ? ? ? ? s ?? t E du a ? d a Delacroix

”Ne trebaš puno brinuti zbog ???????”, rekoh. ”On se

•.iro seli u Briar Ridge. Tu c’e sve biti i vec’e i bolje.

iin.i, ??????”

”Cim prođe taj transfer”, dodao je Brutalni.

”? dok on ne dođe, bit c’e svakodnevno na bolovanju”,

linio se Dean.

lo je uzbudilo ???????, koji još u zatvoru nije radio ’iliki) da bi skupio imalo plaćenog bolovanja. Pogledao je i’ina sjarkom antipatijom.

”Ma što ne kažeš”, odgovorio je.

6• • • • •

Ublok smo se vratili oko jedan i petnaest (s izuzetkom ???????, kojemu sam naredio da počisti spremište i koji se sad mrgodno probijao kroz posao), a ja sam se prihvatio pisanja izvještaja. Odlučio sam to obaviti za stolom dežurnog; da sjednem u udobniju stolicu u uredu, naj’vjerojainije bih zadrijemao. To vam možda zvuči neobično, s obzirom na ono što se dogodilo pred samo jedan sat, ali sam se osjec’ao kao da sam od jedanaest sati proživio tri života, i da u sva tri nisam ni oka sklopio.

John Coffey je stajao na vratima svoje c’elije, a iz njegovih su čudnih, dalekih očiju potokom tekle suze — bilo je to kao da iz neke neizlječive, no začudo bezbolne rane, teče krv. Bliže mom stolu, na svom je krevetu sjedio VVharton i njihao se lijevo-desno, pjevao pjesmu koju je očito sam izmislio, i ne baš sasvim besniislenu. Koliko se sjec’am, išla je otprilike ovako:

Na roštilj! Ko fitilj!

Smrdis, prdiš, cvilj-cvilj-cvij!

{ 4) Rua smr t Edurtla Delacroixa

To ne bje ni Billy ni Philadelphia Philly,

to ne bje niackie ni Roy!

Već komad kobase, ispečen ko prase,

što vao se Delacroix!

”Daj začepi, bilmezu”, rekoh.

VVharton se nacerio i pokazao puna usta trulih zubi. |ri nije umirao on, bar ne još; bio je na nogama, veseo, prnvo je stepovao.

”Daj uđi pa mi ti začepi, da se slučajno ne bojis?” rekao |r veselo, pa otpočeo drugu kiticu ”Crill-balade”, slažući ii)rći ne baš sasvim nasumce. Nešto se u toj glavi ipak liiađalo, to da. Bilaje to zelena i smrdljiva inteligencija, .ili na svoj način skoro briljantna.

Otišao sam do Johna Coffeyja. Otro je suze rubom ill.ina. Oči su mu bile crvene i ranjave, a učinilo mi se i da | iscrpljen. Zašto bi bio, kad je dnevno samo dva sata klipsao po vježbalištu, a ostatak vremena provodio u c’eli|i. lo ja, dakako, nisam znao, ali u ono što sam vidio doista insnm sumnjao. Bilo je isuviše očito.

”Siroti Del”, rekao je tihim, promuklim glasom. ”Siroti i.iri Del.”

”Da”, rekoh. ”Siroti stari Del. John, no je li s tobom sve11 icdu?”

”On je vec’ izvan svega”, rekao je Coffey. ”On je vec’ i/vin svega. Nije li, gazda?”

”Da. Ali mi odgovori na pitanjejohn.je li s tobom sve11 ledu?”

ZELENA MILJA ,

”On je vec’ izvan svega, on ima sreću. Bez obzira kako •;

mu je bilo, on ima sreću.”

Pomislio sam kako bi tu Delacroix mogao iznijeti i va- ,

Ijane protuargumente, ali to nisam rekao. Umjesto toga ’

. t

sam se osvrnuo po Coffeyjevoj c’eliji. ’’

”Gdje je gospodin Jingles?” ••

”Pobjegao tamo.” Pokazao je prstom kroz rešetke, niz •’ hodnik prema disciplinskoj sobi. !

Kimnuo sam glavom.

•

”Pa dobro, vratit c’e se.”

i i

Ali se nije vratio; bio je to kraj Jinglesovih dana na Zelenoj milji. Jedini trag na koji smo ikad naišli jest onaj ’, ’sto ga jeBrutalni otkrio te zime: nekoliko jarko obojenih \ komadića drveta, i miris bombona od metvice ispuhnut iz ? rupe u krovnoj gredi. ’

Tada sam poželio otic’i, ali nisam. Pogledao samjohna Coffeyja, i on mi je uzvratio pogled kao da zna sve sto mislim. Rekao sam sebi pokreni se, stavi točku na sve i makni se, vrati se stolu dežurnog i izvještaju. Ali sam f

umjesto toga izgovorio njegovo ime:

»r ”John Coffey.”

”Da, gazda”, odgovorio je on istog trenutka.

Ponekad je čovjek proklet potrebom da nešto shvati, i u torn je trenutku baš tako bilo i sa mnom. Spustio sam se na koljeno i počeo skidati cipelu. ;

Dok sam stigao kuc’i, kiša je vec’ bila prestala, i iznad planinskih vrhunaca na sjeveru pojavio se široki mjesečev smiješak. Ona me sanjivost prosla s ilil.nima. Bio sam sasvim budan, i na sebi sam upravo n|iisio Delacroixa. Pomisio sam da ću ga još dugo njušiti i vlstite kože — sa roštilj, ko fitilj, smrdiš, prdiš, cvilj. ?) cvilj.

linice me dočekala budna, kao i uvijek poslije i”n:ubljenja. Mislio sam joj ne ispričati tu priču, nisam lin nikakva razloga daje time uznemiravam, ali kad sam ”•..iii kroz kuhinjska vata, bistro me pogiedala u oči i i’ii/cljela čuti sve po redu. 1 tako sam sjeo, uzeo njezine i”llr ruke u svoje hladne (grijanjeje u mom starom Fordu i lv.i i radilo, a vrijeme se poslije oluje okrenulo za sto

•••..iiiKlcset stupnjeva), pa j’oj ispričao sve što je željela

• nii Negdje na pola priče i sam sam briznuo u plač, što iir..iiii nimalo očekivao, Malo sam se postidio, ali samo iii.il; bilo je to pred njom, shvaćate, a ona mi nikad nije

ZELENAMILJA

predbacivala trenutke slabosti, kad bih se ponio onako | kako se, po mom uvjerenju, muškarac ne bi smio pona- .1 šati... ili bar ne ja. Čovjek koji ima dobru ženu najsretniji ;

je od svih Božjih stvorenja, a čovjek bez nje, vjerujem, zacijelo spada među najbjednija, i jedina mu je utjeha u životu što ni sam ne zna koliko mu je ružno. ja sam plakao, i ona mi je pritiskala glavu na prsa, a kad je prosla i moja oluja, osjetio sam se bolje... bar malo. mislim da sam tada prvi put svjesno sagledao svoju ideju. Ne cipelu;

nisam mislio na to. Cipela je s tim u vezi, ali je to nešto drugo. Moja stvarna ideja u torn je trenutku, zapravo, bila jedna čudna spoznaja: da John Coffey i Melinda Moores, bez obzira na to koliko se razlikovalistasom, spolom i • bojom kože, imaju savrseno iste oči: patničke, tužne i daleke. Llrniruće.

”Dođi u krevet”, rekla mije žena napokon. ”Paul, dođi

k meni u kreve.”

Što sam i učinio, i onda smo Ijubovali, i kad je to bilo gotovo, ona je zaspala. Dok sam tako ležao i gledao mjesec kako se široko smiješi i zidove kako pucketaju — napokon su se počeli uvlačiti u sebe, iz Ijeta prelaziti u zimu — pomislio sam kako je John Coffey rekao kako mu je pomogao. Pomogao sam Deovu mišu. Pomogao sam gospodmumglesu.Jeron cirkus-mi. Naravno. A možda smo, pomislio sam, i svi mi samo cirkuski miševi što trčkaraju svijetom bez i najmaglovitije svijesti da nas Bog i Njegove nebeske vojske promatraju kroz prozorčiće od tinjca u našim bakelitnim kućicama.

f 4) R u ? n ? 5 m r Elusda elacroixs

U prvo sam bijeljenje dana malo odspavao — dva sata, rekao bih, možda tri; i spavao sam onako kao sto danas vijek spavam u Ceorgia Pinesu, i kao skoro nikad u to loba, spavao kao da pomalo ližem san. A zaspao sam s inislima na crkve moje mladosti. Imena su se mijenjala, nvisno o mušicama moje majke i jezinih sestara, ali su «ne zapravo sve bileiste, sve redom Prve crkve svete ’endre, Hvajen budi Isus, Bog je svemoguć. U sjeni tih /lepastih, četvrtastih zvonika, ideja okajavanja dolazila je iidovito poput zvonjave zvona sto vjernike zove na misu. s.imo Bog može oprostiti grijehe, on to može i on to čini,011 ih ispire paćeničkom krvlju Svoga Sina Raspetog, ali to Negovu djecu ne oslobađa dužnosti da te grijehe (ili njprosto pogreške u rasuđivanju) i okajavaju kad godje to moguće. Okajavanjeje imalo silnu moc’; bilaje to brava na vi itima što su se zatvarala za prošlošću.

Zaspao sam s mislima na okajavanje u borovoj šumici, i slikom Eduarda Delacroixa kako se. zajašivši munju, peče11. vatri, i mislima na Melindu Moores, i onog velikog lrčka s vječno uplakaniin očima. Te su se riječi preoblikovilr u san. U njemu je John Coffey sjedio na obali rijeke i1111.10 svoju eartikuliranu nakaznu tugu na ranoljetno ncho, dokje na drugoj” strani teretni vlak beskrajno jurio pnma hrđavom rešetkastom mostu što je premošćivao lipingus. U pregibu ruku crnac je držao goa tijela plakosih djevočica. Njegove šake, goleme crne kamenčine ii.i kraju tih ruk, bile su stisnute. Posvuda oko njega1 ???!| su cvrčci i rojile se mušice; dan je brujao od vrelnu. U svom sam mu snu prišao, klekao preda nj, i uhvaiiii ga za ruke. Šake su mu se opustile i ispustile svoju

ZELENAMILJA

’

tajnu. U jednoj je bio kalem obojen zeleno i crveno i žuto. |

U drugoj je bila cipela zatvorskog čuvara.

•

”To je bilo jače od mene”, rekao je John Coffey. ”

”Pokušao sam se povući, ali je već bilo prekasno.”

1 taj put, u svom snu, ja sam ga razumio.

if

8Sutra u devet ujutro, dok sam u kuhinji ispijao treću šalicu kave (žena mi nije rekla ništa, ali kad mi juje donijela, na licu j’oj je velikim slovima bilo ispisano neodobravanje), zazvonioje telefon. Otišao sam

•.c javiti u dnevnu sobu, i centrala je nekome rekla da je /iizeto. Potom mi je telefonistica zaželjela da mi danas

•vr bude kao pjesma i onda se isključila... ili je to bar treli.ila učiniti.Jer se s telefonisticama nikad ne zna.

Clas Hala Mooresa upravo me šokirao. Lelujav i proiiiukao, bio je to glas osamdesetgodišnjaka. Pomislio sam k,iko je dobro što je sinoc’ sve ispalo u redu, dokje Curtis nderson bio u tunelu, dobro zato što je o ??????? mislio niprilike isto što i mi ostali, i zato što čovj’ek s kojim sam npravo govorio u Cold Mountainu vjerojatno više nikad inće raditi ni dana.

”Paul, koliko sam shvatio, sinoć ste imali problema. A livatio sam i da je u tome svoje prste imao i naš prijatelj ;ospodinVVetmore.”

ZELENAMILJA

”Mala nezgodacija”, priznao sam, pa čvrsto pritisnuo slušalicu na uho i nagnuo se prema rožiću mikrofona, ”ali je posaoipak obavljen. A to je jedino važno.”

”Da. Naravno.”

”Smijem li pitati tko ti je to javio?” Tako da mu mogu vezati konzervu za rep? Ali to nisam dodao.

”Smiješ pitati, ali kako to nisu posla za osla, mislim da c’u po torn pitanju zadržati jezik ?? zubima. Ali kad sam nazvao svoj ured da vidim ima li poruka ili hitnog posla, rekli su mi nešto nadasve zanimljivo.”

”O?”

”Da. Čini se da je u moju košaricu sletjela molba za premještaj. ????? Wetmore želio bi što je prije moguće u Briar Ridge. Zacijelo je molbu napisao još prije kraja noćašnje srnjene, što mislis?”

”1 meni se čini”, suglasio sam se.

”Obično taj posao prepuštam Curtisu, ali kad uzmemo u obzir... atmosferu koja odnedavno vlada u bloku E, zamolio sam Hannah da mi j’e osobno donese u pauzi za ručak. Onaje na to Ijubazno pristala.Ja ćuje odobriti ijoš isto popodne proslijediti u državnu prijestolnicu. 1 nadam se da c’eš za mjesec dana ugledati Percyjevu zadnjicu kako izlazi kroz vrata. Možda i prije.”

Očekivao je da c’e me ta vijest razveseliti, i za takvo je očekivanje imao i valjana razloga. Otkinuo je vrijeme od njegovanja žene da bi požurio posao koji bi se inače, unatoč svim Percyjevim kočopernim vezama, mogao odužiti i

4) R zna mr t E duiird Delacroixa

preko pola godina. Pa ipak, meni je klonulo srce. Mjesec (lna! Ali možda to i nije bio jako važno, ni na ovaj ni na miaj način. Ta je činjenica otklanjala posve naravnu želju da pričekam i odgodim riskantni pothvat, a ono o čemu sam upravorazmisljao bit će zaista vrlo riskantno. l’onekad je u takvim situacijama bolje skočiti prije nego sto čovjek igubi živce. Ako i tako moramo srediti račune ???????? (uvijek, dakako, uz pretpostavku da mogu lobiti i druge da se pridruže mojojludosti — uvijek, drugim riječima, uz pretpostavku da tu postojimo nekakvi ii”), ondaje to najbolje obaviti većvečeras.

”Paul?Jesi tu?” Gas mu se malo spustio, kao da misli (I sad vec’ razgovara sam sa sobom. ”Kvragu, je li se to prekinula veza?”

”Ne, tu sam, Hal. To je prekrasna vijest.”

”Da”, suglasio se on, i ja sam još jednom opazio koliko iiiu je glas starački. Kako je, na izvjestan način, papirnat. ”0, znam što misliš.”

Ne, ti to ne znaš, upravniče, pomislio sam. Ne bi pogodio ni za milijun godina.

”Misliš kako c’e naš mladi prijatelj biti s nama i kod (offeyjeva pogubljenja. To je vjerojatno istina — Coffey (e nas, vjerujem, napustiti dobrano prije Dana zahvalnos? — ali ga možeš prebaciti u rasklopnu komoru. Protiv Lga se nitko neće buniti. Rekao bih ni on sam.”

”Učinit ću tako”, odgovorio sam. ”Hal, kakoje Melinda?”

Uslijedila je duga stanka — tako duga da sam mogao pomisliti da sam sad ja izgubio vezu s njim, samo da nije

ZELENA MlLA

bilo njegova disanja. Kadje ovaj put progovorio, učinioje to mnogo tišim glasom.

”Ona tone”, odgovorio je.

Ona tone. Ta ledena riječ kojom su se u stara doba služili za opis čovjeka koji još nije baš umirao, no koji je već počeo kidati veze sa životom.

”S glavoboljama se stanje malo popravilo... bar zasad... ali bez tuđe pomoc’i ne može više ni hodati, ne ;

može ništa ni podići, a u snu vie nema vlast nad mokrenjem...” Uslijedila je još jedna stanka, a onda je, još tišim :

glasom, Hal rekao nešto što je zazvučalo kao ”Ona čuje.” ,

”Čuje što, Hal?” upitao sam i namrštio se. Moja se žena stvorila u vratima dnevne sobe. Stajala je tako, brisala ruke o krpu za suđe i gledala u mene.

”Ne”, rekao je glasom koji se kolebao između suza i gnjeva. ”Ona psuje.”

”O.”još nisam shvac’ao što j’e time mislio, ali to nisam ni mislio nastavljati. Nisam ni morao; učinio je to on umjesto mene.

”S njom je sve u redu, savršeno normalno, i onda priča o cvjetnom vrtu ili haljini što ju je vidjela u katalogu, ili j moždakako je na radiju slušala Roosevelta i kako je prekrasno govorio, i tada, najednom, počinje govoriti naj gore prostote, najružnije moguće... riječi. 1 pritom čak ni ne podigne glas. lako bi, mislim, bilo skoro bolje da to čini, zato što bi tada...shvac’aš, tada...”

”To bila neka druga ona.” i

ZELENA MILJA

”Oprosti”, rekao je. ”Zadnjih dana više i ne spavam, Pa sam malo čangrizav. Naravno da c’emo biti kod kuće. Zašto pitaš?”

”Mislim da to nije važno”, odgovorio sam.

”Ne misliš valjda svratiti?Jer ako si sinoc’ imao smjenu, imat c’eš je i večeras. Ukoliko se nisi s nekim zamijenio?”

”Ne, nisam se zamijenio”, odgovorio sam. ”Večeras imam smjenu.”

”Ali ti to svejedno baš nijejako pametno. S obzirom na njezino trenutno stanje.”

”Možda i nije. Hvala ti na novostima.”

”Nema na čemu. Moli se za moju Melindu, Paul.”

Rekao sam mu da hoc’u, i pomislio kako bih možda mogao učiniti i mnogo više od toga. Bog pomaže onima koji si sami pomažu, kako vele u Crkvi hvaljen budi Isus, Bog je svemoguć. Spustio sam slušalicu i pogledao Janice.

”Kako je Melly?” upitala je.

”Nije dobro.” Ispričao sam joj sve što mi je Hal rekao, uključujuc’i i ono o psovanju, iako sam ispustio pusenje kurca, a napose stavljanje istog od ovce vlastitoj mamici. Završio sam kod Halove konstatacije da tone, ijanje tužno kimnula glavom. A onda me pogledala pažljivije.

”0 čemu to razmišljaš? Jer vidim da misliš o necemu, vjerojatno ničem dobrom. Vidi ti se na licu.”

82

9 ..Brutalnog i Deana sam dobio smjesta, jer su obojica imala telefon. ????? ga nije imao, ili bar ne jos tada, ali su ga zato imali mnogi njegovi bliski susjedi. ????? me nazvao dvadesetak minuta kasnije, i bilo mu je jako neugodno što je moraonazvati na moj trosak, pa je samo sipao obećanja kako c’e ”platiti svoj dio” kad nam dođe sljedec’i račun. Ja sam mu odgovorio da ćemo piliće brojati kad se izlegu; u međuvremenu, bi li htio doći k meni na ručak? Tu c’e biti i Brutalni i Dean, a Janice je obećala da će na stol staviti i svoju slavnu salatu od kupusa... a da i ne spominjemo njezinu još slavniju pitu od jabuka.

”Ručak čisto iz štosa?” Harryjev je glas zvučao skeptično.

Priznao sam da bih volio s njima o nečemu porazgovarati, ali da bas nije jako pametno u to ulaziti, makar i samo ovlas, ovako preko telefona. ????? ?? pristao doći. Spustio sam slušalicu na vilicu, otišao do prozora i zamišljeno se

ZELENA MILJA

”O.” ??????? ?? bilo neugodno. ”Ja baš puno ne čitam. Uglavnom radio-programe.”

”Što si to smislio, Paul?” upitao je Dean.

”John Coffey i gospodinjingles, da krenemo od toga.” To ih je iznenadilo, baš kako sam i očekivao — zacijelo su mislilida c’u poželjeti porazgovarati o Delacroixu ili ???????. Možda i obojici. Pogledao sam Deana i ???????. ”Ono s gospodinomjinglesom — ono što muje napravio Coffey — odigralo se prilično brzo. Ne znam jeste li stigli vidjeti kolikoje taj miš bio potrgan.”

Deanje odmahnuo glavom.

”Ipak sam vidio krv na podu.”

Okrenuo sam se Brutalnom.

”Taj ga je prasac ????? upravo zdrobio”, naprosto je konstatirao. ”Trebaoje ispustiti dušu, ali nije. Coffeyje s njim nešto napravio. Nekako ga je izliječio. Znam kako vam to zvuči, ali sam to vidio vlastitim očima.”

Aja sam rekao:

”No on je izliječio i mene, i j’a to nisam samo vidio, nego i osjetio.” Ispričao sam im o svojoj upali mokraćnih putova — kako mi se vratila, kako je gadna bila (pokazao sam kroz prozor na naslagana drva za koja sam se morao uhvatiti onogjutra kad me je bol bacio na koljena), i kako je ona, nakon što me Coffey dotakao, sasvim nestala. Da

se više ne vrati.

6

Z E L E N A M 1 L J A ’W ...............................................................................................................

”Dodir i dah. Kao da čujem one evanđeoske drekavce ’ iz najdublje vukojebine.”

”Hvaljen budi Isus, Bog je svemoguć”, rekoh.

”Ja ne znam ima li Isus kakve veze s time”, rekao je Brutalni, ”ali mi se čini dajejohn Coffey silna Ijudina.”

”No dobro”, rekao je Dean. ”Ako velite da se sve to dogodilo, ja c’u vam povjerovati. Bog kroči tajnovitim putovima, na nepoznat način čini djela svoja. Ali kakve to veze ima s nama?”

Mislim, to je bilo ključno pitanje, zar ne? Duboko sam udahnuo i ispričao im što želim učiniti. Oni su me slušali, zanijemili. Čak i Brutalni, koji je volio čitati magazine s malim zelenim iz svemira, čakje i on ostao bez riječi. Ovaj je put, kad sam zavrsio, zavladaojoš duži muk, i nitko vise nije žvakao nikakve sendviče.

Napokon je Brutus Hovvell progovorio blagim i razložnim glasom: ”Ako nas uhvate, Paul, ostat c’emo bez posla, i imatc’emo vraske sreće ako i to bude ono najgore. Vjerojatno c’emo završiti u bloku A kao državni gosti, gdje c’emo plesti košare i tuširati se u parovima.” |

”Da”, odgovorio sam. ”I to bi se moglo dogoditi.” |

”Pomalo shvaćam kako ti je”, nastavio je. ”Jer ti ’f

Mooresa poznaješ bolje nego mi — on ti nije samo veliki

’J’ gazda nego i prijatelj — i znam da puno misliš na njegovu j|

ženu...”

”Nemoj se ni nadati da bi mogao sresti ženu miliju od •i| nje”, odgovorio sam, ”i ona mu je čitav svijet.” »

ZEIENAMILJA

što smo shvatili kolikoje on užasno nesposoban za rad na takvome mjestu. Igrali smo igru. U tome je udjela imao čak i ravnatelj Moores. ”Delacroixu c’e se skuhati mozak, pa bio Wetmore u ekipi ili ne”, bio je rekao, i možda je to bilo sasvim u redu, s obzirom na ono što je učinio mali Francuz, ali je ????? na kraju učinio i mnogo više od toga:

on Delu ne samo što je skuhao mozak, nego mu je i izbacio oči iz duplji i zapalio mu lice. A zašto? Zato što je Del bio ubojica, i tako pet-šest puta? Ne. Nego zato što se ????? popiškio u gac’e i mali je Kađen bio dovoljno drzak da mu se nasmije. Svi smo mi imali udjela u torn čudovišnom djelu, a ????? će se iz toga nekažnjeno izvuc’i. Otperjat će u Briar Ridge, veseo kao školjka u najvišoj pimi, i dobiti čitavu ludnicu punu luđaka na kojima c’e vježbati svoje okrutnosti. Ali tu mi više ne možemo ništa, no zato možda još nije prekasno da sa svojih ruku speremo bar malo blata.

”U mojoj to crkvi zovu ispaštanje grijeha, a ne izravnavanje”, odgovorio sam, ”ali mislim da se to u biti svodi na isto.”

”Ti zaista misliš da bi je Coffey mogao spasiti?” upitao je Dean tihim glasom punim strahopoštovanja. ”Tako da joj naprosto... što?... isiše taj tumor iz glave? Kao da je to... truli komad breskve?”

”Ja vjerujem da bi on to mogao. To, dakako, nije sigurno, ali nakon onog što je učinio meni... i gospodinu Jinglesu...”

”Miš je bio sjeban do kraja, to je istina”, rekao je Brutalni.

ZELENA MILJA

”Vele da mrtvaci ne govore”, probrundao je Brutalni, i ja sam ga hitro pogledao da se uvjerim da se on to samo zeza.

”Ja mislim da će on držati jezik za zubima”, odgovorio sam.

”Zaista?” Deanov je izraz odavao skepsu. Skinuo je naočae i stao ih glačati. ”Uvjeri me.”

”Kao prvo, on nec’e znati što se zapravo dogodilo — sudit c’e po sebi, pa c’e misliti daje sve to bila samo psina. Kao drugo — i važnije — on se neće usuditi ništa reči. 1 ja baš na to i računam. Rec’i c’emo mu, ako počne pisati pisma i vrtiti telefone, da ćemo i mi početi pisati pisma i vrtiti telefone.”

”U vezi onog pogubljenja”, rekao je ?????.

”I o tome kako se sledio kadje Vharton napao Deana”, rekaoje Brutalni. ”Ja mislim da se ????? stvarno boji da bi to netko mogao otkriti.” Polako je i zamišljeno kimnuo glavom. ”To bi moglo upaliti. Ali, Paul... ne bi li bilo pametnije dovesti gospođu Moores Coffeyju nego obratno? Mi bismo se mogli pobrinuti za ??????? baš kako si nam izložio, i onda nju dovesti kroz tunel, umjesto da tako izvedemo Coffeyja.”

Odmahnuo sam glavom.

”Nema šanse. Ni u milijun godina.”

”Zbog upravitelja Mooresa?”

”Baš tako. On je tako tvrdoglav, da je stari Nevjerni Toma prema njemu Djevica Orleanska. Ali ako mu Coffeya

92

ZELENA MILJA

blok, da samo leži na krevetu i pušta da mu cure suze, ali on je ipak ubojica. A osim toga, tako je golem. Ako odluči pobjeći kroz stražnja vrata Harryjeva kombija, zaustaviti ga možemo samo tako da ga ubijemo. A takvoga bi momka trebalo baš mnogo ubijati, čak i s kalibrom .45. Što ako ga ne uspijemo srušiti? 1 što ako ubije još nekoga? Ne bih volio izgubiti posao, i ne bih volio završiti u zatvoru — kod kuc’e me čekaju gladna usta žene i djece — ali sve bi mi to bilo mnogo, mnogo draže nego da na savjesti imam još jednu mrtvu djevojčicu.”

”To se nec’e dogoditi”, odgovorio sam.

”Kako, za ime Božje, u to možeš biti tako siguran?”

Nisam mu odgovorio. Zapravo nisam znao kako da počnem. Znao sam da c’e se i o tome povesti riječ, naravno da sam to znao, no ipak nisam znao kako da im počnem priču o onome sto znam. A onda mi je pomogao Brutalni.

”Ti, Paul, ne misliš da je on to učinio?” Pogledao me s nevjericom. ”Ti misliš da je taj veliki bilmez nevin.”

”Sasvim sam siguran daje tako”, odgovorio samja.

”A kako to, za ime Isusovo, možeš biti?”

”Zbog dvije stvari”, odgovorio sam. ”Jedna je od njih moja cipela.” Nagnuo sam se preko stola i počeo priču.

• • • Nastavit ce se • • •

Pretplata

Štovani citatelji!

Ukoliko niste uspjcli pribaviti prethodne nastavke . -3.J uzbudljivog trilera Zelena mlja i/ili želite da iduci nastad5. - 6.) stizu direktno u Vaš dom (uz 30% nižu cijenu), dovoljno je da nazovete no brojeve telefona:

(01)34040340402. Nagrade

Desetoro citatelja naradit c’emo knjigama, a najsretnijeg ocekuje tajanstvena super-nagrada.

Ne propustite uzbudljivi senjski triler Stifa Kina

u id3njuSysPrinta

Vi”’.

*18S

Posjetite nas na Internetu!

www.ccb.hr/ccb/zelena_milja