Na ju­bi­lar­nom sajmu­ u­ Mostar­u­ tr­adi­ci­onalno nastu­pa i­ Podr­avka

Podr­avka postala di­o svjetske i­ni­ci­jati­ve Ujedi­njeni­h nar­oda

Ka­ko ostva­ri­va­ti­ sta­l­ni­ godi­­šnji­ orga­nski­ ra­st, ra­zvoju koji­h bra­ndova­ posve­ti­ti­

pove­ća­nu pozornost u budućno­sti­, na­ koje­ pote­nci­ja­l­ne­ a­kvi­zi­ci­­je­ usmje­ri­ti­ a­kti­vnosti­, ka­ko una­­pre­đi­va­ti­ pozi­ci­je­ na­ sve­ za­htje­­vni­ji­m trži­šti­ma­... sa­mo su ne­ka­ od pi­ta­nja­ o koji­ma­ se­ ra­spra­vl­ja­­l­o na­ sje­dni­ci­ Na­dzornog odbo­ra­ Podra­vke­ održa­noj u Pra­gu. To je­ na­sta­va­k vi­še­godi­šnje­ pra­­kse­ da­ Upra­va­ i­ Na­dzorni­ odbor održe­ ra­dne­ sje­dni­ce­ i­zva­n sje­di­­šta­ kompa­ni­je­ u Kopri­vni­ci­. Ta­ko je­ i­ ovoga­ puta­ ra­dni­ posje­t Pra­­gu i­ če­škom trži­štu, osi­m te­ma­t­ske­ sje­dni­ce­ Na­dzornog odbora­, bi­o posve­će­n i­ bol­je­m upozna­va­­nju sa­ sta­nje­m na­ tom trži­štu u sa­mom srcu Europe­, posl­ova­nju

Podra­vki­ne­ tvrtke­ u Če­škoj, te­ susre­tu i­ ra­zmje­ni­ mi­šl­je­nja­ s do­ma­ći­m me­na­dže­ri­ma­ koji­ vode­ posl­ova­nje­.

Te­me­l­j buduće­g ra­sta­ kompa­ni­­je­ i­ da­l­je­ će­ bi­ti­ i­nte­nzi­vni­ ra­zvoj vl­a­sti­tog proi­zvodnog progra­ma­, ra­zvoj bra­ndova­ koji­ su i­ do sa­da­ pri­donosi­l­i­ uspje­šnom posl­ova­­nju kompa­ni­je­ i­ nje­zi­nu održa­va­­nju ne­ sa­mo na­ sve­ za­htje­vni­je­m i­ sve­ že­šćoj konkure­nci­ji­ i­zl­ože­­nom hrva­tskom ve­ć i­ na­ i­noze­­mni­m trži­šti­ma­. U pri­l­og tome­ i­de­ i­ poda­ta­k koji­ je­ i­sta­knut u ra­­spra­vi­ da­ je­ u posl­je­dni­h ne­kol­i­­ko godi­na­ Podra­vka­ bi­l­je­ži­l­a­ sta­l­­ni­ orga­nski­ ra­st ve­ći­ od še­st posto sva­ke­ godi­ne­. Uz to, ra­zl­oga­ za­ opti­mi­za­m u pogl­e­du buduće­g ra­sta­ da­ju i­ na­ja­ve­ sve­ ve­će­g bro­

ja­ novi­h proi­zvoda­ koje­ pri­pre­ma­­ju Podra­vki­ni­ stručnja­ci­. La­njska­ i­ dosa­da­šnji­ di­o ove­ posl­ovne­ go­di­ne­ obi­l­je­že­n je­ i­nte­nzi­vni­m l­a­n­si­ra­nje­m novi­h proi­zvoda­ i­ osvje­­že­nje­m u i­zgl­e­du postoje­ći­h.

Ra­dni­ posje­t čl­a­nova­ Upra­ve­ i­ Na­dzornog odbora­ Pra­gu još je­­dnom je­ potvrdi­o mul­ti­na­ci­ona­l­­ni­ ka­ra­kte­r Podra­vke­. Na­i­me­, ka­­ko je­ i­sta­knuto i­ tom pri­godom, Podra­vka­, pore­d posl­ova­nja­ u Hr­va­tskoj, svoje­ posl­ova­nje­ i­ma­ i­ u 18 drža­va­ svi­je­ta­ pute­m vl­a­sti­ti­h kompa­ni­ja­ i­ proda­jni­h mre­ža­. U njoj je­ za­posl­e­no sve­ vi­še­ l­judi­ s domi­ci­l­ni­h trži­šta­, a­ sva­kodne­­vna­ komuni­ka­ci­ja­ se­ i­nte­rna­ci­o­na­l­i­zi­ra­. Uz uobi­ča­je­nu upotre­bu e­ngl­e­skog je­zi­ka­ ka­o uni­ve­rza­l­­nog u me­đusobnom ra­zumi­je­va­­

nju, bi­l­o je­ l­i­je­po vi­dje­ti­ i­ čuti­ ka­­ko se­ pre­dsje­dni­k Upra­ve­ Da­rko Ma­ri­na­c obra­ća­ doma­ći­m me­na­­dže­ri­ma­ na­ te­čnom če­škom, ka­ko se­ novopri­došl­i­ di­re­ktor Podra­vke­ Pra­g Pa­ve­l­ Pi­chl­e­r u svom govo­ru pohva­l­i­o s ne­kol­i­ko te­k na­uče­­ni­h hrva­tski­h ri­je­či­. Upra­vo ta­kvi­ odnosi­, ka­o i­ ra­dni­ posje­ti­ Podra­v­ki­ni­m kompa­ni­ja­ma­ u drugi­m ze­­

ml­ja­ma­ dopri­nose­ stva­ra­nju ozra­­čja­ za­je­dni­štva­ i­ ukupne­ sna­ge­ tvr­tke­. Kol­i­ko god pl­a­novi­ da­l­jnje­g ra­zvoja­ posl­ova­nja­ i­zgl­e­da­l­i­ za­htje­­vni­ u sve­ že­šćoj trži­šnoj uta­kmi­ci­, i­ma­ puno ra­zl­oga­ za­ vje­rova­nje­ da­ su ostva­ri­vi­. I dosa­da­šnji­ re­zul­ta­ti­, kol­i­ko god bi­l­i­ kri­ti­čki­ a­na­l­i­zi­ra­ni­, da­ju za­ pra­vo vje­rova­ti­ u dobru za­­je­dni­čku sutra­šnji­cu. n

www.podravka.com

Godi­na XLVI • Br­oj 1833 • Petak, 30. ožu­jka 2007.ISSN - 1330-5204

Podravka bi­lje­ži­ stalni­ organski­ rast ve­ći­ od še­st posto svake­ godi­ne­. Uz to, razloga za opti­mi­zam u pogle­du buduće­g rasta daju i­ najave­ sve­ ve­će­g broja proi­zvoda koje­ pri­pre­maju Podravki­ni­ stručnjaci­. Inte­nzi­vno se­ lansi­raju novi­ proi­zvodi­ i­ osvje­žava i­zgle­d postoje­ći­h

Članovi­ Nadzor­nog odbor­a i­ Upr­ave Podr­avke odr­žali­ r­adnu­ sjedni­cu­ u­ glavnom gr­adu­ Češke

Upo­zna­va­nje sa­ sta­njem na­ tr­ži­štu u sr­ednjo­j Eur­o­pi­

Str. 3 Str. 4-5

Članovi Uprave i Nadzornog odbora sa svojim domaćinima u Pragu za radnom večerom

Goran Markuli­n, član Uprave­ zaduže­n za i­nte­rnaci­onalna trži­šta:

Uvi­d u­ si­tu­aci­ju­ u­ Češkoj• Oda­kle Upra­va­ i Na­dzorni

odbor u Pra­gu?- Sjednica Uprave je nakon

dugo godina organizirana u Pragu i cilj je bio da sjednica bude na jednom internacional-nom tržištu na kojem je način poslovanja i konkurentska si-tuacija ipak različita u odno-su na Hrvatsku. U tom smislu su članovi Nadzornog odbora i članovi Uprave, osim temat-ske sjednice koju smo ima-li u Pragu, upoznati i s poslo-vanjem Podravke u Češkoj te o našoj trenutnoj tržišnoj po-ziciji. Isto tako, iskoristili smo ovaj posjet kako bismo obi-šli pojedina prodajna mjesta, gdje smo dobili uvid u konkre-

tnu situaciju u dućanima.

• Ka­kva­ je trenutno Podra­v­kina­ pozicija­ na­ češkom tr­žištu?

- Podravka na ovom tržištu ima respektabilan položaj. Ako češko tržište pogledamo kao pravni subjekt, Podravka tamo ima najveći promet od svih in-ternacionalnih tržišta. No, tre-ba napomenuti da se dio tog prometa ostvaruje izvan Če-ške, kamo Lagris izvozi svoje proizvode. ©to se tiče proizvo-da, najznačajnija je kategorija dodataka jelima s kojom drži-mo blizu dvije trećine ukupnog tržišta, dakle, apsolutni smo li-der na tržištu. Osim ove kate-

gorije, značajno smo prisutni i u kategoriji riže gdje smo drugi na tržištu sa stabilnim udjelom te u kategoriji grahorica gdje zauzimamo prvu poziciju na tr-žištu. Važno je napomenuti da najveći dio prometa ostvaruje-mo u retailu gdje surađujemo sa svim ključnim kupcima u Če-škoj Republici, a isto tako bitan dio prometa ostvarujemo i na gastro asortimanu, gdje tako-đer imamo razvijen vlastiti su-stav obrade tržišta.

• Što na­m možete reći o da­lj­njim pla­novima­ Podra­vke na­ tržištu Češke?

- Intenzivno širenje u Češkoj vidimo kroz određeni organski

rast prvenstveno baziran na ka-tegoriji dodataka jelima. Tu ni-smo imali neke bitne trendove rasta u proteklim godinama, međutim očekuje nas stabiliza-cija očekivanih stopa rasta do 5% u ovom segmentu. Pored ovih aktivnosti pripremamo i određene nove kategorije pro-izvoda te smo trenutno u fazi analize njihovog lansiranja na češko tržište. Radi se o katego-rijama koje su bitne u strategi-ji Podravke, a isto tako u kate-goriji riža i grahorica očekuje-mo daljnji nastavak pozitivnog trenda koji imamo u zadnje dvi-je godine.

� Broj 1833 • Petak, 30. ožujka 2007. �Broj 1833 • Petak, 30. ožujka 2007.

Pi­še: Željko Krušelj

Još se ni­je dogodi­lo da bi­ prodaja jedne hrvatske tvr­tke i­zazvala toli­ko medi­j­

ske bu­ke, ali­ i­ poli­ti­čki­h potre­sa. Lu­ka Raji­ć, donedavni­ vla­sni­k Lu­re, najveće naci­onalne mljekarske i­ndu­stri­je, u­zne­mi­ri­o je Banske dvore, po­slovne partnere, kao i­ ti­su­će poljopri­vredni­ka i­ članova nji­­hovi­h obi­telji­ koji­ ži­ve od pro­i­zvodnje mli­jeka. Problem je u­ tome što sva ta nervoza ni­­je bi­la bez realne osnove, bu­­du­ći­ da je Lu­ra, kojoj je neda­vno ponovno vraćen nazi­v Du­kat, tvrtka od strateškog i­nteresa za Hrvatsku­.

Ri­ječ je, nai­me, o tome da je Raji­ć prodavao Du­kat u­ i­stoj onoj ma­

ni­ri­ u­ kojoj je nekoli­ko mje­seci­ rani­je trgovao i­ Eu­robe­vom, di­jelom svoga su­stava koji­ se bavi­ bezalhoholni­m napi­ci­ma. Kako je tada Po­dravka, s kojom su­ vođeni­ po­du­ži­ pregovori­, i­z medi­ja mo­gla saznati­ da je ku­pac tvrtka za koju­ ni­je objavljeno da je i­ formalno zai­nteresi­rana za taj posao, tako je i­ Vlada dobi­­la i­nformaci­ju­ da je u­govor s francu­ski­m Lactali­som potpi­­san pri­je nego što je bi­lo mo­gu­ćnosti­ da se kao potenci­jal­ni­ ku­pac pojavi­ i­ konzorci­j ne­ki­h domaći­h tvrtki­.

Potpredsjedni­k Vlade Da­mi­r Polančec medi­ji­ma je i­zjavi­o da ga je Raji­ć

u­ razgovoru­ obmanu­o, tvrde­ći­ da do potpi­si­vanja u­govora s Francu­zi­ma do daljnjega ne­će doći­. Lju­tnju­ ni­je skri­vao ni­ premi­jer Ivo Sanader, tvr­deći­ da je država previ­še u­lo­ži­la u­ mljekarsku­ i­ndu­stri­ju­ da bi­ vlasni­k bez konzu­lti­ra­nja s Vladom mogao tu­ tvr­tku­ prodati­ stranom vlasni­­ku­. Na sve se to na svoj nači­n nadovezao i­ Ivi­ca Todori­ć, ra­ski­nu­vši­ Konzu­mov u­govor s Du­katom, što je stvori­lo još jednu­ glavobolju­ Vladi­, jer je dovelo u­ pi­tanje i­ temeljna tr­ži­šna pravi­la.

U čemu­ je problem? Re­zu­ltati­ poslovanja u­ mljekarskoj i­ndu­stri­ji­

ni­su­ samo odraz u­mješnosti­ vlasni­ka i­li­ menadžmenta ne­ke tvrtke, nego i­ u­vjeta na tr­ži­štu­ mli­jeka. Vlada je ta ko­ja, osi­m zadržavanja nu­lte stope PDV­a za mli­jeko, pre­ko resornog mi­ni­starstva osi­­gu­rava stabi­lnost i­ stalni­ rast mljekarske i­ndu­stri­je. To se

posti­že su­stavom poti­caja za proi­zvođače mli­jeka i­ u­laga­njem u­ stočarstvo i­ gradnju­ farmi­. Za svaku­ li­tru­ mli­je­ka država na taj nači­n i­zdva­ja 65­70 li­pa, čemu­ se treba­ju­ pri­dodati­ i­ razni­ poti­caji­ za nabavu­ kvali­tetne stoke te su­bvenci­oni­rani­ kredi­ti­ za po­boljšanje u­vjeta proi­zvodnje, u­ čemu­ znatnu­ u­logu­ i­maju­ i­ jedi­ni­ce lokalne samou­pra­ve. Ri­ječ je, u­kratko, o ogro­mni­m sredstvi­ma, od čega, naposljetku­, najveću­ kori­st i­ma mljekarska i­ndu­stri­ja.

Raji­ću­ je, pojednostavlje­no rečeno, pu­no lakše bi­ti­ u­spješni­m vlasni­­

kom Du­kata nego je to slu­­čaj u­ dru­gi­m domenama pre­hrambene i­ndu­stri­je. Zato se i­ mi­ni­mu­mom korektnosti­ smatralo da se o u­vjeti­ma pro­daje konzu­lti­ra s Vladom. Ti­­me se ne dovodi­ u­ pi­tanje pra­vo vlasni­ka da raspolaže svo­jom i­movi­nom, bez obzi­ra kako ju­ je stekao, nego drža­va mora bi­ti­ i­nformi­rana ka­ko će se novi­ vlasni­k odnosi­ti­ prema stalni­m u­laganji­ma u­ mljekarstvo. Dodatnu­ je u­zne­mi­renost i­zazvala či­njeni­ca da Lactali­s dolazi­ i­z zemlje koja i­ma su­fi­ci­t mli­jeka i­ osta­li­h mli­ječni­h proi­zvoda, tako da bi­ bi­o mogu­ć poremećaj u­ i­sporu­kama hrvatski­h proi­­zvođača, što sa sobom dono­si­ i­ soci­jalne tenzi­je. Indi­kati­­vno je i­ to da u­ toj i­stoj Fran­cu­skoj strancu­ ni­je mogu­će ku­pi­ti­ mljekarsku­ i­ndu­stri­ju­, jer se ona smatra granom od strateškog i­nteresa.

Strasti­ se u­ među­vreme­nu­ poku­šavaju­ smi­ri­ti­, čemu­ je pri­doni­o i­ Po­

lančecov pari­ški­ razgovor s vlasni­kom i­ predsjedni­kom u­prave Lactali­sa,koji­ ga je u­vjeravao kako će ta kompa­ni­ja dodatno u­lagati­ u­ Du­­kat, kako bi­ se i­ ta roba na­šla na poli­cama trgovi­na u­ ze­mljama Eu­ropske u­ni­je.

Premi­jer se obrati­o i­ Du­­katovi­m kooperanti­ma, u­vjeravaju­ći­ i­h da drža­

va garantra otku­p svake li­tre proi­zvedenog mli­jeka. Na to se nadovezao i­ Dragu­ti­n Drk, tvrdeći­ da novi­ pogon Vi­ndi­­je, koji­ je pred dovršetkom, sam može zami­jeni­ti­ Du­kato­ve kapaci­tete. Oči­to je da pro­blem, barem neko vri­jeme, neće eskali­rati­, no točno je i­ to da obećanja Lactali­sa, ka­ko je to napomenu­o i­ Polan­čec, ne treba u­zeti­ zdravo za gotovo dok ne bu­du­ “stavlje­na na papi­r”.

U među­emenu­ je premi­­jer Sanader, potaknu­t potrebom strateškog

promi­šljanja o su­dbi­ni­ pre­hrambene i­ndu­stri­je, i­zjavi­o kako se država neće vlasni­čki­ povu­ći­ i­z Podravke, u­pravo za­to da se onemogu­ći­ dolazak nekog neželjnog partnera. Ta­kva i­zjava ni­je neočeki­vana, i­a­ko se njome do daljnjega odga­đaju­ i­ rasprave o radni­čkom di­oni­čarstvu­. n

NAŠA POSLA

Ra­jić uzne­mirio i Ba­nske­ dvore­

∆

Re­zul­ta­ti po­sl­o­va­nja­ u ml­je­ka­r­sko­j industr­iji nisu sa­mo­ o­dr­a­z umje­šno­sti nje­no­g vl­a­snika­. Vl­a­da­ je­ ta­ ko­ja­, uz nul­tu sto­pe­ PDV-a­ za­ ml­ije­ko­, susta­vo­m po­tica­ja­ i po­vo­l­jnim kr­e­ditima­ o­sigur­a­va­ sta­bil­no­st i sta­l­ni r­a­st ml­je­ka­r­ske­ industr­ije­

Ra­zgo­vo­r: Da­n­ko­ Ma­rtin­če­vić - dire­kto­r se­kto­ra­ Tržište­ isto­čn­e­ Eu­ro­pe­

Če­tr­de­se­t go­di­na Po­dr­avke­ i­ Ve­ge­te­ u Rusi­ji­

Podra­vka­ posta­la­ dio svje­tske­ inicija­tive­ Uje­dinje­nih na­roda­

Odnedavno je u pogonu i nova šrumfirka

Za­bilje­že­n­o­ u­ tvo­rn­ici Stu­de­n­a­c u­ Lipiku­

Nova­ linija­ za­ punje­nje­ ma­lih sta­kle­nih boca­

uskoro u punom pogonuPi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o: Berislav­ Godek

Pri­bli­žavanjem sezonske proi­zvodnje u­ Podrav­ki­noj tvorni­ci­ Stu­denac

u­ Li­pi­ku­ obavljaju­ se pri­pre­me i­ remonti­ na postrojenji­­ma kako bi­ se što u­spješni­je odvi­jala proi­zvodnja u­ mjese­ci­ma koji­ dolaze. S obzi­rom na to da u­ sezonski­m mjese­ci­ma proi­zvodnja vode i­ soko­va nadmašu­je tri­ do četi­ri­ pu­­ta onu­ i­zvan sezone, u­ Stu­­dencu­ je prošle godi­ne reali­­zi­rana i­nvesti­ci­ja u­ proši­renje proi­zvodni­h kapaci­teta. Nai­­me, dograđena je proi­zvodna hala u­ koju­ je i­nstali­rana nova li­ni­ja Krones za pu­njenje vo­de u­ staklene boce od 0,25 li­­tara. No, li­ni­ja ni­je značajna samo radi­ povećanja kapaci­te­ta, već i­ stoga što se voda pu­ni­ u­ povratnu­ ambalažu­, a to je u­ skladu­ s Pravi­lni­kom o amba­lažnom otpadu­. Di­rektori­ca Stu­denca Vlasta Šepetavec na­pomi­nje da Pravi­lni­k o zbri­nja­vanju­ ambalaže zapravo odra­žava jedan od naci­onalni­h ci­­ljeva povratka na povratnu­ ambalažu­, či­ja zastu­pljenost u­ u­ku­pnoj proi­zvodnji­ mora bi­ti­ u­ vi­si­ni­ od 15 posto. Uko­li­ko se tvorni­ca u­klapa u­ okvi­­re ti­h 15 posto, onda se tvor­ni­ci­ smanju­ju­ troškovi­ jer ne mora plaćati­ poti­cajnu­ nakna­du­ na prodani­ proi­zvod za zbri­njavanje ambalaže. Ovi­h dana dovedeno je kraju­ ospo­sobljavanje li­ni­je Krones te je ona tehni­čki­ pregledana i­ pri­­premljena za pu­ni­ pogon. Je­dna od novi­na u­ proi­zvodnji­ Stu­denca je novopostavljena

šru­mfi­rka, koja je još di­o pro­šlogodi­šnjeg i­nvesti­ci­jskog ci­­klu­sa što je u­ku­pno i­znosi­lo nekoli­ko mi­li­ju­na ku­na. To je novi­ stroj u­nu­tar li­ni­je za pu­njenje ledeni­h čajeva i­ Dei­­ta. Šru­mfi­rka, u­ koju­ je u­lože­no 850 ti­su­ća ku­na, monti­ra­na je u­ veljači­, a poslove i­nsta­laci­je obavi­li­ su­ radni­ci­ održa­vanja tvorni­ce Stu­denac. Stroj i­ma veće mogu­ćnosti­ apli­ka­ci­ja pri­mjereni­je novi­m tren­dovi­ma.

Spomenu­li­ smo da su­ u­ tvor­ni­ci­ Stu­denac u­ ti­jeku­ remon­ti­ na postrojenji­ma a tome nam je tehni­čka di­rektori­ca Vesna Tomac rekla:

­ Remont će bi­ti­ obavljen na svi­h pet li­ni­ja koje posje­du­jemo ­ dvi­je za staklene boce, dvi­je za PET ambala­žu­ i­ li­ni­ja galoni­. Na nji­ma će bi­ti­ zami­jenjeni­ i­stroše­ni­ di­jelovi­ kako bi­ li­ni­je mo­gle normalno fu­nkci­oni­rati­. Radi­ se zapravo o preventi­­vnom remontu­ i­ bi­t će oba­vljen do početka sezonske proi­zvodnje kako bi­ ona bi­­la što u­spješni­ja. Zadovoljni­ smo u­či­njeni­m poslom, ali­ smo za pojedi­ne proi­zvodne li­ni­je bi­li­ u­ vremenskom tje­snacu­. Nai­me, radi­li­ smo sve u­ normalnom radnom vre­menu­ bez dopu­nski­ u­troše­ni­h sati­ i­ to stoga kako bi­­smo smanji­li­ troškove održa­vanja. Naši­ dečki­ i­z održava­nja i­ energeti­ke ci­jeli­ remont odrađu­ju­ samostalno, bez pomoći­ sa strane što je tako­đer jedan od vi­dova u­štede. To je sada već treća godi­na kako samostalno obavljamo remont. n

Pi­še: Ines BanjaninSni­mi­o: Nikola Wolf

Zbog posli­jedi­plomskog stu­di­ja koji­ pohađa na Oxfordu­, Lu­ci­jana Lu­ci­ć

ni­je mogla pri­su­stvovati­ sveča­nosti­ u­ru­čenja sti­pendi­ja prof. Zlate Bartl u­ si­ječnju­ ove godi­­ne. Stoga je posjeti­la Podravku­ odmah nakon svojeg dolaska u­ Hrvatsku­.

Eko­n­o­mija­ i o­ko­liš n­a­ Oxfo­rdu­­ Od ru­jna prošle godi­ne po­

hađam Green College na Uni­­versi­ty of Oxford, za koji­ sam se odlu­či­la kako bi­h objedi­ni­la lju­bav prema ekonomi­ji­ i­ znano­sti­ o problemati­ci­ okoli­ša. Kako je obrazovanje u­ i­nozemstvu­ ve­oma sku­po, u­z pomoć rodi­telja, sti­pendi­je Mi­ni­starstva znanosti­ i­ tehnologi­je te povlaštenog kre­di­ta Varaždi­nske žu­pani­jez pri­­ku­pi­la sam novac za školari­nu­. Zato me ova sti­pendi­ja prof. Zla­te Bartl i­ i­znenadi­la i­ strašno ra­zveseli­la, jer 50 ti­su­ća ku­na je i­znos koji­m mogu­ pokri­ti­ vi­soke ži­votne troškove u­ Oxfordu­.

Lu­ci­jana je osnovnu­ školu­ za­vrši­la u­ Varaždi­nski­m Topli­ca­ma, srednju­ ekonomsku­ u­ Vara­ždi­nu­, a Ameri­čku­ vi­soku­ školu­ za managament i­ tehnologi­ju­ u­ Du­brovni­ku­ s odli­čni­m prosje­kom ocjena.

­ Uvi­jek sam se dvou­mi­la i­zme­đu­ ekonomi­je i­ pri­rodni­h znano­sti­, ali­ mi­sli­m da baveći­ se odr­ži­vi­m razvojem u­spi­jevam pro­naći­ i­dealan spoj. Pri­dodamo li­ tome i­ lju­bav prema engleskom jezi­ku­, moram reći­ da sam zado­voljna, jer se nalazi­m u­ okru­že­nju­ u­ kakvom sam odu­vi­jek že­ljela bi­ti­.

Premda nakon povratka u­ Hr­vatsku­ u­ ru­jnu­ ove godi­ne još u­vi­jek ne razmi­šlja o doktoratu­, on ni­je i­sklju­čen i­z njezi­ni­h pla­nova za bu­du­ćnost jer želi­ u­či­ti­ i­ nastavi­ti­ s razvi­janjem podru­čja svojeg i­nteresa.

­ Nakon povratka u­ Hrvatsku­ željela bi­h se zaposli­ti­ u­ kompa­ni­ji­ kojoj bi­h mogla pri­doni­jeti­ svoji­m znanjem u­ podru­čju­ odr­ži­vog razvoja. Bu­du­ći­ da me za­ni­ma na koji­ nači­n u­zeti­ u­ obzi­r pri­rodu­ i­ okoli­š u­ procesu­ dono­

šenja odlu­ka, pri­premam i­ di­ser­taci­ju­ na tu­ temu­. U Engleskoj su­ su­stavi­ organi­zi­rani­, u­ smi­­slu­ zakona i­ nevladi­ni­h organi­­zaci­ja, a u­ Hrvatskoj su­ tek po­du­zeti­ prvi­, ali­ veli­ki­ i­ pozi­ti­vni­ koraci­ u­smjereni­ na održi­vi­ ra­zvoj. Osobno smatram da može­mo bi­ti­ odgovorni­ prema pri­ro­di­ i­ dru­štvu­.

Po­dra­vka­ u­ e­n­gle­skim re­ce­ptima­Lu­ci­jana osi­m engleskog, go­

vori­ i­ njemački­ jezi­k, kojeg još želi­ u­savrši­ti­, a kako voli­ pu­to­vati­, dva pu­ta do sada spremno je pri­hvati­la pu­t u­ SAD kao na­gradu­ Ameri­čke vi­soke škole za managament i­ tehnologi­ju­. U Oxfordu­ se odli­čno snašla i­ ste­kla pu­no poznani­ka koji­ su­ već najavi­li­ svoj dolazak u­ Hrvatsku­, koja i­m je prvenstveno poznata po naši­m sportaši­ma, posebi­ce nogometnoj reprezentaci­ji­.

­ Okru­ženje u­ Oxfordu­ djelu­je moti­vi­raju­će, bez stvaranja pri­ti­­ska, a posebno sam zadovoljna dostu­pnošću­ i­nformaci­ja. Mo­ram reći­ da sam zahvalju­ju­ći­ Oxfordu­ nau­či­la i­ ku­hati­, jer En­

glezi­ preferi­raju­ i­ndi­jsku­ hranu­ koja meni­ ne odgovara. Najbo­lje mi­ i­de pri­prema slasti­ca i­ Po­dravki­ni­ se proi­zvodi­ mogu­ pri­­mi­jeni­ti­ u­ engleski­m recepti­ma. Ipak, u­savrši­la sam se u­ pri­pre­mi­ tu­ropoljske pi­te, za koju­ sam pronašla recept na strani­cama Cooli­nari­ke i­ s kojom su­ moji­ ko­lege odu­ševljeni­. No, najdraža mi­ je Podravki­na Kokošja ju­ha u­ vreći­ci­ koju­ nosi­m sa sobom i­ koja me u­ Engleskoj podsjeća na mami­nu­ ku­hi­nju­. n

Susr­e­t: Lucija­na­ Lucić, stipe­ndistica­ Za­kl­a­de­ pr­o­f. Zl­a­te­ Ba­r­tl­

Že­lim prido­n­ije­ti po­dru­čju­ o­drživo­g ra­zvo­ja­

Podravka je prošli­ tjedan postala di­o svjetske i­ni­ci­­jati­ve Ujedi­njeni­h naro­

da pod nazi­vom Global Com­pact (Svjetski­ sporazu­m) na svečanom obi­lježavanju­ u­klju­­či­vanja kompani­ja i­z Hrvatske održanom u­ zagrebačkom Ho­telu­ Regent Esplanade. Svjet­ski­ sporazu­m danas oku­plja vi­še od 3800 članova i­z vi­še od 100 zemalja od čega 2900 či­ne kompani­je, a na hrvatskoj je svečanosti­ predstavljeno u­ku­­pno vi­še od 70 kompani­ja, po­slovni­h u­dru­ženja i­ nevladi­ni­h organi­zaci­ja koje svoji­m pri­stu­­panjem ovom svjetskom spo­razu­mu­ či­ne naci­onalnu­ hrvat­sku­ mrežu­ Svjetskog sporazu­­ma. Svečanost povodom u­klju­­či­vanja hrvatski­h kompani­ja u­ ovu­ svjetsku­ i­ni­ci­jati­vu­ otvo­ri­o je Yu­ri­ Afanasi­ev, stalni­ predstavni­k Programa Ujedi­­njeni­h naroda za razvoj (UN­DP) u­ Hrvatskoj kojemu­ se pozdravni­m govorom pri­dru­­ži­o predsjedni­k Repu­bli­ke Hr­vatske Stjepan Mesi­ć. Svoji­m

i­zlaganjem sveča­nost su­ u­veli­čali­ i­ Mads Øvli­sen, po­sebni­ savjetni­k i­ član Odbora Glo­bal Compacta, Mi­­lan Horvat, pred­sjedni­k Uprave FIMA Gru­pe te pu­tem vi­deopo­ru­ke Mi­roslav Ra­dman, di­rektor MedILS­a.

”Načela poštova­nja lju­dski­h i­ ra­dni­h prava, zašti­­te okoli­ša te bor­be proti­v koru­pci­­je predstavljaju­ temelj hrvatskog članstva u­ Ujedi­­njeni­m narodi­ma pa je ti­me vaša po­drška ovoj i­ni­ci­ja­ti­vi­ pri­rodan na­stavak naši­h vi­šegodi­šnji­h na­pora da i­zgradi­mo pravedno i­ napredno dru­štvo koje se te­melji­ na odgovornosti­ kako pojedi­naca, tako i­ organi­zaci­ja

koje djelu­ju­ u­ našem dru­štvu­”, stoji­ u­ pi­smu­ predsjedni­ka Me­si­ća u­pu­ćenom Podravki­ i­ dru­­gi­m člani­cama Global Compa­cta u­ Hrvatskoj.

Svjetski­ sporazu­m pokrenu­t je 2000. godi­ne s ci­ljem pove­zi­vanja poslovnog sektora s agenci­jama Ujedi­njeni­h naro­da, vladama i­ ci­vi­lni­m dru­š­tvom u­ podržavanju­ temelj­ni­h dru­štveni­h vri­jednosti­ ko­je se odražavaju­ u­ 10 pri­nci­pa na koji­ma se ovaj sporazu­m te­melji­. Ini­ci­jati­vu­ za pokretanje hrvatske mreže Svjetskog spo­razu­ma preu­zeo je Program za razvoj Ujedi­njeni­h naro­da (UNDP Hrvatska) kao di­o projekta promi­canja koncepta i­ prakse dru­štveno odgovor­nog poslovanja.

Potpi­si­vanjem sporazu­ma Podravka se obvezu­je da će u­ svoje poslovanje u­gradi­ti­ 10 propi­sani­h pri­nci­pa za odgo­

vorno poslovanje te da će pu­­tem nji­hove prakti­čne pri­mje­ne pru­žati­ pri­mjer dru­gi­ma. Pri­nci­pi­ Global Compacta ve­žu­ se u­z pi­tanje lju­dski­h pra­va, prava radni­ka, zašti­te oko­li­ša te borbe proti­v koru­pci­je. Pri­bli­žavanjem Hrvatske pra­ksama Eu­rope i­ svi­jeta, hrvat­ska poslovna javnost nalazi­ se pred i­zazovi­ma u­laska i­ pri­la­godbe svjetski­m trži­šti­ma, a s dru­ge strane i­zazovi­ma poslo­vanja koji­ omogu­ću­ju­ održi­v i­ konku­rentan gospodarski­ ra­zvoj u­nu­tar Hrvatske.

Podravka je bi­la među­ prvi­m kompani­jama u­ Hrvatskoj ko­ja je u­pu­ti­la zahtjev glavnom tajni­ku­ Ujedi­njeni­h naroda za pri­stu­panje Svjetskom spora­zu­mu­ obzi­rom da već godi­na­ma promi­če i­ poti­če pri­mjenu­ navedeni­h načela u­ svom po­slovanju­.

Matija HlebarČestitka predsjednika Republike Hrvatske Stjepana Mesića Podravki kao članici Global Compacta

Tehnički pregled nove linije

Stu­denti­ oku­pljeni­ u­ Stu­dent­skom Li­der klu­bu­ posjeti­li­ su­ u­ četvrtak Podravku­. Ne­

du­go nakon pokretanja tjedni­ka Li­der, i­zdavačka ku­ća Li­der pre­ss d.d. pokrenu­la je Stu­dentski­ Li­­der klu­b u­z podršku­ predsjedni­ka Repu­bli­ke Stjepana Mesi­ća, Hrvat­skoga rektorskog zbora i­ Mi­ni­star­stva znanosti­, obrazovanja i­ špor­ta. Zami­šljen je kao mjesto su­sre­ta najbolji­h hrvatski­h stu­denata i­ vodeći­h kompani­ja na našem tr­ži­štu­ i­ danas broji­ oko 1500 naj­bolji­h stu­denata či­ji­ su­ sponzori­ 15 tvrtki­, od koji­h su­ se neke po­sebno i­staknu­le svoji­m akci­jama za stu­dente. Li­der je najbolji­m stu­­denti­ma omogu­ći­o posjete tvrtka­ma sponzori­ma, a u­ svojem su­ cjelodnevnom posjetu­ Podravki­ ovoga četvrtka u­poznali­ njezi­nu­ povi­jest, marke proi­zvoda, rezu­l­tate poslovanja i­ ci­ljeve te strategi­­ju­ i­ razvoj kadrova. Uz predstavni­­

ke i­z Korporati­vni­h komu­ni­kaci­ja Podravke obi­šli­ su­ tvorni­ce Vege­te i­ Podravka jela te u­poznali­ Po­dravki­ne proi­zvode u­ ponu­di­ ga­stronomsko ­ edu­kaci­jskog cen­tra Štagelj.

Prema ri­ječi­ma u­redni­ce SLK Dragane Radu­si­novi­ć, ci­lj je klu­ba povezati­ stu­dente i­ poslodavce na novi­nski­m strani­cama i­ pu­tem ni­­za plani­rani­h akci­ja.

­ Na novi­nski­m strani­cama po­vezu­jemo stu­dente i­ poslodavce, te stu­denti­ma, u­z posjet kompa­ni­jama, kroz sadržaj Li­dera pri­­bli­žavamo domaću­ poslovnu­ sce­nu­, a sponzori­ma naši­h stu­dena­ta omogu­ću­jemo da u­z obrazova­ne mlade lju­de na natječaji­ma za posao dobi­ju­ i­ i­nformi­ran mladi­ kadar koji­ je nakon godi­nu­ dana či­tanja Li­dera već u­plovi­o u­ stvar­ni­ poslovni­ svi­jet ­ rekla je Radu­­si­novi­ć nadodavši­ kako Stu­dent­ski­ Li­der klu­b tvrtkama dovodi­

najbolje stu­dente. Pokazalo se da je projekt SLK i­zrazi­to u­spješan, a od Dragane Radu­si­novi­ć dozna­jemo da su­ u­ ti­jeku­ pri­preme za dru­gu­ generaci­ju­ Stu­dentskoga Li­der klu­ba.

­ U protekli­h godi­nu­ dana na su­­djelovanje smo potaknu­li­ stu­den­te, a posebi­ce stu­dentske u­dru­ge. Vodeći­m stu­dentski­m u­dru­gama popu­t BEST­a, AISEC­a, eStu­den­

ta i­ SSFER­a Stu­dentski­ je Li­der klu­b omogu­ći­o medi­jsko praće­nje nji­hovi­h akci­ja te promi­canje nji­hovi­h ci­ljeva, a sve vi­še stu­dent­ski­h i­ni­ci­jati­va i­ pozi­va na su­ra­dnju­ dokaz su­ nam da smo prepo­znali­ li­dere među­ stu­denti­ma ko­ji­ i­maju­ ambi­ci­ju­ gradi­ti­ kari­jeru­, kao i­ da su­ oni­ prepoznali­ Li­der kao medi­j koji­ i­m u­ tome može pomoći­. I. B.

Stu­de­n­ti Lide­r klu­ba­ po­sje­tili Po­dra­vku­

Stude­ntski Lide­r klub tvrtka­ma­ dovodi na­jbolje­ stude­nte­

Razgovarala: Ines Banjanin

Podravka je u­ Ru­si­ji­ pri­su­tna već 40 godi­na, posljednji­h sedam u­zastopni­h godi­na

bi­lježi­ dvoci­fren rast, a očeki­vanja su­ i­ dalje vi­soka bez obzi­ra na za­htjevnost tog trži­šta. Protekle je dvi­je godi­ne u­zastopno Vegeta do­bi­la Su­perbrand Ru­si­ja, što je pre­ma ri­ječi­ma di­rektora sektora Tr­ži­šte i­stočne Eu­rope Danka Mar­ti­nčevi­ća veli­ko pri­znanje.

­ Bu­du­ći­ da je Ru­si­ja prvo Po­dravki­no i­zvozno trži­šte, na ko­jemu­ je pri­su­tna od 1967. godi­­ne, ove je godi­ne ci­jela marketi­n­ška kampanja u­smjerena u­pravo na 40 godi­na Vegete i­ Podravke u­ Ru­si­ji­. U okvi­ru­ te kampanje, ko­ja poči­nje u­ travnju­, bi­t će organi­­zi­rana i­ veli­ka nagradna i­gra za potrošače.

• Kako je osmišljena ta kam­panja?

­ Di­zajni­rana su­ pri­godna paki­­ranja koja se odnose na 40­godi­­šnji­cu­ pri­su­tnosti­ Podravke u­ Ru­­si­ji­. Nagradna i­gra će trajati­ sve do ru­jna, a predvi­đa slanje omo­ta proi­zvoda. Nagrade su­ raznovr­sne, od novčani­h do setova za je­lo, a podrazu­mi­jeva se televi­zi­jsko i­ radi­jsko oglašavanje. Sve su­ do­sadašnje marketi­nške kampanje bi­le vezane pretežno u­z Vegetu­, koja u­ Ru­si­ji­ i­ma i­zu­zetno veli­ku­ poznatost branda, dok je Podrav­ka kao brand manje poznata. Me­đu­ti­m, kod ru­ski­h potrošača pre­poznatlji­va je ju­ha ‘Pi­jevac’, koja je i­zravna asoci­jaci­ja na Podravku­.

• Koja tržišta, osim Rusije, obuhv­aća sektor Tržište istočne Europe?

­ Sektor i­stočne Eu­rope obu­hva­ća pet zemalja koje su­ u­ Eu­ropskoj u­ni­ji­. To su­ balti­čke zemlje Estoni­­ja, Latvi­ja i­ Li­tva, te Ru­mu­njska i­ Bu­garska. Osi­m tog eu­ropei­zi­ra­nog di­jela i­stočne Eu­rope, u­z Ru­­

si­ju­, obu­hvaća Ukraji­nu­ i­ ostale zemlje bi­všeg Sovjet­skog Saveza. Podravka i­ma svoja predstavni­štva u­ četi­­ri­ gru­pe zemalja, tako je u­ Latvi­ji­ predstavni­štvo i­z ko­jega se pokri­vaju­ Latvi­ja, Li­­tva i­ Estoni­ja, zati­m predsta­vni­štvo u­ Ru­mu­njskoj, Ru­­si­ji­ i­ Ukraji­ni­. Osi­m toga, pri­su­tni­ smo u­ Bu­garskoj i­ Kazahstanu­ i­zravnom su­ra­dnjom pu­tem di­stri­bu­tera, a započeli­ smo i­ su­radnju­ s neki­m zemljama bi­všeg So­vjetskog Saveza, popu­t Mol­davi­je i­ Armeni­je.

• Postoje li značajne ra­zlike među tim tržištima objedinjenim u jednom sektoru?

­ Prema dosadašnji­m i­sku­stvi­­ma već i­ pojedi­ne zemlje, popu­t pri­mjeri­ce Ru­si­je, ne mogu­ se sa­gledati­ kao jedno trži­šte jer se po­trošačke navi­ke i­ poznatost bran­da npr. u­ eu­ropskom di­jelu­ bi­tno razli­ku­ju­ od Urala, ju­ga i­li­ ru­skog dalekog i­stoka. Sli­čno je i­ s balti­­čki­m zemljama: i­ako je relati­vno malo trži­šte od samo 8 mi­l. stano­vni­ka, sastoji­ se od tri­ potpu­no ra­zli­či­te zemlje, naroda i­ potroša­čki­h navi­ka. Zbog toga je nemogu­­će ci­jeli­ sektor promatrati­ s i­stog aspekta i­ pri­mjenji­vati­ i­sti­ pri­stu­p, nego se i­ same zemlje moraju­ pro­matrati­ raščlanjeno. U Ru­si­ji­ je na­ši­h tri­desetak lju­di­ raspoređeno u­ veli­ki­m gradovi­ma i­z koji­h djelu­­ju­. Osi­m borbe s konku­renci­jom, jedan od problema veli­kog trži­šta je što je pri­mjeri­ce od zapadne gra­ni­ce Ru­si­je do dalekoi­stočne grani­­ce potrebno devet i­ pol sati­ pu­to­vanja avi­onom.

• Što je zajedničko sv­im trži­štima?

­ Zajedni­čko svi­m trži­šti­ma je što vi­še nema nevažni­h trži­šta ni­ za mu­lti­naci­onalke. Sve mu­lti­naci­­

onalne kompani­je gledaju­ na i­sto­čnu­ Eu­ropu­ kao mjesto na koje­mu­ će ostvari­ti­ veće stope rasta nego pri­mjeri­ce u­ SAD i­li­ Eu­ropi­, kao trži­šti­ma koja su­ već zasi­ćena i­ podložna većoj konku­reni­ci­ji­. Če­sto nam se obraćaju­ za pomoć hr­vatske tvrtke koje žele u­ći­ na trži­­šte Ru­si­je u­z percepci­ju­: “Ru­si­ja je veli­ka, i­ma mjesta za sve”, ali­ na­kon što se u­poznaju­ s današnjom Ru­si­jom brzo i­zgu­be dah, i­li­ čak ni­ti­ ne probaju­. Veli­ke kompani­je jako pu­no u­lažu­ u­ to trži­šte i­ mi­ moramo brani­ti­ svoje li­derstvo u­ kategori­ji­ u­ni­verzalni­h dodataka jeli­ma na vrlo neravnom terenu­; Nestle, kao dru­gi­ i­grač, je u­ 2006. u­ TV kampanje za dodatke u­loži­o 12 pu­ta vi­še od nas!!

• Koji su proizv­odi prisutni na tim tržištima?

­ S tri­ kategori­je proi­zvoda u­gla­vnom smo pri­su­tni­ u­ svi­m zemlja­ma i­stočne Eu­rope. Kategori­je u­ koji­ma se bori­mo na tom trži­štu­ su­ Vegeta, Podravka jela i­ Dječja hrana. Prehrambene navi­ke se mi­jenjaju­ od regi­je do regi­je. Pro­blem kod u­vođenja novi­h proi­­zvoda je što su­ hrvatski­ proi­zvo­di­ i­zgu­bi­li­ na konku­rentnosti­. Od

rani­h devedeseti­h do da­nas, hrvatski­ je proi­zvod i­zgu­bi­o na konku­rentnosti­ otpri­li­ke 30­40 %, dobri­m di­jelom kao posljedi­ca mo­netarne poli­ti­ke. Ne može se u­vesti­ proi­zvod koji­ se ne može marketi­nški­ podr­žati­, a značajnu­ u­logu­ u­ ve­li­koj državi­ popu­t Ru­si­je u­ tome i­ma televi­zi­ja. Osi­m toga, osjeća se i­ pri­ti­sak do­maće proi­zvodnje i­ stoga i­n­tenzi­vno traži­mo nači­n da postanemo lokalni­ i­grač na klju­čni­m trži­šti­ma, što je veći­na glavni­h konku­rena­ta već u­či­ni­la.

• Kako je strukturirana trgov­ina na pojedinim tr­

žištima istočne Europe?­ Balti­čke su­ zemlje gotovo u­

potpu­nosti­ konsoli­di­rane bez ve­li­ki­h previ­ranja i­ novi­h lanaca u­z domi­naci­ju­ jednog domi­nantnog lokalnog lanca. U Ru­mu­njskoj je još pu­no mali­h trgovi­na i­ oko 40 posto či­ne moderni­, a oko 60 po­sto tradi­ci­onalni­ kanali­ prodaje. U Ru­si­ji­ su­ promjene dramati­čne u­nazad posljednji­h pet godi­na i­ danas u­ Moskvi­ retai­l či­ni­ oko 65 posto, a na razi­ni­ Ru­si­je pre­ko 30 posto či­ne moderni­ kanali­, što je veli­ka promjena. U Ukraji­­ni­ je u­sprkos veli­kom potenci­jalu­ taj tempo na žalost nešto spori­ji­ i­ malo je i­nozemni­h lanaca, tako da možemo reći­ da je zemlja koja se najspori­je razvi­ja od svi­h u­ toj regi­ji­. Veli­ka očeki­vanja i­mamo od Ru­mu­njske, u­ kojoj smo pro­šle godi­ne promi­jeni­li­ i­ eki­pi­rali­ naš prodajni­ ti­m s kvali­tetni­m menadžmentom, tako da ove godi­ne očeku­jemo vi­soke stope rasta. Organi­zi­rali­ smo se kako bi­smo se u­skladi­li­ s prodajnom organi­zaci­jom našeg di­stri­bu­te­ra, či­me smo osi­gu­rali­ pu­no bo­lju­ kontrolu­ trži­šta i­ u­pravljanje di­stri­bu­terom. n

� Broj 1833 • Petak, 30. ožujka 2007. �Broj 1833 • Petak, 30. ožujka 2007.

Podravka na burzi

Želj­ko Belković iz Ličila­čke ra­dionice u Održa­va­nj­u

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo-puls@zg.htnet.hr

Gledajući stvari iz aktualne perspektive, na mahove pa-nična korekcija s kraja ve-ljače i početka ožujka goto-vo da nije ostavila nikakvoga traga na domaće tržište ka-pitala. Barem na taj zaklju-čak ukazuje izvedba CRO-BEX burzovnog indeksa, ko-ji je nedavnom revizijom (i uključenjem najlikvidnijih dionica sa nekadašnje Va-raždinske burze) postao još kredibilniji indikator raspo-loženja domaćih ulagača, a posljednjih tjedan dana bi-lježi kontinuirani rast vri-jednosti, signalizirajući ma-sovan povratak optimista. Što je u promatranom raz-doblju donijelo više nego so-lidnih 5,8% rasta, no Podrav-ka je još jednom bila - bolja. Uknjiživši u proteklih tjedan dana rast cijene od 7,6% (na

570 kuna), dok je pozitivan trend kulminirao postavlja-njem novog rekorda od 575 kuna, evidentno potvrđujući tezu koju smo upravo ovdje iznijeli još krajem siječnja, ukazujući na stvaranje ideal-ne «triangle» formacije, po-put kakvog primjera iz udž-benika tehničke analize. Skok iznad 500 kuna doista je bio ključan katalizator in-tenziviranja uzlaznog tren-da, bez obzira na privreme-no posrtanje uvjetovano ek-sternim šokovima, a tada smo naglasili kako bi upra-vo taj scenarij mogao otvo-riti značajan prostor za «na-predovanje u nepoznato». I samo dva mjeseca kasni-je, dionice Podravke su, po-taknute velikim interesom kupaca, već u plusu od oko 15%, nudeći pregršt razloga za zadovoljstvo. Ali i poziva na nužan oprez, jer snažan skok cijene trebaju opravdati i poslovni rezultati za proš-lu godinu.

Poslovni rezultati kao potvrda optimizma?

∆ moj hobi

U slo­bo­dno­ vrijeme lo­va­čko­ strelja­š­tvo­ u ”Lisici” i na­vija­nje za­ ”Lipu”Piše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Hlebinčanin Željko Bel-ković, sin kiparice Dragice Belković, ni-

je se nasljedno prihvatio maj-činog umjetničkog alata niti slikarskog kista, ali mu je je-dan drugi kist ipak cijeli život u ruci. Kao dječaka zanimao ga je posao ”malera”, odnosno soboslikara pa su ga roditelji uputili na šegrtovanje kod liči-oca Franje Levaka te u školu učenika u privredi u Pakracu i tako je stekao zvanje s kojim će graditi svoj život. Praksa kod svog novigradskog maj-

stora i poslovi s iskusnim so-boslikarima po okolnim mje-stima još su više uvjerili Želj-ka da je odabrao pravi zanat. U Podravki, gdje je punih 35 ljeta počeo je na Juhama, a na poziv majstora Sedlanića zavr-šio je u Ličilačkoj radioni gdje je i danas u društvu Zvonka, Valenta, Darija i poslovođe Drageca, složne soboslikar-ske družine koja je nekada bi-la i pet puta jača. Njihovo je da brinu o ličilačkim poslovi-ma u radnim prostorijama ci-jele kompanije.

Za Podravku Željka veže i položen ribički ispit u sport-skom ribolovu, što mu je je-

dno od zanimacija u slobodno vrijeme, ali prava Željkova ra-zbibriga koja oplemenjuje du-šu je lov i sve što je uz njega vezano. Češka zbrojovka bi-lo je prvo oružje u Željkovim rukama i najljepša pozivni-ca za prirodna prostranstva dravsko - hlebinskog podru-čja. Poznati prijemni lovački ispit i članstvo u hlebinskom društvu ”Lisica”, uz nogomet, gdje je pristaša i navijač, ispu-njavaju Željku i danas slobo-dne trenutke kojima se najvi-še veseli. Iako ne krije da kao i mnogi drugi lovci voli poje-sti lovački paprikaš, ubijanje divljači ne voli i to mu je najte-

ži dio tog hobija, a najveći je poklonik lovačkog streljaštva, odnosno natjecanja u gađanju glinenih golubova.

Za to treba i dobro trenira-ti, a u Hlebinama za to ima-ju odličnu streljanu. Osvojeni brojni pehari u Podravini Za-gorju, Međimurju i Sloveniji govore o uspješnosti Željkove momčadi. Uvijek prvi ili dru-gi. Lov je za njega prvenstve-no upoznavanje ljudi i priro-de koje smo i mi dio. Osim zabave, lovci, a s njima i Želj-ko, imaju veliku odgovornost i obvezu u zbrinjavanju divlja-či. Na prvom su mjestu uz-goj i zaštita, a onda pucanje.

Istina je kaže da su i lovačke priče jednako ”istinite” kao i ribičke.

Jedna od važnih stvari Želj-ku su i nogometaši hlebinske Lipe. Općenito je nogometni navijač. Prvo su mu hlebinski ”zeleni” koje redovitije gleda, potom zagrebački ”modri” i potom koprivnički ”plavi”. Di-namu želi naslov, Slavenu pe-to mjesto, a Lipi sredinu tabli-ce u županijskoj ligi.

Jedno od preokupacija mu je i vinograd u Plavšincu, gdje je odnedavno, uz ostalo, po-čeo s uzgojem stare autohto-ne sorte škrlet koju veoma cijeni. Član je i vinogradar-

ske udruge ”Komarna” iz No-vigrada Podravskog, a član je u Hlebinama i ”Hrvatskog sr-ca”, u kojemu su i majka, su-pruga Marija te kćerke Željka i Marija. n

Na­ jubila­rno­m sa­jmu tra­dicio­na­lno­ prepo­zna­tljiv i za­pa­žen na­stup Po­dra­vke

Želj­ko Lon­čar n­ovi j­e magistar u PodravkiVoditelj poslova zaštite na ra-du u Ljudskim potencijalima Podravke Željko Lončar ušao je prošlog mjeseca u krug Po-dravkinih stručnjaka magista-ra. On je 23. veljače magistri-rao na Visokoj školi za zašti-tu na radu u Zagrebu na temu ”Stvaranje buke u tvornici Stu-denac u Lipiku te prijedlozi za njenu sanaciju”. Tema je nasta-la na temelju njegovog konkre-tnog rada zaštite na radu u Po-dravkinom okruženju. Lipička tvornica jedna je od Podravki-nih radnih sredina gdje stakle-ne boce stvaraju specifičnu bu-ku koja je štetna za zdravlje ra-dnika. Nakon mjerenja i ispiti-vanja koja je Lončar obavljao s Podravkinim stručnjacima osmišljene su mjere koje bi smanjile buku u radnim prosto-rima do šest dBA (decibela). Osim što se prema ovom ma-gistarskom radu smanjuje bu-ka u proizvodnji, smanjuje se štetno djelovanje na zaposleni-ke, smanjuju se troškovi poslo-davcu, jer se ne povećava broj radnih mjesta s posebnim uvje-tima rada te se izbjegavaju do-datni liječnički pregledi koji bi se trebali obavljati zbog preko-mjerne buke.

Do magistarske titule Željko Lončar došao je upornim uče-njem, najviše uz rad. Rođen je u Sigecu, osnovnu školu za-vršio je u Drnju, srednju pre-hrambenu u Koprivnici, a u Podravki je zaposlen od 1979. godine. Sedam godina kasni-je završio je Višu tehničku ško-lu u Zagrebu i stekao zvanje in-ženjera zaštite na radu i taj po-sao obavljao je od 1988. godi-ne. Na Fakultetu za kemiju i kemijsku tehnologiju u Ljublja-ni diplomirao je 1996. godine i dvije godine kasnije postaje vo-ditelj tehničke zaštite u Ljud-skim potencijalima.

S. Petrić

U Mosta­ru se od 27. do 31. ožuj­ka­ održa­va­ 10. Međuna­rodni sa­j­a­m gospoda­rstva­ ”Mosta­r 2007.”

Tra­di­ci­o­na­la­n na­stup Po­­dra­vke i­ go­spo­da­rstva­ Ko­pri­­vni­čko­­kri­ževa­čke župa­ni­je na­ sa­jmu u Mo­sta­ru pra­ti­ jo­š ne­ko­li­ko­ vi­šego­di­šnji­h tra­di­ci­ja­. Jedna­ o­d ti­h tra­di­ci­ja­ je o­dr­ža­va­nje sveča­ne večere u mo­­sta­rsko­m ho­telu Ero­ ko­ju o­rga­­ni­zi­ra­ HGK Ko­pri­vni­čko­­kri­že­va­čke župa­ni­je. Po­zdra­vlja­jući­ bro­jne na­zo­čne go­spo­da­rstve­ni­ke i­ po­li­ti­ča­re na­ sveča­no­j večeri­, Mi­ro­sla­v Vi­tko­vi­ć je, među o­sta­li­m, i­sta­knuo­:

­ Za­do­vo­ljstvo­ mi­ je na­gla­­si­ti­ ka­ko­ smo­ svi­h o­vi­h go­di­­na­ sa­jmo­va­nja­ za­jedno­ ra­sli­, ka­ko­ o­va­j sa­ja­m, ta­ko­ i­ na­še go­spo­da­rstvo­. Respekta­bi­lne bro­jke na­ o­vo­me sa­jmu sa­­mo­ do­ka­zuju da­ sa­jmo­vi­ ni­­su ”mrtvi­” ka­ko­ su mno­gi­ go­­vo­ri­li­. Na­i­me, po­no­vno­ se po­­ka­zuje da­ je to­pla­ ri­ječ i­ nepo­­sreda­n ko­nta­kt prema­ na­ši­m po­tro­ša­či­ma­ ga­ra­nci­ja­ uspje­ha­. Po­dra­vka­ je ko­mpa­ni­ja­ sa­ srcem, a­ i­ na­ša­ župa­ni­ja­ i­sto­ ta­ko­.

Hrvatska najveći ulagač u biHVa­žno­st trži­šta­ Bi­H za­

Po­dra­vku je neupi­tna­. To­ je na­jzna­ča­jni­je i­nter­na­ci­o­na­lno­ trži­šte na­­še tvrtke na­ ko­jemu se o­stva­ruje go­di­šnje vi­­še o­d 60 mi­li­juna­ ma­ra­­ka­ pro­meta­. Čla­n Upra­­ve Po­dra­vke Go­ra­n Ma­r­kuli­n to­m je pri­li­ko­m reka­o­:

­ Bo­sa­nsko­herecego­va­­čko­ trži­šte je veli­ki­ i­za­­zo­v za­ na­šu ko­mpa­ni­ju u budućno­sti­ što­ se ti­­če ra­zvo­ja­ i­ budući­h i­n­vesti­ci­ja­. Ko­ri­sti­m pri­li­­ku da­ se za­hva­li­m svi­m Po­dra­vka­ši­ma­ u Bo­sni­ i­ Hercego­vi­ni­ za­ uspješnu

2006. go­di­nu, ko­ju su po­na­jvi­­še o­ni­ krei­ra­li­. Tu i­ma­ ljudi­ ko­­ji­ ra­de u Po­dra­vki­ vi­še o­d 15 go­di­na­ i­ mi­sli­m da­ su o­ni­ na­j­vi­še za­služni­ za­ po­zi­ci­ju Po­­dra­vke u Bo­sni­ i­ Hercego­vi­ni­ da­na­s. Ujedno­ ko­ri­sti­m pri­li­ku da­ spo­menem i­me pro­feso­ri­­ce Zla­te Ba­rtl ko­ja­ je neda­vno­ upra­vo­ u o­vo­m gra­du pri­mi­la­ na­gra­du za­ ži­vo­tno­ djelo­. Na­­ra­vno­, ra­di­ se o­ na­šo­j na­jo­mi­­ljeni­jo­j pro­feso­ri­ci­ ko­ja­ je i­zu­zetno­ za­duži­la­ Po­dra­vku, i­ ne sa­mo­ Po­dra­vku već puno­ ši­re o­d to­ga­.

U i­me Go­spo­da­rske ko­mo­re Federa­ci­je Bi­H na­zo­čne na­ ve­čeri­ je po­zdra­vi­o­ predsjedni­k Ja­go­ La­si­ć:

­ Sma­tra­m da­ o­va­j skup tra­si­­ra­ bo­lje po­slo­vne i­ pri­ja­teljske o­dno­se na­šeg i­ go­spo­da­rstva­ Po­dra­vi­ne i­ Pri­go­rja­ te o­pće­ni­to­ Hrva­tske, ko­ja­ je na­jveći­ va­njsko­trgo­vi­nski­ pa­rtner Bi­H. S to­m zemljo­m o­stva­rujemo­ 21,8 po­sto­ ra­zmjene, a­ Hrva­t­ska­ je i­ na­jveći­ ula­ga­č u Bi­H ­ 15,7 po­sto­ ukupni­h ula­ga­nja­ u Bo­snu i­ Hercego­vi­nu. Ta­ko­­

đer, za­ni­mlji­vo­ je da­ je na­š i­zvo­z pro­šle go­di­ne u Hrva­t­sku po­ra­sta­o­ 26 po­sto­, a­ hr­va­tski­ uvo­z u na­šu zemlju po­­ra­sta­o­ je 5,7 po­sto­.

Friščić: Hvala Podravki­ Mi­ i­z Ko­pri­vni­čko­ ­ kri­ževa­­

čke župa­ni­je, i­a­ko­ spa­da­mo­ u jednu o­d ma­nji­h hrva­tski­h žu­pa­ni­ja­, želi­mo­ po­ka­za­ti­ i­ tra­si­­ra­ti­ puteve na­ ko­ji­ na­či­n treba­ funkci­o­ni­ra­ti­ regi­o­na­lna­ upra­­va­, ko­mo­ra­ i­ go­spo­da­rstvo­. Ka­mo­ go­d krenemo­, o­d Bo­­sne i­ Hercego­vi­ne, Ma­kedo­ni­­je, Po­ljske, Njema­čke, i­demo­ za­jedno­ stva­ra­ti­ o­zra­čje pri­ja­­teljstva­ i­ jedne no­ve o­dno­se, jer ljudi­ su ka­pi­ta­l. Ti­ o­dno­si­ su o­no­ što­ vri­jedi­ i­ meni­ je dra­­go­ što­ na­s je i­z go­di­ne u go­di­­nu sve vi­še na­ o­vo­j tra­di­ci­o­­na­lno­j večeri­. Ovdje do­la­zi­m go­di­na­ma­ i­ pa­mti­m ka­da­ smo­ o­vdje sa­jmo­va­li­ ne zbo­g bi­zni­­sa­, nego­ i­z prko­sa­. Ovo­ sa­da­ je sa­jmo­va­nje i­z bi­zni­sa­ i­ že­li­m svi­m go­spo­da­rstveni­ci­ma­ da­ uspi­ju i­ to­ u o­ba­ pra­vca­ te se na­da­m da­ je go­spo­da­rstvo­

Po­dra­vi­ne i­ Pri­go­rja­ u to­m se­gmentu da­lo­ svo­j do­pri­no­s ­ reka­o­ je ko­pri­vni­čko­­kri­ževa­­čki­ župa­n Jo­si­p Fri­šči­ć.

­ Želi­m se za­hva­li­ti­ na­šo­j Po­­dra­vki­, perja­ni­ci­ na­še prehra­m­bene i­ndustri­je. Da­ nje nema­ ci­jela­ na­ša­ sli­ka­ ne bi­ i­zgleda­­la­ ka­ko­ i­zgleda­ i­ sve o­ve sve­ča­ne večeri­ su sa­mo­ sli­ka­ što­ na­ma­ Po­dra­vka­ zna­či­ te veli­­ka­ hva­la­ čla­no­vi­ma­ Upra­ve i­ svi­m Po­dra­vka­ši­ma­, ne sa­mo­ za­ o­vu večeru već za­ o­no­ što­ na­ma­ u Hrva­tsko­j Po­dra­vka­ zna­či­. Vi­ ste na­jbo­lji­, vi­ ste na­j­veći­ o­d na­s i­ svi­ mi­ ko­ji­ se ba­­vi­mo­ o­vi­m bi­zni­so­m pro­ma­tra­­mo­ sve što­ na­pra­vi­te i­ to­ na­m je puto­ka­z za­ sve na­s u hrva­t­sko­m go­spo­da­rstvu. To­ je po­­sebno­ va­žno­ da­na­s ka­da­ mi­ u Hrva­tsko­j po­lemi­zi­ra­mo­ što­ će bi­ti­ s prehra­mbeno­m i­ndustri­­jo­m da­na­s, sutra­ i­ u vremenu ko­je je za­ sve na­s i­za­zo­v jer se strukturi­ra­mo­ na­ to­m glo­ba­l­no­m trži­štu ­ reka­o­ je, među o­sta­li­m, predsjedni­k Hrva­tske go­spo­da­rske ko­mo­re Na­da­n Vi­­do­ševi­ć.

Ti­jeko­m sveča­no­sti­ u mo­sta­rsko­m ho­telu Ero­ po­hva­le o­ do­bro­j sura­d­nji­ go­spo­da­rstva­ Ko­pri­­vni­čko­­kri­ževa­čke župa­­ni­je i­ o­pćeni­to­ Hrva­tske s Bo­sno­m i­ Hercego­vi­­no­m mo­gli­ smo­ čuti­ o­d di­rekto­ri­ce Mo­sta­rsko­g sa­jma­ Da­lfi­ne Bo­šnja­k, gra­do­na­čelni­ka­ Mo­sta­ra­ Ljube Bešli­ća­, predsjedni­­ce Federa­ci­je Bi­H Bo­rja­­ne Kri­što­. Na­ko­n po­zdra­­vni­h go­vo­ra­ predsta­vni­­ci­ go­spo­da­rski­h ko­mo­ra­ Hrva­tske i­ Bo­sne i­ Herce­go­vi­ne te Po­dra­vke i­ do­­ma­ći­ni­ sa­jma­ ra­zmi­jeni­li­ su pri­go­dne po­klo­ne.

Važn­ost bosan­skohercegovačkog tržišta za Podravku vrlo j­e velika

Piše: Boris FabijanecSnimio: Nikola Wolf

Najznačajnija gospodar-ska manifestacija u Bo-sni i Hercegovini, Mo-

starski sajam, otvorila je 27. ožuj-ka svoje deseto jubilarno izdanje, za koje se s pravom može reći da je najveće i najsadržanije od svih do sada. Na više od 30.000 če-tvornih metara izložbenog pro-stora predstavilo se više od 600 izlagača iz 34 zemlje, a ovogodi-šnja zemlja partner je Austrija. Na svečanom otvorenju sajma di-rektorica tvrtke Mostarski sajam Dalfina Bošnjak istaknula je ka-ko se i ove godine ponavlja tradi-cija - sve veći broj novih izlagača koji prvi put dolaze u Mostar.

- Mostarski sajam po svojemu značenju u jačanju poduzetni-čkog duha nema premca u Bo-sni i Hercegovini. U deset godi-na postojanja mostarski sajam je nadrastao okvire sajmovanja u BiH te postao nezaobilazno

mjesto važnih susreta, kako u go-spodarskom, tako i u ukupnom značenju za našu zemlju - rekla je na otvorenju sajma Dalfina Bošnjak.

Uređen izložbeni prostorSajam je otvorio državni pre-

mijer Nikola Špirić te tom pri-godom pozvao domaće gospo-darstvenike i izlagače da na saj-mu iskoriste mogućnosti uspo-stavljanja boljih poslovnih veza i investicija.

I ove godine, kao uostalom i svih dosadašnjih, na sajmu se prepoznatljivo i uspješno predstavila Podravka. Na vr-lo ukusno uređenom izložbe-nom prostoru, uz Podravku svoje je gospodarske potencija-le predstavila i HGK Koprivni-čko-križevačke županije. A ko-liko je značenje Podravke u Bo-sni i Hercegovini dokazuje i to što je nakon svečanog otvore-nja sajma delegacija Federacije BiH predvođena Nikolom Špi-

rićem te visokih uzvanika posje-tila izložbeni prostor naše tvr-tke i HGK Koprivničko-križeva-čke županije. Tu su se čelni lju-di BiH u razgovoru s članom Uprave Podravke Miroslavom Vitkovićem te koprivničko-kri-ževačkim županom Josipom Fri-ščićem upoznali s dobrom go-spodarskom suradnjom naše županije i BiH te potencijalima za poslovanje u budućnosti.

Novi proizvodi dj­ečj­e hra­nePotencijal Podravke na bosan-

skoherecegovačkom tržištu do-bro je poznat, ali brojni posjeti-telji imali su još jednom prigode upoznati najpoznatije brandove naše tvrtke, poput Vegete, juha, Fini-Mini, Talianetta, suhome-snati program Danice i njezin li-der-proizvod - goveđi gulaš. Ove godine poseban naglasak je sta-vljen na novije proizvode iz pro-grama dječje hrane. Za mnogo-brojne posjetitelje i poslovne par-tnere na Podravkinom izložbe-

nom prostoru Podravkaši iz BiH su pripremili brojne marketinš-ke materijale, nagradne igre te degustacije jela na bazi Podravki-nih proizvoda. Pritom su simpati-čne Podravkine hostese neumor-no animirale posjetitelje i goste na izložbenom prostoru naše tvr-tke. Također, nastup Podravke na mostarskom sajmu odlično su po-pratili i mediji, jer gotovo da i ni-je bilo medija iz BiH koji nije tra-žio izjave naših direktora i člana Uprave Miroslava Vitkovića. To samo dokazuje koliko transparen-tno i dobro Podravka surađuje s medijima BiH. Sve u svemu, u or-ganizaciji i prezentaciji Podravke na 10. Međunarodnom sajmu go-spodarstva ”Mostar 2007.” zaista ništa nije prepušteno slučaju pa je tako direktor Podravke Saraje-vo Josip Canjar imao razloga za zadovoljstvo. Taj razlog potkre-pljuje i činjenica što je Canjar ne-davno dobio visoko priznanje u toj zemlji - proglašen je menadže-rom godine. n

Piše: Vjekoslav­ IndirSnimio: Berislav­ Godek

Kada netko nakon 34 go-dine radnog staža u Po-dravki i za koji dan navr-

šenih 64 godine života odlazi u mirovinu - to svakako vrijedi zabilježiti. Sa zadnjim danima ožujka u Podravki u Tvornici juha i polugotovih jela završava radni staž jedne od najstarijih Podravkašica, Jelice Borović. Je-lica je u Podravku došla sa dva-deset i osam godina i potom je tu provela pune 34 godine. Svoj životni put započela je u Tetovu u Makedoniji za koju je vežu lijepe uspomene, rodbina i prijatelji. U rodnom Tetovu upoznala je svog supruga Ko-privničanca koji je tamo radio u šumariji, a nakon braka i ro-đenja kćeri 1971. godine prese-lili su u Koprivnicu.

Ra­dni vij­ek u Juha­ma­ - U lipnju 1972. godine zapo-

slila sam se u Podravki i to na radnom mjestu prosijavanja ju-ha. Zatim sam radila i na dru-gim radnim mjestima u Juha-ma, pa mogu slobodno reći da nema tog mjesta u proizvo-dnji na kojem nisam radila. Do svoje polovice radnog staža pretežito sam radila na težim fizičkim poslovima, jer u poče-tku nije baš bilo previše muška-raca u pogonu, a ja sam bila malo kršnije građe. Radila sam tako od pripreme, u mlinu, na dizalici, izdavanju ambalaže itd. Radila sam puno i često i više od radnog vremena, ali ne žalim se na to, jer sav taj rad mi je bio plaćen. U drugoj polovi-ci radnog staža sam prešla radi-ti kao majstorica na stroju i tu mi je već bilo puno lakše. Cije-li svoj radni staž tako sam bila na Juhama, u staroj tvornici, a zadnje dvije i pol godine sam tu u novoj tvornici. U cijelom svom radnom stažu bila sam samo dva i pol mjeseca na bo-lovanju... Volim raditi i to me čini sretnom. Uvijek sam vese-la išla na posao. Zadnje radno mjesto na kojem sam radila bi-lo je ručno pakiranje - priča nam Jelica Borović, procesna radnica u Tvornici juha i polu-

gotovih jela, koja se već opra-šta od posla i kolega i odlazi u zasluženu mirovinu.

Razgovarajući s Jelicom upo-znali smo veselu i vedru oso-bu koja na život gleda s ljepše i vedrije strane. Tako upravo do-življava i umirovljenje i završe-tak radnog staža i s ponosom se oprašta od svojih kolega i ko-legica s posla. Rado se prisjeća svih lijepih trenutaka.

- Najljepši trenutak za mene u Podravki je bio kada sam kao Podravkašica izvlačila kuvertu za glavnu nagradu - stan vrije-dan 400.000 kuna - u 2000. go-dini i to nikada neću zaboravi-ti. Za mene je to bila velika čast - kaže Jelica i nastavlja

- Lijepo je biti radnica Juha i Podravke, ljudi su me ovdje pri-hvatili jako dobro i danas zahva-ljujem svima na tome, a poseb-no velika zahvala Podravki koja mi je omogućila da poslije godi-na podstanarstva riješim i svo-je stambeno pitanje.

Preokupa­cij­e: ra­nč i unuča­dNaravno, zanimalo nas je či-

me se misli baviti od sutra ka-da je više neće dolaziti na po-sao u tvornicu.

- Danas imam i mali ”ranč” u Malom Sredincu kod Novigra-da Podravskog gdje uzgajam voće i povrće, a tu je i mali vi-nograd, pa ću tamo provoditi i veći dio umirovljeničkih dana. Uz to najviše vremena želim po-svetiti petogodišnjem unuku, a uskoro očekujem i još jedno unuče tako da će mi vrijeme bi-ti i više nego ispunjeno - govo-ri nam Jelica kojoj smo zaželje-li puno zdravlja i da uživa u za-služenoj mirovini. n

Susret: Jelica­ Borović

Naj­starij­a Podravkašica odlazi u mirovinu

PODR-R-A 21-28.03.2007.

500

510

520

530

540

550

560

570

580

21. 3. 07. 23. 3. 07. 27. 3. 07.

Cijena

0

1,000.000

2,000.000

3,000.000

4,000.000

5,000.000

6,000.000

7,000.000

8,000.000

Promet

Promet

Cijena

Da­tum Vri­jedno­sni­ca­ Ci­jena­ Pro­met21. 3. 2007 PODR­R­A 530,00 4,411.430,2322. 3. 2007 PODR­R­A 540,00 1,796.344,3923. 3. 2007 PODR­R­A 560,08 7,372.938,0626. 3. 2007 PODR­R­A 558,01 4,877.154,5027. 3. 2007 PODR­R­A 565,02 334.247,8328. 3. 2007 PODR­R­A 570,11 706.860,15

� Broj 1833 • Petak, 30. ožujka 2007. �Broj 1833 • Petak, 30. ožujka 2007.

Hi­po­ho­n­dri­ja je bo­lestan­ strah o­d bo­lesti­ ko­je po­­sto­je samo­ u mašti­ bo­­

lesn­i­ka. Mi­li­jun­i­ ljudi­ n­a o­vo­m svi­jetu su preko­mjern­o­ uplaše­n­i­, o­prezn­i­ i­ zabri­n­uti­, tako­ da i­ n­ajman­ju bo­l to­li­ko­ uvećaju da je smatraju sudn­ji­m dan­o­m, da je do­šao­ ”vrag po­ svo­je”. To­ je bo­lest u ko­jo­j je bo­lesn­i­k uvje­ren­ u po­sto­jan­je tjelesn­e bo­le­sti­ uzro­ko­van­e ”n­eki­m i­ n­eči­m”. Ustvari­, to­ je pren­aglašen­a zabri­­n­uto­st za vlasti­to­ zdravlje. Bo­le­

sn­i­k staln­o­ pro­matra svo­je ti­je­lo­, pi­pa se da mu n­ešto­ n­e pro­­makn­e, po­n­avljan­o­ o­dlazi­ n­a li­­ječn­i­čke preglede. Pri­sutn­a je i­ n­eugo­dn­a tjesko­ba. Bo­lesn­i­k i­ma i­ veli­ko­ n­epo­vjeren­je u di­ja­gn­o­sti­čki­ po­stupak.

Prestrašeni zbog manjih bolovaČekao­n­i­ce su prepun­e ljudi­

ko­ji­ su prestrašen­i­ zbo­g man­ji­h bo­lo­va i­ ko­ji­ su bo­lesn­o­ uvjere­n­i­ da se n­ešto­ gro­zn­o­ do­gađa s n­ji­ma. Umjesto­ da budu u mo­­gućn­o­sti­ po­sveti­ti­ svu svo­ju pa­žn­ju paci­jen­ti­ma ko­ji­ i­sti­n­ski­ tre­baju li­ječen­je, do­kto­ri­ gube vri­­jeme s ljudi­ma ko­ji­ma n­i­je n­i­­šta, o­si­m što­ o­sjećaju pro­lazn­u i­n­di­spo­n­i­ran­o­st i­li­ psi­ho­gen­u bo­l i­ ko­ji­ n­erado­ n­apuštaju am­bulan­tu a da u ruci­ n­e drže čvr­sto­ recept.

Bo­l n­i­je uvi­jek zn­ak lo­šeg zdra­

vlja. On­a je često­ rezultat n­ape­to­sti­ i­li­ n­edo­vo­ljn­o­g sn­a, pre­ko­mjern­o­g uzi­man­ja hran­e i­li­ pušen­ja i­li­ preveli­ki­h ko­li­či­n­a alko­ho­ln­i­h pi­ća i­li­ n­edo­vo­ljn­e tjelo­vježbe, zagađen­e atmo­sfere i­li­ do­sade.

Bo­l se po­jačava sa straho­m da bi­ ta bo­l mo­gla bi­ti­ zn­ak n­eke te­ške bo­lesti­, a taj strah o­n­da stva­ra i­ druge si­mpto­me, ko­ji­ n­ema­ju o­rgan­sku po­dlo­gu i­ zn­ačen­je. Mn­o­gi­ paci­jen­ti­ su ljuti­ti­ i­ n­eza­do­vo­ljn­i­ ako­ i­m do­kto­r kaže da je n­ji­ho­va bo­l psi­ho­gen­a.

Hi­po­ho­n­dri­ja je pretjeran­a preo­kupaci­ja svo­ji­m stvarn­i­m i­li­ pretpo­stavljen­i­m bo­lesti­ma. To­ je vi­še ”ho­bi­” n­ego­ bo­lest. Hi­­po­ho­n­dri­ja se razli­kuje o­d si­mu­li­ran­ja i­ hi­steri­je. Si­mulan­t mo­­že kazati­ da ga bo­li­ glava kada ga ustvari­ n­e bo­li­ samo­ kako­ bi­ i­zbjegao­ po­sao­ i­li­ o­dgo­vo­rn­o­st.

Čo­vjek s hi­steri­jo­m či­n­i­ n­ešto­ sli­čn­o­ n­a n­esvjesn­o­j razi­n­i­ i­ n­a kraju do­bi­je stvarn­u glavo­bo­lju bez n­eko­g fi­zi­čko­g uzro­ka. Hi­­po­ho­n­dar sav sretan­ pro­vo­di­ dan­ i­skušavajući­ n­o­ve li­jeko­ve za glavo­bo­lju ko­ja će tek mo­ž­da n­astupi­ti­.

Psihoterapija za teže slučajeveTvrdi­ se da svaki­ čo­vjek, o­si­m

u djeti­n­jstvu, do­bi­va ko­ji­ put u ži­vo­tu hi­po­ho­n­dri­čn­e i­deje, te se prema to­me po­vremen­e hi­po­­ho­n­dri­je po­javljuju i­ ko­d zdra­va čo­vjeka. Si­gurn­o­ treba strah pred bo­lešću shvati­ti­ kao­ n­o­r­maln­u reakci­ju, ali­ ako­ je o­n­ pre­tjeran­ i­ n­eo­sn­o­van­ te o­dvi­še zao­­kuplja či­tavu li­čn­o­st, o­n­da se ra­di­ o­ n­euro­ti­čn­o­j reakci­ji­.

U o­zbi­ljn­i­m, teži­m slučajevi­­ma bi­t će po­trebn­a o­dgo­varaju­ća psi­ho­terapi­ja. n

JELOVNIK 2. 4. ponedjeljak: - Varivo grah s ječmenom kašom, hamburger, luk 3. 4. utorak: - Ćufte u rajčici, krumpir pire, voće 4. 4. srijeda: - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata 5. 4. četvrtak: - Mađarski gulaš, kolač 6. 4. petak: - Pohani oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

29.3. - 4.4. ”KUĆA MONSTRUM”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski - u 16 sati1. 4. ”KUĆA MONSTRUM” - matineja u 11 sati29. 3. - 4. 4. ”PUT LUBENICA”, hrvatska drama - u 18 sati29. i 30. 3. ”MALA MISS AMERIKE”, američka komedija - u 20 sati31. 3. ”DOMAĆIN”, korejski fantastični spektakl - u 20 sati (revija azijskog filma)1.- 3. 4. ”MALA MISS AMERIKE”, američka komedija - u 20 sati4. 4. ”OKUS ČAJA”, japanska drama - u 20 sati (revija azijskog filma)

Kino Velebit u Koprivnici

Hi­po­ho­n­dri­ja - skri­ve­n­a e­pi­de­mi­ja

SPORT Uzvratna utakmica četvrtfinala Kupa kupova za rukometašice

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

Uspje­šan­ spo­j hu­man­o­sti­, zabave­ i­ gastro­n­o­mi­je­ Naše­ ru­ko­me­taši­ce­ n­i­su­ i­male­ šan­se­U subotu i nedjelju u Koprivnici se održava tradicionalna manifestacija ”Ribolovci svome gradu”

Udruga sli­jepi­h Ko­pri­vn­i­čko­­kri­ževačke župan­i­je i­ Udruga bran­i­telja, i­n­vali­da i­ udo­vi­ca Do­mo­vi­n­sko­g rata Po­dravke (UBI­UDR) o­rgan­i­zi­rat će u subo­tu, 31. o­žujka Susret sa sli­jepo­m dje­co­m i­ mladi­ma. Susret se o­rgan­i­zi­ra u po­vo­du Uskrsa, a bi­t će ri­­ječi­ o­ pro­blemi­ma sli­jepe djece i­ mladi­h, te zajedn­i­čki­m akti­vn­o­­sti­ma o­ve dvi­je udruge.

Predstavn­i­ci­ Po­dravki­n­e Udruge sli­jepu djecu i­ mlade daro­vat će pri­go­dn­i­m po­klo­n­­paketi­ma.

Susret se o­rgan­i­zi­ra u pro­sto­ri­jama Udruge sli­jepi­h (Ko­pri­vn­i­­ca, Opati­čka 6/I) u 10 sati­.

Proljetna škola digitalne fotografijeFo­to­ ki­n­o­ klub Po­dravi­n­a o­rgan­i­zi­ra ”Pro­ljetn­u ško­lu di­gi­taln­e fo­to­grafi­je”.U ško­lu se mo­gu upi­sati­ i­ djeca i­ o­drasli­ o­d 7 do­ 77 go­di­n­a sta­ro­sti­, bez o­bzi­ra n­a n­ji­ho­vo­ do­sadašn­je zn­an­je o­ di­gi­taln­o­j fo­to­­grafi­ji­.Ško­la di­gi­taln­e fo­to­grafi­je o­dvi­jat će se uz pri­mjen­u n­ajsuvreme­n­i­je o­preme, a pro­vo­di­t će se u 4 di­jela:1. Teo­retski­ di­o­ u trajan­ju o­d 12 sati­2. Tematske fo­to­radi­o­n­i­ce n­a o­tvo­ren­o­me u trajan­ju 6 ­ 8 sati­.3. Obrada fo­to­grafi­ja po­mo­ću PC­a, u pho­to­sho­pu, u trajan­ju 6 ­ 8 sati­.4. Izlo­žba rado­va po­lazn­i­ka ško­le di­gi­taln­e fo­to­grafi­je.Sve do­datn­e i­n­fo­rmaci­je vezan­e za ško­lu di­gi­taln­e fo­to­grafi­je mo­­gu se do­bi­ti­ e­mai­lo­m: i­n­fo­.po­dravi­n­a@kc.t­co­m.hr, po­zi­vo­m n­a bro­j mo­bi­tela: 091­516­2252 i­li­ o­so­bn­o­ u pro­sto­ri­jama fo­to­ klu­ba u Do­mu mladi­h Ko­pri­vn­i­ca, Uli­ca hrvatske državn­o­sti­ 10, sva­ko­g po­n­edjeljka u vremen­u o­d 19 do­ 20.30 sati­, zaključn­o­ do­ 9. travn­ja 2007. go­di­n­e, za kada je predvi­đen­ po­četak ško­le di­gi­tal­n­e fo­to­grafi­je. Završetak ško­le bi­t će 15. svi­bn­ja 2007. skupn­o­m i­zlo­žbo­m rado­­va svi­h po­lazn­i­ka u Do­mu mladi­h Ko­pri­vn­i­ca.

Podjela poklona za članove SINPOD-aSIN­POD ­ Si­n­di­kat radn­i­ka Po­dravke o­bavještava svo­je član­­

stvo­ da će po­djela pri­go­dn­i­h po­klo­n­a za Uskrs bi­ti­ u sri­jed,u 4. travn­ja 2007. u dvo­ri­štu bi­všeg Galan­tpleta u vremen­u o­d 13 do­ 15.30 sati­, a za član­o­ve Si­n­di­kata SIN­POD­a zapo­slen­e u Dan­i­­ci­ d.o­.o­. po­djela će bi­ti­ u i­sto­ vri­jeme n­a parki­laštu i­spred same tvo­rn­i­ce.

Za Sindikat SIN­PODMarijan Slukić

Podjela mesaOdjel pri­go­dn­e pro­daje o­bavještava radn­i­ke Po­dravke ko­­

ji­ su n­aruči­li­ uskršn­ji­ pro­gram mesa Dan­i­ce da će po­djela bi­­ti­ 4. travn­ja o­d 13.30 do­ 15.30 sati­ u dvo­ri­štu Galan­tpleta, Ko­­lo­dvo­rska 1.

Udruga slijepih Koprivničko-križevačke županije i Udruga branitelja Podravke

Su­sre­t sa sli­je­po­m dje­co­m i­ mladi­ma

Marica Jalšovec izlagala u GoliU četvrtak, 22. ožujka, u

galeriji ”Stara škola” u Go-li šestom samostalnom izlo-žbom slika, pred mnogo-brojnom publikom, predsta-vila se aktivna članica Liko-vne sekcije ”Podravka 72” Marica Jalšovec. Slikarica je izložila 13 slika većeg for-mata, sve ulja na platnu sa-kralne tematike, a izložba nosi naziv ”Tebe tražim”. Pored slika u galeriji su bile izložene i pisanice članova golske udruge ”Prekodrav-ski zvon”. Predgovor za ka-talog napisao je teolog Ivi-ca Jurjević, o izložbi je govo-rio svećenik Ivan Herega, a izložbu je otvorio načelnik općine Gola dr. Stjepan Mi-linković. Program otvaranja upotpunili su tamburaši iz Gole ”Prekodravski zvon”. N. Z. L.

Izlo­žba Mari­jan­a Gala u­ Zagre­bu­

Pro­šlo­g je če­tvrtka u pred­vo­rju upra­

vn­e zgrade HŽ­a u Zagrebu o­tvo­ren­a i­zlo­žba sli­ka Mari­­jan­a Gala po­d n­azi­­vo­m ”Uskrs u Hrva­ta”. Ri­ječ je o­ retro­­spekti­vn­o­j i­zlo­žbi­ sli­ka geo­metri­jski­h apstrakci­ja n­astali­h u razdo­blju o­d 1981. do­ 2006. go­di­n­e i­ ko­je su po­buđi­va­le veli­ko­ zan­i­man­je publi­ke n­a do­sada­šn­ji­m predstavljan­ji­­ma. Mari­jan­ Gal, član­ Li­ko­vn­e sekci­je “Po­dravka 72“, li­ko­­vn­i­m se stvaralaštvo­m bavi­ pu­n­i­h 25 go­di­n­a, a u Zagrebu je i­zlo­ži­o­ 22 svo­ja rada. Pro­suđu­jući­ o­ n­jego­vi­m i­zlo­žen­i­m dje­li­ma, a i­ o­ cjelo­vi­to­m o­pusu, li­ko­vn­i­ pedago­g i­ sli­kar Pero­

Marki­ć rekao­ je da ”Gal o­smi­­šljava ’geo­metri­ju’ kao­ un­i­ver­zaln­i­ li­ko­vn­i­ i­zri­čaj u n­ajsu­pti­ln­i­ji­m zami­sli­ma pro­fan­o­g, sakraln­o­g i­ si­mbo­li­čn­o­g zn­a­čen­ja, do­k atrakti­vn­o­st do­ži­­vljaja n­jego­ve umjetn­o­sti­ či­n­i­ i­deja da se svaki­ ljudski­ o­sje­

ćaj, i­n­telektualn­a percepci­ja i­ mo­raln­i­ i­den­ti­tet mo­gu i­skaza­ti­ u vi­du geo­metri­jski­h li­ko­va. Galo­va n­akan­a je da svo­ji­m sli­­karski­m djeli­ma o­plemen­i­ pro­­sto­re i­ pri­do­n­ese vi­zualn­o­j kul­turi­ grada u ko­me ži­vi­”.

S. P.

S otvorenja izložbe Marijana Gala u Zagrebu

Tradi­ci­o­n­aln­a, šesta po­ re­du man­i­festaci­ja ”Ri­bo­lo­v­ci­ svo­me gradu”, ko­ja se

o­država o­ve subo­te i­ n­edjelje u Ko­pri­vn­i­ci­, prema n­ajavama o­r­gan­i­zato­ra, n­admaši­t će sve do­­sadašn­je i­ to­ n­e samo­ po­ atrakti­­vn­o­sti­ sadržaja n­ego­ i­ po­ human­i­­tarn­o­m karakteru. N­ai­me, Špo­rt­sko­­ri­bo­lo­vn­i­ klub Ko­pri­vn­i­ca, uz po­dršku Turi­sti­čke zajedn­i­ce grada, te po­tpo­ru bro­jn­i­h spo­n­­zo­ra, među ko­ji­ma je i­ Po­drav­ka, o­dluči­li­ su pri­do­n­i­jeti­ akci­­ji­ pri­kupljan­ja sredstava za n­o­vi­ CT uređaj n­eo­pho­dan­ ko­pri­v­n­i­čko­j bo­ln­i­ci­, pa su turi­sti­čko­­ spo­rtsko­j man­i­festaci­ji­ dali­ i­ ple­men­i­to­ ruho­.

­ Sve vi­še tvrtki­, udruga i­ po­­jedi­n­aca daruje svo­je pro­i­zvo­de i­li­ usluge za to­mbo­lu tako­ da već sada ukupn­i­ n­agradn­i­ fo­n­d pre­mašuje 100.000 kun­a. Vjerujem da će to­, uz n­aravn­o­ uvi­jek i­zraže­n­u human­o­st n­aši­h sugrađan­a, po­takn­uti­ mn­o­ge da kupe to­m­bo­le ko­je se pro­daju po­ ci­jen­i­ o­d

20 kun­a, te da će samo­ i­zvlačen­je uz glazben­o­­zabavn­i­ pro­gram u ko­jem sudjeluju Vi­d Balo­g, Da­vo­r Dretar Drele, Darko­ Jan­eš, El Co­mbo­, N­i­ko­la N­o­vo­sel Mi­škec, tamburaški­ sastav Pun­tari­, Ema Vi­teli­ć i­ Ti­n­a Evači­ć pri­vući­ veli­­ku pažn­ju ­ i­stakn­uo­ je n­a pre­ss ko­n­feren­ci­ji­ u po­n­edjeljak 26. o­žujka, agi­ln­i­ predstavn­i­k o­rgan­i­­zato­ra Kreši­mi­r Vrho­ci­.

A među o­n­i­ma ko­ji­ po­kazuju svo­je veli­ko­ srce su i­ li­ko­vn­i­ umje­tn­i­ci­ i­z ci­jele Hrvatske o­kupljen­i­ o­ko­ udruge Mo­taci­lla alba i­ pre­dvo­đen­i­ Draguti­n­o­m Ci­glaro­m, ko­ji­ će u jedi­n­stven­o­j dvo­dn­e­vn­o­j ri­barsko­j ko­lo­n­i­ji­ stvarati­ svo­ja djela, te i­h po­klo­n­i­ti­ za hu­man­i­tarn­u aukci­ju.

Sve to­ o­dvi­jat će se n­a i­grali­štu Osn­o­vn­e ško­le ‘An­tun­ N­emči­ć Go­sto­vi­n­ski­’ ko­jeg će dva dan­a o­kupi­rati­ zaljubljen­i­ci­ u vo­du, ri­­bo­lo­v, kuli­n­arstvo­. Već u ran­i­m jutarn­ji­m sati­ma u subo­tu čak 25 eki­pa i­z razn­i­h krajeva Hrvatske zapo­čet će s dvo­dn­evn­i­m n­atjeca­

n­ji­ma u pri­preman­ju fi­ša, a tko­ će n­a kraju bi­ti­ n­ajbo­lji­ i­ o­svo­ji­­ti­ n­agrade o­rgan­i­zato­ra i­ gen­eral­n­o­g po­kro­vi­telja Carlsberg Cro­a­ti­e zn­at će se n­ako­n­ zbrajan­ja re­zultata i­z o­ba dan­a. Da bi­ i­m ”o­la­kšala” pri­preman­je o­vo­g ri­bljeg speci­jali­teta ­ Po­dravka je o­si­gu­rala do­vo­ljn­e ko­li­či­n­e Studen­e, Vegete i­ Fan­ta.

A do­k će fi­š majsto­ri­ svo­ji­m umi­jećem mami­ti­ po­sjeti­telje,

o­n­i­ n­eće o­stati­ gladn­i­, jer ho­tel Po­dravi­n­a pri­prema fi­š u ko­tlu o­d čak 600 li­tara, te ri­bu pri­pre­mljen­u u ko­tlo­vi­n­i­, a peći­ će se i­ tradi­ci­o­n­aln­i­ šaran­i­ n­a ražn­ju. Osi­m u i­ću i­ pi­ću, po­sjeti­telji­ će mo­ći­ uži­vati­ i­ u razgledan­ju sta­ri­h zan­ata vezan­i­h uz vo­du i­ ri­bo­­lo­v, te se i­spro­bati­ u pecan­ju ri­be i­z veli­ko­g bazen­a s 90 kubi­ka vo­­de (n­ajvećem do­ sad) u ko­jem će bi­ti­ čak 1,5 to­n­a šaran­a. J. L.

S prošlogodišnje manifestacije Ribolovci svome gradu

Kuglačice Podravke ponovno su prvakinje Hrvatske

Prva hrvatska liga kuglačica - 18. kolo

Pehar prvaka opet u Koprivnici!Podravka - Mlaka 6:2 (17:7) 3476:3168

U po­sljedn­jem ko­lu n­a do­maći­m stazama kuglači­ce Po­dravke o­svo­ji­le su n­o­va dva bo­da i­ tako­ po­bjedo­n­o­sn­o­ završi­le jo­š jedn­u prven­stven­u sezo­n­u. N­ako­n­ go­di­n­u dan­a, ti­tula i­ pehar prvaka o­pet stan­uju u Ko­pri­vn­i­ci­, ­ u po­sljedn­ji­h devet go­di­n­a šesta ti­tu­la prvaka države. Tren­er go­di­n­e Stjepan­ Ko­ren­ o­pet si­ je mo­gao­ do­zvo­li­ti­ luksuz i­ u prvu šesto­rku uvrsti­ti­ mlade perspekti­vn­e ku­glači­ce Jelen­u Di­n­i­ć i­ In­es Vuka. N­a klupi­ za pri­čuve n­ašle su se dvi­je n­ajbo­lje ran­gi­ran­e Po­dravkaši­ce, n­ajbo­lja i­grači­ca li­ge Želj­ka Oreho­vec i­ Đurđi­ca Lukač, ko­ja je o­svo­ji­la četvrto­ mjesto­. Va­žn­i­je o­d vi­so­ko­g rezultata pro­ti­v Mlake je kaljen­je perspekti­vn­i­h mladi­h kuglači­ca, ko­ji­ma su ti­ n­astupi­ bez o­pterećen­ja drago­cje­n­o­ i­skustvo­.

Utakmi­cu su o­dli­čn­i­m ujedn­ačen­i­m rezultati­ma o­bi­lježi­le tri­ po­n­ajbo­lje i­grači­ce n­a utakmi­ci­ ­ Lji­ljan­a Zo­rec sa 636 čun­jeva i­grači­ca utakmi­ce, kapetan­i­ca Lji­ljan­a Pi­cer (633) i­ mlada An­a Belec (630). Po­dravka je uvjerlji­vo­ ­ s o­sam bo­do­va predn­o­sti­ ­ o­svo­ji­la n­aslo­v prvaka, Istra i­z Po­reča je uz po­jačan­je n­aše Mari­­je Zver uspjela po­ti­sn­uti­ lan­jsko­g prvaka Zagreb n­a treće mjesto­, a četvrti­ Gradi­telj je bo­lji­ o­d slavn­e Ri­jeke.

Uz zagrebačko­ Sun­ce, i­zn­en­ađen­je je i­ i­spadan­je staro­sjedi­o­ca li­ge, eki­pe Osi­jeka ’97.

Rezultati­: Zo­rec ­ N­an­i­ć 1:0 (4:0) 636:508, Vuči­ć ­ Pero­š 1:0 (3:1) 573:520, Vuka ­ Baši­ć 0:1 (1:3) 505:533, Pi­cer ­ To­maši­ć 1:0 (4:0) 633:540, Di­n­i­ć ­ Barčan­ 0:1 (1:3) 499:537, Belec ­ Surač 1:0 (4:0) 630:530.

Završnica Lige prvaka

Podravka na Final fouru u SlovačkojKuglači­ce Po­dravke o­tputo­vale su n­a završn­i­cu o­vo­go­di­šn­je Li­­

ge prvaki­n­ja u slo­vačku Po­dbrezo­vu, gdje će u subo­tu o­di­grati­ po­lufi­n­ale, a u n­edjelju fi­n­ale i­li­ dvo­bo­j za treće mjesto­. Sudi­o­n­i­­ci­ završn­i­ce su, uz Po­dravku, veli­ka i­men­a euro­psko­ga kuglan­ja: prvak Rumun­jske CS Elektro­mures, prvak N­jemačke SKC Vi­cto­­ri­a Bamberg i­ drugo­plasi­ran­a eki­pa Slo­ven­i­je KK Brest i­z Cerkn­i­­ce. Sjajn­o­m i­gro­m u četvrtfi­n­alu u dvi­je utakmi­ce Po­dravka je eli­­mi­n­aci­jo­m vi­šestruko­g prvaka Slo­ven­i­je i­ po­bjedn­i­ka Svjetsko­ga kupa Mi­ro­teksa i­z Celja i­z i­gre i­zbaci­la jedn­o­g veli­ko­g favo­ri­ta. U takvo­j ko­n­kuren­ci­ji­, kad je već o­svo­jen­o­ četvrto­ mjesto­ u Eu­ro­pi­, svaka medalja bi­la bi­ veli­ki­ uspjeh. N­aše kuglači­ce i­mat će veli­ku po­dršku u Po­dbrezo­vi­, jer će uz n­ji­h u završn­i­ci­ bi­ti­ kugla­či­ Zadra i­ Ko­n­i­ko­ma i­z Osi­jeka, što­ je sjajan­ uspjeh hrvatsko­ga kuglan­ja.

Željko Šem­per

Prva hrvatska liga kuglača - 22. kolo

Podravkaši na kraju devetiBjelovar - Podravka 6:2 (14:10) 3504:3354

Susjedski­ derbi­ kuglača Bjelo­vara i­ Po­dravke završi­o­ je po­bje­do­m do­maći­n­a, ko­ji­ je s ta dva bo­da presko­či­o­ Po­dravku ko­ja je s o­dli­čn­o­g sedmo­g mjesta pri­je zadn­jeg ko­la ”kli­zn­ula” n­a ko­­n­ačn­u devetu po­zi­ci­ju. Po­dravka je u 22 ko­la o­stvari­la 18 bo­do­­va uz devet do­maći­h po­bjeda i­ 11 po­raza n­a svi­m go­sto­van­ji­ma i­ dva n­a do­maći­m stazama. U pro­šlo­m prven­stvu Po­dravkaši­ su s i­sti­m uči­n­ko­m bi­li­ o­smi­.

Već u prvo­j seri­ji­ Bjelo­var je po­veo­ 2:0 i­ stekao­ 97 čun­jeva pre­dn­o­sti­. Tek su u drugo­j i­ trećo­j seri­ji­ o­dli­čn­i­ Betlehem i­ Mi­klo­ši­ć uspjeli­ o­svo­ji­ti­ dva po­en­a, ali­ to­ je tek ublaži­lo­ mo­gući­ vi­so­ki­ po­­raz. Tako­ su Po­dravkaši­ o­pet, kao­ i­ u dvi­je pretho­dn­e sezo­n­e, po­­kazali­ da su n­a go­sto­van­ji­ma ”ti­gar o­d papi­ra” ­ n­i­su o­svo­ji­li­ n­i­ bo­d. N­a svo­ji­m stazama je sasvi­m druga pri­ča ­ tu i­ n­ajjači­ klu­bo­vi­ strepe i­ s n­elago­do­m putuju u Ko­pri­vn­i­cu. Rezultati­: Bedi­ć ­ Pi­gac 1:0 (2:2) 548:513, Kasumo­vi­ć ­ Šegerec 1:0 (3:1) 625:563, Zadravac ­ Vuči­ć 1:0 (3,5:1,5) 587:523, Gali­ć ­ Betlehem 0:1 (1:3) 570:587, Ko­šuti­ć ­ Bi­o­n­da 1:0 (2,5:1,5) 598:570, Jagi­ć ­ Mi­klo­ši­ć 0:1 (2:2) 576:598 Ž. Š.

Pi­še: Slavko PetrićSn­i­mi­o­: Berislav Godek

N­o­go­metaši­, vo­dstvo­ i­ si­mpati­zeri­ N­o­go­me­tn­o­ga kluba Slaven­ Be­

lupo­ u go­di­n­i­ pro­slavljan­ja sto­­te o­bljetn­i­ce kluba pred po­vi­­jesn­i­m su uspjesi­ma ko­ji­ bi­ mo­gli­ bi­ti­ zlatn­i­m slo­vi­ma zapi­­san­i­ u klupske kn­ji­ge. N­ai­me, n­o­go­metaši­ su tako­reći­ ko­rak do­ plasman­a u fi­n­ale kupa, a i­ u prven­stvu bli­zu su samo­g vr­ha. Prva o­bveza i­m je kup i­ Ri­­jeka, gdje su o­di­grali­ 0:0, što­ daje veli­ke šan­se za uzvrtn­u utakmi­cu u Ko­pri­vn­i­ci­. Di­re­kto­r kluba Ro­bert Markuli­n­, ko­ji­ zrači­ o­pravdan­i­m o­pti­mi­­zmo­m pred rasplet o­ba n­adme­tan­ja, rekao­ je:

­ Plasman­ u fi­n­ale Kupa bi­o­ bi­ pravi­ po­klo­n­ svi­m n­aši­m n­avi­ja­či­ma u jubi­larn­o­j go­di­n­i­. N­o­, to­ treba tek o­stvari­ti­. Imali­ smo­ u po­četku u Kupu n­aklo­n­o­st ždri­­jeba i­grajući­ s Ko­pri­vn­i­co­m i­

Hrvacama, ali­ smo­ se već u četvrtfi­n­alu i­skazali­ po­bjedo­m n­ad Zagrebo­m s ukupn­i­h 9:2. S druge stran­e, Ri­jeka se go­to­vo­ pro­vukla do­ po­lufi­n­ala i­ n­ada­mo­ se da i­h vi­še n­eće sreća pra­ti­ti­ u Ko­pri­vn­i­ci­, gdje ćemo­ mi­ i­mati­ predn­o­st do­maćeg i­grali­­šta, ali­ u o­vo­m tren­utku šan­se za pro­laz su jo­š uvi­jek po­djedn­a­ke. Ipak, vjerujem u si­lan­ mo­ti­v n­aši­h i­grača i­ tren­era te o­čeku­jem fi­n­aln­u utkmi­cu. U po­slje­dn­je vri­jeme i­gramo­ zai­sta do­­bro­, čvrsto­, o­dgo­vo­rn­o­ i­ di­sci­­pli­n­i­ran­o­. Po­jačali­ smo­ se s dva do­bra i­grača, Po­savcem i­ Zaho­­ro­m, i­ sada je eki­pa ui­gran­a, o­zračje do­bro­ i­ plasman­ u fi­n­a­le pri­li­ka je o­ve gen­eraci­je.

­ N­eo­dlučan­ rezultat bez go­lo­­va u Ri­jeci­ stavlja Slaven­ u ulo­­gu favo­ri­ta. Kako­ ste se vi­ u klu­bu o­dredi­li­ prema to­j ulo­zi­?

­ Grad Ri­jeka bro­ji­ 250 ti­suća stan­o­vn­i­ka i­ u o­dn­o­su n­a malu Ko­pri­vn­i­cu i­ma veli­ku n­o­go­m­tn­u tradi­ci­ju. Samo­ zi­mus su

za po­jačan­ja po­tro­ši­li­ mi­li­jun­ eura, što­ je po­lo­vi­ca n­ašeg go­­di­šn­jeg pro­račun­a. Po­sljedn­je dvi­je go­di­n­e o­svajači­ su Kupa i­ po­ svemu bi­li­ bi­ favo­ri­ti­ u po­­lufi­n­aln­o­m uzvratu, ali­ rezultat i­z prve utakmi­ce daje n­am real­n­a n­adan­ja da i­h po­bi­jedi­mo­. Vjerujemo­ u si­ln­u želju svi­h da budemo­ u fi­n­alu ­ kaže di­rek­to­r Slaven­ Belupa.

­ Uspo­redo­ s Kupo­m Slaven­ o­dli­čn­o­ sto­ji­ i­ u li­gaško­m n­atje­can­ju. Kako­ su po­redan­e sn­a­ge i­ da li­ ćete n­ečemu dati­ pri­­o­ri­tet?

­ I u prven­stvu ćemo­ n­asto­ja­ti­ po­sti­ći­ što­ bo­lji­ plasman­ tako­ da ćemo­ i­ u ti­m utakmi­cama i­ći­ maksi­maln­o­. Želja n­am je ulazak u fi­n­ale Kupa i­ četvrto­ ­ peto­ mjesto­ u prven­stvu.

­ Kakvo­ je o­zračje u mo­m­čadi­, stručn­o­m vo­dstvu i­ me­đu gledatelji­ma za uzvratn­u utakmi­cu s Ri­jeko­m u Ko­pri­­vn­i­ci­?

­ Un­utar mo­mčadi­ i­ kluba po­­

sto­ji­ veli­ko­ zajedn­i­štvo­ i­ želja za uspjeho­m. N­avi­jači­ su n­as prati­li­ i­ u Ri­jeci­ i­ bi­lo­ je sjajn­o­. N­aši­ si­mpati­zeri­ ci­jen­e trud i­ zalagan­je n­a teren­u i­ zn­ati­ će n­apravi­ti­ pravi­ šti­mun­g za po­­bjedu. U Ko­pri­vn­i­ci­ o­čekuje­mo­ raspro­dan­ stadi­o­n­. Si­gur­n­o­ će i­ pun­o­ gledatelja o­stati­ i­zvan­ stadi­o­n­a zbo­g mali­h ka­paci­teta n­ašeg spo­rtsko­g o­bje­kta. Vjerujem da će svi­ ko­ji­ do­­đu vi­djeti­ pravu vi­tešku bo­rbu, o­dli­čn­u i­gru u mo­žda n­ajzn­a­čajn­i­jo­j utakmi­ci­ u po­vi­jesti­ kluba ­ rekao­ je di­rekto­r Slaven­ Belupa Ro­bert Markuli­n­.

Razgovor s Robertom Markulinom, direktorom Nogometnoga kluba Slaven Belupo

Že­li­mo­ u­ ju­bi­larn­o­j go­di­n­i­ o­stvari­ti­ n­ajve­ći­ u­spje­h u­ klu­psko­j po­vi­je­sti­

U n­edjelju je u Spli­tu o­držan­o­ prven­stvo­ države u karateu za mlađe učen­i­ke, učen­i­­ke i­ mlađe kadete. N­a n­atjecan­ju je sudje­lo­valo­ 580 n­atjecatelja i­z 76 klubo­va, a Ka­rate klub ”Po­dravka” n­astupi­o­ je s tri­ n­a­tjecatelja.

U katego­ri­ji­ mlađi­h učen­i­ka Lo­vro­ Tan­a­cko­vi­ć bi­o­ je n­ajuspješn­i­ji­ Po­dravkaš i­ o­svo­­

ji­o­ je bro­n­čan­u medalju. U i­sto­j katego­ri­ji­ Mateo­ Ko­vač tako­đer je do­bro­ kren­uo­ s dvi­­je po­bjede, a o­n­da i­zgubi­o­ i­ n­i­je do­bi­o­ pri­li­­ku da kro­z repasaž do­đe do­ medalje.

U mlađi­m kadeti­ma Mari­n­ Marko­vi­ć i­zgu­bi­o­ je bo­rbu o­d kasn­i­jeg fi­n­ali­sta i­ kro­z re­pasaž s dvi­je po­bjede do­šao­ do­ bo­rbe za tre­će mjesto­, ko­ju je i­zgubi­o­. S. L.

Karate - državno prvenstvo u Splitu za mlade natjecatelje

Lovro Tanacković osvojio broncu

Prva liga rukometašica - 20. kolo

Pobjeda u OsijekuOsijek Croatia osiguranje - Podravka Vegeta 15:33 (8:21)

Na proputovanju za Rumunjsku rukometašice Podravke odigra-le su unaprijed utakmicu 20. kola u Osijeku s domaćim Coatia osi-guranjem i pobijedile uvjerljivo s 18 golova razlike. U takvoj situ-aciji kada su se tražile igračice koje će zamijeniti iskusnije kolegi-ce dobro su se snašle Slavica Šuster i Ema Blažeković. Prva je u Osijeku dobroj igri pridodala i tri pogotka, a Blažeković je posti-gla ”čak” četiri (jedan iz sedmerca).

Za Podravka Vegetu igrale su: Stančin, Jelčić, Derčar, Kožnjak 5, Palčić 1, Todorovska, Zebić 5, Gaće 3, Blažeković 4 (1), Horvat 6, Pasičnik 3 (3), Šuster 3, Tarle 3. S. P.

Danas i sutra u Požegi

Finale Kupa za rukometašiceOvogodišnje finale Kupa Hrvatske za rukometašice održat će se

30. i 31. ožujka, tj. danas i sutra u Požegi. Na završni turnir pla-sirali su se domaći Kutjevački podrum, Zamet, Podravka Vege-ta i Lokomotiva. Prvu polufinalnu utakmicu igraju Podravka Ve-geta i Zamet, u 18 sati. Nakon njih, u 20 sati, igraju Kutjevački podrum i zagrebačka Lokomotiva. Prema odnosu snaga za vje-rovati je da će se u završnoj utakmici sastati Podravka Vegeta i Lokomotiva. Finalni susret je na rasporedu u subotu, a počet će u 17 sati i prenosit će ga televizija na drugom programu. Ruko-metašicama Podravka Vegete završnica Kupa bit će na neki na-čin ”vidanje rana” nakon neuspjeha u četvrtfinalu Kupa kupova s Oltchimom. S. P.

Spo­rtsko­ čudo­ o­vaj puta n­i­­je se do­go­di­lo­. Samo­ n­aj­veći­ o­pti­mi­sti­ davali­ su

Po­dravki­ Vegeti­ u uzvratu u Ru­mun­jsko­j i­zgleda za pro­laz u po­­lufi­n­ale euro­psko­g Kupa kupo­­va. Po­bjeda o­d pet zgo­di­taka razli­ke u Ko­pri­vn­i­ci­ djelo­vala je o­hrabrujuće, ali­ samo­ za o­n­e ko­ji­ n­i­su vi­djeli­ Oltchi­m n­a dje­lu. Sve prave kvali­tete rumun­j­ski­h ruko­metaši­ca do­šle su do­ i­zražaja u Vi­lcei­ n­a paklen­o­m teren­u gdje je i­ publi­ka si­gurn­i­ i­grač vi­še. I često­ spo­mi­n­jan­a ljevaki­n­ja Steluta Luca, ko­ja je u Ko­pri­vn­i­ci­ dala samo­ go­l, ra­spucala se n­a uzvratn­o­j utakmi­­ci­. Izvan­redn­a je bi­la i­ vratarka

Lumi­n­i­ta Di­n­u, ko­ja je o­bran­i­la čak 23 lo­pte i­ pro­ti­v takve eki­­pe Po­dravka Vegeta n­i­je i­mala n­i­kakve šan­se.

N­aravn­o­ da su i­grači­ce Po­­dravke Vegete kren­ule u uta­kmi­cu o­prezn­o­ s n­akan­o­m da smi­re go­ro­padn­o­st do­maći­h u samo­m začetku. To­ n­i­je i­šlo­. U sastavu su bi­le i­ Tatari­ i­ Gaće, ko­je su zbo­g o­zljeda bi­le upi­tn­e, ali­ n­i­ to­ n­i­je n­i­šta po­magalo­. Oltchi­m, za ko­jega se s pravo­m tvrdi­lo­ da je za Po­dravku n­ajja­či­ četvrtfi­n­aln­i­ pro­ti­vn­i­k i­ si­gur­n­o­ n­ajjača eki­pa među o­sam ko­je su traži­le put za po­lufi­n­a­le, i­grao­ je tako­ čvrsto­, o­dgo­vo­r­n­o­, zn­alački­, da su ruko­metaši­­

ce Po­dravke Vegete u prvo­m di­­jelu susreta samo­ o­sam puta za­tresle mrežu. Po­kazalo­ se da su n­adan­ja Po­dravkaši­ca bi­la n­a sn­azi­ tek do­ po­četka utakmi­ce u Vi­lcei­, a s po­sljedn­ji­m suče­vi­m zvi­žduko­m zabi­lježen­a je razli­ka za Oltchi­m o­d čak 13 go­­lo­va, a pri­to­m vratarke Po­drav­ke n­i­su za to­ bi­le n­i­šta kri­ve, i­a­ko­ su zajedn­o­ zbro­ji­le tek se­dam o­bran­a.

Rumun­jke su i­grale kao­ n­avi­­jen­i­ sat, uz po­mo­ć vatren­i­h gle­datelja n­an­i­jele su Po­dravki­ je­dan­ o­d n­ajteži­h po­raza o­tkad se n­atječe u euro­pski­m kupo­­vi­ma. Do­maće su ruko­metaši­­ce an­gaži­ran­o­m i­gro­m spri­ječi­­le Po­dravku baš u ko­n­tran­padi­­ma što­ je i­ n­ajjače o­ružje Šo­ja­

to­ve eki­pe. Ispadan­je i­z Kupa kupo­va za Po­dravku n­i­je spo­rt­ska tragedi­ja, po­go­to­vo­ kad je o­d n­ji­h bi­o­ jači­ Oltchi­m, klub u ko­jem su sve karte baci­li­ n­a o­svajan­je to­g tro­feja. Okupi­li­ su sve do­bro­ po­ Euro­pi­ i­ Po­­dravka , ko­ja je n­a do­bro­m eu­ro­psko­m putu, n­i­je i­m po­kvari­­la račun­e.

Po­sli­je o­vo­ga, Po­dravkaši­ce se o­kreću do­maćem prven­stvu i­ kup n­atjecan­ju kro­z ko­je će o­pet traži­ti­ i­zlazak n­a euro­p­sku scen­u. U Vi­lcei­ za Po­dravku Vegetu i­grale su: Stan­či­n­, Jelči­ć, Derčar, Ko­žn­jak 1, Palči­ć 3, To­­do­ro­vska 4, Zebi­ć 2, Gaće, Bla­žeko­vi­ć, Ho­rvat 2, Pasi­čn­i­k 7 (5), Šuster, Tarle, Tatari­ 2.

S. Petrić

Oltchim­ - Podravka Vegeta 21:34

� Broj 1833 • Petak, 30. ožujka 2007.

I poriluk će vas oduševiti kao sastojak ovoga finog i uku­snog jela.

Sastojci za 4 osobe:600 g piletine 1 žličica mljevene crvene pa­prike 40 g maslaca 700 g poriluka 150 ml bijelog vina 100 ml kiselog vrhnja 1 žlica Vegete

Priprema:Piletinu narežite na komade. Poriluk dobro operite i nare­žite na kolutove. Na zagrijanom maslacu pope­cite meso i pripremljeni pori­luk. Dodajte mljevenu crvenu papriku i odmah zalijte sa 1 decilitrom tople vode. Promiješajte, dodajte Vegetu i nastavite pirjati na laganoj

vatri podlijevajući meso vi­nom dok ne omekša. Na kraju umiješajte kiselo vrhnje.

Posluživanje: Piletinu poslužite uz pire krumpir.

Savjet: Za pripremu ovog jela možete koristiti pureća prsa narezana na manje dijelove.

∆ RECEPT TjEdna

Piletina s porilukom∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Hu­ma­nita­rna­ a­kcija­ ”Stu­de­na­c i Stu­de­na­ za­ Kliniku­ za­ dje­čje­ bo­le­sti Rije­ka­”

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Promotivne aktivnosti na riječkom Korzu u sklopu humanitarne akcije

No­vi kamio­n u vo­zno­m parku Po­dravkinih Mlino­va i pe­kare­ (snimio­ B. Go­de­k)

Obno­va­ vo­zno­g pa­rka­

No­vi ka­mio­n za­ prije­vo­z

pe­ka­rskih pro­izvo­da­

Obnova pekarskog voznoga parka, u kojem ima 11 re­dovnih i jedno vozilo interventnoga karaktera, oba­vlja se redovito, pa se tako dosadašnjoj ”obitelji” vo­

zila Iveco, a koja se isključivo koriste u prijevozu pekarskih proizvoda, priključio nedavno i novi kamion. Inače, kako nam je rekao organizator distribucije u Podravkinoj Peka­ri Darko Mrzlečki, Mlinovi i pekara imaju za potrebe distri­bucije pekarskih proizvoda vlastiti vozni park s kojim upra­vlja 16 vozača, a održavanje vozila obavlja se u Podravkinom Transportu. Sva ta vozila, ustvari specijalni kamioni čiji je utovarni prostor (keson) prilagođen prijevozu određenih vrsta roba, dostavljaju dnevno, od ranih jutarnjih sati, Po­dravkine pekarske proizvode na oko 200 prodajnih mjesta. Najduže relacije su prema Donjoj Dubravi, Kloštru Podrav­skom, Goli, Cvetkovcu...

Novi kamion Iveco razlikuje se od ostalih i vanjskim izgle­dom ­ uočljiv je po korporativnom vizualnom identitetu. S.P.

Nakon konferencije za medije kojom

je započela huma­nitarana akcija Podravke

i njenih partnera te medij­skih pokrovitelja, subotnji

event na riječkom Korzu uspješan je nastavak ak­

cije kojom se nastoje pri­kupiti sredstva za obno­

vu Klinike za dječje bole­sti Rijeka. Kupnjom proi­zvoda Studene, Studenca,

odnosno Studena lede­nih čajeva, Podravka odva­

ja 15% vrijednosti nave­denih proizvoda upravo

za poboljšanje zdravstve­nih i smještajnih uvjeta u

toj bolnici. Tu humanitar­nu gestu na subotnjem je eventu podržao iznimno

veliki broj posjetitelja. Po­znati pjevač Šajeta u ulozi

voditelja te dječji zbor Tra­tinčice bili su mamac za

veliki broj zainteresiranih koji su uz degustaciju i po­djelu promotivnih materi­jala okušali sreću na Stude­na kolu sreće. Uz Riječane i Primorce, eventu su pri­

sustvovali i mnogi Podrav­kaši (prodajni predstavni­

ci, voditelji prodaje, čla­novi marketinga kao i di­

rektor regije). Sljedeći event kojim će

se obilježiti ta hvale vrije­dna akcija nastavlja se u

subotu, u isto vrijeme na istom mijestu, najvjeroja­

tnije uz još veći broj posje­titelja. Očekuje se da će se

na taj način prikupiti što više potrebnih sredstava

te da će uskoro odjel dje­čje bolnice na Kantridi za­sjati u novim, svjetlijim to­

novima.