-
Desetine vagona trune u Bawi Koviqa~i, nadle`ni ne haju
LIST SINDIKATA @ELEZNI^ARA SRBIJE IZLAZI MESE^NO GODINA XVII
jul/avgust 2013. BROJ 193
www.szs-railsyn.org
str. 7
str. 24
Odr`an sastanak sa generalnim direktoromOdr`an sastanak sa
generalnim direktorom
Desetine vagona trune u Bawi Koviqa~i, nadle`ni ne haju
-
Jul/Avgust 2013. 3
-
Jul/Avgust 2013.4
-
Jul/Avgust 2013. 5
-
6 Jul/Avgust 2013.
Za raz li ku od pret hod nih ~el ni ka „@e -le zni ca Sr bi je”
sa ko ji ma su sin di ka -ti uspe va li da kroz di ja log do |u
dore {e wa, u ci qu bo qeg i uspe {ni jeg funk ci o -ni sa wa `e le
zni~ kog si ste ma i ono {to je naj -bit ni je, re {i li pro ble me
ko ji mu ~e rad ni ke,sa ak tu el nim ~el ni ci ma to ni je ta
ko.Na i me, od 21.de cem bra pro {le go di ne, od
ka ko je iza bra no no vo po slo vod stvo na ~e lu saDra go qu
bom Si mo no vi }em, Sin di kat ̀ e le zni -~a ra Sr bi je tra ̀ i
da se us po sta vi ko mu ni ka -ci ja i raz go vor o ve o ma va ̀
nim i slo ̀ e nimpi ta wi ma ko ja su od po seb nog zna ~a ja za
pred u -ze }e i so ci jal no ma te ri jal ni po lo ̀ aj za po sle
-nih.S@S sma tra da bi se so ci jal nim di ja lo gom
do {lo do re {a va wa broj nih pro ble ma u pred u -ze }u.Do sa
da je upu }e no ne ko li ko do pi sa ge ne -
ral nom di rek to ru za raz go vo re. Me |u tim, po -zi va za
raz go vor ni je bi lo, iz u zev jed nog krat -kog re klo bi se bri
fin ga, sa ko jeg su rad ni~ kipred stav ni ci oti {li sa obe }a
wem da }e usko-ro usle di ti po je di na~ ni po zi vi sin di ka ti
maza raz go vor.Ka ko do obe }a nog po zi va na raz go vor, ni
je
do {lo u do gled no vre me, pred sed ni {tva trire pre zen ta
tiv na sin di ka ta na {eg pred u ze }a:Sin di kat `e le zni ~a ra
Sr bi je, Uni ja sin di ka-ta Srp skih `e le zni ca i Sin di kat iz
vr {nihslu ̀ bi Srp skih `e le zni ca, odr ̀ a li su za jed -ni~ ku
sed ni cu 4. ju la na ko joj su do ne li za -kqu~ ke ko ji su upu
}e ni po slo vod stvu. Za tra -`e no je da se naj ka sni je do 15.
ju la ot po~ nepra vi so ci jal ni di ja log.Ge ne ral ni di rek
tor je 10. ju la upu tio do pis
re pre zen ta tiv nim sin di ka ti ma da zbog an ga -`o va no
sti po slo vod stva i stru~ nih slu ̀ bi,ni je mo gu }e or ga ni zo
va ti sa sta nak, uz obe }a -we da }e do raz go vo ra do }i u {to
kra }em ro ku,ne na vo de }i ko ji je taj rok.Po do bi je nom ova
kvom od go vo ru, tri re pre -
zen ta tiv na sin di ka ta upu ti la su do pi se pred -sed ni ku
i pr vom pod pred sed ni ku Vla de re pu -bli ke Sr bi je, mi ni
stru za sa o bra }aj, mi ni struza fi nan si je i pri vre du i mi
ni stru ra da za po -{qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, u ko jem
tra ̀ eda se iz vr {i uti caj na po slo vod stvo ,,@e le -zni ca Sr
bi je” a.d. ka ko bi ot po ~eo so ci jal nidi ja log.Re pre zen ta
tiv ni sin di ka ti (S@S, USS@,
SISS@), odr ̀ a li su kon fe ren ci ju za {tam pu19. ju la na ko
joj su u~e stvo va li pred sed nik
S@S, Mir ko La zi}, pred sed nik USS@, Bra ni -slav Pe tro vi}
pred sed nik SISS@, Ne boj {aNi ki} i ge ne ral ni se kre tar S@S,
Pre dragSpa si}.Pred sta vi ci re pre zen ta tiv nih sin di ka
ta
su iz me |u osta log is ta kli da je re~ o „opa snompre se da nu
ko ji na ma la vra ta uvo di sa mo vo qui ap so lu ti zam”.Da na
pred iz re ~e no ima oprav da we, go vo re
i sle de }e ~i we ni ce:– Ge ne ral ni di rek tor je sa sa rad
ni ci ma
18. ju la odr ̀ ao sa sta nak sa pred stav ni ci mane re pre zen
ta tiv nih sin di ka ta. [ta re }i, akose zna da re pre zen ta tiv
ni sin di ka ti oku pqa-ju 13.500 za po sle nih, da 2084 ni su ~la
no vi nijed nog sin di ka ta, od 18254 za po sle na? S kim isa ~i
jim pred stav ni ci ma se vo de raz go vo ri?– Ne re pre zen ta tiv
ni sin di ka ti ko ji ni su
u~e stvo va li u iz ra di va ̀ e }eg Ko lek tiv nogUgo vo ra, do
bi ja ju pri li ku da bu du ukqu ~e ni ukre i ra we anek sa tog ugo
vo ra.– Us kra }u ju se pra va na na log za slu ̀ be na
pu to va wa po osno vu sin di kal nih ak tiv no sti.– Na ja va
{traj ka `e le zni ~a ra, za ko ji re -
pre zen ta tiv ni sin di ka ti ni su ni zna li, a pri -pu su je
im se or ga ni zo va we.Jed nom re ~i ju, po slo da vac na sve na
~i ne
po ku {a va da us kra ti sin di kal na pra va i one -mo gu }i de
lo va we sin di ka ta.U me |u vre me nu, tri re pre zen ta tiv na
sin di -
ka ta na za jed ni~ koj sed ni ci odr ̀ a noj 7. av gu s-ta do
ne li su od lu ku o odr ̀ a va wu jo{ jed nekon fe ren ci je za no
vi na re, ko ja je za ka za na za22. av gust 2013. go di ne.Osmog
av gu sta, sti gao je do pis za sa sta nak
ge ne ral nog di rek to ra, po slo vod stva i re prezen -ta tiv
nih sin di ka ta, sa po ~et kom u 14h istogda na. Zbog ra ni je pre
u ze tih oba ve za, pred stav -ni ci re pre zen ta tiv nih sin di
ka ta ni su bi li umo gu} no sti da se oda zo vu i pri su stvu ju
sa stan -ku. Pre lo ̀ e no je da se sa sta nak od lo ̀ i za pe -ri
od 12–16. av gu sta. U me |u vre me nu je od po slo dav ca do bi
jen po -
ziv za raz go vor za ka zan za 27. av gust, pa je od -lu ~e no
da se na ja vqe na kon fe ren ci ja za no vi -na re, od lo ̀ i.O to
ku sed ni ce i do ne tim za kqu~ ci ma, ~lan -
stvo }e bi ti bla go vre me no oba ve {te no.U na red nom bro ju
li sta SI @E sle di de-
ta qan iz ve {taj.Ra do je vi} V.
HRO NO LO GI JA (NE) DI JA LO GABez broj do pi sa po slo dav cu
za ot po ~i wa we so ci jal nog di ja lo ga bez od go vo ra. Sa mo
vo qa iap so lu ti zam opa sni pre se da ni
-
7Jul/Avgust 2013.
ODR @AN SA STA NAK SA GE NE RAL NIM DI REK TO ROMNe tre ba da bu
de mo pro tiv ni ci, ve} part ne ri, sa ci qem da na |e mo za jed
ni~ ku plat for muza iz la zak iz kri ze
Na kon vi {e me se~ nih zah te va i po ku -{a ja da se us po sta
vi neo p hod na ko -mu ni ka ci ja sa ge ne ral nim di rek to -rom
i po slo vod stvom „@e le zni ce Sr bi je“ a.d,na po ziv ge ne ral
nog di rek to ra Dra go qu ba Si -mo no vi }a, 27.8.2013. go di ne
odr ̀ an je sa sta nakpo slo vod stva sa pred stav ni ci ma tri re
pre zen -ta tiv na sin di ka ta, Sin di ka ta `e le zni ~a raSr bi
je, Uni je sin di ka ta srp skih `e le zni ca iSin di ka ta iz vr
{nih slu ̀ bi srp skih `e le zni -ca. Na dnev nom re du sa stan ka
na {le su se te -me ve za ne za ak tiv no sti na re struk tu ri ra
wu„@e le zni ce Sr bi je“ a.d, me re {ted we i sma -we we tro {ko
va, po ve }a we obi ma pre vo za ro -be i put ni ka u `e le zni~
kom sa o bra }a ju, za jed -ni~ ke za dat ke po slo vod stva i re
pre ze n ta- tiv nih sin di ka ta, di na mi ku ra do va na re kon
-struk ci ji pru ge „Pan ~e vo – Be o grad, na ko ri -do ri ma X i
XI i sta ni ci Pro kop, re a li za ci jikre di ta EBRD IV i V, kao
i ak tu el nim pro ble -mi ma u funk ci o ni sa wu „@e le zni ce Sr
bi je“ a.d.Sa sta nak je odr ̀ an u ve o ma ko rekt noj i kon
-struk tiv noj at mos fe ri, uz kon sta ta ci ju da te -me ko je su
na dnev nom re du tre ba da po slu ̀ ekao osno va za da qu sa rad
wu, a da }e se ubu du -}e o sva koj te mi po na o sob vo di ti sve
o bu hvat -na i de ta qa na ras pra va.U uvod nom iz la ga wu, ge
ne ral ni di rek tor
„@e le zni ce Sr bi je“ a.d. Dra go qub Si mo no vi},is ta kao
je da ima mno go pro ble ma u na {oj ku }i,da sin di ka ti to bo qe
zna ju od we ga i da za po -sle ni naj bo qe zna ju sa ka kvim se
pro ble mi masu sre }e mo, ta ko da sin di ka ti tre ba kroz bu du
-}u sa rad wu da do pri ne su wi ho vom re {a va wukroz pra vo vre
me no do sta vqa we in for ma ci jai da va we od go va ra ju }ih
pred lo ga. Oprav da naje pri med ba na ret kost su sre ta po slo
vod stvai sin di ka ta, ne be ̀ i od sa rad we i sma tra da}e ona u
bu du }em pe ri o du bi ti na po treb nomni vou. Ka da je re~ o od
no su po slo vod stva isin di ka ta, stav ge ne ral nog di rek to
ra je da netre ba da bu de mo pro tiv ni ci ve} part ne ri, uci qu
da na |e mo za jed ni~ ku plat for mu za iz -la zak iz kri ze. Na
istom smo za dat ku, ta ko daje neo p hod no da raz me wu je mo in
for ma ci je, jerje to naj bo qi na ~in za su zbi ja we dez in for
ma -ci ja i ne i sti na, ko je mo gu da na ne su ve li ku{te tu u
funk ci o ni sa wu si ste ma. Raz me na in -
for ma ci ja je neo p hod na, is ta kao je da qe ge ne -ral ni
di rek tor, tim pre {to kao ge ne ral nidi rek tor ne mo ̀ e da zna
sve i po te ze vu ~e naosno vu in for ma ci ja ko je mu da ju sa
rad ni ci.Ra dom od re |e nih ka dro va, ~ak i onih ko je jesam po
sta vio, ni je za do vo qan, ta ko da na ja -vqu je od re |e ne pro
me ne u ru ko vo de }oj struk -tu ri. Efek ti svih me ra ko je su
pred u ze te ni suona kvi ka kve je ge ne ral ni di rek tor o~e ki
vao.Mno ge od wih su pro is te kle iz po tre ba {ted-we, ima po ma
ka na bo qe, ali ima jo{ do stapro sto ra i za u{te de i za dru ge
me re ko je }edo pri ne ti uspe {ni jem funk ci o ni sa wu si ste
-ma. Va ̀ no je is ta }i da je obez be |e na si gur nostza po sle
nih ka da su za ra de u pi ta wu, bez ob zi-ra {to su nam sub ven
ci je neo prav da no sma we -ne. Je dan od pri o ri te ta u na stu
pa ju }em pe ri o-du je na sta vak ak tiv no sti na re struk tu ri
ra -wu, pre sve ga kroz opre de qe we za naj e fi ka -sni ju i za
na {e uslo ve (fi nan sij ske i teh ni~ -ko-teh no lo {ke) naj pri
hva tqi vi ju i odr ̀ i vuor ga ni za ci o nu struk tu ru. U tom
pro ce su je ve o-ma va ̀ na ulo ga sin di ka ta, pre sve ga kroz
pra -vo vre me no i isti ni to in for mi sa we za po sle nihi u~e
{}e u za {ti ti za po sle nih od svih ne ga -tiv nih efe ka ta ko
je so bom mo ̀ e no si ti pro-ces re struk tu ri ra wa. Ge ne ral
ni di rek tor sma -tra da se mo ra iz vr {i ti pre ra spo de la za
po -sle nih pre ma po tre ba ma si ste ma, ta ko da jeneo p hod no
da se mno gi ka dro vi bo qe is ko ri -ste ta ko {to }e bi ti po
sla ti na te ren, na ro ~i -to u onim or ga ni za ci o nim de lo vi
ma u ko ji mane do sta ju iz vr {i o ci.Mir ko La zi}, pred sed nik
S@S, uka zao je
na po tre bu da se pro ble mi re {a va ju efi ka sni-je kroz me
|u sob nu sa rad wu sin di ka ta i po slo -vod stva. Is ta kao je
da re pre zen ta tiv ni sin -di ka ti mo ra ju da bu du ak tiv ni
je ukqu ~e ni upro ces re struk tu ri ra wa kroz u~e {}e u rad-nim
gru pa ma. Po no vio je ra ni je zah te ve S@Sda se ot po~ ne sa iz
ra dom no vog Ko lek tiv nogugo vo ra, s ob zi rom da je po sto je
}im na ru {e naunu tra {wa ras po de la, pre sve ga kroz pri log
I,da je neo p hod no ak tiv ni je pra }e we pri me neKo lek tiv nog
ugo vo ra, na ro ~i to po gla vqa X, jerse kr {e we go ve od red be
ili ne pri me wu ju odstra ne po slo dav ca, od no sno {e fo va sek
ci ja.Mir ko La zi} je is ta kao po tre bu iz dva ja wa to -plog
obro ka i re gre sa iz ce ne rad nog sa ta, {to
-
Jul/Avgust 2013.8
je bio i stav ge ne ral nog di rek to ra, da qe, dali }e bi ti
so ci jal nog pro gra ma s ob zi rom nave li ko in te re so va we
za po sle nih, da je neo p -hod no obez be di ti uslo ve za ne sme
tan rad sin -di ka ta, kao i da je neo p hod no us po sta vi ti pra
-vi so ci jal ni di ja log iz me |u sin di ka ta i po -slo dav ca u
ci qu re {a va wa pi ta wa od za jed -ni~ kog in te re sa. Po sta
vqa pi ta we da li sera di no va si ste ma ti za ci ja, s ob zi rom
da potom pi ta wu ima do sta opre~ nih in for ma ci ja.Kri ti ku je
ka {we we u do no {e wu Pra vil ni ka opo vla {}e noj vo ̀ wi, kao
i re gu li sa we po vla -sti ce P-9 i mno ge maw ka vo sti u re gu
li sa wuove ma te ri je, uz na po me nu da smo Uput stvo opre vo zu
stva ri za po tre be za po sle nih na pru -ga ma @S, do bi li tek
da nas.Bra ni slav Pe tro vi}, pred sed nik Uni je
sin di ka ta srp skih `e le zni ca, kri ti ko vao jedo sa da {wu
ne sa rad wu i ~i we ni cu da po slo -da vac ni je od go vo rio na
za kqu~ ke ko je su muova tri sin di ka ta do sta vi la jo{
4.7.2013. go -di ne, {to je za po sle di cu ima lo odr ̀ a va wekon
fe ren ci je za {tam pu. Is ta kao je da po sto jioba ve za part
ner skog od no sa sa me |u sob nom raz -me nom in for ma ci ja, ~e
ga do sa da ni je bi lo,{to za po sle di cu ima sa mo voq nu pri me
nu Za -ko na, Ko lek tiv nog ugo vo ra, Pra vil ni ka i pro -pi sa
od stra ne po je di na ca iz po slo vod stva.Zbog u~e sta lih van
red nih do ga |a ja i sta wa in -fra struk tur nih ka pa ci te ta i
vo znih sred sta-va, sma tra da je neo p hod no odr ̀ a va we te
mat -ske kon fe ren ci je o bez bed no sti sa o bra }a ja,{to je
bio je dan od zah te va ovih sin di ka ta,ali do da na {wih da na
ne ma od go vo ra. Iz neo jezah tev da se kroz re struk tu ri ra we
ne `u ri safi zi~ kim odva ja wem unu tar pred u ze }a, dok sene iz
vr {i fi nan sij ska i teh ni~ ko-teh no lo {kakon so li da ci ja.
Ka da je u pi ta wu even tu al nivi {ak za po sle nih usled or ga
ni za ci o nih pro -me na, Pe tro vi} zah te va da se ja sno de fi
ni {eu ko jim or ga ni za ci o nim de lo vi ma po sto ji i ko -ja
je kva li fi ka ci o na struk tu ra u pi ta wu. Ta -ko |e tre ba ja
sno de fi ni sa ti i me re {ted we,ali ta ko da one ne pro iz vo de
ne ga tiv ne po sle -di ce. Sma tra da je ne pri hva tqi vo {to se
u po -je di nim me di ji ma po ja vqu ju iz ja ve ko je sin di -kat
pred sta vqa ju u ne ga tiv nim ko no ta ci ja ma.Ka da je u pi ta
wu iz dva ja we to plog obro ka i
re gre sa iz ce ne rad nog sa ta, ono za po sle di cune sme da
ima „oba ra we“ ce ne rad nog sa ta, ve}tre ba kroz Pro gram po slo
va wa od Vla de Re pu -bli ke Sr bi je tra ̀ i ti do dat na sred
stva za tena me ne. Zah te va oba ve zno u~e {}e re pre zen ta -tiv
nih sin di ka ta na sed ni ca ma Skup {ti ne„@e le zni ce Sr bi je“
a.d, ka da su na dnev nomre du pi ta wa od zna ~a ja za so ci jal
no-eko nom -ski po lo ̀ aj za po sle nih.Ne boj {a Ni ki}, pred sed
nik Sin di ka ta iz -
vr {nih slu ̀ bi srp skih `e le zni ca, kon sta tu je
da ge ne ral ni di rek tor ima lo {e in for ma ci jeod svo jih
sa rad ni ka. Upu tio je kri ti ku zbogsma we wa sub ven ci ja `e
le zni ci i sma tra da jetre ba lo po tom pi ta wu da usle di za
jed ni~ kina stup sin di ka ta i po slo vod stva pre ma Vla-di, kao
u pret hod nom pe ri o du ka da, ne sa mo dani je sma we na sub ven
ci ja, ve} smo us pe li da„ugu ra mo“ zna ~aj na do dat na sred
stva kroz re -ba lans bu xe ta. Ni ki} se kri ti~ ki osvr nuo napre
po ru ku ge ne ral nog di rek to ra da ru ko vo de -}i ka dro vi
(di rek to ri sek to ra, {e fo vi sek ci-ja, pa ~ak i nadzornici i
pre gle da ~i ko la) netre ba da bu du ~la no vi sin di ka ta. Is
ta kao jeda je to u su prot no sti sa ~l. 18. i 206. Za ko na ora
du, ko ji za bra wu je dis kri mi na ci ju za po sle nihpo bi lo
kom osno vu, pa i po osno vu sin di kal nepri pad no sti. Ve li ki
pro blem u funk ci o ni sa -wu si ste ma pred sta vqa lo {e sta we
in fra -struk tu re - pru ge i ve li ki broj la ga nih vo ̀ wi,{to
za po sle di cu ima do sta van red nih do ga |a -ja. Je dan od uzro
ka za van red ne do ga |a je vi di une do stat ku iz vr {i la ca u
ZOP-u i SP-u. Iz ve {ta je iz svo jih re so ra pod ne li su Raj
-
ko Ko vi}, po mo} nik ge ne ral nog di rek to ra zaeko nom ske
po slo ve, Ne go sav Te o fi lo vi}, di -rek tor di rek ci je za
pre voz i Vla di mir Ra do -vi}, di rek tor di rek ci je za in fra
struk tu ru.Od go va ra ju }i na po je di na pi ta wa i kon sta
-
ta ci je pred sed ni ka sin di ka ta, ge ne ral ni di -rek tor
je jo{ jed nom po no vio da je da na {wi sa -sta nak pri pre ma za
na red ne raz go vo re sa sin -di ka ti ma i da }e sin di ka ti u
{to kra }em ro kudo bi ti pi sa ni ma te ri jal u ko jem }e bi ti
za stu -pqe ne sve bit ne te me za po slo va we „@e le -zni ce Sr
bi je a.d, na ko je }e oni da ti pri med bei su ge sti je i da je
to po ~e tak ozbiq ne sa rad-we po slo vod stva i sin di ka ta, ko
ja pod ra zu me -va da }e sin di ka ti bi ti ukqu ~e ni u sve bit
neak tiv no sti po slo va wa si ste ma. Is ta kao je dase ne ra di
no va si ste ma ti za ci ja, jer jo{ uvekni je ura |e na no va or
ga ni za ci ja. For mi ra na jeko mi si ja za re struk tu ri ra we
ko ja ima za da takda ura di no vu or ga ni za ci ju „@e le zni ce
Sr bi-je“ a.d, sa ta~ no od re |e nim ro ko vi ma. Osnov naide ja
je da se na pra vi pred u ze }e za in fra -struk tu ru, pred u ze
}e za pre voz put ni ka i ro bei „krov no“ pred u ze }e. U to ku je
iz ra da fi nan -sij ske ana li ze i raz gra ni ~e we imo vi ne, ta
koda se pla ni ra da no va or ga ni za ci ja po~ ne dafunk ci o ni
{e 1.1.2014. go di ne. Ka da je u pi ta -wu po {to va we Za ko na i
osta lih pro pi sa, ge ne -ral ni di rek tor ka ̀ e da ne }e po vu
}i ni je danpo tez ko ji ni je u skla du sa za ko nom, a to va ̀ ii
za we go ve sa rad ni ke, ko ji ma je li~ no iz daona red bu da se
po {tu ju za ko ni, ne sa mo pre masin di ka ti ma, ve} i osta lim
za po sle ni ma. Doksu za ko ni i dru ga pra vi la na sna zi, mo ra
ju sepo {to va ti. Na rav no, na sta vio je ge ne ral ni di -rek
tor, de {a va ju se gre {ke i ra di se na wi-
-
Jul/Avgust 2013. 9
hovom is pra vqa wu. Ali, kao {to je i na po ~et -ku sa stan ka
iz ja vio, do bi ja in for ma ci je odsvo jih sa rad ni ka na osno
vu ko jih re a gu je, a akosu te in for ma ci je ne ta~ ne, ili ima
ju za ciqne ga tiv nu na me ru, bi }e od mah sank ci o ni sa ni.
Vla di Re pu bli ke Sr bi je do sta vqen je zah -
tev za obez be |i va we fi nan sij skih sred sta vaza so ci jal
ni pro gram za 2000 za po sle nih u „@e -le zni ce Sr bi je“ a.d i
1300 za po sle nih u za vi -snim dru {tvi ma. [to se ti ~e no vog
Ko lek tiv -nog ugo vo ra, sma tra da tre ba sa ~e ka ti do no {e
-we no vog Za ko na o ra du, a u me |u vre me nu }e sera di ti na
Anek su po sto je }eg, ~i ju }e rad nu ver -zi ju, ko ju je iz ra
dio po slo da vac, sin di ka ti do -bi ti ka ko bi mo gli da raz go
va ra mo i pre go va -ra mo. Ka da je re~ o za po sle ni ma ko ji
pri ma juza ra du po ~la nu 60. Ko lek tiv nog ugo vo ra, is ti -~e
da je i tu sta vio pri med bu svo jim sa rad ni -ci ma, ko ji mu
jo{ uvek ni su do sta vi li po dat ke,ka ko bi se oni ana li zi ra
li i pred u ze le od go -va ra ju }e ak tiv no sti po ovom pi ta
wu.Na kra ju, ge ne ral ni di rek tor se za hva lio
sin di ka ti ma i iz neo stav da je po treb no da po -sto ji za
jed ni~ ki na stup sin di ka ta i po slo vod -
stva, jer ima mo mno go pro ble ma i po treb no jeda se oni re
{a va ju u {to kra }em ro ku. Sin di -ka ti ma }e u naj kra }em ro
ku bi ti do sta vqe nipi sa ni ma te ri ja li po te ma ma ko je su
bi le nadnev nom re du, ka ko bi do sta vi li pri med be isu ge sti
je i dao pred log da se u na red nih 15 da -na or ga ni zu je sa
sta nak sa sva kim sin di ka tompo seb no, ka ko bi se raz go va ra
lo o ak tiv no sti-ma, a na kon to ga bi }e or ga ni zo va na za
jed ni~ kased ni ca, na ko joj }e se do ne ti od go va ra ju }i za
-kqu~ ci po slo vod stva i re pre zen ta tiv nih sin -di ka ta.Na
da mo se da je, po sle go to vo osam me se ci
zah te va i po ku {a ja za us po sta vqa wem kon tak-ta i pra
vog so ci jal nog di ja lo ga, ovo po ~e takjed nog dru ga ~i jeg
od no sa sa po slo dav cem, za -sno va nog na prin ci pi ma me |u
sob nog uva ̀ a va -wa i sa rad we usme re ne na ostva ri va we za
jed -ni~ kih ci qe va u po ku {a ju da „@e le zni ce Sr -bi je“ kre
nu pu tem pro spe ri te ta i raz vo ja, {to}e do ve sti i do da le
ko bo qeg so ci jal no – eko -nom skog po lo ̀ a ja za po sle
nih.
P. Spa si}
RE PU BLI^ KI OD BOR
KA KO DO SO CI JAL NOG DI JA LO GA?Kr {e we Za ko na o ra du i
Ko lek tiv nog ugo vo ra, uz ne stru~ no ura |en pra vil nik 643-
di rek-tan atak na pra va rad ni ka. Re {i ti sve pro tiv re~ no
sti re kre ativnog od mo ra i obez be di tisred stva za Fond so li
dar no sti
Te me dva de set pr ve re dov ne sed ni ceRe pu bli~ kog od bo
ra Sin di ka ta ̀ e le -zni ~a ra Sr bi je, odr ̀ a ne 31. ju la u
ve -li koj sa li ,,@e le zni ca Sr bi je” ad, bi le su po -sve }e
ne odr ̀ a noj kon fe ren ci ji za {tam pu trire pre zen ta tiv na
sin di ka ta, re kre a tiv no - pre -ven tiv nom od mo ru, pro ble
mi ma Fon da so li -dar no sti i Pra vil ni ku 643.Na po ~et ku sed
ni ce, ve ri fi ko van je man-
dat no vom ~la nu RO, Dra ga nu Mar ja no vi }u izJSO ZOVS ko ji
je za me nio Ra do va na [ko ri }a,~i ji je man dat pre stao zbog
od la ska u pen zi ju.Pred sed nik S@S, Mir ko La zi} oba ve
stio
je ~la no ve RO da, i po red ured nog po zi va, ni kood po slo
vod stva ne pri su stvu je sed ni ci, bezika kvog obra zlo ̀ e
wa.Ne pri su stvo va wem sed ni ci, po slo da vac je
po ko zna ko ji put pod ce nio i oma lo va ̀ io nesa mo no si o
ce funk ci ja, ve} i naj broj ni ji sin -di kat na `e le zni ci,
ali i vi {e od tri na esthi qa da za po sle nih rad ni ka ~la no va
re pre -zen ta tiv nih sin di ka ta.Pred sed nik S@S, oba ve stio
je pri sut ne o
de {a va wi ma u sin di ka tu iz me |u dve sed ni ce,sa po seb
nim osvr tom na od nos po slo dav ca pre-ma sin di ka ti ma.Na i
me, na sed ni ci pred sed ni {tva tri re -
pre zen ta tiv na sin di ka ta: S@S, USS@ iSISS@, odr ̀ a noj 4.
ju la, ge ne ral nom di rek -to ru do sta vqe ni su za kqu~ ci sa
zah te vom dase {to pre ot po~ ne sa pra vim so ci jal nim di ja
-lo gom.Za o~e ki va ti je bi lo da od go vo ra ne }e bi ti,
pa su upu }e ni do pi si pred sed ni ku Vla de re pu -bli ke Sr
bi je, pr vom pot pred sed ni ku Vla de imi ni stri ma: sa o bra }a
ja, fi nan si ja i pri vre dei mi ni stru za rad za po {qa va wa i
so ci jal nupo li ti ku, ka ko bi iz vr {i li uti caj na po slo
-vod stvo pred u ze }a, za ot po ~i wa we so ci jal nogdi ja lo ga
ko ji je od iz u zet nog zna ~a ja, ka ko zaza po sle ne ta ko i za
pred u ze }e.Kon fe ren ci ja za no vi na re odr ̀ a na je u Me
-
di ja cen tru 19. ju la, uz pri su stvo no vi na ra izve }i ne
{tam pa nih i elek tron skih me di ja.Pred stav ni ci tri re pre
zen ta tiv na sin di -
ka ta su na odr ̀ a noj kon fe ren ci ji, u de mo krat -
-
Jul/Avgust 2013.10
skom i ci vi li zo va nom du hu, ar gu men to va no iz -ne li
pro ble me na `e le zni ci sa ak cen tom nane do stat ku di ja lo
ga. Za ka zi va we ove kon fe -ren ci je je bio je di ni na ~in da
se ~u je glas sin -di ka ta. Ka da je re~ o da qim ak tiv no sti ma
tri re -
pre zen ta tiv na sin di ka ta, do go vo re no je da se6. av gu
sta odr ̀ i za jed ni~ ka sed ni ca sva tripred sed ni {tva, ka ko
bi se do go vo ri le da qeak tiv no sti, re kao je Mir ko La
zi}.
Pred sed ni ci svih se dam JSO, pre ne li suza kqu~ ke do ne te
na svo jim sed ni ca ma, na ko ji-ma se da je pu na po dr {ka re
pre zen ta tiv nimsin di ka ti ma, u na sto ja wi ma da se {to pre
ot -po~ ne sa so ci jal nim di ja lo gom, uz pred log dase odr ̀ i
jo{ jed na kon fe ren ci ja za no vi na re.Dra gan Ran |e lo vi}
je, iz me |u ostalog, is-
ta ko da se po odr ̀ a va wu pred lo ̀ e ne kon fe -ren ci je
pre du zmu sve osta le sin di kal ne me to -de bor be, ukqu ~u ju
}i i one ra di kal ni je.Ova kav od nos po slo dav ca ne pri me ren
je u
de mo krat skom dru {tvu, jer sve go vo ri da jeosnov ni ciq uni
{ta va we sin di kal nog po kre-ta, is ta kao je Ran |e lo vi}.Pred
lo zi za uki da we na kna da po osno vu
no} nog ra da, ra da ne de qom i sli~ ne, di rek-tan su udar na
rad ni ke, na ̀ a lost, ka ko re ~eRan |e lo vi}, za to su iz gle
da na {li po god nogsin di kal nog li de ra ko ji }e sve to pri hva
ti tii pot pi sa ti.Us put, tre ba re }i da je i re pre zen ta tiv
-
nost sin di ka ta ko ji pred sta vqa do ti~ ni - di -sku ta bil
na, a uz to on je i idej ni tvo rac - agi -ta tor tu ̀ bi pro tiv
pred u ze }a, po osno vu smen -skog ra da.Mi lan De ve xi} za me ra
{to se do sta ~e ka lo
da se po slo da vac udo sto ji i pri mi pred stav -ni ke rad ni
ka. On je od sa mog star ta bio za ra -
di kal ni je sin di kal ne me to de bor be.Ta ko |e mi sli da je
sve pot pi sa no od stra ne
jed nog sin di ka ta ne va lid no. Pro ble mi su pri sut ni i
{to je naj go re sa mo
se go mi la ju, po put tu ma ~e wa da se ne iz da ju na -lo zi
za slu ̀ be na pu to va wa po sin di kal nomosno vu, {to je u su
prot no sti sa Za ko nom o ra dui Ko lek tiv nom ugo vo ru.Po tom
osno vu RO je usvo jio od lu ku da se
pro tiv ne po sred nih ru ko vo di la ca ko ji kr {e
Za kon o ra du i Ko lek tiv ni ugo vor, po kre ne po -stu pak
kod in spek ci je ra da, ali i tu ̀ be.Pra vil nik 643 ko jim se de
fi ni {u po vla -
sti ce na `e le zni ci, ne stru~ no je ura |en i imado sta maw
ka vo sti, uz to, we go va pri me na jepo ~e la pre ko no }i.I po
red to ga {to je bi lo pri med bi na za ka -
sne lu re ak ci ju,~la no vi RO sa gla sni su da jeneo p hod no
for mi ra ti ko mi si ju S@S, ko ja }esa ~i ni ti pri med be na
spor ni Pra vil nik i do -sta vi ti ih po slo dav cu.Ka da je re~ o
re kre a tiv nom od mo ru, sve te -
~e po pla nu. Me |u tim, pri sut no je i ne za do -voq stvo pre
sve ga sa de sti na ci ja ma. Ka ko re -~e Dra gan ]i ri}, mo ra se
zna ti ko je su in ge -ren ci je Ko mi si je, a ko je Pred sed ni
{tva. Ka daje re~ o re kre a ci ji Od bor JSO ETP, do neo jeod lu
ku da se o pro ble mi ma ko ji se ja vqa ju mo -ra ozbiq no raz go
va ra ti, po za vr {e noj re kre a -ci ji.Ne za do voq stva ima i u
Ni {kom ~vo ru. Na -
ro ~i to ka da je re~ o bro ju va u ~e ra, ali i sa in -ge ren
ci ja ma i ovla {te wi ma Ko or di na to ra ko -mi si je Dra go sla
va An ti }a.Pred se di ca Ko mi si je S@S za re kre a tiv no
- pre ven tiv ni od mor, Mir ja na Pan ti}, ob ja sni-la je pri
sut ni ma uslo ve pod ko ji ma oni ko jine ma ju va u ~e re, mo gu
da le tu ju.
-
Jul/Avgust 2013. 11
Do sta bur nih ko men ta ra iza zva la je in for -ma ci ja da }e
bi ti pro ble ma sa is pla ta ma so -li dar ne po mo }i po osno vu
te {ke ma te ri jal nesi tu a ci je, jer sred sta va ima sa mo za
ju li me -
sec, pa se sa mo od se be na me }e pi ta we, {ta ika ko da
qe?.Po se ban pro blem le ̀ i u ~i we ni ci da je
fond so li dar no sti is cr pqen, jer je so li dar-na po mo} po
osno vu te {ke ma te ri jal ne si tu a -ci je is pla }i va na u
stopo stot nom iz no su i za
to ne ko mo ra da sno si od go vor nost. Ma da, s ob -zi rom na
ma te ri jal ni po lo ̀ aj `e le zni ~a ra,po mo} bi tre ba lo da
do bi ju svi za po sle ni.Na me stu je i kon sta ta ci ja @i va no
vi} Mi -
li sa va SO ZOVS Laj ko vac, da je ne do pu sti voda sin di kat
re dov no da je po mo} po ovom osno -vu, a da to ne ra di po slo da
vac. Ali je od to gago re, da po mo} do bi ja ju ~ak i oni, ko ji
su de }ipo vo znom par ku, to ne za slu ̀ u ju. Vo ze Mer ce -de
se, a tra ̀ e po mo}.Ka ko bi se pro blem re {io u in te re su ~lan
-
stva, do ne ta je od lu ka da se ~lan 4. ta~ ka 9,Pra vi la fon
da so li dar no sti, sta vi van sna -ge, do da qeg.Oba ve zu je se
Ko mi si ja fon da so li dar no sti
da ura di pred log no vog Pra vil ni ka o ra du. Oto me bi tre
ba lo da se iz ja sne SO, JSO i RO do1. no vem bra, ka ko bi se sa
pri me nom po ~e lo od1. ja nu a ra 2014. go di ne.I po red raz mi
mo i la ̀ e wa u po je di nim slu -
~a je vi ma, raz li ~i tim po gle di ma i ide ja ma, ovased ni
ca RO po ka za la je da S@S ima sna ge dase iz bo ri za svo je ci
qe ve, pre sve ga za in te -re se ~lan stva.
Vla di mir Ra do je vi}
JSO ZOVS
SIN DI KAT NA MAR GI NI ?!
De {a va wa u pred u ze }u, raz li ~i ta tu -ma ~e wa ko lek tiv
nog ugo vo ra, ka daje re~ o ne iz da va wu na lo ga za slu -`be na
pu to va wa, ve za nih za sin di kal ni rad,kon fe ren ci ja za no
vi na re tri re pre zen ta tiv -na sin di ka ta i pred sto je }e
RSI rad ni ka Sek -to ra ZOVS, bi le su glav ne te me tri de set pe
tere dov ne sed ni ce Od bo ra JSO ZOVS, odr ̀ a ne18. ju la u Be o
gra du.Zva ni~ nih in for ma ci ja o de {e va wi ma u
pred u ze }u jo{ uvek ne ma, ma da se ne zva ni~ nozna da po slo
da vac uve li ko ra di na iz me na maKo lek tiv nog ugo vo ra, po
seb no u de lo vi ma ko jise od no se na rad sin di ka ta.Na i me,
po slo da vac na sto ji da se ak tiv no s-
ti sin di ka ta sve du na mar gi nu. Po mi {qe wupo slo dav ca,
sin di ka ti su ima li mno ge pri vi -le gi je i ostva ri li ve li
ke za ra de, ~i me su, na -vod no, o{te ti li pred u ze }e.Ima ju
}i u vi du ce lo kup nu si tu a ci ju u pred u -
ze }u i ig no ri sa we sva kog vi da sa rad we sa sin -di ka ti
ma, tri re pre zen ta tiv na sin di ka ta ko jiza jed no oku pqa ju
tri na est hi qa da, od ukup nogbro ja za po sle nih na `e le zni
ci, pred u ze li suod re |e ne ak tiv no sti.
Zbog od no sa po slo dav ca pre ma sin di ka ti mai iz be ga va
wa di ja lo ga od zna ~a ja, ka ko za za -po sle ne ta ko i za pred
u ze }e, S@S,Uni ja sin -di ka ta Srp skih `e le zni ca i Sin di
kat iz vr -{nih slu ̀ bi Srp skih @e le zni ca, or ga ni zo va -li
su u Me di ja cen tru kon fe ren ci ju za {tam pu19. ju la.Mar jan
Jan ko vi} upo znao je od bor sa zah te -
vi ma re pre zen ta tiv nih sin di ka ta, is ta kav {ipri tom da
su isti upu }e ni i na adre se nad le -`nih mi ni star sta va, kao
i pred sed ni ku i pr-vom pod pred sed ni ku Vla de re pu bli ke Sr
bi je.Su {ti na zah te va je po {to va we za ko na o ra -
du i Ko lek tiv nog Ugo vo ra, ali pre sve ga neo p -hod nost ot
po ~i wa wa so ci jal nog di ja lo ga.Od bor JSO ZOVS, dao je pu nu
po dr {ku svim
ak tiv no sti ma re pre ze na tiv nih sin di ka ta, sveu ci qu
pre va zi la ̀ e wa tre nut ne si tu a ci je ibo qeg so ci jal no
ma te ri jal nog po lo ̀ a ja za po -sle nih.Po red pre va zi la ̀
e wa pro ble ma oko ne iz -
da va wa na lo ga za sin di kal ne ak tiv no sti, ka -ko je is
ta kao Zo ran Ki ri xi}, neo p hod no je re -{i ti pro ble me sa po
vla sti ca ma P 6 i P9, kao iuki da we po tvr de za de cu sta ri ju
od osmna est
-
12 Jul/Avgust 2013.
Sed moj re dov noj sed ni ca Od bo ra JSOSTP, ko ja je odr ̀ a
na je 30. ju la, pri -su stvo vao je i za me nik pred sed ni kaS@S
Ja smin ko Pi je tlo vi}.Na po ~et ku sed ni ce, o ak tu el noj si
tu a ci ji u
sin di ka tu i pred u ze }u go vo rio je Dra gan Ran -|e lo vi},
osvr nuv {i se na za kqu ~ak Od bo raJSO STP od 16. ma ja, ka da je
za u zet stav po vo -dom ig no ri sa wa do pi sa Sin di ka ta `e le
zni -~a ra Sr bi je upu }e nih po slo vod stvu.
On je na gla sio, da je od do la ska ge ne ral nogdi rek to ra
Dra go qu ba Si mo no vi }a, odr ̀ an sa -mo je dan kra tak sa sta
nak (ko ji je tra jao oko po -la sa ta) u mar tu, ka da je di rek
tor obe }ao da }e„ubr zo bi ti upri li ~en no vi sa sta nak“, ali
doda nas do we ga ni je do {lo.S@S je u me |u vre me nu upu tio pet
– {est po -
zi va po slo dav cu o neo p hod no sti otva ra wa so -
ci jal nog di ja lo ga, ali od go vo ra i da qe ne ma.Ran |e lo
vi} je is ta kao i da se u iz ja va ma
me di ji ma, od stra ne me nax men ta, pla si ra ju raz -ne dez
in for ma ci je, kao {to je i in for ma ci ja„o {traj ku sin di ka
ta“, a ko ja ni je ta~ na.On se osvr nuo i na ~i we ni cu da je Vla
da
sma wi la sub ven ci je `e le zni ci za 1,5 mi li jar-di, pa se
otva ra i pi ta we is pla te za ra de zano vem bar i de cem bar.U
me |u vre me nu smo iz gu bi li po sao sa „Fi ja -
tom“, pa sin di kat in te re su je, ko je za to od go -vo
ran?Zbog sve ga {to se u pret hod nom pe ri o du do -
ga |a lo, Ran |e lo vi} je oba ve stio ~la no ve Od -bo ra JSO,
da su tri re pre zen ta tiv na sin di ka-ta (S@S, Sin di kat iz vr
{nih slu ̀ bi srp skih`e le zni ca i Uni je Sin di ka ta Srp skih
`e le -zni ~a ra), 4. ju la, odr ̀ a li za jed ni~ ki sa sta
nak
JSO STP
DO TA KLI SMO DNO DNAS@S je upu tio pet – {est po zi va po slo
dav cu o neo p hod no sti otva ra wa so ci jal nog di ja lo-ga, ali
od go vo ra i da qe ne ma. U me |u vre me nu smo iz gu bi li po sao
sa „Fi ja tom“, pa sin di katin te re su je ko je za to od go vo
ran?
go di na (da li su uda ta, od no sno o`e we na), jerse za do bi
ja we po tvr de pla }a tak sa, {to za po -sle ne do vo di u di le
mu, da li uop {te tre bo-va ti P4.Uz to, tre ba na sto ja ti da se
iz me ni Pra vil -
nik 643 ko jim se re gu li {u po vla sti ce na `e -le zni ci,
jer ima do sta ne do sta ta ka.Ka da je re~ o in for mi sa no sti
rad ni ka na
te re nu, Dra gan Mar ja no vi} je is ta kao da je onasla ba i
tom pro ble mu tre ba po sve ti ti vi {epa ̀ we.
Po sle in for ma ci je o uslo vi ma pod ko ji ma}e se or ga ni
zo va ti sport ske igre, do ne ta jeod lu ka da se 21. sport ski su
sre ti JSO ZOVSodr ̀ e u ba wi Vruj ci, u pe ri o du od 4. do 7.
sep -tem bra.Ka ko bi sve pri pre me bi le bla go vre me no
za vr {e ne, od lu ~e no je da svi pred sed ni ci SOnaj ka sni
je do 25. av gu sta do sta ve spi sa ko veu~e sni ka iga ra.
Bo ̀ i} Dra gan
-
13Jul/Avgust 2013.
i tom pri li kom do ne li za kqu ~ ke sa ko ji ma suse obra ti
li po slo vod stvu, a ko ji ma se zah te -va:da se u {to kra }em
vre men skom pe ri o du,
naj ka sni je do 15. ju la, odr ̀ i sa sta nak po slo -vod stva
„ @e le zni ce Sr bi je “ a.d. na ~e lu sage ne ral nim di rek to
rom sa pred sed ni {tvi maova tri re pre zen ta tiv na sin di ka
ta, na te mu„Ak tu el na si tu a ci ja u „@e le zni ce Sr bi
je“a.d.Zah te va no je oba ve zno u~e {}e re pre zen ta -
tiv nih sin di ka ta u svim ak tiv no sti ma ko je sespro vo de
u „@e le zni ce Sr bi je “ a.d. u ve zi saso ci jal no – eko nom
skim i rad no – prav nim sta -tu som za po sle nih, a u skla du sa
od red ba ma Za -ko na o ra du, KU i u pret hod nom pe ri o du pot
pi -sa nih spo ra zu ma sa Vla dom RS i po slo dav cem.Zah te va se
po {to va we od red bi Za ko na o
ra du i KU od stra ne po slo dav ca, bu du }i da suovi re pre
zen ta tiv ni sin di ka ti, vi {e pu ta uka -zi va li po slo dav cu
na jed no stra no kr {e we ovihaka ta.S ob zi rom da do tra ̀ e nog
sa stan ka ni je do -
{lo, re pre zen ta tiv ni sin di ka ti su 19. ju la,odr ̀ a li
Kon fe ren ci ju za {tam pu u Me di ja cen -tru, ko ja je bi la od
li~ no or ga ni zo va na i iz u -zet no po se }e na od stra ne me
dij skih ku }a.Dra gan Ran |e lo vi} je, ta ko |e is ta kao i
~i we ni cu da je, od do la ska na ~e lo pred u ze -}a, ge ne
ral ni di rek tor, mi mo svih ogla sa ipo tre ba pri mio pre ko 100
qu di po par ti-j skoj osno vi.U do go vo ru tri re pre zen ta tiv
na sin di ka ta,
zbog sve ga re ~e nog, upu }e no je pi smo pred sed -ni ku Vla
de Re pu bli ke Sr bi je, pr vom pot pred -sed ni ku Vla de, mi ni
stru za sa o bra }aj, mi ni -stru za fi nan si je i pri vre du i mi
ni stru ra da,za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, sa upo zo
-re wem da po slo da vac iz be ga va sva ku vr stu so -ci jal nog
di ja lo ga sa re pre zen ta tiv nim sin di -ka ti ma.Iz o sta nak
ne po sred ne ko mu ni ka ci je ge ne -
ral nog di rek to ra sa sin di ka ti ma u pred hod-nom pe ri o
du, re ~e no je, do veo je do ni za pro -ble ma na so ci jal no –
eko nom skom i rad no prav -nom sta tu su za po sle nih u pred u ze
}u.Za kqu ~u ju }i svo je iz la ga we, Ran |e lo vi} je
re kao da je u pi smu na gla {e no, da sin di ka tipo dr ̀ a va
ju ak tiv nost Vla de Re pu bli ke Sr bi-je usme re ne na po boq {a
we eko nom ske sta bil -no sti ze mqe i da u skla du sa ta kvim sta
vom,ni je bi lo ni ka kvih na ja va ob u sta ve ra da.U ras pra vi,
po pod ne tom iz ve {ta ju, za re~
se ja vio De jan \or |i co vi}, ko ji je mi {qe wa,da sin di ka
ti mo ra ju vi {e da sa ra |u ju, jer je si -tu a ci ja na `e le
zni ci, iz da na u dan, sve te ̀ a.On je is ta kao da, {to pre, tre
ba re {i ti na sta -le pro ble me sa iz da va wem P – 8 ( na lo zi
idnev ni ce ) i po {to va we ~la na 80 KU, ko ji se
od no si na is pla tu na dok na de pre vo za za od la -zak i po
vra tak na po sao.On je re kao da po je di ni `e le zni ~a ri ne
ma-
ju pri ma wa ni za so ci ja lu, a ka mo li za po tro -{a~ ku kor
pu, a da Pra vil nik 643 tre ba pre i -spi ta ti jer je uki nu ta P
– 6 za pre voz de ce `e -le zni ~a ra, kao i da ve li ki pro pust
po slo vod -stva pred sta vqa pro me na obra sca P – 4 u ju lume se
cu. Kon duk te ri, re vi zo ri i tran sport nikon tro lo ri su do
ve de ni u mat po zi ci ju, a sram-no je da na obra scu P – 4 ne ma
ni ime fir me.„Re ̀ ij ske“ su na ka rad ne, jer kon duk te ri u vo
-zu ne ma ju uvid o bro ju is ko ri {te nih vo ̀ wi.Mom ~i lo Mi lo
je vi} po dr ̀ a va di sku si ju
\or |i co vi }a i sma tra da ne ko ho }e da uki -ne `e le zni
cu. Mi {qe wa je da po slo vod st-vo ne ma {ta da po nu di rad ni
ci ma i da za tone }e di ja log sa sin di ka ti ma, ali i da S@Smo
ra da na pra vi re or ga ni za ci ju na {eg sin -di ka ta i da obez
be di ve }u pri sut nost pred -stav ni ka sin di ka ta na te re
nu.Mi ro slav Vu ~i} je pi tao da li po sto ji mo -
gu} nost ugo va ra wa so ci jal nog pro gra ma za „vi -{ak“ za
po sle nih?Od go va ra ju }i na pi ta we Ran |e lo vi} je re -
kao, da je zah tev za obez be |e we sred sta va zaso ci jal ni
pro gram re {a va wa vi {ka za po sle nihupu }en Vla di Re pu bli
ke Sr bi je i da se o~e ku -je od go vor.Dra gan Mi lin ko vi} je
kon sta to vao da za
ne do sta tak po sla na `e le zni ci ni je krivsin di kat, ve}
me nax ment pred u ze }a. Sin di -ka tu je oba ve za da {ti ti ~lan
stvo od gu bit-ka po sla, o~u va we rad nih me sta, po pra vqa -we
uslo va ra da i ugo va ra we ce ne ra da.Sta ni sla va Ne deq ko
vi} je za mo li la Pred -
sed ni {tvo S@S da je di ni vid na {e bor be bu -de za jed ni~
ko sin di kal no de lo va we, a ni ka kopo je di na~ no.Od bor JSO
po tom je usvo jio za kqu ~ak, pre-
ma kom se da je ap so lut na po dr {ka do sa da {wimak tiv no
sti ma tri re pre zen ta tiv na sin di ka ta.U na red nom pe ri o
du neo p hod no je po no vo or ga -ni zo va ti kon fe ren ci je za
me di je i ako ne do -|e do pro me na u od no su po slo vod stva
pre masta vo vi ma sin di ka ta, u sep tem bru tre ba or ga -ni zo
va ti pro te ste.Od bor je do neo pred log od lu ke, upu }e ne
Pred sed ni {tvu S@S, da na na red noj sed ni ciRe pu bli~ kog
od bo ra tre ba for mi ra ti Ko mi si-ju S@S, ko ja }e utvr di ti
pri med be na Pra vil-nik 643.Jed no gla sno je pri hva }en pred
log da De jan
\or |i co vi} bu de ~lan ove ko mi si je is predJSO, ~i ja oba
ve za bi tre ba lo da bu de, da sepo vla sti ce P – 9, P – 6, P – 2
po no vo ure dePra vil ni kom 643.U na stav ku ras pra ve Zo ran
\or |e vi} po no-
-
14 Jul/Avgust 2013.
vo je ape lo vao na Pred sed ni {tvo S@S da sepre du zmu ak tiv
no sti za na bav ku za {tit ne ode -}e i obu }e i obra za ca za rad
ko jih ne ma na te -re nu.Sta ni sla va Ne deq ko vi} je iz ra zi
la ̀ a qe -
we {to ni je uva ̀ e na pri med ba JSO STP da sere kre a ci ja
na Pa li }u sma wi, a po ve }a broj ko -ri sni ka na jef ti ni jim
de sti na ci ja ma, ka ko bise omo gu }i lo ko ri {}e we re kre a
ci je ve }em bro-ju rad ni ka.Ona je is ta kla i da su rad ni ci,
ko ji su re kre -
a ci ju ko ri sti li u „Ta la stur su“, do sta vi li pi sa -ne
pri med be, da ni je bi lo do voq no hra ne u ob -
ro ci ma („jed na vir {la za do ru ~ak, van sva ke pa -me ti“).
Ne ja sno joj je da i po red to ga ne ko opet„gu ra“ ovu agen ci ju
u sa rad wu sa sin di ka tom,iako je lo {a i za to tra ̀ i da pred
sed nik Ko mi -si je za re kre a ci ju da od go vo re u ve zi sa lo
{im
uslo vi ma pri je ma na ovim de sti na ci ja ma.Mom ~i lo Mi lo
je vi} sma tra da se u na red-
nom pe ri o du mo ra iz na }i mo gu} nost da ~o vekiz pre vo za
bu de ~lan Pred sed ni {tva [email protected] me nik pred sed ni ka S@S, Ja
smin ko Pi je -
tlo vi} je re kao da je Sta tut me ro da van za sa s-tav or ga
na S@S. „Ka da bu de mo zna li {ta naso~e ku je u bu du }em pe ri o
du, i}i }e mo ko rak poko rak i u tran sfor ma ci ju sin di ka
ta“.Za kqu ~u ju }i ras pra vu, Dra gan Ran |e lo vi}
je pred lo ̀ io, da se za sle de }u sed ni cu pri -pre me iz ve
{ta ji i iz vr {i sve u kup na ana li zara da JSO STP, a svim u~e
sni ci ma RSI odr ̀ a -
nim u Kla do vu za hva lio se na ko rekt nom dru -`e wu i iz van
red no or ga ni zo va nim sport skimigra ma.
Sne`ana Soldo
-
15Jul/Avgust 2013.
-
16 Jul/Avgust 2013.
JSO ETP
SPRE ̂ I TI SA MO VO QU PO SLO VOD STVAS@S, ve} osam me se ci,
uva ̀ a va ju }i sva de {a va wa u pred u ze }u, ~e ka na po ~e tak
di ja lo ga sapo slo dav cem, ka ko bi ak tiv no uze lo u~e {}e u
re struk tur i ra wu, even tu al nim pri pre ma maza ot po ~i wa we
pre go vo ra za iz ra du no vog KU i svim osta lim ak tiv no sti ma
ko je di rekt nouti ~u na so ci jal ni po lo ̀ aj rad ni ka i uop
{te uslo ve ra da
Sed ni ca Od bo ra JSO ETP odr ̀ a na je25. ju la u Be o gra du,
a sed ni ci je is -pred Pred sed ni {tva S@S pri su stvo -vao Pre
drag Spa si}, ge ne ra ni se ke kre tar S@S. Pred sed nik JSO ETP,
Dra gan ]i ri}, je u
uvod noj re ~i in for mi sao pri sut ne o kon fe -ren ci ji za
{tam pu, ko ju su odr ̀ a la tri re pre -zen ta tiv na sin di ka
ta, u Me di ja cen tru.Op {ti uti sak je da je kon fe ren ci ja bi
la
uspe {na, a ne sen za ci o nal na, {to je i bi la na -me ra sin
di ka ta.O svim ak tiv no sti ma Pred sed ni {tva S@S,
Pre drag Spa si} je dao pot pu nu in for ma ci jure kav {i da
Pred sed ni {tvo S@S, ve} osamme se ci, uva ̀ a va ju }i sva de {a
va wa u pred u ze -}u, ~e ka na po ~e tak di ja lo ga sa po slo dav
cem,ka ko bi ak tiv no uze lo u~e {}e u re struk tur i -ra wu, even
tu al nim pri pre ma ma za ot po ~i wa -we pre go vo ra za iz ra du
no vog KU i svim osta l-im ak tiv no sti ma ko je di rekt no uti ~u
na so ci -jal ni po lo ̀ aj rad ni ka i uop {te uslo ve ra da.„S@S
je upu tio vi {e do pi sa pre ma po slo -
dav cu u ko ji ma je ovo zah te va no, ali bez uspe-ha. Sve {to
smo ra di li na re struk tu rira wu,sta vqe no je van sna ge, ra di
se ne {to no vo, bezika kvog u~e {}a re pre zen ta tiv nih sin di
ka ta.Uz sve to, po slo da vac je po di gao me dij sku
haj ku na „sin di kal ce“, `e le }i da na {u ulo gu{to vi {e uma
wi.Ta ko |e, u me |u vre me nu je sa zvan sa sta nak
sa „ma lim sin di ka ti ma“, od ko jih ne ki ima ju idva de se
tak ~la no va, a za sa rad wu sa na ma, od -no sno ova tri re pre
zen ta tiv na sin di ka ta, di -rek tor, ne ma vre me na. Zbog to
ga smo bi li pri -nu |e ni da, za jed no, or ga ni zu je mo kon fe
ren ci juza {tam pu i na taj na ~in uka ̀ e mo na sva ko -dnev ne
pro ble me rad ni ka na `e le zni ci.Po sle odr ̀ a ne kon fe ren
ci je, bi lo je po ma-
ka u to me {to je Unu tra {woj kon tro li na lo ̀ e -no da is pi
ta ka ko je iz gu bqen po sao sa Fi-ja tom“ re kao je Spa si}.
On je re kao da }e se na sle de }oj sed ni ci ROde fi ni sa ti
da qi ko ra ci ko ji }e se pred u zi -ma ti u sa rad wi sa osta lim
re pre zen ta tiv nimsin di ka ti ma, osim sa SR @IS.Pre ma Spa si
}e vim re ~i ma: „SR @IS sma-
tra da KU tre ba da se su spen du je i pri hva tasve pred lo ge
po slo dav ca za iz me nu KU. Pred -log rad ne gru pe po slo dav ca
za iz me nu KU,ko ji ni smo do bi li zva ni~ no, pod ra zu me vauki
da we ili sma we we mno gih so ci jal nihda va wa rad ni ci ma, a
ta ko |e pot pu no pa ra -li sa we ra da sin di ka ta.Ve ro vat no
}e SR @IS, je dan od re pre zen -
ta tiv nih sin di ka ta, pot pi sa ti pred lo ̀ e neiz me ne,
bez ob zi ra na to {to pred sta vqa juma li broj za po sle nih i
bez ob zi ra na to {toni je pot pi snik KU.“„Od stra ne osta la tri
re pre zen ta tiv na sin -
di ka ta, pa ̀ qi vo }e se pra ti ti si tu a ci ja ibla go vre
me no }e se pred u zi ma ti po treb ne ak -tiv no sti.Pod ne li smo
zah tev za pre i spi ti va we re -
pre zen ta tiv no sti SR @IS. Obra ti }e mo se zapo mo} i ITF i
dru gim me |u na rod nim or ga ni za -ci ja ma“ za kqu ~io je Spa
si}.Dra gan ]i ri} je do dao: „da je me dij ski
na mer no stvo re na pri ~a da se sin di ka ti bu -ne jer su im
uki nu te pri vi le gi je. Sve je tola`, jer smo pr vi za sva ku vr
stu {ted we,ali ne na {te tu rad ni ka i pro ce sa ra da. Mise ne
sla ̀ e mo sa si tu a ci jom da su qu di do -ve de ni u po lo ̀ aj
da ne sme ju da na pi {u tre -bo va we za neo p ho dan ma te ri
jal.“Pe tar Kr sti}, iz Top ~i de ra, sma tra da mo -
ra mo i mi da po stu pa mo po pu li sti~ ki, da namne go vo re
qu di „ovi sin di kal ci“. Pre ma we go -vom mi {qe wu, po treb no
je ra di kal ni je de lo -va we na te re nu, {to pod ra zu me va da
sva kom~la nu tre ba ob ja sni ti de {a va wa i za to ko ri -sti ti
sva me dij ska sred stva.
-
17Jul/Avgust 2013.
[to se ti ~e {ted we, ona ne sme da se od no -si na osnov ne
stva ri, kao {to su re zer vni de -lo vi, go ri vo za ha va ri je i
sli~ no. Ta ko |e je su -lu do, da je dan re pre zen ta tiv ni sin
di kat mo -`e da od lu ~u je u ime svih rad ni ka na `e le zni
-ci.Ko le ga Gli {i} iz Be o gra da je re kao da se
iz pred lo ga iz me na KU, vi di da se di rekt nouda ra sa mo na
pra va rad ni ka, a su {tin ske pro -ble me u sva ko dnev nom ra
du, ni ko ne po mi we.[to se ti ~e {ko lo va wa, tre ba uki nu ti
ono
{to ni do sa da rad nik ni je mo gao da ostva ri, ave} sa da i
ni je po treb no {ko lo va we na {ihqu di (`e le zni ~a ra), jer se
uglav nom do vo deka dro vi sa stra ne, sa ko zna ka kvim obra zo
va -wem, i ko ji ni kad ni su na mi ri sa li pro blem{ta stvar no
zna ~i pru ga.Ko le ga Mi lan An ti} iz No vog Sa da, se
slo ̀ io sa pret hod nim di sku si ja ma, a na ro -~i to sa tim
da SR @IS ne ma pra va da pot pi -
{e iz me ne KU. Tre ba is ko ri sti ti sva sred -stva da se to
spre ~i i ako je neo p hod no za tooba ve zno ukqu ~i ti advo kat
sku kan ce la ri -ju.Mi lan De ve xi}, iz Kra qe va, sma tra da ni
je
slu ~aj nost {to je po slo da vac sa zvao sa sta naksa ma lim
sin di ka ti ma, bez na {eg u~e {}a, ve -ro vat no se pri pre ma
pot pi si va we iz me na KU.^la no vi Od bo ra su jed no gla sno do
ne li od -
lu ku da se po dr ̀ a va ju sve ak tiv no sti Pred -sed ni {tva
S@S u na red nom pe ri o du, a ko je }ese de fi ni sa ti na sle de
}oj sed ni ci RO.Na kra ju sed ni ce, Gli {i} je pod neo in for
-
ma ci ju o re kre a ci ji na Zla ti bo ru, u apart ma -ni ma ko
je je za ku pio JSO ETP, re kav {i da su~la no vi ko ji su ko ri
sti li od mor na po ~e ku se -zo ne pre za do voq ni, da su sme
{taj i uslu ga od -li ~a ni, a da idu }u se zo nu mo ̀ e da se raz
mi -{qa i o za ku pu apart ma na na mo ru.
Ma ri ja na Ni ko li}
Ne do sta tak di ja lo ga, uzro ko vo je mno -ge ne lo gi~ no
sti, raz li ~i ta tu ma ~e -wa, ali i ne za do voq stvo me |u za
-po sle ni ma.Na re dov noj sed ni ci od bo ra JSO TKS, odr -
`a noj 30. ju la, raz ma tra na je ak tu el na si tu a ci -ja u
pred u ze }u i sin di ka tu, sa po seb nim ak cen-tom na ne do sta
tak so ci jal nog di ja lo ga, od no supo slo dav ca pre ma sin di
ka ti ma i gu bit ku po -sla sa FI AT-om.^la no vi od bor JSO TKS
sma tra ju da je od -
nos po slo dav ca pre ma sin di ka ti ma ne ko rek-tan, s ob zi
rom na pro ble me u ko ji ma se pre u ze -}e na la zi.Ne do pu sti
vo je da po slo da vac ne `e li ni -
ka kav kon takt sa re pre zen ta tiv nim sin di ka -ti ma, a
isto vre me no raz go va ra sa mi nor nimsin di ka ti ma, ko ji ima
ju de se tak, do par sto ti-na ~la no va.Za to je na me stu i kon
sta ta ci ja ~la no va od -
bo ra, da je u in te re su svih da se sed ne i raz go -va ra sa
le gi tim nim pred stav ni ci ma ko ji oku -pqa ju ve li ku ve }i
nu ta~ ni je, tri na est hi qa daza po sle nih.Sin di kat ̀ e le
zni ~a ra Sr bi je ve} pu nih se -
dam me se ci po ku {a va da us po sta vi ko mu ni ka -ci ju i za
jed ni~ ki raz go vor sa po slo dav cem, o
ve o ma slo ̀ e nim i pi ta wi ma od vi tal nog zna -~a ja, ka
ko za pred u ze }e ta ko i za za po sle ne. Od bi ja we sa rad we i
ig no ri sa we raz go vo-
ra, u su prot no sti je sa Za ko nom o ra du i va ̀ e -}im Ko
lek tiv nim Ugo vo rom, na gla sio je pred -sed nik S@S, Mir ko La
zi}.Pred sed nik JSO TKS Bra ti slav Mi ni} je
~la no ve od bo ra upo znao sa svim po je di no sti -ma i ak tiv
no sti ma tri re pre zen ta tiv na sin -di ka ta, kao i sa za kqu~
ci ma usvo je nim na za -jed ni~ kim sed ni ca ma.Mi ni} je is ta
kao da su sa za kqu~ ci ma upo -
zna ta nad le ̀ na mi ni star stva kao i Pred sed-nik i pr vi
pod pred sed nik Vla de Re pu bli keSr bi je.Od bor JSO TKS, da je
pu nu po dr {ku svim ak -
tiv no sti ma re pre zen ta tiv nih sin di ka ta, uz na -po me
nu da je neo p hod no pred u ze ti sve me to desin di kal ne bor
be, pa i one ra di kal ni je.Po red to ga, neo p hod no je pre i
spi ta ti re -
pre zen ta tiv nost sin di ka ta, isto vre me no po -treb no je
od prav ne slu ̀ be tra ̀ i ti tu ma ~e -we, ve za no za pot pi si
va we Anek sa i ot ka zi va -we Ko lek tiv nog Ugo vo ra od stra ne
sin di ka tako ji ni su u~e stvo va li u wi ho vom do no {e wu.Pre
pu {ta we po sla s ,,FI JAT“-om“ pri vat-
nom pred u ze }u ,,Kom bi no va ni pre voz“, iza zva-lo je do
sta re vol ta, s ob zi rom da su zbog to ga
JSO TKS
PI TA WA BEZ OD GO VO RA
-
18 Jul/Avgust 2013.
@e le zni ce Sr bi je iz gu bi le po sao vre dan 1,5mi li o na
evra.^la no vi Od bo ra za stu pa ju mi {qe we da po -
slo vod stvo za po sle ni ma mo ra da ob ja sni ka kosu @e le
zni ce osta le bez po sla s ,,Fi ja tom“ ika ko je pri vat nik mo
gao da po nu di ni ̀ u ce nu ipo red sub ven ci ja.Ve} du ̀ e vre
me, u po je di nim OC - OJ, ak tu -
el ni su pro ble mi ve za ni za iz da va we na lo gaza sin di
kal ne ak tiv no sti, jer po je di ni ne po -sred ni ru ko vo di o
ci, po na re |e wu {e fo va ~vor -nih sek ci ja za in fra struk tu
ru, iste ne iz da ju,kr {e }i pri tom od red be Za ko na o ra du i
Ko -lek tiv nog Ugo vo ra.Od bor je do neo od lu ku da se pro tiv
svih ko -
ji one mo gu }a va ju sin di kal ne ak tiv no sti, i na
taj na ~in kr {e za kon, pod ne su pri ja ve kod in -spek ci je
ra da.I po red to ga {to od nad le ̀ nih iz Sek to ra
ni ko ni je pri su stvo vao sed ni ci, ~i me su ~la -no vi od bo
ra bi li us kra }e ni za od go vo re, vo |e -na je ras pra va po
ve} go di na ma ak tu el nim pi -ta wi ma, ko ja se od no se na ne
do vo qan broj iz -vr {i la ca, ali i o pro ble mi ma sa za {tit
nomode }om i obu }om.Otu da i mi {qe we da ka da je re~ o za {tit
-
nim sred stvi ma, obu }i i ode }i, tre ba ko mi si jaJSO za bez
bed nost i zdra vqe na ra du da ura-di do pis svim SO, ka kav je po
stu pak za po sle nogu slu ~a je vi ma ka da ne ma pri pa da ju }ih
za {tit -nih sred sta va, u ci qu ade kvat ne za {ti te ibez bed no
sti za po sle nih.
Ra do je vi} Vla di mir
[e sta re dov na sed ni ca Od bo raJSO odr ̀ a na je, iako su
,,od bor -ni ci“ na ras pu stu. Ak tu el na de -{a va wa u Sin di
ka tu ̀ e le zni ~a ra Sr bi je i sta -vo vi tri re pre zen ta tiv
na sin di ka ta pre mapo slo dav cu, bi la su osnov na te ma sed ni
ce Od -bo ra. Ni vre li av gu stov ski da ni ni su spre ~i -li ~la
no ve Od bo ra da do |u na sed ni cu i is ka -`u svo je mi {qe we
po vo dom to tal ne blo ka dedi ja lo ga sin di ka ta i po slo dav
ca. U di sku si jiko ja je ima la ka rak ter sko ro isto vet nog
sta vasvih ~lano va Od bo ra, do {lo se do za kqu~ ka,da se sva ki
po ziv na di ja log tre ba pri hva ti ti,tre ba raz go va ra ti i
pre go va ra ti o svim bit-nim pi ta wi ma za za po sle ne na `e le
zni ci. Ta -ko |e je re ~e no da Sin di kat `e le zni ~a ra Sr -bi
je mo ra da pre u zme ini ci ja ti vu u da va wuide ja za pre va zi
la ̀ e we po sto je }eg sta wa i dane do zvo li bi lo ka kvo me {a
we po li ti ke u za -teg nu te od no se sa po slo dav cem. Sva ki
da qiko rak u od no si ma sa po slo dav cem po treb no jede taq no
ana li zi ra ti i od me ra va ti, a za u zi -ma we ra di kal ni jeg
sta va mo ra bi ti kon kre ti -zo va no pra vim sin di kal nim zah
te vi ma.Na po ~et ku sed ni ce pred sed nik JSO Ra do -
mir Ra du sin upo znao je pri sut ne ~la no ve Od -bo ra sa ak
tiv no sti ma ko je su vo |e ne u pro te k-
lih me sec da na, o ~e mu je Predsd ni {tvo JSOupo zna to od mah
na kon odr ̀ a ne kon fe ren ci jeza {tam pu u Me di ja cen tru.^la
no vi Od bo ra su ta ko |e do bi li in for -
ma ci ju sa sed ni ce Re pu bli~ kog od bo ra ko ja jeodr ̀ a na
po sled weg da na ju la me se ca.Zna ~a jan deo sed ni ce ~la no vi
Od bo ra po -
sve ti li su oda bi ru de sti na ci je za rad ni~ ko-sport sko
dru ̀ e we ~lan stva JSO. U kon ku ren -ci ji mo ra, pla ni ne i ba
we, pre vag nu la je Ba waVruj ci kao de sti na ci ja ko ja naj vi
{e od go va rana ~i nu dru ̀ e wa ~lan stva JSO. Ovo go di {wedru ̀
e we bi }e odr ̀ a no po lo vi nom sep tem braa ce lo ku pan iz nos
fi nan si ra }e sin di kat iu~e sni ci dru ̀ e wa. Pr vi put bez
sred sta va po -slo dav ca.Na kra ju sed ni ce Vu ko mir Bo ̀ a ni}
pred -
sed nik Iz bor ne ko mi si je upo znao je pri sut ne oiz bor nim
ak tiv no sti ma u Sin di kal noj or ga ni -za ci ji Be o grad. On
je re kao da sve ide ka ko jepla ni ra no i da su iz bo ri u ne kim
po dru ̀ ni ca -ma ve} oba vqe ni. O~e ku je se, is ta kao je Bo ̀
a -ni}, za vr {e tak svih iz bor wih rad wi u ovojsin di kal noj or
ga ni za ci ji do kra ja me se ca.
Du {an Va si li}
JSO ZS UP
SVA KI DI JA LOG PRI HVA TQIVDi ja lo gom do re {e wa. Kon kre
ti zo va ti sin di kal ne zah te ve. Sin di kal no dru ̀ e we u Ba
wiVruj ci. U be o grad skoj or ga ni za ci ji iz bo ri u to ku
-
19Jul/Avgust 2013.
Sednici sindikalne organizacije STPRuma odr`anoj 29. jula,
prisustvovaoje zamenik predsednika S@S Jas-minko Pijetlovi}, koji
je ~lanove Odboraobavestio o trenutnim aktivnostima S@S,posebno
isti~u}i zakqu~ke tri reprezenta-tivna sindikata, iznete na
konferenciji zamedije koja je odr`ana u Medija centru 19.
jula.Pijetlovi} je ~lanovima Odbora dostavio
Sporazum i Zakqu~ke tri reprezentativnasindikata o zajedni~kom
nastupu, kao i dopiskoji je upu}en Vladi Republike Srbije,
na-glasiv{i da je konferencija bila izuzetno do-bro propra}ena
prisustvom velikog broja nov-inara razli~itih medijskih ku}a, a o
nekim
problemima i temama sa konferencije svakod-nevno se objavquju
novi tekstovi.Odbor SO STP Ruma u potpunosti je podr`ao
planirane aktivnosti Predsedni{tva i Re-publi~kog odbora
[email protected] je i Odluka da, u {to kra}em roku,
otpo~nu pripreme za organizaciju tradi-cionalnog obele`avawe
dana `elezni~ara.Pijetlovi} je posle sastanka obi{ao radna
mesta u Rumi i Sremskoj Mitrovici, a ve}inakolega je tom
prilikom izrazila nezadovoqstvoneredovno{}u dobijawa za{titne ode}e
i obu}ei neopravdanim ka{wewem pravilnika okori{}ewu povlastice P –
9.
J. P.
SINDIKALNA ORGANIZACIJA STP RUMA
PODR[KA PREDSEDNI[TVUS@S
Sednica gradskog odbora ~vora Subot-ica protekla je u analizi
aktuelnihsituacija, kako u sindikatu, samom~voru, tako i u
preduze}u.Miroslav Krwajski predsednik gradskog
odbora, u uvodnom delu sednice, prisutne jeupoznao sa svim
aktuelnostima u S@S i ~voruSubotica.Analiziran je i rad gradskog
odbora u pred-
hodnom periodu i dobio je prelaznu ocenu,mada mora i mo`e
boqe.Marjan Jankovi} predsednik JSO ZOVS,
~lanove gradskog odbora upoznao je sa hronologi-jom doga|aja,
vezanim za nedostatak dijalogaizme|u sindikata i generalnog
direktora.Jankovi} je istakao da S@S nastoji da so-
cijalni dijalog {to pre otpo~ne, jer je toneophodno kako za
preduze}e, tako i za zapos-lene.Krwajski i Jankovi}, upoznali su
prisutne
sa svim dopisima upu}enim, predsedniku iprvom podpredsedniku
vlade R.Srbije i na-dle`nim resornim ministarstvima.
Tako|e i sa planom daqih aktivnost S@S,u slu~aju da socijalni
dijalog ne otpo~ne dokraja avgusta.Predsednik gradskog odbora
Krwajski, sumi-
raju}i diskusije, predlo`io je da se sa svimproblemima sa kojima
se zaposleni i sindikalni
aktivisti u ovom ~voru susre}u, upozna predsed-ni{tvo S@S i
poslovodstvo.Tekst usvojenih zakqu~aka gradskog odbora
S@S ~vora Subotica:– Za{to se osporava pravo zaposlenima
napla}eno odsustvo po osnovu i~estvovawana radni~ko – sportskim
igrama, ve} se topitawe re{ava li~nim zamenama?
– Po kom osnovu neposredni rukovodiociodbijaju izdavawe naloga
za rekreativniodmor zaposlenih?
– Za{to, i pored urednih i blagovremenodobijenih telegrama za
sednice koje seodr`avaju u Beogradu, neposredni rukovodi-lac,
sindikalnim aktivistima ne obez -be|uje zamene, ve} se to re{ava
li~nimzamenama?
– Nije re{en pripadaju}i mese~ni fond satiza obavqawe
sindikalnih aktivnostipredsednika SO, koji im pripada po KU;
– Tra`i se odgovor na pitawe - Za{to jeprestala va`nost
legitimacije P-4 u jekuletwe sezone i godi{wih odmora? Na tajna~in
`elezni~ari su bili izlo`eni ve-likim dodatnim tro{kovima.
– se odgovor po pitawu ne izdavawa legiti-macija P-6 i P-9.
V.Radojevi}
GRADSKI ODBOR S@S ^VOR SUBOTICA
PODR[KA I NEZADOVOQSTVO
-
20 Jul/Avgust 2013.
Pisati ili ne? To je dilema koja sename}e. Ako si cenzurisan,
neob-javqen, koja je svrha? Mi{qewa surazli~ita.
Uvek sam pisao dobronamerno. Uvek sanamerom da po{aqem poruku,
da se boqe radi,isprave gre{ke i propusti. Za dobrobit ~lanst-va i
sindikata. Me|utim, pojedinci jasno stavqa-ju do znawa- svaka
kritika nije dobrodo{la.Pronalaze sebe, vide svu svoju nemo},
neznawe.@ele da pi{emo samo lepe stvari. Ho}e dapi{emo o herojima
kojih nema, o bajkama u kojeni deca ne veruju.Mesecima kolega Vlada
Radojevi} pi{e
svoje tekstove o uslovima rada u tehni~ko-kolskoj slu`bi u
Kragujevcu. Mnogo puta je skoroponavqao tekstove o radu i na~inu
rada sa,,Fijat auomobili“. Niko to izgleda nije ni~itao. Mislim na
one koji su to trebali, moralida pro~itaju. Tek u Medija centru,
sindikalcii sva potowa {tampa po~e{e da pi{u i stavqajuna teret
novom poslovodstvu- ba{ tu prob-lematiku. Istina, obra|enu prema
interesima
uskog kruga sindikalnih lidera. Mo`da i poli-ti~ki obojena,
nisam siguran.Vi{e sam nego siguran da ,,sindikalni
mo}nici“, malo u~e, malo ~itaju, malo ,,kraduporuke“ iz pisanih
redova. Jedino {to ih mu~i,i na {ta obra}aju pa`wu- da im ne pro|e
kakvakritika. Upu}ena na wih, wihovu adresu. Da imse ne sroza
autoritet, ako ga imaju?Posledwih meseci, svi mediji u Srbiji,
pi{u
i govore o Vladi Republike Srbije, kritikujuministre. Pi{u o
rekonstrukciji Vlade RS.Bilo je ba{ `estoko. Predsednik Vlade
iwegov prvi potpredsednik, kritikovali su irad Vlade i svoj rad.
Malo neobi~no? Ulazi seu rekonstrukciju Vlade, neki }e ministri
oti}i,drugi }e do}i. Kada ne ide mora ne{to da semewa. Rezultate
}emo videti.A sindikati? Tu nema problema, funkci -
oni{e sve tako dobro da nijedna kritika nijena mestu. Toliko
toga je ura|eno za ~lanstvo-svi su vi{e nego zadovoqni. Nemaju
nijednuprimedbu. Kada bih po~eo da pi{em o svimsindikalnim
aktivnostima, ne znam odakle bihpo~eo. Pla{io bih se da ne{to ne
propustim.Da ne bi mi saradnici lista SI@E pogre{iliu svojim
pisawima, da ne{to ne propustimo,predla`em da vrh Sindikata
`elezni~ara Sr-bije podnese detaqan izve{taj o svome raduza
posledwe tri godine (od po~etka mandata).Po{to pojedinci ne trpe
kritike, neka sami
opi{u i ocene svoj rad. Tada }e novine izgledatimnogo lep{e,
mo`da }e se i vi{e ~itati? Ili}e pojedinci ~itati samo svoje
tekstove idiviti se koliko su uspe{ni sindikalci? Ocenu o tome,
koliko i kako radimo, treba
da donesu drugi, a ne mi. Pustimo sud javnosti i budimo bar
malo
samokriti~ni.Du{an Vasili}
DA MALO IZO[TRIMO
REKONSTRUKCIJA SINDIKATA
-
21Jul/Avgust 2013.
O SINDIKALNIM CENTRALAMA
Osindikalnom pokretu u Srbiji, dostatoga je ve} re~eno. Me|utim,
na mno-gobrojna pitawa do danas nema pravihodgovora. Ta~nije,
sindikati na wih nikako daodgovore.Neka od bitnijih pitawa su: gde
su sindikati
danas, {ta rade, kolika je wihova snaga ineizbe`no pitawe – kuda
idu sindikati?Sindikati postoje, na`alost, vi{e na papiru
nego na delu!Sve vi{e podse}aju na oronule, tro{ne
gra|evine, a kada su gra|evine tro{ne, logi~noje, da se moraju
obnavqati.Me|utim, gra|evine su sve tro{nije, a od
obnove iliti renovirawa - ni{ta. [to se ti~e sindikalne snage –
we ve} god-
inama nema! Jednostavno re~eno, ona je tek to-lika, da je
dovoqna da jedva opstaju na javnojsceni.
Na`alost, mora se priznati da je sindikatpostao organizacija bez
jasnih i konkretnihciqeva, bez programa i konkretnih akcija!Jedan
od ve}ih problema sindikalnog pokre-
ta jesu statut (statuti), koji nije (nisu) obavezu-ju}i.
Primewuje se - kad ko ho}e, tuma~i - kakoko ho}e, odnosno, kako
kome odgovara, po potre-bi, naravno.
O finansijskoj nedisciplini, ne trebatro{iti re~i. Tu je,
uglavnom svima, poodavnosve jasno.
Kada se sve sumira, dolazimo do posebnepri~e. O kome, o ~emu?
Naravno o sindikalnimfunkcionerima ili sindikalnim
rukovodiocimacentrala.Naime, ti isti sindikalni rukovodioci
nikako da „u|u na pravi kolosek“ i uhvatekorak s vremenom,
ta~nije sa ekonomskim ipoliti~kim procesima.Uz to, nemogu}e je ne
spomenuti kadrovsku
politiku, sa posebnim osvrtom na izbornu pro-ceduru i „igranke“
koje ih prate.Jednom re~ju, kako neko re~e, sindikalna
scena nam je „farsi~na“!Upravo takva kakva jeste, ona
svakodnevno,
sve vi{e kida vezu sa ~lanstvom. Opravdawaza neuspe{no delovawe,
sindikati }e svakakona}i, jer su ona, mora se priznati, dobrimdelom
objektivna. Kakvu su politiku vodile sve na{e vlade
prema zaposlenima u svim segmentima dru{tva,opravdawa su uvek
mogu}a!Me|utim, stoji ~iwenica da su sindikati
svojom nea`urno{}u, ne~iwewem, ali pre svegatromo{}u i raznim
„dilovima“ sa nosiocimapoliti~ke vlasti i poslodavcima, ipak
najod-govorniji za stawe u kojem se sindikalni pokretdanas nalazi.
Pre svega za katastrofalanpolo`aj radnika!Najve}i teret procesa
privatizacije i
tranzicionog prelaska u kapitalizam, pao jena le|a, a ~ija
drugo, nego radnika.^iwenica da su se sindikati posledwih
petnaestak godina, „nezvani~no“ bavili poli-tikom, dovela je do
toga da se sindikalnascena na svim nivoima usitwava i osipa!
To„ilegalno“ bavqewe politikom bilo je pogubnoza ~lanstvo, a korist
su jedino imalisindikalni lideri i uz wih naravno, poslo-davci i
dr`ava, kao najve}i poslodavac.Sindikati su zbog svega toga
izgubili mo} i
pregovara~ku snagu prema poslodavcu, pa netreba zaboraviti da
nema radni~ke isindikalne solidarnosti me|u wima!Zato ne treba da
nas ~udi {to su svakim
danom sve tawe veze sindikalnih lidera (cen-trala) i
~lanstva.
@ELEZNI^KI PRIMER SADA[WI
Kako rade i na {ta su sve spremni sin -dikalni lideri,
karijeristi, dovoqno je osvr-nuti se na primer pojedinih
sindikalnih „lid-
VREME SADA[WE
"A TI ROBE, ROBUJ I DAQE"! Nedostatak ozbiqnih programa rada,
nepo{tovawe statuta i wegova primena po potrebi,uz tromost i
„dodvoravawe sindikata politi~kim garniturama na vlasti“, osnovni
surazlozi opadawa sindikalne mo}i
-
22 Jul/Avgust 2013.
era od karijere“, na na{oj `elezni~kojsindikalnoj
sceni!Poslodavac, ve} mesecima, ne ̀ eli ozbiqan
razgovor sa reprezentativnim sindikatima na`eleznici! Bio je
jedan formalni susret ini{ta vi{e.Zbog toga, tri reprezentativna
sindikata,
ipak na|o{e na~ina da se sporazumeju i udru`e!I taman pomislismo
da }e se sindikalna scenaukrupniti, ne lezi vra`e ...U me|uvremenu,
obavqeni su razgovori sa
„sindikalnim liderima“ sindikata koji imajuod desetak, do par
stotina ~lanova. Kako se„nezvani~no saznaje“ i sa jednim
„reprezenta-tivnim“ sindikatom, odnosno sa liderom togsindikata!
Usput budi re~eno, „vrlim borcem“za radni~ka prava!Da li je ba{
tako?I o toj „personi“ se zna sve, po~ev od toga
kako je formiran taj sindikat, ko ga je formiraoi kako je
izabran za „vo|u“ – rukovodioca.Podseti}u vas samo, da je taj lider
vodio
„kampawe“ poput: „dve hiqade volontera na
`eleznici“, zatim, pokretawa tu`bi po osnovuisplate naknada za
smenski rad, izdvajawetoplog obroka i regresa... I, da ne
nabrajamvi{e.Ali, ne lezi vra`e, taj isti borac za
radni~ka prava pozvao je generalnog direktorada {to pre otpo~ne
pregovare za zakqu~ivawekolektivnog ugovora, kako bi se „spre~ile
novetu`be“ po osnovu smenskog rada! Pitawa, gdesu i koliko ima
„volontera“, je „gratis“?Izgleda da su „oni“ koji „lako mewaju dre
-
sove“ i nemaju „svoje ja“ i daqe u trendu! Nar-avno, sve to
dovoqno govori o „wemu“, ali i oonima koji ih prihvataju za
sagovornike,podr`avaju i/ ili ih ozbiqno shvataju!Na ~ast, jednima
i drugima!Koristi na kraju imaju samo „oni“, „a ti
robe, robijaj i daqe“!Pitawe ~lanstva - kuda ide sindikat?
Oprav-
dano je i tra`i argumentovane odgovore.
V. Radojevi}
PORTRET KOLEGE
RADOST DECE, NAJVE]E BOGATSTVOU ovom tekstu predstavqamo vam
Stevanovi} Gorana, na{eg kolegu koji radi u OC za ETPNi{, kao
poslovo|a u @AT centrali. Na `eleznici je od 1986. godine, ~lan
Odbora JSOETP i poverenik sindikalne podru`nice @AT centrale
Ni{
Za Gorana wegove kolege ka`u, da jekolega koji je uvek tu, tih,
ne-nametqiv, ali spreman da pomogne usvakoj prilici.@ivi sa
suprugom, Irenom, koja je nezaposle-
na, ina~e in`ewer prehrambene tehnologije.Imaju tri }erke, od
25, 22 i 16 godina. Sada jestigla i prva unuka od najstarije }erke.
Zbog skromnosti porodice Stevanovi}, mnogi
i danas ne znaju da oni jo{ od 2004. godine~uvaju i decu bez
roditeqskog starawa, kaohraniteqi. Do sada je u wihovoj ku}i bilo
jo{{estoro dece, pored wihovih }erki. U ovuhraniteqsku porodicu
deca su dolazila kaobebe i ostajala i do godinu dana. ^etvoro wihje
posle toga dato na usvajawe. To su ve} velikiklinci i oti{li su u
porodice u kojima im jepru`en novi dom i lepa budu}nost. Ipak,
od-lazak svakog deteta iz porodice, bio je veomasre}an i tu`an
trenutak za sve wih.Septembra 2004. godine, u ku}i je bilo sed-
moro dece, tri Goranove }erke i ~etvoro decena hraniteqstvu. Dva
brata, od sedam i osam
godina, su, tako|e, do{li u porodicu jo{ 2004.godine i jo{ uvek
su tu. De~aci su vrlo brzopostali stvarno deo porodice, tako da je
mla|ide~ak, ve} za godinu dana izjavio: „Zna{, ja ikad porastem i
kad se o`enim, bi}u kod vas.“
-
23Jul/Avgust 2013.
SUBOTICA, PALI] HOTEL „VILA LAGO”“Svakako, kad stignete na
Sever, sigurno ne}ete zaobi}i Suboticu i sasvim
sigurnonajure|eniji, mo`da i najlep{i grad u Srbiji, sa nizom
zgrada iz perioda secesije, parko -vima, {etali{tima, klubovima,
dobrim restoranima. Nedaleko je letovali{te Pali}, najezeru koje
vi{e nije za kupawe, ali sa vilama i apartmanima u kojima se, pod
drvoredima,spava prvoklasno, kao i ure|enim {etali{tem i odli~nim
nizom restorana. Na to dodajtesala{e i dobra vina i eto razloga da
se uputite na kraj ravnice. U srce Severa!”
(Igor Lukovi}, gl. i odg. urednik „VINO & FINO”)
Pali}, jezero i naseqe istog imena, jedna od najpoznatijih
turisti~kih destinacija uSrbiji.To je lepo i moderno odmarali{te sa
bogatim ponudama koje ukqu~uju baroknipark i spomenike arhitekture
secesije.Zgrade starog bawskog kompleksa, tako|e izgra|ene u stilu
secesije, zajedno sa {irim
prostorom nekada{weg parka, za{ti}ena su prostorna celina
kulturno-istorijske ba{tineovog kraja. Izvanredni objekti s po~etka
20. veka ( Vodotoraw, Velika terasa, @enski {trand,Muzi~ki
paviqon), jezero, mir i ti{ina, ~ine Pali} idealnim prostorom za
odmor i u`ivawe.Ne{to lepo i neponovqivo, a svake sezone su
sadr`aji na Pali}u sve bogatiji.Hoteli visoke kategorije,
renovirane luksuzne vile izgra|ene u tekozvanom Pali}kom
stilu, odli~ni restorani i kafi}i, sportski i rekreativni
centri, termalni bazen, Zoolo{kivrt, biciklisti~ke i pe{a~ke staze,
dinami~ankulturni `ivot, mogu}nost zabave i dodatnisadr`aji
upotpuwuju ponudu ovog turisti~kogcentra.U blizini je Subotica (8
km, gradskim pre-
vozom 15 min.), izuzetno kulturno nasle|e, boga-to ukra{ene
gra|evine, multikulturalni duh ievropski {arm su osobine koje ovaj
grad ~inedruga~ijim. Gradska ku}a, Rajhlova palata idesetine drugih
atraktivnih objekata, svrstalisu Suboticu me|u zna~ajnije
secesijske gradoveu Evropi. Razuzdane, nesputane forme,
punezaobqenih linija i valovitih poteza, ~udnekombinacije boja,
umesto monotonog sivila –prvo je {to turista primeti kada do|e u
Sub-oticu.
Interesantan je i momenat polaska u {kolusve dece. Bilo im je
mnogo komplikovano daobjasne koliko imaju bra}e i sestara i kako
jeto sve mogu}e.Goran i Irena imaju samo jedan problem -
kako }e biti u ku}i, kad sva deca odu svojimputem? Do~ekiva}e
unuke, decu svojih }erki, ali i
od de~aka koje smatraju svojim.Svih ovih godina, oni ne pomiwu
probleme
~uvawa ove dece, sve wihove de~je bolesti,{kolske zadatke,
izlete i ekskurzije, koje jetrebalo ispratiti. Da ne govorimo o
hrani islatki{ima za sve te o~i koje sijaju i ~ekaju nasvoj deo
kola~a ili roditeqske qubavi.
Marijana Nikoli}
-
24 Jul/Avgust 2013.
HOTEL „VILA LAGO”Vila poznata po najlep{e opremqenom apartmanu
na Pali}u.Nalazi se 150 m od jezera, u neposrednoj blizini `enskog
{tranda... S obzirom na ovako dobru lokaciju, na par koraka nalaze
se kongresni centar, veliki broj
restorana, vinski podrumi, ZOO vrt, teniski tereni, letwa
pozornica, kao i mnogi drugidru{tveno-zabavni i
sportsko-rekreativni sadr`aji.Hotel „Vila Lago”, raspola`e modernim
wellness centrom, restoranom, otvorenim bazenom.Qubazno i
profesionalno osobqe }e vas informisati o aktuelnim de{avawima i
svim
mogu}im informacijama o Pali}kim sadr`ajima.Kompletan enterijer
i eksterijer hotela”Vila Lago”je ura|en po najvi{im svetskim
standardima kao jedinstveni spoj moderne arhitekture i
tradicije, jedna od najlep{ih pali}kihvila, doprinosi {armu
stogodi{weg odmarali{ta Pali}.Prostrana letwa terasa u senci gustih
kro{wi, bar na otvorenom, prijatna ambijentalna
muzika, uz opu{taju}i `ubor vode, upotpuwena je i otvorenim
hidromasa`nim bazenom.Restoran sa aperitiv barom, sobe i apartmani
opremqeni klima ure|ajem, kablovskom tele-
vizijom, telefonom sa direktnim izlazom, sefom, mini-barom i
besplatanim internet pristupom,„room service” 24h, parking sa video
nadzorom, besplatno kori{}ewe bicikala, moderni SPAcentar u kojem
gosti mogu da se relaksiraju u hidromasa`nom bazenu, opuste u
turskom kupatiluili IC kabini (relaksaciona masa`a, tretmani lica i
tela...).Doma}ini, vlasnici ovog predivnog objekta, G-|a Vesna i
G-din Aleksandar Reqi}, qubazno
i predusretqivo su govorili o saradwi sa Sindikatima `elezni~ara
Srbije, koja je zapo~ela2009. godine. Mo`e se re}i da je saradwa
korektna, transparentna i te~e bez ikakvih problema. Ove
godine je mawi broj vau~era u odnosu na tu prvu godinu saradwe
sa S@S, ali, kako re~e G-|aVesna, „Raduje ~iwenica da se gosti
vra}aju.Ko jednom do|e, po`eli da se vrati i narednesezone!”
„Odmorite svoju du{u i telo, izaberite svoju luku i spustite
sidro”.....
PS: Povratak u stvarnost tvorca ovih redova, za~inilo je
putovawe (od Subotice do Beograda)EMV - garnitura bez zavesa na
prozorima, (na 39º C u hladu) bez klime, a toalet - „~u~avac”
!!!!Bravo za nas!!! Brzim prugama ka Evropi! U snu, naravno....
Vera Arsenijevi}
CENE PI]ADoma}a kafa – 70,00 din. „Nektar“ sok – 130,00
din.Nescafé bez mleka – 90,00 din. Limenke (coca cola, sprite...) –
130,00 din.Nescafé sa mlekom – 100,00 din. Limunada – 100,00
din.Esspresso – 80,00 din. To~eno pivo (0,3 l) – 100,00
din.Esspresso sa mlekom – 90,00 din. To~eno pivo (0,5 l) – 140,00
din.Cappuccino– 110,00 din. „Jelen“ pivo – 120,00 din.„Zlatibor“
voda – 70,00 din. „Lav“ pivo – 120,00 din„Rosa“ voda (0,33 l) –
80,00 din. „Kwaz Milo{“ (0,25 l) 80,00 din.
„Kwaz Milo{“ (1/2 l) 150,00 din.
-
25Jul/Avgust 2013.
IZVOR: BETA
DESETINE VAGONA TRUNE U BAWI KOVIQA^I,NADLE@NI NE HAJU Desetine
zakorovqenih i uni{tenih `elezni~kih vagona trune u Bawi Koviqa~i i
pred-stavqaju opasnost za gra|ane, a ~ini se da za wih niko od
nadle`nih i ne zna da postoje“
@elezni~ka stanica u Bawi Kovi -qa~i ve} godinama nije u funk
-ciji, a pored wenog sablasnog iz-
gleda, ru`nu sliku dodatnoupotpuwuje kompozicija vagona
icisterni, zaraslih u korov, oko-vanih r|om i o~erupanih do
ne-upotrebqivosti.Sve se to de{ava na o~igled
me{tana, koji su u vi{e navrataukazivali na ovu pojavu
Savetumesne zajednice i Direkciji zaupravqawe i razvoj
BaweKoviqa~e, ali oni nemaju nikakvenadle`nosti nad tim vagonima.U
~ijoj su nadle`nosti vagoni,
mo`e li se spre~iti wihovo daqeuni{tavawe i mogu li se za
bilo{ta iskoristiti? Ova novinarska pitawa suposlata elektonskom
po{tom, a ni posle vi{eod mesec dana iz „@eleznica Srbije“ a.d.
nikonije odgovorio.
^lan Saveta mesne zajednice Radosav Jo{i},potvrdio je da su u
tom preduze}u za ove vagonesaznali od wega i da nije dobio odgovor
u
~ijem su vlasni{tvu.„Pre desetak dana sam bio u
„@eleznicama Srbije“ zbog`elezni~kog odmarali{ta koje jetako|e
propalo, oronulo i pred-stavqa opasnost za gra|ane zbogmogu}eg
uru{avawa. Tamo su biliiznena|eni, kada sam im ukazaona desetine
vagona i nisam imaoutisak da oni za wih i znaju dapostoje“, rekao
je Jo{i}.On je upozorio da kompozicija
uni{tenih vagona predstavqaopasnost i za gra|ane, jer imaju
strah da ne nalete na kradqivce ili zmijekojih tako|e ima u tom
zakorovqenom pros-toru.
-
26 Jul/Avgust 2013.
SLABOSTI ZAKONA O RADU
UDAQEWE ZAPOSLENOG SARADAOsvrt na udaqewe zaposlenog sa rada
zbog nepo{tovawa radne discipline
Pripremio: Jasminko Pijetlovi}
Uovom tekstu }emo razmatrati pita -wa koja se odnose na udaqewe
za-poslenog sa rada zbog kr{ewaradne discipline (u daqem tekstu
}emo ko-ristiti op{te prihva}eni termin: „suspen-zija“), u ciqu
sagledavawa da li je ta regu-lativa dovoqno fleksibilna i u kojoj
merisu pojedina re{ewa uskla|ena sa trenutnova`e}im disciplinskim
merama koje semogu izre}i zaposlenom.^lanom 165 Zakona o radu
(Zakon) predvi|eno
je da poslodavac mo`e privremeno udaqitizaposlenog sa rada:1)
ako je protiv wega pokrenut krivi~nipostupak zbog krivi~nog dela
u~iwenogna radu ili u vezi sa radom ili ako jeu~inio povredu radne
obaveze kojaugro`ava imovinu ve}e vrednosti utvr|eneop{tim aktom
ili ugovorom o radu i
2) ako je priroda povrede radne obaveze,odnosno kr{ewa radne
discipline, ilipona{awe zaposlenog takvo da ne mo`eda nastavi rad
kod poslodavca pre istekaroka iz ~lana 180 stav 1 (izja{wewe
za-poslenog na pismeno upozorewe poslo-davca o postojawu razloga za
otkaz ugovorao radu) i ~lana 181 stav 2 Zakona (dobi-jawe mi{qewa
sindikata u vezi sa pis-menim upozorewem poslodavca).
Za nas je interesantna ta~ka 2) ovog ~lanaZakona, odnosno– bli`e
definisawe prirode povrede radneobaveze, odnosno kr{ewa radne
disciplinezbog koje se zaposleni mo`e suspendovatii
– da li odredbe o suspenziji do izja{wewazaposlenog i sindikata
na navode iz upo-zorewa poslodavaca odre|uju granicu dokada
zaposleni mo`e biti suspendovanili se suspenzija mo`e produ`iti
doodlu~ivawa poslodavca o disciplinskojmeri (osloba|awe od
odgovornosti, upo-zorewe ili prestanak radnog odnosa).
Zbog ovih pitawa, ne bi morao da se mewasam Zakon, jer se ona
mogu bli`e definisatikolektivnim ugovorom (op{tim aktom kod
poslo-davca) ili ugovorom o radu, ali bi dobro biloda podlogu za to
daju odgovaraju}a mi{qewa
nadle`nog ministarstva.Prvo o tome zbog kojih bi to povreda
radne discipline zaposleni mogao/trebaloda bude suspendovan (uz
naknadu zarade)Smatram da se sve povrede radne obaveze,
odnosno kr{ewe radne discipline koje seodnose na:– ugro`avawe
bezbednosti i zdravqa naradu
– nasilni~ko, nedoli~no i/ili diskrimina-torsko pona{awe prema
drugim zaposlen-ima ili poslovnim partnerima i sl.
– konzumirawe alkohola na poslu ilidola`ewe na posao u
alkoholisanom stawu
– kra|u imovine poslodavca, drugih za-poslenih i/ili poslovnih
partnera i sl.
mogu smatrati povredama zbog kojih se za-posleni mo`e
suspendovati sa rada.
Koliko dugo suspenzija mo`e da traje?
Zakon je jasan u delu gde ka`e da se zaposlenimo`e suspendovati
sa rada „ako je prirodapovrede radne obaveze, odnosno kr{ewa
radnediscipline, ili pona{awe zaposlenog takvoda ne mo`e da nastavi
rad kod poslodavca,pre isteka roka iz ~lana 180 stav 1 i ~lana181
stav 2 ovog zakona“.Zna~i, istraga poslodavca o u~iwenoj povre-
di radne obaveze, odnosno o nepo{tovawuradne discipline i
izja{wewe zaposlenog isindikata na navode poslodavca, date u
pis-
-
27Jul/Avgust 2013.
menom upozorewu poslodavca o postojawu ra-zloga za otkaz ugovora
o radu, treba da opredeleda li }e se izja{wewem zaposlenog i
sindikta,na pismeno upozorewe poslodavca, ste}i usloviza prestanak
suspenzije ili }e ona bitiprodu`ena do kona~nog utvr|ivawa
disci-plinske odgovornosti i izricawa odgovaraju}emere.U kontekstu
~lana 165 Zakona (za koji je
dovoqno usmeravawe slu`benim mi{qewimada bi se obezbedila
pravilna primena i us-postavila dobra praksa) treba posmatrati
i~lanove 168 i 169 Zakona, koji se odnose nanaknadu zarade za vreme
suspenzije. ^lan 168 nije sporan i prenosi se iz zakona
u gotovo nepromewenom tekstu. Prema wemu„za vreme privremenog
udaqewa zaposlenog sarada u smislu ~l. 165 i 166 ovog zakona,
za-poslenom pripada naknada zarade u visinijedne ~etvrtine, a ako
izdr`ava porodicu, uvisini jedne tre}ine osnovne zarade.
Problemi
nastaju kod ~lana 169 stav 2 koji se tako|eprenosi iz zakona u
zakon, iz razloga {to je,kod zadwe promene zakona, zaboravqeno da
jewime uvedena i mera „upozorewa“ kojom seutvr|uje odgovornost
zaposlenog za povreduradne obaveze, odnosno nepo{tovawa
radnediscipline, ali mu se ne izri~e mera otkazaugovora o radu, ve}
ukazuje da }e, u slu~aju pon-avqawa iste ili sli~ne povrede, dobiti
otkazbez ponovnog upozorewa (~lan 180 Zakona)....izja{wewe
zaposlenog i sindikata na
navode poslodavca date u pismenom upo-zorewu poslodavca o
postojawu razloga zaotkaz ugovora o radu, treba da opredele dali }e
se izja{wewem zaposlenog i sindikatana pismeno upozorewe poslodavca
ste}iuslovi za prestanak suspenzije ili }e onabiti produ`ena do
kona~nog utvr|ivawadisciplinske odgovornosti i izricawa
odgo-varaju}e mere.
PRAVNI SAVETI (9)
PRESTANAK RADNOG ODNOSA,ODSUSTVO RADI NEGE DETETA,SKRA]ENO RADNO
VREME ...Kada je te{ko, i kada je nepravda, onda je duplo te`e. Sa
ciqem da prepolovimo muku, naovim stranicama }ete u narednom
periodu mo}i da saznate bar, {ta je pravo, a {ta krivo
Pripremio: Jasminko Pijetlovi}
PRESTANAK RADNOG ODNOSA I PENZIO-NI SAWE
U ~lanu 175 ta~ka 2 va`e}eg Zakona o radu(„Slu`beni glasnik RS“,
br. 24/05, 61/05 i54/09), zaposlenom prestaje radni odnos kadnavr{i
65 godina `ivota i najmawe 15 godinasta`a osigurawa, ako se
poslodavac i zaposlenidruk~ije ne sporazumeju.Zakon o radu je op{ti
propis o radu i
primewuje se na sve zaposlene i poslodavcena teritoriji
Republike Srbije. Izuzeci sudr`avni organi i organizacije, organi i
orga-nizacije teritorijalne autonomije i lokalnesamouprave i javne
slu`be za koje su pojedinaprava, obaveze i odgovornosti posebnim
zakonomdruk~ije ure|ene u odnosu na Zakon o radu(~lan 2 Zakona o
radu).Prema tome, navedenom odredbom Zakona o
radu, propisani su uslovi u pogledu godina`ivota i sta`a
osigurawa ~ijim ispuwewemzaposlenom, bilo da je u pitawu mu{karac
ili
`ena, prestaje radni odnos, s tim {to zaposlenimo`e da se sa
poslodavcem sporazume da ostaneu radnom odnosu i po ispuwewu tih
uslova.Da bi poslodavac mogao zaposlenom da rask-
ine radni odnos po navedenom osnovu, potrebnoje da su se stekla
oba navedena uslova, odnosnoda zaposleni ima 65 godina `ivota i da
imanajmawe 15 godina sta`a osigurawa.Ako zaposleni ima sta`
osigurawa koji je
potreban za sticawe prava na penziju, ali nemanavr{enih 65
godina `ivota, to nije dovoqanosnov za prestanak radnog
odnosa.Naime, zaposleni koji ispuwava uslove za
penziju, a nema navr{enih 65 godina `ivota,mo`e slobodno da
odlu~uje da li }e ostvaritipravo na penziju ili }e nastaviti da
radi donavr{enih 65 godina `ivota.U slu~aju da poslodavac postupa
suprotno
odredbama Zakona o radu, zaposleni se mo`eobratiti nadle`noj
inspekciji rada koja vr{inadzor nad primenom navedenog zakona.
-
28 Jul/Avgust 2013.
ODSUSTVO RADI NEGE DETETA
U ~lanu 94. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“,br. 24/2005, 61/2005
i 54/2009), propisano je dazaposlena `ena ima pravo na odsustvo sa
radazbog trudno}e i poro|aja (u daqem tekstu:porodiqsko odsustvo),
kao i odsustvo sa radaradi nege deteta, u ukupnom trajawu od 365
dana.Zaposlena `ena ima pravo da otpo~ne
porodiqsko odsustvo na osnovu nalazanadle`nog zdravstvenog
organa najranije 45dana, a obavezno 28 dana pre vremena odre|enogza
poro|aj.Porodiqsko odsustvo traje do navr{ena tri
meseca od dana poro|aja.Zaposlena `ena, po isteku
porodiqskog
odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radinege deteta do
isteka 365 dana od danaotpo~iwawa porodiqkog odsustva iz stava
2.ovog ~lana.Otac deteta mo`e da koristi pravo iz stava
3 ovog ~lana u slu~aju kad majka napusti dete,umre ili je iz
drugih opravdanih razlogaspre~ena da koristi to pravo
(izdr`avawekazne zatvora, te`a bolest i dr.). To pravootac deteta
ima i kada majka nije u radnomodnosu.Otac deteta mo`e da koristi
pravo iz stva
4 ovog ~lana.Za vreme porodiqkog odsustva i odsustva
sa rada radi nege deteta, zaposlena `ena,odnosno otac deteta,
ima pravo na naknadu za-rade, u skladu sa zakonom.Prema tome, kada
je re~ o odsustvu sa rada
radi nege deteta, ovim ~lanom je u stavu 4propisano da zaposlena
`ena, po istekuporodiqskog odsustva, ima pravo na odsustvosa rada
radi nege deteta do isteka 365 danaod dana otpo~iwawa porodiqskog
odsustva, au stavu 6 navedenog ~lana propisano je da otacdeteta
mo`e da koristi pravo na odsustvo sarada radi nege deteta.Zakon ne
predvi|a posebne uslove za ost-
varivawe prava oca na odsustvo zbog nege detetau smislu
spre~enosti majke da koristi ovo pravo,kao {to je to slu~aj sa
porodiqskim odsustvom.To zna~i da ako su otac i majka u radnom
odnosu,imaju pravo da jedno od wih koristi odsustvozbog nege
deteta. U tom slu~aju, poslodavac jedu`an da postupi po zahtevu
zaposlenog kojikao otac deteta `eli da koristi ovo pravo, a~lanom
274 stav 1 ta~ka 10 Zakona predvi|enaje odgovornost poslodavca za
prekr{aj, ako neobezbedi prava po osnovu nege deteta.
SKRA]ENO RADNO VREME
Prema ~lanu 52 Zakona o radu („Sl. glasnikRS, br. 24/05, 61/05)
zaposlenom koji radi na
naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tet-nim poslovima
utvr|eni zakonom ili op{timaktom, na kojima i pored primene
odgovaraju}ihmera bezbednosti i za{tite ̀ ivota i zdravqana radu,
sredstva i opreme za li~nu za{tituna radu postoji pove}ano {tetno
dejstvo nazdravqe zaposlenog – skra}uje se radno vremesrazmerno
{tetnom dejstvu uslova rada nazdravqe i radnu sposobnost
zaposlenog, a na-jvi{e 10 ~asova nedeqno (poslovi sa
pove}animrizikom).Skra}eno radno vreme utvr|uje se na osnovu
stru~ne analize, u skladu sa zakonom. Zaposlenikoji radi
skra}eno radno vreme ima sva pravaiz radnog odnosa, kao da radi sa
punim radnimvremenom.Prema tome, zaposleni koji rade na
naro~ito
te{kim, napornim i za zdravqe {tetnimposlovima, posebno su
za{ti}eni skre}ivawempunog radnog vremena srazmerno {tetnom
uticajuna zdravqe, odnosno radnu sposobnost za-poslenog.Radno vreme
na navedenim poslovima skra}uje
se samo ako i pored primene odgovaraju}ih meraza{tite na radu,
sredstava rada i opreme li~neza{tite i daqe postoji pove}ano {tetno
dejstvona radnu i zdravstvenu sposobnost zaposlenog.Postojawe
{tetnog dejstva uslova rada imogu}nost wihovog otklawawa utvr|uje
se naosnovu stru~ne analize. Zna~i da bi se izvr{iloskra}ivawe
radnog vremena na odre|enimposlovima potrebno je izvr{iti stru~nu
analizuo postojawu {tetnog dejstva uslova rada naradnu i
zdravstvenu sposobnost zaposlenog.Poslovi na kojima postoji {tetno
dejstvo uslovarada na radnu i zdravstvenu sposobnost za-poslenog
utvr|uju se zakonom o kolektivnimugovorima, odnosno pravilnikom o
radu.Zaposleni koji radi skra}eno radno vreme
zbog posebnih uslova rada ima ista prava kaoi zaposleni koji
radi puno radno vreme. Ovimse obezbe|uje da zaposleni, bez obzira
{toradi kra}e od punog radnog vremena ima svaprava koja se sti~u na
radu i po osnovu radakao da radi puno radno vreme.
PREKOVREMENI RAD
^lanom 53 Zakona o radu („Slu`beni glasnikRS“ br. 24/05, 61/05 i
54/09) predvi|eno je da jena zahtev poslodavca, zaposleni du`an da
radidu`e od punog radnog vremena u slu~aju vi{esile, iznenadnog
pove}awa obima posla i udrugim slu~ajevima kada je neophodno da se
uodre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran(u daqem tekstu:
prekovremeni rad).
-
29Jul/Avgust 2013.
Prekovremeni rad ne mo`e da traje du`eod osam ~asova nedeqno,
niti du`e od ~etiri~asa dnevno po zaposlenom.Prema tome,
prekovremeni rad mo`e da se
uvede samo u izuzetnim slu~ajevima, za posaokoji nije mogao
unapred da bude predvi|en.O prekovremenom radu u smislu ~lana
192
stav 1 Zakona o radu odlu~uje u pravnom licudirektor ili
zaposleni koga on ovlasti, a kodposlodavca koji nema svojstvo
pravnog licapreduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti.Potreba za
parekovremenim radom ne mo`e seunapred predvideti, i ~esto nastupa
iznenadausled, npr.vi{e sile. Zbog toga nije mogu}e da
se uvek odmah donese pismeno re{ewe i dostavizaposlenom. U tom
slu~aju poslodavac mo`eusmeno da nalo`i prekovremeni rad, ali
jedu`an da u {to kra}em vremenskom periodudonese pismeno re{ewe i
dostavi ga zaposlenomZakonom o radu u ~lanu 274 stav 1 ta~ka
4propisano je da }e se nov~anom kaznom od600.000 do 1.000.000
dinara kazniti za prekr{ajposlodavac sa svojstvom pravnog lica, ako
za-poslenom odredi prekovremeni rad suprotnoodredbama zakona (~lan
53). To zna~i da je Za-konom o radu propisana sankcija za slu~aj
daje prekovremeni rad uveden i kori{}en suprotnoodredbama
zakona.
IZ „POVERENIKA“POVODOM IZMENA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU
STA@ MORA BITI POVEZANPripremio: Jasminko Pijetlovi}
Svim radnicima kojima preduze}a nisuna vreme izmirila obaveze po
osnovuredovne uplate poreza i doprinosana dohodak gra|ana, mora
biti povezan radnista` i ne}e im biti uskra}eno pravo na sti-cawe
penzije.To je stav ministarstva finansija i pri -
vrede, iznet u saop{tewu povodom izmena Za-kona o poreskom
postupku, koji predvi|a za-starevawe dugovawa preduze}ima koja u
ranijemperiodu nisu ispuwavala zakonske obavezeprema
zaposlenima.Trenutno je izvesno da }e do penzija do}i
svi, dok radnici i daqe strahuju da zbog neu-pla}enih doprinosa
ne}e mo}i da ostvare pravona punu penziju.Dakle, „rupe u sta`u“
ne}e uskratiti pravo
na penziju, ali bi se moglo desiti da iznositako ste~enih
penzija budu mawi zbog neiz mi -renih doprinosa poslodavaca. Naima,
izmenama ovog zakona predvi|eno je
zastarevawe obaveza prema PIO fondu, tako{to }e od 1. januara
2014. u ovu kategoriju bitisvrstani dugovi preduze}a dospelih
zakqu~nosa 31. decembrom 2003. godine.Kako se navodi u saop{tewu,
re~ je uglavnom
o firmama u ste~aju ili uga{enim kolektivima
od kojih je prakti~no nemogu}e naplatiti po-tra`ivawa.
Zastarevawem, ova dugovawa }epre}i u arhivske spise poreskih
uprava, kakobi nadle`ni imali uvid u sta` radnika ovihpreduze}a.
Razlog je, ~i{}ewe poreske admin-istracije kako bi se ubudu}e
a`urnije napla -}ivale novoprispele obaveze poslodavaca pre-ma
zaposlenima i obezbedio stabilniji prilivsredstava u PIO fond.Vlada
Republike Srbije }e, kao i do sada,
izlaziti u susret radnicima i po potrebi do -nositi odluku o
povezivawu sta`a, ako se zatim uka`e potreba. Niko u Vladi, pa ni
Min-istarstvo finansija ne namerava da radnikeostavi bez
penzije,-nagla{ava se u saop{tewuMinistarstva finansija i
privrede.Ipak, ne dele svi optimisti~an stav, kada
je re~ o primeni odredbi ovoga zakona. Za{tit-nik prava gra|ana,
Sa{a Jankovi}, u medijimaocewuje da novi set poreskih zakona
pred-stavqa „no` u le|a radnicima i {amar u
liceposlodavcima“.„Prakti~no, ti qudi, a takvih je mnogo, ne}e
imati pravo ~ak ni da tu`e poslodavca za ne-upla}ene doprinose,
a u penzijskom fondu ne}emo}i da ostvare pravo na punu penziju, jer
uwihovom sta`u nedostaju uplate“ – ocenio jeJankovi}.
-
30 Jul/Avgust 2013.
ZA[TO NIJE DOZVOQENOFOTOGRAFISAWE?
@eleznica, re~ koja u svakom vozo-qubitequ budi najlep{a i
najmil-ija ose}awa. @eleznica, vozovi,pruge – ono je {to je
vozoqubiteqima u krvi.Mi, iz Srbije, bez la`ne skromnosti, na{u
`eleznicu – ̀ eleznicu Srbije, volimo neizmer-no mnogo, iako je
ona ~esto nepravedna premanama. Ka
