KOKOSMOÖsterreichische Post AG. MZ 09Z037990 MREKORD: *951.358 Unique Clients im März!

0 5 / 2 0 2 0 . | I Z D A N J E B R . 113 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

*Quelle: ÖWA (Stand März 2020)

EKSLKLUZIVNO: Zatvoreni u četiri zida — kada izolacija štiti od virusa, ali ne i od nasilja u porodici!

w w w . k o s m o . a t

STOP!

Entg

eltl

iche

Ein

scha

ltun

gFo

tos:

BM

F/A

dobe

Sto

ck

bmf.gv.at/corona

FÜR ARBEITNEHMER

Sie bekommen ein Pendlerpauschale, arbeiten nun aber von zu Hause?Wir berücksichtigen das Pendlerpauschale auch im Fall von Telearbeit. Bekommen Sie eine Bonuszahlung für außergewöhnliche Leistungen aufgrund der Coronakrise?Wir stellen diese Zulagen und Bonuszahlungen bis 3.000 Euro steuerfrei. Alle steuerlichen Entlastungen und Vereinfachungen auf bmf.gv.at/corona

Coronavirus: Entlastungen und Vereinfachungen Zeiten der Krise dürfen nicht Zeiten der Bürokratie sein.

KUHINJAPrilog. Lepo vreme dolazi, a kretanje se dozvoljava – savršena prilika da raspalite roštilj preko leta! Ali bez ovih priloga, nema dobrog jela!

POLITIKARenate Anderl. Predsed-nica Radničke komore od-govara na najvažnija pitanja vezana za prava radnika tokom aktuelne krize.

16

REPORTAŽA

REPORTAŽA

Da li je ograničenje kretanja izazvalo porast nezadovoljstva i besa koje rezultuje nasiljem?

24 Nasilje u porodici

Kako su ljudi izašli na kraj sa donetim merama protiv širenja pandemije? Kako su one uticale na njihov život? Koliko je dijaspora pogođena zatvaranjem granica? KOSMO se raspitao...

30 Koronavirus

Predstavljamo vam ženu koja je ceo svoj život posvetila

pomoći i integraciji naših ljudi.

20 Eva Novotny:Majka izbeglica

iz bivše Juge

POLITIKABarbara Novak. Uoči predstojećih izbora u Beču razgovarali smo sa sekretarkom bečkog ogranka partije Soci-jaldemokratske partije (SPÖ).

14

POSLOVIFunivia. Ukoliko ste u potrazi za poslom kada je reč o građevinskim i ekonomskim strukama, ovo je prava stranica za vas. Prijavite se!

12

MOJE PRAVODeložacija. Ministarka pravde zabranila je deložacije zbog neplaćanja stanarine usled krize. Dajemo vam sve najvažnije informacije!

10

RAZONODAZašto se kaže? Ako ste se ikada pitali šta znači „novi-narska patka” i zašto se kaže „bez dlake na jeziku”, sada možete dobiti odgovor!

42

ZDRAVLJEIzolacija. Nije lako nedeljama biti u zatvore-nom prostoru. Kako ostati zdrav u izolaciji objašnjava lekarka opšte medicine.

KOSMO 03

REPORTAŽA

36

Foto

s: iS

tock

phot

os, K

OSM

O

38

INTEGRACIJAmigrare. Centar za migrante ove godine slavi 35. jubilej. Koliko je centar značajan za migrante, pokazuje ogroman broj savetovanja i radionica.

8

HOROSKOPBik. Otkrijte sve mane i prednosti ovog znaka, kao i šta vas čeka tokom maja. KOSMO za vas gleda u zvezde i otkriva sudbinnu!

40

AUTO-MOTOVolvo. Proširenjem svoje ponude u pogledu hibridnih i električnih vozila, švedska automobilska marka Volvo zakoračila je novim putevima.

44

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Model neprestanog radnog vremena

Sonja Kohout

Meiner Meinung nach – alles gut und

richtig gemacht. Masken

sollten allerdings alle tragen beim Ein

kaufen (egal, welches Ges-

chäft), Fahren in den Öffis, Arztbesu

ch (wurde zu spät bei den

Vorschriften aufgenommen). Diejen

igen, die sich nicht an den

Vorschriften halten, sollten ohne Erb

armen richtig hohe Strafen

zahlen müssen.

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

MERE. Vlada Republike Austrije je kao i većina zemalja na svetu donela određene bezbed-nosne mere, kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze i suzbila pandemija koronavirusa. Tim merama su mnogi poslovi obustavljeni, kretanje ograničeno, a svakodnevni život usporen ili stavljen na pauzu. Pitali smo naše čitaoce šta misle o tim merama...

Mere protiv koronavirusa Mere protiv koronavirusa — za ili protiv?

Lukas Reinisch Alles komplett gestört! Abstand halten – ja, das macht schon Sinn. Sehe ich ein. Aber das man gestraft wird, wen man sich mit jemandem trifft – das ist komplett gestört! Glaubt ihr, ich sperre mich jetzt Monate lang daheim ein????

Kathy Kotrc Maßlos übertrieben... Die Maßnahmen sollten freiwillig sein... Gerade dieser Masken/Handschuhhype – wer denkt da an die Umwelt und den Müll, der gerade produziert wird?! Die meisten haben zu viel Angst und Angst macht krank!

Eveline Reiterer

Das Familienverbot finde ich nicht oka

y. Man kann sein Kind

oder Enkelkind im Garten sehen, wenn d

er Abstand eingehalten

wird. In einem Geschäft kann dieser Abs

tand oft nicht eingehal-

ten werden. Es ist doch jeder bis auf ein

ige Ausnahmen darauf

bedacht, gesund zu bleiben.

Strange Vara

Die Maßnahmen sind

ja völlig okay, aber welc

he Kasperlthe-

ater daraus im wirklich

en Leben werden, ist au

ch nicht von

schlechten Eltern. Unter

schied zwischen Theori

e und Praxis!

Anita Alex Şener TopluBesser wäre, wenn statt Öffnung von kleinen Betrieben wieder

Kindergärten und Schulen geöffnet werden. Mit Masken kennen

sich viele Menschen nicht aus – sie legen die Maske, wenn sie

ins Geschäft reingehen, nicht auf die Nase und den Mund und,

wenn sie rauskommen, hängt bei jedem eine zweite am Hals,

statt die Maske runterzugeben.

KOSMO 05

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO06

Bosanka — bez maske na licuTridesetjednogodiš-nja Bosanka u Steyru (Gornja Austrija) oglušila se o obavezu nošenja zaštitne maske za lice kada je ušla u gradski autobus. Na opomenu vozača da

mora staviti masku, počela je negodovati i prepirati se. Sedam putnika ju je pokušalo smiriti, no gospođa je postajala sve glasnija i vulgarnija. Kako nije htjela izaći iz autobusa, vozač je bio primoran nazvati policiju.

Novak Ðoković — donacija za BergamoSrpski teniser donirao je velika sredstva za bolnicu u Bergamu, gradu koji je, kao što je poznato, najjače pogođen koronavirusom od početka pandemije. Noletov divan gest otkrio je direktor Zdrav-stvenog centra Zapadni Bergamo Peter Asembergs u intervjuu za emisiju „Porta Porta”: „Dobili smo veliku donaciju iz ino-stranstva koja me je zaista dirnula. Ono što me je impresioniralo je da je Novak Đoković, koji je već dovoljno pomogao svojoj zemlji, u ovim teškim trenucima misli i na nas u Lombardiji i u Bergamu. On je za mene veliki čovjek!”

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

Foto

s: iS

tock

phot

os, I

nsta

gram

74odsto ispitanika ima povjerenje u kancelara Sebastiana Kurza. Radi se o najvišem postotku u njegovoj kari-jeri. (Izvor: www.vol.at)

BROJ MJESECA

izjavio je državni kancelar Sebastian Kurz u intervjuu za dnevni austrijski portal „Heute” i dodao da „neće biti slobode putovanja kakvu poznajemo” dokle god se ne ispune gore navedeni uvjeti. Vlada apeluje na građane da ove godine ljetuju u Austriji.

„Dokle god ne bude bilo vakcina, brzih testova ili efikasnih lijekova, ova bolest će nas pratiti”

CITAT MJESECA

Buđenje u toku noći se može dovesti u red tako da se uspostavi zdrava rutina spavanja. Proces nije kompli-kovan, ali treba biti istrajan.

Započinje se barem 30 minuta prije spavanja kada je potrebno ugasiti sve ekrane i uređaje, koje inače treba potpuno izbaciti iz spavaće sobe. Bitno je paziti i na unos hrane i pića, izbjegavati teška jela kao i stimulanse pune šećera i kofeina. Presudna je i temperatura sobe. Sobu za spavanje bi trebalo držati na, za san ugodnih, 18 stepeni. Ako imate sat, alarm budilicu i bilo šta, što pokazuje vrijeme, pobri-nite se da vam nije u vidokrugu tokom noći. Ako se probudite, nemojte provjeravati na mobitelu koliko je sati ili gledati u smjeru budilice.

SAN:Kako prespavati noć u „komadu”

KOSMO 07

NAVALA: Zbog mjera suzbijanja ko-

ronavirusa, mnogi od naših omiljenih

restorana su bili zatvoreni. Svi se radu-

ju njihovom ponovnom otvaranju, ali

ni upola kao ljubitelji „mekija”. Otva-

ranje ovog lanca brze hrane izazvalo

je toliko oduševljenje i pravu navalu

građana, da je širom Austrije dolazilo

do kolapsa u saobraćaju. Zbog reda

ispred McDonald’sa u Welsu morala je

intervenirati čak i policija.

ZVUK VLASTITOG GLASA:Zašto ga ne volimo

MAGGIE SIMPSON:Glas iza nje

Vjerovali ili ne, stvar nije u vama, niti u vašem glasu. Kad go-vorimo, naše glasnice vibriraju pa čujemo spoj dva zvuka – svog glasa i vibracija.

Dok govorimo drugi nas čuju „na zvučni-ke”, dok sami sebe čujemo kroz komplek-snu „pećinu” koja se nalazi u našoj glavi. Zvuk putuje oko sinusa, praznih dijelova naše glave i srednjim dijelom ušiju zbog čega se glas koji mi čujemo razlikuje od glasa koji čuju naši sugovornici. Zbog toga, kad čujemo snimku vlastitog glasa, ne možemo vjerovati da tako zvučimo.

Mala Maggie iz animirane serije „The Simpsons”, najmlađe je dijete u ovoj porodici, ne priča baš mnogo i uglavnom je zauzeta beveći se svo-jom dudom.

Prvu riječ koju je izgovorila bila je „tata”, a glas joj je tada posudila čuvena američka glumica Elizabeth Taylor! Ako ste radoznali i želite da

čujete prvu riječ bebe Maggie, morat ćete potražiti i pogledati desetu epizodu četvrte sezone „Simpsonovih”. Orginal je prikazan 3.12.1992. godine.Fo

tos:

iSto

ckph

otos

, Ins

tagr

am

KOMENTAR

Često čujemo u medijima, naro-čito od političara, da virus ne poznaje državne granice i ne pravi razliku u nacionalnosti, boji kože i porijeklu. Međutim, novona-stala situacija uslijed krize, pokazala je da upravo ove karakteristike donose dodatne probleme. Mnogi naši klijenti, pogotovo stariji, navikli su lično da dolaze u naše savjetovali-šte ako imaju neki problem. Kad smo objavili vijest da savjetujemo samo putem telefona i e-maila, to im je predstavilo problem jer nisu u mogućnosti da nam pošalju ddoku-menta koja nam inače donose lično zbog nedostatka tehnike. Jezička barijera im onemogućava da samo-stalno nazovu nadležne institucije i dobiju neophodne informacije. A onda je došao i val masovnog otpu-štanja. Mnogi koji su stanovali u stanovima koji su bili u vlasništvu firme su se plašili da će ostati i bez stana, a neki su i ostali. Javio nam se nemali broj klijenata koji nisu ispu-njavali uslove za dobijanje socijalne pomoći od AMS-a jer nemaju punih godinu dana radnog staža. Klijenti koji nisu pet godina u Austirji, nisu ispunjavali uslove za novčanu pomoć za stan. Ljudi koji su otišli na vikend u domovinu, javljali su nam se i pitali kako sad da se vrate. Neki su imali i smrtne slučajeve, a nisu smjeli preko granice. Stariji su nas zvali i pitali da li smiju otići u kupovinu jer nisu baš sve razumjeli šta su čuli preko medija. Stigli su i „paketi za učenje” od škola, a nemaju svi kompjuter i adekvatnu vještinu da preuzmu ulogu učitelja. U toj nervozi je došlo i do mnogih porodičnih svađa i nasilja. Mnogima iz bivše Jugoslavije, koji su preživjeli rat, probudile su se neprijatne uspo-mene iz tog vremena. Ljudi zovu i pitaju da li mi znamo koliko dugo će sve ovo trajati.

Kako se kriza odrazila na strance

Miladinka Dujaković voditeljica odjela za savjetovanje u

Centru za migrante „migrare”

Foto

s: zV

g.

Ne može se dati tačan odgo-vor na pitanje kako inkluzi-ja u lokalno društvo može uspjeti. Ljudski život je ve-oma složen i stoga zahtijeva složenu i kompetentnu po-dršku i pratnju. Već 35 godi-na „migrare” je kompetentan i pouzdan pratilac hiljadama ljudi sa migracijskom biogra-fijom u Gornjoj Austriji koji se suočavaju sa svakodnev-nim životnim pitanjima.

Centar je počeo sa radom 1985. kao mali savjetodavni centar s tri zaposlena radnika. Danas broji 57 zaposlenika iz 15 zemalja i sa tri kontinenta. Snaga „migrarea” ne ogleda se samo kroz širok raspon jezika na kojima se nude savjetovanja, već i kroz temeljan i sveobuhva-tan profesionalni profil zapo-slenih, koji doprinose tome da zainteresovani mogu pronaći ponude na najrazličitije teme.

Tri odjela, jedan ciljCentar za savjetovanje, Centar za kompetencije i Centar za pro-jekte obezbjeđuju konstantno savjetovanje, radionice i ostale aktivnosti koje imaju za cilj da građanima sa migracijskim pori-jeklom pruže što bolju podršku

na njihovom putu inkluzije u većinsko društvo. Samo tokom prošle godine „migrare” je zabi-lježio 27.665 savjetovanja u oblasti prava, socijalnih pitanja i pitanja vezanih za tržište rada. Savjetovanja se nude besplatno na čak 11 jezika. U saradnji sa drugim nadležnim instituci-jama, Centar nudi pomoć po pitanjima zaduženja, zakupnine stanova i razvoda. Osim toga „migrare” pruža detaljna objaš-njenja kada je riječ o austrijskom obrazovnom sistemu i moguć-nostima za dalje usavršavanje i obrazovanje, bilo da su djeca, mladi ili odrasli u pitanju. Pose-ban vid savjetovanja predstavlja psihosocijalna podrška. Klijenti mogu iskoristiti ovu mogućnost za savjetovanje tokom teških životnih faza na četiri jezika (njemačkom, bosanskom/srp-skom/hrvatskom, turskom i arapskom). Centar za kompe-tencije u svojoj ponudi obuhvata teme poput obrazovanja, stica-nja kvalifikacija, kompetencija i mogućnosti za zaposlenje: za pitanja iz ovih oblasti klijenti u velikoj mjeri koriste savjetovanja, kao i različite radionice i infor-mativne večeri. Centar za osobe za stečenim kvalifikacijama u inostranstvu (AST) posjetilo

35 godina Centra zamigrante „migrare”

je 1.820 osoba tokom 2019. godine. Ova ponuda postoji u dvije austrijske pokrajine: Gor-njoj Austriji i Salzburgu. AST je prošle godine održao 45 infor-mativnih radionica. Osim toga, dodatne dvije ponude pružaju podršku ljudima prilikom traže-nja posla: KomIn – intenzivno savjetovanje, orijentisano na kompetencije i tzv. Compe-tence Kaleidoscope. Intenzivna, višejezična podrška prilikom planiranja vlastitog poslovnog puta razvoja i talenata samo su jedan dio tema koje uklju-čuju ove ponude. Centar za projekte, između ostalog, smi-šlja projekte na sljedeće teme: porodica, djeca, omladina, žene, obrazovanje, jezik, antidiskrimi-nacija, umrežavanje itd. Posebno treba istaći dva aktuelna pro-jekta: NACHBARINNEN – dostizanje porodičnog rada u transkulturalnom kontekstu i HIPPY – program kućnih posjeta za roditelje sa djecom od tri do sedam godina. Osim rada na projektima, Centar nudi seminare i radionice za različite struke na temu transkulturalnih kompetencija, antidikriminacije i ostalih. Informacije o ponu-dama Centra „migrare”: www.migrare.at

KOSMO08

INTEGRACIJA

Foto

s: zV

g.

Melanie S., Werfenweng Salzburg

Mein Beitrag zahlt sich aus.

Ich verhelfe Österreich, in Krisen- situationen den Überblick zu behalten.

Es gibt Entwicklungen, mit denen keiner rechnet. An diesen Tagen ist es umso wichtiger, Österreich über TV, Radio und auch Online mit den aktuellsten News zu versorgen. Danke für Ihren Beitrag, der genau das möglich macht. Jetzt informieren: www.gis.at

Kosmo_Melanie_ 200x280+3mm_Textunten.indd 1 25.03.2020 09:25:26

KOMENTAR

Kriza izazvana koronavirusom suočila nas je sa novim iza-zovima. Svima je jasno da su mjere poput ograničenja kretanja neophodne, kako bismo zašti-tili zdravlje ljudi i spriječili dalje širenje nove bolesti COVID-19. Najvažnije je da ljudi drže odstojanje jedni od drugih da bi usporili širenje virusa i spasili ljud-ske živote. Hvala velikom broju ljudi koji su u tome pomogli! No, ove mjere su dovele do skoro pot-punog zaustavljanja ekonomskog života. Mnogi su zbog njih morali obustaviti svoje poslove, a drugi su izgubili svoja radna mjesta. Svjesna sam da ova situacija najviše pogađa one koji su svojim primanjima jedva krpili kraj s krajem i bili u finansijskim problemima još prije početka krize. Zbog toga mi je, kao ministrici pravde, izuzetno važno da lju-dima, koji su ekonomski posebno pogođeni, omogućim „predah” ukoliko su se našli u finansij-skim problemima uslijed krize. To znači da do kraja juna neće morati da plaćaju stanarine i da će do kraja godine imati vremena da nadoknade zaostale uplate. Zbog odgođenog plaćanja stanarine, ugovori o najmu stana neće se moći prekinuti do 2022. godine. To isto važi i za rate kredita. Isplata rata može se odgoditi za tri mjeseca ako ljudima nedostaju prihodi zbog krize. Budući da nije razumno izbacivati ljude na ulicu tokom krize, sve deložacije su obu-stavljene tokom ovog perioda. Ako nas je ova kriza nečemu nau-čila, onda tome da naše vlastito blagostanje ovisi o tome kako je drugima. To ne smijemo zabora-viti ni nakon krize! Hvala svima što brinete jedni o drugima.

Finansijski „predah” za ugrožene

Dr. Alma Zadić, LL.M. ministrica pravde

vremena nije u stanju platiti troškove stanovanja, to nije razlog za otkaz zakupnine – tako izgleda zakonski nacrt ministrice pravde. Te odredbe važe za sve zakupnine vezane za stambene, ali ne i za poslovne prostore. Pored toga, smanjenje zakupnina za stam-bene prostore nije predviđeno ovim nacrtom. Stanari imaju vremena do 31. decembra da plate svoje zaostatke. Pritom postoje određene kamate, koje su ograničene na četiri posto. Također, zakupci ne smiju koristiti kaucije kako bi izjednačili zaostatke u plaćanju zakupnina. Deložacije će biti odgođene za tri mjeseca. Ove mjere trebaju dati dovoljno vremena osobama, koje su pogođene novonastalom situacijom, da pronađu novi stambeni prostor. Ugovori o najmu mogu biti sporazumno otkazani za vrijeme krize uslijed koronavirusa.

Zakupnine za poslovne prostoreMnogi poslodavci i pri-vrednici bili su primorani zatvoriti svoje poslovne pro-store. U posljednjih mjesec do dva nisu imali nikakvu

zaradu, a zakupninu moraju platiti. Ministica pravde Austrije Alma Zadić tim povodom je izjavila: „Bitan korak za održivost malih privrednika je da im se zaku-pnine u periodu koronakrize smanje ili potpuno ukinu.” Ovo pravo je regulirano i članovima 1104 i 1105 Općeg građanskog zakonika Austrije. Austrijska privredna komora (WKO) savjetuje da privred-nici prvo stupe u kontakt sa vlasnicima prostora. Tek u slu-čaju da posjednik ne želi izaći u susret privredniku, mogu se poduzeti pravne mjere.

Zakup stambenih objekataZbog trenutne krizne situ-acije, zakup stambenih objekata u svrhu odmora i rekreacije nije dozvoljeno. Zakup nije dozvoljen niti privatnicima, niti ugostitelj-skim objektima. Ipak, navodi se izuzetak, a to je slučaj ako je stambeni prostor hitno potre-ban osobi koja je zaposlena u održivom sektoru ili je osoba prinuđena promijeniti bora-višno mjesto kako bi zaštitila porodicu od dalje zaraze, tj. u svrhu samoizolacije.

Zabranadeložacije

Foto

s: iS

tock

phot

o, P

eter

Pro

vazn

ik

KOSMO

MOJE PRAVO

10

Mnogi stanari su se našli u modelu skraćenog radnog vremena te s tim imaju redu-cirana mjesečna primanja. Neki su, čak, dobili otkaz pa zbog toga trenutno nemaju nikakva primanja. Mjesečne režije, prije svega stanarine, se unatoč tome moraju pla-ćati. Mnogi strahuju od deložacije.

Savezna vlada Austrije je početkom aprila donijela nove zakone s kojima će prava stanara biti zaštićena od delo-žacija, a stanari zaštićeni od prekida ugovora o zakupu stana.„Stanovanje je fundamen-talno pravo. To još više važi u kriznim vremenima. Nećemo dopustiti da bilo tko završi na ulici”, izjavila je ministrica pravde Alma Zadić (Die Grünen) Austrijskoj novin-skoj agenciji (APA). Početkom aprila je Savezna Vlada Austrije donijela novi paket zakona koji se tiče prava na stanovanje, zakupnina i zakupa stambe-nih prostora. Ukoliko jedna osoba od 1. aprila do 30. juna zbog krize usled koronavi-rusa, odnosno nezaposlenosti ili modela skraćenog radnog

Foto

s: iS

tock

phot

o, P

eter

Pro

vazn

ik

Danke! Zusammen durch die Corona-Krise.

wien.gv.at

Über 60.000 Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter der Stadt Wien sorgen dafür, dass sich die Wiener Bevölkerung in dieser Ausnahmesituation auf die Leistungen der Stadtverwaltung verlassen kann. Die Infrastruktur funktioniert, weil in vielen Bereichen Übermenschliches geleistet wird. Gemeinsam werden wir unser Ziel erreichen, niemanden in dieser Krise zurückzulassen. Dafür danken wir jeder und jedem Einzelnen von Ihnen. Unterstützen Sie auch weiterhin die Menschen in dieser Stadt, an die wir wiederum appellieren, ihren Beitrag zu leisten und nur dann ihr Zuhause zu verlassen, wenn es wirklich notwendig ist. Infos, um Ihre Gesundheit und die Gesundheit anderer zu schützen, finden Sie unter wien.gv.at/coronavirus. Ihre Wiener Stadtregierung

Bezahlte Anzeige

INS_14_Corona_Danke2_200x280.indd 1 27.04.20 14:57

Foto

s: iS

tock

phot

o

Želite poslovno da se ra-zvijate? Želite promenu u karijeri od koje ćete pro-fitirati?

Funivia Personalberatung GmbH je pravi partner za Vas! Mi smo važan kontakt za brojne poznate kompani-je i specijaliste i rukovodio-ce iz različitih oblasti širom Austrije i predstavljamo važnu sponu između predu-zeća i visokokvalifikovanih profesionalaca.

Nakon krize usled izbijanja pandemije, nijedan posao više neće biti siguran. I u tim vremenima smo tu za Vas! Zakažite neobavezano i besplatano savetovanje i osigurajte svoju budućnost!

Pored prijave za sledeća otvo-rena radna mesta, možete nam poslati i samoinicija-tivnu prijavu, a mi ćemo je uzeti u obzir još pre nego što zvanično raspišemo konkurs.Budite korak ispred drugih!

Građevinski tehničar za visokogradnju (Bautechniker/in Hochbau)

Puno radno vreme BečZa renomiranu građevinsku firmu tražimo građevinskog tehničara sa završenim obra-zovanjem (HTL/univerzitet/FH) i prvim radnim iskustvom, kao i odličnim poznavanjem tehnike.

Računovođa za visokogradnju (Kalkulant/in)

Puno radno vreme BečZa renomiranu građevinsku firmu tražimo računovođu sa završenim trgovačkim ili ekonomskim obrazovanjem.

Menadžer vođa gradilišta na visokogradnji(Gruppenbauleiter/in Hochbau)

Puno radno vreme Beč

Vaš sledeći poslovni korak!

Za renomiranu g rađe-v ins ku f i rmu tr a ž im o menadžera vođa gradilišta sa završenim obrazovanjem (HT L/univerz itet/FH) i višegodišnjim radnim iskustvom.

Vođa gradilišta na visokogradnji(Bauleiteri/in Hochbau)

Puno radno vreme Beč i St. PöltenZa renomiranu građevinsku firmu tražimo vođu gradilišta sa završenim obrazovanjem (HTL/univerzitet/FH) i radnim iskustvom na sličnoj poziciji.

Upravnik gradilišta navisokogradnji (Polier)

Puno radno vreme Beč i St. PöltenZa renomiranu g rađe-v ins ku f i rmu tr a ž im o upravnika gradil išta sa završenim adekvatnim obra-zovanjem i višegodišnjim radnim iskustvom.

KOSMO12

OGL AS I ZA POSAOOGL AS I ZA POSAO

Vaš profesionalni partner u karijeri i regrutovanju

Vođa tima na niskoj gradnji (Gruppenleiter/in)

Puno radno vreme KlagenfurtZa renomiranu građevinsku firmu tražimo vođu tima sa završenim tehničkim ili sličnim obrazovanjem i višegodišnjim radnim iskustvom.

Vođa gradilišta na visokogradnji (Bauleiter/in Hochbau)

Puno radno vreme Spittal an der Donau, Lienz, VillachZa renomiranu građevinsku firmu tražimo vođu gradilišta sa završenim obrazovanjem (HTL/univerzitet/FH) i rad-nim iskustvom.

Kontakt i prijaveFunivia GmbHHandelskai 388/741(ulaz sa Wehlistraße 299)+43 1 235 05 72 30office@funivia.atwww.funivia.at

Foto

s: iS

tock

phot

o

CORONA-PREISSTURZGÜNSTIGER WIRD‘S NIMMER!

15 Jahre Garantie* Kurze Lieferzeit Bestpreisgarantie*

Bleib z‘haus, wir messen für dich aus! KOSTENLOSER AUSMESSTERMIN:

www.guardi.at | offi ce@guardi.at | 05 05 890

*Alle Infos auf www.guardi.at

„Radi se o najvažnijem„Radi se o najvažnijemIZBORI U BEČU 2020:

— radi se o Beču”KOSMO: „Odlučni za Beč”– što se točno podrazumijeva pod ovim motom? Barbara Novak: Ovo je moto našega gradonačelnika Dr. Michaela Ludwiga koji je sredinom veljače u okviru jedne manifestacije predstavio koje teme su mu najvažnije kada je riječ o našim Bečanima i Bečankama. Biti odlučan je iznimno važno kada govorimo o vođenju jedne milijunske metropole kao što je Beč u budućnost. „Odlučno” opisuje naš način rada u središnjim sferama života – rad, obrazovanje, zdravlje, njega, sigurnost, stanovanje – sve ono što Beč čini priušti-vim za život i socijalnim. U ovim sferama i dalje moramo izgrađivati nivo doprinosa i osigurati bolju budućnost. Dok se drugi zadržavaju samo na praznim riječima, mi ih provodimo u djela – od besplatnih dnevnih boravaka u školama, preko sigur-nih mjesta za njegu i mjesta u strukovnoj izobrazbi, sve do bonusa za poduzeća koja su ovdje registrirana.

Politički gledano – imate li osjećaj da radite najteži posao u Austriji?

INTERVJU. Povodom predsto-jećih izbora u Beču razgovarali smo s Barbarom Novak, tajni-com bečkog ogranka Socijalde-mokratske partije (SPÖ).

Piše: Dragomir Janjić

U konačnici se ipak radi o opstanku socijaldemokrata u Beču.Ne. Sretna sam što egzistencija socijal-demokrata ne ovisi o meni. U Beču ima tisuće aktivistica i aktivista koji se skupa sa mnom bore za našega glavnoga kandidata – gradonačelnika Dr. Michaela Ludwiga. Osim toga, najteži posao u našem druš-tvu imaju drugi ljudi. Oni su heroji svakodnevice, koji u teškim vremenima svakodnevno daju svoj doprinos: u oblasti zdravstva i njege, na kasama u supermar-

ketima i svuda gdje njihov rad omogućava da naš život normalno teče.

Kakvo je ozračje unutar partije u Beču?Odlično je i to se nedavno pokazalo na sjednici kluba. Svima je jasno da su na slje-

14 KOSMO

dećim izborima najvažnije stvari u pitanju. U Beču imamo istovremeno 24 prediz-borne borbe koje moramo dobiti. Radi se o tome da moramo osvojiti ili održati 23 becirka, a to je ogroman izazov. Ali upravo u ovakvim situacijama, socijaldemokrati u svom radu daju svoj maksimum – kako u prošlosti, tako i sada!

No, unutar becirkova se stiče drugačiji dojam...Sva 23 becirka imaju različitu kulturu. Redovito obilazim svaki od njih i uvijek mi je interesantno za posmatrati kako se „tu” i „tamo” odvijaju sjednice. Izni-mno cijenim tu raznolikost. Upravo se

POL IT IKA

„Svjesno provodimo politiku svih ljudi koji žive u Beču — ne-ovisno o njihovom podrijetlu. Svi su oni Bečani i Bečanke.”

Foto

s: K

OSM

O

— radi se o Beču”

u tom šarenom pokretu SPÖ-a ogleda cjelokupna raznolikost milijunskog grada – različiti društveni miljei, dijelovi grada i oblasti života. Debate ne možemo isključtiti iz toga – one su dio života.

Na izborima za Nacionalno vijeće (Nati-onalrat) 2019. godine SPÖ u Beču osvojio je 27,1%. To nije baš ohrabru-jući rezultat pred izbore u Beču... Izbori za Nacionalno vijeće i izbori na nivou Beča su dvije potpuno različite stvari. Toga su svjesni naši sugrađani i znaju praviti razliku. Kada idu na izbore u Beču, onda biraju onu partiju iz koje žele da im bude gradonačelnik. Kada bi se gradonačelnik

direktno birao, onda bi Dr. Michael Ludwig dobio oko 50% glasova. To pokazuje ogro-mno povjerenje građana i koliko oni cijene njegov rad. No, to ne znači da zbog toga možemo dići „sve četiri uvis”. Naprotiv! Do izbora ćemo se boriti za svaki glas!

SPÖ pokušava dobiti glasove temama poput stanovanja, njege i obrazovanja. Kako ove teme prolaze kod birača?Najvažnije teme Bečanki i Bečana su priu-štivo stanovanje, dobar obrazovni sustav i učvrišćivanje zdravstvenog sustava i sustava njege. No prije svega ćemo se dugo baviti socijalnim i ekonomskim posljedicama pan-demije koronavirusa. Mnogi ljudi su izgubili svoje poslove ili se, čak, nalaze na rubu egzi-stencije. Za njih ćemo se posebno zalagati. Borimo se za svako radno mjesto i nitko neće biti ostavljen na cjedilu. Takav stav smo imali i prije krize, a sada on još više važi!

KOSMO 15

Planirate li izbornu kampanju sa fokusom na BHS-zajednicu?Da. Zajednica je uvijek aktualna tema jer su migranti važan dio bečkog društva. Prije svih je naš gradonačelnik taj koji se smatra gradonačelnikom svih Bečana i Bečanki. Pod Bečanima i Bečankama mislimo na sve koji se ovdje osjećaju kao kod kuće i koji ovdje grade bazu za svoju egzistenciju. Iz tih razloga, svjesno provodimo politiku svih ljudi koji žive u Beču – neovisno o njihovom podrijetlu.

Želite pridobiti glasače FPÖ-a. Kako ćete to ostvariti? Rigoroznijom poli-tikom prema strancima?

Uvreženo stanovište da ljudi biraju FPÖ zbog njihove politike prema strancima ili integraciji nije točno. Naravno da ova stranka izaziva konflikte i stigmatizira ljude. Ali u privatnim razgovorima se može primjetiti, da su često socijalna pitanja odlučujuća zašto netko bira FPÖ. Neolibe-ralizam je taj koji okreće ljude jedne protiv drugih i dovodi ih u međusobnu konku-renciju. To potiče socijalne sukobe. Zato se moramo posebno obratiti onima koji su osjetljivi na FPÖ i pokazati im da smo tu zbog njih. Od FPÖ-a nemaju što očeki-vati, a pogotovo ne rješenja – njih dobivaju prvenstveno iz socijaldemokracije.

Kako komentirate Stracheov povratak na političku scenu?Njegov povratak je potpuno apsurdan i pokazuje koliko je Strache daleko od realnosti. Osim toga, afera s Ibizom je sve, samo ne gotova. Uskoro će Istražno povjerenstvo u državnom Parlamentu kre-nuti s radom. Bit će uzbudljivo posmatrati kako se situacija razvija. Strache neće imati puno vremena za predizbornu kampanju.

Takozvana „Dirndl-koalicija” (koalicija građanskih partija) je realna opasnost za SPÖ u Beču. Kako je želite spriječiti?Ne damo da nas takve kombinatorike zaustave. Trenutačno je za nas jedino bitno da postignemo dobar razultat na izborima. Želimo postati najjača politička sila. Gradonačelnik ne smije biti iz dru-gih partija i po tom pitanju se nitko ne treba zavaravati. Ukoliko ÖVP i NEOS

vide mogućnost da spriječe crvenog gra-donačelnika, oni će to učiniti. Uz ÖVP na čelu u Beču dogodile bi se privatizacije, socijalni rezovi i skraćivanje socijalnih, zdravstvenih i drugih usluga bez ikakve dvojbe. To nikada ne smije otići tako daleko! Upravo zbog toga je neophodna jaka socijaldemokratija!

Kakvu koaliciju želite u Beču?Sa Zelenima imamo konstruktivnu surad-nju. Koalicije nisu „brakovi iz ljubavi”, već politički savezi koji se nameću. Naravno da postoje diskusije među nama, posebno u oblasti politike saobraćaja i gradskog pla-niranja, ali jedno je jasno: sve je moguće kada je budućnost u pitanju. Nagađati prije izbora o mogućim koalicijama je uzaludno. Sada je bitno biti prvi! I upravo na tome radimo i tome se posvećujemo punom snagom. U konačnici radi se o najvažni-jem – radi se o Beču!

GLASAČIne mogu očekivati riješenja od FPÖ-a, već samo od socijaldemokracije.

„Uz ÖVP na čelu u Beču došlo bi do socijalnih rezova, privatizacije i skraćivanje socijalnih usluga. To nikada ne smije otići tako daleko!”

„U šarenom pokretu SPÖ-a ogleda se raznoli-kost višemilijunskog grada kao što je to Beč.”

„Borimo se za svako radno mjesto i nitko neće biti ostavljen na cjedilu. Takav stav smo imali i prije krize, a sada je on još jači!”

16 KOSMO

POL IT IKA

„Firme troše više para„Firme troše više paraako otpuštaju radnike”

KOSMO: Vi, kao i Radnička komora, konstantno apelujete na preduzeća da primene model skraćenog radnog vre-mena, kako bi se sprečilo otpuštanje radnika. Da li znate koliko je radnika do sada prijavljeno na ovaj model i koliko dobro on funkcioniše u praksi?Renate Anderl: Skraćeno radno vreme je odličan instrument kojim možemo da sprečimo nezaposlenost. Ovaj model, koji je Komora razvila sa drugim partne-rima specijalno za period trajanja krize, je veoma fleksibilan i pogodan za sve firme – od malih frizerskih salona, pa do ogromnih industrijskih firmi. Samim tim ne postoji nijedan razlog za otpuštanje radnika. Broj preduzeća koja koriste ovaj

INTERVJU. Koliko dobro funk-cioniše model skraćenog rad-nog vremena i koja prava imaju radnici koji su ostali bez posla -ova i ostala pitanja vezana za rad tokom „koronakrize” po-stavili smo predsednici Radnič-ke komore Renati Anderl.

Piše: Dušica Pavlović

model nalazi se u konstantnom porastu. To je veoma dobar znak koji ukazuje na to da se zaposleni u ovim firmama ne otpuštaju. Sredinom aprila bilo je skoro 43.000 firmi koje su podnele zahtev za uvođenje ovog modela.

No, uprkos mogućnosti za uvođe-nje ovog modela, mnoge firme to ne koriste i dalje otpuštaju svoje zapo-

slene. Zbog čega je to tako? Koji aspekti rada na skraćenom radnom vremenu izazivaju najviše problema i nedoumica?Da, stopa nezaposlenih je, zaista, zabrinjavajuća i ona ne pogađa samo

određene branše, već raste na general-nom nivou. Ne bih mogla da navedem jasan razlog tome jer se primenom

POL IT IKA

„Hitno su nam neophodni paketi za zapošljavanje, pre sve-ga starijih osoba i omladine, ali i drugih starosnih grupa.”

Foto

s: Se

basti

an P

hilip

p

ako otpuštaju radnike”

Odgovore na najvažnija pitanja tokom trajanja krize, Radnička komora nudi na svojoj stranici pod rubrikom „Jobs und Corona” na bhs-jezicima.

ovog modela firme oslobađaju ogro-mnog dela troškova. U slučaju otkaza moraju se poštovati otkazni rokovi što znači da firme u ovom slučaju više para troše isplaćujući radnicima ono što im sleduje. Mogu samo još jednom da ape-lujem na sve da iskoriste ovaj model jer osigurava opstanak firmi i radnih mesta.

Stopa nezaposlenosti je od početka krize porasla za 65,7% i trenutno Austrija broji preko 500.000 nezaposlenih. Šta nas očekuje sledećih meseci i da li Radnička komora planira da uvede određene mere koje bi podgile stopu zaposlenosti?Ne mogu da predvidim budućnost. Eksperti procenjuju da će stopa nezaposlenosti ostati na ovom nivou ili, čak, i porasti. Hitno su nam neophodni paketi za zapošljavanje, pre svega, starijih osoba i omladine, ali i dru-gih starosnih grupa. Merama protiv krize izazvane klimatskim promenama možemo ciljano da stvorimo nova radna mesta jer su nam obe stvari potrebne – zaštita klime i radna mesta. Radnička komora je pred-ložila i meru „Chance 45” sličnu „Aktion 20.000” pomoću koje se ciljano stvaraju nova radna mesta za starije nezaposlene.

Mnogi zaposleni su izgubili posao pre početka krize, tj. još pre nego što je model skraćenog radnog vremena osmišljen i bili su primorani potpisati sporazumni raskid radnog odnosa. Kakva prava imaju ovi radnici i da li im Radnička komora može ponuditi pravnu pomoć?U ovom slučaju važe pravila koja važe i u normalnim vremenima: veoma je teško osporiti sporazumni raskid radnog odnosa jer je nastupio „sporazumno”, a to znači da su obe strane bile saglasne. Ali, u slučaju nedoumice, svi članovi Radničke komore nam se mogu javiti za savet i onda zajedno sa njima prove-ravamo situaciju.

Kada je izbila pandemija, mnogi rad-nici su se zatekli u svojim državama porekla i nisu mogli da se vrate u Austriju i na svoja radna mesta. Kakve posledice ovo vuče za sobom i da li im preti opasnost od otkaza jer ne mogu pristupiti svom radnom mestu?Ovo pitanje još uvek nije u potpuno-sti rešeno i zaista predstavlja problem. Nekoliko puta smo se tim povodom obra-tili ministru zdravlja i ministrarki rada. Nadam se da će politika razumeti ovaj problem jer su se ovi ljudi našli egzisten-cijalnom problemu bez njihove krivice.

KOSMO 17

Šta se dešava u slučaju da se poslo-davci ne pridržavaju pravila skraćenog radnog vremena – kome radnici mogu da se obrate za pravnu pomoć?Moj prvi savet je da se obrate radnič-kom savetu (Betriebsrat), a savet mogu dobiti i od Sindikata ili Radničke komore. Ukoliko se firma zaista ne pri-država pravila igre (a već smo čuli da ima takvih slučajeva) onda se radi o kri-vičnom delu koje treba biti prijavljeno i gonjeno. Finansijska policija već prove-rava neke slučajeve. Ono što je važno za sve zaposlene jeste da redovno zapisuju svoje radno vreme.

U jednom intervjuu ste rekli da želite da uvedete mere da bi se povećala socijalna pomoć (Arbeitslosengeld). S obzirom na najveći broj nezaposlenih u istoriji Druge Republike – kako kon-kretno ovo može da se sprovede, a da ne ugrozi ceo socijalni sistem države?Visina socijalne pomoći u Austriji je najniža u evropskom poređenju i jedva iznosi malo više od polovine primanja tokom radnog odnosa. Troškovi poput

zakupnine, struje, automobila itd. i dalje ostaju na visini od 100%. Stoga je, po mom mišljenju, povišica soci-jalne pomoći preko neophodna. Što se tiče našeg socijalnog sistema: uopšte ne smatram da time može biti ugrožen. Sada su svi presrećni zbog našeg dobro izgrađenog sistema koji svojim milijar-dama može da podrži preduzeća i radnike

tokom krize. Upravo nam kriza pokazuje da ovu socijalnu državu moramo da oču-vamo i dalje izgradimo, a to je moguće samo plaćanjem poreza na veliku imo-vinu i velika nasledstva. Ti ljudi će konačno morati da daju svoj doprinos.

Trenutno se na internet stranici Rad-ničke komore nalaze informacije na nekoliko stranih jezika. Da li nudite i telefonska savetovanja na stranim jezicima i koji su sve jezici u ponudi?Odgovore na najvažnija pitanja vezana za posao u doba korone („ Jobs und Corona”) nudimo na engleskom,

francuskom, poljskom, bosanskom/hrvatskom/srpskom, turskom, arap-skom, rumunskom, bug arskom, mađarskom, češkom i ruskom na jobundcorona.at. U slučaju savetova-nja uživo u prostorijama Komore, po potrebi uključujemo prevodioce preko videa. Trenutno to nije opcija jer ne nudimo savetovanja uživo tokom krize.

APELFirme treba da kori-ste model skraćenog radnog vremena jer je jeftiniji od otkaza!

18 KOSMO

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: iS

tock

phot

os, N

LK R

einb

erge

r

Sa nastavkom radova bit će osigurana radna mjesta, si-gurnost na putevima, kvaliteta života, te privreda.

„Safety Tour” dolazi u vaš dom i dijeli nagrade: prijavite se na www.safetyathome.at, steknite nova znanja i poklone!

Projekat za kućno liječenje oboljelih realizira se od 8. apri-la i za sada je vremenski ograničen do kraje 2020. godine.

„Radovi na 15 gradili-šta sa investicijama u vri-jednosti od oko 30 mi-liona eura osiguravaju radna mjesta”, izjavio je vijećnik vlade Donje Au-strije Ludwig Schleritzko.

Nakon duže pauze izazvane koronavirusom polovinom aprila nastavljeni su rado-vi na putevima u Donjoj Austriji. Radi se o ukupno 15 gradilišta sa investici-

Poznati koncept „Safety Tour” dolazi djeci u dnevni boravak i daje mogućnost učešća u nagradnoj igri.

Već 20 godina Udruženje civil-ne zaštite (Zivilschutzverband) Donje Austrije sprovodi pro-jekat „Safety Tour” u osnovim školama. Zbog izostanka fizič-ke nastave u školama, provedba projekta morala je biti inovativ-na. Tako su radnici udruženja napravili pakete koje učenici

Vlada Donje Austrije zajed-no sa zdravstvenim radnici-ma pokrenula je inicijativu kućne njege pacijenata, koji su oboljeli od koronavirusa.

Zbog novonastale situacije zdravstvena njega pacijenata i usluge zdravstvenih institucija stavljeni su na iskušenje. „Da bismo ponudili najbolju mo-guću njegu, moramo pokre-nuti nove mjere kućne njega pacijenat. Zahvaljujem svim

Služba za puteve nastavlja sa radom

Djeca i od kuće uče o sigurnosti

Projekat „Visite 2020”: za oboljele od korone

jom u vrijednosti od oko 30 miliona eura. Dvadeset pet gradilišta spremno je za radove koji bi trebali zapo-četi do jula. Za ostala gra-dilišta se čeka na odobrenje. Radit će se na dionicama puta B 21 (Wiener Neu-stadt-Land), B 9 (ÖBB-ov most Mannswörth), B 30 (raskršće Guntersdorf ), B 35 (Krems Ringstraße), B 3a (Donaubrücke Melk), te na B 25 (zaobilaznica Wie-

mogu pronaći na stranici www.safetyathome.at. Nakon regi-stracije, svako dijete će dobiti paket u kojem se nalaze radni listovi, priče, mali zadaci – sve vezano za temu sigurnosti. Djeca mogu sama ili uz po-moć roditelja rješavati zadatke.Cilj je da učenici 3. i 4. ra-zreda osnovne škole imaju pristup informacijama o si-gurnosti i da bez straha, kroz igru, steknu nova znanja. Svaki učenik koji pošalje ta-

partnerima sa kojima smo u rekordnom roku pokrenuli novi model ’Arztvisite2020’, koji će održati standard zdrav-stva u regionu”, izjavila je predsjednica vlade Donje Au-strije Johanna Mikl-Leitner. Oko 90% oboljelih od korona-virusa mogu preležati oboljenje kod kuće, te im nije potreb-na intenzivna njega. Usprkos tome, potrebna je zdravstvena njega i pristup ljekarima. Obo-ljeli se nalaze u karanteni i nisu

selburg), trenutno najvećem gradilištu Donje Austrije. Sa nastavkom radova bit će osigurana radna mje-sta, sigurnost na putevima, kvaliteta života, te privreda

čan odgovor Udruženju ci-vilne zaštite, dobit će poklon. Ostatak porodice je također pozvan da učestvuje. Pošaljite slike, kratke filmove i crte-že i učestvujte u nagradnoj

u mogućnosti otići do ljekara. Zahvaljujući projektu „Arzt-visite2020” ljekari mogu obići pacijente u njihovim kućama. Zajedno sa Crvenim križom, Arbeitersamariterbundom i

Donje Austrije. Sindikati radnika, služba za puteve i vlada Donje Austrije doni-jeli su mjere zaštite, kako bi se radnici gradilišta za-štitili od moguće infekcije.

igri „najsigurnija porodica Donje Austrije” („Sicherste Familie Niederösterreichs”). Pobjednička porodica osvaja dvosedmične zalihe Metro-a Cash & Carry na poklon.

ljekarima omogućena je vizita kod kuće. Vlada Donje Au-strije i Zavod zdravstvenog osiguranja (ÖGK) dijele troš-kove, tako da niko od oboljelih neće biti ostavljen nezbrinut.

VAŽNO!

Ukoliko se seli

te,

onda treba in

formi-

sati GIS Gebüh

ren

Info Service o

Vašoj

novoj adresi.

Česte zablude o radio i TV pretplati

Kontakt:• Telefon: servisna linija 0810 00 10 80 pon.-pet. 08:00-21:00 Uhr sub. 09:00-17:00 Uhr• Pismeno: GIS Gebühren Info Service GmbH Postfach 1000, 1051 Wien• Faks: 050 200 DW 300• Lično: Faulmanngasse 4, 1040 Wien Mo-Fr 08:00 – 18:00 Uhr• Internet: www.gis.at

Od čega se sa

stoji

GIS-pretplata?

• Radio i TV pr

eplata

(država)

• nadoknada z

a program (OR

F)

• Subvencionis

anje umetnosti

(država)

• Pokrajinski p

orez

(pokrajina)

Kada čujemo reč GIS, onda odmah pomisli-mo na šlagvorte kao što su pretplata, ORF, terenske radnike koji kucaju na naša vrata i slično. Oko radio i TV pretplate, naime

GIS, se vrti bezbroj zabluda i dezinformacija. Mnogi, na primer, misle da se GIS-taksa plaća samo za austrijsku radio-televiziju ORF i njene programe.

ODGOVOR: Ovde se radi o veoma učestalom mitu. Princi-pijalno važi da se GIS-pretplata uvek mora plaćati kada se u domaćinstvu nalaze uređaji koji koriste tehnologiju radio-difuzije. Tu spadaju televizori, kablovska televizija, satelitski program, kompjuteri i tableti sa DVBT-stickom ili TV-/radio-karticom, radio uređaji i svi ostali ure-đaji sa prijemom vrlo visoke frekvencije. Radio i TV pretplata se plaća nezavi-sno od toga da li uopšte ili koliko često konzumirate ponuda ORF-a. Takođe ne postoji nikakva po-vezanost sa naplatom za druge TV-servise (npr. A1 ili UPC). Inače, ORF-u pripada samo maleni deo GIS-pretplate.

ODGOVOR: Podrazumeva se da servisni radnici GIS-a ne smeju tek tako ući u Vaš dom, ukoliko Vi to ne dozvolite. Međutim, na sva pitanja se mora odgovoriti istinito i po potrebi pokazati dokaze kao što su identifikacija i prija-

va o boravku (Meldezettel). Ovo se inače traži samo u retkim slučajevima kada idenditet

stanara nije potpuno jasan. Ukoliko se tere nskom radniku ne daju nikakve

informacije, ili se čak pred nje-govim nosom zatvaraju vrata,

onda to važi kao kršenje zako-na, što može u administraciji becirka (Bezirksverwaltung) dovesti do maksimalne ka-zne od 2.180 evra.

ODGOVOR: To nije baš ta-čno. Pod određenim uslovi-ma možete biti oslobođeni

od GIS-pretplate. Kako biste ovo dobili treba predati zahtev,

takozvani „Befreiungsantrag”. Oslobođenje od radio i TV pretpla-

te zavisi od brojnih faktora, stoga se za svaki slučaj individualno ispituje da

li postoji zakonsko pravo za oslobođenje od takse ili ne. GIS Gebühren Info Service pružiće Vam sve detaljne informacije o tome.

ODGOVOR: I ovo je glasina koja može u nekim slučajevima da košta puno. Ukoliko se radi o računu o radio i TV pretplati onda to dovodi bezuslovno do opomena i u najtežim slučajevima do dodatnih troškova zbog naplate (Inkasso). GIS-pretplatu treba, kao i sve ostale zakonske takse, platiti na vreme. Ukoliko još niste prijavljeni i dobijete poštom upit o radio uređajima u Vašem domaćinstvu, onda na njega morate, po zakonu, reagovati i dati istinite informacije.

„Ne gledam

program ORF-a i stoga ne moram da

platim GIS.“

„Ne moram da pustim terenske radnike GIS-a u svoj stan.“

„Oslobođeni-ma od takse GIS-a nije potrebna prijava.“

„Pisma od GIS-a se mogu tek

tako i bez posledica

ignorisati.“

FAQ

REPOR TAŽA

KOSMO20

„Od malena su me učili da pomažem svojim bližnjima, a moji bližnji su bile izbjeglice.”

HUMANOST. Eva Novotny je veliki dio svoga života posvetila pružanju pomoći izbjeglicama. Ova Austri-janka sama je pomogla sko-ro 24 osobe koje su izbje-gle iz bivše Jugoslavije u potrazi za boljim životom.

Majka izbjeglica90-ih

Piše: Mariana Lukić

V eć od 1999. godine je bivša nastavnica likovnog obrazovanja u mirovini, ali nikada nije prošao ni dan tijekom kojeg nije radila za one kojima je pomoć neophodna. Razgovarali smo sa ovom nese-bičnom, dobrodušnom osobom koja je promijenila mnoge živote.

KOSMO: Kako je došlo do toga da ste počeli pomagati izbjeglicama?Eva Novotny: Tijekom 1992. godine redovito smo slušali na radiju što se događalo u

tadašnjoj Jugoslaviji. Jednoga dana u naše mjesto Gablitz u Donjoj Austriji došao je autobus sa 60 izbjeglica iz Kozluka, jednog bosanskog sela pored Zvornika. Većina njih je putovala bez odjeće ili obuće – baš kako su ih i poslali ovamo. Po dolasku su ih smjestili u obližnji samo-stan. Kako su časne sestre bile isuviše preplavljene poslom, odlučila sam im pomoći. Od malih nogu su me učili da trebam pomagati svojima bli-žnjima, a izbjeglice su u ovom

slučaju bili moji bližnji jer su došli u moje mjesto i ovisili su o našoj pomoći.

Na koji način ste im pomagali?Svakog dana sam k sebi uzi-mala deset do 15 mladih sa kojima bih radila likovno. Sporazumijevali smo se isklju-čivo putem znakova i prikaza

Foto

s: zV

g., K

OSM

O

jer se drugačije nismo mogli razumjeti. Osim toga, završa-vala sam birokratske poslove za moje štićenike – npr. sve u vezi policije za strance, tražila sam im mjesta za upis u školu ili na zanat, kao i mjesta za zaposlenje i učila sa njima nje-mački. Uz to sam pokrenula i projekat u mojoj školi protiv ksenofobije kada sam čula

21KOSMO

Majka izbjeglica

Evini štićenici Samir (desno) i Anel (lijevo) su pravi primjer uspjeha: „Uvijek sam govorila da mi ne trebaju biti zahvalni na pomoći, već da drugima prenesu ono što je njima dato.”

tom, a Anel je 2015. godine poslao veliku količinu pomoći izbjeglicama iz Sirije koje su došle u Austriju.

Vaša pomoć nije prestala sa završetkom rata u Jugoslaviji. I dalje se zalažete za ljude iz rat-nih zona koji dolaze u Austriju.Točno, nije prestala. Priča se nastavila s mladićem s Kosova kojeg smo posvojili jer mu je prijetila deportacija. Primili smo ga k sebi, što se ispo-stavilo kao vrlo težak korak uslijed njegovih posttrau-matskih stresnih i anksioznih poremećaja. Bilo mu je bolje tek kada je krenuo sa terapi-jama. Kupili smo mu stan, a u međuvremenu je on osnovao porodicu. Htjela sam još više pomoći izbjeglicama koje su došle 2015. godine, ali, naža-lost, nisam više u mogućnosti

MRŽNJA„Neću sjesti na stolicu na kojoj je sjedio taj smrad!”

koliko su se ljudi loše ophodili prema njima. Prezir drugih učenika prema izbjeglicama doista je bio uznemiravajući. Samir, jedan od mojih štiće-nika, napisao mi je pismo u kojem je rekao da mu nije lako u njegovom razredu. Jedan od mojih austrijskih učenika je odbijao sjesti na istu stolicu, na kojoj je prethodno sjedio jedan učenik iz tadašnje Jugo-slavije i to riječima: „Neću sjesti na stolicu na kojoj je sjedio taj smrad”.

Koja izbjeglička priča Vas je najviše dirnula?Bio je jedan period tijekom rata kada su izbjeglice poku-šavali uvjeriti da nikada neće pronaći svoj mir u inozemstvu i da se trebaju vratiti kako bi odbranili svoju domovinu. Unatoč našim pokušajima da svakoga ponaosob nagovorimo da ostane, jedan dečko se odlu-čio vratiti u svoju domovinu i otići na bojišnicu. Samo nekoliko dana kasnije je pogi-nuo. To je bio ogroman šok... Tijekom rada sa ovim ljudima doživjela sam sav njihov očaj, ali i nadu da će se jednog dana vratiti doma. Nitko nije vjero-vao da će ostati ovdje. Zbog toga se mnogi od njih nisu trudili u prvom razredu škole.

Kojem od Vaših štićenika je uspjelo da se pronađe u ovoj sredini zahvaljujuči Vašoj pomoći i da napravi nešto od sebe?Mladić po imenu Samir je pola godine živio sa mojom obitelji i sa mnom. Bilo mu je veoma teško u školi, ali je u međuvremenu postao učitelj u višim razredima osnovne škole i zamjenik ravnatelja. Drugi primjer je Anel koji

PISMO: „Samir, jedan od mojih štićenika, napisao mi je pismo u kojem je rekao da mu nije lako u njegovom razredu.”

je u međuvremenu glavni izvršni direktor (CEO) jedne uspješne grupe koja posluje po čitavoj Europi. U školi su mu rekli da nikada neće savladati gradivo. Oni su danas ti koji pomažu drugima prema mojoj filozofiji. Uvijek sam govorila da mi ne trebaju biti zahvalni na pomoći, već da drugima prenesu ono što je njima dato. U tom duhu se danas Samir brine o ljudima sa invalidite-

KOSMO22

REPOR TAŽA

Foto

s:zVg

., KO

SMO

da sa njima idem na planina-renje i pokazujem im Austriju kao Bosancima, Afganistan-cima i Afrikancima. Došla sam do svojih granica i čini me veoma tužnom što nema nikoga drugoga, tko je mlađi od mene da preuzme moje mjesto.

Postoje li neke razlike u radu sa izbjeglicama iz 90-ih sa onima npr. iz Sirije ili Afganistana?

Situacija j e dr ug ačija . Bosanci su uglavnom dola-zili ovdje sa svojom obitelji. Nisu morali proći postupak azila i automatski su imali veći osjećaj sigurnosti. Nisu bili u istoj situaciji kao mla-dići koji su došli 2015. bez svoje obitelji. Njihova čežnja za domovinom i za njihovim majkama je bila i još uvijek je ogromna. Osim toga, izbje-glice iz Bosne su uglavnom

imale završeno osnovno obrazovanje koje se onda nadograđivalo. Obrazovni nivo Afganistanaca je niži. Mnogi Sirijici su jako strogi

u pogledu svojih žena. Ne vole kada one rade van kuće.

Jedno nam je svima zajed-ničko: problem rasizma u ovoj državi. Zbog čega, po Vašem mišljenju, izbjeglice tj. azilanti nailaze na toliku koli-činu mržnje?Od izbjeglica se i tada, kao i sada očekuje da se odmah prilagode, no to se teže odvija nego što mnogi misle. Stariji Bosanci se, na primjer, nikada nisu ni za šta zahvaljivali, što kod Austrijanaca nije bilo nimalo dobro prihvaćeno. S druge strane, kada je riječ o gostoprimstvu, Austrijanci se i te kako mogu ugledati na južne zemlje. Svaka kultura ima svoje osobine. Glavni problem je što moji zemljaci izbjegavaju kontakt sa azi-lantima, osim ukoliko ne primjete da bi im bili korisni za rad u vrtu ili neki drugi vid posla. Osim toga, izbjeglice se osjećaju nepoželjnima i zbog toga se povlače.

Zanimljivo je da mnogi ljudi iz balkanske zajednice, koji su i sami izbjegli iz svojih država, ne gaje simpatije prema „novim“ izbjeglicama. Zbog čega je to tako?Pretpostavljam da se neki od „starih“ izbjeglica plaše da će zbog novih izgubiti posao ili svoj status u društvu za koji su se teško izborili. Ostim toga, i za njih su nove izbje-glice stranci u koje nemaju povjerenja.

Da li ste ikada dobili novce ili priznanje za Vašu pomoć?

„Nisam vidjela ni centa. Sav novac koji sam zaradila pro-dajom mojih slika i keramike davala sam izbjeglicama.”

„Tijekom rada s izbjeglicama doži-vjela sam sav njihov očaj, ali i nadu da će se jednog dana vratiti doma.”

Eva je redovito vodila izbjeglice na izlete i planinarenja, kako bi što bolje upoznali svoju novu domovinu.

Ne. Nikada nisam vidjela ni centa. Zapravo, bilo je suprotno jer smo upravo mi veoma često financirali ško-lovanje, terapije i vozačke

dozvole za naše štićenike. Sve što sam dobila za izbje-glice bio je novac koji sam zaradila prodajom svojih slika i keramike. Za jednog Bosanca sam dobila novac od države koji sam mu dala kada

nas je napustio. Dobila sam priznanje od općine u formi zlatnog broša, no draža bi mi bila podrška tjekom rada sa izbjeglicama.

Jeste li se ikada pokajali što ste toliko truda uložili?Ne. To mi je davalo osjećaj zadovoljstva. Jednom sam primila pismo u kojem je sta-jalo da nijedan‚ Bosanac neće ostati u državi. Vidjeti da je toliki broj njih uspio izgra-diti dobar život u Austriji i da sam ja mogla tome dopri-nijeti čini me jako sretnom.

„U jednom periodu su ih pokušavali nagovo-riti da se vrate na front i brane domvinu.”

Foto

s:zVg

., KO

SMO

„Tijekom rada s izbjeglicama doži-vjela sam sav njihov očaj, ali i nadu da će se jednog dana vratiti doma.”

Sollten Sie Opfer von Gewalt in der Privatsphäre werden, suchen Sie sich einen sicheren Ort in der Wohnung und wählen Sie unverzüglich 133 oder 112.

Auch zu Hause gelten die Gesetze!

bmi.gv.at/sicherzuhause #sicherzuhause

Entgeltliche Einschaltung

NASILJE. Izbijanjem pandemije koronavirusa mnoge sfe-re ljudskih života su pogođene — ogrničena je sloboda kretanja, društveni kontakti srezani, a mnogi su ostali bez posla što im stvara dodatan strah, nezadovoljstvo, pa čak i bes. Da li pod nabojem ovih loših emocija nasilje u porodici još više buja nego pre?

COVID-19:Da li virus širi i nasilje u porodici?

Pišu: Vera Marjanović i Dušica Pavlović

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO24

REPOR TAŽA

COVID-19:

Foto

s: iS

tock

phot

o

K ada je reč o borbi protiv korona-virusa, mnogim državama je Kina orijentir, kao zemlja u kojoj je izbila pandemija i koja je prva morala da se bori protiv ove pošasti. Ono što se pre nekoliko meseci događalo tamo, dolazi i u Evropu. Sa koronavirusom nije došlo samo do šire-nja nove bolesti respiratornih puteva, već i do širenja opasnosti od povećanja broja nasilja u porodici. Tokom pandemije u Kini se dogodio upravo ovaj scenario – tri puta više žena se obraćalo tamošnjim nadležnim institucijama za pomoć zbog nasilja, objavile su aktivistkinje za prava žena. Kako bi podigli svest o ovom pro-blemu, na oglasnim tablama u zgradama su kačene informacije o tome kako izaći na kraj sa nasiljem u porodici u ovim vremenima.

Situacija u Austriji Zbog ograničenja kretanja i ovde dolazi do opasnosti od povećanog broja sluča-jeva nasilja. Ovaj utisak ne ostavlja samo pomenuta situacija u Kini, već to poka-zuju i prognoze austrijskih centara za zaštitu od nasilja i novi paket mera koji je donela ministarka za žene i integraciju Susanne Raab. Da bi sprečila porast broja nasilja i pomogla ugroženim ženama, austrijska Vlada donela je konkretne mere: proširenje ponude za pomoć i podršku ženama i intenzivnije širenje važnih informacija. „Nama je od izu-zetne važnosti da naglasimo da žene, već kod prvih znakova nasilja u porodici, bez obzira da li je ono fizičke ili psihičke pri-

rode, zatraže pomoć. To mogu učiniti na broj telefona 0800 222 555, na kojem je stručna pomoć dostupna 24 sata dnevno. Ova usluga se nudi na više jezika, kako bi se pomoć ukazala i onim ženama koje nedovoljno dobro govore nemački”, rekla je ministarka u intervjuu za KOSMO. Osim toga, omogućeno je i online save-tovanje na www.haltdergewalt.at, koje je dostupno svaki dan od 15 do 22 časa. Sve informacije o sigurnim kućama i ostal-nim institucijama za pomoć navedene su na zvaničnoj stranici www.bka.gv.at.

HELPLINE0800 222 555 dostupan 24 sata i www.haltdergewalt.at

25KOSMO

26 KOSMO

REPOR TAŽA

Pored toga, uskoro će biti postavljeni pamfleti u prodavnicama i drogerijama. Od kada je krenula intenzivna promo-cija ove ponude, usledio je povećan broj poziva zbog nasilja u porodici. „Opažamo porast broja poziva žena kojima treba savetovanje. Kada govorimo o Helplineu

0800 222 555, od početka kampanje beležimo porast od 50%. Kod polovine ovih poziva tj. 25% radi se o potrebi za savetovanjem, ali kod druge polovine se zaista radi o nasilju u porodici. Mnoge žene su veoma nesigurne zbog trenutne krize jer ne znaju kako da dođu do sigurne kuće kada je njihov muž stalno kod kuće, kako da pobegnu, kako policija reaguje, da li trenutno ima sudskih procesa, gde mogu da odu kada je sve zatvoreno itd.”, objašnjava Maria Rösslhumer, direktorka ovog Udruženja i upravnica Helplinea. Na osnovu dosadašnjih posmatranja, broj poziva u proseku po danu iznosi 33, a u normalnim okolnostima 21 do 22. Pored mogućnosti telefonskog savetovanja, žene mogu koristiti i opciju online savetova-nja svakog dana od 17 do 22 časa. „To je posebno pogodno za žene koje možda ne mogu da telefoniraju. Ovde mogu jed-nostavno, nečujno da kuckaju”, rekla je Rösslhumer.Iako je zabeležen porast poziva na ovoj liniji, same sigurne kuće nisu ga osetile: „Do sada nije došlo do većeg broja poziva i prijema u sigurnim kućama. U većini pokrajina je situacija ista. Ali to ne znači da neće doći do promene situacije. Naravno da se sada žene intenzivno raspituju kako treba da postupe ako moraju da beže od kuće. Činjenica je da im savetovališta i sigurne kuće i dalje stoje na raspolaganju i da će im

biti pružena pomoć u slučaju nasilja”, rekla je Andrea Brem, direktorka Udruženja beč-kih sigurnih kuća (Wiener Frauenhäuser) i predsednica Saveza austrijskih sigurnih kuća (ZÖF).Žene se usled krize ne nalaze samo pred strahom od nasilja, već se i pitaju da li usled trenutnih mera ima dovoljno mesta za njih u sigurnim kućama. Udruženje autonomnih austrijskih sigurnih kuća, kao i Savez austrijskih sigurnih kuća preduzeli su sve neophodne mere, kako bi ugrožene žene dobile sigurno mesto i neophodnu podršu. „Veoma smo dobro opremljeni za hitne slučajeve! Grad Beč je odmah reagovao po ovom pitanju i obezbedio zamenske prostorije u kojima ženama možemo pružiti, kako savetovanja, tako i sigurnost. Naravno da se nalazimo u kriznoj situaciji i jasno je da je rad u svim sferama redukovan, ali žene kod nas i dalje mogu dobiti podršku koja im je neop-hodna”, rekla je Andrea Brem i naglasila da nije došlo do većeg broja prijema žena u sigurne kuće, kako u Beču, tako i u dru-gim pokrajinama i da sigurne kuće imaju dovoljno mesta na raspolaganju.

Migrantkinje su više pogođene od Austrijanki?„Da i ne. Migrantkinje nisu u većoj meri pogođene, ali je problem što ne poseduju dovoljno zananja o Austriji i austrijskom pravnom sistemu. Osim toga, imaju manje poverenja u policiju. Ovde veliki problem predstavlja i jezička barijera, a žene često ne znaju da li će ih zbog toga shvatiti ozbiljno, ni gde mogu pronaći prevodioca. Mnogi strahovi se javljaju kod pogođenih

migrantkinja, što, naravno, podstiče još jače nasilje – što žene duže žive u nasilnoj vezi, to je nasilje jače”, objašnjava Rösslhumer. Ovu činjenicu potvrđuje i Brem: „Nasilnici često koriste jezičku barijeru svojih žena kako bi im uskratili informacije ili ih sve-sno pogrešno informisali. Svaki put kada žene dođu kod nas, budu iznenađene kakve sve mogućnosti imaju na raspolaganju da pobegnu iz nasilne veze.”Nedostatak znanja jezika i neinformisa-nost o sopstvenim pravima dovodi do izolacije, koja još više pogoršava situa-ciju. „Učinioci tačno znaju da žene nisu

informisane o svojim pravima i da su nesigurne. Neki muškarci sprečavaju da njihove žene nauče jezik jer, što su izolo-vanije, to više moći imaju nad njima. Iz tog razloga nudimo savetovanja na neko-liko stranih jezika kao što su to bosanski, hrvatski i srpski”, rekla je Rösslhumer. Pored Helplinea, žene mogu dobiti infor-macije na maternjem jeziku i na drugim telefonskim linijama za hitne slučajeve, kao i u sigurnim kućama, a prevodioci im stoje na raspolaganju i uživo i putem telefona. „Žene sa migracionim poreklom češće beže u sigurne kuće jer ovde nemaju mrežu prijatelja i porodice koja bi mogla da im pomogne. Boravak ovih žena u Austriji često zavisi od boravišne vize njihovih par-tnera”, dodaje Brem. Ne samo zavisnost od boravišne dozvole, već i finansijska zavi-snost komplikuju situaciju. Pritom se ne radi o pripadnosti određenom društve-nom sloju: „Društveni sloj, prema našem iskustvu, ne igra veliku ulogu kada je reč o nasilju. Dobijamo pozive za pomoć i od žena sa univerzitetskim obrazovanjem. U višim društvenim slojevima je jači pritisak da se očuva spoljašnji imidž jer postoji strah od gubitka statusa i poslovne pozicije. Ono što definitivno igra ulogu je finansijksa zavisnost. Ona sprečava žene da se sklone iz nasilne veze”, zaključuje Brem.

„Karantin nije prostor bezakonja”Nesigurnost oko toga koje službe i insti-tucije uopšte rade tokom krize, trenutno predstavlja najveći problem ženama. Osim toga, usled ograničenja kretanja, nemaju kome ni otići. U ovakvim vremenima je još

važnije naglasiti da sve nadležene institu-cije rade produženo, a neke (poput policije i linija za hitne pozive) i 24 sata. „Ovde želim da naglasim jednu stvar: karantin nije prostor bezakonja. Pored toga je sprovođe-nje policijskih istraga i krivičnih procesa i tokom vremena koronavirusa u potpuno-sti zagarantovano. Zabrane prilaženja se mogu narediti i u slučaju sumnje – za to postoje jasni zakoni koji se i dalje sprovode. U punoj meri ćemo kažnjavati sve one koji ugro-žavaju sigurnost žena i dece”, rekla je ministarka Raab u intervjuu za KOSMO.„Važno je naglasiti da Centri za zaštitu od

Brem: „Savetovališta rade produženo, a u sigurnim kućama ima dovoljno mesta za sve! Pomoć se pruža svim pogođenim ženama.”

Važni brojevi telefona i linkovi!Wiener FrauenhäuserSavetovalište za žene: 01/512 38 39Upiti za prijem u sigurne kuće i hitni pozivi: 05 77 22 (linija dostupna 24h)

Savez austrijskih sigurnih kućawww.frauenhaeuser-zoef.at

0800 222 555 (24 sata)Savetovanja na stranim jezicima se nude:Utorkom od 14 do 19 sati – bosanski, hrvatski, srpski Online savetovanje: www.haltdergewalt.at

Policija: 133 Hitni pozivi u Evropi (Euronotruf ): 112

PROČITAJTE JOŠ

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOMŠIJE: StoP je projekat za prevenciju nasilja koji ohrabruje ljude da pri-jave znakove nasilja u svom komšiluku: www.stop-partnergewalt.at.

nasilja rade i tokom krize. I oni i sigurne kuće ženama i dalje nude usluge podrške. U sigurnim kućama širom Austrije i dalje ima dovoljno mesta”, rekle su Marina Sorgo, predsednica Državnog udruženja centara za zaštitu od nasilja, i Michaela Gosch, zamenica predsednice Udruženja austrijskih sigurnih kuća, na nedavnoj kon-ferenciji za štampu.No, pre nego što dođe do nasilja, eksperti savetuju svima da se prikupe informacije i savete o oslobađanju emotivnih ten-zija. Tako se na internet stranici projekta „Sigurna kod kuće” („Sicher zu Hause”) www.bmi.gv.at/sicherzuhause mogu

pronaći saveti kako izaći na kraj sa nekom vanrednom situacijom, gde se može pro-naći brza i profesionalna pomoć za ljude u mojoj okolini ili za mene i kakva vrsta pravne pomoći postoji. Ovu ponudu treba da koriste, kako pogođene žene, tako i njihove komšije, rođaci ili prijatelji kada primete prve znakove nasilja. „Nasilje nije

privatna stvar, a kriza nije izgovor za igno-risanje nasilja”, naglasio je glasnogovornik za sigurnost Karl Mahrer (ÖVP) na jednoj konferenciji za štampu.StoP – Stadtteile ohne Partnergewalt („Naselja bez nasilja”) je inicijativa tj. pro-jekat za prevenciju nasilja, koji je zvanično pokrenut od strane Autonomnih austrij-skih sigurnih kuća 1.1.2020. u 5. bečkom becirku Margaretenu. Kod ovog projekta se radi o inicijativi koja je orijentisana na komšiluk u određenim opštinama, a ima za cilj sprečavanje partnerskog nasilja: www.stop-partnergewalt.at. Komšije se podstiču da pokažu građansku hra-

brost i prijave nasilje u porodici. Tokom krizne situacije povećava se rizik od gubitka kontrole i ispoljavanja nasilja. To se, pre svega, odnosi na muškarce. Iz tog razloga je Centar za savetovanje muš-karaca (Männerberatungsstelle), koji je osnovan još 1984. i od tada prati muškarce u raznim životnim situacijama, osmislio

posebnu ponudu na nekoliko jezika tokom krize usled koronavirusa: www.maenner.at.Za učinioce ili potencijalne učinioce važna je i internet stranica organizacije NEUSTART: www.neustart.at.

Dok ih COVID ne rastaviNa kome ćemo iskaliti bes zbog zatvoreno-sti u stanu, zbog koronavirusa, zbog... ma, zbog svega što nas je snašlo?! Naravno, na one najbliže koji su dužni da trpe i u dobru i u zlu, dok ih COVID ne rastavi. Da, dobro ste pročitali – dok ih koronavirus ne rastavi jer se u nekim ljudima rađa nasilje, a žrtve

RÖSSLHUMER:„Što žene duže žive u nasilnoj vezi, to je nasilje jače!”

27KOSMO

Foto

s: iS

tock

phot

o

28 KOSMO

su obično žene. Kako to izgleda u stvarnosti, za KOSMO su u poverenju ispričale dve dame.

„Pretvorili su me u roba!”Brana G. (39 godina)Kad su uvedene mere ogra-ničenja, moja firma je većinu zaposlenih poslala kućama. Moj suprug (42), menadžer u

velikoj korporaciji, počeo je da radi od kuće, a ćerka (11) i sin (9) nastavu pohađaju online. Prvih dana svi smo se pona-šali kao da smo na godišnjem odmoru, igrali smo društvene igre, zajedno spremali hranu i sređivali stan, muž i ja smo podelili uloge oko pomoći deci kod učenja. Nažalost, bajka je kratko trajala! Već početkom druge sedmice izolacije, moj

voljeni je počeo da se izvlači, tvrdeći da mora da radi, ali se pristojno izvinjavao što ne može da mi pomogne. Deca su postajala nervozna i nepo-slušna, a moji pokušaji da ih zabavim, pokazivali su slabe rezultate.

Kraj druge nedelje izolacije na svetlo dana je počeo da izvlači drugo, meni nepoznato lice mog životnog saputnika. Kad god sam ga zamolila da preuzme deo obaveza u kući, bahato je odgovarao da radi

na važnom projektu, da ja sva-kako nemam posla i da treba da pokažem svoje majčinske i domaćinske kvalitete. Doduše, moram priznati da je znao da odšeta do kuhinje i da sebi napravi kafu, mada je češće tra-žio od mene. A onda, kad sam jednog popodneva smerno unela tacnu sa sendvičem u sobu, primetila sam da se moj

„prezaposleni“ muž, udubljen u ekran lap-topa, posvećeno zabavlja video igricom! Istina, nisam birala izraze kojima sam ga opisivala dok sam urlala, a on je samo ustao, uhvatio me za ramena i izgurao iz sobe, tvrdeći da sam poludela, što srećom nije prelazno poput koronavirusa. Od tog dana naša komunika-cija je sasvim poremećena. Nije

mi se izvinio, nego je očekivao da ja to uradim. Pa, ne pada mi na pamet! Već sam prestala da brojim dane i nedelje izolacije, čini mi se da nas večnost deli od normalnog života, a mi gotovo ne razgovaramo. Kad se obratimo jedno drugom, to više liči na režanje krvoločnih zveri. Ali, kako da budem lju-bazna i trpeljiva kad znam da namerno ostavlja iza sebe lom u kupatilu, prosipa hranu po radnoj ploči u kuhinji, pravi nered u garderoberu kad izvlači odeću? Namerno decu

Odlučila sam da se razvedem čim se život vrati u normalu i to sam mužu rekla. Šamar jeste bio kap koja je prelila prepunu čašu mog nezado-voljstva, ali možda bih mu ga i oprostila da nije svih pako-sti, nevaspitanja i prizemnosti koje je pokazao. Dok ležim noću u dnevnoj sobi, uporno se preispitujem, nalazim i svoje greške, ali on je prešao svaku meru. Sve što mi je radio proteklih sedmica, može se svrstati u nasilje. Najgore mi je što su deca preuzela očev model ponašanja, pa impera-tivnim tonom zahtevaju da im se ispunjavaju želje. Jedan dan im se ne dopada supa, drugi put u ponoć traže palačinke, od mame se očekuje da im donese vode, da zajedno sa njima radi domaće zadatke, preslišava, igra se, odgovara na bezbrojna pitanja. Ako im kažem da se malo posvete tati, polušapatom odgovaraju da on radi, a ja ne. Vidim da su deca zbunjena jer do sad nikad nisu čuli roditelje da se svađaju. Znam da će patiti kad shvate da nam se poro-

dica raspala, ali odluku neću promeniti. Kad me prija-telji budu pitali ko je kriv za razvod, reći ću da je to koronavirus.

Brana: „Dok ležim noću u dnevnoj sobi, preispitujem se, nalazim i svoje greške, ali on je prešao svaku meru.”

Statistika sigurnih kuća za 2019. godinuBroj žena i dece koja su 2019. našle utočište u sigurnim kućama.

Ustanova Žene Deca Ukupno

Sigurne kuće ZÖF 1.044 1.045 2.089Sigurne kuće AÖF 629 592 1.221Ukupno 1.673 1.637 3.310

*Izvor: www.frauenhaeuser-zoef.at

PROČITAJTE JOŠ

„Nakon 15 godina braka, nakon svega što smo zajedno prošli, počeli smo da se mrzimo.”

šalje da se igraju sa mamom jer on, zaboga, crkava od posla, a ja sam uspela da pročitam tek dve stranice knjige koju sam konačno uzela u ruke. Odbija da ode u nabavku hrane, tvr-deći da ne ume da se snađe, a kad se umilostivi da trkne preko puta zgrade, donese sve pogrešno. I to namerno radi, samo da bi mene izner-virao. Naziva me pred decom razmaženom lenjivicom, nesposobnom za život, upo-ređuje me sa svojom mamom, koja je njih troje odgajala bez mašina za pranje veša i posuđa. Ne ćutim ja njemu, umem da mu gurnem prst u oko otrovnom primedbom, ali se trudim da ne vičem. Pre par dana me je ošamario svom snagom jer sam ga upozorila da me ne upoređuje sa svojom mamom vešticom, koja ga je napravila takvim idiotom. To je naš kraj! Nakon 15 godina braka i veze koja je počela još u srednjoj školi, nakon svega što smo zajedno prošli, počeli smo da se mrzimo. Mi smo prvi put sasvim odvojeni od okoline, oko nas nema prija-

telja i familije, gužve koja nije dozvoljavala da na površinu isplivaju neslaganja. Progutala nas je provalija koja se ukazala tokom sedmica izolacije. Fo

tos:

iSto

ckph

oto

REPOR TAŽA

„Muž mi je poludeo!”Sofija R. (56)Kad nam je došao koronavi-rus, nastavila sam da radim jer sam zaposlena u samoposluzi, a suprug mi je u penziji. Sa 66 godina i dijabetesom, on spada u rizičnu grupu, pa od početka sve vreme provodi u stanu, gde živimo sami jer sin i ćerka imaju sopstvene poro-dice. Moj svakodnevni život, kad je posao u pitanju, nije se mnogo promenio zbog ovih mera, osim što vodim računa da negde ne zakačim virus, mada sigurnosti nema. Među-tim, kod kuće mi je haos! Moj suprug je prvih dana govorio da izolacija nije strašna, da će on tih desetak dana lako izdr-žati, ali kad je video da će u

stanu ostati duže, krenuo je da zvoca, a onda i da se ozbiljno svađa. Ponaša se kao da sam ja kriva što je Vlada uvela mere ograničenja, što su Kinezi jeli šišmiše i zarazili svet, što su otkazani teniski turniri, pa ne može da gleda Đokovića. U početku sam za njega nala-zila opravdanje jer je navikao da bude aktivan: svakod-nevna vožnja biciklom pored Dunava, druženje uz šah sa drugarima, igra sa unuča-dima – baš je lepo ispunjavao svoje penzionerske dane. Međutim, on je u poslednje vreme postao je nesnošljiv. Primećujem da svaki dan ras-položenje popravlja šljivkom, ali to ga čini agresivnim. Pre par dana sam ga zamolila da skuva nešto za večeru jer sam ja umorna kad dođem kući, ali nije to učinio. Mirno sam ga uveče pitala šta ćemo jesti, a on me je krvnički uhvatio za vrat i počeo da me drmusa kao da sam krpena lutka. Vre-đao me je, psovao dan kad me je sreo, sudbinu koja nas je spojila, majku koja me je

rodila i sunce koje me greje. Neću da kažem da se za 35 godina braka nikad nismo posvađali, ali fizičkog nasi-lja i psovki nije bilo. Uplašile su me njegove zakrvavljene oči i zadah alkohola, imao je nadljudsku snagu u rukama. Mislila sam da se neću živa izvući iz njegovog stiska.

Primetila sam da moj muž danju spava, a noći provodi pored kompjutera. Sve sam se pitala šta li tamo traži, a onda sam pre nekoliko noći videla i zastidela se. Sramota me je da kažem, ali ipak hoću: on, deda troje unučadi, gleda porno filmove, bulji u ekran iskolačenih očiju i crven u licu, kao da će mu duša ispa-sti. Počela sam da plačem, pitala sam ga zašto to radi, a on je krenuo da me vređa kao ženu: te debela sam, ružna sam, nikad me nije voleo, ali nije hteo da se razvede zbog dece. Razbolela sam se od te muke, a deci ne mogu da pri-čam bruku našu. Rekla sam neki dan ćerki da je kod nas u kući crno, nimalo belo i da bi najbolje bilo da se rastavimo. Ona me teši, tvrdi da će sve biti u redu, a ja znam da mog čoveka više ne mogu gledati istim očima. Znam da bi nam se u selu smejali, tamo imamo veliku, lepo opremljenu kuću i familiju, ali ja ovako više ne mogu, šta god da deca i narod kažu. Preterao je!

NASILAN:„Svaki dan je raspoloženje popravljao šljivkom.”

„Ponaša se kao da sam ja kriva što je Vlada uvela mere i što su Kinezi jeli šišmiše.”

Wieder Freude bei der Arbeit.Gut beraten mit fit2work!

Was ist fit2work?Die fit2work Beratung ist ein kostenfreies Angebot für Personen und Betriebe.

fit2work unterstützt Personen und Unternehmen, wenn aufgrund gesundheitlicher Probleme Arbeitsplätze gefährdet sind oder Personen aus diesen Gründen Schwierigkeiten haben eine Arbeit zu finden. fit2work hilft dabei lange Krankenstände und frühe Pensionsantritte zu verhindern.

Wie unterstützt fit2work?fit2work unterstützt dabei, Mitarbeiterinnen und Mit-arbeiter ihren Fähigkeiten entsprechend bestmöglich einzusetzen, ihre Arbeitsfähigkeit zu fördern und Faktoren zu erkennen, die den Arbeitsablauf verbessern.So bleiben erfahrene Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter und ihr Knowhow dem Unternehmen erhalten. Die Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter arbeiten gerne, fühlen sich wohl und sind motiviert, wodurch sich die Produktivität des Unternehmens und die Lebenssituation der gesamten Belegschaft nachhaltig verbessern.

40 Beratungsstellen für Personen und Betriebe österreichweit. Sprechen Sie mit uns!

0800 500 118 (kostenlos aus ganz Österreich)

finanziert durch:

BEZAHLTE ANZEIGE

© F

otop

rodu

ktio

n: S

EE

´YA

Foto

graf

: Pet

er G

arm

usch

Beratung ist

freiwillig

vertraulich

kostenlos

fit2work_FreudeArbeit_Kosmo_100x280mm.indd 1 06.04.20 20:29

Foto

s: iS

tock

phot

o

V erovatno smo svi imali želju da bežimo, ali smo znali da nemamo gde jer je korona svuda u svetu. Već mesec dana svi nastojimo da što nor-malnije živimo u nametnutim suženim okvirima, da izvršavamo svoje obaveze, poslovne i privatne, te da novonastale okolnosti prebrodimo sa što manje posle-dica. Tako je u svim sferama društva, o čemu svedoče pripadnici naše zajednice sa kojima je KOSMO razgovarao. 

Odlazak na posao sa strepnjom Za razliku od ljudi koji su u potpunoj izlolaciji, oni koji svakodnevno imaju radnu obavezu osećaju strah od virusa. Kako to izgleda u praksi, KOSMO je pitao Tatjanu Žigan Đelić, radnicu koja svakog dana odlazi na radno mesto.

KOSMO30

NAŠI. Prošlo je već mesec dana kako su na snazi rigorozne mere zbog izbijanja pandemije. Te mere umnogome ograni-čavaju naš svakodnevni život, a mi smo se raspitali šta tokom krize radi naša zajednica i kako sa njom izlaze na kraj.

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g.

Dijaspora u Dijaspora u doba korone

Pišu: Vera Marjanović i Dušica Pavlović

COVER

„Kad su uvedene restriktivne mere, mi koji smo morali nastaviti sa radom u firmi smo dobili propusnice za kre-tanje po gradu. Dosad mi je niko nije tražio na uvid, ali nije ugodan osećaj kad čovek postane svestan da postoje ograničenja te vrste. Ne može mi biti svejedno kad krenem na posao, a samo slušam o opasnostima koje vrebaju sa svake strane. Kad god je to moguće, na posao odlazim kolima, ali ima dana kad koristim javni prevoz. Od stana do firme menjam četiri prevozna sred-stva. U prva dva nema gužve, u trećem se još uvek može držati distanca, dok je vožnja autobusom do krajnjeg cilja u ovom času horor jer se ne može držati rastojanje ni od 20 cm. Uvek imam rukavice i masku, ali to nije prevelika

Tatjana Žigan Delić: „Moj jedini strah je da mogu doneti virus u kuću.”

ukine školarina, koju sam i ja potpisao, uz nadu da će nadležni imati sluha za nas. Moja familija je u Banjaluci, stalno sam u kontaktu sa njima jer oni brinu za mene, kao i ja za njih, naročito za starije članove. S obzirom da su mi za fakultet neodrađene ostale laboratorije, a to se ne može završiti online, ne učim

mnogo. Čitam knjige koje su čekale da za njih nađem vremena, slušam muziku, gledam neka predavanja, mnogo više nego do sada telefoniram sa prijateljima, družim se sa kolegama iz doma. Imam osjećaj da smo jedni drugima postali bliži i da nam je komunikacija kvali-tetnija, nego što je bila prije izolacije”. 

Slavoljub je pobedio koronu!Slavoljub Paunović je za sada jedini nama poznati član naše zajednice koji je oboleo od koronavirusa, a nakon tri sedmice, uspešno se oporavlja. Ovim intervjuom je želeo da naše čitaoce upo-zori na opasnost.

KOSMO: Gospodine Paunoviću, Vaše godine Vas svrstavaju u rizičnu grupu, na šta nas nadležni redovno upozoravaju. Jeste li se pridržavali propisanih mera?Slavoljub Paunović: U grupi rizičnih građana nisam se našao samo zbog sta-rosne dobi, nego i zbog toga što sam pre osam godina operisan od karci-noma prostate, a pre dve godine zbog recidiva i prevencije, ponovo bio na zračenju. Kod izbijanja epidemije, bio sam od početka svestan da se moram čuvati. Pridržavao sam se mera ogra-ničenog kretanja, vodio sam računa o higijeni, koristio sam sredstva za dezin-fekciju. Socijalne kontakte sam sasvim prekinuo, pa je čak i moj sin, kad je donosio neke potrepštine, sve ostav-ljao pred vratima. Supruga Katarina je pažljivo vodila računa o nama oboma. Međutim, pre otprilike tri sedmice dobio sam visoku temperaturu, koja je prelazila 39. podeok. Pod dejstvom sredstava za snižavanje temperature, na kratko je padala, ali stanje mi se nije popravljalo. Napominjem da tih prvih dana nisam imao probleme sa disanjem.

Kad ste prvi put zatražili lekarsku pomoć?Nakon tri dana smo videli da je vrag odneo šalu, pa smo pozvali na telefonski broj 1450, a oni su me uputili na Ärzte-notdienst 141 i oni su došli. Obavili su

31KOSMO

doba korone

Aljoša Savić: „Imam osjećaj da smo jedni drugima postali bliži.”

garancija da sam zaštićena. U firmi je jednostavnije jer trenutno u ogromnoj zgradi ima samo nas nekoliko. Držimo rastojanje jedni od drugih, ne sedimo u zatvorenim malim prostorima. Prizna-jem, mala doza panike postoji u meni, ali držim je pod kontrolom. S obzirom da ja jedina radim van kuće, moj naj-veći strah je da bih mogla doneti virus i naškoditi mojoj porodici”.

Izolacija u studentskom domuNakon zatvaranja fakulteta, mnogi studenti našeg porekla, koji studiraju u Beču, odlučili su da period izolacije provedu sa svojim familijama. Na to je u velikom broju slučajeva uticalo zatva-ranje ugostiteljskih lokala u kojima studenti najčešće rade, zarađujući novac za život. Ipak, ima i onih koji su ostali, a među njima je Aljoša Savić, koji sta-nuje u studentskom domu, gde provodi najveći deo vremena.„Radio sam u jednom baru, pa sam uspeo da uštedim nešto novca, što mi u ovim uslovima puno znači jer mogu plaćati dom. Među studentima je pokre-nuta peticija da se za ovaj semestar

ZAKLJUČAK:„Komunikacija nam je postala kvalitetni-ja nego što je bila.”

KOSMO32

Foto

s: zV

g.

ali je srećom negativna na SARS-CoV-2. Prvu noć preventivno bio sam u bolničkoj sobi. U to vreme sam počeo da upadam u paniku jer sam gubio vazduh, a nisam znao kako da se izborim sa tim. Odmah nakon dobijanja rezultata testa, smešten sam na odelenje sa pacijentima obolelim od SARS-CoV-2. Priključen sam na kise-onik sa cevčicama u nosu ili sa maskom na licu, a tokom prva dva ili tri dana sam bio pod 24-satnim nadzorom, priključen na aparate za kontrolu vitalnih funkcija. Na sreću, moj organizam je dobro funk-

cionisao. Celo medicinsko obolje je bez izuzetka bilo divno, ljubazno i posve-ćeno. Neizmerno sam im zahvalan za svu pažnju i negu kojima su me okružili i pomogli mi da ostanem na strani života.

Kako ste se osećali?Bio sam tih dana sasvim malaksao, nisam se mogao ni pomeriti, kao da je iz mene iscurila sva snaga. Ličnu higijenu, naravno, nisam mogao održavati sam, nego samo uz pomoć sestre. Zapravo, najčešće me je ona prala, što mi je kao muškarcu stvaralo osećaj nelagodnosti, a apsolutna nemoć mi je stvarala dodatni strah.

Jeste li bili u panici?Jesam, iskreno da kažem – jesam… Noć je najteža, ne može se spavati, bez obzira na slabost, a misli se kovitlaju u glavi. Kad se čovek nađe na tananoj liniji između života i smrti, u sobi sam sa koronom, panika je normalni osećaj. Mislim da mi je teže padala pomisao da mogu umreti sam, bez mojih najbližih pored sebe, nego što bih umro.

O čemu ste razmišljali tih dana?Vremena je bilo puno, pa sam počeo da razmišljam šta je to važno u životu, čega nismo sasvim svesni dok smo zdravi. Znate, kad sam krenuo putem oporavka, mogao sam da pogledam poruke koje sam dobijao od familije, prijatelja, pa čak i od ljudi koje sam samo površno znao. Te reči podrške nikad neću zaboraviti, njihova snaga me je čeličila, nije mi dala da potonem.

Možete li pretpostaviti gde ste se inficirali?Ne! Pre uvođenja mera i prvih dana kad je koronavirus stigao u Austriju, ja sam se družio sa mnogim ljudima, koji su kasnije svi testirani. Bilo je među njima i pozi-tivnih i negativnih. Ne znam ko je virus od koga dobio, ali je očigledno da je neke osobe jednostavno zaobišao.

Šta Vas dalje očekuje?Ovih dana ću ponovo dva puta biti podvrgnut testiranju. Ukoliko oba puta budem negativan, biću otpušten kući i, naravno, biću u izolaciji. Ne treba da isti-čem sa koliko nestrpljenja to očekujem.

Šta preporučujete našim čitaocima?Sad, nakon što sam prošao prvu etapu ozdravljenja, moram reći da me ljute osobe koje tvrde da im teško pada izolacija, pa krše

COVER

pregled, ali mi je bilo čudno što me tom prilikom nisu testirali na koronavirus. Rekli su da će temperatura pasti, da će sve biti u redu, ali meni nikako nije bilo bolje. Počeo sam već da dobijam probleme sa disanjem, pa je četvrti dan, nakon upornog pozivanja nadležne službe na 1450 i insistiranja moje porodice da mi se pomogne, došla hitna pomoć. Odmah su me prevezli u bolnicu, gde su mi iste večeri uzeli bris za testiranje. Sledećeg jutra mi je rečeno da sam pozitivan na COVID. Moja supruga je isto testirana,

KOSMO pomaže balkanskim gastronomimaKoronavirus zatvorio je mnoge balkanske ugostiteljske objekte. Kako bi opstali u teškim vremenima, mnogi restorani su pokrenuli dostavu hrane. Ovaj vid poslovanja nije samo pomogao restoranima, već i onim starijima i nemoćnima među nama, koji nisu mogli sami da idu u nabavku hrane. KOSMO je besplatnom objavom na svojoj internet i Facebook stranici pomogao tome da ova vest dopre do što većeg broja ljudi i time doprineo da prava informacija stigne na pravu adresu. Spisak svih restorana možete naći na: www.kosmo.at/diese-balkan-restaurants-liefern-auch-waehrend-der-corona-krise/

PROČITAJTE JOŠ

KORONAVIRUS. Slavoljub Paunović uspešno se oporavio od koronavirusa! Nakon ove teške borbe poručuje svima da se drže propisanih mera jer život nema cenu.

33KOSMO

Slavoljub: „Teže mi je padala pomisao da mogu umreti sam, bez mojih najbližih pored sebe, nego što bih umro.”

mere ograničenja, igrajući se svojim i tuđim životima. Ljudi su u ratu mesecima bili u zemunicama, bili su u koncentracionim logorima, ne znajući da li će živi dočekati sledeći dan, ali su se borili i sve izdržavali. Danas imamo sve: luksuzne stanove, prena-trpane frižidere, internet kao prozor u svet, pa se opet mnogi žale i nisu disciplinovani. Ne mogu da shvatim toliku razmaženost i neodgovornnost! Zato, poručujem svima: sedite kod kuće, ništa nije lepše od toga!

Družite se sa decom i partnerima, obnovite bliskost sa dragim ljudima, a to se može i bez ličnih kontakata. Život nema cenu.

Humanost bez granicaUprkos svim problemima i strahu i opasnosti od zaraze, ovi ljudi su tokom krize neumorno pomagali onima, kojima je pomoć neophodna.

Restoran „Marengo” deli besplatnu hranuZatvaranje svih ugostiteljskih lokala za mnoge je značilo gubitak posla, a ova mera je vlasnicima donela ozbiljne brige, koje neće nestati ni kad skinu katance sa vrata svojih lokala. Naša sagovornica Sebiha Zečić, vlasnica bečkog restorana „Marengo”, nije dozvolila da je nakon prvog šoka oduzme panika, nego je zasukala rukave i krenula u akciju.

„Kad su saopćene mjere koje se tiču ugostiteljstva, nije mi bilo lako. Bilo mi je jasno da se restoran zatvara na neodređeno vrijeme, što me je dovelo u nezavidnu poziciju. Naglašavam da smo mi porodični restoran i ja svoje zaposlene doživljavam kao proširenu porodicu, pa zato nikome od njih nisam mogla dati otkaz jer među njima ima samohranih majki i mladih roditelja, a svi zavise od te plate. Zato smo u nekoliko narednih

dana organizirali kućnu dostavu, što nismo nikad ranije radili i to solidn