STRAST ZA LETENJEM - DELFI knjižare...~aju anegdote, kako to ~ine lovci i ribolovci, svi koji ulovljeni nastavljaju da love! Skrivaju se ba{ zato {to njihov posao u teatru, na sceni,

RU@ICA SOKI]

STRAST ZALETENJEM

LAGUNA

3

4

Copyright © 2010 Ruìca Soki}

Copyright © 2010 ovog izdanja LAGUNA

Se}am se re~i jednog mudraca o ve~nom rastajanju...

Sve materijalno i duhovno dolazi izjednog izvora i u njega se vra}a.

Ovozemaljsko napu{tanje je prelazak izjednog ugla u drugi ugao iste odaje!

Mi smo jedno, i oni koji postojei oni koji ne postoje.

Nepopravljivo i nenadoknadivosu saputnici na{eg ìvota.

Ostaje se}anje, nastavak druènja sauspomenom na prijatelje.

Posve}eno senima moje majke

5

6

Sadràj

Muharem Pervi}, Pozori{te pi{e romane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Skijanje u martu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Strast za letenjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Fenomen zvani Aleksandar Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Leìm, a se}anja naviru... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Uspomene na detinjstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Razgovor sa Zoranom T. Jovanovi}em o Ateljeu 212 i Miri Trailovi} . . . . . . 47Branko Ple{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Mi{a @uti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Baja Ba~i} – medeni kola~i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Gordana Kosanovi} – ~udna devojka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Buket bakara ruà . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Moja razmi{ljanja o sopstvenom zato~eni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Vratila sam se u Kanjiù . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Kod ku}e u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Pali}ki festival 2003. – Rale Zelenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Sa{a Boòvi} – jedan od izuzetnih likova koje sam srela u svom ìvotu . . . . . . 97Petar Zec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Komad Janez, a bombe padaju... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Bule i Pera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Dragan Kresoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Vlada Petri} i Dara âleni} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Se}anje na Kiru Simi}a u Letoniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Bitef 2003. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119ârolija Bergman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Egipat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Put u Austriju na kontrolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Za{to volim visine? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Muci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138Obra~un sa sobom! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143Cica Perovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Neboj{a Komadina i Aleksandar \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

7

Bata Stojkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Krit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167Klagenfurt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173Moja Milena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177Put po Rusiji brodom Moskva – Sankt Peterburg . . . . . . . . . . . . . . . . . 181Bitef 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Danilo Ki{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Utorak, 28. decembar 2004. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192Vlada Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193Zoran Radmilovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Ksenija Jovanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203Bora Todorovi}, moj pajtos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209\uza Stojiljkovi}, najpoèljniji partner . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Predrag Ejdus, umetnik glume koji igra i glavom i srcem . . . . . . . . . . . . . 215Nova godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Neprolazna lepota i mladost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218Dugo putovanje u no} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2193. oktobar 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Neda Spasojevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Politikin Zabavnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229Kanjià, 4. jul 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231Jun 2006. – TITO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234Zbogom, ârli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Detinjstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240Moje pla~ne uspomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246Svome profesoru Josipu Kulundì}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249Deset godina posle . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253[pi~kovina – Kri`ni put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Gledam kroz srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Put u Kumrovec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260Pedeset godina Ateljea 212 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263Klanjec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266Bela Ahmadulina ponovo u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270Re~i Nevenke Urbanove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272@anka Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275ûvena krizna 2009. godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281

Vesna Kr~mar, Dopisano na kraju... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285

Registar imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

8 RU@ICA SOKI]

Pozori{te pi{e romane

Razli~ite zaljubljenosti i opsesije visoko vas diù, i duboko obeleàvaju.Pozori{te u knjizi slika i se}anja Ruìce Soki} pi{e srcem i du{om. Se}a se irazmi{lja, prikuplja i otima od zaborava Ruìca fragmente li~nog i umet-ni~kog ìvota, ljude koje nosi u sebi i svojim ulogama, one sa kojima je radilai ìvela, koje je volela i po{tovala, sa kojima je gorko-slatku sudbinu po-zori{nu, gluma~ku delila.

„Da vam kaèm“ – kao da vam se obra}a Ruìca Soki}, svojim mekim,zebnjom zatalasanim glasom: „Valjalo bi zapisati, i ti bi bio duàn da tou~ini{. Zaboravlja se, a {ta smo sve doìveli, kroz {ta smo sve pro{li, {ta smosve radili, sanjali, kakve sve divne i grozne ljude sretali, jao! To ne bismosmeli da zaboravimo! A to biste vi pisci, ljudi od pera, morali da u~inite; miglumci smo laici, ali i mi du{u imamo, moèmo i mi. [teta bi bilo da tako svepro|e, padne u zaborav“. I dok slu{am Ruìcu, mislim na arapsku mudrost:Dok ku}u sagradi{, do|e i smrt.

Glumci su pateti~no, tegobno pritisnuti strahom od zaborava. Zato pri-~aju anegdote, kako to ~ine lovci i ribolovci, svi koji ulovljeni nastavljaju dalove! Skrivaju se ba{ zato {to njihov posao u teatru, na sceni, zahteva pro-nicanje i razotkrivanje, pokretljivu, osetljivu, lako ranjivu iskrenost, pre-danost. Pozori{na scena i uloga je njihovo povla{}eno mesto postojanja,govora i ostvarenja. „Izvan scene kao da ne postojim; scena me uvodi upuno, potresno postojanje, u najbliì i najdublji dodir sa sobom i ìvotom, sadrugima, sa svim {to mi se otima, izmi~e.“

I kada je znala {ta èli i ho}e, i kada je lutala, volela, kajala se, kada jedrugovala, i {irom sveta, kao pozornice, putovala, ushi}ena ili oja|ena, Ru-ìca Soki} nije prestajala da osvaja pozori{ne, filmske i televizijske gledaoce.Njeno umetni~ko iskustvo je prostrano i bogato, kao i njena lakokrila, paklonula du{evnost. Duboko i trajno ose}anje da je ìvot ~udo, lepota, ali ineiscrpan, prolazan, duboko nepravedan, u osnovi je njenog pogleda naumetnost, ljude, ìvot.

Iako je u ìvotu Ruìce Soki} bilo drugih lepota, plodova, isku{enja izavodljivosti, ni{ta u ovoj darovitoj glumici nije moglo da potisne misao opozori{tu koje ìvot zna~i!

9

Igrala je mnogo, u {irokom dijapazonu, od malih komi~nih i tragiko-mi~nih likova, do zahtevnijih, punijih, i razvijenijih dramskih uloga. Malo jeglumaca koji su u teatru, na televiziji i filmu odigrali uloga koliko ih je,~itavim, drhtavim bi}em, u prepoznatljivom dramskom klju~u i jeziku, odi-grala Ruìca Soki}. Pred vama je knjiga nepoklekle ljubavi dramske umet-nice kojoj su teatar i gluma prva i poslednja pesma i re~, vrata kroz koja jeu{la i na koja se izlazi u svet sa one strane re~i i glume.

Da, da, bilo je lepo, uzbudljivo, dramati~no. @ivi glumac u {irokom ras-ponu, iz ve~eri uspeha i slave, zadovoljstva i ispunjenosti, u jutra te{ka,glavobolna, neizvesna i nesigurna, sa teretom popularnosti, ili mukom po-tisnutosti, zaboravljenosti {to kao magla leè na usijanu gluma~ku du{u. Nijelako, ali nema odustajanja; postoji vreme radovanja, postoji vreme briga,smehotvorja i tugovanja.

Igrati ulogu, prelaziti iz lika u lik, za glumca je, za Ruìcu Soki} je, ~inosvajanja ìvota, prostranstava ljudskog bi}a, pronicanja u smisao, njegovunedovoljnost, u lepotu i njenu zagonetnost tkanu iz neizrecive ne`nosti, abojama krvi.

Sa pozori{tem u srcu, kao „zvezdom u plavom krugu“ Milo{a Crnjanskog,Ruà je stizala u kasabe i palanke, gradove i velegradove, metropole, namale kamerne scene i pod svetla velikih pozornica. Njeno gluma~ko ume}eosvajalo je siroma{ne i neuke, bogate i upu}ene.

Nije Soki}eva u glumu samo ukorenjena, urasla od pete do glave, telom idu{om. Gluma je njena prva, prevashodna i povla{}ena stvarnost, zamka ukoju sama sebe lovi, ali i lete}i }ilim u vremenima zemaljskim, nesigurnim,neizvesnim, sa malo postojanih vrednosti i gotovo iscrpljenom bajkovito{}u.

Gluma je ova energija bliskosti i odstojanja, razlika i sli~nosti, igre dvo-jenja i dvostrukosti, mnogozna~nosti svega {to se kao ìvot i san na ne-brojnim scenama postojanja odvija.

Gluma je ume}e kojim se Ruìca Soki} za zemaljske stvari i poslovevezuje i od njih se deli; dosezanja i porazi, stvarnosti glume i ìvota, dodirujuse u teatru u kome Ruìca Soki} traì i nalazi sebe, prepoznaje i otelo-tvorava druge.

* * *

U pozori{noj ti{ini i tami, glumac je pokretna, svetla ta~ka, re~, muzika, gest ipokret koji me dodiruju, otvaraju, kazuju mi da „ì}e je sestra moja“.

(Pasternak)

10 RU@ICA SOKI]

* * *

Ma koliko trajali, dani vatrene i burne prisutnosti, slave i popularnostineminovno prolaze.Vreme neumitno te~e i sad se daje druga drama – rekaobi pesnik. Otuda i èlja i potreba za zapisivanjem, se}anjima, memoarima,dnevnicima, znacima u kojima glumac produàva svoje plodno i bolno pri-sustvo u srcima i svesti onih koji dolaze.

Kao i ìvot Soki}eve, i njena knjiga zapisa i opaànja o glumcima-ko-legama, piscima, rediteljima, intelektualcima, o teatru i prijateljima teatra,ozarena je i osvetljena svetlostima sete i zebnje, brige i bri`nosti, ne`nosti;ose}anjem klasi~nog oboàvanja dara i predanosti umetnostima.

Uspeti, izboriti se, savla|ivati prepreke, dokazivati se, dobiti ovu i sle-de}u trku, osvojiti i usvojiti ovu i slede}u ulogu, prite}i u pomo} ~estosmetenom umetni~kom bi}u i bratstvu, to su osnovne melodije kojima ovanadahnuta, dirljiva knjiga se}anja odjekuje.

Nije umetnost glume, ili mo} izraàvanja, knjièvna ili neka druga, lakposao. Cena je visoka i samo oni koji su spremni da mnogo `rtvuju, do-spevaju pod krila umetnosti, kao ìvota pedalj-dva iznad zemlje. U ovomvazduhu teatra, glume, lepe knjièvne i dramske re~i, u sanjanom i nedo-sanjanom dvorcu umetnosti, ni na nebu, ni na zemlji, ùdela je da ìvi,opstane i stvara Ruìca Soki}.

Biti u po~ecima jednog prevratni~kog, avangardnog teatra kakav je bioAtelje 212, zna~i i roditi se pod sre}nom zvezdom. @ivot pun uzbu|enja,napetosti, teatarske i politi~ke, osvajanje novih pozori{nih vrednosti, dru-ènja, ve~ernja, radna i prijateljska, sa ljudima od duha i volje za promenom,sve to u najlep{im Ruì~inim godinama, nije li to put ili bar staza u ìvot zakojim je Ruìca Soki} tragala. @ivot kao umetnost, drama, puno}a, po-nesenost, kao ve{tina i ume}e postojanja i ìvljenja u dru{tvu koje vamneminovno postavlja ciljeve, ali i ograni~enja.

Atelje 212 u najboljim godinama, u kome je Ruìca Soki} jedna od sre-di{njih figura, vi{e je od pozori{ta. Atelje, i ljudi u njemu i oko njega,zajedno sa Bitefom, oblikuju ne samo jedan novi pozori{ni stil, jezik i senzi-bilitet, ve}, {ire gledano, otvaraju vrata i prozore novim pozori{nim ten-dencijama i {irem, otvorenijem pristupu teatru, pozori{noj – i ne samopozori{noj – kulturi i umetnosti.

Re~ju, u ovom pozori{tu, glumac je „progovorio“ svojim unutra{njim gla-som, u prvom licu, upustio se u lavirint slobode eksperimenta, komentara iimprovizacije, dovode}i u pitanje strogu, akademsku, ideolo{ku bezli~nost.Humor, poezija, ne{to li~no, individualno, prepoznatljivo i uzbudljivo, moglo

Strast za letenjem 11

se ~uti i videti u ovom teatru kao steci{tu onih koji su oslu{kivali vremena,misli i ideje koje dolaze.

Mladi ne samo po godinama, prepoznali su u ljudima koji su stvaraliAtelje 212 i novo pozori{te, svoj svet, {to je ovom pozori{nom poduhvatudalo {ire dru{tvene i kulturne dimenzije. O ovim, i ovakvim ljudima, u knjiziStrast za letenjem pi{e sa ljubavlju i razumevanjem, sa blisko{}u i naklono{}u,bez banalnog uzno{enja, Ruìca Soki}.

âk i oni upu}eniji u „zlatno doba“ Ateljea, na}i }e u Ruì~inoj knjiziiznena|uju}e, manje poznate dragocene detalje, koji portretima pozori{nihljudi, kolega, pisaca, reditelja, intelektualaca o kojima Soki}eva pi{e, dodajunove boje i tonove.

Me|u njima su, izme|u ostalih: Mira Trailovi}, Aleksandar Popovi}, Zo-ran Radmilovi}, Milo{ @uti}, Mira Banjac, Neboj{a Komadina, Aleksandar\or|evi}, Cica Perovi}, Branko Ple{a, Ljubomir Dra{ki}, Bata Stojkovi},Vlada Popovi}, Danilo Ki{, Neda Spasojevi}, Desa Dugali}, Milutin But-kovi}, Borislav Mihajlovi} Mihiz, Olivera Markovi}, Jovan ]irilov, BoroDra{kovi}, Gordana Kosanovi} i drugi.

Ljudsko i gluma~ko, javno i intimno, sre}no su i bez natezanja spojeni uknjizi koju ~itam sa uzbu|enjem, kao da listam nedovr{eni album slika i doga-|aja iz zajedni~kog ìvota, sagledanih o~ima i du{om glumice Ruìce Soki}.

Muharem Pervi}

12 RU@ICA SOKI]

Skijanje u martu

Sedim ve} pedeset dana u tvojoj sobi, Mama. Pre sedamdeset dva danaosudila me je sopstvena noga na izolaciju. Nisam fatalista, ne prepu{tam sesudbini bez borbe. Sada verujem da si me ti zaustavila, jer ko zna kuda samse zaputila? Nisi zakucala da me opomene{, verovatno ne bih ni ~ula. Po-zvala si me, a ja nisam mogla da stanem.

Danas sam te opet videla kako sedi{ na trpezarijskoj stolici, netremicegleda{ u uga{eni televizor, skoro ne di{u}i, zagledana u neki svoj svet. Za{tosi beàla? Za{to si stala? Bol jednostavno otupljuje. Sigurno zato si u{la uneutralnu zonu, gde ni ìvot ni smrt ne deluju zastra{uju}e. Samo si ~ekalanekoga ili ne{to, ne{to o ~emu si samo ti sanjala.

Vidim te u snovima, pro{le su tri i po godine kako si me napustila. Hvalati {to si moje slabosti podupirala tvojom snagom, moje strahove tvojomhrabro{}u. Oprosti mi za grubosti kojima sam se branila od tebe i tvojenadmo}ne superiornosti.

Gledam ìvot, i ovo prole}e, kroz prozor – nepoznate ljude koji prolaze ikoje mo`da nikada ne}u sresti kada iza|em. Ki{a lije danima.

Stalno mislim o tome za{to sam se tamo zaputila, za{to mi se to desilo?Za{to sam uop{te po{la tamo? Opet letim. [ta poku{avam da otkrijem?Koje slike, koje strahove, besove, koje vratolomne misli najavljuju mojezore?

Neki unutarnji, apstraktni glas koji se ~uje samo u snu koji ne moè da seartikuli{e, odzvanja tupo i ne}e da iza|e iz moje svesti i utrobe. Ose}amkako sastavljam deli}e sopstvenog ìvota, ulazim u zabranjenu zonu svojepodsvesti.

Da li te volim? Sve je u mom posedovanju, i da i ne! Ponekad mi se ~inida te ludo volim. Letim, samo tako mogu da preìvim, sve je u vlasni{tvumoje ma{te! Ponekad letimo zajedno, ali moja krila su slomljena. Ti meuzima{ i stavlja{ na le|a. Ti sve moè{ i ume{, ja ne mogu i ne umem ni{ta.Divim ti se. Nemam snage da to priznam glasno, o~ekujem da ti to ~uje{ iprepozna{ bolje od mene. Sastavljam deli}e svog ìvota i poku{avam dau|em – kako se ute{iti? Kako sebe da zavolim, da poverujem, da se oslobo-dim straha i krivice? Zaustavljena sam u vremenu i prostoru. [ta da radim?

13

Ruìca Soki} na skijama

14

Nema glume, nema ìvota. Gluma je moj na~in ìvota, jedina mogu}nostda preìvim!

Da li se sve slu~ajno dogodilo? Slu~aj ili neminovnost? Kakav je odnosneminovnosti i slu~ajnosti? Za mene je slu~ajnost isto tako zagonetka kao ineminovnost. Desile su se mnoge slu~ajnosti. Koju je granicu potrebno pre}ida se niz slu~ajnosti pretvore u neminovnost – u sudbinu? Mogla sam dapreletim taj dan, to mesto, vreme, i da te uhvatim za ruku.

Sada je prostor me|u nama, ali ja verujem da }u te videti – vide}u te kaonekad. Kao uvek, volim te! Postoje samo dan i no}, ali vreme ne prolazi.Moram da dotaknem rukama ono {to volim. A tebe nema, ìvi{ samo umojim snovima.

Sedi{ na za~elju stola, gleda{ svoj film! Bila si dete bola, kome je uskra-}ena ljubav, zato si beàla u samo}u, u svoj svet tajni u koji nikoga nisipu{tala, pa ni mene! Htela si da bude{ ja~a nego {to jesi. Oprosti za grubostibez predumi{ljaja. Pla{ila sam se tebe u sebi! Tvoje dugo putovanje u tamupodnosila si hrabro. Tvoje o~i svetlele su sjajem koji mi je ponekad li~io nasuzu {to je skliznula iz oka, ne do~ekav{i da sleti na tvoju uvelu ruku. Za{tosi uvek bila sama, za{to nikad nisi htela da mi poveri{ svoju samo}u, za{tonikad nisi htela da mi otvori{ svoje srce? Uvek si se igrala skrivalice, nisi i{lado kraja. Da li nisi mogla, ili nisi htela? I mene si povela na tu stranu. Na{etajne su zatvorene u dubine do kojih je te{ko sti}i, pa mi se ~esto ~ini da donjih ne mogu dopreti. Pobegla si u svoj milosrdni mrak. Tvoje putovanje jebilo dugo i bolno.

Nismo umele da se volimo kako treba. Volela si me bezgrani~no na svojna~in – tvoja ljubav je bolela.

Pojam ljubavi je tako {irok. „Volim te“ – izgubilo je smisao, jer se iz-govara ~esto, olako, postalo je obi~no... Ali ja ti sada kaèm istinsko, pravoVolim te, Mama. @elim jo{ ne{to da ti kaèm, {to ima veze s mnogimljudima koje sam poznavala i volela, a koji su na ovaj ili onaj na~in umrli. Toje ose}anje velikog, razaraju}eg gubitka! @ivot te~e, ide dalje, ali vi{e ni{tane}e biti kao pre. Htela bih da ti kaèm i ne{to radosno, ali je ipak protkanostrahom koji je uvek nali~je radosti. U mnogim mojim ulogama ìvi{ nasceni, moja si stalna inspiracija. Retko je ko mogao i da nasluti {ta si svenosila u svom neobi~nom bi}u! Sve si mogla da bude{ bolje od mene! Umelasi da voli{ bolje od mene. Veli~ina tvoje ljubavi je u veri, i kad smo daleko ikad smo bile blizu.


Ruà i Miki, Kaprun 1990.

Ruà i Miki, 1997.

16

Strast za letenjem

I{la sam da otkaèm to putovanje, a jedan od vlasnika agencije predloìo mi jeda idem u Bad Klajnkirhajm, u banju, da izle~im povre|eno koleno. Povoljno,besplatno skijanje, besplatna banja, vozi}e nas specijalni mali bus mercedes,nas ~etvoro, jer to je sve van sezone. Moja intuicija mi je {aputala – „ne idi“.

Imala sam mnogo predstava, gostovanja, putovanja u Aleksandrovac,Ivanjicu. Bolelo me je koleno, bila sam umorna i mislila sam da }e mi dobrodo}i {est slu~ajno slobodnih dana u banji u Austriji. Za svaku eventualnostpone}emo skije. Ni{ta nas ne ko{ta da ih ponesemo – putujemo komforno,samo nas ~etvoro, a mali mercedes je poluprazan.

Posle jedanaest sati vo`nje stièmo u Bad Klajnkirhajm i konstatujemoda tamo nema ni pahuljice od snega. Sme{tamo se u pansion i kre}emo u ba-nju. Voda mineralna 36 stepeni Celzijusovih, a ima i spoljni bazen u koji seulazi kroz unutra{nji. Kupamo se... kad ugledam skija{e na jednoj strmogla-voj stazi ispred nas. Odmah mi sine misao kako bih rado oti{la tamo, jer samvidela i gondolu koja je prevozila skija{e. Tri dana sam mislila o tome, ku-paju}i se u blagotvornoj mineralnoj vodi. Dolaze}i u banju, ugledala sammalu de~ju skija{ku stazu i predloìla sam Miroslavu da, ipak, probamo dase spustimo niz nju. Slede}eg dana smo se ve} petnaest puta spustili niz tublagu, kratku stazu i ocenili da nas noge drè; i, |avo nas je uzeo pod svoje.Predloìla sam Miroslavu da se narednog dana rano popnemo gondolom navrh da vidimo kako tamo izgleda. Na nesre}u, Miroslav je pristao, popelismo se na 2.500 metara i nai{li na boànstven prizor. Vrhovi planina obasja-ni suncem, bez oblaka. Te planinske vrhove iznad oblaka sam najvi{e volelada vidim i zbog njih sam toliko zavolela planinu. Dole u podno`ju magla imrak, a gore sunce, svetlost kao na drugoj planeti. Skija{i preplanuli, divanbeo ~ist sneg. „Miroslave, vidi, ovde ima i dece“, kaèm ja, i dodam: „Hajdeda probamo da se spustimo.“ To je bio tre}i dan. Naravno, i ~etvrtog smo sespustili. Miroslav je na{ao jedan blaì spust, a ja sam prona{la strmu stazu. Ipretposlednjeg, petog dana, Miroslav je odustao od skijanja. Odustao je odbanje, jer je imao problema sa aritmijom, zbog preteranog boravka u toplombazenu. Ja odlu~im da sutra, petog dana, sama odem na skijanje. Nisamznala da je na srednjem i donjem delu staze bio samo ve{ta~ki sneg koji sepretvorio u pravi led. Sletela sam sa 2.000 metara visine do podno`ja za dva

17

minuta. Moj san o letenju je bio ispunjen. Oboàvala sam da letim. I na tom~etvrtom spustu pro|e mi kroz glavu misao da bih, kada bih pala, ne dajboè, polomila obe noge, a mo`da i vrat. Takve misli su me opsedale. Zna~i,moj an|eo ~uvar me je opominjao. Ali, moja strast je bila ja~a i peti putdo|em na vrh, pogledam dole, krenem istom stazom. Skoro sam bila nakraju, jo{ manje od 10 sekundi, mo`da. Neko me je pozvao, u toj ludoj brzinisam pomislila da neko nale}e na mene, poku{ala sam da stanem, nikoga nijebilo. Okrenem se i u tom okretanju sapletu mi se skije, ~ujem „klik“, pad-nem. Odmah sam znala, nogu ne mogu da pomerim, noga mrtva, kuk boli,ne mogu da se maknem. Vi~em za pomo}, pored mene jure skija{i, niko mene gleda. U~inilo mi se da je pro{la ve~nost. Tek, neki dobri ~ovek stanepored mene, poku{a da me podigne. Od bola samo {to se nisam onesvestila.

Do{li su, nose}i sanke, da bi me stavili na njih. Me|utim, od uàsnogbola, na svaki njihov dodir, ja sam vri{tala i, na kraju, ugledam ùti heli-kopter kako kruì iznad mene. Nisam bila svesna koliko je vremena pro{lo.Prethodnog dana, vra}aju}i se sa kupanja, ali i posle skijanja, Miki i ja smogledali ùti helikopter koji je na duga~koj sajli nosio povre|enog u nosilima,a koji su dràla dva spasioca, radi ravnoteè. Ja sam mislila da je to nekave`ba. Nisam verovala da je mogu}e da ~ovek visi na duga~koj sajli ispodhelikoptera. Pratila sam taj helikopter, potpuno fascinirana, dok se nijeizgubio me|u brdima. I eto, sada taj helikopter dolazi po mene. U trenutkumi je sve bilo jasno. Alarmirali su skija{e da stanu. Jedan spasilac me jezagrlio, da me vetar ne odnese. Ja sam vri{tala. Iz helikoptera su iza{li èna i~ovek – lekari. Nisam, ni po koju cenu, pristala da u|em u helikopter, jersam uobrazila da }u ispasti iz nosila. Dobila sam slom ìvaca. Oni su mistavili masku na lice i probudila sam se posle {ezdeset kilometara leta iznadbrda – u Klagenfurtu. Na meni neka ko{uljica. Nada mnom nagnut ~ovek,(ima bujnu crnu kosu), obra}a mi se, a ja ne znam na kom jeziku. Razumelasam. Bila sam razapeta na nekim, meni nepoznatim, aparatima jer je trebaloutvrditi vrstu povrede. ôvek mi je rekao: „Ja }u vas operisati, operacija }etrajati jedan sat. Da li ste doru~kovali?“ Pokaè mi crte` mog kuka, ilipreciznije, vrata mog kuka koji je pukao i obja{njava kako misli da meoperi{e. Odli~no se se}am tog crteà. Medicinski re~eno, odlu~io se da minapravi osteosintezu, to jest da mi ne ugradi ve{ta~ki kuk, nego da sastavislomljeni vrat kuka s tri {rafa. Bila sam pod jakim sedativima. Oni koji su meskidali, verovatno su se ~udili, imala sam blindirana oba kolena. Sre}om,Miroslav mi je stavio u dèp, nekom intuicijom, cedulju s mojim imenom iprezimenom, kao i adresu gde smo sme{teni, i policija je ve} Miroslavaobavestila {ta mi se desilo. Lekar me je pitao za ime, jer je trebalo dapotpi{em da prihvatam operaciju, a ja sam samo govorila: „I am actress, thisis catastrophe for my profession.“ A on je traìo ime. Nisam mogla da se

18 RU@ICA SOKI]

setim kako se zovem, poljubila sam ispruènu doktorovu ruku i utonula usan. Probudila sam se ispred sobe u kojoj }u biti sme{tena. Tamo je ve} bilajedna pacijentkinja, Austrijanka. Imala sam televizor, radio, mogla sam daslu{am i gledam televiziju Slovenije. To je bio drugi dan po ubistvu Zorana\in|i}a. On je ubijen 12. marta, a ja sam nastradala 14. marta. Toliko me jetaj zlo~in potresao da sam mislila samo o njemu. Bila sam opsednuta tomtragedijom, pa sam i sama srljala u propast, tako da su me vi{e interesovalevesti i {ta se de{ava u Beogradu, nego {to sam stvarno bila svesna onoga {toje mene zadesilo. Gospo|a Elizabeta, Austrijanka, mnogo mi je pomogla.Nismo znale nijedan jezik na kome bismo mogle da se sporazumemo, onanije znala engleski, a ni ja ba{ nisam znala mnogo vi{e od nje. Samo samrazumela da je ona medicinska sestra i komunicirale smo fluidima. Uop{te,svi oni su bili izuzetno fini, i lekari i medicinsko osoblje. Nisu ni{ta znali omeni, ali su bili beskrajno ne`ni i tad sam po~ela, ~ini mi se, da shvatam dapostoje i dobri ljudi. Mi smo, ovde, podivljali ìve}i u tako te{kim okol-nostima. Zaboravili smo da postoje sredine gde se normalno ìvi, gde imaljubavi i ne`nosti me|u ljudima. Zaista, gospo|u Elizabetu }u pamtiti celogìvota iako nisam s njom mogla da razgovaram, a razumele smo se samoose}anjima koja povezuju ljude ljubavlju.

Tre}eg dana pojavio se jedan mladi} s infuzijom. Ja sam poku{ala ne{toda mu kaèm na mom „specijalnom engleskom“, na {ta je on reagovao: „Mismo na{i. Vi znate srpski.“ Kriknem: „Pa vi ste an|eo!“ Rekao mi je da je izZagreba, da je ovde na specijalizaciji kao mlad lekar. Bo{ko Rastov~an. Onnikada nije ~uo za mene, jer kad sam mu kazala da sam glumica, i svoje ime,o~igledno, za njega ni{ta nije zna~ilo. Sutradan je do{ao i rekao mi da jerazgovarao sa svojom mamom u Zagrebu, koja je neuropsihijatar, da me jegledala, da ima mnogo simpatija za mene, tako da je bio potvr|en moj iden-titet kod Bo{ka. Zavr{io je u Gracu medicinu, i u Klagenfurtu je bio naspecijalizaciji. Do{ao mi je kao najve}i Bo`ji dar, jer preko njega sam moglada uspostavim kontakt s osobljem bolnice. To je Univerzitetska klinika,~uvena u tom delu Evrope, specijalizovana za urgentne slu~ajeve. I u tojnesre}i, imala sam sre}e da sam preneta u tu bolnicu, iako sam {ezdesetkilometara visila na sajli, {to je sigurno moja podsvest zauvek zabeleìla.

Odmah mi se javio jedan gospodin iz @eneve. Nisam ni znala da samosigurana preko Kon Tikija. Gospodin An|elkovi} mi saop{ti da }e onipreuzeti na sebe sve probleme koje budem imala i da }e me prebaciti poslepet dana avionom u Beograd. Ja sam odmah zvala Mikija, koji je morao dase vrati u Beograd, bez mene, da bi sredio sve probleme nastale mojimudesom, ali i ~injenicom da ne}u nikako da se prebacujem sanitetskim avio-nom, jer se pla{im takvog transporta.


Ruìca Soki} u bolnici

Doktor Bo{ko Rastov~an i Ruìca

20

Eto, pla{ila sam se helikoptera, aviona, a nisam se pla{ila da poletim savrha u ambis.

Stalno sam se raspitivala za doktora koji me je operisao i ~udila sam seza{to se ne pojavljuje. Ni na jednoj viziti nije bio za ~etiri dana otkako samoperisana. Bila sam radoznala da ga vidim i da mi li~no kaè koliko jeoperacija uspela. Stalno sam se raspitivala kod Bo{ka, ali ni on nije mogaoni{ta vi{e da mi kaè o mom hirurgu, jer je odskora bio tu i nije ga li~nopoznavao. U sredu, 18. marta, trebalo je da budem transportovana u Beo-grad. U utorak, u sobu ulazi ~ovek sa bujnom belom kosom, nao~arima,bledog lica, u farmerkama; pogleda me i pro|e pored mene. Nisam ni slutilada je to lekar koji me je operisao. Gospo|a Elizabeta mi pantomimompokazuje da je taj ~ovek sa dugom sedom kosom hirurg koji me je operisao.Za mene je to bio pravi {ok. Ja sam ve} bila sigurna da me je Sai Babaoperisao, jer sam videla njegovu bujnu crnu kosu kada je sa mnom razgo-varao pred operaciju i se}am se da sam ga i u ruku poljubila, u mom bunilu.A ko je ovaj ~ovek? Ja sam videla ~oveka sa crnom kosom, a ovaj {to jepro{ao pored mene, imao je tr{avu belu kosu kao Ajn{tajn. Za mene je tobio primalni susret, bila sam u neodoumici. Fascinirao me je ovaj lik, a nisada ne znam kako je izgledao. Nisam ni{ta mogla da razumem {ta je taj~ovek u teksas odelu hteo da mi kaè. Ne mogu da se setim da li je bio mladili star. Gledala sam u lik koji je poku{avao ne{to da mi objasni. Pogodila meje njegova presuda fifti-fifti, {to sam razumela da zna~i da je ishod mojeoperacije neizvestan. Jo{ mi je rekao da }u morati da ~ekam tri meseca da bise znalo da li je glava mog kuka preìvela. Moja „luda glava“ u tom trenutkuje potpuno zatajila. Zabezeknula sam se i nisam vi{e ni{ta ni ~ula ni razu-mela. Hirurgu ni{ta vi{e nije preostalo nego da se deùrno osmehne, pruìmi kurtoazno ruku, da se pozdravi sa mnom, jer ja sutra odlazim ku}i. Ipaksam se setila da promrmljam „Thank you!“, i ~ovek je iza{ao.

Sutradan, 18. marta, sanitetskim kolima iz bolnice me voze na aerodrom.Avion kojim je trebalo da otputujem, jo{ nije stigao iz @eneve. Ja spako-vana, vezana u nosilima, moram u toalet. Ne mogu da izdrìm jo{ dva satado Beograda. U Klagenfurtu me je sa~ekala predstavnica iz @eneve, lepadevojka. Sre}om, znala je francuski i mogla sam sa njom da komuniciram.Kazala mi je da avion kasni dvadeset minuta i ja sam odloìla svoj toalet sidejom da }u to mo}i da obavim u avionu. Kroz pola sata dolaze dva ~ovekada me preuzmu (zna~i avion je stigao), da me smeste u avion. Devojka imobjasni da moram u toalet. Jedan od njih dvojice mi, tako|e na francuskom,kaè da }e on to srediti; donese mi neku plavu kesu iz koje izvadi lopatu,krene ka meni, a ja naravno odbijem njegovu uslugu u nadi da }u to nor-malno obaviti u avionu. Onda se obratim devojci i zamolim je da mi ona


Najzad kod ku}e

22

pomogne. Ta fina devojka me zaprepa{}eno pogleda i kaè mi da ne zna {taje to, kako se upotrebljava ta stvar, da to nikada u ìvotu nije videla. Ja samve} bila na ivici da mi se desi maler i {~epam sama tu lopatu i sebe spasemvelike bruke. Ona dvojica iz @eneve stave me na nosila i krenu po pisti dame smeste u avion. Ja gledam, ne mogu da otkrijem gde je taj avion. Oni sezaustave ispred jedne „igra~ke“ od aviona. Toliko je bio mali, nije imao nistepenice. Morali su na rukama da me uguraju i stave me na neki du{ek nanaduvavanje. Spakuju me tu i veù. U tom trupu nije bilo mesta za njih.Pojavi se jedna glamurozna devojka, izgleda, stjuardesa. Pilota nisam videla.Ja ne znam gde je ta devojka nestala. Jedan od ove dvojice se, puze}i uvukaou prostor gde je trebalo da bude pilot, a ovaj drugi je seo na mene. Rekli sumi da je to mlazni avion~i} koji moè samo hiljadu metara visoko da leti.Kada je po~eo da se diè, imala sam ose}aj da on apsolutno ne moè da sepodigne, da leti po kaldrmi. Kao da nije imao snagu da se podigne, nego sedizao u krugovima i toliko se naginjao da je ovaj ~ovek koji je sedeo, sadalegao na mene, da se ja ne bih pomerala. Bila sam sigurna da }u ovdeskon~ati. Avion se muvao izme|u brda i ja sam o~ekivala da }emo se sru{itina neko od brda. Bila sam izbezumljena. Nisam smela uop{te da pogledamkroz malo okruglo prozor~e, kroz koje je po~eo da se probija sun~ev zrak.Zna~i, ipak smo se popeli na tu visinu od hiljadu metara. Ova dvojica su seraskravila, po~eli su da se smeju, da mi nude pi}e.

Meni ni do ~ega nije bilo, a kamoli do pi}a. [ta ako je u Beograduobla~no? Za sat i po smo bili blizu Beograda. I stvarno je bilo obla~no. Tosam osetila, jer na{ avion~i} je kao kamen propadao kad god je nai{ao naneki sloj kumulusa.

To je iskustvo koje nikada ne}u zaboraviti. Ose}aj da padate kao kamenje ne{to {to ~ovek koji nema iskustva s tim fenomenom te{ko moè da istrpi.Spu{tanje je trajalo dvadeset minuta. Kada smo se spustili, bila sam skrozmokra od stresa i presre}na {to sam ìva. êkala me èna iz osiguravaju}egdru{tva Evasan i Miki sa sanitetskim kolima kojima je trebalo da budempreba~ena u bolnicu na Banjici. Kad su me izneli iz trupa avion~i}a i stavilina nosila, ugledala sam grupu ljudi pored mog avion~i}a. Pitala sam: „Gde jepilot?“, a oni mi kaù: „Pa to je pilot.“ Ja vidim ~oveka, koji, kao da jekrenuo na ~aj u pet. Doteran, bez uniforme, zgodan, i saznam da je to njegovprivatni avion, a ona lepotica, za koju sam mislila da je stjuardesa, pravilamu je dru{tvo do Beograda. A ja na sve to kaèm ~oveku na francuskom:„Da sam znala da me vozi tako zgodan momak, ne bih se toliko pla{ila.“

Sa aerodroma su me odvezli u bolnicu na Banjici, gde sam odmah primlje-na kod dr Blagojevi}a. Konstatovan mi je visok {e}er u krvi, kao posledicatraume i stresa koji sam preìvela u avion~i}u od Klagenfurta do Beograda.


Aleksandar Popovi}

24

Documents

STRAST ZA LETENJEM - DELFI knjižare...~aju anegdote, kako to ~ine lovci i ribolovci, svi koji ulovljeni nastavljaju da love! Skrivaju se ba{ zato {to njihov posao u teatru, na sceni,