INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA (IEN) – BEOGRAD Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd

Tel. +381 11 2623-055; faks: +381 11 2181-471 Web site: http://www.ien.bg.ac.rs

E mail: office@ien.bg.ac.rs

Beograd, 2008.

ii

STRU NI TIM:

Rukovodilac projekta:

Prof. dr Dejan Eri

Korukovodioci projekta:

Prof. dr Jovan Popesku

Doc. dr Bojan Ze evi

Redaktori projekta:

Prof. dr Slobodan Unkovi

Prof. dr Krunoslav a i

Prof. dr Hasan Hani

Prof. dr Ognjen Baki

Saradnici:

Prof. dr Verka Jovanovi

Prof. dr Marija Maksin-Mi i

Prof. dr Vesna Spasi

Prof. dr Slobodan A imovi

Prof. dr Slobodan erovi

Doc. dr Predrag Dedei

Doc. dr Dragoljub Barjaktarovi

Slobodan Mitrovi , prostorni planer

Zorica Jovanov, dipl. ecc.

Marija Džopali , dipl. ecc.

Bojana Radovanovi , dipl. ecc.

Branko Lazarevi , dipl. ing.

iii

Sadržaj

CILJEVI I METODOLOGIJA PROJEKTA .............................................................. 11. UVODNE NAPOMENE .......................................................................................... 1

2. CILJEVI PROJEKTA............................................................................................... 3

3. METODOLOŠKE OSNOVE I ORGANIZACIJA ISTRAŽIVANJA..................... 4

4. PRINCIPI ZA IZRADU STRATEGIJE................................................................... 7

I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA TURIZMA GRADA BEOGRADA........ 11

1. OPŠTI PRISTUP DESTINACIJI ........................................................................... 111.1. GEOGRAFSKE, DEMOGRAFSKE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE.... 11

1.2. KULTURNO-ISTORIJSKO NASLE E ............................................................ 18

1.3. STANOVNIŠTVO .............................................................................................. 24

1.4. SAOBRA AJ I KOMUNIKACIJE .................................................................... 26

1.5. PRIVREDA ......................................................................................................... 46

2. RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU ................................................................... 582.1. KARAKTERISTIKE TURISTI KOG PROIZVODA....................................... 58

2.2. SMEŠTAJNI KAPACITETI ............................................................................... 76

3. KARAKTERISTIKE TURISTI KE TRAŽNJE ................................................. 833.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE.............................................................................. 83

3.2. KARAKTERISTIKE STRANIH TURISTA....................................................... 89

3.3. KARAKTERISTIKE DOMA IH TURISTA..................................................... 91

3.4. BITNE KARAKTERISTIKE TURISTI KE TRAŽNJE ................................... 92

3.5. KARAKTERISTIKE ME UNARODNE TURISTI KE TRAŽNJE I NJIHOVE IMPLIKACIJE NA RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU............. 92

4. OCENA PROMOCIJE I NA INA PRODAJE..................................................... 974.1. INFORMISANJE I MARKETING AKTIVNOSTI NA NIVOU

DESTINACIJE ................................................................................................... 97

4.2. NA IN PRODAJE............................................................................................ 105

5. POSLOVNI SISTEM NA NIVOU TURISTI KE DESTINACIJE .................. 1105.1. PROCES PRIVATIZACIJE U TURIZMU....................................................... 112

5.2. ORGANIZACIJA TURIZMA NA NIVOU DESTINACIJE............................ 122

5.3. ODRŽIVOST RAZVOJA BEOGRADA KAO TURISTI KEDESTINACIJE ................................................................................................. 130

6. ANALIZA MAKRO OKRUŽENJA..................................................................... 1506.1. TENDENCIJE NA ME UNARODNOM TRŽIŠTU....................................... 150

6.2. POLOŽAJ SRBIJE KAO TURISTI KE DESTINACIJE UREGIONALNIM I EVROPSKIM OKVIRIMA............................................... 159

iv

6.3. EKONOMSKO OKRUŽENJE I USLOVI RAZVOJA TURIZMABEOGRADA .................................................................................................... 161

7. ANALIZA KONKURENCIJE .............................................................................. 1657.1. DEFINISANJE OSNOVA KONKURENTNOSTI........................................... 165

7.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA KONKURENTSKIH DESTINACIJA (KONKURENTSKOG SETA)............................................... 175

7.3. BEN MARKING ............................................................................................. 194

7.4. SWOT ANALIZA KONKURENTSKE POZICIJE BEOGRADA................... 202

8. ANALIZA ZAKONSKE REGULATIVE ........................................................... 2048.1. UVODNA RAZMATRANJA: RELEVANTNA PRAVNA REGULATIVA.. 204

8.2. ZAKONI: ZAKON O TURIZMU I ZAKON O GLAVNOM GRADU........... 206

II STRATEŠKO POZICIONIRANJE TURIZMA BEOGRADA ......................... 221

1. VIZIJA I CILJEVI RAZVOJA TURIZMA ........................................................ 2211.1. OBUHVAT VIZIJE........................................................................................... 221

1.2. PRINCIPI NA KOJIMA SE VIZIJA BAZIRA................................................. 222

1.3. IZJAVA O VIZIJI ............................................................................................. 223

1.4. CILJEVI............................................................................................................. 224

2. KLJU NI TURISTI KI PROIZVODI DESTINACIJE ................................... 2262.1. TURISTI KI PROIZVODI BEOGRADA ....................................................... 226

2.2. TURISTI KA INFRASTRUKTURA BEOGRADA ....................................... 239

2.3. STRATEGIJA TURISTI KE INFRASTRUKTURE....................................... 241

3. MODEL RASTA TURIZMA U GRADU BEOGRADU DO 2018. GODINE .. 2443.1. METODOLOŠKE OSNOVE PROJEKCIJE .................................................... 244

3.2. REZULTATI MODELSKIH PROJEKCIJA..................................................... 247

4. PLAN KONKURENTNOSTI BEOGRADA KAO TURISTI KEDESTINACIJE ....................................................................................................... 2524.1. OSNOVE PROGRAMA KONKURENTNOSTI.............................................. 252

4.2. PROGRAMI KONKURENTNOSTI U ODNOSU NA OSNOVNEPROIZVODE.................................................................................................... 264

5. PLAN MARKETINŠKOG POZICIONIRANJA BEOGRADA KAO TURISTI KE DESTINACIJE ............................................................................. 2815.1. CILJEVI MARKETING PLANA ..................................................................... 281

5.2. POZICIONIRANJE BEOGRADA KAO TURISTI KE DESTINACIJE ....... 282

5.3. MARKETING PLAN PROIZVODA DESTINACIJE BEOGRAD ................. 288

6. PLAN INVESTIRANJA U SEKTOR TURIZMA .............................................. 2996.1. STRATEŠKI ZNA AJ ULAGANJA U INFRASTRUKTURU

KAO PRETPOSTAVKA RAZVOJA TURIZMA ........................................... 299

v

6.2. PREDLOG INVESTICIONOG ULAGANJA U SAOBRA AJNUI DRUGU TEHNI KO – KOMUNALNU INFRASTRUKTURU SA CILJEM RAZVOJA PRIVREDE I UNAPRE ENJATURIZMA BEOGRADA ................................................................................. 304

6.3. PREDLOG INVESTICIONIH ULAGANJA U TRGOVA KEKAPACITETE SA CILJEM POVE ANJA TURISTI KE PONUDE BEOGRADA .................................................................................................... 317

6.4. VREMENSKE ODREDNICE AKTIVIRANJA KONKURENTNIH TURISTI KIH PROIZVODA ......................................................................... 324

6.5. PREGLED RELEVANTNIH PLANSKIH REŠENJA OD DIREKTNOG UTICAJA NA RAZVOJ TURIZMA BEOGRADA ........................................ 336

7. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA TURIZMA ............................................................................................................... 346

8. UPRAVLJANJE BEOGRADOM KAO TURISTI KOM DESTINACIJOM 352

PREDLOG STRATEŠKIH I OPERATIVNIH MERA – PLAN AKTIVNOSTI 356

LITERATURA ........................................................................................................... 359

1

CILJEVI I METODOLOGIJA PROJEKTA

1. UVODNE NAPOMENE

Pred Vama se nalazi kona na verzija „Strategije razvoja turizma grada Beograda“. Re

je o studiji koju je realizovao Institut ekonomskih nauka (IEN) iz Beograda za potrebe

Grada Beograda – Sekretarijata za privredu Grada u skladu sa ugovorom broj 477/2 od

16.12.2007. godine. Ugovor je zaklju en na osnovu lana 2. ta ka 1. Zakona o javnim

nabavkama i u skladu je sa Zaklju kom v.d. Gradona elnika grada Beograda broj

3/3615/07-G od 21. decembra 2007. godine.

Studija je rezultat višemese nog rada mnogobrojnog stru nog tima na elu sa

direktorom IEN prof. dr Dejanom Eri em i dva korukovodioca prof. dr Jovanom

Popeskuom i dr Bojanom Ze evi em. Ova verzija Strategije predstavlja izmenu i

dopunu radne verzije koja je Sekretarijatu za privredu dostavljena sredinom novembra

2008. godine, koja je predstavljena na ve em broju javnih skupova – tribina i

prezentacija, koja se nalazila na internet sajtu IEN i na koju su svi zainteresovani

steikholderi mogli da daju svoje primedbe, predloge i sugestije u roku od skoro dva

meseca. Možemo konstatovati da smo imali veliki broj sugestija i komentara, koje smo

u odre enoj meri, gde god je to bilo mogu e, opravdano i prihvatljivo uklju ili u ovaj

finalni tekst.

Stru ni tim IEN trudio se da Strategija bude ura ena uz poštovanje i primenu

savremenih nau nih saznanja iz ove oblasti i uz uvažavanje vrhunskih akademskih i

stru nih standarda u izradi ovog tipa projekata. Posebno se vodilo ra una i uzimane su u

obzir mogu nosti primene predloga pojedinih mera i realizacije aktivnosti u realnim

uslovima na teritoriji grada Beograda. U tom smislu treba ista i da su polazne osnove za

formulisanje ove Strategije predstavljala dva bitna dokumenta:

Strategija razvoja turizma Republike Srbije i

Strategija razvoja grada Beograda.

Otuda, ova studija nije izolovana i nezavisna od navedenih dokumenata, ve je njihov

svojevrstan nastavak i konkretizacija na podru ju grada Beograda u oblasti turizma. Gde

2

god je bilo mogu e, ukazano je na aktuelne probleme i dati su predlozi za njihovo

otklanjanje i poboljšanja, a u cilju ostvirivanja osnovnog cilja Strategije - da doprinese

da Beograd bude što bolje pozicioniran u turisti kom i poslovnom smislu me u

gradovima i prestonicama Evrope. Od momenta predavanja radne verzije do

kompletiranja ove finalne verzije u svetu su se desile velike promene izazvane

nezapam enom ekonomskom krizom. Pojedini elementi te krize su po eli da se ose aju

i u privredi Srbije, pa i Beograda i stru ni tim je pokušao da pojedine nalaze i elemente

prilagodi tim novonastalim uslovima.

Kako bi se ostvario vrhovni cilj da Beograd postane lider i u sferi turizma u ovome delu

Evrope u ovoj Strategiji primenjena je ben marking analiza koja je obuhvatila nekoliko

evropskih prestonica i afirmisanih turisti kih destinacija kao što su Be , Budimpešta,

Bukurešt, Varšava, Sofija i druge. Koriš ena su i dostupna iskustva drugih gradova

(Glazgov, Helsinki, Toronto) i širih destinacija (Isto na Engleska, Zagreba ka Županija)

u cilju uporedne analize kako njihovih turisti kih sadržaja i na ina na koje ih razvijaju,

tako i metodoloških postavki i obuhvata u odgovaraju im razvojnim dokumentima

kojima raspolažu (strategijama turizma, akcionim planovima u turizmu i sl.).

Pored prethodno navedena dva strategijska dokumenta koja su poslužila kao polazne

osnove za izradu ove Startegije, koriš eni su i drugi relevantni doma i i inostrani izvori.

U prvom slu aju to se odnosi na brojna normativna i razvojna dokumenta koja su na

snazi ili u izradi i koja ure uju odnose u pojedinim bitnim sektorima (npr. ure enje

prostora kroz odgovaraju e prostorne planove, razvoj trgovine, saobra aja i dr.), a u

drugom slu aju pre svega na izvore Svetske turisti ke organizacije (WTO) u kojima se

obra uje gradski turizam (npr. seminar „Budu nost gradskog turizma u Evropi“ održan

u Portugaliji juna 2005. godine i drugo).

Posebno treba napomenuti da je opredeljenje u slu aju Beograda bilo da se uradi

Strategija razvoja turizma kao dokument kojim e se otvoriti vizija, odrediti ciljevi i

ukazati na osnovne sadržaje sa kojima se u razvojnom smislu realno može ra unati u

narednoj deceniji i dalje. To istovremeno zna i da ova studija nema karakter razvojnog

dokumenta u kome se detaljno operacionalizuju zadaci i njihovi nosioci u investicionom

i upravlja kom pogledu, ve da se radi o dokumentu u kome se strategijskim pristupom

3

i opredeljenjima odre uju podru ja aktivnosti u kojima treba izvršiti dalju razradu i

preciziranje konkretnih razvojnih poteza.

2. CILJEVI PROJEKTA

Osnovni cilj ovog projekta je da kroz izradu kvalitetnog i obuhvatnog planskog

dokumenta u formi strategije, doprinese sprovo enju i dinamici primene Strategije

razvoja turizma u Republici Srbiji. Opravdanost tako postavljenog cilja treba tražiti u

strateškim opredeljenjima naše zemlje da razvija turizam kao jednu od podloga

privrednog i ukupnog razvoja, kao i u injenici da Beograd u tome predstavlja jednu od

klju nih destinacija, naro ito u inostranom turizmu. Stoga su u Strategiji razvoja

turizma grada Beograda inkorporirani ciljevi iz spomenute Strategije razvoja turizma

Republike Srbije sadržani u: podizanju konkurentnosti turizma u ovom slu aju

Beograda i Srbije, pove anju deviznog priliva, rastu doma eg turisti kog prometa,

pove anju zaposlenosti, razvoju pozitivnog imidža Srbije i Beograda kao turisti kih

destinacija, dugoro noj zaštiti resursa, poboljšanju kvaliteta života i zaštiti turisti kih

potroša a.1

Drugi zna ajan dokument koji smo imali u vidu prilikom formulisanja ciljeva vezan je

za sam grad Beograd, odnosno strategiju njegovog ukupnog razvoja. To je logi no

imaju i u vidu da je turizam sastavni i zna ajni deo privrede i ukupne strukture grada

Beograda. Pored toga, to je i predvi eno lanom 5. Ugovora o izradi „Strategije razvoja

turizma grada Beograda“, gde je sadržana obaveza IEN da Strategiju „izradi u skladu sa

ciljevima, koncepcijom i strategijskim prioritetima turizma koji su odre eni u Strategiji

razvoja grada Beograda“2. Navedeni dokument je u odnosu na ovu Strategiju dokument

šireg opsega u kome su sadržani bazi ni principi za sagledavanje i formulisanje ciljeva

razvoja turizma Beograda.

Polaze i od onoga što je nazna eno u Strategiji razvoja grada Beograda, osnovni cilj je

da se „Beograd što bolje pozicionira me u metropolitenskim gradovima i prestonicama

centralne, isto ne i jugoisto ne Evrope“. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je da se

1 Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Horwat Consulting Zagreb i Ekonomski fakultet Beograd, 2005-2006, str. 3.

2 Ugovoru izme u Sekretarijata za privredu grada Beograda i IEN.

4

ekonomski, kulturni i svaki drugi razvoj našeg grada ostvari kroz „neprekidan,

dinami an, uskla en i konkurentan rast i razvoj uklopljen u globalne vizije i trendove

razvoja Evrope i sveta, transregionalne integracione tokove i me unarodnu podelu

rada, zasnovan na principima održivosti i isplativosti, znanju, tržišno potvr enom

kvalitetu roba i usluga, strateškim komparativnim prednostima Grada i prepoznatljivom

identitetu u regionalnim okvirima“3.

U pogledu razvoja privrede posebno zna ajno mesto se pridaje razvoju tercijarnih

delatnosti u koje spada i turizam. Kao osnovni cilj razvoja turizma u Strategiji razvoja

grada Beograda isti e se „reafirmacija turizma kao zna ajne privredne i kulturne

delatnosti koja e doprineti razvoju Beograda kao zna ajne i atraktivne metropole

jugoisto ne Evrope i metropole na Dunavu, konkurentne drugim metropolama na

Dunavu“.4

Na bazi svega do sada re enog ciljevi projekta iz koga proizlazi Strategija razvoja

turizma grada Beograda vezani su kako za njeno uklapanje u šira razvojna dokumenta

grada i Republike, tako i za ukupna opredeljenja u odnosu na poziciju koju turizam u

Beogradu treba da ima u narednim godinama, odnosno, vezani su za utvr ivanje

klju nog razvojnog dokumenta koji otvara perpektivu ove važne privredne i društvene

oblasti. Odluka u Strategiji razvoja grada Beograda da se u njegovom ekonomskom

razvoju nekoliko prioritetnih projekata u celini ili delimi no veže za turizam, najbolja je

potvrda zna aja i uklopljenosti ovog projekta u ukupna razvojna opredeljenja grada i

Republike.

3. METODOLOŠKE OSNOVE I ORGANIZACIJA ISTRAŽIVANJA

U skladu sa uobi ajenom praksom izrade nau nih studija kakva je ova, kao i lanom 4.

potpisanog Ugovora primenjeni su relevantni metodološki postupci. Oni su obuhvatili

koriš enje razli itih izvora dostupnih podataka. Me u najzna ajnije sekundarne izvore

podataka možemo ista i one od:

Svetske turisti ke organizacije - WTO,

3 Strategija razvoja grada Beograda – Ciljevi, koncepcija i strateški prioriteti održivog razvoja, Beograd, maj 2008, str. 45.

4 Isto, str. 48.

5

Republi kog zavoda za statistiku – statistika turizma,

Turisti ke organizacije Srbije (TOS),

Turisti ke organizacije Beograde (TOB),

Zavoda za statistiku Beograda,

Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Republike Srbije,

Prethodnog Ministarstva za turizam i usluge Republike Srbije (Strategija

razvoja turizma Srbije i druga relevantna dokumenta),

Publikacije Asocijacije evropskih (kongresnih) gradova (TUR MIS),

Udruženja hotela Srbije,

Agencije za privredne registre,

Ferijalno hostelskog udruženja,

Internih materijala opština koji se ti u razvoja turizma,

Urbanisti kog plana razvoja Beograda,

Zakona o turizmu,

Izvora iz grada Beograda i iz mnogih drugih.

Ekspertska analiza predstavljala je bazi ni metod u istraživanju. Ona je

podrazumevala:

koriš enje navedenih sekundarnoh izvora, kao i drugih relevantnih podataka

(npr. ranije sprovedenih anketnih istraživanja u gradu i Republici);

koriš enje posebnih ekspertskih izvora podataka i informacija, pojedina nih i

grupnih konsultacija koje su imali lanovi istraživa kog tima;

koriš enje stavova i predloga iznetih na održanim radionicama i na više drugih

stru nih skupova tokom izrade ove Strategije.

Deduktivni pristup uz koriš enje uobi ajenih metoda i tehnika kao što su statisti ki

metodi (zavisnosti, analize strukture i dr.), SWOT i PEST analiza, ben mark analiza i

druge tehnike, primenjen je u ispitivanju odgovaraju ih tendencija i odnosa, uz upotrebu

i induktivnog pristupa u slu ajevima kada je bilo neophodno da se pojedina ne pojave

uopšte i u analizi formulišu generalni stavovi i ocene.

U skladu sa l. 6 Ugovora za izradu ove Strategije, organizacija istraživanja obuhvatila

je odgovaraju e pripreme, neposredni tok istraživanja na gore navedenim metodološkim

6

osnovama, formiranje Saveta projekta sa uglednim predstavnicima iz turizma i drugih

relevantnih oblasti i stalne konsultacije kako sa lanovima istraživa kog tima, tako i sa

Savetom projekta i predstavnicima naru ioca. Ovim je obezbe eno potrebno

uskla ivanje aktivnosti u izradi Strategije, što je zna ajno doprinelo njenoj finalizaciji.

U tome posebno isti emo doprinos Sekretarijata za privredu grada Beograda, drugih

organa Gradske uprave, kao i Turisti ke organizacije Beograda. Svima njima dugujemo

posebnu zahvalnost za izuzetan doprinos saradnji i pomo u izradi ove Strategije.

Beograd kao turisti ka destinacija uvek je imao relativno zna ajno mesto u razvoju kako

inostranog tako i doma eg turizma u Republici Srbiji. Tokom 70-ih i 80-ih godina

prošlog veka, imaju i u vidu kako pokazatelje turisti kog prometa tako i turisti ke

potrošnje, zapaža se neprekinut kontinuitet visokog u eš a Beograda u ovim

pokazateljima. Me utim, u periodu od 90-ih godina dolazi do zna ajnog diskontinuiteta

u turisti kom razvoju grada, što je odraz kako vanekonomskih, tako i ekonomskih

faktora koji su, u ovom periodu, bili sa negativnim predznakom za grad ali i za

Republiku u celini. Strategija treba da bude shva ena kao vizija i na in «integracije»

privrednih i drugih subjekata i cele turisti ke destinacije sa me unarodnom i doma om

sredinom. Striktno razmatraju i strategija je planska odluka koja nema rigidno

obeležene vremenske granice, ve predstavlja uputstvo i «vo stvo za akciju» ( esto se

kaže da je ona na in za ostvarivanje unapred formulisanih ciljeva) na mikro i makro

nivou upravljanja a kako bi se, putem repera iz strategije, olakšao ukupan «misaoni

proces» menadžmenta u turisti koj delatnosti grada na pomenutim nivoima. Naj eš e

strategija podrazumeva period važnosti od 7 do 10 godina. Pored toga, strategija mora

da bazira i na odre enim principima kao i na unapred definisanom sadržaju, tj.

elementima koji se u tom sadržaju moraju obraditi. Imaju i u vidu posebno inostrana

iskustva i to zna ajnih turisti kih destinacija u strateškom planiranju razvoja turizma,

kao i nau no stru nu literaturu sa podru ja marketinga i menadžmenta u turizmu,

navodimo nekoliko osnovnih principa Strategije razvoja turizma grada Beograda koje

smo imali u vidu pri njenoj izradi.

7

4. PRINCIPI ZA IZRADU STRATEGIJE5

Principe treba shvatiti kao «ex ante» konsenzus razli itih subjekata u turisti koj

delatnosti oko osnovnih pravaca i ciljeva razvoja, potrebnih mera, kao i efekata koji se

tim razvojem žele posti i, a kako bi se «post festum» obezbedila neometana

implementacija strategije. Rizik koji, u prakti nom smislu, uvek postoji u poslovanju na

tržištu, pa tako i na turisti kom (koje se esto ozna ava kao turbulentno tržište),

potrebno je svesti na najmanju mogu u meru što je veoma težak zadatak koji stoji pred

menadžmentom bilo koje organizacije. Izradom strategije, tj. proaktivnim delovanjem

ka okruženju, privredni i vanprivredni subjekti, kao i svi oni direktno ili indirektno

uklju eni u razvoj turizma grada, se prakti no osposobljavaju za preuzimanje ve eg

rizika i izbegavaju situaciju pukog reagovanja na iznenadne i neo ekivane promene i

udare iz okruženja.

Imaju i prethodno u vidu, ukazujemo na nekoliko osnovnih principa:

1. Princip sveobuhvatnosti – koji podrazumeva razumevanje celine sistema

turizma, tj. složenost njegove strukture koja uti e na pojavu razli itih i esto

divergentnih cijeva u turisti kom razvoju. Otuda, u izradi Strategije razvoja

turizma grada Beograda ste ena su odgovaraju a saznanja o razli itim

interesima niza privrednih i drugih subjekata (steikholdera) uklju enih u

turisti ki razvoj grada (npr. hotelska preduze a, organizatori putovanja i

turisti ke agencije, saobra ajna preduze a, muzeji, galerije, javna komunalna

preduze a i sl). Prakti no, njihovo izjašnjavanje o sopstvenim namerama razvoja

predstavljalo je «doprinos delova celini». Strategijom su ovi interesi

odgovaraju e uobli eni i uz istovremeno pružanje repere u okviru kojih e se

oni i ostvariti i to u ekonomskoj, društvenoj, socijalnoj, psihološkoj, politi koj i

drugoj sferi.

2. Princip zajedni kog finansiranja - Postoje razli ita rešenja o finansiranju

izrade strategije kao planskog dokumenta. Nekada je to u celini državni organ za

razvoj turizma na datom makro nivou (turisti ka destinacija), nekada se radi o

5 Zasnovano na: Baki , O., „Osnovni principi i elementi sadržaja za izradu strategije razvoja turizma

Beograda“, Ekonomski vidici br. 3, 2003, Okrugli sto: ''Strateški razvoj turizma'', Društvo ekonomista Beograda, oktobar 2003.

8

paradržavnom organu (NTO ili turisti ka organizacija grada), a nekada je u

pitanju celina finansiranja od strane asocijacija turisti ke privrede. Sre e se i

kombinovani pristup, a koji se sastoji u kombinovanju finansijskih sredstava

državnih i paradržavnih organa i asocijacija turisti ke privrede uz odre ivanje

koli ine finansijskih sredstava za svakog od pomenutih u esnika. Imaju i u vidu

karakteristike Beograda kao turisti ke destinacije potrebu za izradom ovakvog

dokumenta, logi no je bilo da finansijska sredstva za realizaciju Strategije

obezbedi Skupština grada, tj. nadležni Sekretarijat za privredu.

3. Princip javnosti - ozna ava permanentan uvid u proces izrade strategije i to

prevashodno u formi «okruglih stolova» ili radionica gde su se od strane

u esnika u ovom poslu iznošene primedbe i sugestije i uz obezbe enje široke

rasprave o misiji, ciljevima, smernicama, instrumentima, strateškim pravcima i

merama koje strategija treba da definiše. Ovaj princip posebno isti emo kao

jedan od osnovnih preduslova za kasniju implementaciju pojedinih elemenata

usvojene Strategije.

4. Princip kvalitativne analize - Strategija je dokument koji naj eš e daje

kvalitativne preporuke za budu u akciju. To zna i da ona ne bi trebalo da bude

optere ena kvantifikovanim podacima kakvi se esto mogu na i u godišnjim i

petogodišnjim planovima razvoja turizma. Naj eš a greška, koja se može

dogodinti u izradi strategije je da se ona poistoveti sa dugoro nim programom

razvoja turizma i da se od nje zahteva detaljisanje i to u širokom kontekstu

obuhvata i zna enja turizma kao privredne delatnosti. Zato, pošlo se od injenice

da u esnici u poslu izrade i implementacije strategije, menadžeri (na mikro i

makro nivou) imaju brojna saznanja iz kvantitativne analize sekundarnih izvora

informacija, te da je konsenzus potreban oko kvalitativnih ciljeva razvoja (npr.

koje vidove turizma razvijati, na koje segmente i na koja tržišta plasirati

proizvode, koje potencijalne strategije primeniti i sl.). Tako e, implementacija

pojedinih rešenja iz strategije zahteva e itav niz prate ih planskih odluka u

formi programa, projekata, biznis planova, budžeta, itd.

9

5. Princip primerenog obima - Strategija je dokument koji treba da bude relativno

mali po obimu. To nije, kao što smo prethodno istakli, dugoro na studija razvoja

niti studija koja zalazi u detalje, pogotovo ne u široku analizu stanja i problema

u turisti kom razvoju. Ovo ne zna i da se strategija ne zasniva na svim

relevantnim dokumentima koja tretiraju razli ita pitanja ekonomskog i

društvenog razvoja, turizma posebno. Upravo suprotno, strategija bi trebalo da

polazi od injenica iz ovih dokumenata i projektuje viziju razvoja turizma grada.

Otuda ne treba da udi da strategije razvoja turizma npr. pojedinih uspešnih

turisti kih zemalja i turisti kih destinacija u njihovim okvirima imaju izme u 30

do 70 strana i da pružaju prvenstveno kvalitativne ocene i preporuke za budu i

razvoj. U tom smislu, sažetak Strategije razvoja turizma Beograda e biti u

navedenom obimu dok je tekst celokupne Strategije obimniji neophodna osnova

u skladu sa potrebom za obradom teme projekta i elaboracijom klju nih stavova.

11

I OCENA DOSADAŠNJEG RAZVOJA TURIZMA GRADA BEOGRADA

1. OPŠTI PRISTUP DESTINACIJI

1.1. GEOGRAFSKE, DEMOGRAFSKE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Geografski položaj

Teritorijalno odre enje Beograda ini prostor površine 3.224 km2 podeljen na 17

opština sa 1.576.124 stanovnika. Deset opština ini jezgro grada Beograda a sedam

opština ima karakter lokalne samouprave sa posebnim pravima i nadležnostima (Sur in,

Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Grocka). Beograd je glavni grad i

najve a urbana aglomeracija u Srbiji. Najstariji urbani prostor Beograda je lociran na

desnoj obali Save i Dunava - velikog hidrografskog sistema Dunav-Majna-Rajna,

najdužoj evropskoj plovnoj magistrali koja je otvorena 1992. godine i koja povezuje

Atlantik sa Crnim i Sredozemnim morem. Geografski centar Beograda nalazi se na

koordinati preseka paralele 44049'14'' severne geografske širine i meridijana 20027'44''

isto ne geografske dužine.

Karta 1. Administrativno podru je Beograda (17 opština)

12

Tabela 1. Sedamnaest beogradskih opština

1. Barajevo 10. Obrenovac

2. Voždovac 11. Palilula

3. Vra ar 12. Rakovica

4. Grocka 13. Savski venac

5. Zvezdara 14. Sopot

6. Zemun 15. Stari grad

7. Lazarevac 16. Sur in

8. Mladenovac 17. ukarica

9. Novi Beograd

Reljef i hidrografija

Planine Avala (511 m) i Kosmaj (628 m) na šumadijskoj strani i Panonska nizija na

severu su dve dominantne makroceline na teritoriji Beograda. Prose na nadmorska

visina teritorije Beograda je 117 m.

Slika 1. Avala6

6 http://www.zvrk.co.yu/Zanimljivosti/Geografija/avala/index.htm

13

Slika 2. Kosmaj7

Avala i Kosmaj svojim položajem i osobinama mogu predstavljati zaseban turisti ki

proizvod. Avala je zahvaljuju i svom položaju najlepši vidikovac sa pogledom na

Dunav, Savu, pitomu Šumadiju. Na vrhu Avale je spomenik Neznanom junaku. Od

Avale preko Ralje vodi jedan od puteva ka Kosmaju i dalje ka Topoli i Oplencu jednom

od najbližih i najlepših turisti kih odredišta. Za dalju valorizaciju navedenog prostora

potrebna je znatno kvalitetnija infrastruktura i drugi neophodni sadržaji koji proizvod

ine kompletnim.

7 http://www.gc-lug.co.yu/kosmaj.htm

14

Slika 3. Panonska nizija

Reke Sava i Dunav imaju, na teritoriji grada, oko 200 km re nih obala. Prirodni i

turisti ki potencijal izuzetnih vrednosti ine: Veliko ratno ostrvo, Akvatorija Dunava sa

rukavcima i kanalima, luke i marine, reka Kolubara (v. karta 2).

Slika 4. Uš e Save i Dunava8

8 http://www.eurovisionserbia.tv/page/upoznajte

15

Slika 5. Veliko ratno ostrvo

Karta 2. Hidrografska mreža Beograda (reke, kanali, marine)

Mineralne i termalne vode - resurs koji se može koristiti višenamenski: za

toplifikaciju, izgradnju balneomedicinskih centara, sport i rekreaciju i turizam

(Skadarlijska voda, Kora ica kod Mladenovca, banja Selters, Obrenova ka banja,

Grocka, Slana ki klju ).

16

esme i fontane (52 javne esme, 22 fontane i 5 prirodnih izvora). Savsko jezero

"Ada Ciganlija"- akvatorija Save sa Savskim jezerom, ukari kim rukavcem i

zimovnikom. Vodosnabdevanje - aluvijalna ravan Save, Dunava i Kolubare.

Jezera: Markova ko i Rabrova ko jezero, jezero "Veliko Blato" (izme u Ov e i

Bor e), jezero "Duboki potok" Barajevo.

Klima

Podru je Beograda se nalazi u oblasti umereno-kontinentalne klime sa lokalnim

varijetetima. Leta su topla i uobi ajeno duga (uklju uju i i miholjsko leto po etkom

oktobra), temperature preko 300C traju u proseku 31 dan godišnje a temperature preko

250C traju prose no 95 dana. Zime su hladne i snežne sa prose no 21 danom godišnje

ispod 00C. Prole a su kratka sa povremenim smenama kišnih i sun anih dana.

Uža urbana zona Beograda je modifikator klimatskih elemenata i sa aspekta koriš enja

prostora zahteva mikroklimatsku diferencijaciju za razli ite potrebe kao što je izbor

stambenih lokacija, zelenih površina i zona za rekreaciju, raspored industrijskih

postrojenja.

Geografsko-klimatskim istraživanjima u periodu 1961-1990. godine ustanovljeno je da

je Beograd bio topliji za 10C od okolnih gradova.

Prodori kontinentalnih polarnih vazdušnih masa iz evropskog dela Rusije, koji se mogu

javiti i tokom leta, bitni su za razvoj vremena u Srbiji i Beogradu. Karpatsko-balkanski

planinski luk spre ava ovakve prodore. Njihovo pojavljivanje uzrokuje pojavu magli i

temperaturnih inverzija u dunavskoj i savskoj dolini.

Kontinentalne tropske vazdušne mase iz Severne Afrike i isto nog Mediterana naj eš e

se javljaju zimi prouzrokuju i visoke temperature. Zabeležen je izuzetan slu aj visokih

temperatura 1. novembra 1990. kada je u Beogradu izmereno 28,40C. Tokom leta njihovo

prisustvo se ogleda kroz ekstremno visoke temperature, takozvane «vru e talase».

Urbana zona Beograda predstavlja ostrvo toplote sa povišenom temperaturom vazduha

u odnosu na okolinu. Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi 11,60C .

17

Dnevni maksimumi temperature vazduha zabeleženi su avgustu (41,80C - 1921. godine) i

septembru (41,80C - 1946. godine).

Od 2000 godine, 2003, 2004. i 2005. godine maksimalne temperature su iznad 35,00C a

broj tropskih dana u pojedinim godinama je trajao duže od 2 meseca (66 dana).

Najhladniji mesec u Beogradu je januar sa prose nom temperaturom 0,10C a najtopliji

jul sa prose nom temperaturom od 22,10C.

Klimatska kolebanja i antropogeni uticaji na klimu Beograda se mogu uo iti i iz

podataka o dekadnim vrednostima temperature u periodu od 1891-2000. godine. Na

po etku merenja, u prvoj dekadi prose ne temperature su 11,170C dok su u poslednjoj

dekadi iznosile 12,550C ili za 1,480C više, što je u skladu sa opštim trendom i globalnim

porastom temperature u XX veku.

Prose na godišnja koli ina vodenog taloga je 659 mm. Kiše ima najviše u mesecima

kada je to za vegetaciju najpotrebnije (u maju i junu). Stoga su uslovi za razvoj flore i

faune povoljni.

Srednje godišnje osun anje i dominantna vazdušna strujanja, su indikacije da se u

budu nosti može ra unati na solarnu energiju kao na ekonomski i ekološki zna aj ovih

potencijala.

U Beogradu je "košava" est vetar koji donosi vedro i suvo vreme duvaju i iz pravca

istoka i jugoistoka. Naj eš e duva tokom jeseni i zimi prose nom brzinom od 30-40

km/h.

Prose ne vrednosti atmosferskog pritiska u Beogradu su 1001 milibar, dok je srednja

relativna vlažnost 69,5 %.

18

1.2. KULTURNO-ISTORIJSKO NASLE E

Kulturno-istorijsko nasle e Beograda ima svoj odraz kroz vreme koje se meri i

vekovima i milenijumima. Nepokretna i pokretna kulturna dobra su bogato nasle e koje

se koristi na najrazli itije na ine uz njihovo o uvanje, zaštitu i revitalizaciju. Zavod za

zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u skladu sa savremenim zakonskim

rešenjima na podru ju Beograda ustanovio je 333 nepokretna kulturna dobra odnosno 9

prostorno-kulturno-istorijskih celina, 21 arheološki lokalitet, 296 spomenika kulture

(objekti sakralne i profane arhitekture, objekti narodnog graditeljstva, javni spomenici i

spomen obeležja...) i 7 znamenitih mesta.

Svedo anstva o praistorijskom životu na podru ju Beograda su arheološka nalazišta

poput Vin e iz perioda kasnog neolita (4500 do 3200 godina pre nove ere) koji se nalazi

na putu prolaska rimske imperije i kasnije izgradnje mnogih rimskih gradova

Viminacijuma, Feliks Romulijane, Medijane, itd.

Slika 6. Arheološko nalazište

Najve a koncentracija znamentitosti razli itih vremenskih perioda koje ine osnovu za

kompleksno definisanje mogu ih turisti kih proizvoda Beograda nalazi se u najužoj

zoni grada odnosno deset gradskih opština.

Kalemegdan odnosno Beogradska tvr ava je mesto preseka duge istorije grada u kojoj

su tragovi iz perioda neolita. Obeležja urbane zone ona je dobila u vreme Rimljana koji

19

su na izvanrednoj poziciji, grebenu iznad Save i Dunava, sagradili kastrum. Podnožje

grebena je podesna zaravan na kojoj se razvijao Donji grad. Period potpunog ure enja

tvr ave se odigrao u vreme vizantijskog cara Justinijana u 6. veku i za vreme srpskog

despota Stefana Lazarevi a u 14. veku. Tvr ava je rekonstruisana u 17. veku po

Vobanovim planovima i pod rukovodstvom italijanskog inženjera Andrea Konaro.

Slika 7. Kalemegdanska tvr ava9

Danas je tvr ava deo šire urbano-centralne zone povezane sa Kalemegdanskim parkom i

predstavlja postorno-kulturno-istorijsku celinu i simbol grada Beograda. Znamenita

obeležja na ovom prostoru su i Rimski bunar sagra en u periodu izme u 1721-1731.

godine za vreme austrijske vladavine. Bunar je dubok 62 metra. Sahat kula je tako e iz

18. veka, osmougaone osnove sa baroknom kapijom. Bogorodi na crkva Ružica i kapela

Svete Petke dve male crkve u Donjem gradu, zatim skulptura "Pobednika" delo Ivana

Meštrovi a iz 1913, Vojni muzej, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Muzej lova i

šumarstva, izložbeni paviljon "Cvijeta Zuzori " su mesta kulturnih i turisti kih obeležja

Beogradske tvr ave.

9 http://www.eurovisionserbia.tv/page/upoznajte

20

Slika 8. Skulptura „Pobednika”

Današnji Studentski trg je najstariji Beogradski trg na kome je u 19. veku bilo tursko

groblje a potom Velika pijaca. Ulica Kralja Petra i Vase arapi a su dve najstarije ulice

i magistrale rimskog Singidunuma.

Saborna crkva gra ena u periodu 1837-1840. godine nalazi se na mestu stare crkve iz 18.

veka. Arhitektonski je oblikovana u stilu klasicizma sa izabranim baroknim elementima

u kojoj su danas mošti cara Uroša, despota Stefana, grobnice Kneza Miloša i Mihaila

Obrenovi a, Dositeja Obradovi a i Vuka Karadži a.

Naspram Saborne crkve nalazi se zgrada Patrijaršije sagra ena 1935. i Muzej

Pravoslavne crkve iz 1954. godine.

Konak Knjeginje Ljubice sagra en 1830. godine je reprezentativan primer arhitekture

prve polovine 19. veka sa tipi nim elementima srpske graditeljske tradicije. Samo

godinu-dve kasnije sagra en je Konak kneza Miloša Obrenovi a u Top ideru kao

zvani na rezidencija i centar društvenog, kulturnog i crkvenog života Kneževine Srbije.

Dositejev licej iz 1808. godine je jedna od najstarijih zgrada balkanskog stila u kojoj je

danas Dositejev i Vukov muzej.

21

Slika 9. Konak kneginje Ljubice i kneza Miloša Obrenovi a

Narodno pozorište, gra evina iz sredine 19. veka zidana je prema projektu Aleksandra

Bugarskog u vreme 1868/69. godine. Prvobitni izgled je u kasnijim vremenima

delimi no promenjen i dogra ivan. Još jedna gra evina ondašnjeg vremena, danas

kulturno dobro Beograda, je Kapetan Mišino zdanje iz 1830. godine. Od 1863. u ovoj

zgradi je bila gimnazija, zatim Velika škola, Ministarstvo obrazovanja a danas je ovde

smešten Rektorat Beogradskog univerziteta.

Slika 10. Narodni muzej i Narodno pozorište

Narodni muzej se nalazi u centru Beograda, u njegovom zašti enom kulturno-

istorijskom jezgru, u reprezentativnom zdanju sagra enom po etkom 20. veka prema

projektu arhitekata A. Stefanovi a i N. Nestorovi a, koje se štiti kao kulturno dobro od

velikog zna aja. Danas je Narodni muzej u procesu kompletne obnove prostora za

uvanje i prou avanje njegovih bogatih i dragocenih zbriki koja se sastoji od 400.000

arheoloških, numizmati kih i umetni kih dela. Me u beogradskim muzejima sa

22

bogatom praistoriskom, anti kom i srednjevekovnom zbirkom, galerijama slikarstva

nalaze se i Etnografski muzej, Galerija fresaka, Muzej Srpske pravoslavne crkve.

Stari dvor, danas Skupština grada Beograda gra evina iz 1882. godine u vreme

vladavine kralja Milana Obrenovi a, gra ena prema projektu Aleksandra Bugarskog u

duhu akademizma sa elementima italijanske renesanse. Novi dvor, gra en je u periodu

izme u 1913-1918. godine za vreme Kralja Petra I Kara or evi a. Do 1934. godine bio

je kraljevska rezidencija, potom Muzej kneza Pavla i danas zgrada predsedništva

Republike Srbije.

Slika 11. Zgrade Starog dvora i Narodne skupštine Republike Srbije

Godine 1907. zapo ela je izgradnja Narodne skupštine prema projektu arhitekte Jovana

Ilki a. Lepotu eksterijera ini skulptura "Igrali se konji vrani" Tome Rosandi a.

Mnoštvo gra evina srednjevekovne arhitekture dopunjuje crkva Svetog Marka gra ena

u periodu izme u 1931/1940. godine. Po koncepciji je sli na manastiru Gra anica.

Projektanti su bra a Petar i Branko Krsti . U crkvi se nalaze mošti cara Dušana.

Me u mnoštvom beogradskih parkova Tašmajdanski park, Uš e, Zvezdara, Top ider,

itd., nalazi se Kara or ev park. Na tom mestu knez Aleksandar Kara or evi je 1848.

godine podigao spomenik u ast srpskom narodu poginulom u borbi protiv Turaka. Po

predanju, 1594. godine na tom mestu Turci su spalili mošti Svetog Save. Danas je tu

Hram Sv. Save ija je izgradnja zapo ela 1935. godine prema projektima Bogdana

Nestorovi a i Aleksandra Deroka. Godine 1984. podignuta je kupola teška 4.000 tona sa

zlatnim krstom visine 12 metara. Hram je u danas me u najve im znamenitostima

Beograda.

23

Slika 12. Hram Svetog Save

Bez obzira što se Beograd nalazi na raskrsnici estih ratova, razaranja i seoba, tokom

više stotina godina pa i milenijuma, na istom tom prostoru je ostalo bogato kulturno

istorijsko nasle e. Raznolikost i bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika nastalih u

prošlosti i priroda današnjeg Beograda ine ga zanimljivom teritorijom i sastavni su deo

njegove turisti ke privla nosti.

Funkcija i ure enje kulturno-istorijskog nasle a Beograda treba da doprinese kvalitetu

ukupnih životnih prilika i posebno definisanja turisti kih proizvoda u glavnom gradu

Srbije. Teritorija Beograda, urbana, centralna i šira zona, raspolaže delimi no

iskoriš enim kulturnim znamenitostima. Stoga, za donošenje odluka o sadašnjim i

budu im proizvodima turizma u Beogradu prevashodno je potreban informacioni sistem

grada koji e posedovati dostupne i ažurne baze podataka o znamenitostima, njihovom

rasporedu, osobinama, sadašnjim i mogu im funkcijama kao i stepenu koriš enja u

razvoju turizma (v. kartu 3).

24

Karta 3. Prostorni položaj znamenitosti u užoj zoni Beograda –potencijal za razvoj turizma

1.3. STANOVNIŠTVO

Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, od ukupnog broja stanovnika Beograda,

najbrojnija je opština Novi Beograd (217.706), dok je najmanji broj stanovnika u opštini

Sur in, svega 14.292.

U starosnoj strukturi Beograda najzastupljenija je kategorija stanovnika u dobu od 45-

55 godina nose i obeležje duboke demografske starosti.

Na osnovu metoda vitalnog pra enja stanovništva može se zaklju iti da tokom

poslednjih decenija Beograd ima negativan prirodni priraštaj od 1992. (-93), 2000.

(-5.434) do 2006. (-3.901).

Najve i procenat stanovništva Beograda ima srednje obrazovanje (49,6%), zatim

osnovno (18,7 %), visoko (13,8 %).

25

Tabela 2. Broj i dinamika stanovnika Beograda – pregled po opštinama

Broj stanovnika Indeks rastaOpština

2002. god. 2011. god. 2000/2011 1 Barajevo 24.768 24.904 100.52 Voždovac 151.940 150.481 99

3 Vra ar 58.166 58.220 100.14 Grocka 76.087 89.075 117.15 Zvezdara 133.136 142.021 106.76 Zemun 191.951 183.965 95.87 Lazarevac 58.537 60.344 103.18 Mladenovac 52.523 57.773 110

9 Novi Beograd 217.706 247.451 113.710 Obrenovac 71.135 74.393 104.6

11 Palilula 156.438 153.070 97.812 Savski Venac 42.333 43.677 103.213 Sopot 20.430 19.296 94.414 Stari Grad 55.290 60.960 110.315 Sur in* 14.29216 ukarica 168.889 177.177 104.917 Rakovica 100.348 99.290 100.3

BEOGRAD (ukupno) 1.576.124

* Opština Sur in je formirana 2004. godine

Zaposlenost stanovništva u Beogradu se smanjuje. Tako je ukupan broj zaposlenih u

pravnim licima 2005. godine iznosio 361.167 dok je taj broj u 2006. godini bio za

25.881 manji i iznosio je 335.286.

Broj zaposlenih u delatnostima vezanim za sektor turizma kao što su hoteli i restorani se

smanjuje, tako je 2005. godini u ovoj oblasti bilo zaposleno 7.972, dok je taj broj u

2006. godini iznosio 6.738.

Tabela 3. Zaposlenost u Beogradu u sektorima neposredno vezanim za turizam

Sektor 2005. 2006. S m a n j e n j e S m a n j e n j e

u % Ukupan broj zaposlenih 361.167 335.286 - 25.881 7,2 Hoteli i restorani 7.972 6.738 - 1.235 15,5 Putni ke agencije i prate eaktivnosti

7.673 6.641 -1.032 13,5

26

Sistem naseljavanja Grada Beograda u periodu 1991-2000. godine, a u manjoj meri i

kasnije, nije bio kontrolisan. Mehani ki priliv imao vidan rast nasuprot izraženom padu

prirodnog priraštaja. Znatan broj izbeglica i raseljenih lica kao i internih migranata

usmerio se ka teritoriji Grada Beograda.

1.4. SAOBRA AJ I KOMUNIKACIJE

Ocena makro saobra ajne lokacije Beograda kao turisti ke destinacije

Zna aj razvoja saobra aja sa stanovišta uticaja na razvoj ekonomije i posebno turizma

jedne zemlje/regije nije potrebno posebno naglašavati. Saobra ajni uticaji na razvoj

turizma bilo koje destinacije se mogu predstaviti slede om slikom:

Slika 13. Saobra ajni aspekti uticaja na razvoj turizma svake destinacije

U svakoj fazi razvoja turizma saobra ajna delatnost odre enog vida prevoza je imala

kriti ne doprinose, koji su se ogledali na prethodno prezentirana etiri osnovna stuba:

mreža, prevozna sredstva, cene (troškovi) prevoza i objedinjavanje ponude prevozne

usluge kao dela ukupnog turisti kog troška / prihoda (u zavisnosti od toga da li se radi o

emitivnom ili o receptivnom turizmu).

Zna aj saobra ajnih faktora Beograda je danas uveliko determinisan njegovim

geografskim položajem i strateškom politi kom orijentacijom cele zemlje ka Evropskoj

Saobra ajna mreža

TURISTI KADELATNOST / DESTINACIJA

Prevozna sredstva

Cene (troškovi) prevoza

Prevozna usluga kao deo

marketing mix-a turisti ke ponude

27

Uniji. Zašto su ove dve stvari povezane? Zato što se saobra ajna pozicija Beograda kao

privrednog i turisti kog centra Zapadnog Balkana može oceniti veoma povoljno sa oba

aspekta posmatranja: geografske pozicije i stepena uklapanja u evropske saobra ajne

koridore.

Zacrtani Evropski koridori su najpoznatiji proizvod zajedni ke transportne politike na

nivou EU u okviru ega se Beogradska saobra ajna makrolokacija izuzetno pozicionira.

Naime, od svih Evropskih saobra ajnih koridora za našu zemlju su dva relevantna i to

Koridor X (glavna drumska i železni ka magistrala koja od severa Srbije ide ka jugu i to

u dva pravca, ka Bugarskoj i Makedoniji, odnosno Gr koj) i Koridor VII (koji prakti no

predstavlja reku Dunav, gde je za nas zna ajno 588 km toka Dunava kroz Srbiju).

Sa naredne slike se sasvim jasno uo ava kako EU vidi budu i razvoj saobra ajnog

sistema na njenom tlu i bližoj okolini, odnosno šta su to prioriteti koji prelaze preko

odre ene zemlje. Tako e, možemo videti da je Beograd strateški pozicioniran u preseku

dva bitna Evropska koridora, odnosno da su Srbija i Beograd definitivno na

najpovoljnijem putu od severa ka jugu u jugoistoku Evrope, što je verifikovano

Korodorom X, odnosno Srbija i Beograd ima tre e po važnosti mesto na Koridoru VII

kao zemlja sa zna ajnim delom Dunava. No, treba biti svestan injenice da je važan

konkurent Koridoru X Koridor IV, koji ide jednim delom preko Rumunije u Bugarske

(kao punopravne lanice EU) i koji je tako e predvi en kao panevropski koridor. Oba

koridora se završavaju u Solunu, pri emu je Koridor X kra i ali sa usporenijim

saobra ajem (mreža je nepotpuna i generalno lošija, carinski propisi usporavaju

saobra aj itd.), što se poslednjih meseci manifestuje odre enim prelivanjem saobra aja

(posebno teretnog) na Koridor IV.

Definitivno je geografsko-saobra ajna pozicija Beograda izuzetno dobra jer je on vor

dva zna ajna evropska koridora, odnosno u njegovoj široj okolini se susre u svi vidovi

saobra aja koji su relevantni sa turizam (drumski, železni ki, avio i re ni). Drugim

re ima, dostupnost Beograda kao privredne i turisti ke lokacije je odli na bilo kojim

vidom saobra aja, u bilo koje doba godine, tj. turisti ke sezone.

Ipak, jedno je geografsko-strateška pozicija Beograda kao destinacije, a drugo je

kvalitet saobra ajne mreže i ponude prevoznih sredstava, konkurentnost troškova (cene)

28

prevoza, stepen uklju enosti saobra ajne usluge u kompletnu turisti ku ponudu i obim

saobra ajne aktivnosti koji se odvija ka Beogradu i od njega, odnosno na njegovoj

teritoriji.

Slika 14. Postoje i Evropski koridori i pozicioniranje Beograda, odnosno njegove saobra ajne lokacije

Dostignuti stepen razvoja saobra aja i komunikacija u Beogradu

Saobra aj kao privredna delatnost Beograda

U kreiranju društvenog proizvoda Beograda delatnosti: saobra aj, skladištenje i veze

u estvuje sa oko 18%. Kada se rangira sa drugim delatnostima, saobra aj se nalazi na

29

tre em mestu prema u eš u u društvenom proizvodu Beograda i to posle trgovine na

veliko i malo (koja u estvuje sa 31%) i prera iva ke industrije (21%)10.

Karakteristike saobra ajne ponude Beograda

Drumski saobra aj: Na narednoj slici možemo sagledati dostupnost Beograda

drumskim putem.

Slika 15. Beogradski saobra ajni vor

U Beogradu se ukrštaju dve veome bitne relacije, koje imaju evropsku verifikaciju: 1) E

75 - kao severni i južni krak Koridora X i 2) E 70 – kao zapadni krak Koridora X i put

koji vodi ka Rumuniji. Tako e, od Beograda po inje saobra ajnica E 763 (Ibarska

magistrala). I mnogi drugi magistralni i regionalni putevi u Srbiji po inju ili se ulivaju u

beogradski saobra ajni vor.

Detaljniju sliku o stepenu rasprostranjenosti saobra ajne mreže Beograda (svih 17

opština) u odnosu celu Srbiju je mogu e sagledati iz naredne tabele:

10 Statisti ki godišnjak Beograda iz 2006. godine, podaci se odnose za 2005. godinu. Klasifikacija delatnosti je prema zvani noj statisti koj metodologiji u Beogradu.

30

Tabela 4. Stepen razvoja i struktura saobra ajne mreže drumskog saobra ajaBeograda (2006. godina)

- u km Magistralni Regionalni Lokalni

UkupnoSavremeni

kolovoz svegasavremeni

kolovoz svega

savremenikolovoz

svegasavremeni

kolovoz

Srbija 38.436 24.531 4.759 4.752 10.448 9.039 23.229 10.740

Beograd 1.174 887 237 237 678 650 259 233

Vidimo da se na teritoriji Grada Beograda nalazi 3% ukupnih puteva Srbije, odnosno

3,6% puteva sa savremenim kolovozom. Tako e, u eš a beogradskim puteva su

skromna i kada se radi o magistralnim (5%), regionalnim (skoro 7%) i lokalnim

putevima (oko 11%) Srbije.

Glavna saobra ajnica Beograda je autoput koji se pruža na pravcu severozapad –

jugoistok i gotovo da polovi urbano podru je grada. On danas predstavlja oslonac uli ne

mreže na koju se nadovezuju magistrale i saobra ajnice I i II reda. Pored autoputa

uli nu mrežu ine gradske magistrale i saobra ajnice I i II reda, koje ine tzv. osnovnu

uli nu mrežu Beograda, kao i sabirne i pristupne ulice. Ukupna dužina osnovne uli ne

mreže iznosi 1.018 km. U pore enju sa devet evropskih gradova, Beograd ima veoma

skromno razvijenu uli nu mrežu (sa 754 m/1.000 stanovnika), što se izme u ostalog

vidi iz naredne komparacije11:

Tabela 5. Izabrani pokazatelji razvoja odre enih gradova u Evropi

GradBroj

stanovnika (u 000)

BDP po stanovniku

(u EUR)

Stepenmotorizacije

(PA/1.000 st)

Udeo radnih mesta u

centralnoj zoni (u

%)

Stepenmobilnosti (dnevnih

kretanja po st. na dan)

Razvijenost osnovne

uli ne mreže (metara/1.000

stanovnika

Beograd 1.350 2.700 210 38.0 2.20 754 Budimpešta 1.760 9.840 329 10.2 2.85 2.430

Prag 1.160 15.100 536 37.2 3.71 2.910

Glazgov 2.100 20.600 345 16.7 2.96 5.800

Torino 1.470 26.700 637 11.8 3.30 2.710

Lion 1.180 27.100 489 15.5 3.37 2.470

Be 1.550 34.300 414 12.1 2.70 1.810

Kopenhagen 1.810 34.100 315 10.2 3.00 3.850

Helsinki 969 36.500 361 16.1 3.10 3.610

Minhen 1.250 45.800 542 33.0 3.20 1.830

11 Jean Vivier: Mobility and Cities, UITP, 2006. godina

31

Koncept uli ne mreže u starom delu grada je nepotpun radijalno koncentri an, gde

izrazito nedostaje efikasan koncentri ni deo. U odnosu na terazijski greben, padina na

levoj obali Save i padina ka Dor olu imaju pravilan ortogonalan koncept mreže. Isto

važi i za Novi Beograd. Kao što je ve izloženo, radijalno koncentri an koncept mreže

nije baš prikladan za masovnu upotrebu putni kog automobila, ali je veoma prikladan

za delovanje visoko efikasnog i kvalitetnog šinskog javnog prevoza. S druge strane,

pravougaoni koncept putne mreže u Novom Beogradu je prikladniji za masovniju

upotrebu putni kog automobila, dok je manje prikladan za visoko efikasan sistem

javnog prevoza12.

Sistem javnog prevoza putnika obavlja se na mreže ukupne dužine 2.418 km. U

Beogradu danas postoji: tramvajski, trolejbuski, autobuski i prigradsko – gradski

železni ki podsistemi, pri emu poslednja dva opslužuju celu teritoriju Beograda (sve

opštine Beograda). U pore enju sa 9 evropskih gradova, udeo javnog prevoza u

obavljanju ukupnih dnevnih potreba stanovnika je visok. S druge strane, ponu eni

kapaciteti i performanse sistema javnog saobra a još uvek dosta zaostaju, što pokazuje

naredna tabela13:

Tabela 6. Komparacija kvaliteta javnog prevoza u odabranim evropskim gradovima

GradBroj vozila na

milion stanovnika

U eš e putovanja javnim prevozom

(u %)

Prose na brzina sredstava javnog prevoza (km/ as)

Beograd 805 52.9 17.5 Budimpešta 1.660 43.5 21.2 Prag 2.530 43.3 28.6 Glazgov 2.100 10.6 30.7 Torino 962 21.1 19.1 Lion 1.130 13.0 24.6 Be 1.520 34.0 27.0 Kopenhagen 1.110 12.1 41.8 Helsinki 1.710 27.0 32.9 Minhen 1.280 21.9 39.4

12 Prema: Depolo. V. «Saobra aj kao faktor kvaliteta odabranih lokacija», Strategija razvoja trgovine Beograda, Ekonomski fakultet Beograd 2008. godina, radni materijal.

13 Jean Vivier: Mobility and Cities, UITP, 2006. godina

32

Dakle, i kvantitet saobra ajne mreže i njen kvalitet u Beogradu još uvek zaostaju za

referentnim evropskim gradovima, iako se poslednjih osam godina zaista dosta uradilo

na proširenju i obnavljanju kapaciteta mreže.

Gotovo isti zaklju ak se može ista i i za kvalitet i kvantitet prevoznih sredstava, iako je

primetno da se broj privatnih automobila poslednjih nekoliko godina drasti no

pove ava, ime se samo pove avaju gužve na relativnom uskim gradskim ulicama.

Poslednje evidencije registrovanih drumskih motornih i priklju nih vozila prikazuje

naredna slika14:

Slika 16. Registrovana drumska motorna i priklju na vozila u Beogradu (2006. godina)

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

400000

450000

500000

1985 1990 2000 2002 2003 2004 2005 2006

Motorcikli Putni ka vozila Autobusi Teretna vozila Ostala vozila

U Beogradu postoji 6 javnih garaža od ega je 5 u samom centru grada. Centralna zona

Beograda raspolaže sa oko 12.000 parking mesta od ega na uli nim frontovima

83,34%, na posebnim parkiralištima 1,24% i u parking garažama 15,52%.

14 Statisti ki godišnjak Grada Beograda za 2006. godinu.

33

Zoniranje centralne zone prema vremenskom ograni enju trajanja parkiranja je

prikazano na prethodnoj slici. Vremensko ograni enje definisano je na slede i na in:

Zona 1 (crvena zona): Ograni eno vreme trajanja parkiranja na opštim

parkiralištima (uli nim frontovima) je jedan sat;

Zona 2 (žuta zona): Ograni eno vreme trajanja parkiranja na opštim

parkiralištima (uli nim frontovima) je dva sata;

Zona 3 (zelena zona): Ograni eno vreme trajanja parkiranja na opštim

parkiralištima (uli nim frontovima) je tri sata.

Naredna tabela daje pregled broja i strukture parking mesta u Beogradu:

Tabela 7. Broj i struktura regulisanih parking mesta na teritoriji Beograda

Broj parking mestaZona

Uli ni front Parkirališta Garaže UKUPNO

1 1.052 53 1.075 2.181 2 2.481 330 808 3.621 3 3.354 170 0 3.527

Zona Savskog venca 2.512 0 19 2.531 Zona „11“ 460 0 0 460

Zona Hercegova ke ul. 125 132 0 257 UKUPNO 9.984 685 1.902 12.577

U me uvremenu su se tokom 2007. i 2008. godine proširivale zone ograni enog

vremenskog trajanja (crvena, žuta i zelena) i uvedena je posebna plava zona gde se

parkiranje pla a, ali se ne ograni ava vremensko trajanje tog parkiranja.

Železni ki saobra aj: ovaj vid saobra aja se u Beogradu može podeliti prema tržišno-

organizacionim karakteristika u dve velike grupe: 1) klasi an železni ki putni ki i robni

prevoz i 2) Beovoz. Naravno, sva sredstva, infrastrukturna i prevozna u obe grane

železnice su deo jednog složenog sistema koji se naziva Železnica Srbije. Ipak,

organizacija prevoza, struktura putnika, dužina pruga i sve druge tržišne karakteristike

se razlikuju na prugama kojima idu klasi ni vozovi u odnosu na «beogradski železni ki

prevoz», tj. Beovoz, kao posebnu organizacionu i tržišnu celinu Železnica Srbije koja je

specijalizovana samo za unutrašnji gradski prevoz putnika.

34

Stoga emo u narednom delu teksta biti metodološki veoma obazrivi. Naime, teško je

napraviti distinkciju izme u dva realno odvojena tržišta (Beovoza i klasi ne železnice),

koja imaju i razli itu tražnju i strukturu pruga i broj linija i modele kompozicija i broj

dnevnih polazaka. To su, ekonomski re eno, dva potpuno odvojena tržišta koja nemaju

puno ekonomske veze jedno s drugim (na primer koriste istu infrastrukturu koja je još

uvek u okviru jedinstvenog preduze a), odnosno kada bi se zajedno posmatrali onda bi

mogli da dobijemo iskrivljene zaklju ke.

Prvi takav nedovoljno precizan zaklju ak bi se mogao odnositi na broj kilometara pruga

i obim aktivnosti ova dva železni ka segmenta koja funkcionišu u Beogradu. Po nama

je neutemeljeno davati broj kilometara pruga klasi ne železnice samo na teritoriji

Beograda, pošto taj podatak ništa ne zna i, ali je dobro identifikovati broj kilometara

pruga koje koristi Beovoz. Za po etak dajemo sliku kategorija pruga na celoj teritoriji

Železnica Srbije, kao okvir za poziciju Beograda kao centra železni kog saobra aja.

35

Slika 17. Struktura pruga Železnica Srbije sa posebnim osvrtom na pruge koje gravitiraju ili se ukrštaju u beogradskom železni kom voru (oivi ena površina)

Slika sasvim jasno ukazuje da se u Beogradu ukrštaju sve najvažnije srpske pruge, od

kojih su posebno važne dve kategorije: 1) Koridor X (koji se poklapa sa drumskim

panevropskim pravcem) i 2) Veze sa susednim zemljama (Beograd – Bar i Beograd

Temišvar). Ukrštanjem ovih grupa pruga Beograd se pozicionirao kao glavni železni ki

tranzitno-pretovarni centar ovog dela Evrope. Naravno, kvalitet železni kog saobra aja,

pruga i prevoznih sredstava je daleko od potrebno nivoa, ali to nije samo problem

Beograda kao glavnog grada ve pre svega Republike Srbije koja mora u narednom

36

periodu zna ajno više novca, samostalno i/ili uz pomo EU fondova uložiti u

revitalizaciju železni kog saobra aja.

Železnica odavno nema lidersku poziciju u prevozu putnika i robe bilo gde u svetu, pa

je takva situacija i u Beogradu. U zvani nim statisti kim podacima postoji veoma mali

broj podataka o performansama klasi ne železnice u Beogradu. Mi smo pronašli ukupan

broj otputovalih putnika (za doputovale putnike nema jasne baze podataka), kao i

pokazatelje prometa robe u železni kom saobra aju, koje dajemo u slede em prikazu:

Slika 18. Dinamika prometa robe i broja otputovalih putnika iz Beograda

0

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Otputovali putnici

Promet robe (tona)

Prethodna slika potvr uje ranije iznetu konstataciju da postoje negativne tendencije u

broju putnika koji izaberu železni ki saobra aj da odu iz Beograda. Ipak, promet robe

železni kim putem pokazuje bolje rezultate i uveliko zavisi od dinamike razvoja

privrede (u ovom slu aju Beograda) ali i od opredeljenja menadžmenta preduze a koje

organizuje promet roba da izaberu železni ki vid prevoza.

37

Iako formalno još uvek u nadležnosti Železnica Srbija, Beovoz je direktno u funkciji

gradskog i prigradskog saobra aja u Beogradu. Prednost železnice u gradskom prevozu

ogleda se i u mogu nosti masovnog prevoženja, manje potrošnje goriva, ve e brzine

kretanja i ekološkoj zaštiti okruženja. Naredna slika prezentuje glavne linije Beovoza

danas:

Slika 19. Mapa linija Beovoza

Beovoz danas raspolaže sa 8 kompozicija koje prose no dnevno saobra aju na linijama

dužine od 98 km.

Najvažniji pokazatelj obima aktivnosti u svakom vidu saobra aja, pa tako i u okviru

Beovoza jeste obim prevoza. Za te potrebe mi smo pronašli ukupne, veoma relevatne

pokazatelje koji se odnose na nivo celog preduze a Železnica Srbije i stavili smo ih u

odnos samo sa performansama tzv. gradskog saobra aja (Beovoza). Ovakav

metodološki postupak je mogu i opravdan imaju i u vidu da smo imali integralne,

relativno skorašnje podatke iz Železnica Srbije. Ipak, imali smo veoma mali limitirani

broj podataka o performansama Beovoza koje dajemo u narednim prikazima.

38

Slika broj 20. pokazuje da se u analiziranom periodu rapidno pove ava broj putnika koji

se prevozi gradskim saobra ajem u odnosu na ukupan broj putnika Železnica Srbije,

dok se naravno smanjuje u eš e broja putnika u unutrašnjem prevozu (lokalnom i

zajedni kom). Odnos izme u unutrašnjeg i gradskog prevoza se prema broju putnika

stabilizovao na otprilike 50:50. Uzroke tome treba tražiti pre svega u opadanju broja

preveženih putnika u unutrašnjem saobra aju (sve osim Beovoza), sve ve oj

iskoristivosti Beovoza kao posebnog tržišta za Železnicu Srbije.

Slika 20. Odnos broja putnika u unutrašnjem (osim Beovoza) i gradskom prevozu (Beovozu)

74,66%

25,34%

70,98%

29,02%

67,69%

32,31%

59,94%

40,06%

50,39%

49,61%

49,31%

50,69%

48,25%

51,75%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Gradski saobra aj (broj putnika)

Unutrašnji saobra aj (broj putnika)

Vidimo da je prose an prevozni put jednog putnika na linijama Beovoza u

posmatranom periodu negde oko 22,5 kilometara, što je zna ajno ispod proseka

Železnica Srbije u celini, što je i normalno imaju i u vidu ranije iznete specifi nosti

Beovoza kao gradske železnice. Ipak, nije dobra tendencija što u poslednje vreme dolazi

do pada prose nog prevoznog puta jednog putnika koji koristi usluge Beovoza.

Iako neki smatraju je Beovoz u stvari prethodnica klasi nog sistema podzemne

železnice, to je samo delimi no ta no, u zavisnosti od toga kojim se putem gradska vlast

opredeli da ide po pitanju gradnje metroa – ka standardnom podzemnom saobra aju ili

39

ka tzv. lakom metro sistemu. No svakako da je Beovoz danas veoma bitno prevozno

sredstvo za veliki broj putnika koji svakodnevno putuju na relaciji prigradske-gradske

opštine.

Re ni saobra aj: Ve je ranije istaknuto (a na slici broj 14 je i identifikovano) da je

reka Dunav definisan kao panevropski Koridor VII. Dakle, Beograd je deo ovog

Koridora i na njegovoj teoritoriji se ovaj koridor ukršta sa drumskim i železni kim

Koridorom X.

U putni kom saobra aju je postojala nekada velika i moderna Bela flota re nog

saobra aja. Ova flota je saobra ala rekama Beograda i Srbije, ali danas prakti no više

ne postoji. Iako na dve reke, Beograd nema razvijen re ni saobra aj. Prakti no, ovaj vid

prevoza je izvan o iju javnosti ali i vlasti, iako bi mogao da bude relativno dobro

iskoriš en.

Tokom letnje turisti ke sezone u Beogradu se može videti veliki broj stranih putni kih

brodova koji za jednu od svojih destinacija izaberu da se par sati ili dan-dva zadrže u

našem glavnom gradu. Odre ene procene Ministarstva za infrastrukturu (na osnovu

brojanja soabra aja) pokazuju da prose no godišnje tokom Dunava pro e oko 600 do

700 putni kih brodova, koji prose no imaju oko 150 putnika. Prema podacima Luke

"Beograd", u periodu izme u 2006. i 2008. godine broj pristajanja putni kih brodova –

kruzera ustalio se na 400 uz zadržavanje od 2 do 38 sati (srednje vreme zadržavanja u

2008. godini je bilo oko 18 sati) i prose no sa 130 putnika a oko 75% brodova-kruzera

pristaje u Beogradu i u nizvodnoj i u uzvodnoj plovidbi.

Sasvim druga dimenzija re nog saobra aja u Beogradu je uvo enje pionirskih linija

gradskog re nog saobra aja brodovima katamaranima. Naime, Beograd je u prvoj

polovini 2008. godine dobio dve nove linije gradskog prevoza P1 i P2 na reci Savi.

Linija P1 povezuje blok 70 i pristanište ispod Brankovog mosta, i saobra a na svakih sat

vremena. Vožnja linijom P1 od Bloka 70 do Ade Ciganlije traje sedam minuta. Plovidba

od Bloka 70 do Brankovog mosta traje 20 minuta, dok povratak u Novi Beograd traje

37 minuta zbog uzvodne plovidbe. Linija P2 na svakih 15 minuta plovi od bloka 70 do

Ade Ciganlije. Na obe linije za sada saobra a po jedan brod-katamaran. Re je o

eksperimentalnoj fazi, a naknadno e biti odlu eno o eventualnom proširenju kapaciteta

40

i broja plovila. Brodi i imaju kapacitet od maksimalnih 60 mesta. Me utim, klju ni

problemi u daljem razvoju re nog linijskog putni kog saobra aja leže u lošoj

povezanosti mesta polaska i dolaska ovih brodova sa klasi nim autobuskim linijama, ali

i nedovoljnoj navici Beogra ana da mnogo više koriste ovaj vid prevoza.

Vazdušni saobra aj: Ukupna koncentracije ponude Beograda u ovom vidu saobra aja

danas leži na dva javna preduze a: Aerodromu «Nikola Tesla» i preduze u «Jat

Airways». No, treba re i i to da sve ve i deo ponude naro ito mobilnih kapaciteta u avio

saobra aju obezbe uju inostrane avio kompanije, koje sa beogradskog aerodroma imaju

sasvim solidan broj letova za razli ite destinacije sveta. Svakako da bi se u budu nosti

moglo o ekivati i proširenje mreže infrastrukture koja se koristi za avio saobra aj tako

što bi se za sada vojni aerodrom u Batajnici kraj Beograda mogao pretvoriti u vazdušnu

luku za civilne potrebe (no o ovoj temi i svim potencijalnim mogu nostima za

investicije u saobra aju koje bi mogle da pospeše razvoj turizma nešto više u drugom

delu Studije).

Dakle, osnovni prevoznik u linijskom avio saobra aju ije je sedište u Beogradu je

nacionalna avio kompanija Jat Airways. To je preduze e sa dugom tradicijom, koje je

nekada poslovalo na mnogo ve em tržištu i koje je zauzimalo sasvim solidnu tržišnu

poziciju na evropskom nebu. No, godine ratova i sankcija su zna ajnim delom

onesposobile preduze e za brži razvoj, pri emu se osnovnim problemom danas može

smatrati dugoro na devastacija kapitala, odnosno investiciono mrtvilo. Kratak pregled

nekih klju nih performansi jedine doma e avio kompanije se daje narednom tabelom:

Tabela 8. Infrastrukturne i tržišne osnove beogradskog avio prevoznika15

God. Broj aviona Broj putni kihmesta u avionu

Dužina linija (km)

1990. 43 6.135 486.420 1995. 37 5.026 46.550 2000. 34 4.379 87.725 2003. 25 3.227 76.310 2004. 25 3.246 85.510 2005. 17 2.060 90.735 2006. 15 1.694 63.965

15 Statisti ki godišnjak Beograda.

41

Od kompanije koja je do pre dvadesetak godina poslovala na mnogo ve em doma em i

me unarodnom tržištu, avio prevoznika koji je bez problema leteo na sve kontinente,

danas je Jat skroman u esnik na regionalnom avio tržištu, sa skoro 2/3 manje aviona

nego što je imao 1990. godine, sa avionima manje veli ine koji imaju skoro 3/4 manje

mesta nego što je imala flota pre 18 godina i sa linijama koje su uglavnom bliže

evropske i pre svega regionalne (dužina linija na kojima danas leti Jat je samo 13% od

dužine linija od pre 18 godina). Svi ovi pokazatelji upu uju na zaklju ak da je danas

Jatairways kompanija sa prili no limitiranom ponudom, koja ograni ava brži razvoj

avio saobra aja i generalno turizma u Beogradu. Kao što smo ranije istakli, ponudu na

beogradskom avio tržištu upotpunjuju strane avio kompanije, ali rekli bismo ni to nije

dovoljno da podmiri visoko narastaju u tražnju za avio uslugama, posebno u letnjem

periodu, bilo da se radi za potrebe emitivnog ili receptivnog turizma. JAT-u predstoji

proces privatizacije i ozbiljnijeg ulaganja u novu flotu, koja e biti sposobna da od ove

posrnule kompanije napravi regionalnog lidera.

Dugogodišnja erozija kapaciteta Jat-a i nepostojanje volje za njegovo restrukturiranje

odlaže primenu tzv. Politike otvorenog neba (Open Sky Agreement) kao ugovora koji je

Srbija potpisala sa EU ali sve vreme odlaže njegovu primenu. Potpuna primena ovog

dokumenta kojim se odobrava slobodna konkurencija na tržištu bi zna ila dolazak ve eg

broja avio kompanija, posebno onih koji posluju na low-cost principima, što bi imalo za

posledicu pove anje obima prevoza, snižavanje cene karata i samim time mnogo lakše,

jeftinije i brže otvaranje beogradskog tržišta kao turisti ke destinacije.

Relativno sli nu sudbinu beogradske i srpske avio kompanije je pratila jedina

beogradska (i najve a doma a) avio luka. Aerodrom «Nikola Tesla» je tokom

prethodnih dvadesetak godina prolazio kroz probleme ratova, sankcija, izolacije,

jednom re ju smanjenog obima saobra aja. Nakon polti kih promena od pre 8 godina

doma a vazdušna luka zapo inje «novi život» sa dolaskom ve eg broja stranih avio

kompanija i delimi nim oporavkom Jat-a. Osnovne performanse Aerodroma «Nikola

Tesla» dajemo u narednoj tabeli16:

16 Zvani na Internet prezentacija beogradskog aerodroma, www.beg.aero.

42

Tabela 9. Osnovne performanse beogradskog aerodroma

GodinaAvio operacije

(poletanja / sletanja) Broj putnika Roba (t) Pošta (t)

2002. 28.872 1.621.798 6.827 760 2003. 32.484 1.849.148 6.532 1.065 2004. 36.416 2.045.282 8.946 1.121 2005. 37.614 2.032.357 7.728 885 2006. 42.360 2.222.445 8.200 930 2007. 43.448 2.512.890 7.926 879

2008. (6m.) 21.218 1.181.448 3.909 512

Ulazak Srbije i Beograda u «normalne ekonomske i polti ke vode» zna io je ubrzani

rasta svih aktivnosti beogradskog aerodroma. Kada kompariramo klju ne aktivnosti na

Aerodromu «Nikola Tesla» u periodu 2007/2002. godina vide emo da je:

broj avio operacija porastao za 50% i što je najbitnije da ima stalnu godišnju

tendenciju porasta;

broj prevezenih putnika tako e u zna ajnom, kontinuiranom rastu za

posmatrani period – 55%;

obim prevezene robe varira iz godine u godinu i da se kre e na nivo od 7-8

hiljada tona;

obim poštanskog saobra aja nakon prvobitnog porasta opada tokom poslednje

3-4 godine.

Ipak, sve navedene performanse Aerodroma «Nikola Tesla» su još daleko (otprilike na

50%) od performansi ostvarenih s kraja osamdesetih godina prošlog veka. Aerodrom je

tokom prethodnih godina zna ajno uradio na renoviranju postoje ih i izgradnji novih

kapaciteta (zgrada za me unarodni saobra aj) i time je napravio infrastrukturnu

pretpostavku za mnogo ve i broj operacija i putnika koji se može o ekivati u narednom

periodu (posebno sa turisti kim motivima putovanja).

Bitan nedostatak beogradskog aerodroma jeste njegova loša povezanost sa gradom (ne

postoji železnica) kao i dugogodišnje odlaganje gradnje kargo centra kojim bi se

Aerodrom «Nikola Tesla» u pravom smislu pozicionirao kao lider u robnom avio

prevozu regiona. Ova doma a luka može da bude lider na regionalnom tržištu ne samo

robe nego i putnika, imaju u u vidu njegovu geografsku lokaciju i dobru povezanost sa

Koridorima X i VII.

43

Pošta i telekomunikacije: Ovaj veoma važan vid saobra aja svake zemlje ima svoja

dva podsegmenta: poštanski saobra aj i telekomunikacioni saobra aj. Naravno da je za

turisti ku ponudu mnogo zanimljiviji spektar telekomunikacionih usluga. No,

infrastrukturna vrednost poštanskih kapaciteta i njihova ponuda su zna ajni sa šireg

privrednog aspekta.

Poštanski saobra aj je u celom Beogradu u punoj nadležnosti Javnog preduze a PTT

saobra aja «Srbija». Broj pošta kao osnovnih infrastrukturnih kapacitete ove ku e je

tokom prethodnih desetak godina varirao izme u 174 i 201, sa stalnom tendencijom

zatvaranja nerentabilnih objekata i otvaranja novih modernih i renoviranja postoje ih

objekata za poštansko-telegrafski saobra aj.

Telekomunikacije su jedan složen i heterogen sektor. Ova izuzetno propulzivna

delatnost skoro svakog dana uvodi neku novu vrstu usluge na tržište Beograda,

preslikavaju i svetske trendove. Po nekim tehnologijama ali i prema tržišnom ponderu

doma a preduze a su lideri u regionu (pre svega Telekom Srbije). I druge firme koje se

bave razli itim vidovima pružanja usluga iz domena komunikacija se priznate i poznate

firme, bilo da se radi o evropskim liderima (Telenor, Mobilkom), ili da se radi o

doma im firmama koje su specijalizovane za pružanje usluga iz domena kablovske

televizije (SBB). Izabrane infrastrukturne pokazatelje iz domena telekomunikacija na

tržištu Beograda dajemo narednom tabelom:

Tabela 10. Telekomunikacioni pokazatelji Beograda17

Fiksna telefonija Godina komutacioni

sistemiinstaliranipriklju ci

iskoriš enipriklju ci

Pretplatnici mobilnetelefonije

2000. 174 704.218 623.919 291.259 2001. 178 706.081 637.587 331.797 2002. 179 708.338 648.598 331.422 2003. 192 818.177 676.552 375.403 2004. 208 998.409 669.892 602.547 2005. 213 1.161.260 777.836 640.760 2006. 245 1.295.876 819.853 758.592

17 Isto

44

Verovatno da se najinteresantniji zaklju ci iz prethodne tabele mogu dati za:

kontinuirani porast instaliranih kapaciteta u fiksnoj telefoniji, iji je broj u

posmatranom periodu porastao za 84%, prose nom godišnjom stopom rasta od

11%;

zna ajno opadanje stepena koriš enja instaliranih kapaciteta u fiksnoj telefoniji

(pad sa 88,6% na 63,3%), što govori u prilog tome da je danas fiksna telefonija

u Beogradu veoma razvijena i široko dostupna, mnogo više nego što su zahtevi

tražnje (doduše nije ista situacija po svim opštinama, npr. na Novom Beogradu

kao novom poslovnom i stambenom centru Beograda je hroni an nedostatak

kapaciteta fiksne telefonije);

izuzetan porast pretplatnika mobilne telefonije, iji je broj za 6 godina pove an

za ak 2,6 puta, prose nom godišnjom stopom rasta od oko 19%; prakti no

svaki drugi stanovnik Beograda danas ima karticu nekog od operatera mobilne

telefonije gde vlada velika konkurencija koja se odvija izme u doma eg

Telekoma Srbija, norveškog Telenora i austrijskog Mobilkoma svetski priznatih

kompanija iz ovog domena.

45

SWOT analiza saobra aja i komunikacija Beograda

Rezime prethodno ura ene analize stepena i karakteristika razvoja saobra aja Beograda

dajemo SWOT matricom:

Slika 21. SWOT saobra aja i komunikacija Beograda

ŠANSEDalje ja anje privrede Srbije; Koriš enje predpristupnih EU fondova za zna ajna ulaganja u saobra ajnuinfrastrukturu; Pravljenje strateških povezivanja u pojedinim granama saobra aja sa firmama iz Ruske federacije (avio saobra aj,cevovodni transport); Aktivnije ulaganje u kreiranje koncesionih ugovora za dalji razvoj infrastrukture u drumskom i železni kom saobra aju;Uve ano koriš enje re nog saobra aja, uz pove anje doma e flote, kako u putni kom, tako i u robnom prevozu.

PRETNJEZatvaranje Srbije i izolovanje Beograda od EU i regionalnih integracija; Nastavak nedovoljnog i sporog ulaganja u strateške saobra ajnice na Koridorima X (drumski i železni ki) i VII (re ni);Odlaganje završetka beogradske obilaznice;Nepostajanje sredstava za gradnju barem 2 mosta koja su potrebna Beogradu; Odlaganje završetka tzv. unutrašnjeg magistralnog poluprstena; Odlaganje rešavanja izmeštanja Luke Beograd na novu lokaciju.

SNAGEIzuzetno povoljan geografski položaj koji stvara pretpostavku da Beograd može biti saobra ajni regionalni centar svih vidova prevoza;Ukrštanje panevropskih koridora X i VII na teritoriji Beograda; Beograd kao teritorija gde se prelamaju svi vidovi saobra aja;Postojanje sasvim dovoljnog broja lokacija za izmeštanje saobra ajnihobjekata (železni ke i autobuske stanice, luke) na novu kvalitetniju lokaciju koja bi bila pravo mesto razvoja multimodalnog i integralnog transporta; Blizina postoje eg aerodroma u potencijalna komercijalizacija aerodroma u Batajnici.

SLABOSTIIzuzetno slaba prohodnost postoje euli ne mreže (posebno u starom delu grada);Još uvek prolazak auto puta kroz sam centar grada; Nepostojanje 2-3 mosta koja bi zna ajnorasteretila postoje e kapacitete na Dunavu i Savi; Nedovoljno dobro razvijen javni gradski prevoz i posebno nepostojanje metroa (bilo kog vida); Nekoriš enje reke za gradski prevoz; Skupa i neorganizovana povezanost aerodroma sa gradom; Egzistencija klju nih saobra ajnihkapaciteta u centru grada (žel. i aut. stanice i luka).

46

1.5. PRIVREDA

Metodološke napomene

Turizam odre ene destinacije zavisi i od mnogih komplementarnih delatnosti. Naravno

da je osnovna indikacija dostignutog razvoja turizma Beograda njegovo u eš e u

društvenom proizvodu. Ipak, prikazati samo strukturu društvenog proizvoda i poziciju

turizma ne bi bilo dovoljno za adekvatnu analizu turisti ke ponude, pa je prema našim

procenama potrebno uraditi i dodatne analize odre enih delatnosti koje u manjoj ili

ve oj meri uti u na razvoj turizma destinacije.

U prethodnoj glavi je posebno analiziran dostignuti nivo razvoja saobra aja i

komunikacija u Beogradu. Ova delatnost je stavljena u posebnu ta ku Studije zbog svog

važnog doprinosa razvoju turizma Beograda. Na drugom mestu po važnosti za razvoj

turizma Beograda bi se svakako mogla svrstati trgova ka delatnost, pa joj stoga

posve ujemo posebnu pažnju. Tako e, razvoj «turisti ke logistike» gde se pre svega

misli na komunalne delatnosti je tema posebne ta ke obe glave studije. U okviru te

analize emo se posebno posvetiti analizi pija ne delatnosti18, dok emo ostale

komunalne delatnosti tretirati u onom obimu za koje postoje javni statisti ki i drugi

interni podaci (vodovod, odnošenje otpada, parkiranje itd.).

Ostale delatnosti koje «prave društveni proizvod» nisu do te mere važne za turisti ku

ponudu. Tu se pre svega misli na razvoj industrije, poljoprivrede itd. Svaka dublja

analiza pojedina nih delatnosti Beograda bi se mogla pretvoriti u studiju za sebe, pri

emu bi se prema našoj proceni izgubila poenta, odnosno rang delatnosti koje najviše

uti u na turizam. Kona no, radi ve e informisanosti pojedina ne statisti ke podatke o

ovim granama privrede Beograda možemo prona i u redovnim statisti kim izveštajima

koje publikuju gradski organi.

Nivo i struktura društvenog proizvoda

Osnovni pokazatelj razvoja svake privrede jeste nivo i dinamika društvenog proizvoda.

Društveni proizvod po glavi stanovnika je posebno dobar parametar za odre ene

18 Ova delatnost se može tretirati i kao trgova ka delatnosti ali i kao komunalna, a kako se najvažnije preduze e iz ove oblasti koje pokriva Beograd tretira kao komunalno preduze e mi smo ovu delatnost pozicionirali na ovom mestu.

47

komparacije. Po pravilu, društveni proizvod se meri za odre enu državu, regiju ili grad.

Metodološki posmatrano, obuhvat društvenog proizvoda, kao rezultata svih privrednih

aktivnosti je najispravniji na nivou jedne države, jer je pretpostavka da su sva preduze a

koja u njoj posluju tu i registrovana.

Po mestu registracije preduze a može do i do odre enih metodoloških neslaganja u

komparacijama društvenog proizvoda npr. grada ili pokrajine, jer je pretpostavka da

preduze a registrovana u jednom gradu svoju aktivnost imaju na teritoriji cele države, a

prakti no njihov obim prihoda ulazi u društveni proizvod samo onog mesta gde su ona

registrovana. Drugim re ima, nemogu e je razložiti teritorijalnu aktivnost preduze a iz

svih privrednih grana od njihovog mesta registracije, što zna i da je verovatno da se

društveni proizvod npr. Beograda na neki na in «metodološki pumpa» jer je ve ina

najve ih preduze a u Srbiji registrovana upravo u Beogradu, a jedan (manji ili ve i) deo

svoje aktivnosti obavljaju u celoj državi. Ipak, naša je procena da su ove metodološke

mane ne mnogo zna ajne i da je zvani na gradska statistika sasvim koretna i obuhvatna,

pa stoga mi u narednom delu dajemo prikaz obima, dinamike i strukture društvenog

proizvoda Beograda.

Slika 22. Dinamika društvenog proizvoda Beograda19

0

50.000.000

100.000.000

150.000.000

200.000.000

250.000.000

300.000.000

350.000.000

400.000.000

2000 2001 2002 2003 2004 2005

Društveni proizvod (000 dinara)

19 Statisti ki godišnjak Beograda za 2006. godinu.

48

Slika sasvim jasno ukazuje na izuzetnu privrednu ekspanziju beogradske privrede u

poslednjih nekoliko godina, koja korespondira sa otvaranjem zemlje, generalnim

oživljavanjem privrede, pove anjem zaposlenosti i svih ekonomskih pokazatelja.

Prose na godišnja stopa rasta društvenog proizvoda za period 2000-2005. iznosi 5,6%, a

što je omogu ilo višestruki rast društvenog proizvoda po stanovniku.20

Strukturu društvenog proizvoda daje naredna slika. Statisti ki posmatrano, društvenom

proizvoda Beograda najviše doprinosi trgovina na veliko i malo (30,85%), zatim

prera iva ka industrija (21,3%), saobra aj, skladištenje i veze (18%), gra evinarstvo

(9,69%), poljoprivreda (3,35%) kao i heterogena kategorija ostalo (14,42%).

Posebno izdvajamo statisti ki doprinos grupacije hoteli i restorani (2,33%) koji se mogu

podvesti pod turisti ku privredu Beograda. No, ovaj segment privrede Beograda se

nikako ne može poistovetiti sa doprinosom cele turisti ke ponude, jer je ona, kao što je

to u teoriji poznato, mnogo šira kategorija.

Slika 23. Struktura društvenog proizvoda Beograda

3,35%

21,30%

30,85%

2,33%

14,42%

9,69%18,06%

Poljoprivreda, lov i šumarstvo Prera iva ka industrija Gra evinarstvo Trgovina na veliko i malo

Saobra aj, skladištenje i veze Hoteli i restorani Ostalo

20 Nacrt Strategije grada Beograda, str. 37

49

Dostignuti stepen razvoja trgovinske delatnosti u Beogradu21

Opšti pokazatelji razvoja trgovine

Trgovinski sektor u Beogradu je u poslednjih nekoliko godina imao vrlo ubrzan razvoj.

Time je trgovinski sektor u Beogradu postao jedan od najzastupljenijih sektora u

privredi glavnog grada. Kada je re o broju registrovanih preduze a u svim granama

distributivnog sektora22 može se konstatovati da je ukupan broj registrovanih preduze a

u svih 17 opština Beograda na po etku 2008. godine iznosio 59.321 (oko 35% od broja

registrovanih u Srbiji) i 52.793 radnji (oko 22% registrovanih radnji u Srbiji).

U pogledu porekla kapitala, uo avamo da je broj trgovinskih preduze a u vlasništvu

doma eg kapitala u ukupnom broju trgovinskih preduze a iznosio 85%, mada je udeo

stranog i mešovitog kapitaka znatno ve i od 15% u trgovinskom sektoru Beograda, s

obzirom da je strani kapital uložen u manji broj velikih preduze a u trgovini

(supermarketi, megamarketi i dr.)23

Tabela 11. Broj pravnih lica u trgovini na malo i veliko u Beogradu

Oblik svojine 31.12.2006 31.12.2007 % 2007 Ukupno 17.083 18.604 100,0Društvena 128 122 0,7Privatna 16.516 17.917 96,3Zadružna 16 14 0,1Mešovita 160 59 0,3Državna 73 214 1,2Bez oznake 190 278 1,5Poreklo kapitala Ukupno 17.083 18.604 100,0Doma i 14.145 15.818 85,0Strani 1.719 1.757 9,4Mešoviti 1.039 990 5,3Bez oznake 180 39 0,2

21 O ovoj glavi su u zna ajnoj meri koriš ena istraživanja obra ena u okviru studije Strategija razvoja trgovine Beograda (2008. godina), koju je je potrebe Skuštine Grada Beograda radio stru ni tim sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu

22 Distributivni sektor se sastoji od trgovine na veliko, trgovine na malo i trgovine na veliko i malo vozilima, gorivima i rezervnim delovima

23 Statisti ki godišnjak Beograda 2006 i Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 14/2008.

50

U strukturi ukupnog broja trgovinskih radnji u opštinama Beograda, najve a je

zastupljenost trgovinskih radnji u 2006. u slede im opštinama: Novom Beogradu

(31,9%), Starom gradu (15,8%), Paliluli (13,2%), Savskom vencu (10%), Zvezdari

(9,4%), i Zemunu (9%). Ukupan broj zaposlenih je u Beogradu u septembru 2007.

godine iznosio oko 617 hiljada, od ega je u preduze ima bilo zaposleno 453 hiljade

lica, a u radnjama blizu 164 hiljade lica.

Tabela 12. Broj zaposlenih u Beogradu24

Ukupno zaposleni Zaposleni u preduze ima Zaposleni u radnjama2003 571.068 454.253 116.8152004 593.101 465.378 127.723

2005 618.428 471.020 147.4082006 621.745 458.008 163.737

2007/Sept. 616.793 453.211 163.582

Rast realnog prometa robe u trgovini na malo je od 2001. do 2007. godine iznosio

123,5% ili 12,2% godišnje. U poslednje tri godine, evidentiran je rast realnog prometa i

to: 28,7% u 2005. godini; 6,9% u 2006. godini i oko 23% u 2007. godini.

Mreža trgovine na veliko Beograda

Na bazi prikupljene baze podataka o broju, strukturi i teritorijalnoj disperziji objekata

trgovine na veliko u Beogradu25 možemo izvesti razli ite analize. Na prvom mestu

dajemo strukturu veleprodajnih objekata po grupama delatnosti na svim beogradskim

opštinama:

24 Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 7/2008. 25 Izvor podataka za poslovni prostor je Odluka o naknadi za koriš enje gra evinskog zemljišta

(„Službenu list Grada Beograda“, broj 37/04,40/07). Na osnovu te Odluke, Zavod za informatiku i

statistiku je do 01. januara 2008. godine, vodio bazu podataka, evidencije i obra un naknade za koriš enje gra evinskog zemljišta za poslovni prostor, a za teritoriju 11 gradskih opština (Voždovac, Vra ar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, ukarica i Sur in) sada je nadležna Uprava javnih prihoda grada Beograda, a u toku je preuzimanje poslova od strane Uprave i za teritoriju ostalih 6 gradskih opština na teritoriji grada Beograda. Moramo i ovde napomenuti da su za prigradske opštine podatke obezbedile nadležne službe u opštinama, ali da su za tri opštine (Barajevo, Lazarevac i Mladenovac) podaci nepotpuni jer nadležne službe u tim opštinama nisu dostavile kompletirane spiskove privrednih subjekata u oblasti trgovine, ve samo najve e objekte i one za koje su u svojoj evidenciji imali raspoložive informacije. Ovde prikazani podaci su samo mali segment informacija o mreži trgovine na veliko koje su prikupljene u cilju realizacije projekta Strategija razvoja trgovine grada Beograda.

51

Slika 24. Struktura ukupnog broja veleprodajnih objekata po grupama delatnosti

13%

14%

11%

9%2%6%

45%

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

HRANA I PI E

TEKSTIL, ODE A, KOŽA IOBU A

PREDMETI ZA DOMA INSTVO

GRA EVINSKI MATERIJALI

MAŠINE, URE AJI I PRIBOR

POSREDOVANJE

Od skoro 7.000 evidentiranih objekata trgovine na veliko, 45% su objekti firmi koje su

registrovane u delatnosti trgovine na veliko mašinama, ure ajima i priborom. Naredna

slika daje strukturu ukupne površine svih evidentiranih objekata trgovine na veliko u

Beogradu. Prema površini objekata se izdvajaju mašine (29%), gra evinski materijali

(20%), hrana (19%) i predmeti za doma instvo (19%) kao branše trgovine na veliko,

koji zajedno poseduju 87% svih površina gde se trguje na veliko u Beogradu:

Mreža trgovine na malo u Beogradu

Za potrebe snabdevanja gra ana i posebno za potrebe turisti ke privrede ovo je

najvažniji segment distributivnog sektora, iako se slobodno može re i da su veoma bitne

i ranije prikazane grane trgovine.

Generalno se može re i da se struktura maloprodajne mreže u prigradskim opštinama i u

užem gradskom jezgru drasti no razlikuje. Velike razlike postoje i po nivou razvijenosti

izme u pojedinih opština. U strukturi maloprodaje najve e u eš e imaju prodavnice

mešovite robe, pretežno hrane, pi a i duvana (FMCG) i to je karakteristi no za obe

grupe opština. Me utim, one u strukturi maloprodaje prigradskih opština u estvuju sa

preko 47% u ukupnom broju objekata i sa preko 32% u prodajnom prostoru, dok je to u

gradskim opštinama dosta niže, gde one u estvuju sa preko 25% i u prodajnom prostoru

52

i u broju objekata. Na nivou Grada, njihovo u eš e iznosi nešto više od 27% u broju

objekata i preko 25% po u eš u u poslovnom prostoru.

Ovi podaci ukazuju na znatno diversifikovanu maloprodajnu mrežu na užem podru ju

Beograda. Naime, u eš e drugih vrsta maloprodajnih objekata kao što su npr. robne

ku e, prodavnice ode e i obu e, specijalizovane prodavnice prehrambenih proizvoda,

apoteke i dr. je znatno niže u prigradskim opštinama nego u gradskim kada je u pitanju

njihov broj. Interesantno je da se struktura menja kada je u pitanju veli ina prodajnog

prostora, ali je to samo pokazatelj da su objekti koji prodaju prehrambene proizvode u

prigradskim opštinama mali po veli ini.

Na osnovu navedenih podataka se može re i da Grad Beograd još uvek nema dovoljno

razvijenu maloprodajnu mrežu. Naime, visoko u eš e objekata koji prodaju

prehrambene proizvode, pokazuje da je trgovina Beograda još uvek daleko od razvijenih

tranzicionih zemalja. Ukupna veli ina prodajnog prostora u Beogradu iznosi

1.228.918m2, što je 28,98% ukupnog prodajnog prostora u Srbiji. Beogradu ima ukupno

0,735 m2 po glavi stanovnika, što svedo i o velikom zaostatku za razvijenim

tranzicionim zemljama (Budimpešta naprimer ima 1,6 m2 po glavi stanovnika).

Me utim, ne treba i i u intenzivnu izgradnju da bi se statisti ki stigli razvijeniji gradovi,

ve je bitno da se gradi prodajni prostor koji e omogu iti efikasan i efektivan razvoj

trgovine.

Veliki trgovinski lanci imaju vode u ulogu na tržištu Beograda. Koriste razli ite

maloprodajne formate, a dominiraju supermarketi, superete i hipermarketi.

Specijalizovani maloprodavci su uglavnom u privatnom vlasništvu, dok su velike državne

ku e pretežno privatizovane. Prodaja ode e, obu e, sportske opreme, mobilnih telefona,

ra unarske opreme i dr. su najpopularnije kategorije za specijalizovanu maloprodaju.

Interesantno je da u Beogradu i Srbiji nema pravih category killer (ubica kategorije)

prodavaca ili kako ih druga ije nazivaju specijalista kategorije. Robne ku e su kao

format izgubile na popularnosti. Kiosci su veoma zna ajni u maloprodaji pojedinih

proizvoda, a pre svega štampe i cigareta. U poslednjih nekoliko godina male, nezavisne

prodavnice su po ele da uklju uju štampu (pre svega dnevnu) u svoj asortiman i tako

postale ozbiljan konkurent kioscima.

53

Tabela 13. Nivo razvijenosti maloprodajne mreže na podru ju Grada Beograda, 2007. godina26

Vrste maloprodajnih objekataBroj stanovnika na 1 prodajni objekat

Prodajni prostor po stanovniku

u m2

Prodavnice mešovite robe, Pretežno hrane, pi a i duvana (FMCG)* 475 0,1931Specijalizovane prodavnicePrehrambenih proizvoda 752 0,1027Robne ku e 2.437 0,1268Prodavnice ode e i obu e 600 0,1034Prodavnice trajnim potrošnim dobrima 2.441 0,0673Prodavnice knjiga, novina i pisa epribora 2.706 0,0156Prodavnice kozmeti kih proizvoda 7.055 0,0058Ostale specijalizovane prodavniceneprehrambenih proizvoda 1.628 0,0402Prodavnice „Uradi sam“ (DIY) 3.085 0,0593Apoteke i ostala medicinska oprema 3.040 0,0207UKUPNO 130 0,7350

Zaklju na ocena o postoje oj strukturi maloprodaje u Beogradu je da glavni grad

zna ajno odska e od proseka Srbije kada je u pitanju razvijenost trgovine i primena

modernih maloprodajnih formata, ali da još uvek zaostaje za prestonicama

najrazvijenijih tranzicionih zemalja kao što su Prag i Budimpešta. Ovo se pre svega

odnosi na broj hipermarketa i diskontnih prodavaca ali i na razvijenost trgovinskih

centara o emu e biti više re i u daljem tekstu. Me utim, treba naglasiti da je situacija

znatno bolja nego što je bila pre 2000. godine i da se znatno pove alo u eš e modernih

maloprodajnih formata u prometu pre svega prehrambenih proizvoda. Ovaj zaklju ak

koji se odnosi na maloprodajnu mrežu se uglavnom može konstatovati i za mrežu i

dostignuti razvoj trgovinskog sektora Grada Beograda u celini.

Bitni pokazatelji razvoja infrastrukture i komunalnih delatnosti Beogradu

Gradska infrastruktura je zasnovana na nekoliko klju nih delatnosti: uli na

infrastruktura, energetika, gasna postrojenja, odnošenje sme a, organizacija javnih

26 Izvor za ovu tabelu je ranije pomenuto terensko istraživanje u okviru Strategije razvoja trgovine Beograda, 2008 godina.

54

parking usluga (o ovoj temi je bilo re i u okviru ta ke vezane za razvoj saobra aja i

komunikacija) i, za turizam tako e bitna, organizacija pija ne delatnosti. U zavisnosti

od raspoloživih podataka27 u narednom tekstu dajemo skra eni prikaz osnovnih

pokazatelja razvoja beogradske infrastrukture i komunalnih usluga.

Uli na infrastruktura i energetika: Prema gradskim statisti kim podacima Beograd

(2005.) je imao 4.633 ulice (koje imaju 2.543 km), 21 trg i 180 mostova (dužine preko

10,5 km). Tako e, Beograd je 2005. godine imao instaliranih 4.651 km vodova visokog

i 9784 km vodova niskog napona. Javna rasveta broji 93.540 tela, ukupne snage 19.123

kW28.

Toplotna i gasovodna mreža: Toplotni izvori za grejanje svih vrsta prostorija su u

Beogradu razli iti. Instaliranih toplotnih izvora (daljinski sistem, blokovske i

individualne kotlarnice) u Beogradu ima 90 (2006/2007. godina), ukupne snage od

2.512 MW. Beograd se i dalje na žalost ponajviše greje na mazut, potom sledi ugalj,

prirodni gas i lako ulje. Toplovodna mreža je ukupne dužine 534 km, sa 5.953 predajne

stanice. Gasovodna mreža je 2006. godine imala dužinu od 618 km, od ega je 88 km

magistralnih vodova, 38 km je razvodnih vodova, 93 km je gradske mreže i 399 km je

distributivne mreže.

Javna isto a: u Beogradu radi jedno gradsko i 6 prigradskih JKP preduze a za

odnošenje sme a i iš enje ulica.

Najve e preduze e za oblast javne isto e je JKP Beograd, koje u ukupnoj površini

ulica zauzima 92% površina sa kojih se odnose sme e, pokriva 90% doma instava (od

ukupnog broja u Beogradu) i odnosi 82% od ukupnog sme a. Sme e se odnosi na 5

deponija, ukupne površine 81 ha. Najve a me u njima je deponija u Vin i sa 65 ha

površine.

Osim sme a, na teritoriji Beograda sva JKP iz domena gradske isto e su 2006. godine

prikupila i 6.027 tona sekundarnih sirovina, pri emu dominiraju papir (3.114 tone) i

27 Statistika Grada i interni podaci preduze a koja se bave nekom od delatnosti – naravno za ona preduze a gde su nam podaci bili dostupni.

28 Naravno, ove podatke treba uzeti sa rezervom jer se odnose na 2005. godinu. Na žalost novije podatke gradska statistika nije u me uvremenu objavila. No, sasvim je jasno da gradska uprava zna ajno ulaže u sve vidove infrastrukture, pa je za o ekivati da su ovi pokazatelji u me uvremenu pove ani.

55

staro gvož e (2.480 tona). Sva preduze a javne isto e su prema evidenciji iz 2006.

godine raspolagala sa 444 vozila, od ega je 300 bilo vozila za odnošenje sme a a 144

za pranje i iš enje ulica.

Proizvodnja vode i odvod otpadnih voda: Javno komunalno preduze e Beogradski

vodovod i kanalizacija je javno preduze e, u državnoj svojini, osnovano od strane

Skupštine Grada Beograda. Ima dva tehnološka sistema vezana za preradu i distribuciju

površinskih i podzemnih voda i odvo enje upotrebljenih i atmosferskih voda sa

teritorije grada Beograda. Danas je Beogradski vodovod i kanalizacija jedno od

klju nih javno-komunalnih preduze a u Beogradu i svakako jedan od najve ih

tehnoloških sistema vodosnabdevanja i sistema prikupljanja otpadnih voda u regionu.

Organizacija pija ne delatnosti: Najve e pravno lice koje se u Beogradu i Srbiji bavi

pija nom delatnoš u je Javno komunalno preduze e “Gradske pijace” iz Beograda.

Osnovna delatnost preduze a je održavanje i opremanje pijaca i objekata na pijacama i

izdavanje objekata i prostora na pijacama za prodaju poljoprivredno – prehrambenih i

drugih proizvoda na malo.

Najzna ajniji objekti koji posluju u sastavu preduze a su: Pijaca za promet na veliko

(Kvantaška pijaca), Otvoreni tržni centar (Buvljak), pijaca Zeleni Venac i pijaca

Kaleni . Sve pijace u okviru JKP „Gradske pijace” su na užem gradskom podru ju i

razvrstane u etiri zone prema lokaciji, odnosno ekskluzivnosti i to: ekstra zona, prva

zona, druga zona i tre a zona.

Generalno re eno, kvalitet pija nih kapaciteta u Beogradu nije na zavidnom nivou.

Pijace su mesta gde se po pravilu trguje svežim proizvodima koji se esto uvaju u

neadekvatnim uslovima. Proces obnavljanja nove opreme na pijacama je relativno spor,

što se posebno odnosi na pijace koje su udaljene od užeg gradskog jezgra. Stoga se u

budu em periodu o ekuju dalja ulaganja u pove anje kvaliteta postoje e mreže, kao i

ulaganja u nove objekte tržnica na malo.

56

Slika 25. Pijaca Zeleni venac

Na kraju možemo konstatovati da je primetan porast obima aktivnosti komunalnih

delatnosti Beograda u poslednjih nekoliko godina, ali da nivo kvaliteta ovih usluga još

uvek nije na onom nivou koji bi bio podstrekuju i za razvoj privrede i posebno turizma

grada.

SWOT analiza privrednih grana Beograda koje su bitne za turizam

Rezime prethodno ura ene analize stepena i karakteristika razvoja privrede Beograda,

sa posebnim osvrtom na one delatnosti koje su bitne za razvoj turizma dajemo SWOT

matricom:

57

Slika 26. SWOT privrede Beograda koja je u funkciji razvoja turizma

ŠANSEDalje približavanje zemlje i Grada

evropskim integracijama i infrastrukturno vezivanje za ruske sirovinske izvore;

Pove anje ulaganja stranih investitora u trgovinsku (što ve postoji) i posebno komunalnu oblast privrede Beograda (koncesije stranim firmama za bavljenje javnom isto om, proizvodnjom i distribucijom vode, javnim parking uslugama itd.);

Ve a ulaganja u infrastrukturu iz samog budžeta grada.

PRETNJEUsporavanje privrednih i politi kih

integracija zemlje; Zatvaranje zemlje i grada za brži ulazak

stranih investitora, posebno u komunalne delatnosti (gde je npr. primena tzv. ugovora PPP, tj. javnog i privatnog parstenrstva odli no rešenje i za privatni i za javni sektor);

Zaustavljanje razvoja konkurencije u trgovinskom sektoru i dalja koncentracija tržišnog u eš a u rukama malog broja lanaca;

Neulaganje u gradnju veletržnice, kao trgovinsko-komunalne institucije koja nedostaje u kanalima distribucije lako kvarljivih proizvoda;

Usporavanje razvoja komunalnih preduze a.

SNAGEStalni porast ukupne privredne

aktivnosti Beograda; Korektan nivo razvoja mreže i

aktivnosti trgovine na veliko; Nove tendencije u rasporedu mreže i

prisutnost skoro svih relevatnih robnih marki u domenu trgovine na veliko vozilima i rezervnim delovima;

Dobra osnova za dalji razvoj pija nedelatnosti i ulazak u neki oblik PPP saradnje;

Sasvim solidne performanse u proizvodnji vode i odvo enju otpadnih materija;

Korektan nivo razvoja tercijalnog finansijskog sektora, uz prisutnost skoro svih oblika bankarskih usluga, kao i usluga iz domena osiguranja.

SLABOSTIMali procenat u eš a šire i uže

turisti ke privrede u «pravljenju» društvenog proizvoda;

Još nedovoljan nivo razvoj trgovinske mreže, posebno u trgovini na malo, kao i zna ajno ve i stepen koncentracije u domenu svakodnevnih kupovina;

Nekvalitetna organizacija poslova iz domena javne isto e i potencijalni problemi sa nepostojanjem centra za recikliranje otpadnih materija;

Još uvek relativno mali nivo ulaganja u javna kumunalna preduze a iz budžeta grada i vezivanje sufinansiranja i posebno investiranje u ove delatnosti samo iz ovog jednog izvora.

58

2. RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU

2.1. KARAKTERISTIKE TURISTI KOG PROIZVODA

Prema Strategiji razvoja turizma Republike Srbije, postoji devet klju nih proizvoda za

Srbiju kao turisti ku destinaciju i to:

Gradski odmor

Kružna putovanja (turing)

Poslovni turizam i MICE

Zdravstveni turizam SPA+Wellness

Planine i jezera

Nautika

Doga aji

Ruralni turizam

Specijalni interesi

Što se ti e Beograda kao klastera odnosno Grada Beograd, Strategijom razvoja turizma

Srbije je izdvojeno šest klju nih proizvoda i to:

Poslovni turizam i MICE

Gradski odmori

Kružne ture

Doga aji

Specijalni interesi

Nautika

Osnovama za rad na Strategiji razvoja turizma grada Beograda utvr eno je da se u

formulisanju ove Strategije prihvataju osnovni zaklju ci Strategije razvoja turizma

Srbije, što predstavlja i uobi ajeni pristup pri izradi regionalne u odnosu na nacionalnu

strategiju. S tim u vezi, u ovom delu projekta bi e predstavljene i bitne karakteristike i

trendovi na me unarodnom tržištu vezani za klju ne proizvode Beograda kao turisti ke

destinacije, prvenstveno na osnovu zaklju aka Strategije razvoja turizma Srbije.

59

A. POSLOVNI TURIZAM I MICE

OPIS proizvoda

Proizvod poslovnog turizma uklju uje individualna lica koji putuju u odre ene

destinacije iz profesionalnih razloga. S druge strane, MICE proizvod predstavlja

organizovan oblik putovanja tako e povezan s poslovnim motivima. Ovaj proizvod

uklju uje, sve ljude s poslovnim motivima, isklju uju i radnike na privremenom radu.

Glavni motivi dolaska:

individualna poslovna putovanja/sastanci

seminari, programi obrazovanja, treninzi, incentive (podsticajna) putovanja

konvencije i korporativni sastanci

poslovni sajmovi i izložbe

Trajanje

Do 3 dana, re e do 7 dana – blaga sezonalnost (maj-jun, septembar-oktobar)

Rezervacija

Organizovan oblik putovanja (konferencijski centri i hoteli)

Tržište

(Evropska iskustva)

Najve i podsegment – individualna poslovna putovanja

Podsegmenti

o individualna poslovna putovanja i sastanci

o motivacijska ("incentive") putovanja, seminari, programi obrazovanja i

treninga

o konvencije i korporativni poslovni sastanci, kao i

o poslovni sajmovi i izložbe

U evropskim hotelima

individualni poslovni gosti ine 33%

u esnici kongresa, konferencija i sajmova – 17%

odmorišni gosti i ostali – 50%

Naj eš e traženi MICE sadržaji:

gradski hoteli 69%

kancelarijski prostor – 34%

60

konferencijski centar 32%

hoteli izvan urbanih naselja – 31%

rezorti – 31%

posebni prostori – 21%

brod – 8%

Klijenti/Turisti

25-55 godina – pretežno muškarci

63% zara uje preko 100.000 $/god.

putuju avionom i automobilom

40% rezerviše smeštaj putem interneta

50% odseda u hotelima visoke ili više klase

61% daje prednost hotelima iz poznatog lanca brenda

2% nezavisni ili porodi ni hoteli

Odsedanje u hotelima – poslovni susreti, SPA centar, ose aj sigurnosti

Glavni klijenti

korporativni gosti

individualni poslovni gosti

vlada, državne, regionalne i globalne agencije

avio posade

Potencijal proizvoda

o ekuje se premanentni rast MICE gostiju (ukupna potrošnja 2003-2013. ve a

za 73,4%) usaglašen sa promenama u dinamici globalnih i regionalnih

poslovnih aktivnosti

kvalitet/kapacitet hotelskog smeštaja

konferencijski centar/kapaciteti

business/convention biro

Distribucija/komercijalizacija – prodaja

Baza razvoja MICE proizvoda

usaglašeni hotelski kapaciteti 4 i 5* sa maksimalnim konferencijskim

kapacitetima

61

poseban gradski biro za MICE aktivnosti u sprezi sa organizatorima doga aja i

turisti kim agencijama

dostupnost svih važnih podataka na internetu (konferencijski kapaciteti, hoteli,

prevoz, informacije o destinaciji)

B. GRADSKI ODMORI

Opis proizvoda

Kratki (gradski) odmor ili "City break" proizvod je kratki odmor, koji obi no traje

izme u jednog i etiri dana, ponekad i duže, a predstavlja drugi, tre i ili etvrti odmor u

godini. Glavni motivi su: posao, istorijsko nasle e, kultura, šoping, doga aji i no ni

život.

Tržište kratkih (gradskih) odmora je podeljeno izme u organizovanih paketa (prevoz,

smeštaj) i individualno organizovanog odmora. Zbog sve ve eg broja tzv. "low-cost"

avioprevoznika koji ine sve više evropskih destinacija dostupnima, potencijalni turisti

sve više samostalno organizuju sve aspekte putovanja, od prevoza, preko smeštaja u

hotelu kao i ostalih usluga u destinaciji.

Glavni motiv dolaska:

istorijsko nasle e

kultura

šoping

doga aji

no ni život

Trajanje

1-4 dana - cele godine

3-5 dana – april-maj/jun-avgust/septembar-oktobar

Rezervacija

Samostalna putem interneta, sopstveni prevoz, smeštaj, hotel

Tržište

(Evropska iskustva)

Odmor u gradu – 60%

62

Poseta prijatenjima i rodbini – 23%

Poslovni razlozi – 17%

Deo kružnih putovanja

Usputne stanice ka ili destinaciji glavnog odmora

Klijenti

pojedinci

parovi bez dece/sa odraslom decom

mladi 15-25 godina

Potencijal proizvoda

dostupnost direktnim letovima „low cost“ aviokompanije

paketi gradskih odmora 2-3 komplementarna grada

Distribucija/komercijalizacija – prodaja

saradnja sa organizatorima putovanja – brošure

snažna DMO

internet portal gradske destinacije

saradnja sa low cost avio-kompanijma

lokalni asopisi, sajmovi, internet oglasi

C. KRUŽNE TURE

Opis proizvoda

Postoje dve osnovne vrste ovog proizvoda:

Turing više zemalja/destinacija

Turing unutar jedne zemlje/destinacije

Ve ina tura traje 2-3 no enja.

Obi no svaka tura ima neku svoju temu, pri emu je uobi ajeno, zavisno od karaktera

ture nabrojati 5 glavnih kategorija ovog proizvoda:

Turing uživanja – bez specijalne teme

Turing scenografije – prou avanje prirodnih, istorijskih i kulturnih atrakcija

Istraživa ki turing – istraživanje sopstvenih mogu nosti i posebnih interesa

63

Egzoti an turing – sli an istraživa kom sa ekstremnijim na inom provo enja

vremena

Kruzing – upoznavanje destinacije na druga iji na in

Tržište

Turing užitka – 40%

Turing scenografije – 16,6%

Istraživa ki turing – 15%

Egzoti ni turing – 15%

Kruzing – 13,4%

Turing ima potpuno definisano ciljno tržište i s toga je vrlo lako penetrirati se na tržište.

Klijenti

Stariji parovi bez dece, mla i parovi bez dece, grupe, individualni turisti

(penzioneri).

Uživaju u predelima i društvu, vole umetnost (balet, operu), specijalne prirodne

atrakcije, šoping, gastronomija/vina, kvalitetan smeštaj u hotelima, u estvuju u

peša enju, biciklizmu, posmatranju ptica; jedrenje, golf.

Potencijal proizvoda

Izuzetno velika baza potencijalnih korisnika.

Male infrastrukturne potrebe za lansiranje turing proizvoda

Distribucija/komercijalizacija – prodaja

Organizatori putovanja

Turisti ke agencije

Internet.

D. DOGA AJI

Opis proizvoda

Doga aj je specifi an proizvod koji se održava samo jednom godišnje i ima jak uticaj

na kreiranje imidža o nekoj destinaciji odnosno promoviše turizam odre ene destinacije

putem autonomne privla ne snage samog doga aja i podsti e goste na direktno

64

u estvovanje i uklju enost. Da bi postali deo turisti ke ponude neke destinacije,

doga aji, po pravilu, moraju da privla e u esnike i/ili posmatra e koji nisu deo lokalne

zajednice. Turisti ke destinacije nastoje da kreiraju celogodišnji kalendar razli itih

doga anja kako bi ostvarile celogodišnju ponudu.

Trajanje doga aja kao proizvoda 3-5 dana – dodatna aktivnost tokom glavnog odmora.

Tipovi doga aja

Kultura - festivali, karnevali, verske manifestacije, parade, istorijske

komemoracije

Umetnost i zabava - koncerti, ostale javna izvo enja, izložbe, ceremonije,

dodele nagrada

Ekonomija i trgovina - sajmovi, berze, potroša ki sajmovi, izlaganja, sastanci

i konferencije, doga aji publiciteta, doga aji prikupljanja pomo i

Sportska takmi enja - profesionalna, amaterska

Obrazovanje i nauka - seminari, radionice, kongresi, interpretativni doga aji

Rekreacija - igre i sport za zabavu, razonoda

Politika i država - inauguracije, investicijske konferencije, VIP posete,

sednice, skupovi

Privatni doga aji - godišnjice, porodi na okupljanja, zabave

Tržište

1-4 miliona dolazaka po jednom doga aju

preko 80% u esnika se ponovo vra a

Klijenti

Doga aj za turiste predstavlja obi no tre e ili etvrto putovanje u godini i traje,

u proseku, od jednog do tri dana

18-55 godina

Individualci 18-25 godina

grupe 25-35 godina

parovi 45-55 godina

Zainteresovani i za atrakcije, šoping, gastronomiju, no ni život

Vreme ostajanja 3-5 dana

65

Potencijal proizvoda

Ovaj proizvod je izuzetno privla an i zbog višestrukih, esto nemerljivih, koristi koje

donosi lokalnoj zajednici/destinaciji, posebno u slede im kategorijama:

Imidž - širenje pozitivnih vibracija o zemlji

Ekonomske koristi - pove ana potrošnja turista i stvaranje novih radnih mesta

Turisti ke/komercijalne koristi - pove ano znanje o regiji kao turisti koj

destinaciji, pove ano znanje o potencijalu investiranja i komercijalnh aktivnosti

Materijalne koristi - izgradnja novih sadržaja kao i unapre enje lokalne

infrastrukture

Socio-kulturne koristi - pove anje nivoa lokalnog interesa i u estvovanja u

aktivnostima vezanim za doga aj, poja avanje tradicionalnih regionalnih

vrednosti i obi aja

Psihološke koristi - pove ani lokalni ponos i duh zajednice, pove ani nivo

razumevanja druga ijih percepcija i pogleda na život

Politi ke koristi - pove ana me unarodna poznatost regije/zemlje i njenih

vrednosti; promocija politi kih vrednosti.

Distribucija/komercijalizacija – prodaja

internet

turisti ke agencije

brošure

E. SPECIJALNI INTERESI

Opis proizvoda

Proizvod posebnih interesa sastoji se od više tržišnih niša, a predstavlja odmorišnu

aktivnost koja se doga a u neobi nom, egzoti nom, udaljenom ili divljem okruženju.

Usko je povezan sa visokim nivoom u estvovanja u aktivnostima od strane turista, a

naj eš e se doga a na otvorenom prostoru. Proizvodi posebnih interesa su ve inom

vezani za odre enu sezonu, ali pošto postoji veliki broj tržišnih niša u sklopu ovog

proizvoda, proizvod je atraktivan tokom cele godine. Ovaj proizvod obi no predstavlja

tre i odmor u godini, ili dodatnu aktivnost tokom glavnog odmora.

66

Blage aktivnosti

kampovanje

peša enje

bicikizam

re na ekspedicija

vožnja 4x4

aktivnosti vezane uz prirodu

jahanje

ribolov

lov

Snažne aktivnosti

kanu/kajak

prou avanje kanjona

prou avanje pe ina

planinski biciklizam

kros-kantri skijanje

planinarenje i peša enje/treking

paraglajding

rafting

slobodno penjanje

džip safari

Trajanje 3-5 dana ili jedan dan ukoliko je u pitanju dodatna aktivnost tokom glavnog

odmora

Tržište

Individualni putnici – 44%

Organizovane grupe – 56%

Klijenti

36-55 godina starosti (blage aktivnosti) – spremni na lošiji smeštaj i

kampovanje.

67

Individualci, grupe prijatelja, porodice sa decom.

Potencijal proizvoda

Posebni interesi su sve više u standardnoj ponudi velikih agenata i organizatora

putovanja/dodatak glavnom proizvodu.

Distribucija/komercijalizacija – prodaja

Specijalizovane turisti ke agencije, novine, magazini, asopisi, internet, li na

preporuka

F. NAUTIKA

Opis proizvoda

Nauti ki proizvod vezan uz mirne vode je plovidba rekama i jezerima, koji osim

glavnog motiva plovidbe uklju uje i koriš enje svih objekata nauti ke infrastrukture i

komplementarnih proizvoda i usluga u funkciji turizma (marine, pristaništa i vezovi,

smeštaj, prehrana, zabava, kultura). Ovaj proizvod predstavlja drugi ili tre i odmor u

godini, a traje, u proseku, izme u 5 i 10 dana.

Glavne grupe proizvoda su:

plovidba malih brodova po rekama i jezerima – 2-4 osobe

rent-a-boat – iznajmljivanje malih i srednjih brodova i jedrilica, reke i jezera 4-

12 osoba

kruzing – ve i i veliki brodovi od 200-300 osoba

baržing – teglja i adaptirani za turisti ku plovidbu

Kružna putovanja rekama kroz više zemalja 7-21 dan (danju plovidba, no u na

vezu/pristanu)

Razgledanje mesta i destinacije, izleti u okolinu, ponuda posebnih interesa

(posmatranje ptica, biciklizam i peša enje).

68

Tržište Dunav je najpopularnija od svih reka.

Prose no trajanje krstarenja – 9,7 no enja (5-6 dana 46%; 8-14 dana - 40%; 1-5

dana - 6%.

Prose na cena krstarenja po danu iznosi 160 EUR.

Klijenti

Iz urbanih sredina, više ili visoko obrazovanje, 25-55 godina, grupe prijatelja

25-35 godina, individualci 35-45 godina, parovi 45-55 godina.

Dodatno žele: obilazak mesta u okolini, kulturne i istorijske atrakcije, posebni

interesi radi ponovnog povratka radi nekog drugog turisti kog proizvoda.

Potencijal proizvoda

Visok trend rasta, sve ve i broj mladih, otvaranje novih plovnih puteva u

novim destinacijama Evrope.

Distribucija/komercijalizacija – prodaja

Za individualne korisnike važna je kvalitetna nauti ka infrastruktura (marine,

benzinske stanice, privezišta i pristaništa na pravim mestima)

Za rent-a-boat pored nauti ke infrastrukture više rent-a-boat kompanija sa

sopstvenom flotom brodi a.

Za kruzing/baržing – uska saradnja sa specijalizovanim operatorima da se reka

uklju i u njihovu ponudu.

U eš e na me unarodnim sajmovima turizma i specijalizovanim sajmovima,

snažna destinacijska menadžment kampanja, koja e koordinirati sve aktivnosti.

Specijalizovani organizatori putovanja, arter agencije, internet.

Imaju i u vidu klasterski pristup razvoju turizma Srbije bi e prikazan pristup koji je

primenjen u Strategiji razvoja turizma Srbije i mesto Beograda, kao predmeta ove

studije, u okviru takvog koncepta.

69

Teritorija klastera Beograd prema Strategiji razvoja turizma Srbije

Ve i gradovi/opštinski centri u okviru klastera su i Sremska Mitrovica, Stara i

Nova Pazova, Pan evo, Smederevo, Kovin, Požarevac, Bela Crkva i Golubac

Dužina zapad/istok 185 km, širina sever/jug 50 km

Površina teritorije 9.250 km2

70

Površina teritorije koju je Strategija razvoja turizma definisala kao Klaster

Beograda iznosi oko 9.250 km2.

Površina teritorije koja je tretirana Regionalnim prostornim planom

administrativnog podru ja grada Beograda iznosi 3.224 km2.

Površina teritorije koja je tretirana Generalnim urbanisti kim planom Beograda

iznosi oko 776 km2 (77.602 ha).

Površina centralne zone u kojoj su usredsre eni najvredniji turisti ki resursi

Beograda iznosi oko 32 km² (3.206 ha) što iznosi 4,12% od površine GUP-a,

odnosno 1% od teritorije administrativnog podru ja, a tek 0,34% od definisane

teritorije Klastera Beograda.

Strategijom razvoja turizma Srbije ukazano je da vizija turisti kog razvoja predstavlja

funkcionalnu i inspirativnu idealnu sliku turizma u nekoj destinaciji u vremenskom

periodu za koji se donosi. U tom smislu ona predstavlja ne samo osnovno polazište ve i

najkriti niju komponentu turisti ke politike neke zemlje. Ovo ukazuje da se, pored

prostornog obuhvata, mora definisati i vremenski horizont predmetne strategije.

71

Kao jedno od bitnih uporišta formulisanja strategije razvoja turizma Beograda

koriš ena je Strategija razvoja grada Beograda koja obuhvata razdoblje od 2008 –

2012. godina i odnosi se na 17 gradskih opština (10+7). Ova Strategija u domenu

turizma postavlja kao osnovni cilj reafirmaciju turizma kao zna ajne privredne i

kulturne delatnosti koja e doprineti razvoju Beograda kao zna ajne i atraktivne

metropole jugoisto ne Evrope na Dunavu konkurentne ostalim dunavskim

metropolama. To zahteva sistematsku valorizaciju svih raspoloživih potencijala grada,

skladno povezanih u poteze i celine konkurentne na evropskom tržištu. S tim u

vezi, u nastavku je predstavljeno sadašnje stanje razvoja u oblikovanja turisti kog

proizvoda:

Turisti ki resursi i formirani turisti ki proizvodi povezuju se u portfolije

proizvoda koji ine tržišno konkurentne komercijalne celine.

Vremenski se svrstavaju u zavisnosti od pripremljenosti za izlazak na tržište

turisti ke tražnje u tri grupe:

1 – odmah (2009. god.)

2 – u bliskoj budu nosti (2013. god.)

3 – u ciljnom roku (2018. god.)

Prostorno - portfoliji se formiraju vezano za: koridore - zone - reone

Imaju i u vidu sadašnje stanje u nastavku su predstavljeni primeri portfolija turisti kih

proizvoda koridora:

Prva Avenija Beograda

- auto kamp (hotel Nacional)

- sportski centar 11. april, Bežanijska Kosa

- veza Tošinim bunarom za staro jezgro Zemuna sa Gardošem

- Beogradska arena

- Sava centar

- hotel Continental

- hotel Hyatt

- most Gazela – Mostarska petlja

- veza Bulevarom Vojvode Miši a sa Beogradskim sajmom, Hipodromom,

Adom Ciganlijom

72

- veza Savskom ulicom – Savski amfiteatar, Kalemegdan, jezgro Starog grada

- veza Top iderska zvezda, Dedinje, Beli Dvor

- Autokomanda – veza stadion Partizan, stadion Crvena Zvezda – sportsko –

rekreacioni centar Banjica

Koridor Beogradske dijagonale

- Kalemegdan sa spomenikom Pobedniku

- Knez Mihailova/Studentski trg

- Trg Republike

- Terazije/Trg Nikole Paši a

- Skupština Srbije/grada Beograda

- Kralja Milana

- Slavija

- Bulevar oslobo enja/spomenik Kara or u, hram Svetog Save, Biblioteka

Srbije/Kara or ev park

- Autokomanda, stadion Partizan, stadion Crvena Zvezda, Banji ka šuma,

sportsko-rekreacioni centar Banjica

- Bulevar JNA

- Memorijalni centar Jajinci

- Motel „1000 ruža“

- Restoran „Kumbara“

- Memorijalni kompleks Avala – spomenik Neznanom junaku

- Hotel „Avala“

- arapi ev brest

- Avalski toranj u izgradnji

73

Zna ajne turisti ke zone Beograda

Urbane zone:

1 – Staro jezgro Beograda

2 – Staro jezgro Zemuna

3 – Savski amfiteatar

4 – Priobalje Dunava

Akvati ke zone:

1 – akvatorija Dunava sa rukavcima i kanalima

2 – akvatorija Save sa Savskim jezerom, ukari kim rukavcem i zimovnikom

3 – jezero Veliko Blato (izme u Ov e i Bor e)

4 – jezero Duboki Potok – Barajevo

Parkovsko – rekreativne zone:

1 – Košutnjak/Top ider

2 – Banjica/Banji ka šuma

3 – Zvezdara/park šuma

4 – Stepin Lug/park šuma

74

Ekološko – turisti ke zone:

1 – Ada Ciganlija/Ada Me ica/Makiš

2 – Ratno ostrvo/ostrvo aplja

3 – Ada Huja sa bezimenom adom (Velikoselski rit)

4 – Avala sa dolinom Zavojni ke reke

Ruralne zone:

1 – Sremsko/Banatska

2 – Podavalsko/Gro anska

3 – Lipova ko/Obrenova ka

Ukupno etiri koridora kroz tkivo grada sa obiljem turisti kih proizvoda i 19 atraktivnih

turisti kih zona u pet grupacija proizvoda karakteristi nih prostornih celina od urbanih

do ekoloških sa osobenostima turisti kih proizvoda grupisanih u svojevrsne portfolije

koji ih ine karikama u lancu turisti ke ponude.

75

Kao zna ajne turisti ke zone Beograda namenjene prevashodno lokalnom, odnosno

doma em tržištu, treba pomenuti i zone sedam prigradskih opština sa bogatom

ponudom kulturno-istorijskih spomenika, institucija kulture, manifestacija, prirodnih

atrakcija i mogu nosti za bavljenje turizmom posebnih interesa.

1. Turisti ka ponuda opštine Sur in, potencijali i manifestacije

Manastir Fenek, spomenik „Zlatni krst“, šuma Boj in, jezero Živa a, lovište Crni lug,

sportsko rekreativni centar, Ergela Sur in, Arheološko nalazište Kormandin, salaš i

konji ki klub Stremen, ribnjak Bešmen, šuma Gibovac, Obedska bara, Progarska ada,

Etno ku a Dacevi , 10 crkava (7 pravoslavnih, 2 evangelisti ke, 1 katoli ka),

manifestacije: Srema ki preskok, Fijekerijada, Dani Srema, Strašilijada, Pozorišni

festival male forme.

2. Turisti ka ponuda opštine Obrenovac, potencijali i manifestacije

Obrenova ka banja, Jozi a koliba, Kompleks otvorenih i zatvorenih terena, Sportsko

kulturni centar Obrenovac, Crkva Brvnara, Zabran (šuma, izletište, rezervat, tr anje,

šetnja, plaža, ribolov, 3 restorana, Grin hotel, trim staza), manastir Sv. Nikolaj, esni

dom porodice Mihailovi , etno radionica, Kajak kanu kljub Bora Markovi , Stari mlin,

manifestacije: Pile i ustanak, Ve e nacionalne kuhinje, Vidovdanska regata, Frizbi

open, Savezna izložba pasa svih rasa, Leto pod platanima, Fišerov memorijal,

Me unarodno otvoreno prvenstvo u šahu.

3. Turisti ka ponuda opštine Lazarevac, potencijali i manifestacije

Crkva Sv. Dimitrija, Moderna galerija, arobni vrt, Kamengrad, Vra e brdo, Sportski

centar, površinski kopovi Kolubara (pošumljeni, 200 malih jezera, teren za trke moto-

kros i egzibiciona takmi enja), crkva brvnara kod Brajkovca, manifestacije: Festival

humora za decu, Me unarodni sajam poljoprivrede, ekologije i seoskog turizma, Uli na

trka, Likovni susreti Grujice Lazarevi a, Dan p elarstva, Okreni pedalu (celodnevni

boravak u prirodi), industrijsko nasle e (rudarstvo i energetika).

4. Turisti ka ponuda opštine Barajevo, potencijali i manifestacije

Veliki borak, Akumulaciono jezero „Duboki potok“, restorani na Ibarskoj magistrali,

Crkva brvnara u Vrani u, Mati a ku a, Ljubinkova ku a, Ku a Jevti a, Milovanovi eva

76

ku a, KUD Vrani , 13 fudbalskih klubova, manifestacije: Dani Budimira Buce

Jovanovi a, Ilije i Milije Spasojevi a i Radomira Mitrovi a Barajevca, Dani kneza Sime

Markovi a, Sabor u Vrani u (Atelje Pavle i Branka Stajevi a).

5. Turisti ka ponuda opštine Sopot, potencijali i manifestacije

Planina Kosmaj, Sporsko rekreativan centar „Babe“, šumski kompleks sa lovištem

„Izletište Trešnja“, vešta ko jezero, Manastir Tresije, Kleopatrina esma, Ruševine

manastira Kastaljan (selo Nemaniku a), Drveni zvonik, Spomenik vojvodi Janku

Kati u, Doksat (konak kneza Miloša), ku a porodice Žujovi , 10 restorana,

manifestacije: Sofest (filmski festival posve en producentima), Dani Milovana

Vidakovi a, Sabor frulaša…

6. Turisti ka ponuda opštine Mladenovac, potencijali i manifestacije

Selters banja, Kora i ka ku a, Planina Kosmaj, Manastir Pavlovac, Spomen park esma

Crkvenac, Spomen komleks Crkvine, Crkva Uspenije Presvete Bogorodice, Spomenik

ratnicima, Spomen kompleks Varovnice, manifestacije: Izložba cve a, Me unarodni

de iji festival folklora, Parada automobila W, Takmi enje u uli noj košarci,

Me unardoni festival folklora u selu Vlaška, Likovna kolonija, Pozorišni festival...

7. Turisti ka ponuda opštine Grocka, potencijali i manifestacije

Nalazište u Vin i, Varoške i seoske ku e, Manastir Rajinovac, Centar za kulturu

(Ran i eva ku a i dvorište - Etnovaroš Grocka), Vila profesora Bogdana Gavrilovi a,

ribolov, manifestacije: Spasovdanski sabor harmonikaša Srbije, Uskršnje nadigravanje,

Me unarodni festival folklora “Kreni kolo”, Likovna kolonija “Radmilovac”,

Gro anske sve anosti (7 dana sportskih sve anosti, muzike, igre, riblja orba “Zlatni

kotli Srbije”), Saborovanje...

2.2. SMEŠTAJNI KAPACITETI

Podaci o broju strukturi smeštajnih kapaciteta razlikuju se u zavisnosti od koriš ene

metodologije i vremena obuhvatanja. Žele i da prikažemo relativno skorije stanje

koristilo smo se podacima Turisti ke organizacije Beograda, prema kojima, podru je

Grada Beograda, na kraju prve polovine 2008. godine raspolaže slede im smeštajnim

kapacitetima:

77

- Hoteli 5* - 4 hotela (1 u širem podru ju grada: „President” Kovilovo)

- Hoteli 4* - 12 hotela

- Hoteli 3* - 19 hotela (2 u širem podru ju grada: „Country Club Babe” na

Kosmaju i „Su evi M” na Avali)

- Hoteli 2* - 10 hotela (3 u širem podru ju grada: „Avala” na Avali,

„Obrenovac” u Obrenovcu i „Radmilovac” u Vin i)

- Hoteli 1* - 3 hotela

- Dizajn hoteli – 1 hotel

- Moteli – 2 motela

- Vile, pansioni i apartmanski objekti – 5 objekata

- Kampovi – 1 kamp (kamp ''Dunav'' u Zemunu)

- Kona išta (preno išta) – 5 objekata

- Hosteli – 46 hostela

Aktuelni podaci za vile, kona išta, preno išta i drugi nekategorizovani smeštaj ukazuju

da takvih smeštajnih jedinica ima oko 30.

Struktura hotela na podru ju grada Beograda prema kategorijama je slede a:

Tabela 1. Struktura hotela po kategorijama – podru je grada Beograda

Kategorija hotela Broj hotela U eš e % ***** 4 8,2 **** 12 24,5 *** 19 38,8 ** 10 20,4 * 3 6,1 Ostalo 1 2,0 Ukupno 49 100,0

Izvor: Podaci Turisti ke organizacije Beograda (www.tob.co.yu)

Iz tabele se vidi da u strukturi hotela po kategorijama prednja e hoteli sa 3*, slede hoteli

sa 4* i 2*, dok je najmanje hotela sa 5* i 1*.

U Tabeli 2. dat je pregled smeštajnih kapaciteta beogadskih hotela po kategorijama, kao

i vlasni ki status hotela (stanje sredinom 2008. godine).

78

Tabela 2. Hotelski kapaciteti na podru ju grada Beograda, po kategorijama

Hotel Broj soba Broj ležaja Vlasni ki status 5* 374 517 Aleksandar Palas 9 18 P Hyatt Regency Belgrade 301 360 Hotelski lanac Zlatnik 37 50 P President - Kovilovo 27 89 P 4* 1.647 2.461 Admiral Club 17 20 P Balkan 87 159 P Best Western M 180 300 Hotelski lanac Best Western Šumadija 103 136 Hotelski lanac Continental Beograd 415 534 P IN Hotel Beograd 187 284 P Holiday Inn 140 209 Hotelski lanac Majestic 87 120 P Moskva 130 210 P Palace 86 140 D Slavija Lux 90 179 D Zira 125 170 P 3* 1.255 2.182 Astoria 69 129 D Kasina 84 150 P Le Petit Piaf 12 24 P Metropol Palace - - P Hotel N 111 170 P Nacional 58 110 P Orašac 13 35 P Park 122 200 P Pošta 32 58 P Prag 116 190 P Rex 92 151 P Royal 105 190 P Skala 16 30 P Splendid 49 84 P Slodes 26 36 P Srbija 237 390 P Union 60 101 P Country Club – Babe 41 106 P Su evi M – Avala 12 28 P 2* 762 1.335 Beograd 57 110 D Excelsior 55 100 P Lav 31 46 P Putnik 90 180 P Slavija 348 560 D

79

Taš 17 30 P Trim 25 38 P Avala 16 32 P Obrenovac 103 209 D Radmilovac 20 30 P 1* 97 189 Bristol 52 99 D Central 30 50 P Mihajlovac 17 40 P Ostali hoteli 61 122 Design Hotel Mr President 61 122 P UKUPNO: 4.196 6.806 Izvor: Podaci Turisti ke organizacije Beograda (www.tob.co.yu)

Na osnovu podataka iz Tabele 2. u slede oj tabeli je prikazana struktura smeštajnih

jedinica (soba) i ležaja po kategorijama u hotelima na podru ju Beograda:

Tabela 3. Struktura smeštajnih jedinica i ležaja po kategorijama hotela

Kategorija Broj soba U eš e % Broj ležaja U eš e % 5* 374 8,9 517 7,6 4* 1.647 39,2 2.461 36,2 3* 1.255 29,9 2.182 32,0 2* 762 18,2 1.335 19,6 1* 97 2,3 189 2,8 Ostalo 61 1,5 122 1,8

UKUPNO 4.196 100 6.806 100

Izvor: Podaci Turisti ke organizacije Beograda (www.tob.co.yu)

Kao što se vidi iz Tabele 3. u hotelima Beograda po broju smeštajnih jedinica i ležaja

dominiraju hoteli kategorije 4* i 3* (68,2% ukupnog broja ležaja), odnosno hoteli

srednje i srednje više kategorije. Hoteli visoke kategorije imaju skromno u eš e (7,6%

ukupnog broja ležaja), dok hoteli niže kategorije (1* i 2*) u estvuju sa nešto više od

jedne petine ukupnog broja ležaja (22,4%).

Ukupni smeštajni kapacitet tri beogradska motela iznosi 145 ležaja u 73 sobe.

Ukupni smeštajni kapacitet beogradskih hostela iznosi 2.910 ležaja u 786 soba. U

hostelima koji posluju u okviru studentskih i u eni kih domova i koji su dostupni

turistima samo sezonski (ima ih 9) ukupni smeštajni kapacitet je 2.165 ležaja u 592

sobe. Ostali hosteli koji posluju tokom cele godine su manjeg pojedina nog kapaciteta,

tako da u preostalih 37 hostela ima ukupno 745 ležaja u 194 sobe.

80

Smeštajni kapacitet u pansionima, vilama i kona ištima na podru ju Beograda iznosi

262 ležaja u 115 soba.

Kategorizacija privatnog smeštaja na podru ju Grada Beograda zapo eta je 2005.

godine. Objekti privatnog smeštaja kategorišu se u rasponu od 1 do 5 zvezdica. Ukupni

smeštajni kapaciteti registrovanog kategorizovanog privatnog smeštaja u Beogradu,

prema podacima Turisit ke organizacije Beograda, iznose 128 ležaja u 67 smeštajnih

jedinica (sobe, apartmani, stanovi).

Ukupni smeštajni kapacitet beogradskih kampova iznosi 84 ležaja.

Tabela 4. Struktura smeštajnih objekata u Beogradu po broju ležaja

Vrsta objekta Broj ležaja U eš e u % Hoteli 6.806 83,3 Moteli 145 1,8 Hosteli* 745 9,1 Kampovi 84 1,0 Privatni smeštaj 128 1,6 Ostali objekti 262 3,2 Ukupno 8.170 100

* Uzeti su u obzir samo hosteli koji rade preko cele godine Izvor: Turisti ka organizacija Beograda (www.tob,co.yu)

Iz prethodne tabele može se zaklju iti da po broju ležaja na podru ju Beograda

ubedljivo prednja e hotelski objekti (83,3%), dok je zadovoljavaju e i u eš e hostela

(9,1%). Kapaciteti svih ostalih objekata su zanemarljivi (ukupno 7,6%).

Tabela 5. No enja turista prema vrstama objekata za smeštaj na podru juBeograda u razdoblju 2000-2006. godine (u hiljadama), bez kola za spavanje

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. Ukupno 1.926,5 1.108,8 1.195,0 1.096,8 1.165,5 1.166,7 1.147,4 Hoteli 815,8 912,6 983,3 890,1 895,8 903,3 884,5 Moteli 8,0 8,2 9,1 7,6 6,0 6,0 5,4 Preno išta 57,1 40,4 58,8 81,1 140,0 124,1 112,5 Pansioni 4,3 6,0 14,8 8,7 2,0 1,8 1,0 Kampovi 3,1 1,5 3,3 3,7 3,3 5,1 4,9 Privatni sm. - - - - - - - Ostali objekti 138,2 139,0 123,0 105,4 118,5 126,5 139,1 Radni ka od. - 1,0 2,6 0,2 - - - Izvor: Statisti ki godišnjak Beograda 2006.

81

Najve i deo turisti kog prometa u Beogradu realizuje se u hotelima u kojima je, uz

varijacije u pojedinim godinama ostvareno izme u 816 i 980 hiljada no enja. U 2006.

godini, u beogradskim hotelima je evidentirano 884,5 hiljada no enja, što predstavlja

77% ukupnog broja no enja. Na drugom mestu se nalaze ostali objekti (10%) i

preno išta (8%). Broj realizovanih no enja u motelima, pansionima i kampovima je

izrazito mali tokom celog posmatranog perioda.

Tabela 6. No enja turista prema vrstama objekata za smeštaj na podru juBeograda u 2007. godini ( hiljadama)

Vrsta objekta Ukupno Doma i Strani Ukupno 1.341,2 551,2 790,0 Hoteli 987,3 298,5 688,8 Moteli 6,3 4,6 1,7 Preno išta 117,0 100,3 16,7 Kampovi 6,6 1,3 5,3 Banjska le ilišta 135,5 135,0 0,5 Ostali objekti 9,4 4,1 5,3 Hosteli 79,1 7,4 71,7 Izvor: Zavod za informatiku i statistiku, Beograd

U 2007. godini je u hotelima ostvareno 74% ukupnog broja no enja turista. Strani

turisti su po broju no enja u 2007. godini bili dominantni u hotelima (70%), hostelima

(91%) i kampovima (80%), dok su doma i turisti preovladavali u ostalim oblicima

smeštaja.

SWOT analiza smeštajnih objekata u Beogradu:

Prednosti:

Raznovrsnost smeštajne ponude

Ve ina smeštajnih objekata se nalazi na užem podru ju grada

Postojanje hotela koji su deo me unarodnih hotelskih lanaca

Relativno zna ajan broj renoviranih hotela i novih hotela svih kategorija

Hoteli sa ponudom sadržaja za organizovanje skupova

Veliki broj hostela

Postojanje evidencije i kategorizacije privatnog smeštaja

Relativno dobra struktura zaposlenih u objektima za smeštaj

Tradicionalna uslužnost zaposlenih

82

Nedostaci:

Nedovoljan broj hotela pojedinih kategorija, pre svega visoke kategorije

Nedovoljan broj hotela srednje kategorije namenjenih turistima koji dolaze radi

provo enja odmora

Mali broj smeštajnih objekata je mogu e rezervisati preko me unarodnih

rezervacionih sistema

Neodgovaraju i pristup nekim smeštajnim objektima u centru grada

Nedostatak parkinga u ve ini smeštajnih objekata u centru grada

Neodgovaraju i kvalitet infrastrukture u smeštajnim objektima koji nisu

renovirani

Nedovoljna veli ina soba u jednom broju smeštajnih objekata

Neprimenjivanje standarda protivpožarne zaštite

Nedovoljna ure enost kampova

Objekti za smeštaj uglavnom ne nude gostima sadržaje van svojih usluga

Šanse:

Povoljne dugoro ne tendencije u me unarodnom turizmu i u regionu

Stabilizacija politi ke i ekonomske situacije u Srbiji i njeno uklju ivanje u

evropske integracije

Pozitivne promene u stavu gradskih vlasti prema razvoju Beograda kao

turisti ke destinacije

Podsticaji doma im i stranim investitorima

Uvo enje me unarodnih standarda

Pove anje broja hotela u sastavu me unarodnih hotelskih lanaca

Dugoro na pozitivna kretanja na strani turisti ke tražnje (city break, MICE)

Pretnje:

Globalna ekonomska recesija u narednih nekoliko godina

Nestabilno politi ko, pravno i ekonomsko okruženje u zemlji

Nedovoljno regulisani imovinsko-pravni odnosi u vezi sa dobijanjem razli itih

dozvola

Visoki troškovi koji su potrebni za razvoj novih smeštajnih objekata

83

3. KARAKTERISTIKE TURISTI KE TRAŽNJE

3.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE

Beograd spada u red vode ih turisti kih destinacija u Srbiji sa u eš em u ukupnom

broju posetilaca od preko 30% i u ukupnom broju no enja blizu 20%.

Pre analize ispoljene dinamike turisti kog prometa na podru ju Beograda u periodu

2000-2007. godine, neophodno je dati slede e napomene:

dokumentacionu osnovu predstavljaju zvani ni podaci Republi kog zavoda za

statistiku objavljeni u statisti kim godišnjacima od 2000. do 2006. godine;

izuzetak predstavlja 2007. godina jer su u analizi koriš eni podaci Zavod za

informatiku i statistiku, Beograd;

neophodno je naglasiti da postoje zna ajne razlike u objavljenim podacima

gradskog i republi kog zavoda za statistiku za 2007. godinu; prema podacima

gradskog zavoda za statistiku evidentiran je ve i broj posetilaca u Beogradu za

41,9 hiljada, a broj no enja je ve i za 212,4 hiljade u odnosu na podatke

objavljene u Saopštenju Republi kog zavoda za statistiku br. 20 od 30.01.2008.

godine.

Tabela 1. Broj turista na podru ju Beograda u periodu 2000-2007. godine - u hiljadama

GodinaUkupan broj

turistaIndeks

Broj turista bez kola za spavanja

Indeks

2000. 795,8 - 404,2 - 2001. 765,1 96,1 471,8 116,7 2002. 788,6 103,1 492,9 104,5 2003. 728,1 92,3 464,0 94,1 2004. 692,9 95,2 473,2 102,0 2005. 674,8 97,3 475,2 100,4 2006. 705,4 104,5 486,4 102,4

Izvor: Statisti ki godišnjaci Beograda 2000., 2001., 2002., 2003., 2004., 2005., 2006., Zavod za

informatiku i statistiku, Beograd (za turisti ki promet u 2007. godini)

84

Tabela 2. Broj no enja turista na podru ju Beograda u periodu 2000-2007. godine- u hiljadama

GodinaUkupan broj no enja

turistaIndeks

Broj no enja bez kola za spavanja

Indeks

2000. 1.418,2 - 1.026,6 - 2001. 1.402,0 98,9 1.108,7 108,0 2002. 1.409,7 100,5 1.114,0 104,8 2003. 1.360,9 96,5 1.096,8 98,5 2004. 1.384,4 101,7 1.165,5 106,3 2005. 1.366,3 98,7 1.166,8 100,1 2006. 1.366,4 100,0 1.147,5 98,3 2007. 1.563,5 98,9 1.341,1 116,9 Izvor: Statisti ki godišnjaci Beograda 2000., 2001., 2002., 2003., 2004., 2005., 2006., Zavod za informatiku i statistiku, Beograd (za turisti ki promet u 2007. godini)

Analiza dinamike i osnovnih obeležja turisti kog prometa bi e prvenstveno zasnovana

na podacima o turisti kom prometu bez prometa realizovanog u kolima za spavanje koji

se statisti ki evidentira kao promet turista na podru ju Beograda. Ocenjujemo da

navedeni statisti ki indikatori koji isklju uju promet turista u kolima za spavanje

realnije odražavaju turisti ka kretanja jer se zapravo na taj na in ne obuhvataju

najve im delom turisti koji koriste ovaj vid transporta na relaciji Beograd – Bar.

Turisti ki promet na podru ju Beograda imao je pozitivnu dinamiku u periodu 2000.-

2007. godine. U 2007. godini registrovano je 542,3 hiljade posetilaca i 1.341,1 hiljada

no enja. U odnosu na baznu posmatranu godinu ukupan broj turista pove an je za preko

138 hiljada (indeks 2007/2000. – 134,2), dok je broj no enja porastao za 314,5 hiljada

(indeks 2007/2000. - 130,6). Pozitivna dinamika prisutna je u svim posmatranim

godinama, sa izuzetkom 2006. kada je došlo do pada broja no enja turista u odnosu na

prethodnu godinu i 2003. kada su zabeleženi negativni indikatori u kretanju i broja

turista i njihovih no enja.

Prema najnovijim podacima Republi kog zavoda za statistiku u periodu I-VIII 2008.

godine zabeleženi su negativni rezultati. Ukupan broj posetilaca u glavnom gradu

iznosio je 448,2 hiljade, što predstavlja pad od 7% u odnosu na isti period prethodne

godine. Sli nu tendenciju beleži i broj no enja – pad od 8% i ukupno je ostvareno 817,6

hiljada no enja29 (napominjemo da je podacima obuhva en i turisti ki promet u kolima

29 Saopštenje Republi kog zavoda za statistiku br. 282 od 1.10.2008. godine

85

za spavanje.) Navedeni rezultati prvenstveno su rezultat politi kih previranja prisutnih u

našoj zemlji u prvoj polovini godine.

Za realnu ocenu turisti kog prometa neophodno je uzeti u obzir i deo posetilaca

Beograda koji nije obuhva en zvani nom statistikom, a koji predstavlja zna ajan

segment za ocenu ukupnih razvojnih potencijala. Radi se o stranim turistima koji u

Beograd dolaze na kruzing putovanjima rekama i koji ne ostvaruju no enja tako da ih

zvani na statistika ne evidentira. Prema podacima Lu ke kapetanije Beograd broj ovih

stranih posetilaca permanentno raste, a u 2007. godini iznosio je oko 50.000.

Pored toga, treba imati u vidu da pojedini nosioci turisti ke ponude ne dostavljaju

statisti ke podatke gradskom zavodu za informatiku i statistiku što se tako e negativno

odražava na realnost ukupne ocene turisti kog prometa.

Osnovni indikatori strukture turisti kog prometa ukazuju na dominantno u eš e

inostranih turista:

u ukupnom broju posetilaca u 2007. godini odnos doma ih i inostranih turista

iznosio je 67,1% u korist inostranih,

dok je iste godine u strukturi no enja u eš e stranih turista iznosilo 58,9%, a

doma ih 41,1%.

Tabela 3. U eš e doma ih i inostranih turista u ukupnom broju turisti komprometu (mereno brojem posetilaca) u 2006. i 2007. godini

Godina Doma iIndex07/06

U eš eu %

InostraniIndex07/06

U eš eu %

2006. 183,8 37,8 302,7 62,2 2007. 178,4 97 32,9 363,9 120 67,1

Tabela 4. U eš e doma ih i inostranih turista u ukupnom broju turisti komprometu (mereno brojem no enja) u 2006. i 2007. godini

Godina Doma iIndex07/06

U eš eu %

InostraniIndex07/06

U eš eu %

2006. 527,7 46,0 619,7 54,0 2007. 551,2 104 41,1 789,9 127 58,9 Izvor: Zavod za informatiku i statistiku, Beograd

86

Od 2007. godine u statisti kim podacima je promet turista iz Crne Gore registrovan kao

promet stranih turista. U cilju uporedivosti sa prethodnom godinom, koriš eni su

statisti ki podaci Zavoda za informatiku i statistiku, Beograd u kojima su i turisti iz

Crne Gore evidentirani kao strani turisti i u 2006. godini.

Turisti ki promet u Beogradu karakterišu realtivno kratki boravci koji se u proseku

kre u oko 2,5 dana, što je kra e u odnosu na prose an boravak u Srbiji (2007. godine

prose na dužina boravka turista u Srbiji je iznosila 3,2 dana).

Tabela 5. Prose na dužina boravka turista na podru ju Beograda

Godina Prose na dužina boravka 2000. 2,5 2005. 2,5 2006. 2,4 2007. 2,5

Odgovaraju a prora unavanja na osnovu podataka Zavoda za informatiku i statistiku,

Beograd.

U 2007. godini doma i turisti su u proseku boravili na podru ju Beograda 3,1 dan, dok

je boravak stranih turista bio nešto kra i 2,2 dana.

Na podru ju Beograda ne dolazi do ispoljavanja izrazitih sezonskih oscilacija

turisti kog prometa što je u skladu sa osnovnim obeležjima gradskih turisti kih

destinacija, koje nemaju izraženu sezonalnost. Na to ukazuju i podaci iz narednih tabela.

87

Tabela 6. No enje turista na podru ju Beograda po mesecima u 2006. godini - u hiljadama

Mesec Ukupno U eš e u

%Doma i

U eš e u %

StraniU eš e u

%I 68,2 4,9 37,1 6,1 31,1 5,6 II 65,7 4,8 33,8 5,6 31,9 5,7 III 82,0 6,0 40,6 6,7 41,4 7,4 IV 83,9 6,1 39,2 6,5 44,7 8,0 V 109,9 8,0 49,9 8,2 59,9 10,7 VI 97,5 7,1 48,8 8,0 48,7 8,7 VII 102,6 7,5 61,0 10,0 41,6 7,5 VIII 111,7 8,2 68,1 11,2 43,6 7,8 IX 139,3 10,2 75,6 12,4 63,7 11,4 X 112,7 8,2 53,2 8,8 59,5 10,7 XI 100 7,3 52,0 8,6 48,0 8,6 XII 91,8 6,7 48,1 7,9 43,7 7,8

0

50

100

150

200

250

300

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Izvor: Podaci Zavoda za statistiku i odgovaraju a prora unavanja

88

Tabela 7. No enje turista na podru ju Beograda po mesecima u 2007. godini - u hiljadama

Mesec Ukupno U eš e u

%Doma i

U eš e u %

StraniU eš e u

%I 80,4 6,0 36,9 7,2 43,5 5,2 II 77,4 5,7 31,3 6,1 46,1 5,5 III 101,6 7,5 37,4 7,3 64,2 7,6 IV 111,4 8,2 44,0 8,6 67,5 8,0 V 115,8 8,6 43,8 8,6 72,0 8,6 VI 114,9 8,5 48,6 9,5 66,4 7,9 VII 158,6 11,7 62,4 12,2 96,1 11,4 VIII 124,7 9,2 53,4 10,4 71,4 8,5 IX 129,8 9,6 37,2 7,2 92,6 11,0 X 127,9 9,5 37,5 7,3 90,4 10,8 XI 111,7 8,2 42,7 8,3 69,0 8,2 XII 96,8 7,2 36,3 7,1 60,5 7,2

0

50

100

150

200

250

300

350

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Izvor: Podaci Zavoda za statistiku i odgovaraju a prora unavanja

Na osnovu analize podataka može se ukazati da:

ne postoji izrazito sezonsko variranje tražnje karakteristi no za boravišne

turisti ke destinacije (letnja ili zimska sezona), a najniži obim ukupnog broja

no enja javlja se u toku zimskih meseci;

prole ni i jesenji period posmatrani zajedno imaju ve e u eš e u ukupnom

broju no enja (2007. god. 51,6%), dok je kod stranih turista ovaj odnos još

povoljniji (54,2%) u odnosu na obim no enja u zimskim i letnjim mesecima;

najve i obim no enja u 2006. godini ostvaren je u septembru, a 2007. godine u

toku jula meseca, ove i sli ne oscilacije ukazuju da tzv. turizam doga aja

89

(events) ima zna ajnu ulogu u usmeravanju turisti ke tražnje ka Beogradu kao

turisti koj destinaciji.

3.2. KARAKTERISTIKE STRANIH TURISTA

Beograd predstavlja vode u destinaciju u Srbiji kada se radi o posetama stranih turista.

Inostrani turisti ki promet iskazan brojem dolazaka stranih turista i brojem no enja u

periodu 2000-2007. na podru ju Beograda, ima pozitivnu dinamiku. Broj stranih

posetilaca u 2007. godini dostigao je 363,9 hiljada što predstavlja pove anje od 20% u

odnosu na 2006. godinu. U istom periodu registrovano je za 27% više no enja stranih

turista, a ostvareno je 789,9 hiljada no enja. To je dovelo i do pove anja u eš e stranih

turista u ukupnom turisti kom prometu u 2007. godini i ono je iznosilo 67,1% u

ukupnom broju turista i 58,9% u ukupnom broju no enja. Pored toga, o zna aju

Beograda kao destinacije ka kojoj se usmeravaju inostrani turisti govori i indikator da je

u njemu ostvareno 53,5% od ukupnog broja no enja inostranih turista u Srbiji iste

godine.

Tabela 8. No enja stranih turista iz najvažnijih emitivnih zemalja

2005. 2006. 2007. 07/06 B i H 41,6 42,3 46,6 110 Crna Gora 64,7 57,2 59,3 104 Hrvatska 31,5 35,4 43,0 122 Makedonija 26,7 24,3 25,2 104 Slovenija 66,1 61,7 74,5 121 Austrija 19,1 21,0 27,1 129 Francuska 21,6 19,7 30,1 152 Gr ka 25,8 26,0 27,0 104 Holandija 10,3 10,9 14,7 135 Italija 39,3 38,2 43,3 123 Nema ka 38,3 36,0 44,3 123 Vel.Brit. 29,6 24,1 35,2 146 Bugarska 14,3 16,4 21,7 132

eška 9,3 8,6 13,5 157 Ma arska 8,3 10,2 12,9 127 Poljska 14,7 7,8 13,7 176 Rumunija 13,3 10,8 16,2 150 Ruska fed. 19,6 18,6 31,1 167 SAD 27,1 27,3 30,8 113 Izvor: Zavod za informatiku i statistiku, Beograd

90

U strukturi inostranog turisti kog prometa prisutni su dolasci turista iz velikog broja

zemalja, a u prethodnoj tabeli izdvojena su emitivna tržišta (19 vode ih) koja imaju

zna ajno u eš e u ukupnom broju no enja stranih turista.

Slika 1. No enja stranih turista iz najvažnijih emitivnih zemalja u 2007. godini

BiH

Hrvatska

Makedon.

Crna Gora

Slovenija

EU vodece

CiIE vodece

SAD

Ostale

b

Kao najzna ajnije emitivno tržište izdvojila se Slovenija 2003. godine, sa dinami nim

rastom broja no enja turista koji je sa 20 hiljada (2001. god.) porastao na 74,5 hiljada

(2007. god.). U ukupnom broju inostranih no enja slovena ki turisti su u 2007. godini

u estvovali sa 9,4%, a za njima slede turisti iz Crne Gore sa 59,3 hiljade no enja i

u eš em od 7,5 %. Kada se u analizu uklju e i no enja turista sa podru ja Bosne i

Hercegovine, Hrvatske i Makedonije, može se oceniti da turisti iz bivših republika SFRJ

predstavljaju najbrojniji tržišni segment i realizuju oko 31,5% ukupnih inostranih

no enja.

Me u zemljama Evropske Unije izdvajaju se turisti iz Italije (43,3 hiljade) i Nema ke

(44,3 hiljade), dok me u turistima iz vanevropskih zemalja vode e mesto zauzimaju

SAD sa 30,8 hiljada no enja u 2007. godini.

Emitivna tržišta bivših socijalisti kih zemalja izdvajaju se dinami nim rastom koji je

ostvaren poslednjih godina. Pri tome treba imati u vidu da je re o maloj bazi odnosno

po etnom broju turista što je i uslovilo visoke stope rasta. Iako se ne radi o velikom

broju no enja turista iz pojedinih zemalja, gotovo sva tržišta su (sa izuzetkom

Ma arske) u 2007. godini zabeležila rast od preko 30% u odnosu na 2006. godinu.

91

Inostrani turisti ki promet karakterišu relativno kratki boravci turista – u proseku je

boravak stranih turista 2007. godine iznosio 2,2 dana.

Analiza inostranog turisti kog prometa prema vrstama objekata za smeštaj na podru ju

Beograda u 2007. godini ukazuje da strani turisti naj eš e odsedaju u hotelima u kojima

je ostvareno 688,8 hiljada no enja (što predstavlja 87,2% ukupnog broja inostranih

no enja). Na drugom mestu se nalaze hosteli sa 71,7 hiljada no enja i u eš em od 9,1%,

a zatim preno išta sa 16,7 hiljada no enja (2%). Broj realizovanih no enja u ostalim

smeštajnim objektima (motelima, kampovima i banjskim le ilištima) je izrazito mali u

posmatranoj godini.

3.3. KARAKTERISTIKE DOMA IH TURISTA

U doma em turisti kom prometu ispoljene su tendencije stagniranja u posmatranom

periodu od 2000. godine. U 2007. godini registrovano je 178,4 hiljade dolazaka

doma ih posetilaca što predstavlja smanjenje od 3% u odnosu na 2006. (index 2007/06

– 97). Broj no enja doma ih turista, me utim, porastao je u istom periodu za 4%, tako

da je ostvareno 551,2 hiljade no enja.

Najviše su zastupljeni turisti sa podru ja uže Srbije – u 2007. godini njihovo u eš e je

iznosilo 85,3% u broju posetilaca i 88,6% u ostvarenom broju no enja. Turisti sa

podru ja Vojvodine u estvovali su sa 9,7% u broju posetilaca i sa 7% u no enjima.

Doma i turisti borave duže u glavnom gradu od inostranih – u proseku je njihov

boravak iznosio 3,1 dan u 2007. godini.

Analiza doma eg turisti kog prometa prema vrstama objekata za smeštaj na podru ju

Beograda u 2007. godini ukazuje da se preko polovina no enja doma ih turista ostvari u

hotelima u kojima je evidentirano 298,5 hiljada no enja (54,2% ukupnog broja no enja

doma ih turista). Na drugom mestu su banjska le ilišta sa realizovanih 135 hiljada

no enja doma ih turista (24,5%), a na tre em preno išta sa 100,3 hiljade no enja

(18,2%). Broj realizovanih no enja u ostalim smeštajnim objektima (motelima,

kampovima, hostelima i ostalim objektima) je zna ajno manji.

92

3.4. BITNE KARAKTERISTIKE TURISTI KE TRAŽNJE

Prema dosadašnjim istraživanjima koje je obavila Turisti ka organizacija Beograda

(TOB), neke od bitnih karakteristika profila prose nog turiste u Beogradu su slede e:30

Srednje dobi (35-50 godina)

Više ili visoko obrazovan (službenici, menadžeri i sl.)

Dolazi iz grada

Dolazi zbog posla i sajmova (64%), sportskih doga aja (10,7%), odmora i

razonode (8,1%)

Prethodno je više puta boravio na podru ju regije

Dolazak u samostalnoj organizaciji, avionom (53%), automobilom (16,9%).

dolazak preko turisti ke agencije (10,2%), na osnovu preporuka (15%)

Ostvaruje do 3 no enja i koristi hotele i hostele

Obilazi grad bez vodi a (60%) i odlazi na samostalne izlete

Izuzetno je zadovoljan lepotom prirode i ambijentom i gostoljubivoš u lokalnog

stanovništva.

Iz predstavljenih rezultata proizilazi da profesija, starosna dob, primanja i brojnost

predstavljaju primarne kriterijume za oblikovanje ponude u Beogradu. U narednim

istraživanjima treba obuhvatiti potrošnju, odnos cene i koristi, kvalitet turisti kih

informacija, kvalitet smeštaja, hranu i pi e, kupovinu i dr. To bi osiguralo pore enje

ponude sa drugim gradovima Evrope.

3.5. KARAKTERISTIKE ME UNARODNE TURISTI KE TRAŽNJE I NJIHOVE IMPLIKACIJE NA RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU

Potreba za dubljim profilisanjem privrednog razvoja Beograda nije samo rezultat

sigurne tržišne perspektive turizma u kontekstu postindustrijskog društva i nadolaze e

"ekonomije usluga", nego je daleko više rezultat objektivne injenice da se malim

kvantitativnim, ali zna ajnijim kvalitativnim pomakom u ovom sektoru mogu osigurati

daleko zna ajniji privredni rezultati. Uporište za ovu tvrdnju nalazimo, s jedne strane, u

dosadašnjim u incima turizma, i s druge strane, u injenici da Beograd, kao grad u

30 www.tob.co.yu - 2007.

93

"srcu" Evrope može ponuditi veoma izdašne i kvalitetne turisti ke potencijale. Nema

dileme da je strateški resurs srpskog turizma izdašan i ekološki visoko vredan prostor,

ija e vrednost dugoro no rasti. Strateška prednost Beograda prema konkurenciji

ogleda se upravo u izdašnosti turisti kih resursa i atrakcija.

Novu marketing strategiju treba bazirati na diversifikovanom i kvalitetnom turisti kom

proizvodu, u skladu sa na elima poštovanja ekološke ravnoteže i o uvanja kulturnog

nasle a. Koncept strateškog marketinga podrazumeva definisanje turisti kog proizvoda,

isti u i one aspekte koje Beograd ine druga ijim, ili u dovoljnoj meri konkurentnim u

pore enju sa drugim sli nim gradskim turisti kim destinacijama.

Globalni cilj koji treba ostvariti razvojem turizma je "blagostanje njegovih gra ana" što

za Beograd kao destinaciju zna i koordinirano delovanje u svim delovima privrede i

društva, kako bi se ostvario visok standard domicilnog stanovništva i svih zaposlenih.

Postupnim rastom standarda lokalnog stanovništva i zaposlenih, sistemskim podizanjem

ukupnog imidža destinacije ( isto a, ure enost okoline zgrada, balkona, fasada),

uskla ivanjem na ina života lokalnog stanovništva sa navikama gostiju koji pose uju

destinaciju (kultura, zabava, gastronomija i dr.), zna ajno e se pove ati integralni

kvalitet destinacije.

U valorizaciji zna aja turizma za ukupni privredni razvoj i blagostanje nacije, Beograd

mora menjati stereotipne predrasude o turizmu kao usko shva enoj privrednoj

delatnosti.

Prognoze rasta turisti kog prometa u svetu kre u se na nivou stope rasta od oko 4-5%

prose no na godišnjem nivou. Tržište se sve više diferencira u skladu sa promenama

tražnje što je posledica savremenih trendova ekonomskog i kulturnog razvoja u svetu,

kao i promena životnih stilova.

Kao direktna posledica svetskih kretanja u tražnji, masovni turizam sve više gubi na

dinamici u sudaru sa nadolaze im individualizmom u izboru tipa destinacije i modela

putovanja. Ekologija, kultura, identitet destinacija, aktivan odnos prema odmoru i

rekreaciji, novi oblici i sadržaji ponude, tematski parkovi i zdravlje, neki su od trendova

u diferenciranju turisti kih interesa. Potroša i opredeljuju tražnju na turisti kom tržištu

94

u kvantitativnom smislu i time presudno uti u na poslovne šanse svake turisti ke

destinacije.

Kada je re o perspektivnom razvoju turizma u Evropi, naglasak je na slede im

faktorima:

ukupna turisti ka potrošnja za putovanje do Evrope, unutar i u okviru nje, raš e

brže od drugih izdataka

putovanja u "udaljene destinacije" raš e brže nego putovanja u Evropi

putovanja u gradske centre ima e bržu stopu rasta od klasi nih letnjih

putovanja

putovanja izme u zemalja EU ima e ve u stopu rasta nego doma a putovanja u

ve ini zemalja EU

posete planinskim centrima u letnjem periodu, cruising putovanja i kulturni

turizam beleži e ve u stopu rasta od standardnih putovanja tokom godišnjih

odmora

avio-saobra aj e se razvijati brže nego ostali vidovi transporta, ali se o ekuje i

brzi rast železni kog saobra aja sa aspekta kvaliteta, brzine i cene

paketi (paušalna putovanja) za individualne potroša e e postati relativno

popularni

"kupovina u poslednji as" e rasti u odnosu na "rano bukiranje" i to u meri u

kojoj kompjuterski rezervacioni sistemi postanu uobi ajen na in bukiranja

putovanja

putovanja starijih osoba, kao i onih mla ih godišta, pove ava e se brže u

odnosu na ostale populacione grupe

tražnja za odmorom i razli itim aktivnostima raš e brže od ostalih formi

putovanja

grupe, uklju uju i i porodicu, posta e manje i fleksibilnije

odnos cene i kvaliteta igra e sve ve u ulogu u izboru destinacije i smeštaja, a

kvalitet okruženja posta e klju ni faktor atraktivnosti31

31 ec.europa eu/enterprise/services/tourism/studies/ecosystems_en successfactors, 2007

95

Ima autora koji isti u još neke o ekivane promene u oblasti makrookruženja za podru je

Evrope. Od politi kih faktora isti e se proširenje EU, relativna politi ka stabilnost u

zemljama tranzicije, poja ana legislativa (posebno u domenu radnih odnosa), dalja

liberalizacija, deregulacija i privatizacija i dr. Kada su u pitanju ekonomski faktori,

autori naglašavaju ja anje evropske valute, dalju harmonizaciju instrumenata turisti ke

politike u raznim oblastima, koncentraciju vlasništva i dr. Socijalni faktori obuhvataju

starenje stanovništva, poja anu ulogu medija, ja anje pokreta za ujedinjenje Evrope,

ja anje uloge žena u društvenom životu nacija itd. kona no, na kraju tehnološki faktori

koji obuhvataju razvoj novih proizvoda, razvoj direktnog marketinga, razvoj agresivnih

promocionih tehnika uz upotrebu savremene informacione tehnologije itd.32

Za o ekivati je da navedeni faktori imaju višestruki uticaj na sve ve i zna aj globalnog

marketing pristupa u oblasti turizma, na stavljanje naglaska na instrumente marketinga i

u poslovnoj i turisti koj politici, na sve ve u fragmentaciju turisti kog tržišta, ali i

rastu u dostupnost tehnologije kada je re o individualnom potroša u. Pomenuti faktori

i pojave doti u razli ite segmente turisti kog tržišta i ima e veliki uticaj na

me unarodni turizam u skorijoj budu nosti. Sve ove promene i uticaji razvijaju se pod

uticajem globalizacije ali je njihovo razmatranje neophodno za analizu specifi nih

uticaja na turizam.

Razvoj Beograda kao destinacije treba voditi na bazi savremenih trendova turisti ke

tražnje, uz uvažavanje komparativnih prednosti. Oblikovanje visokokvalitetne ponude,

koja e biti prepoznatljiva u odnosu na konkurenciju, treba bazirati i na rezultatima

istraživanjima o motivima izbora destinacije razli itih ciljnih grupa. Razli ite potrebe

pojedinaca zadovoljava razli it spektar turisti kog proizvoda, zato se mora imati u vidu

i razli ito ponašanje potroša a u pogledu izbora i kupovine proizvoda. Turisti ki

proizvod bi trebalo kreirati polaze i od tražnje, kako bi se uskladila svaka pojedina na

usluga i infrastruktura s ukupnim željama i zahtevima potroša a - turista. Svaki

poslovni subjekt mora se prilago avati potrebama potroša a kroz kreiranje takvih

proizvoda/usluga, koje e na što bolji na in zadovoljiti njihove potrebe, a sa druge

strane omogu iti poslovnom subjektu da realizuje svoje ciljeve i ostvari profit.

32 Lohmann, Martin und Danielsson, Urlaubsmotive, Hamburg, 2003.

96

Navike potroša a, kada su u pitanju putovanja, evoluiraju u velikoj meri u opoziciji

prema na inu života. U dinami nom i stresnom okruženju u kojem se kre e, »novi

potroša « traga za smirenijim ritmom i želi nove sadržaje. U putovanjima se takav trend

projektuje u izboru programa koji ostavljaju prostor za improvizaciju. Uprkos

avanturisti kom duhu, traži potpunu sigurnost i izbegava krizna podru ja, bilo da se radi

o politi kim ili bilo kojim drugim vanekonomskim problemima. Sigurnost je važna i

kada su u pitanju vrste prevoznih sredstava i smeštaja. Podaci govore da savremeni

turista ima slede e primarne kriterijume pri izboru putovanja:

Preusmeravanje na bliže i sigurne destinacije

Rast kra ih, eš ih i vikend putovanja

Rast interesa za kulturnim sadržajima

Rast interesa za aktivnim odmorom i posebnim sadržajima (orginalnost umesto

uniformnosti)

Rast zahteva za kvalitetom destinacije i usluge

"Vrednost za novac" i

Ekološki svestan (valorizacija ekološki o uvanih destinacija)33.

Kretanje ka individualizovanom životu potroša a ja a u celom svetu i postaje pravi

izazov za turisti ke destinacije, koje se nadme u u kreiranju specifi nih ponuda.

Prilago avanje ponude doprinosi razvoju, lojalnosti potroša a i stalnom proširenju

novih segmenata tražnje na tržištu. U oblikovanju turisti kog proizvoda veoma je

zna ajno realno oceniti ja inu motivacije dolaska u destinaciju. Kao motiv dolaska

odre ene populacije izdvajaju se psihi ko i fizi ko zadovoljstvo, emocionalno i

duhovno oboga enje, zdravlje, kretanje, upoznavanje sa drugim ljudima, upoznavanje

sa drugim krajevima i destinacijama, hrana, zabava, razonoda i dr.

Polaze i od navedenog ocenjuje se da bi Beograd mogao uz jasno definisane razvojne

programe osigurati željene sadržaje.

33 Tourism trends for Europe, European Travel Commission, 2006.

97

4. OCENA PROMOCIJE I NA INA PRODAJE

4.1. INFORMISANJE I MARKETING AKTIVNOSTI NA NIVOU DESTINACIJE

Osnovni nosilac informativnih i promotivnih aktivnosti na nivou Grada Beograda je

Turisti ka organizacija Beograda (TOB). TOB je javna služba Grada Beograda

osnovana sa zadatkom da prezentuje, razvija i promoviše turisti ke vrednosti srpske

prestonice (videti ta ku 5.3.) deluju i u skladu sa odredbama Zakona o turizmu

Republike Srbije.

Ostali u esnici u promociji Beograda kao turisti ke destinacije su Turisti ka

organizacija Srbije (TOS), Privredna komora Beograda, posebne organizacije koje

funkcionišu na teritorijama pojedinih gradskih opština.

Turisti ka organizacija Beograda

a) Turisti ki informativni centri

TOB ima etiri stalna turisti ko informativna centra i jedan sezonski:

Aerodrom „Nikola Tesla“ (trenutno u saradnji sa TOS)

Makedonska 5 (tržni centar)

Terazije, podzemni prolaz kod palate „Albanija“

Glavna železni ka stanica

Savsko pristanište (mart – novembar).

U turisti ko informativnim centrima TOB-a besplatno se dele slede e brošure:

„Welcome to Belgrade“, „BelGuest“, „This Month in Belgrade“, „Razgledanje

Beograda“ i „Turisti ka mapa centralnog dela Beograda“, a prodaju se brošure iz serije

„Enjoy Belgrade“, Kulturno istorijski vodi , Vodi kroz sport i rekreaciju, Vodi kroz

hotele, Zeleni Beograd i Vikend u Beogradu, kao i Turisti ka mapa Beograda. U

turisti kim informativnim centrima turistima se pružaju usluge rezervacije: hotelskog

smeštaja, organizovanog razgledanja grada autobusom, brodom ili peške, specijalnih

programa na turisti kom brodu, vodi ke službe i vikend programa. U TIC-u u

98

Makedonskoj ulici vrši se i prodaja karata za razgledanje beogradskih dvorova kao i

rezervacija mesta za razgledanje Parlamenta.

Turisti ko informativni centri TOB-a su odgovaraju e postavljeni na najvažnijim

mestima dolaska turista, pre svega stranih, u Beograd – aerodrom, glavna železni ka

stanica i Savsko pristanište. S druge strane, turisti ko informativni centri TOB-a u

centru grada (Makedonska i podzemni prolaz na Terazijama), iako se nalaze u najužoj

zoni centra grada, svojom neodgovaraju om veli inom i opremljenoš u, a pre svega

svojom nedovoljnom uo ljivoš u, ne predstavljaju rešenje koje bi odgovaralo zna aju

ove delatnosti u lancu vrednosti Beograda kao turisti ke destinacije.

Turisti ka organizacija Beograda bi trebalo da ima mogu nost da organizuje rad

turisti ko informativnog centra na lokaciji u centru grada koja je jasno uo ljiva

turistima, na mestu koje se nalazi u blizini glavnih turisti kih atrakcija (npr. Knez

Mihailova ulica, Trg Republike, Terazije, ulaz u Beogradsku tvr avu) odnosno uz tzv.

“high street visibility“; odgovaraju i prostor bi podrazumevao mogu nost za obavljanje

delatnosti informativne službe i prodaje usluga, prostor za izložbu i prodaju suvenira

kao i prostor za predstavljanje i promociju najvažnijih turisti kih atrakcija i

manifestacija Beograda.

U turisti ko informativnim centrima radi relativno kvalitetno osoblje, me utim broj

zaposlenih je nedovoljan, naro ito u sezoni prole e – jesen (npr. po jedan zaposleni u

smeni u najprometnijem TIC-u u Makedonskoj ulici). Tako e, turisti ko informativni

centri su nedovoljno opremljeni kompjuterima (samo jedan kompjuter u TIC-u u

Makedonskoj ulici). Neophodno je da svi turisti ko informativni centri budu opremljeni

kompjuterima sa stalnom internet vezom, što bi tako e omogu ilo koriš enje baze

podataka za informativnu delatnost koja još nije napravljena.

b) Grafi ka sredstva – turisti ki informativno propagandni materijal

Turisti ka organizacija Beograda izdaje slede e publikacije:

Liflet „This month in Belgrade“ (engleski jezik)

Magazin „Welcome to Belgrade“ (engleski jezik)

„Suvenir iz Beograda“ (6 jezika)

99

„Vikend u Beogradu“ (6 jezika)

Kulturno istorijski vodi (6 jezika)

Vodi kroz zabavu (6 jezika)

Vodi „Zeleni Beograd“ (6 jezika)

Vodi za sport (6 jezika)

Vodi kroz hotele (6 jezika)

Turisti ka mapa (7 jezika)

Turisti ka mapa, mala preklopna (džepna)

Prospekt razgledanja grada

Promotivne razglednice manifestacija u Beogradu

Brošura „50 stvari koje možeš da radiš u Beogradu“ (6 jezika)

Mini informator o slavama

Kongresna brošura „Belgrade Meeting Planners’Guide“

asopis „BelGuest“

Pored navedenog, TOB štampa postere i banere namenjene prezentacijama na

sajmovima i manifestacijama, kao i nalepnice za informativne centre.

TOB ima bogat program prate eg turisti ko propagandnog materijala, koji obuhvata

slede i promotivni materijal (mer endajzing): kese (papirne, PVC, platnene), zastavice,

bedževe, balone, majice, polo majice, ka kete, trakice, šolje, upalja e, papirne aše,

hemijske olovke, priveske, magnete, šibice, zna ke, plo ice, torbice, kalendare i sveske.

Opšta ocena turisti ko informativnog propagandnog materijala TOB-a je da je materijal

veoma kvalitetan, sveobuhvatan i informativan. Obra eni su gotovo svi najvažniji

segmenti turisti ke ponude Beograda (smeštaj, zabava, kultura, sport, relaksacija,

poslovne posete, manifestacije itd). Publikacije TOB-a su formata koji je prilago en

potrebama turista i dizajnerski su jasno povezane u celinu koja ini set informacija o

ponudi Beograda; znak turizma Beograda i logo TOB-a su odgovaraju e primenjeni

kako na štampanim izdanjima, tako i na prate em promotivnom materijalu. Ve ina

brošura se izražuje u 6 jezi kih varijanti, ime se pokrivaju potrebe najvažnijih ciljnih

tržišta.

100

Imaju i u vidu ciljna tržišta i njihove segmente, ono što trenutno nedostaje jedna opšta,

odnosno tzv. image brošura, koja bi na jednom mestu obuhvatila sve najvažnije

segmente obra ene u posebnim brošurama, kao i brošura koja bi obuhvatila i druge

oblike smeštaja u Beogradu (hostele, privatan smeštaj).

c) Internet prezentacije

Na oko 450 web strana internet prezentacije Turisti ke organizacije Beograda, sa preko

600 fotografija, prezentovana je turisti ka ponuda Beograda na Internetu.

Trenutno su dostupne srpska i engleska verzija sajta, uskoro e biti dostupna

i verzija na nema kom jeziku, a u planu su i verzije na francuskom,

italijanskom, španskom i ruskom jeziku. Sajt TOB-a je dostupan na dvema

adresama: www.belgradetourism.org.yu i www.tob.co.yu. Koriš enje

savremene tehnologije omogu ava brzo i jednostavno ažuriranje i unapre ivanje.

Obiman materijal o beogradskim turisti kim potencijalima je prezentovan na oko 200

stati nih web strana, zatim na preko 100 strana o smeštajnim objektima i oko 140 strana

foto galerije, uz neograni en broj strana sa vestima.

Internet prezentacija beogradskog turizma je podeljena u 9 odeljaka: Upoznajte, Putujte,

Boravite, Probajte, Razgledajte, Uživajte, Kontakt, Press info i Multimedia.

Deset tematskih foto galerija, sa oko 140 atraktivnih fotografija znamenitosti Beograda

u visokoj rezoluciji, nalaze se u odeljku "Multimedia". Tu su audio i video fajlovi za

preuzimanje, kao i grafi ki standardi i PDF izdanja.

Sajt TOB-a je povezan linkovima sa mnoštvom drugih korisnih sajtova o Beogradu, a

posebno je interesantna saradnja sa elektronskom mapom Beograda "PlanPlus", gde se

samo za posetioce sajta TOB-a automatski prikazuju na mapi i zna ajni turisti ki

objekti.

Opšta ocena posetilaca internet prezentacije TOB-a, kako iz zemlje tako i iz

inostranstva, je povoljna – ova prezentacija sadržajem, obimom i dizajnom zadovoljava

sve kriterijume koriš enja savremenih tehnologija u promotivne i informativne svrhe.

Potrebno, ipak, prilagoditi ovu internet prezentaciju zainteresovanim turistima iz

101

inostranstva kako bi bila bitan inilac u donošenju odluke o poseti Beogradu kao

turisti koj destinaciji, odnosno iz uže turisti kih razloga (odmor i rekreacija u najširem

smislu)

d) Oglasna sredstva

Turisti ka organizacija Beograda nedovoljno koristi oglašavanje kao sredstvo

promocije, kako u štampanim tako i u elektronskim medijima. TOB se ne oglašava u

doma im medijima (osim kao organizator, suorganizator ili pokrovitelj turisti kih

manifestacija koje se održavaju u Beogradu), dok je oglašavanje u stranim medijima

uglavnom sporadi no i usmereno je ka štampanim medijima namenjenim prevashodno

turisti koj industriji (npr. ABTA Magazine, specijalizovani asopisi za MICE).

Najvažniji uzrok ovakvog stanja je visoka cena oglasnog prostora, kao i pristup u

promociji koji se prevashodno bazira na odnosima s javnoš u.

e) Sajmovi u zemlji i inostranstvu

Turisti ka organizacija Beograda predstavlja turisti ku ponudu Beograda na slede im

sajmovima i izložbama:

u zemlji:

- IFT – Me unarodni sajam turizma, Beograd

- Me unarodni sajam turizma, Novi Sad

u inostranstvu:

- Vakantiebeurs – Utreht, Holandija

- Reiseliv - Lilestrom (Oslo), Norveška

- Dunavska turisti ka berza – Be , Austrija

- FITUR – Madrid, Španija

- Salon de Vacances – Brisel, Belgija

- BIT – Milano, Italija

- ITB – Berlin, Nema ka

- TRAVEL – Budimpešta, Ma arska

- MITT – Moskva, Rusija

- GLOBE – Rim, Italija

- TUR – Geteborg, Švedska

- Turizem in prosti as – Ljubljana, Slovenija

102

- IMEX – Frankfurt, Nema ka

- T&T – Varšava, Poljska

- Philoxenia – Solun, Gr ka

- WTM – London, Velika Britanija

- EIBTM – Barselona, Španija

Na sajmovima u zemlji TOB je nosilac sajamskog nastupa, dok na jednom broju ve ih

ili specijalizovanih sajmova u inostranstvu TOB predstavlja turisti ku ponudu Beograda

u okviru štanda turizma Srbije iji je nosilac Turisti ka organizacija Srbije

(Vakantiebeurs, FITUR, BIT, ITB, MITT, Turizem in prosti as, IMEX, WTM i

EIBTM).

Prilikom predstavljanja na sajmovima turizma u inostranstvu, TOB organizuje ili

u estvuje u konferencijama za novinare, a na štandu organizuje promociju hrane, pi a,

muzike i suvenira (tzv. happy hour) za medije, poslovne partnere i posetioce sajma.

f) Odnosi sa javnoš u i publicitet

Turisti ka organizacija Beograda veliku pažnju posve uje odnosima sa medijima, kako

u zemlji tako i u inostranstvu. Za doma e medije TOB izdaje redovne informacije o

radu organizacije i o novinama u ponudi, organizuje konferencije za novinare i

gostovanja u elektronskim medijima, posebno lokalnim. Što se ti e odnosa sa

inostranim medijima, TOB pored organizovanja i u eš a na konferencijama za novinare

u inostranstvu organizuje studijske posete stranih novinara i ponekad, u zavisnosti od

visine raspoloživog budžeta, u estvuje u realizaciji studijskih putovanja stranih

novinara koje organizuje Turisti ka organizacija Srbije, u delu koji se odnosi na

Beograd.

Turisti ka organizacija Beograda nedovoljnu pažnju posve uje odnosima sa

predstavnicima turisti ke privrede u zemlji i inostranstvu u cilju komercijalizacije

turisti ke ponude Beograda.

Turisti ka organizacija Beograda sara uje sa velikim brojem organizacija i institucija iz

oblasti turizma i drugih relevantih oblasti, u zemlji i inostranstvu.

103

Turisti ka organizacija Beograda je organizator, suorganizator ili promoter niza

turisti kih, sportskih i kulturnih manifestacija u Beogradu (organizator Ulice otvorenog

srca i Beogradskog karnevala brodova, suorganizator ili promoter Guitar Art festivala,

FEST-a, Beogradskog maratona, Beogradskog sportskog festivala, Svibor

me unarodnog viteškog turinira, BELEF-a, Beogradskog festivala piva, Dana evropske

baštine, BITEF-a, Radosti Evrope, BEMUS-a, itd.).

g) Propaganda na mestu prodaje

Turisti ka organizacija Beograda u svojim turisti kim informativnim centrima, pored

propagande vrši i prodaju slede ih programa: panoramsko razgledanje grada

autobusom, poseta arheološkom nalazištu Vin a, razgledanje dvorskog kompleksa,

jednodnevni izleti „Putevima Despota Stefana“, „Vinska tura“, „Etno eko“ i „Naivno

slikarstvo – Kova ica“, izleti u rubne gradske opštine. TOB u svojim informativnim

centrima tako e asistira u rezervaciji smeštaja u Beogradu.

Propagandu na mestu prodaje, u nedovoljnoj meri, obavljaju pojedine beogradske

turisti ke agencije u svojim poslovnicama. Osnovni uzrok je injenica da agencije

uglavnom nemaju u svojoj ponudi organizovanje razgledanja i izleta za posetioce

Beograda koji su ve u Beogradu, ali je u pojedinim agencijama mogu e dobiti ovu

uslugu na upit. Postoje i agencije (npr. Glob Metropliten Tours) koj imaju redovne

programe razgledanja grada.

h) Direktna propaganda / direktni marketing

Turisti ka organizacija Beograda ne koristi ovo sredstvo marketinga. Isto tako, ovim

sredstvom u cilju promocije Beograda ne bave se ni turisti ke agencije.

Turisti ka organizacija Srbije

U okviru svojih aktivnosti promocije turizma Srbije na inostranom tržištu, Turisti ka

organizacija Srbije (TOS) posve uje veliku pažnju promociji Beograda kao jedne od

najvažnijih destinacija u Srbiji. U okviru ovih aktivnosti ostvaruje se bliska saradnja sa

Turisti kom organizacijom Beograda (TOB).

104

Pored predstavljanja turisti kih potencijala Beograda na sajmovima i prezentacijama

turizma u inostranstvu, TOS posebnu pažnju posve uje organizovanju studijskih poseta

novinara sa ciljnih turisti kih tržišta (Nema ka, Italija, Velika Britanija, Francuska,

Španija, Holandija, Belgija, Rusija) što za rezultat ima niz napisa i priloga u stranim

medijima vezanih za turizam Beograda. Ove aktivnosti se povremeno obavljaju u

saradnji sa TOB-om.

TOS je tako e u prethodnih pet godina stranim medijima distribuirao, putem

angažovanih PR agencija u inostranstvu, niz informacija o beogradskim hotelima,

kulturnim, turisti kim i sportskim manifestacijama, novinama u ponudi grada, novim

brošurama i novoj internet prezentaciji TOB-a.

Jedna od najvažnijih aktivnosti TOS-a je uspostavljanje saradnje sa stranim

organizatorima putovanja, predstavljanje Beograda kao city break destinacije i

destinacije pogodne za uklju ivanje u kružne ture koje obuhvataju više

gradova/zemalja, selektiranje zainteresovanih stranih organizatora putovanja i

organizovanje njihovih studijskih poseta Beogradu i Srbiji. Kao rezultat ovih aktivnosti,

Beograd se našao u brošurama etrdesetak stranih organizatora putovanja kao što su

npr. Regent Holidays, Abercrombie & Kent, TUI France, Intermedes, Kuoni Hong

Kong.

TOS je finansirao izdavanje prvog turisti kog vodi a na nema kom tržištu „Merian

Live! Belgrad und Novi Sad“, a trenutno je u pripremi i vodi za Beograd i Novi Sad u

izdanju „Trescher Verlage“.

Kongresni biro Srbije, koji deluje u okviru TOS-a, tesno sara uje sa Kongresnim

biroom Beograda, imaju i u vidu zna aj Beograda kao kongresne destinacije i njegovu

razvijenost u ovom pogledu u odnosu na ostale destinacije kongresnog turizma u Srbiji.

Strategija TOS-a u vezi sa promocijom Beograda je da se Beograd iskoristi kao ulazna

kapija u ostatak Srbije iji su turisti ki potencijali manje poznati. Stoga se prilikom

otvaranja svakog novog tržišta na kome TOS kontinuirano promoviše turisti ke

potencijale Srbije uvek najpre kre e promocijom Beograda, koji ima i najbolju

saobra ajnu povezanost i najkompletniju turisti ku ponudu, da bi se ponuda koja u

105

po etku obuhvata Beograd tokom vremena širila na izlete van Beograda, kombinaciju

city break tura uklju uju i i Novi Sad, i dalje kroz razvoj razli itih tura po Srbiji

vezanih za kulturno-istorijsko nasle e, razne vrste posebnih interesovanja i drugo, u

zavisnosti od intresovanja sa ciljnih tržišta.

4.2. NA IN PRODAJE

Organizatori putovanja

Programi kratkog boravka (city break) u Beogradu namenjeni doma em tržištu gotovo

da se i ne nalaze u ponudi doma ih organizatora putovanja, osim organizatora putovanja

koji su specijalizovani za a ki turizam. Uzrok ovakvog stanja može se objasniti

slede im injenicama:

- kada su u pitanju doma e destinacije, turisti iz Srbije se daleko eš e odlu uju

na individualno organizovana putovanja bez posrednika (sopstveno

organizovanje prevoza i rezervacija smeštaja)

- daleko ve e interesovanje turista iz Srbije za organizovanim kratkim odmorima

u gradovima postoji za destinacije u inostranstvu, a i prihodi od inostranih tura

su ve i, što navodi doma e organizatore putovanja da u ve oj meri ulažu u

ponudu putovanja u inostranstvo.

Jedan broj agencija doma im i stranim posetiocima Beograda nudi redovne turisti ke

obilaske Beograda sa vodi em. Me utim, kada je u pitanju ponuda kratkih odmora

namenjena inostranim posetiocima, Beograd se nalazi u programima dvadesetak

doma ih organizatora putovanja. Organizatori putovanja iz Srbije sara uju sa

organizatorima putovanja iz evropskih zemalja i sa drugih tržišta, tako da se Beograd,

kao city break destinacija i destinacija koja se pose uje u okviru kružnih putovanja po

zemljama regiona, nalazi trenutno u nizu programa inostranih organizatora putovanja

(ukupno preko etrdeset organizatora putovanja iz Velike Britanije, Italije, Francuske,

Nema ke, Hong Konga, kao što su npr. Regent Holidays, Holiday Options,

Abercrombie & Kent, TUI France, Kuoni Hong Kong i sl.). Interesovanje stranih

organizatora putovanja za Beograd kao turisti ku destinaciju je u porastu.

106

Beograd se, kao kongresna destinacija na nacionalnom, regionalnom i me unarodnom

nivou, nalazi u ponudi doma ih organizatora kongresnih putovanja.

Svojim položajem na Dunavu Beograd je poslednjih godina postao destinacija u kojoj

se zaustavlja veliki broj brodova koji krstare Dunavom, a turistima s tih brodova se

organizuje program razgledanja, kulturno-umetni ki program i uživanje u

gastronomskoj ponudi Beograda. Trenutno je obilazak Beograda za turiste sa brodova u

programu petnaestak stranih organizatora putovanja, uglavnom iz Nema ke, a najvažniji

doma i organizator putovanja koji pruža usluge ovim turistima je Oscar Tours iz

Beograda.

Turisti ke agencije

Turisti ka ponuda Beograda može se na i u ponudi agencija koje predstavljaju prodajnu

mrežu stranih organizatora putovanja. Sa velikim brojem agencija sara uju npr. Regent

Holidays i Holiday Options.

Lokalne turisti ke agencije se uglavnom bave posredovanjem u izdavanju privatnog

smeštaja u sobama, apratmanima i vilama.

Rezervacioni sistemi

Što se ti e beogradskih objekata za smeštaj, on-line rezervacije u realnom vremenu

mogu se dobiti na sajtovima inostranih rezervacionih sistema www.booking.com

(1 hotel 5*, 4 hotela 4*, 6 hotela 3*, 1 hotel 2*, 8 vila i apartmanskih objekata),

www.1bigeurope.com (1 hotel 4* i 2 hotela 3*), www.catalogue.horse21.net (2 hotela

5*, 4 hotela 4*, 2 hotela 3*, 1 dizajn hotel) i www.expedia.com za rezervaciju avio

prevoza i smeštaja (1 hotel 5*, 1 hotel 4*, 3 hotela 3*, 1 apartmanski objekat).

Na doma em rezervacionom sajtu www.visitserbia.org mogu se u realnom vremenu

rezervisati 1 hotel 5*, 3 hotela 4*, 4 hotela 3* i 2 objekta svrstana u kategoriju „ostalo“.

Direktna prodaja

Imaju i u vidu da je najve i broj turisti kih poseta Beogradu individualno organizovan,

može se zaklju iti da je direktna prodaja (preko recepcije na mestu prodaje, telefonskim

107

ili pisanim upitima) najvažniji oblik prodaje. Na ovaj na in, hotelska preduze a i ostali

pružaoci usluga smeštaja u Beogradu prevazilaze i problem malog broja efikasnih i

dobro organizovanih posrednika u prodaji i njihovu nedovoljnu zainteresovanost za

pove anje obima prodaje.

I pored direktnog ostvarivanja kontakta sa potroša ima, u Beogradu su retki slu ajevi

bonifikacije i drugih oblika stimulisanja gostiju za ponovljene boravke u istim

smeštajnim objektima.

Promene u na inima prodaje

Ekonomska valorizacija Beograda kao turisti ke destinacije i formiranje novih

turisti kih proizvoda, zahteva e i primenu nove strategije distribucije. Iznalaženje

optimalne kombinacije u kanalima prodaje predstavlja jedan od odlu uju ih faktora u

postizanju postavljenih ciljeva u narednom periodu.

Me utim, ne samo da uvo enje novih proizvoda name e inovativni pristup kanalima

prodaje, ve su i promene u distribuciji na turisti kom tržištu tako dinami ne da name u

potrebu za suštinskim promenama u ovom domenu. Savremene tendencije u distribuciji

turisti kog proizvoda karakteriše pojava novih sofisticiranih vidova prodaje zasnovanih

na savremenoj informacionoj i komunikacionoj tehnologiji. Široka primena centralnih

rezervacionih i globalnih distribucionih sistema kao dominantnoj tehnologiji i u novije

vreme Interneta, govori u prilog injenice da je turisti ko tržišta formirano kao

„elektronsko” (Tourism’s Electronic Marketplace), na kome se distribucija i marketing

sve više obavljaju putem elektronskih medija (e-turizam).

Rastu a sofisticiranost globalnog tržišta, zahtevala je novu strategiju u pristupu

me unarodnoj klijenteli, a prevazilaženje barijera koje je stvarala nova tehnologija

iniciralo je me usobno povezivanje razli itih privrednih subjekata i predstavljalo je

faktor koji je uticao na formiranje velikih turisti kih poslovnih sistema, razli itih oblika

konzorcijuma itd. Vrlo esto su i osnovni ciljevi povezivanja sadržani u potrebi za

objedinjavanjem prodajnih i ukupnih marketinških aktivnosti i za koriš enjem prednosti

velikih rezervacionih sistema. U koriš enju Interneta je došlo do nagle ekspanzije na

turisti kom tržištu. Primena Interneta išla je u pravcu zadovoljenja turisti ke tražnje za

108

individualizacijom i kreiranjem turisti kih putovanja po sopstvenoj želji. "Do it

Yourself" (DiY) postaje jedan od osnovnih principa savremenih turista, a Internet

upravo omogu uje takvu fleksibilnost u koriš enju usluga razli itih u esnika u

turisti koj ponudi. Istovremeno, mogu nost direktne prodaje putem Interneta dovodi i

do rastu e konkurencije izme u destinacija iz razli itih delova sveta.

Kada se radi o doma em tržištu direktna prodaja e i u narednom periodu biti

dominantni oblik prodaje. Relativna afirmisanost turisti kog proizvoda obezbe uje

dobre rezultate u direktnoj prodaji individualnim turistima, me u kojima se izdvaja

svojim u eš em i segment redovnih posetilaca. Sigurno je da e i kod ovog segmenta

uvo enje rezervacionih sistema dati zna ajne prednosti ve u bliskoj budu nosti.

Direktna prodaja može biti zastupljena u ve oj meri i kod prodaje „velikim

potroša ima” – sportskim klubovima, preduze ima, organizacijama studenata, školama i

fakultetima, razli itim institucijama i sli nim organizacijama.

Uvo enje novih turisti kih proizvoda, a posebno onih namenjenih užim tržišnim

segmentima, zahteva e i kreiranje novih kanala prodaje zasnovanih na kombinaciji

tradicionalnih i elektronskih posrednika. Specijalizovani posrednici ve su prisutni i na

našem tržištu i mogu zna ajno unaprediti plasman takvih proizvoda. Zna ajnu ulogu u

tržišnom pozicioniranju ovih vidova turizma mogu imati i udruženja koja okupljaju

ljubitelje odre enih sportskih ili rekreativnih aktivnosti, a preko takvih asocijacija može

se ostvariti i direktno komuniciranje i prodaja.

U slu aju vrlo specifi nog proizvoda namenjenog izrazito uskim tržišnim segmentima

mogu se javiti i teško e u pronalaženju zainteresovanih posrednika. U nekim

slu ajevima ukupan obim pruženih usluga ne predstavlja dovoljnu ekonomsku osnovu

za ostvarivanje potrebnih aktivnosti i finansijska ulaganja posrednika, pa je direktna

prodaja i razvijanje neposrednog sistema komuniciranja sa specifi nim segmentima

potencijalnih turisti kih potroša a jedino mogu e rešenje, pri emu je o posebnog

zna aja kreiranje kvalitetne Internet prezentacije.

Uspešnost plasmana na inostranom tržištu e prvenstveno zavisiti od razvijanja

poslovne saradnje sa stranim organizatorima putovanja. Za formiranje kvalitetnih

indirektnih kanala prodaje neophodno je preduzeti niz aktivnosti koje imaju za cilj

109

razvijanje dobrih poslovnih odnosa, a po etni koraci moraju biti usmereni ka

obezbe enju što boljeg informisanja o samoj destinaciji (upoznavanje sa destinacijom

kroz studijska putovanja i sli no).

Sve oštrija konkurencija izme u destinacija na turisti kom tržištu ukazuje na teško e u

plasmanu, ali i na neophodnost kompleksnog pristupa kanalima prodaje da bi se postigla

konkurentska prednost. Sve ve u primenu imaju strategije zasnovane na koriš enju

ve eg broja kanala u prodaji (Multi-channel Distribution and Communication Strategy),

što ukazuje na potrebu da se za svaki turisti ki proizvod formira optimalna kombinacija

kanala prodaje i instrumenata komuniciranja sa tržištem.

110

5. POSLOVNI SISTEM NA NIVOU TURISTI KE DESTINACIJE

Kreiranje i uspešno razvijanje portfolia turisti kih proizvoda (seta usluga) i prate ih

instrumenata tržišnog nastupa je cilj ka kome teži svaka destinacija koja želi napredak

na doma em i me unarodnom tržištu. Drugim re ima, kreiranje vrednosti i njeno

isporu ivanje potroša ima je uslov tržišnog uspeha i mera je razvijenosti konkretne

destinacije, u ovom slu aju Beograda.

Lanac vrednosti kojim se zadovoljavaju potrebe savremenih potroša a i kod njih postiže

ose aj dodatne vrednosti koji nisu mogli da dožive i dobiju u drugim destinacijama, ini

konkretno odredište konkurentnim i jedinstvenim u o ima posetilaca. Taj i tako shva en

lanac vrednosti grade brojni poslovni sistemi privatnog i javnog sektora i njihovi

me uodnosi u destinaciji. Pri tom se pod poslovnim sistemom podrazumevaju svi oblici

organizovanih aktivnosti koji na raznim nivoima zaokružuju neku uslugu sa svim

strukturnim elementima prihva enim od strane tržišnih korisnika (zaposleni, sredstva,

pripadaju i potroša i, ostali relevantni stejkholderi).

U tom smislu, poslovni sistem može da bude privredni i neprivredni i to raznih veli ina,

sadržaja, tržišnih dometa i nivoa organizovanosti. Složeni odnosi izme u svih tih

u esnika ustvari ine jedinstveni poslovni sistem destinacije. Razume se da je on na

adekvatan na in povezan sa drugim nivoima, npr. sa republi kim nivoom i da u tim

relacijama ima zna ajne me uodnose i implikacije, odnosno da uvek deluje u sredini

otvorenoj za sve relevantne uticaje.

Prema tome, bitno je ne samo imati razvijene pojedina ne, parcijalne poslovne sisteme

u destinaciji (npr. razvijen saobra aj, hotelijerstvo, javne službe ili institucije kulture,

odgovaraju e tradicionalne manifestacije i tome sli no), ve i njihovo sinhronizovano,

uskla eno delovanje u odnosu na jednog (i sve druge) potroša e. Naime, jedan posetilac

Beograda je onaj isti koji e koristiti i prevoz i smeštaj i ishranu i kontaktirati javne

službe i pose ivati manifestacije i doživeti brojne ose aje i impresije. Odnosno, on je

jedan, a na drugoj strani su svi pripadnici brojnih poslovnih sistema u turisti koj ponudi

Beograda koji treba da mu obezbede adekvatan lanac vrednosti i da kod njega postignu

111

ose aj da je u našem gradu dobio nešto što je vrednije od onoga što mu je bilo pruženo

u drugim destinacijama.

Posti i da svi pripadnici svakog poslovnog sistema i podsistema to shvate i da imaju

takav pristup u odnosu na svakog potroša a, je upravo ono najsloženije i organizaciono

najteže u turisti kom poslovanju destinacije, u ovom slu aju Beograda. Iskustva velikih

evropskih i svetskih gradova i drugih uspešnih turisti kih destinacija potvr uju da je

vertikalno integrisani poslovni sistem onaj ka kome treba neprestano težiti i iji je

dostignuti stepen razvijenosti etalon uspeha u turizmu.

Nisu potrebna posebna istraživanja za dokaz da Beograd ne samo da nema tako

izgra en poslovni sistem u turizmu, ve da nema ni pojedina ne, parcijalne sisteme koji

bi u potpunosti -svaki za sebe- odgovarao potrebama i zahtevima doma ih i stranih

posetilaca. Integralni pristup podrazumevao bi da se, recimo za jedan broj prethodno

analiziranih turisti kih proizvoda Beograda, obezbedi uskla eno delovanje najvažnijih

u esnika ponude. Prema UNWTO, takvi najvažniji akteri u savremenom turizmu su:

proizvo a i atrakcija, avio prevoznici, turoperatori i agencije i hotelijeri. Njihov

partnerski doprinos realizaciji jedne atrakcije (recimo manifestacije evropskog

karaktera) trebalo bi, po našem ekspertskom saznanju i iskustvu, da ima slede u

strukturu:

Turoperator (agencija) promoter – 10%

Avio prevoznici – 20%

Hotelijeri – 20 %

Atrakcija kao cilj dolaska – 40 %

Agencija organizator – 10 %

Do sada je bilo dosta pokušaja da se upravo neki od navedenih aktera u turizmu

Beograda okupe i zajedni ki nastupaju na inostranim tržištima (npr. u plasmanu vikend

programa i city break putovanja). Nažalost, ostalo je samo na pokušajima. Stoga e

o igledno biti neophodno da se u narednim godinama organizaciono vrš e postavi

model upravljanja ovakvim i drugim odnosima izme u parcijalnih poslovnih sistema

privatnog i javnog sektora u turizmu Beograda i time obezbedi vertikalno integrisani

112

pristup (npr. kroz odgovaraju u Agenciju za razvoj turizma, odnosno turisti kog

proizvoda).

5.1. PROCES PRIVATIZACIJE U TURIZMU

Klju no pitanje po etka i trajanja korenitih promena u zemljama bivšeg socijalisti kog

sistema, gde spada i Srbija, bez sumnje je odnos prema svojini i svojinskim odnosima.

Potpuno je izvesno da je potrošen koncept bilo kog od oblika državnog ili društvenog –

samoupravnog modela gde je svojina sva ija i ni ija. Iz tih razloga proces ukupnih

promena – tranzicije u tim zemljama nema alternativu. On u suštini predstavlja snažnu

politi ku i ekonomsku volju za korenitim promenama iji je krajnji cilj vladavina

tržišta, reforma svojinskih odnosa, liberalizacija uslova poslovanja i stvaranje

efikasnijeg ekonomskog sistema. To, pored svojinskih promena, uslovljava promene i u

na inu organizovanja, upravljanja, finansijama, ljudskim resursima i uvo enju

savremenih tehnologija. Tranzicija je sveobuhvatna i kompleksna ako su izvršene

promene u svim elementima, tj. ako je izvršena svojinska (privatizacija), organizaciona,

upravlja ka, tehnološka, finansijska i kadrovska transformacija. Promene su neminovne

u na inu razmišljanja, poslovnog ponašanja, odlu ivanja i delovanja svih subjekata

privrednog i društvenog života.

Strategije i taktike promena mogu biti razli ite: brze, spore, centralizovane,

decentralizovane, po direktivi ili po volji privrednih subjekata, sa manjom ili ve om

ulogom države. Razli iti pristupi u postupku sprovo enja transformacije imaju za

rezultat i razli ite efekte, koji se mere visinom profita, prometom turista i sli no.

Iskustva iz zemalja koja su put tranzicije prošla pre nas su razli ita. U privredama gde

su se paralelno, ili u približno isto vreme, odvijale svojinska, organizaciona, upravlja ka

i ostali elementi poslovne transformacije efekti tranzicije su daleko povoljniji.

Privatizacija je “srce” ukupnih promena i podrazumeva promenu vlasništva (oblika)

državne i društvene svojine u privatnu i predstavlja prvi bitan uslov poslovne

transformacije, odnosno ukupne tranzicije. Stavovi i argumenti teoreti ara iz ove

oblasti, kao i iskustva zemalja koje su kroz ove procese prošli, idu u prilog tezi da je

113

privatna svojina efikasnija od državne i društvene u pogledu alokacije resursa, uvo enja

inovacija, tržišnog ponašanja i upravljanja ukupnim tokovima.

Efekti privatizacije su brojni, kako na mikro, tako i na makro planu, i ogledaju se, pre

svega, u:

privla enju svežeg kapitala koji se obezbe uje prodajom ili investicijama novih

vlasnika, što je posebno zna ajno ukoliko se radi o stranim investicijama,

stvaranju uslova za reinvestiranje u privredne subjekte od sredstava dobijenih

po osnovu privatizacije,

smanjivanju troškova poslovanja i ve oj efikasnosti u poslovanju preduze a,

nova upravlja ka struktura preduze a bliža je preduzetni koj filozofiji i

liderstvu kao klju nim faktorima u savremenoj tržišnoj privredi, što povla i viši

nivo stru ne osposobljenosti, kako rukovode ih kadrova, tako i svih zaposlenih,

ve oj konkurentnosti, jer državna preduze a gube monopolski položaj.

Brzina i na in privatizacije zavise od brojnih faktora, me u kojim se kao najbitniji

isti u:

privredna stabilnost zemlje,

model privatizacije i

interesovanje stranih investitora za ulaganja u ovu oblast.

U stabilnim uslovima privre ivanja, model privatizacije je taj koji opredeljuje priliv

inostranih sredstava. Pojedine zemlje koristile su razli ite modele i metode privatizacije

(akcionarstvo, vau erska privatizacija, prodaja državnih/društvenih preduze a,

konverzija dugova u imovinu, reprivatizacija-vra anje imovine starim vlasnicima).

Iskustva zemalja iz okruženja i drugih zemalja bivšeg socijalisti kog sistema kod kojih

je ovaj proces promena završen ili je pri kraju pokazala su mnoge nedostatke i apsurde u

njegovom sprovo enju. Razloge takvom stanju treba tražiti, prevashodno, u injenici što

je kod pojedinih zemalja bila izvršena samo vlasni ka transformacija, dok ostali

elementi transformacije, pre svega, organizaciona i upravlja ka nisu. Zna ajan broj tih

zemalja, nakon privatizacije, nije ostvario željene rezultate. Kod mnogih je, ak, došlo

do pada životnog standarda, smanjenja izvoza, pove anja broja nezaposlenih i drugih

114

negativnih posledica koje su se odrazile na ukupne privredne tokove tih zemalja. Tek

izvršenim promenama ostalih elemenata transformacije kod tih zemalja došlo je do

zna ajnih pozitivnih efekata u ukupnom procesu privre ivanja.

Karakteristike svojinske transformacije (privatizacije) u Srbiji

Proces ukupnih promena u Srbiji znatno duže traje nego kod ostalih zemalja iz

okruženja, zbog poznatih okolnosti u kojima se našla Srbija posle raspada bivše

zajedni ke države. U razli itim periodima Srbija je imala i decentralizovani i

centralizovani model privatizacije. Svaki od navedenih modela imao je svojih dobrih i

loših strana i dao je razli ite efekte.

Proces privatizacije, odnosno vlasni ke transformacije, kod nas je zapo eo krajem

osamdesetih godina prošlog veka, po tadašnjim saveznim propisima. Zapravo, Zakonom

o promeni vrednosti društvenog kapitala iz 1989. godine najavljeni su prvi koraci ka

stvaranju uslova za tržišno opredeljenje i korporativno upravljanje privredom. Me utim,

zbog pojave hiperinflacije proces vlasni ke transformacije je Zakonom o revalorizaciji

društvenog kapitala 1993. godine zaustavljen. Tada je došlo do brojnih sudskih sporova

oko imovine i procenjene vrednosti preduze a, zbog ega je jedan deo preduze a

poništio ve zapo ete i završene procese privatizacije, dok je drugi nastavio otplatu

deonica i sudskim putem tražio zaštitu. Me u prvim preduze ima koja su zapo ela

proces promene svojinske strukture bila su i hotelsko-ugostiteljska preduze a (npr.

Hotel M).

U toku završnih sudskih sporova 1997. godine donet je Zakon o svojinskoj

transformaciji. Zakon je predvi ao besplatnu podelu akcija zaposlenima, ranije

zaposlenim radnicima i penzionerima u visini od 60% vrednosti društvenog kapitala. Po

ovom zakonu pristupilo se transformaciji delova preduze a, ali je izostala procena i

transformacija objekata poslovnog prostora i zemljišta, što je usporilo proces

privatizacije.

Model privatizacije bio je decentralizovan, tj. organi upravljanja u preduze u odlu ivali

su kada e se i i u privatizaciju i postajala je mogu nost relativno brze privatizacije, s

obzirom da je svako preduze e samostalno odlu ivalo o sopstvenoj sudbini. Model je

115

bio neobavezan i neoro en, što mu je davalo karakteristike stihijnosti i mogu nost da se

preko raznih poslovnih transakcija obrtni kapital iz društvenih preduze a prelije u

privatne firme. Zbog nepovoljne ekonomske i politi ke situacije izostalo je

interesovanje inostranih partnera za kupovinu hotelskih preduze a. S druge strane, nije

bilo dovoljno spremnosti menadžerskih struktura da se krene u ozbiljnije procese

transformacije, jer su bile pod velikim pritiskom samoupravnih i sindikalnih struktura.

Zapravo, menadžerske strukture nisu osetile trenutak o neophodnosti promena i

prepustile su se stihiji, što je uticalo da su najve i broj hotelskih preduze a kupili oni

koji nisu iz hotelsko ugostiteljske delatnosti.

Po ovom Zakonu, u Beogradu otpo et je proces privatizacije slede ih hotela: „Moskva”,

”Majestic”, „Balkan”, kao i UP „Stari grad” u ijem sastavu su bili hoteli "Park" i

"Kasina". Da bi mogla da opstanu na tržištu ve ina ovih preduze a, prodajom ve inskog

paketa akcija strateškom partneru, prelaze u ruke ve inskog vlasnika. Pri tome klju ni

element je cena akcija koju pla a ve inski vlasnik i socijalni program, a tek onda

investicioni program.

Novi Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, predvi a privatizaciju celokupnog

društvenog kapitala preduze a odjednom tj. nema odložene privatizacije. Ve inski paket

prodaje se jednom vlasniku ili malom broju vlasnika. Višak radnika rešava se putem

socijalnog programa, koji se finansira iz budžeta. Osnovni cilj zakona je pove anje

efikasnosti u poslovanju privatizovanih preduze a i stvaranje razvojne komponente u

toku samog procesa privatizacije kroz:

1) smanjenje troškova radne snage putem socijalnog programa i

2) obavezno investiranje u privatizovano preduze e.

Model privatizacije je centralizovan, jer celokupan postupak sprovodi država, odnosno

Agencija za privatizaciju. Prodaje se ve inski deo društvenog kapitala preduze a od

70% jednom kupcu ili konzorcijumu, dok se 30% deli zaposlenim i ranije zaposlenim u

preduze u koje se privatizuje putem aukcije, odnosno 15% u preduze u koje se

privatizuje putem tendera. Model je i konfliktan, jer se radnici teško odri u ne eg što je

bilo “njihovo” a sada drugi postaje vlasnik.

116

Zakon predvi a dva modela prodaje kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije i

to:

prodaja putem javnog tendera;

prodaja putem javne aukcije.

Po modelu tenderske privatizacije prodato je TP „Putnik” ameri koj kompaniji

“Uniworld”, iji je vlasnik našeg porekla. Zbog nepoštovanja odredaba Ugovora

(prodaja dela imovine, nepoštovanje investicionog i socijalnog programa), Agencija za

privatizaciju Vlade Republike Srbije poništila je Ugovor o prodaji ovog preduze a. TP

„Putnik” je 2007. godine ponovo prodat ruskoj firmi za nešto više od 40 miliona evra.

Po modelu aukcijske prodaje u Beogradu prodato je 14 hotelskih preduze a. Ovaj vid

prodaje kod nas se pokazao daleko uspešnijim od tenderske privatizacije.

Efekti privatizacije hotelskih preduze a u Beogradu

Od ukupnog broja hotela u Beogradu, devet hotela nije otpo elo sa procesom

privatizacije i to: Slavija lux, Slavija, Palas, Astorija, Dom, Trim, Beograd, Taš i

Obrenovac, što predstavlja približno 20% od ukupnog broja hotela u Beogradu.

U segmentu agencijske delatnosti preko 98% agencija su u privatnom vlasništvu. Za sad

nije privatizovano nekoliko agencija koje su sastavu javnih preduze a: YUGOTURS (u

sastavu Internacionala CG), EPS TURS (u sastavu JP Elektroprivreda Srbije), KSR (u

sastavu JP Železnice), Rekreaturs (Zajednica za odmor radnika)...

Ukupan iznos sredstava ostvarenih po osnovu privatizacije ukupne hotelsko-turisti ke

privrede Beograda iznosi oko 340 miliona evra, od ega se na prodaju hotela odnosi

oko 285 miliona evra (hoteli Park, Putnik, Avala, Kasina i Central prodati su u sklopu

privatizacije preduze a u ijem su sastavu).

Najve i priliv od prodaje hotela u Beogradu ostvaren je prodajom hotela „Beograd -

Continental“ 148,8 miliona evra, zatim hotela „Jugoslavija“ 31,1 miliona evra hotela

„Metropol“ 23,7 miliona evra i TP „Putnik“ 40 miliona evra.

117

Podaci Agencije za privatizaciju Vlade Republike Srbije odnose se na turisti ka,

odnosno hotelsko-ugostiteljska preduze a a ne na njihove delove, odnosno hotele u

okviru privatizovanih preduze a. Tako na primer, TP „Putnik“, koje u svom sastavu ima

turisti ku - putni ku agenciju sa više filijala, kao i nekoliko hotela, (A klub, hotel

„Putnik“ na Kopaoniku i hotel „Putnik“ na Novom Beogradu), Ostrvo Sveti Marko u

Crnoj Gori i bogat vozni park, posle poništavanja prvog ugovora (4,6 miliona eura)

prodato je na tenderu za 40 miliona evra. Ugostiteljsko preduze e „Stari grad“, u ijem

sastavu su hoteli „Kasina“ i „Park“ i nekoliko restorana, prodato je najpre Kompaniji

Midland (67% kapitala) za 6,5 mil. evra, zatim je isto preduze e prodato doma em

preduzetniku za 10 miliona evra, koje je ponovo prodalo hotel „Park“ Delta kompaniji

za 3,2 miliona evra.

Putem aukcije prodato je 14 hotela (Union, Rojal, Rex, Šumadija, Srbija, Jugoslavija,

Metropol, Excelsior, Splendid, Prag, Nacional, Kontinental, Central, Avala).

Putem akcijskog fonda prodati su hotel „Moskva“ (ve inski paket za 5,5 miliona evra),

hotel „Majestic“ (6,5 miliona evra), hotel „Balkan“ (60% akcija za 4,5 miliona evra),

UP „Stari grad“ (67% kapitala za 6,5 miliona evra).

Kupci hotelskih preduze a u Beogradu su:

1. Transnacionalne kompanije,

2. Strani investicioni fondovi,

3. Doma a preduze a u privatnom vlasništvu,

4. Doma a fizi ka lica kao preduzetnici ili udruženi u konzorcijume.

Iskustva iz dosadašnjeg procesa privatizacije u beogradskom hotelijerstvu

Brojna istraživanja i analize o dosadašnjem procesu privatizacije, odnosno svojinske

transformacije, ukazuju na zna ajne probleme i brojna otvorena pitanja koja su se

pojavila u dosadašnjem procesu privatizacije. Ta pitanja ogledaju se u slede em.

1. Proces poslovne transformacije u Beogradu, kao i u Republici, nije u potpunosti

sproveden. Naime, osim privatizacije, odnosno svojinske transformacije nisu

izvršene promene kod ostalih elemenata poslovne transformacije (organizaciona,

upravlja ka, tehnološka, finansijska i kadrovska), što se veoma negativno

118

odražava na kvalitet hotelskog proizvoda i na poziciju tih hotela na

me unarodnom turisti kom tržištu.

2. Strani investitori nisu pokazali dovoljno interesa za kupovinu hotela kod nas, što

je uticalo na veoma mali priliv inostranog kapitala po ovom osnovu.

Zanemarljivo mali broj hotelskih preduze a prodat je inostranim partnerima

(hotel ˝Metropol˝, TP “PUTNIK”, hotel „Jugoslavija“ - koji ni posle skoro tri

godine nakon privatizacije nije otpo eo sa renoviranjem), što je u suprotnosti sa

intencijama zakona i o ekivanjima pre procesa privatizacije. O ekivanja su

posebno izneverena kada je re o najatraktivnijim hotelima u starom gradskom

jezgru poput hotela „Majestic“, „Moskva“, „Balkan“ i hotela „Jugoslavija“. Za

ove hotele trebalo je prona i partnere u poznatim hotelskim lancima poput

„Hiltona“, „Šeratona“ ili “Holiday inna“. Umesto toga ovi hoteli završili su u

rukama, uglavnom, onih koji su hotele kupili da bi ih ponovo prodali.

3. Ukupni finansijski efekti od privatizacije beogradskih hotelskih preduze a

daleko su ispod o ekivanih, što je uticalo na mali priliv sredstava u budžet i

nezadovoljstvo zaposlenih u ovoj delatnosti.

4. Novi vlasnici hotelsko-ugostiteljskih preduze a, uglavnom, nisu iz delatnosti

hotelijerstva, što se veoma negativno odražava na kvalitet hotelskog proizvoda i

usluge. Ovo se, posebno, negativno odražava na sporost u promenama ostalih

elemenata ukupne transformacije (organizaciona, upravlja ka, tehnološka,

finansijska i kadrovska transformacija), koje je neophodno sprovesti da bi

hotelsko preuze e opstalo na veoma osetljivom turisti kom tržištu. Retki su

primeri da je hotel posle privatizacije obezbedio profesionalni menadžment ili

tim menadžera, koji treba da preuzme odgovornost za uspešno vo enje

preduze a. Naj eš i slu ajevi su lutanja i vrlo este promene menadžera, što se

veoma negativno odražava na imidž hotela, na zaposlene, na kvalitet usluge i

proizvoda, a samim tim i na ukupno poslovanje hotela. Promenom vlasni ke

strukture, odnosno privatizacijom preduze a, novi vlasnici smatraju da su,

ujedno, izvršili i upravlja ku i ostale elemente poslovne transformacije.

5. U zna ajnom broju privatizovanih hotela došlo je do smanjenja broja zaposlenih

(hotel „Moskva“, hotel „Kasina“, hotel „Park“, hotel „Balkan“) ili njihovog

otpuštanja (hotel „Jugoslavija“, hotel “Metropol“, koji je sa 198 radnika smanjio

119

broj na 85, da bi nakon zatvaranja hotela zbog renoviranja otpustio sve

zaposlene).

6. Kod jednog broja privatizovanih preduze a došlo je do promene namene ili

prodaje delova preduze a, odnosno njihovog otu enja, što je u suprotnosti sa

pozitivnim zakonskim propisima (TP „Putnik“, UP „Madera“, UP „Višnjica“

itd.).

7. Privatizacija se odvijla u uslovima sukoba interesa. Agencija za privatizaciju

vrši postupak za prodaju preduze a, prodaje ih i kontroliše postupak prodaje.

Zbog neblagovremene i neadekvatne kontrole u jednom broju preduze a došlo je

do nepoštovanja ugovora u delu koji se odnosi na preuzete obaveze prema

investicionim i socijalnim programima, što se veoma negativno odražava na

poziciju tih preduze a.

8. Posebni problemi u procesu privatizacije hotela u Beogradu pojavljuju se kod

nacionalizovanih hotela („Astorija“ nije još privatizovan, hoteli „Splendid“,

’’Excelsior’’ i „Prag“ su privatizovani i najavljeni su sudski procesi), hotela koji

su do sada bili u sastavu javnih preduze a (hotel „Slavija“, hotel „Slavija lux“ -

JAT, hotel „Beograd“ - železnica) i državnih hotela (hotel „Palas“ i hotel „Dom“

– Ministarstvo prosvete).

9. S obzirom da proces privatizacije nije izvršen u zakonskom roku (mart 2007.

godine), to je na predlog Vlade Republike Srbije utvr en novi rok do kraja 2008.

godine kada treba da se dozvrši proces vlasni ke transformacije odnosno objavi

javni poziv za u eš e na javnom tenderu odnosno javnoj aukciji za privatizaciju

neprivatizovanog društvenog kapitala.

10. I pored brojnih slabosti u dosadašnjem procesu privatizacije postoji jedan broj

hotelskih preduze a koja su uspešno prebrodila poteško e ovoga procesa i

predstavljaju primere koji mogu da posluže kao model za preostale hotele koji

nisu ušli u proces transformacije.

Hotel "Šumadija"

Od hotela koji je poslovao bez kategorije i koji je bio pred ste ajem, posle privatizacije

hotel je kompletno rekonstruisan, oboga en kvalitetnim sadržajima i sada posluje kao

hotel sa 4 zvezdice. Radnici su zadržani, dugovi ispla eni. Nalazi se u sistemu Best

120

Western. U hotelu je, u skladu sa promenama na tržištu, izvršena organizaciona,

upravlja ka, finansijska, tehnološka i kadrovska transformacija. Procenat popunjenosti

ovog hotela, uprkos brojnim poteško ama ekonomskog i politi kog karaktera u zemlji,

premašuje 64%, što je potvrda ispravnosti teze da je menadžment klju ukupne

transformacije. Ukupno je uloženo u rekonstrukciju hotela preko 2 miliona evra. U

planu je izgradnja garaže.

Hotel „Balkan“

Nakon privatizacije uloženo je oko 5,5 miliona evra u rekonstrukciju i adaptaciju hotela.

Pored nove opreme, inventara i drugih ure aja izgra en je i moderan restoran „Balkan

expres“. Hotel sada posluje kao hotel sa etiri zvezdice.

Hotel „Union“

U adaptaciju i rekonstrukciju hotela uloženo je oko 2 miliona evra. Hotel sada posluje

kao hotel sa tri zvezdice.

Hotel „Srbija“

U adaptaciju i rekonstrukciju hotela uloženo je preko 2 miliona evra. Hotel posluje sada

kao hotel sa tri zvezdice. Renovirani su sve sobe (osim soba na 9 i 13 spratu koje su bile

ranije renovirane).

Hotel „Majestic“

Renoviran je deo soba, ura ena nova sala za sastanke i garaža.

Zaklju na razmatranja o procesu privatizacije u hotelijerstvu Beograda

1. Analiziraju i proces sprovo enja privatizacije u hotelskoj odnosno ugostiteljskoj

privredi Beograda, može se konstatovati da on nije opravdao o ekivanja. Pre ulaska u

proces privatizacije nije se raspolagalo osnovnim elementima, statusnih, finansijskih,

organizacionih, kadrovskih i drugih pitanja u ovoj delatnosti. Zapravo, nedostajala je

Strategija privatizacije u hotelijerstvu i ugostiteljstvu sa svim komponentama poslovne

transformacije (vlasni ka, upravlja ka, organizaciona, tehnološka, finansijska i

kadrovska transformacija), koja bi uvažila specifi nosti ove delatnosti. Privatizacija je

samo jedan od elemenata ukupnog procesa transformacije i njome se ne završava proces

121

ukupnih promena. Samo promene sprovedene u svim segmentima doprinose bržem

razvoju hotelskog preduze a, uspešnijem poslovanju, kvalitetnijem i konkurentnijem

proizvodu i efikasnijem prilago avanju savremenim trendovima u turizmu i

hotelijerstvu.

2. Strani investitori nisu pokazali dovoljno interesa za kupovinu hotela kod nas, što je

uticalo na veoma mali priliv inostranog kapitala po osnovu prodaje hotela stranim

partnerima. Ovo name e obavezu pronalaženja partnera ne samo za prodaju preostalih

neprivatizovanih hotela ve i za greefield investicije poput hotela „Holliday Inn“. S tim

u vezi neophodno je da Vlada angažuje strane konsultante-eksperte za privatizaciju i u

hotelijerstvu i investicioni i bankarski konsalting.

3. Da bi privatizacija bila u ve oj meri transparentna, pored davanja ve e uloge

mati nom ministarstvu, treba uvesti i posebno nezavisno telo koje e kontrolisati rad

Agencije za privatizaciju, ime bi se izbegla dosadašnja praksa da Agencija, vrši

postupak prodaje i isti kontroliše.

Budu i da se nalazimo u drugoj polovini procesa ukupne tranzicije, ubrzanje i uspešan

završetak privatizacije je bitna pretpostavka uspešnog završetka ovog procesa i

harmonizacije sa evropskim standardima.

122

5.2. ORGANIZACIJA TURIZMA NA NIVOU DESTINACIJE

Grad Beograd Gradska uprava Sekretarijat za privredu Sektor za turizam i trgovinu

Sektor za turizam i trgovinu Gradske uprave Beograda preduzima mere i u estvuje u

svim aktivnostima koje su u funkciji stalnog unapre ivanja kvaliteta turisti ke ponude

Beograda i podsticanja razvoja turizma na celokupnoj teritoriji grada.

Sektor predlaže koriš enje budžetskih sredstava prikupljenih od boravišne takse, pre

svega Turisti koj organizaciji Beograda iji je osniva Grad Beograd, prvenstveno za

promociju Beograda kao turisti ke destinacije u zemlji i inostranstvu, ali i za razvoj,

o uvanje i zaštitu turisti kih vrednosti na teritoriji grada, unapre enje sadržaja turisti ke

ponude i poboljšanje kvaliteta turisti kih usluga.

Posebne stalne aktivnosti odnose se na sagledavanje stanja i preduzimanje mera na

turisti kom ure enju prostora i kreiranju zabavno-rekreativnih sadržaja na celokupnoj

teritoriji grada.

Od 2001 godine Sektor je inicirao aktivnosti na unapre enju turizma u prigradskim

opštinama. Grad je, na predlog Sektora i Sekretarijata, izdvojio zna ajna sredstva za

razvoj turizma u tim opštinama.

Od 2005. godine Sektor obavlja poverene poslove kategorizacije privatnog smeštaja. Za

rad na ovim poslovima je formirana Komisija, upu en je javni poziv zainteresovanim

subjektima, pripremljeni su potrebni obrasci i svakodnevno se kontaktiraju

zainteresovani vlasnici objekata privatnog smeštaja.

Sektor je, u saradnji sa Turisti kom organizacijom Beograda, pripremio Pravilnik o

programu i na inu polaganja stru nog ispita za lokalne turisti ke vodi e za teritoriju

grada Beograda.

Ovaj Sektor obavlja i slede e aktivnosti:

u estvuje u ure enju radnog vremena ugostiteljskih objekata,

123

u estvuje u organizaciji i realizaciji turisti kih i kulturnih manifestacija,

sprovodi Javni konkurs za finansiranje programa i projekata iz oblasti turizma,

u estvuje u aktivnostima kojima se na direktan ili indirektan na in unapre uju

uslovi za prihvat i boravak turista (revitalizacija Skadarlije, stajališta za

turisti ke autobuse, pristanište u Kara or evoj, podzemni sadržaji-lagumi i

tuneli, Avala i sl.).

Sektor za turizam i trgovinu svoje aktivnosti predstavlja na Me unarodnom sajmu

turizma u Beogradu. Sara uje sa stru nim institucijama, udruženjima gra ana i

pojedincima u cilju unapre enja kvaliteta i raznovrsnosti turisti ke ponude Beograda.

Turisti ka organizacija Beograda (TOB)

Turisti ka organizacija Beograda (TOB) je javna služba Grada Beograda za

prezentaciju, razvoj i promociju turisti kih vrednosti Beograda.

Misija TOB-a:

Izgradnja imidža Beograda kao lidera u regionu i atraktivne turisti ke

destinacije

Razvoj turisti kog proizvoda Beograda na principima održivog razvoja i

principima ostvarenja pozitivnog uticaja i efekata na kvalitet života

Beogra ana, uz postizanje atraktivnosti destinacije za doma e i strane turiste

Povezivanje svih usluga, proizvoda i aktivnosti, direktno i indirektno vezanih

za turizam, njihovo integrisanje u proces razvoja i promocije turisti kog

proizvoda

Delatnost TOB:

analiza doma eg i stranog turisti kog tržišta

pripremanje plana i programa razvoja beogradskog turizma

priprema i organizacija promotivnih aktivnosti Beograda

priprema i izrada turisti kog promotivnog materijala

organizovanje mreže turisti kih informativnih centara

organizovanje distributivne mreže promotivnog materijala

koordinacija svih u esnika turisti ke ponude Beograda

124

promovisanje Beograda na doma im i me unarodnim turisti kim sajmovima

saradnja sa drugim gradovima u zemlji i inostranstvu

organizovanje kongresa

Turisti ke usluge koje TOB pruža posetiocima Beograda:

rezervacija hotelskog smeštaja

razgledanje grada autobusom, brodom ili peške

specijalni programi na turisti kom brodu

služba vodi a

organizovanje vikend programa

Delatnost TOB-a (po sektorima):

Služba marketinga (promocija turisti kog proizvoda Beograda; saradnja sa

organizatorima putovanja, putni kim agencijama, hotelima, Turisti kom

organizacijom Srbije i stranim turisti kim organizacijama kao i me unarodnim

asocijacijama i institucijama; planiranje i organizacija studijskih putovanja;

organizacija nastupa i u eš e na sajmovima turizma i berzama u zemlji i

inostranstvu, kao i organizacija namenskih i specijalizovanih prezentacija;

planiranje, proizvodnja i štampa promotivnog materijala; priprema turisti kih

publikacija i drugih promotivnih izdanja; planiranje i razvoj usluga na

doma em tržištu; saradnja sa pružaocima usluga na doma em tržištu; razvoj

paketa programa za individualne i grupne posete; implementacija politike grada

Beograda vezane za organizaciju manifestacija i doga aja na javnim

prostorima; planiranje i organizacija gradskih manifestacija i doga aja).

Kongresni biro Beograda (marketing i promocija Beograda kao destinacije

opredeljene za poslovni turizam i kao destinacije pogodne za organizaciju

korporativnih skupova, seminara, kongresa; priprema i u eš e na

specijalizovanim sajmovima, berzama i radionicama; koordinacija lokalnih

pružalaca usluga u oblasti poslovnog i kongresnog turizma; prikupljanje i

objavljivanje svih relevantnih informacija vezanih za ponudu i tražnju

kongresnih kapaciteta i ostalih pružalaca usluga; pružanje podrške privredi u

podnošenju kandidatura za dobijanje me unarodnih kongresa i skupova;

koordinacija i suorganizacija dolazaka predstavnika organizatora skupova u

125

obilazak destinacije i kapaciteta; saradnja sa nacionalnim i me unarodnim

asocijacijama i Turisti kom organizacijom Srbije na polju kongresnog turizma,

marketinga i promocije).

Služba za odnose s javnoš u (planiranje i realizacija svih aktivnosti iz oblasti

odnosa sa javnoš u; pružanje informacija o turisti kim potencijalima i

turisti kom proizvodu Beograda svim ciljnim grupama; organizacija i

realizacija promotivnih dolazaka stranih organizatora putovanja i predstavnika

stranih medija u Beograd; pra enje rezultata saradnje sa medijima; organizacija

i realizacija konferencija za novinare u zemlji i inostranstvu).

Informativna služba (pružanje turisti kih informacija posetiocima Beograda

kroz mrežu turisti kih informativnih centara; usluge rezervacije; prodaja

suvenira i štampanih i elektronskih izdanja; saradnja sa pružaocima turisti kih

usluga; saradnja sa pružaocima usluga na polju razvoja paketa usluga na

poseban zahtev klijenata).

Privredna komora Beograda Udruženje ugostiteljstva i turizma

Udruženje koordinira i zastupa interese lanica, odnosno preduze a iz oblasti

hotelijerstva, restoraterstva i turisti kog poslovanja.

Aktivnosti Udruženja:

Pružanje i organizovanje stru ne pomo i lanicama radi poboljšanja uslova

privre ivanja i razultata poslovanja.

Koordinacija i pomo preduze ima u rešavanju problema u cilju ubrzavanja

procesa privatizacije, u osavremenjavanju menadžerskih timova i privla enju

stranih investicija.

Aktivnosti na realizaciji projekta "Znak kvaliteta" Privredne komore Beograda

Aktivnosti na organizovanju privrednih subjekata u okviru priprema zna ajnih

sportskih i sajamskih manifestacija.

U ešce u izradi predloga Strategije razvoja turizma.

Koordinacija i pružanje pomo i preduze ima u procesu primene novih

zakonskih propisa.

126

YUTA – Nacionalno udruženje turisti kih agencija Chapter Beograd

YUTA, neprofitna strukovna organizacija, svojim lanicama pruža tri osnovne grupe

usluga:

1. Iniciranje, prema nadležnim državnim organima, sistemskih i drugih

pretpostavki za stvaranje preduslova za uspešno i efikasno obavljanje turisti kog

prometa;

2. Ostvarivanje komunikacija sa me unarodnim organima i asocijacijama, u cilju

uspostavljanja me usobne saradnje lanica i njihovog uklju ivanja u

me unarodne turisti ke tokove;

3. Koordinacija rada i obezbe enje informati kih i drugih pretpostavki za

me usobnu uspešniju saradnju me u lanicama YUTA.

U organizacionoj strukturi YUTA pored upravnih tela (Skupština, Upravni odbor i dr.)

postoje i stru na i radna tela (chapteri, grupacije, odbori, komisije, stru ne službe) iji je

zadatak da na najadekvatniji nacin objedinjuju sve inicijative, ideje, probleme ali i

predloge rešenja.

ATAS – Poslovno udruženje turisti kih agencija

Poslovno udruženje turisti kih agencija ATAS posluje kao neprofitna organizacija koja

okuplja turisti ke agencije radi pružanje i organizovanja stru ne pomo i lanicama u

cilju poboljšanja uslova privre ivanja i razultata poslovanja.

HORES – Udruženje hotelijera i restoratera Srbije Grupacija Beohoteli

Osnovna delatnost Udruženja je:

- pra enje i sagledavanje društveno ekonomskog položaja i aktuelnih problema

ugostiteljsko - turisti ke privrede i u vezi s tim pokretanje inicijativa prema

nadležnim državnim organima i institucijama;

- predlaganje mera za poboljšanje uslova privre ivanja i adekvatniji tretman ove

grane u privrednom sistemu i merama teku e ekonomske politike i informisanje

privrednih subjekata iz ove oblasti o sudbini predloženih mera;

127

- informisanje i pružanje stru ne pomo i preduze ima iz oblasti ugostiteljstva i

turizma u tuma enju propisa od zna aja za ovu delatnost, pre svega iz oblasti

privatizacije, poreske, devizne, spoljnotrgovinske i kreditno monetarne politike;

- pra enje savremenih trendova u ugostiteljstvu i turizmu, kroz razmenu stru nih

kadrova, njihovu edukaciju i saradnju sa strukovnim i drugim sli nim

institucijama iz razvijenih turisti kih zemalja;

- povezivanje ove grane sa stru nim, nau nim i obrazovnim institucijama u cilju

inovacije znanja, specijalizacije i edukacije kadrova i sl. radi primene rezultata

stru nog i nau nog rada i podizanja stru nog nivoa zaposlenih u ovoj oblasti na

viši stepen;

- unapre ivanje standarda i normativa prema propisima o kategorizaciji radi

podizanja nivoa kvalteta ugostiteljsko turisti kih usluga;

- povezivanje ugostiteljstva i turizma sa delatnostima komplementarnim ovoj

grani;

- organizovanje zajedni kih nastupa na doma im i inostranim turisti kim

sajmovima.

Aktivnosti Udruženja realizuju se preko organa asocijacije - Skupštine, Upravnog

odbora, radnih tela (grupacije, odbori i strukovne sekcije) i stru ne službe.

Opšte udruženje ugostitelja Beograda

Udruženje je formirano kao strukovno udruženje svih privatnih ugostitelja sa teritorije

grada Beograda.

Organizacija za unapre enje hotelijerstva i gastronomije Srbije (HGS)

HGS je organizacija osnovana sa ciljem da unapredi kvalitet usluga u sektoru

hotelijerstva i gastronomije Srbije. Metod rada HGS-a se zasniva na promovisanju

saradnje ugostiteljskih i svih prate ih uslužnih delatnosti. HGS teži ka prilago avanju

postoje ih objekata (hotela, motela, restorana i drugih ugostiteljskih objekata) novim,

savremenim standardima poslovanja. HGS se fokusira na tri osnovna polja, a to su:

edukacija zaposlenih u ugostiteljstvu, formiranje jedinstvene baze podataka preduze a

128

ugostiteljske i prate e industrije, kao i organizovanje berze novootvorenih radnih mesta

i potencijalnih kadrova.

Udruženje turisti kih vodi a Beograda

Ovo Udruženje je u fazi formiranja, kao odgovor na probleme funkcionisanja Udruženja

vodi a Srbije. Delatnost Udruženja je, izme u ostalog, formiranje baze podataka

licenciranih vodi a, uspostavljanje saradnje izme u vodi a i korisnika njihovih usluga,

kao i objedinjavanje obra una i naplate vodi kih usluga po jedinstvenom tarifnom

sistemu.

Turisti ka organizacija Mladenovca

Turisti ka organizacija opštine Mladenovac bavi se promocijom turiti ke ponude ove

opštine. U okviru promocije, posebnu pažnju posve uje brojnim kulturnim i turisti kim

manifestacijama, o uvanju narodne tradicije, zdravstvenom turizmu u banji Selters,

prirodnim lepotama planine Kosmaj, Markova kog i Ribrova kog jezera i bogatoj

gastonomskoj ponudi.

Javno preduze e za turizam opštine Sur in

Preduze e opštine Sur in za unapre enje i promociju turizma opštine, organizovanje

posebnih turisti kih programa/tura uz koriš enje posebnih pristana.

Turisti ko društvo Zemun

Glavna delatnost ovog Društva je promocija turisti kih potencijala opštine Zemun, kao i

organizovanje raznovrsnih turisti kih manifestacija na teritoriji ove opštine. Posebne

aktivnosti ovog društva odnose se na promociju turisti ke ponude na Dunavu. Neke od

aktivnosti su organizovanje besplatnih poseta brodom Velikom ratnom ostrvu,

povezivanje turisti ke ponude plovidbom hidrogliserom Dunavom na potezu od

Zemuna do Grocke i sli no.

Turisti ko društvo Grocke

Misija Turisti kog društva Grocka je da pomogne Opštini Grocka u razvoju turiti ke,

ugostiteljske i druge ponude koja za osnovu ima zdrav život i dobar provod uz

minimum zagaženja životne sredine. U okviru svoje delatnosti, Turisti ko društvo

129

Grocka se bavi i organizovanjem jednodnevnih izleta koji obuhvataju arheolo ko

nalazište, crkve, manastire, muzej i gastronomsku ponudu.

Me unarodni centar za razvoj i unapre enje ugostiteljstva i turizma (SACEN)

Privredno-strukovna organizacija koja svoju delatnost bazira na me unarodnim

iskustvima i nastoji da kroz strukovne ugostiteljsko-turisti ke manifestacije, stru ne

seminare i savetovanja edukativnog karaktera, kao i trening kurseve, pomogne

ugostiteljsko-turisti koj privredi Srbije i Beograda da se uspešnije uklju i u savremene

svetske tokove. Poseban doprinos ostvaruje u organizaciji me unarodnih manifestacija

u Beogradu i me unarodnoj-turisti koj promociji istog i zalaže se da Beograd bude

regionalni turisti ki centar Jugoisto ne Evrope.

Centar za odgovorni i održivi razvoj turizma (CenORT)

Osnovan je 2001. godine sa ciljem stru nog i nau no istraživanja odgovornog i

održivog razvoja turizma, edukovanja i razvijanja svesti o zna aju i uticajima turizma

na privredni i dru tveni razvoj. Posebnim ciljevima CenORT-a može se smatrati

podsticanje razvoja posebnih oblika turizma koji su u saglasnosti sa savremenim

karakteristikama i tendencijama turisti ke tražnje i sa raspoloživim resursima Srbije kao

turisti ke destinacije.

Centar za istraživanje i prou avanje turizma (CTRS)

Centar je osnovan sa ciljem omogu avanja i proširivanja saradnje izme u studenata,

akademske zajednice i privrede, pove anja profesionalnih standarda u turisti koj i

hotelskoj privredi kao i proširivanja korporativne odgovornosti u okviru turisti ke i

hotelijerske privrede

130

5.3. ODRŽIVOST RAZVOJA BEOGRADA KAO TURISTI KE DESTINACIJE

Okviri i preporuke za održivi razvoj evropskog turizma

Polaze i od Agende 21 za turizam (UNWTO, UNEP, 2005), Strategije održivog razvoja

EU (2006) i drugih evropskih direktiva i strategija, Evropska Komisija priprema

Agendu za održivost evropskog turizma (Agenda for the Sustainability of European

Tourism). U radnim materijalima za pripremu i donošenje ove agende definisani su

ciljevi i principi i predložene su akcije za prevazilaženje izazova, mehanizmi i

odgovrnosti za implementaciju kao i indikatori održivog turizma za destinacije (Action

for More Sustainable European Tourism, 2007). Za potrebe planiranja i upravljanja

održivim razvojem turisti ke destinacije Beograd daje se kratak pregled ciljeva, izazova

i klju nih akcija za njihovo prevazilaženje.

Polaze i od ciljeva Strategije održivog razvoja EU: ekonomski prosperitet, socijalna

jednakost i kohezija i zaštita životne sredine, kao i 12 ciljeva Agende 21 za turizam

utvr eni su slede i ciljevi održivosti evropskog turizma:

1) ekonomski napredak koji:

obezbe uje dugoro nu konkurentnost, pristupa nost i prosperitet turisti kih

preduze a i destinacija;

omogu ava kvalitetne poslove, nude i korektne zarade, podjednake uslove za

sve zaposlene i izbegavaju i sve oblike diskriminacije;

2) društvena jednakost i kohezija koja:

pospešuje unapre enje kvaliteta života lokalnih zajednica kroz turizam, uz

njihovo uklju ivanje u proces planiranja i upravljanja turisti kom destinacijom;

omogu ava sigurnost i iskustvo zadovoljstva i ispunjenosti potreba turista, koje

je dostupno svima, bez ikakve diskriminacije prema polu, religiji, sposobnostima

ili na bilo koji drugi na in;

3) zaštita životne sredine i kulturnog nasle a:

minimiziranjem zaga enja i degradacije životne sredine na globalnom i

lokalnom nivou, uz ograni eno angažovanje resursa za turisti ke aktivnosti i

131

održavanjem i ja anjem kulturnog bogatstva i biodiverziteta, doprinose i

njihovom poštovanju i o uvanju.

Izdvojeno je osam klju nih izazova za održivost evropskog turizma sa predlogom

pristupa i aktivnosti za njihovo prevazilaženje:

1. Redukcija sezonalnosti tražnje – radi smanjenja koncentracije turisti kih

putovanja i pritisaka turisti kih aktivnosti na lokalne resurse i nasle e u samo

jednom delu godine, inovativnim razvojem turisti kih proizvoda, doga aja i

drugih aktivnosti i atrakcija u vansezoni, diferenciranjem cena, vremenskim

pomeranjem insentiv putovanja, školskih odmora i dr.

2. Smanjenje uticaja turisti kog transporta na klimatske promene i zaga enje

životne sredine na globalnom i lokalnom nivou – prioritetno smanjenje uticaja

avioprevoza i prevoza individualnim vozilima do i u turisti koj destinaciji i

njenom okruženju.

Za prva dva izazova predvi ene su prioritetne akcije usmerene na smanjenje uticaja

turisti kog transporta na klimatske promene i zaga enje životne sredine:

koordiniran razvoj i promocija modalne preraspodele turisti kih kretanja na

za o uvanje životne sredine prihvatljivija saobra ajna sredstva do i u

turisti koj destinaciji, uz podršku razli itih mera i instrumenata

(uklju ivanjem troškova zaštite životne sredine u poreze i cene, uvo enjem

naknada za zaštitu životne sredine, razvojem potrebne saobra ajne

infrastrukture i integracije razli itih vidova saobra aja i usluga pristupa nih

turistima i sl.);

kra a turisti ka kretanja u destinaciji – kao kriterijum razmeštaja i izbora

novih lokacija za razvoj turizma, ponude i promocije atrakcija i aktivnosti sa

kratkim tokovima kretanja i sl.;

promene tržišnih trendova – promocija manje dužih umesto više kra ih

odmora i kretanja koja smanjuju emisije ugljenmonoksida i drugih gasova;

participacija avionskog sektora u evropskom sistemu trgovine emisijama i

dr.

3. Poboljšanje kvaliteta poslova u turizmu – polaze i od Lisabonske strategije,

sektor turizma treba da nudi širok spektar kvalitetnih poslova za ljude razli itih

132

godišta i sposobnosti, da omogu i nove poslove u domenu zaštite životne

sredine i nasle a i da obezbedi integrisanje aspekta održivosti u permanentnu

edukaciju i treninge, razvoj karijere, difuziju znanja i dobrih primera iz prakse

itd.

4. Održavanje i unapre enje prosperiteta lokalne zajednice i kvaliteta života

lokalnog stanovništva – investicije u turizam uti u na ekonomski prosperitet

lokalne zajednice, s tim da uticaj na koriš enje i zaštitu prostora i vrednosti

može da bude negativan kada razvoj turizma pove ava potrošnju otvorenih

zelenih prostora i poljoprivrednog zemljišta za izgradnju i izaziva gubitak

lokalnih pejzažnih vrednosti; ili pozitivan kada doprinosi urbanoj rekonstrukciji

recikliranjem industrijskih i drugih brownfield lokacija i omogu ava valorizaciju

kulturnog nasle a.

Prioritetne akcije odnose se na planiranje i upravljanje turisti kom destinacijom:

uskla ivanjem i integrisanjem prostornog razvoja turisti kih aktivnosti sa

drugim, postoje im i planiranim aktivnostima i ukupnim razvojem lokalne

zajednice;

prilago avanjem tipa smeštaja i drugih turisti kih sadržaja lokalnim

specifi nostima i minimiziranjem uticaja na okruženje;

uklju ivanjem lokalnog stanovništva i lokalnih proizvoda i aktivnosti u

turisti ku ponudu destinacije i dr.

5. Minimiziranje koriš enja resursa i proizvodnje otpada – minimiziranje

potrošnje ograni enih lokalnih prirodnih resursa za turisti ke potrebe, prioritetno

vode za pi e i neobnovljivih energetskih izvora, kao i smanjenje proizvodnje

otpada (otpadnih voda i vrstog komunalnog otpada), uz pove ano recikliranje

vode i otpada i koriš enje obnovljivih i novih izvora energije (sunca, vetra,

biomase, geotermalne energije i sl.).

6. Zaštita i valorizacija prirodnog i kulturnog nasle a – me uzavisnost razvoja

turizma i zaštite nasle a (biodiverziteta, prirodnog i kulturnog predela,

spomenika kulture, na ina života i tradicije) ogleda se u ulozi turizma da

obezbe uje valorizaciju nasle a i direktnu i indirektnu podršku njihovoj zaštiti,

dok kvalitet i atraktivnost nasle a opredeljuje atraktivnost turisti ke destinacije,

omogu ava viši kvalitet života lokalnih zajednica i kvalitetniji turisti ki

133

proizvod i iskustvo. Izazovi uklju uju kako pritiske razvoja turizma,

koncentracije turista, intenziteta odvijanja i neadekvatnih turisti kih aktivnosti

na o uvanje i kvalitetnu prezentaciju nasle a, tako i pritiske razvoja drugih

aktivnosti, uticaje klimatskih promena na nasle e, kao i nedostatak

odgovaraju ih resursa (ljudskih i finansijskih) za zaštitu i o uvanje nasle a i sl.

Prioritetne akcije uklju uju:

podršku izdvajanju sredstava (sektor turizma, komplementarni sektori i

turisti) za investicije u zaštitu prirodnog i kulturnog nasle a i podršku

upravljanju razvojem destinacije i kvalitetom životne sredine;

prilago avanje upravljanja posetiocima u destinaciji i o uvanje nasle a;

podsticaje za razvoj tradicionalnih aktivnosti, kulturnih doga aja, proizvoda i

usluga prepoznatljivog kvaliteta zasnovanog na nasle u i njegovoj promociji

i dr.

7. Podjednaka dostupnost odmora i turisti kih iskustava - radi eliminacije

socijalne isklju enosti i nejednakosti (za siromašne, hendikepirane i druge grupe

korisnika), neophodna je podrška razvoju socijalnog turizma i integraciji

hendikepiranih osoba u turisti ke aktivnosti i koriš enje turisti kih sadržaja.

8. Koriš enje turizma kao instrumenta globalnog održivog razvoja – za

postizanje milenijumskih ciljeva razvoja (posebno za smanjenje siromaštva i

gladi), smanjenje emisije gasova koj imaju efekat staklene bašte, ostvarivanje

konvencije o zaštiti biodiverziteta i sl.

Procenjuje se da je kriti an korak u menadžmentu turisti ke destinacije identifikacija

indikatora za pra enje ciljeva održivog razvoja turisti ke destinacije i uspostavljenje

monitoringa izabranog seta indikatora. U posebnom prilogu se daje okvirna lista

indikatora, me u kojima bi trebalo izabrati indikatore za koje se monitoring može

uspostaviti kratkoro no (do 2013.), srednjoro no (do 2018.) i dugoro no (TSG, 2007).

U tabeli 1 su prikazani neki pokazatelji od zna aja za analizu i planiranje održivog

razvoja evropskih gradskih turisti kih destinacija koji predstavljaju prose ne vrednosti

indikatora i kvalitativnih ocena razvoja turizma.

134

Tabela 1. Pokazatelji od zna aja za analizu i planiranje održivog razvoja gradskih turisti kih destinacija

Pokazatelji ProsekTuristi/stanovništvo 14,01 Budžet lokalne zajednice/stanovništvo (€) 11,18 Broj zaposlenih u turizmu/broj zaposlenih u gradu (%) 7,41 Kultura i tradicija u sektoru gradskog turizma (1=potpuno nov, 3=od nedavno, 5=duga tradicija)

3,00

Partnerstvo zasnovano na (1=nimalo; 5= potpuno): Javnoj politici održivosti (kao što je agenda 21) 2,52 Turisti kom sektoru koji promoviše održivost 3,56 Javnoj svesti za primenu održivog razvoja 2,91

inioci uspešnog partnerstva subjekata razvoja turizma (1=nije uopšte bitan; 5=jako bitan):

Posve enost partnerskim aktivnostima 4,19 Politi ka podrška 4,23 Finansiranje/fondovi 4,12 Dosadašnja uspešna iskustva 3,88 Pravni okvir 3,04 Tehni ka podrška 3,2

Rezultati anketa (% odgovora sa ''da''): Da li je prisutan održivi razvoj turizma u gradu 61 Da li održivi turizam uklju uje sve aspekte zaštite životne sredine 56

Izvor: Burhin F., Paskaleva-Shapira, K., Santamaria, S. (2003.)

Klju ni problemi održivog razvoja Beograda kao turisti ke destinacije

Me uzavisnost održivog urbanog razvoja i održivog razvoja gradskog turizma

opredeljuju pristup oceni dosadašnjeg i upravljanju budu im razvojem gradske

turisti ke destinacije. Ova me uzavisnost jasno se ispoljava u dosadašnjem razvoju

Beograda kao turisti ke destinacije, koju odlikuje sli nost osnovnih tendencija –

nedovoljno usmeren i kontrolisan urbani razvoj i razvoj turizma u gradskoj destinaciji i

njenom regionalnom okruženju.

Organizovani gradski turizam, nalik na turisti ku ponudu evropskih gradova, prema

pokazateljima turisti kog razvoja (tabela 2) u Beogradu je u za etku, i to uglavnom u

podsegmentima urbanih manifestacija i poslovnog turizma, sa dominantnim hotelsko-

135

ugostiteljskim konceptom ponude i bez precizno registrovanog prometa o gradskom

odmoru (Miliji , Kruni , Panti , 2007.).

Tabela 2. Uporedni prikaz pokazatelja intenziteta turisti kog razvoja u pojedinim evropskim zemljama i gradovima i u Srbiji i Beogradu

Zemlja/ Grad

P, km2 Br.stanov.

Br. st./ km2

Brojležaja

Br.lež./ km2

Br.lež./ 100 st.*

Brojno enja

Br. no ./km2

Br.no ./

st.

Srbija 88361 7532613 85 85634 0,9 1,1 6684592 75,6 0,9

Beograd 3224

776-grad

1594977

1288745

498

1660,7

11.925

10.840

3,7

14,0

0,7

0,8

1.360.934

1.213.865

422,1

1564,2

0,8

0,9

Austrija 83859 8100779 96,6 930.835 11,1 11,5 90.710.280 1081,7 11,2

Be 414,9 1562482 3765,9 41.834 100,8 2,2 7.687.546 18528,7 4,92

Holandija 33882 15863552 468,2 1.141.823 33,7 7,2 81.262.588 2398,4 5,1

Amsterdam 219,0 734540 3354, 1 36.067 164,7 4,9 8.088.000 36931,5 11,0

Portugal 91906 10201566 111,0 487.102 5,3 4,8 41.955.089 456,5 4,1

Evora 1.307 56359 43,1 1.350 1,0 2,4 200.000 153,0 3,5

Španija 504790 39726973 78,7 2.624.908 5,2 5,2 344.670.612 682,8 8,7

Toledo 232,1 71110 306,4 2.358 10,1 3,3 500.000 2154,2 7,0

Nema ka 357020 82150302 230,1 3.070.372 8,6 3,7 298.504.422 836,1 3,6

Berlin 892,0 233128 261,3 2.850 3,2 1,2 437.462 490,4 1,9

Izvor: Schmidt, H.W., (2002/1), Opštine u Srbiji (2006.)

Polaze i od me uzavisnosti održivog urbanog razvoja i održivog razvoja gradskog

turizma i od ocene da je gradski turizam Beograda u po etnoj fazi razvoja, u ovom delu

ocene dosadašnjeg razvoja turizma Beograda pažnja je usmerena na prostorno-

envajeronmentalnu održivost, to jest podobnost dosadašnjeg razvoja destinacije i na

opredeljenja, smernice i prioritete njenog budu eg razvoja, dok su pitanja ekonomske

isplativosti i upravljanja razvojem turisti ke destinacije (politi ka podrška) obra ena u

drugim delovima ovog poglavlja.

Socijalna prihvatljivost razvoja turisti ke destinacije može se sagledati iz nekoliko

aspekata, prioritetno iz ugla: ljudskih resursa (zaposlenost i dohodak u turizmu i

komplementarnim delatnostima, edukacija i difuzija znanja i veština, informisanje i

uklju ivanje gra ana i dr.), efekata turizma na pove anje konkurentnosti grada

(privla enje novih investicija i nova radna mesta) i na efikasnost koriš enja, o uvanja i

unapre enja javnih prostora i dobara grada (nasle e, kultura, otvoreni prostori,

infrastrukturni sistemi i dr.). Oskudni raspoloživi podaci i njihova (ne)pouzdanost,

onemogu avaju davanje ocene o socijalnoj prihvatljivosti dosadašnjeg razvoja Beograda

kao turisti ke destinacije.

136

Do upostavljanja odgovaraju eg informacionog sistema o turizmu, kao i informacionih

sistema o ljudskim resursima, životnoj sredini, prostoru i drugih informacionih sistema

neophodnih za upravljanje razvojem grada i turisti ke destinacije, mogu se davati samo

okvirne procene efekata ravoja turizma na konkurentnost, koheziju, održivost i identitet

Beograda.

Formalno iskazivanje politi ke podrške održivom razvoju grada ispoljeno je u nekoliko

navrata – donošenjem Generalnog plana Beograda 2021. (2003.), Regionalnog

prostornog plana administrativnog podru ja Grada Beograda (2004.), pripremom za

donošenje Strategije razvoja Grada Beograda (Nacrt, 2008.) i drugih strateških

dokumenata. Fakti ka spremnost gradskog i opštinskih nivoa upravljanja ispoljava se

podrškom ili nedovoljnom podrškom ostvarivanju navedenih planskih dokumenata, to

jest održivog razvoja grada i u tim okvirima održivog razvoja turisti ke destinacije.

Za ocenu dosadašnjeg razvoja i ispoljenih tendencija i za strateška opredeljenja budu eg

održivog razvoja turisti ke destinacije izdvojeni su kao najzna ajniji slede i aspekti:

Pristupa nost – do i u okviru destinacije, prioritetno do najatraktivnijih zona,

otvorenih prostora, pravaca i ta kasto razmeštenih sadržaja u destinaciji javnim

i/ili specijalizovanim prevozom, peša kim i biciklisti kim kretanjem;

Identitet, itljivost i atraktivnost urbanog prostora i pojedinih o uvanih ruralnih

prostora – o uvanost i unapre enje identiteta Beograda, obala sa forlandom i

obaloutvrda sa otvorenim i izgra enim celinama u priobalnim pojasevima

vodotoka i jezera, urbaniteta centralnih gradskih zona i glavnih gradskih

pravaca; itljivost, povezanost i estetika otvorenih prostora, vizura i silueta; i

atraktivnost sadržaja i doga anja za turiste;

Autenti nost kulturnog identiteta – atraktivnost, prezentacija i dostupnost

kulturnog i prirodnog nasle a i pejzaža, atraktivnost i inventivnost kulturnih

doga anja, specifi nosti na ina i stila života;

Kvalitet životne sredine – prioritetno kvalitet vazduha i nivo buke, kvalitet

površinskih voda i vode za pi e, zdravstvena bezbednost hrane i dr. i

Infrastrukturna opremljenost prostora – kvalitet opremljenosti prostora

vodoprivrednom, energetskom, telekomunikacionom i zelenom infrastruk-

turom.

137

Pristupa nost

U odnosu na relativno dobru pristupa nost razli itim vidovima saobra aja do gradske

destinacije, koja se može unapre ivati, klju ni problem održivosti, konkurentnosti i

kohezije grada i razvoja turizma u Beogradu jeste pristupa nost u destinaciji. Problem

funkcionisanja saobra aja u gradu rezultat je kako nerealizovanih strateških

infrastrukturnih pravaca i objekata definisanih regionalnim prostornim i generalnim

planom grada i neintegrisanosti razli itih vidova saobra aja, tako i nerešenog pitanja

raspodele modaliteta saobra aja.

Iz aspekta turizma klju na je saobra ajna pristupa nost turisti ki atraktivnih prostora u

destinaciji javnim saobra ajem (autobuskim, šinskim i re nim), peša kim i drugim

vidovima kretanja, lako a pristupa i prelaska sa jednog na drugi vid saobra aja.

Poboljšanja u javnom autobuskom, trolejbuskom i šinskom saobra aju u periodu 1999-

2007. godine nedovoljna su za obezbe enje kvalitetnog i efikasnog prevoza putnika i

turista u gradu i do atraktivnih prostora u rubnoj gradskoj zoni. Eksperimentalno je

uveden javni re ni gradski saobra aj, iji razvoj treba intenzivirati i obezbediti vezu sa

ostalim modalitetima javnog gradskog saobra aja i sa pravcima peša kog i

biciklisti kog kretanja. Prvi javni turisti ki re ni saobra aj i kombinovane kružne ture

duž Save osmislila je i organizovala opština Sur in, što bi trebalo podržati i objediniti sa

ostalim beogradskim sektorima Save i Dunava.

Pomak napravljen izgradnjom mreže biciklisti kih staza na Novom Beogradu treba

nastaviti razvojem biciklisti kog kretanja u gradu i na pravcima ka zelenim i

rekreativnim prostorima u gradu i njegovoj rubnoj zoni. Najmanje je ura eno na

ure enju novih peša kih zona i pravaca koji bi omogu ili povezivanje turisti kih

prostora ovim vidom kretanja. Klimatske promene name u obavezu poboljšanja

mikroklimatskih uslova o uvanjem postoje e i podizanjem nove zelene infrastrukture

(drvoreda i zelenih površina) duž svih peša kih i biciklisti kih staza i, gde god je to

mogu e, u postoje em gradskom tkivu. Ovaj problem je skoro potpuno zanemaren u

protekle dve decenije razvoja grada.

138

Prioritet do 2013. godine bi trebalo da ima razvoj svih generalnim planom grada

predvi enih i novih modaliteta javnog gradskog i specijalizovanog prevoza, peša kih i

biciklisti kih kretanja u turisti ki najatraktivnijim zonama, potezima i na veznim

pravcima – u centralnim gradskim zonama (centar starog Beograda, centar Zemuna i

centralni deo Novog Beograda), duž priobalja Save i Dunava i na veznim pravcima tih

zona sa priobaljem. Pored toga, u istom periodu bi trebalo poboljšati pristup javnim

gradskim saobra ajem do najatraktivnijih zelenih (parkovskih, šumskih i rekreativnih)

površina u gradu. Pove anje dostupnosti i aktiviranje turisti ki atraktivnih prostora na

podru ju grada do 2018. godine direktno je uslovljeno realizacijom strateških

saobra ajnih infrastrukturnih sistema i objekata i smanjenjem saobra ajnih zagušenja i

zaga enja.

Identitet, itljivost i atraktivnost urbanog prostora i pojedinih o uvanihruralnih prostora

U Beogradu traje proces planskog i neplanskog razgra ivanja urbanog identiteta i

ambijentalnih/pejzažnih vrednosti, razli itog intenziteta. Brojni su primeri

arhitektonskog zaga enja turisti ki najatraktivnijih zona i celina, u prvom redu

centralnih gradskih zona i glavnih gradskih poteza. Eklatantan primer je intenzivno i

ubrzano razgra ivanje nasle ene urbane matrice i ambijentalnih vrednosti Vra ara, na

osnovu donetih urbanisti kih planova, koje vodi kako gubitku kvaliteta te gradske

celine i njene ekskluzivnosti, tako i slike urbanog pejzaža i memorije grada. Sli an je

primer intenzivne i, esto, arhitekturi moderne neprimerene i neprilago ene izgradnje

centralnih sadržaja i nove stambene gradnje duž glavnih novobeogradskih

saobra ajnica, kojom se razgra uju osnovne ambijentalne vrednosti tog dela grada

zasnovane na otvorenim zelenim prostorima i slobodnim vizurama ka rekama i drugim

delovima grada. Rasplinjavanju grada i urušavanju njegovog urbanog identiteta najviše

doprinosi neplanska izgradnja duž svih ulazno-izlaznih pravaca u grad i u njegovoj

rubnoj zoni.

Otvoreni javni prostori su zna ajan element ure enja grada, unapre enja njegovog

urbanog identiteta i proizvoda gradskog turizma. Zbog toga je jedan od polaznih koraka

u planiranju rekonstrukcije i razvoja evropskih metropola, lidera gradskog turizma,

upravo širenje mreže otvorenih javnih prostora i atraktivan urbani dizajn tih prostora.

139

Urbani identitet, prepoznatljivost i turisti ka atraktivnost Beograda kao turisti ke

destinacije zasniva se na otvorenim (vodenim, zelenim i izgra enim) javnim prostorima

grada, kulturnom i prirodnom nasle u. To se, u prvom redu, odnosi na zeleno srce

grada, vodotoke, ade i priobalje Save i Dunava, centralne gradske zone, glavne gradske

ulice, trgove i otvorene zelene prostore grada (parkove, šume forlanda, gradske i

prigradske šume). Jedna od najatraktivnijih i najzna ajnijih celina urbanog pejzaža

Beograda jeste tzv. „zeleno srce” grada (slika 1). Ako Beograd nema kulturno-istorijske,

umetni ke i ambijentalne resurse velikih evropskih metropola – lidera gradskog

turizma, jedini je grad na Dunavu koji raspolaže atraktivnom kombinacijom kontrasnih

ambijentalnih i pejzažnih celina na uš u dve reke. Najve i je kontrast izme u pojasa

šume na neregulisanoj levoj obali Dunava i Velikog Ratnog ostrva, s jedne strane, i

izgra enih celina na njegovoj regulisanoj desnoj obali (Zemun i celine nizvodno od

Kalemegdana), s druge. Slede i je kontrast izme u gusto izgra enog centra starog

Beograda sa fortifikacijom u zelenilu, s jedne strane, i otvorenih prostora (zelenila)

Novog Beograda sa novim centrom koji se postepeno formira na prostoru od

zgrade¸"Uš a" prema Centru "Sava" i drugim centrom koji se formira na potezu od

luke¸"Beograd" do Ade Huje.

Sticajem okolnosti zeleno srce grada je o uvano, što omogu ava intenziviranje

aktivnosti na njegovom ure enju, osmišljenjom i tematskom aktiviranju otvorenih

prostora i o uvanju njegovih kontrasnih pejzažnih odlika. Pomak je u injen po etkom

ure enja zemunskog keja.

140

Slika 1. Ambijentalne/pejzažne celine tzv. „zelenog srca” Beograda

Izvor: Maksin-Mi i M., Turizam i prostor, Fakultet za turisti ki i hotelijerski menadžment, Beograd, 2007, str. 154.

Prioritet do 2013. i 2018. godine ima plansko ure enje, aktiviranje neiskoriš enih i

neadekvatno koriš enih lokacija u zale u priobalja i pove anje atraktivnosti pet sektora

priobalja Dunava i Save na osnovu opredeljenja i koncepcije koja e se utvrditi u drugoj

fazi Studije beogradskog priobalja (slika 2). U prvoj fazi ove studije izdvojeno je 5

celina kulturnog nasle a za rekonstrukciju, revitalizaciju i razvoj atraktivnih i

adekvatnih turisti kih sadržaja i aktivnosti, 13 objekata koji se mogu rekonstruisati, a

141

pojedini i prenameniti i dve velike zone rekonstrukcije, izgradnje i transformacije

namene i fizi kih struktura.

Slika 2. Sektori beogradskog priobalja Save i Dunava

Izvor: Studija beogradskog priobalja, Prva faza, Urbanisti ki zavod Beograda, 2007, str. 9.

Prioritet do 2013. godine trebalo bi da ima širenje i ure enje postoje ih i formiranje

novih otvorenih javnih prostora u priobalju i uvo enje arhitektonskog, urbanisti kog i

komunalnog reda za sve objekte na vodi. Problem održavanja isto e otvorenih prostora

najizraženiji je duž obaloutvrda usled naplavina otpada, ije je redovno uklanjanje

neophodno odmah organizovati.

Intenzivnije koriš enje akvatorija i obala (Lido, Bela stena i druga kupališta) za

turisti ko-rekreativne aktivnosti na vodi u periodu do 2013. i 2018. godine direktno je

uslovljeno dinamikom realizacije fabrike za pre iš avanje otpadnih voda u

Velikoselskom ritu.

142

Unapre enje urbanog identiteta, prepoznatljivosti i turisti ke atraktivnosti Beograda kao

turisti ke destinacije uslovljeno je urbanom rekonstrukcijom, atraktivnim ure enjem i

osmišljenijim aktiviranjem razli itih sadržaja, intenziviranjem kulturnih aktivnosti i

doga anja u javnim objektima i na otvorenim gradskim prostorima, posebno u

centralnim gradskim zonama, duž glavnih grebenskih poteza i veznih pravaca prema

Savi i Dunavu i reperima identifikovanim generalnim planom grada i strategijom za

održivi razvoj Beograda.

Autenti nost kulturnog identiteta

Identitetu i posebnosti gradske turisti ke destinacije doprinosi autenti nost kulturnog

identiteta zasnovanog na atraktivnosti, prezentaciji i dostupnosti kulturnog i prirodnog

nasle a i pejzaža, atraktivnost i inventivnost kulturnih doga anja, specifi nosti na ina i

stila života.

Pored intenziviranja radova na rekonstrukciji i ure enju najvrednijih celina i objekata

kulturnog nasle a, a potom i obezbe enja dela prihoda od turizma za investicije u

zaštitu nasle a, neophodna je atraktivna animacija i prezentacija nasle a turistima, kao i

sadržaji i doga aji koji e omogu iti adekvatno aktiviranje i koriš enje tih prostora.

Prioritet do 2013. godine bi trebalo da ima ure enje i promocija kulturnih itinerera i

staza – rimskih imperatora i praistorije duž Dunava, starih aršija (gro anske,

obrenova ke, ostružni ke, sopotske, beljinske i dr.), srednjovekovnog i drugog

sakralnog nasle a i sl. (slika 3).

143

Slika 3. Kulturni itinereri predloženi Regionalnim prostornim planom administrativnog podru ja Grada Beograda

Izvor: Nacrt strategije razvoja Grada Beograda, Palgo center, Beograd, 2008, str. 34.

Prirodno nasle e nije uklju eno u turisti ku ponudu grada zbog loše pristupa nosti i

nedovoljne ili potpune neure enosti. Prioritet ima ure enje zašti enih prostora i razvoj

vidova turizma i rekreacije prilago enih stepenu zaštite, o uvanosti i osetljivosti

ekosistema i o uvanju prirodnog predela (Veliko ratno ostrvo, šume u forlandu Dunava,

ritovi, mo vare i ade) ili turisti ko-rekreativnom opremanju prirodi bliskih kulturnih

predela (Avala, Stepin gaj, Lipova ka šuma, gradske šume i izletišta – Košutnjak,

Zvezdarska, Top iderska, Manastirska i Banji ka šuma i dr.) i pove anje njihove

pristupa nosti odgovaraju im vidovima javnog gradskog saobra aja.

Postoje i i novi javni i alternativni objekti kulture i

kulturna doga anja, kao i razli ite vrste doga aja,

manifestacija i zabave na otvorenim prostorima i

vodenim površinama grada trebalo bi da imaju

prioritet u razvoju ukupne, a naro ito turisti ke

konkurentnosti Beograda u planskom horizontu.

Pored završetka rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, u

144

periodu do 2018. godine pojedini objekti u priobalju Save i Dunava predvi eni za

rekonstrukciju i prenamenu (slika 4), mogu da postanu novi centri kreativnosti,

interaktivnih umetni kih prostora i zabave (primer stare elektri ne centrale sa kranom).

Slika 4. Ta ke rekonstrukcije u priobalju Save i Dunava

Izvor: Studija beogradskog priobalja, Prva faza, Urbanisti ki zavod Beograda, 2007.

Za ja anje urbanog identiteta i autenti nosti kulturnog identiteta Beograda prioritet u

periodu do 2013. godine bi trebalo da ima rekonstrukcija i ure enje o uvanih celina

tradicionalnih centara ruralnih naselja i njihovo uklju ivanje u turisti ku ponudu grada –

Ov a, Sur in, Jakovo, Progare, podavalska i druga sela, sa ponudom doma inskog

turizma i trpeze, poljoprivrednih aktivnosti i zanata, obi aja, svetkovina, naivne

umetnosti (Leskovac kod Lazarevca) i dr.

145

Kvalitet životne sredine

Zaga enja vazduha iz stacionarnih izvora najizraženija su u toku grejne sezone kada se

javljaju koncentracije sumpordioksida, a i i azotdioksida iznad dozvoljenih grani nih

vrednosti imisije u centralnoj zoni starog Beograda i Zemuna i na glavnim gradskim

saobra ajnicama. Problem zaga enja vazduha i povišenih nivoa buke (danju i no u) iz

mobilnih izvora prisutan je tokom cele godine, sa trendom porasta u turisti ki

najatraktivnijim prostorima grada – centralnim zonama Beograda i duž najfrekventnijih

ulica (slika 5), usled strukture saobra ajnih tokova. U pogledu kvaliteta vazduha

povoljnije je stanje u priobalju reka i na ve im zelenim površinama grada.

Prioritet je izmeštanje teretnih i promena modaliteta (smanjenje u eš a individualnih

putni kih vozila) saobra ajnih tokova u centralnim gradskim zonama, kao preduslov za

pove anje njihove turisti ke atraktivnosti.

Slika 5. Prekora enje GVI ugljenmonoksida, azotovih oksida i sumpordioksida po gradskim zonama, 2006.

Izvor: Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd, 2007, str. 62,63.

Na sigurnost turisti kih kretanja do i u najatraktivnijim gradskim celinama negativan

uticaj može da ima potencijalan rizik od hemijskih udesa zbog transporta opasnih

materija drumskim, železni kim i re nim saobra ajem u priobalju i po obodu centralne

zone starog Beograda i u drugim gradskim zonama.

Kvalitet voda reka Save i Dunava ne zadovoljava II klasu kvaliteta, što zna i da ne

odgovara kvalitetu voda za kupanje i rekreaciju na vodi. Na mernim mestima u turisti ki

i rekreativno najatraktivnijim sektorima ovih akvatorija registrovana je III klasa

kvaliteta. Kvalitet vode ovih reka (naro ito Save) 2006. godine bio je me u najlošijim u

poslednjih 10 godina (slika 6) i, po prvi put, sa pojavom pove ane koncentracije teških i

146

toksi nih metala u sedimentu obe reke. Kvalitet vode reke Save bio je 2006. godine, kao

i u prethodnom periodu, nešto bolji od kvaliteta vode Dunava.

Vode skoro svih malih vodotoka i kanala konstantno su u IV klasi kvaliteta ili van

klase, me u kojima pojedini ugrožavaju užu zonu sanitarne zaštite beogradskog

vodovoda, a ve ina se može svrstati u potencijalno atraktivne vodotoke za turizam i

rekreaciju (primer degradiranog kanala Galovica, Top iderske i drugih reka). Relativno

zadovoljavaju e stanje registrovano je 2006. godine samo na reci Peštan i kanalu Vizelj,

na kojima je 50% uzoraka bilo u granicama II klase kvaliteta (Kvalitet životne sredine

Grada Beograda 2006. godine, 2007).

Slika 6. Kvalitet površinskih voda, 2006.

Izvor: Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd, 2007, str. 71.

Beograd je najve i grad na Dunavu i Savi koji nema kompleksno rešen problem

otpadnih voda. Na celoj teritoriji grada ne postoje sistemi za pre iš avanje otpadnih,

komunalnih i industrijskih voda. Direktan izliv gradske kanalizacije (slika 7) vrši se

preko 29 ve ih izliva (od ega je gotovo polovina kišnih) i nepoznatog broja manjih

(neevidentiranih izliva). Do danas prakti no ništa nije ura eno na izgradnji ure aja za

tretman komunalnih i industrijskih otpadnih voda na podru ju Grada. Istovremeno se

147

pove ao broj zaga iva a i unošenje zaga uju ih materija njihovim spiranjem

atmosferskim vodama.

Kvalitet vode Savskog jezera na Adi Ciganliji nalazi se u granicama ili sa manjim

odstupanjima od kvaliteta vode za kupanje (prema Direktivi EU 76/160EEC), tako da je

prioritet unapre enje sanitarne zaštite, režima održavanja i kapaciteta kupališta, kao i

ponašanja kupa a. Kvalitet vode na kupalištu Lido je tokom cele kupališne sezone bio

van dozvoljenih granica. Me u potencijalno turisti ki atraktivnim akumulacijama

najbolje je stanje kvaliteta vode na akumulaciji Duboki potok, a u granicama kvaliteta

vode za kupanje i rekreaciju na akumulaciji Bela reka, dok je van dozvoljenih granica

na akumulaciji Pariguz (opština Rakovica).

Slika 7. Kanalizacioni ispusti u reke

Izvor: Studija beogradskog priobalja, Prva faza, Urbanisti ki zavod Beograda, 2007., str. 32.

Kvalitet vode beogradskog vodovoda odgovara propisanim normama, tako da se

ocenjuje kao voda zdravstveno bezbedna za pi e. Prioritet do 2013. godine je uvo enje

podsticaja i kontrole smanjenja potrošnje vode za pi e u svim sadržajima turisti ke

ponude.

Kategorizacija podru ja Grada Beograda prema stepenu zaga enosti, utvr ena je

regionalnim prostornim planom za administrativno podru je Grada. Zastupljeno je

sedam kategorija ugroženosti kvaliteta životne sredine – Beograd je u II kategoriji

ugroženosti, pojasevi duž autoputeva i železni kih pruga u III kategoriji, naselja u

rubnoj gradskoj zoni u IV kategoriji, koje predstavljaju ograni enje za održivi razvoj,

dok su ostali delovi gradskog podru ja u V-VII kategoriji predstavljaju zna ajan

ekološki potencijal za razvoj (slika 8).

148

Slika 8. Kategorije ugroženosti kvaliteta životne sredine

Izvor: Referalna karta 3, Regionalni prostorni plan administrativnog podru ja Grada Beograda, 2004.

Infrastrukturna opremljenost prostora

Beogradski vodovodni sistem se prostire na 210 km2 i podeljen je na šest podsistema

(sremski, žarkova ki, mladenova ki, centralni, bole ki i banatski). Izvorište

beogradskog vodovoda se prostore duž priobalja Save - od uš a na desnoj obali do

Ostružnice (Ada Ciganlija i Makiš) i na levoj obali do Kupinova, dok je kod naselja

Vin a oslonjeno na reku Dunav. Kanalizacioni sistem je razvijen na oko 115 km2 i

obuhvata Stari i Novi Beograd, Zemun i pojedina naselja na levoj obali Dunava.

149

Kanalizacijom se evakuišu atmosferske i upotrebljene komunalne i industrijske otpadne

vode, kao i deo drenažnih i kanalisanih voda vodotoka, koje se bez pre iš avanja

upuštaju u recipijente. Deo naselja na podru ju Grada nema rešen na in prihvatanja

otpadnih voda. Kanalizacija grada se razvija sa pet sistema (centralni, batajni ki,

banatski, ostružni ki i bole ki).

U domenu vodoprivredne infrastrukture prioritet ima uvo enje sistema upravljanja

zahtevima za vodom, politike štednje vode, kontrole njene namenske potrošnje,

recirkulacije, bilansiranja potreba i obuke radi promene navika svih potroša a, kao i

izrada i realizacija planova za rekonstrukciju i razvoj gradskog vodovodnog i

kanalizacionog sistema i izgradnju interceptora i fabrike za pre iš avanje otpadnih

voda.

U domenu energetske infrastrukture prioritet ima nastavak razvoja gradskog sistema

snabdevanja toplotnom energijom i gasovodne infrastrukture. U periodu do 2013.

godine prioritet je uvo enje podsticaja za koriš enje novih i obnovljivih izvora energije

i za pove anje energetske efikasnosti, posebno postoje ih i novih objekata, uklju uju i i

turisti ke objekte i sadržaje.

Za kvalitet turisti kog iskustva i održavanje isto e turisti ke destinacije prioritet je

razvoj sistema upravljanja otpadom na podru ju grada i njegove rubne zone, sa

rešavanjem pitanja sanitarno bezbednog odlaganja i reciklaže vrstog otpada.

150

6. ANALIZA MAKRO OKRUŽENJA

6.1. TENDENCIJE NA ME UNARODNOM TRŽIŠTU

Me unarodna turisti ka kretanja imala su izuzetno povoljnu razvojnu tendenciju u

periodu od 1950. do 2001. godine. Procenjuje se da je prose na godišnja stopa rasta

broja turista u ovom periodu iznosila 5,6%, a realna turisti ka potrošnja oko 8%. Blaga

odstupanja od ove izuzetno povoljne razvojne tendencije zabeležena su 1968. godine

kao rezultat ratnih sukoba na Srednjem Istoku i u periodu energetske krize 1974–75.

godine i blaže ekonomske recesije u svetu 1980. godine. Me utim, ova odstupanja nisu

bitnije uticala na potvrdu zakonitosti o znatno bržem razvoju me unarodnog turizma u

odnosu na ukupni privredni razvoj u svetu. To zna i da je u ovom pedesetogodišnjem

periodu turizam konstantno pove avao svoje u eš e u ukupnoj vrednosti svetskog

društvenog proizvoda, zaposlenosti stanovništva i razmeni roba i usluga u svetu.

Navedene tendencije su rezultat dinami nog privrednog razvoja, pove anja životnog

standarda stanovništva, ve eg kulturnog i obrazovnog nivoa, pove anja stepena

motorizacije i urbanizacije, demografskih kretanja i drugih važnih faktora na strani

turisti ke tražnje. Sa druge strane, mnoge zemlje u svetu, shvataju i važnost turizma za

njihov privredni razvoj, a posebno platni bilans donosile su strateške odluke o potrebi za

podsticanjem razvoja svih elemenata koji ine turisti ku ponudu. Ovde se posebno

isti u velika ulaganja u saobra ajnu i ostalu takozvanu „veliku infrastrukturu” i

stimulisanje izgradnje smeštajnih i ostalih elemenata koji ine turisti ku ponudu uz

povoljnu kreditnu i fiskalnu politiku. Tako e su ulagana velika sredstva u promovisanje

razvoja turizma za privla enje stranih turista. Ovakvu politiku podsticanja razvoja ve

od po etka 60-ih godina prošlog veka široko su koristile prvenstveno zemlje Mediterana

i neke zemlje alpskog turisti kog podru ja. Me u njima su se posebno isticale slede e

zemlje: Italija, Francuska, Španija, bivša SFRJ, Gr ka, a u poslednjim godinama

prošlog veka i Turska. Ovo se u nešto manjoj meri odnosi i na Austriju i Švajcarsku. Da

nije bilo ovakve politike u odnosu na važnost turizma ne bi došlo do tako impozantnih

rezultata od 50-ih godina prošlog veka do 2001. godine.

151

Svetska turisti ka privreda je po etkom novog milenijuma bila suo ena sa nizom

negativnih faktora (teroristi ki napad na Njujork 2001. godine i me unarodni terorizam

u drugim delovima sveta, epidemije i prirodne katastrofe), pa ipak su i u ovom periodu

zabeležene pozitivne tendencije. Krize u me unarodnom turizmu uticale su na

reduciranje turisti kih tokova i negativne stope rasta me unarodnog turisti kog prometa

u pojedinim godinama (-0,3% 2001. i -1,7% 2003. godine). Prema podacima Svetske

turisti ke organizacije, u narednim godinama ispoljeni su znaci snažnog oporavka –

2004. ostvareno je pove anje broja dolazaka stranih turista od 10,1%, a 2005. godine od

5,4%. U narednoj 2006. godini ostvareni su rekordni rezultati – me unarodni turisti ki

promet je beležio dalje pove anje od 4,9% i ostvareno je 842 miliona dolazaka stranih

turista; prihodi od me unarodnog turizma su dostigli iznos od 735 milijardi US $ (586

milijardi evra).34 Prema podacima Svetske turisti ke organizacije prethodna 2007.

godina je etvrta godina u kojoj me unarodni turizam nastavlja dalji stabilan rast –

ostvareno je pove anje od 6% i 898 miliona dolazaka stranih turista. Do sada

prikupljeni podaci ukazuju da istu tendenciju imaju i prihodi od me unarodnog

turizma.35

Pored me unarodnih treba potencirati i važnost doma ih turisti kih kretanja. UNWTO

procenjuje da je doma i turizam za oko 10 puta ve i od me unarodnog. To zna i da je u

2007. godini ostvareno u eš e od oko 9 milijardi doma ih turista u svetu. Istovremeno

se procenjuje da bi njihova turisti ka potrošnja iznosila oko 4.000 milijardi US dolara. S

obzirom na predmet interesovanja u vezi sa strategijom razvoja turizma Beograda i

injenice da su doma a turisti ka kretanja u svetu u najve oj meri rezultat tendencija u

razvoju me unarodnog turizma, u daljem tekstu ima e se ovo u vidu

Evropa je vode a turisti ka regija u svetu sa razvijenom receptivnim turizmom, ali

istovremeno i sa velikim emitivnim tržištima. Evropa je 2007. godine u ukupnim

dolascima u svetu zauzimala tržišni udeo od 53,5%, ostvarivši ukupno 480 miliona

me unarodnih dolazaka i rast od 4%. U podregiji Centralna i Isto na Evropa zabeleženo

je 2007. godine 92,8 miliona me unarodnih dolazaka, što je 19,3% ukupnih dolazaka u

Evropu, s tim što je rast u odnosu na prethodnu godinu bio ispod proseka za stari

34 UNWTO World Tourism Barometer (www.unwto.org, jun 2007.)35 UNWTO World Tourism Barometar, No 1, January 2008. (www.unwto.org, maj 2008.)

152

kontinent, odnosno svega 1,7%. Vode e zemlje u podregiji Centralna i Isto na Evropa

su: Ma arska, Poljska, Ruska Federacija i eška Republika.

Pored konstantnog rasta, bitno obeležje turisti kog tržišta predstavljaju i stalne

promene. One su uslovljene promenama u strukturi turisti ke tražnje i dinami nim

tehnološkim promenama. Kretanje u domenu turisti ke tražnje rezultat je delovanja

ekonomskih i demografskih faktora, pri emu za turizam veliki zna aj imaju strukturne

promene populacije i promene u na inu života ljudi. U razvijenim zemljama sveta

posebno je izražena tendencija starenja stanovništva. Ovaj deo stanovništva predstavlja

veoma važan izvor tražnje zbog raspoloživog slobodnog vremena (usled skra ivanja

radnog veka u najrazvijenijim zemljama) i usmeravanja velikog dela diskrecionog

dohotka ka turisti kim putovanjima. Demografske promene u visoko razvijenim

zemljama odnose se i na smanjivanje prose ne veli ine porodice, uz pove anje broja

jedno lanih doma instava; rastu i broj bra nih parova bez dece i tendenciju ka kasnijem

zasnivanju porodice, sve ve i broj zaposlenih žena, porast nivoa obrazovanja

stanovništva i druge. Posebno se prisutan dinami an porast urbane populacije.

Naravno, najzna ajniji generator pozitivnih kretanja na turisti kom tržištu predstavlja

dinami an privredni rast i pove anje nacionalnog dohotka u najve em broju zemalja u

svetu što je dovelo do daljeg porasta životnog standarda stanovništva. Ali, pored porasta

diskrecionog dohotka doma instva, zna ajne su i promene u na inu i stilu života, koje

dovode do pojave novih tržišnih segmenata, esto vrlo specifi nih u svojim zahtevima.

Tržišna istraživanja u razvijenim zemljama ukazuju na pojavu segmenata kao što su

parovi bez dece, uz zaposlenost oba partnera (couples with double incomes - DINKS),

izuzetno mobilne urbane mlade ljude (YUPPIES) i drugih. Njihovi zahtevi se

prvenstveno odlikuju visokim stepenom individualnosti. Tražnju karakteriše i sve ve i

stepen sofisticiranosti, uklju uju i i zahteve za rastu im kvalitetom turisti kih usluga.

Kona ni izbor potroša a prvenstveno je opredeljen primenom osnovnog na ela -

„vrednost za novac” (value for money). Raste opšti nivo obrazovanja potroša a u

turizmu, uklju uju i i svest o neophodnosti zaštite okruženja. Pored toga, istraživanja

tržišta ukazuju i na težnju ka individualizaciji i daleko ve oj fleksibilnosti putovanja. U

uslovima sve ve e heterogenosti turisti kog tržišta, najve e razlike se ispoljavaju

153

upravo u zahtevima za novim iskustvima i raznovrsnim sadržajima putovanja

(kulturnim, sportsko-rekreativnim, avanturisti kim, obrazovnim i drugim).

Analiti ari ukazuju da se savremena tražnja usmerava ka tzv. „6E” turizmu, odnosno

turizmu koji pruža iskustvo, uzbu enje, bekstvo, edukovanje, zabavu i ekologiju

(experience, excitement, escape, education, entertaiment, ecology). Turisti ke

destinacije koje budu prilagodile svoju ponudu ovim zahtevima, mogu o ekivati i porast

turisti ke tražnje, uz ponudu proizvoda prilago enih specifi nim tržišnim segmentima i

uz uvažavanje potrebe za individualizacijom putovanja.

Turizam tzv. posebnih interesovanja ima e, prema predvi anjima stru njaka, najve e

stope rasta u narednom periodu. Turisti ku tražnju karakteriše i rastu a svest o zdravlju

što uti e i na izbor destinacija koje mogu zadovoljiti kriterijume savremenog turiste, ali

i tražnja za uslugama wellness programa, fitness centara i sli nim. Promene u ponašanju

potroša a u turizmu odnose se i na relativno skra ivanje trajanja putovanja – sve ve i

broj turista se opredeljuje za kra a i eš a putovanja. Poslednjih godina kratki gradski

odmori (city break) postaju proizvod sa najdinami nijim rastom na tržištu (u periodu

2001-2004. godine porast je iznosio ak 108%, dok je u istom periodu tradicionalni

boravišni turizam zabeležio rast od samo 8%.). Pored toga, prisutna je i tendencija

kasnijeg donošenja odluke o turisti kom putovanju što je dobrim delom rezultat

o ekivanja niskih cena turisti kih usluga ponu enih po sistemu last minute booking-a.

U promenjene navike ponašanja potroša a treba uklju iti i potrebu za koriš enjem

odmora u letnjem i zimskom periodu kao i za vreme uskršnjih praznika. Ovo su krupne

promene u odnosu na ranija iskustva kada je odmor bio vezan isklju ivo na letnji

period. O ovome treba da vode ra una sve turisti ke zemlje s obzirom na injenicu da se

stvaraju objektivno povoljni uslovi za bitnije pove anje stepena iskoriš enosti

smeštajnih i ostalih kapaciteta u turisti kim mestima. Ovo se odnosi i na efikasno

upravljanje turisti kom destinacijom i to od zemlje kao celine do prioritetnih turisti kih

destinacija koje su važne za uspešan razvoj turizma.

Tehnološko okruženje karakterišu stalne inovacije koje predstavljaju zna ajan

podsticajni faktor u poslovanju razli itih privrednih i neprivrednih subjekata na strani

ponude, pa i turisti kih destinacija u celini, a sposobnost prihvatanja i koriš enja nove

154

tehnologije uti e na postizanje konkurentske prednosti na tržištu. Primena savremene

informacione i komunikacione tehnologije danas je neophodan uslov za efikasno

poslovanje avio-kompanija, hotelskih preduze a, putni kih agencija i drugih privrednih

subjekata, a posebno je oblast prodaje na razvijenim tržištima gotovo u celini pokrivena

centralnim rezervacionim i globalnim distribucionim sistemima.

Pored toga, prisutna je dinami na ekspanzija u koriš enju Interneta na turisti kom

tržištu. Snažne promene javljaju se prvenstveno u domenu promocije i prodaje

zahvaljuju i spremnosti sve ve eg broja turista i putnika da koriste prednosti nove

tehnologije za rezervisanje, kupovinu i pla anje turisti kih usluga, tako da se može

o ekivati i dalji porast direktne prodaje. Internet je pružio mogu nost pristupa

globalnom tržištu i malim turisti kim preduze ima i novim destinacijama i to uz

relativno niske troškove. Istovremeno, svim u esnicima na strani turisti ke ponude

nametnuta je potreba za stalnim inovacijama u kanalima prodaje u skladu sa promenama

u ponašanju potroša a i novim tehnološkim mogu nostima.

Inovacije i primena novih tehnoloških rešenja prisutne su i u nizu drugih oblasti

poslovanja, omogu uju i pojavu novih turisti kih proizvoda, viši kvalitet usluga i

sli no. Od velikog zna aja je i dinami an tehnološki razvoj u oblasti saobra aja i

saobra ajne infrastrukture koji može bitno doprineti pojavi novih proizvoda na

turisti kom tržištu, „približavaju i” pojedine daleke destinacije emitivnim tržištima

sniženjem troškova transporta. Uz ostale faktore koji uti u na stvaranje globalnog

turisti kog tržišta, i promene u oblasti saobra aja, a posebno relativno snižavanje

troškova prevoza, doprinose rastu oj konkurenciji izme u turisti kih destinacija iz

razli itih delova sveta. Na evropskom tržištu su poslednjih godina najve i uticaj imale

avio-kompanije sa niskim tarifama (tzv. low-cost avio prevoznici), kao i vozovi velikih

brzina u ve ini zemalja Evropske Unije. Promene u oblasti saobra aja, uz sve izraženiju

tražnju za kra im i eš im odmorima, uti u na favorizovanje lako dostupnih destinacija

(npr. porast tražnje za gradskim destinacijama u odnosu na planinska ili ruralna

podru ja).

U savremenim uslovima ekološko okruženje je postalo klju ni faktor razvoja turisti ke

destinacije, a posebno je zna ajno da se kreiranje svakog elementa turisti ke ponude

155

zasniva na principima održivog razvoja. O uvanje prirodne sredine, kulturno-istorijskih

dobara i specifi nih obeležja pojedinih destinacija, predstavlja kriti ni faktor u budu em

razvoju turisti kog proizvoda destinacije. Predvi anja budu ih trendova u

me unarodnom turizmu, uz sve masovniji doma i turizam, navode na potrebu za

kontrolisanjem „pritiska” koji turisti ki tokovi vrše na pojedinim destinacijama.

Primena koncepta održivog razvoja turizma zahteva visok stepen koordinacije

aktivnosti svih u esnika u turisti kom prometu, a poseban zna aj ima pravilno

planiranje razvoja pojedinih destinacija.

Turizam je, pored toga, bio suo en i sa pretnjama iz okruženja koje su bitno ugrožavale

turisti ke tokove – me unarodni terorizam i prirodne katastrofe. Brzi oporavak i

prevazilaženje krize bilo je mogu e sprovesti samo uz punu saradnju privatnog i javnog

sektora, a odgovori za minimiziranje rizika u budu nosti traže se u oblasti tzv. kriznog

menadžmenta. Sli no je i sa rizicima po zdravlje ljudi, a vlade pojedinih zemalja i

turisti ka privreda nastoje da stvore zajedni ke planove za minimiziranje negativnih

uticaja ovakvih doga aja na turizam.

Vrlo zna ajnu globalnu pretnju predstavljaju klimatske promene – za sada se kao

vidljiva posledica uo ava relativno opadanje tražnje za destinacijama koje nude klasi an

odmor „sunce i more” zbog straha od preteranog izlaganja sun evim zracima, ali je u

nekoliko proteklih godina ugrožena i ponuda u zimskim turisti kim centrima. Zbog

opasnosti od klimatskih promena u okviru UNWTO uspostavljena je me unarodna

saradnja i preduzete su aktivnosti na primeni globalne strategije sa ciljem da se umanje

negativni efekti razli itih delatnosti koje pove avaju globalno zagrevanje.

U red faktora koji mogu predstavljati ograni enje u budu em razvoju turizma analiti ari

ubrajaju i probleme u domenu snabdevanja osnovnim izvorima energije. Visoke cene

nafte predstavlja e limitiraju i faktor ne samo kada se radi o turisti kim kretanjima, ve

mogu dovesti do ozbiljne recesije u privredno najrazvijenijim zemljama, pa i do

usporavanja rasta ukupne svetske ekonomije.

Zvani ne procene su da bi 2020. godine u me unarodnom turizmu trebalo da u estvuje

oko milijardu i po ljudi, a da bi potrošnja bila preko 2 hiljade milijardi dolara,

isklju uju i inflaciona i me uvalutna kretanja. O ekuje se da e Evropa zaostajati, jer e

156

imati niže stope rasta, izuzev Srednje i Isto ne Evrope. Posebno e zaostajati Severna

Amerika, ali izuzetna ekspanzija je predvi ena za jugoisto nu Aziju i Pacifik. To su

stope rasta koje su 2-3 puta ve e od svetskog proseka. Normalno je da e i relativno

male destinacije, sa malim u eš em, kao što su Afrika i Bliski Istok sa po 4% u eš a,

imati ve e stope rasta, ali ne e bitno promeniti strukturu.

Koriste i razne izvore procenjuje se da e Evropa od sadašnjih 55% u eš a u broju

turista do i na oko 45% 2020. godine. Ali, nezavisno od toga, Mediteran, koji sada

apsorbuje jednu tre inu svetskog turisti kog prometa, e i dalje dominirati ali e

njegovo u eš e biti smanjeno na 26 – 27%. Jasno je zbog ega e Mediteran stagnirati –

iskoriš eni su prostori u najvažnijim zemljama, kao što su Španija, Italija, Francuska,

Gr ka i u drugim zemljama ovog regiona. Turska je doživela veliku ekspanziju jer je

imala dosta slobodnog prostora, privukla je strani kapital i postojala je državna politika

razvoja turizma. U godinama koje slede i dalje e kretanje prema toplim morima

Mediterana, ali i ostalim toplim morima dominirati sa relativno smanjenim u eš em.

Drugi vrlo važan pravac bi e planinski turisti ki centri koji e doživeti ve u ekspanziju

i ima e ve u stopu rasta u odnosu na Mediteran. I tre i, vrlo važan, deo masovnih

turisti kih kretanja bi e veliki gradovi, sa tzv. „events” (doga aji – kulturni, politi ki,

sportski, umetni ki, obrazovni i drugi). To su tri najvažnija pravca.

Ne treba zanemariti da je i etvrti pravac vrlo važan, a to je kretanje prema banjskim

turisti kim centrima, sa wellness i SPA ponudom. Reke i jezera kao i tranzitni turizam

su tako e vrlo važni. Ne smeju se potcenjivati manji segmenti, poput lovnog i

ribolovnog turizma, ali se oni uvek uklapaju u celinu ozbiljnih turisti kih aranžmana.

Tu su i kulturno – istorijski spomenici. Ali, relativno je malo onih koji do u samo da bi

se našli u bogatstvu, na primer, Studenice, koja je pod zaštitom UNESCO-a. Važno je

da se kroz aktivnost turisti kih agencija ova interesantna mesta pose uju u okviru dobro

organozovanih izleta i prijatnog boravka sa dobrim vodi ima koji e afirmisati sve

vrednosti ovih kulturno – istorijskih spomenika.

UNWTO potencira najvažnija pitanja od kojih zavisi uspešan razvoj me unarodnog

turizma i turizma pojedinih zemalja. Od njihovog uspešnog rešavanja zavisi da li e on

157

biti stimulativan ili limitiraju i faktor razvoja turizma u turisti kim zemljama. Prvo i

osnovno jeste pitanje održivog razvoja – treba znati kako koristiti prostor. To zna i da

sve turisti ke zemlje sveta koje ozbiljno ra unaju da u ovom velikom kola u dobiju svoj

udeo, treba da imaju prostorne planove, regulacione i detaljne urbanisti ke planove i da

se ta no zna kako e se koristiti svaki hektar. Ovo je poruka i stav UNWTO-a – održivi

razvoj kao imperativ uspešnog razvoja turizma. Ukoliko se ovo ne poštuje može da

bude ugrožen uspešan razvoj turizma u svim turisti kim destinacijama.

Drugo pitanje je savremeni menadžment turisti ke destinacije i to od nivoa zemlje do

nivoa turisti kog mesta. Pri tome važno je povezati sve one koji kreiraju i realizuju

razvoj turizma, uz posebno povezivanje javnog i privatnog sektora. Uspešan

menadžment sprovode oni koji direktno pružaju turisti ke usluge kao što su hoteli,

turisti ke agencije, trgovina, razne organizacije koje obezbe uju kvalitetnu razonodu i

zabavu i druge koje deluju u turisti kom mestu. Me utim to nije dovoljno ukoliko

turisti ko mesto kao destinacija nije organizovano. U okviru gradova kao turisti kih

destinacija neohodno je da sve funkcioniše, od ure enih zelenih površina, parking

prostora, kvalitetnog vodosnabdevanja, uspešnog regulisanja otpadnih voda, isto e,

organizacije javnog reda i regulisanja radnog vremena posebno onih koji u kasnim ili

jutarnjim satima izvode bu ne programe. Postoji još mnogo pitanja koja su važna za

uspešno funkcionisanje turisti ke destinacije me u kojima se isti e i dobro

organizovana informativna i promotivna aktivnost. Jednom re ju, samo ukoliko je

dobro organizovana turisti ka destinacija i ukoliko postoji kooperativni odnos izme u

javnog i privatnog sektora postoje i uslovi da i oni koji direktno pružaju turisti ke

usluge ostvaruju dobre rezultate, a da turisti ka destinacija bude konkurentna na

turisti kom tržištu.

Tre e pitanje koje potencira UNWTO kao vrlo ozbiljno odnosi se na ljudski faktor i

obezbe enje kvalitetne radne snage. Procenjuje se da ovo može biti ograni avaju i

faktor, imaju i u vidu izuzetno dinami an razvoj me unarodnog turizma koji se

predvi a do 2020. godine. Pitanje je kako obezbediti sposoban kadar u uslovima velike

ekspanzije i izgradnje savremene turisti ke ponude. To se odnosi ne samo na one

radnike koji direktno u estvuju u pružanju turisti kih usluga u turisti kim mestima, ve

posebno i na takozvani kadar koji obezbe uje uspešan menadžment. Zna ajan deo njih

158

treba da ima ne samo visoko školsko obrazovanje sa znanjem više svetskih jezika i

vrhunsko poznavanje rada na ra unarima ve i prakti no iskustvo. To zna i da je pored

pove anja kvaliteta školskog sistema od srednjih, visokih i fakultetskih institucija

specijalizovanih za ovu oblast potrebno obezbediti sistem stalnog obnavljanja znanja u

zemlji i inostranstvu za ove kadrove (formalno i neformalno obrazovanje).

etvrti problem koji UNWTO isti e jeste bezbednost turista. Poznato je šta se u

poslednjih nekoliko godina doga alo u turisti kim mestima ve eg broja turisti kih

zemalja kada je kao rezultat teroristi kih akcija došlo do tragi nih posledica. Ovo je

svakako negativno uticalo na razvoj turizma, ali je ta no i to da ovo nije trajnije

ugrozilo razvoj turizma u svetu i u tim zemljama. Ovo je u isto vreme veliko upozorenje

za preduzimanje preventivnih mera na nivou zemlje i u svim turisti kim destinacijama

kao i u hotelima i mestima masovnog okupljanja turista. Preventivno delovanje je

izuzetno važno da bi se turisti ose ali bezbedno tokom svog boravka u turisti kim

mestima. UNWTO je preduzeo i preventivne mere i u domenu zdravstvene zaštite

turista, s obzirom na brojne opasnosti koje mogu predstavljati pretnju uspešnom razvoju

turizma. Ova organizacija ima stalni monitoring u vezi sa ovim pitanjima zajedno sa

Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Primena savremene informatike, o emu je ve bilo re i, isti e se kao imperativ za sve

one koji rade u turizmu na raznim nivoima i raznovrsnim delatnostima koji ine

turisti ku privredu. Prošlo je vreme u kojem su turoperatori dominantno kreirali stav

turista prema putovanju. Primena savremene elektronike i kvalitetnih softverskih

rešenja dala je mogu nost da turisti sami kreiraju svoja putovanja. Široko se primenjuje

on-line prodaja, a u ovom kompleksu se pove ala i uloga vazduhoplovnih kompanija

koje nude izuzetno niske cene prevoza. Sve ovo ne spori zna ajnu ulogu koju e i dalje

imati turoperatori. Me utim njihovi programi treba da budu druga iji i raznovrsniji.

Turisti traže aktivan odmor koji odgovara njihovom intelektualnom nivou kao i

njihovim navikama. Sve više se traže nove destinacije, a pojedini analiti ari

naglašavaju i zna aj traganja za novim iskustvima, o turisti koj industriji govore kao

“experience economy” To je poruka turoperatorima da e morati sve više da vode

ra una o tome šta stvarno potencijalni turisti traže. Ne može se primenjivati stara logika

da što bolje iskoriste zakupljene avione, autobuse ili smeštajne kapacitete nude i paket

159

aranžmane uz odgovaraju u cenu. Danas turisti/korisnici usluga turoperatora traže

znatno više - žele kvalitetan i raznovrstan boravak u turisti koj destinaciji gde se nude

raznovrsni sadržaji uklju uju i i rekreacione i kulturne aktivnosti. Posebnu ulogu kao

doma ini u turisti kom mestu imaju i kvalitetne receptivne turisti ke agencije kao i

turisti ke organizacije.

Analiza kretanja i trendova u svetskom turizmu je izuzetno zna ajna za definisanje

Strategije razvoja turizma Beograda. Uo avanje trendova i njihovo pra enje, kao i

iskoriš avanje povoljnih trendova trebalo bi da bude osnova za pozicioniranje Beograda

i Srbije kao turisti kih destinacija, prevashodno na me unarodnom turisti kom tržištu.

6.2. POLOŽAJ SRBIJE KAO TURISTI KE DESTINACIJE U REGIONALNIM I EVROPSKIM OKVIRIMA

Razdoblje od 1989. do 2000. godine karakterišu izuzetno nepovoljna kretanja u turizmu

Srbije, što je posledica delovanja niza negativnih politi kih i ekonomskih faktora. To je

prvenstveno imalo katastrofalne posledice na kretanje inostranog turisti kog prometa i

prihoda od turizma u zemlji. U razdoblju od 1989. do 2000. godine, došlo je smanjenja

ukupnog turisti kog prometa, merenog brojem no enja, za 35,6%, od ega doma eg za

30,1% a inostranog za 71,6%. Opadanje ukupnog broja dolazaka u istom periodu

iznosilo je 47,9%, od ega dolazaka doma ih turista za 37,8% a stranih turista za 82,4%.

Devizni priliv od turizma je u razdoblju od 1990. do 2000. godine smanjen za 93,6%.

Da bi razmere zaostajanja bile uo ljivije treba ista i da je u periodu od 1989. do 2000.

godine turisti ki promet u svetu, meren brojem dolazaka, pove an za 73,1%, a prihodi

od me unarodnog turizma za 127,7 %.

Politi ke, ekonomske i društvene promene koje su zapo ele 2000. godine predstavljale

su osnov za postepenu promenu pozicije Srbije kao turisti ke destinacije. Ukupan

turisti ki promet beleži stalni rast – u protekloj 2007. godini je prema podacima

Republi kog zavoda za statistiku u Srbiji registrovano oko 2,3 miliona turista koji su

ostvarili 7,3 miliona no enja, što predstavlja pove anje od 11% u odnosu na prethodnu

godinu. Dominiraju doma i turisti sa u eš em od 80% u ukupnom broju no enja

(ukupno je registrovano 5,85 miliona njihovih no enja). Pozitivnu tendenciju

predstavlja rast inostranog turisti kog prometa – sa 430 hiljada u 2000. godini na

160

1.476.000 hiljada no enja 2007. godine.36 U istom periodu devizni priliv od turizma je

prema podacima Narodne banke Srbije porastao sa 22,6 miliona US $ na 530 miliona

US $.

I pored pozitivnih tendencija, Srbija još uvek nije dostigla rezultate koje postižu

pojedine zemlje iz konkurentskog okruženja. Vode e me u njima su: Ma arska sa 9,3

miliona stranih posetilaca i deviznim prihodom od 4,5 milijardi US $, eška sa 6,4

miliona stranih posetilaca i prihodom od 5 milijardi US $ i Bugarska sa 5,2 miliona

stranih posetilaca i 2,6 milijardi US $ prihoda od inostranog turizma. Ove zemlje su

prema podacima UNWTO svrstane u 50 vode ih turisti kih destinacija u svetu u 2006.

godini.37

Najve i deo inostranog turisti kog prometa vezan je za turisti ki klaster Beograda

(poslovna putovanja, kratka turisti ka putovanja, re na krstarenja Dunavom), a manji

deo je usmeren ka klasteru Jugozapadne Srbije (Zlatibor, Kopaonik). Preko polovine

ukupnog broja no enja stranih turista u zemlji realizuje se na podru ju Beograda (u

2007. godini 56,9%).

Politi ke i ekonomske promene u Srbiji osnov su za postepeno poboljšanje pozicije

Srbije na me unarodnom turisti kom tržištu. Takve ocene budu ih kretanja zasnivaju se

na:

raspoloživoj resursnoj osnovi za razvoj turizma (prirodni faktori i izgra eni

kapaciteti turisti ke ponude) i

procesu privatizacije koji, iako kasni, ipak daje pozitivne rezultate u oblasti

turisti ke privrede.

injenica da Srbija objektivno predstavlja novu destinaciju na evropskom i regionalnom

tržištu može biti prednost u njenom tržišnom pozicioniranju. Pri tom se imaju u vidu

ispoljena obeležja tražnje savremenih turista – želja za novim destinacijama i novim

iskustvima, potreba za razli itim aktivnostima tokom putovanja, esto zasnovane na

bogatim kulturnim sadržajima, koriš enje više kra ih odmora tokom godine. Bitnu

karakteristiku predstavlja i predvi eni dalji rast tražnje na tradicionalnim emitivnim

36 Republi ki zavod za statistiku, Saopštenje br. 20 od 30.01.2008. 37 UNWTO, Tourism Highlights, Edition 2007. (www.unwto.org, april 2008.)

161

evropskim tržištima, ali posebno su zna ajni potencijali novih tržišta, kao što su Rusija i

druge zemlje Centralne i Isto ne Evrope, kao i podru je Balkana. Kao novoj turisti koj

destinaciji Srbiji tek predstoji oblikovanje niza novih turisti kih proizvoda koji treba da

budu zasnovani na uvažavanju karakteristika globalne turisti ke tražnje ali i

specifi nosti pojedinih emitivnih tržišta.

6.3. EKONOMSKO OKRUŽENJE I USLOVI RAZVOJA TURIZMA BEOGRADA

Stru njaci predvi aju dalji kontinuirani privredni rast u gotovo svim regionima sveta što

e predstavljati jednog od osnovnih generatora pozitivnih kretanja u turizmu. O ekuje

se da dalji rast cene nafte što može predstavljati ograni avaju i faktor u pogledu uticaja

na kretanje turisti ke tražnje, dok e na usmeravanje tokova u me unarodnom turizmu

više uticati me uvalutni odnosi, posebno odnos evra i ameri kog dolara. Usmeravanje

turisti kih tokova ka pojedinim regionima u svetu bi e tako e u velikoj meri uslovljeno

politi kom situacijom, a posebno strahom od me unarodnog terorizma.

Finansijska kriza iz druge polovine 2008. godine kratkoro no e negativno uticati na

turisti ka kretanja u svetu, ali opšte procene su da dugoro no ovaj uticaj ne e biti

zna ajan.

Analiza ekonomskog okruženja i uslova za razvoj turizma u našoj zemlji ukazuje na

delovanje itavog niza ograni avaju ih faktora tokom poslednje decenije dvadesetog

veka – raspad bivše SFRJ i ratna zbivanja na ovim prostorima od 1991. godine,

uvo enje sankcija Saveta bezbednosti i ekonomska izolacija, ratna razaranja na

podru ju same Srbije, teška ekonomska situacija u zemlji sa pojavom hiperinflacije.

Po etak novog milenijuma karakteriše postepena stabilizacija ukupnih ekonomskih

prilika u zemlji, oživljavanje privrednih aktivnosti uz rast primanja stanovništva. Kao

sinteti ki makroekonomski indikator može poslužiti BDP per capita koji je prema

podacima Narodne banke Srbije sa 1421 US $ (2001.) dostigao 3158 US $ (2005.).

Zna ajan indikator predstavlja i porast prose nih plata sa 91 na 208 eura u istom

periodu. Pozitivne tendencije ispoljene su i u rastu deviznih rezervi zemlje, stabilizaciji

kursa dinara i relativno umerenoj stopi inflacije.

162

Ostvareni rezultati posledica su reformskih procesa koji su se u navedenom periodu

odvijali u našoj zemlji i koji su doveli i do postepene promene privredne strukture. Iako

još nije u potpunosti okon an proces privatizacije, dobar deo privrede je privatizovan, a

posebno je turisti ka privreda karakteristi na po formiranju jakog privatnog sektora.

Procesi transfera kapitala i tehnologije su intenzivirani u vidu direktnih stranih

investicija i drugih na ina ulaska multinacionalnih kompanija na tržište Srbije. Strani

kapital je pokazao zainteresovanost i za ulaganje u kapacitete turisti ke privrede, a sa

stanovišta daljeg razvoja turizma u Beogradu posebno je zna ajno da je prvenstveno bio

usmeren ka glavnom gradu, bilo da se radilo o ve izgra enim objektima ili o novim

investicijama.

Sprovedeni procesi privatizacije u oblasti turisti ke privrede bili su pra eni i odre enim

problemima, kao što je ve prethodno istaknuto, u koje spadaju promena namene

objekata, prodaja delova privatizovanih preduze a, nepoštovanje investicionog i

socijalnog programa i otpuštanje radnika. U najve em broju slu ajeva promena

vlasni ke strukture nije bila pra ena i pojavom strateških partnera. Kao rezultat

privatizacije stvaraju se viškovi radne snage i u oblasti turisti ke privrede, ali se u celini

može re i da struktura nezaposlenih (prema nivou obrazovanja i ste enom radnom

iskustvu) ne odgovara dugoro nim razvojnim potrebama turizma.

Visoka stopa nezaposlenosti koja se u posmatranom periodu kretala na nivou od oko

30% je nepovoljan indikator i rezultat je procesa tranzicije privrede i celokupnog

društvenog sistema. U skladu sa opredeljenjima nosilaca makroekonomske politike,

okon anjem procesa privatizacije i stvaranjem uslova za dalji kontinuirni privredni rast

obezbedi e se i smanjenje nezaposlenosti i porast standarda stanovništva što predstavlja

osnov za dalje pove anje doma e turisti ke tražnje.

Privredu Beograda karakteriše postepeni oporavak u periodu od 2000. godine što je

dovelo do rasta društvenog proizvoda po prose noj stopi od 5,6% godišnje. Bitno

obeležje razvoja gradske privrede predstavlja i promena privredne strukture u korist

delatnosti koje spadaju u tercijarni i kvartarni sektor. Pored toga, proces razvoja

industrije bio je pra en modernizacijom, a zna ajna sredstva su uložena i u izgradnju

163

objekata i mreže tehni ke infrastrukture (modernizacija komunalnih sistema,

snabdevanje energijom, PTT mreža itd).

Posebno se izdvajaju slede e prednosti Beograda koje mogu bitno uticati na njegov

budu i rast:38

prirodno-geografske karakteristike, posebno položaj na rekama Savi i Dunavu,

koje ga ine zna ajnim saobra ajnim vorištem,

potencijali gra evinskog zemljišta koji mogu da doprinesu razvoju sekundarnih

i tercijarnih delatnosti,

mreža finansijskih institucija, kao i institucija iz gotovo svih privrednih i

neprivrednih oblasti,

duhovni, kulturni i intelektualni potencijali grada koji mu daju specifi nu vrstu

atraktivnosti što je zna ajno za investitore i poslovne ljude uopšte, a posebno u

oblasti turizma.

Posebno treba izdvojiti kadrovski potencijal kojim grad raspolaže i koji može doprineti

dinami nom razvoju zasnovanom na savremenim tehnološkim rešenjima. To ima veliki

zna aj i u oblasti turizma. Karakteristike savremenih turisti kih tokova na

me unarodnom tržištu, a posebno odnosi u raspodeli prihoda od me unarodnog

turizma, ukazuju na potrebu za prevazilaženjem shvatanja koja pridaju preveliki zna aj

konkurentskoj prednosti zemlje ili destinacije, zasnovanoj samo na prirodnim resursima.

Uspešno uklju ivanje u turisti ko tržište, uz punu ekonomsku valorizaciju turisti kih

potencijala jednog podru ja, pretpostavlja kvalitetnu ukupnu ponudu, sa nizom sadržaja

namenjenih turistima. Aktuelne tendencije danas u svetu idu u prilog tezi da

izgra enost turisti ke ponude, zasnovana na savremenim tehnološkim rešenjima i višem

stru nom nivou zaposlenih, obezbe uje daleko povoljniju poziciju u raspodeli prihoda

od turizma, što je logi na posledica i relativno viših cena turisti kih usluga na

destinacijama na kojima turizam ima takva obeležja.

I pored raspoloživih potencijala, još uvek ekonomsko okruženje u zemlji nije dovoljno

stimulativno, posebno kada se radi o uslovima poslovanja za mala i srednja preduze a.

Mogu nosti koriš enja razli itih izvora finansijskih sredstava za ove privredne subjekte

38 Nacrt Strategije razvoja grada Beograda (januar 2008.)

164

su relativno ograni ene, a posebno su kreditni uslovi nedovoljno stimulativni za mala i

srednja preduze a. Izvozno orijentisani programi u oblasti turizma tako e ne nailaze na

odgovaraju e podsticaje, kako u okviru poreskog sistema i kreditne politike, tako i u

okviru zajedni kih propagandnih aktivnosti.

Još uvek ne postoji dovoljna saradnja izme u javnog i privatnog sektora koja bi

obezbedila dugoro no i kvalitetno partnerstvo u podsticanju razvojno orijentisanih

programa i ja anju konkurentske sposobnosti turisti ke privrede. Transformacija sektora

turisti ke privrede u zemlji i promene na evropskom turisti kom tržištu, još uvek nisu

dovele do suštinskih promena u aktivnostima na ja anju konkurentske sposobnosti

turisti ke privrede na doma em i na najvažnijim emitivnim tržištima, a organizovanih

aktivnosti na usmeravanju inostranih turisti kih tokova ka pojedinim destinacijama u

zemlji (sa izuzetkom Beograda) gotovo i nema.

Stvaranje stimulativnog ekonomskog okruženja za razvoj turizma u Srbiji i u Beogradu

zavisi e i od uspešnosti nosilaca ekonomske politike na razli itim nivoima u realizaciji

proklamovanih ciljeva da turizam postane jedan od prioritetnih razvojnih sektora.

165

7. ANALIZA KONKURENCIJE

7.1. DEFINISANJE OSNOVA KONKURENTNOSTI

Konkurentnost turisti ke destinacije se zasniva na stavu da je iskustvo, odnosno

doživljaj koji turista sti e u turisti koj destinaciji, osnovni proizvod u turizmu.

Konkurentnost turisti ke destinacije je sposobnost destinacije da pove a turisti ku

potrošnju, da privla i više turista obezbe uju i im zadovoljavaju a iskustva koja se

pamte i da to ini na profitabilni na in uz poboljšanje dobrobiti lokalnog stanovništva i

o uvanje prirodnih i kulturnih blaga destinacije za budu e generacije.

Može se konstatovati da je neka turisti ka destinacija konkurentna onda kada investicije

povezane s turizmom imaju višu stopu profitabilnosti nego što je to slu aj u drugim

turisti kim destinacijama. Na taj na in ove destinacije postaju privla ne za investitore,

za zaposlene privrednike i za celokupnu lokalnu populaciju. Konkurentnost neke

turisti ke destinacije na globalnom tržištu je najuže povezana s razli itim elementima

turisti ke ponude kao što su npr. brojnost i kvalitet smeštajnih kapaciteta, raznovrsnost i

kvalitet ugostiteljske ponude, prirodna i kulturna baština, stanje komunalne

infrastrukture, ali i gostoljubivost, vrednost za novac, zakonska rešenja koja regulištu

turisti ku delatnost, dostupnost, turisti ka signalizacija i sl. Drugim re ima, da bi neka

turisti ka destinacija bila konkurentna, potrebno je da mnogobrojni elementi turisti ke

ponude budu složeni na adekvatan na in.

Konkurentnost Beograda kao turisti ke destinacije, posebno na inostranom tržištu,

potrebno je najpre sagledati u kontekstu konkurentosti Srbije kao turisti ke destinacije.

U okviru rada na pripremi Strategije razvoja turizma Republike Srbije izvršena je ocena

konkurentnosti turisti kog sektora Srbije na bazi anketnog istraživanja stavova

predstavnika lokalnih interesnih grupa povezanih s turizmom, sprovedenog tokom leta

2005. godine na podru ju Beograda, Niša, a ka i Vojvodine. U tabeli koja sledi dat je

sažet pregled stavova ispitanika o pojednim elementima konkurentnosti za Srbiju kao

celinu i za podru je Beograda. Mogu nost odgovora je je bila od 1 (najlošije) do 6

(odli no).

166

Tabela 1. Stanje konkurentnosti

Srbija Beograd Informacije i prezentacija 2,6 2,7 Dostupnost i prevoz 2,8 3,1 Turisti ka signalizacija 2,4 2,8 Prirodna i kulturna baština 3,7 3,6 Smeštaj 3,0 2,9 Re ni turizam 1,7 1,8 Restorani 3,8 4,1 Sadržaji 3,0 3,3 Komunalna infrastruktura 2,9 2,8 Socijalni elementi i ljudski resursi 3,9 4,0 Zakon i legislativa 2,6 2,5 Tražnja 2,8 2,9 Ostalo 2,7 2,9 Prose na ocena podru ja 2,9 3,0

Izvor: Strategija razvoja turizma Republike Srbije

Iz Tabele 1. se može videti da je ukupna konkurentnost Srbije ocenjena nešto malo

ispod prose ne ocene, dok je konkurentnost Beograda ocenjena prose nom ocenom.

Iznad proseka su ocenjeni prirodna i kulturna baština, gastronomija i ljudski resursi, iz

ega proizlazi da su ovo trenutno konkurentske prednosti Srbije, odnosno Beograda,

dok je najnižom ocenom ocenjen tzv. re ni turizam, iako za razvoj ovog oblika turizma

postoje izuzetne komparativne prednosti koje nažalost još nisu postale i konkurentske.

Tako e, me u istom grupom ispitanika izvršena je ocena dostignutog nivoa kvaliteta

turisti kog proizvoda Srbije u odnosu na klju ne faktore uspeha. Konkurentnost neke

destinacije je tim ve a što je ve i dostignuti nivo kvaliteta turisti kog proizvoda u

odnosu na svaki pojedini klju ni faktor uspeha. U ovoj analizi svaki klju ni faktor

uspeha je vrednovan na skali od 1 (izuzetno loše) do 5 (izrazito dobro).

167

Tabela 2.

Izvor: Strategija razvoja turizma Republike Srbije

Iz prethodne tabele se vidi da su najbolje ocenjeni klju ni faktori uspeha geostrateški

položaj Srbije i dostupnost iz drugih zemalja, dok su kao izuzetno loši ocenjeni kontrola

nivoa zaga enja i buke, informacije na stranim jezicima, sistem turisti kog

ozna avanja/obeležavanja, prostorna struktura urbanih podru ja i saobra ajna regulacija

u njima, kvalitet komplementarnih usluga i javni transport, organizacija destinacijskog

menadžmenta, nivo zadovoljstva klijenata i svest lokalne populacije o zna aju o uvanja

prirodne i kulturne baštine zemlje.

Konkurentnost Beograda kao turisti ke destinacije

Ekonomsku konkurentost, prema Porteru, odre uje nekoliko osnovnih sveobuhvatnih

karakteristika destinacije: turisti ke kompanije i rivalitet, uslovi tražnje, sektor podrške i

faktori proizvodnje. Ocena ekonomske konkurentnosti Beograda kao destinacije u

168

okviru proizvoda gradski odmori, poslovni turizam i MICE, kružne ture, specijalni

interesi, nauti ki turizam i doga aji, odnosno uo eni nedostaci koji se odnose na

Beograd, na osnovu analize date u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije može se

predstaviti na slede i na in:

a) Turisti ke kompanije i rivalitet

Vrlo malo smeštajnih kapaciteta zadovoljava standarde kvaliteta, što je

preduslov za konkurentnost Beograda na me unarodnom nivou.

Nedostatak sistema kategorizacije alternativnih smeštajnih kapaciteta.

Nedostatak strateških smernica i investicija za poboljšanje kvaliteta smeštajnih

kapaciteta.

Smeštajni kapaciteti ne nude dodatne usluge za proizvode gradskih odmora,

poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa i nauti kog

turizma.

Nedostatak saradnje i udruživanja izme u hotelskog sektora, organizatora

putovanja i putni kih agencija.

Nedostatak saradnje javnog i privatnog sektora u cilju koordiniranog razvoja

turisti kog proizvoda.

Nizak nivo procedura za kontrolu kvaliteta u smeštajnom sektoru.

Nizak nivo diversifikacije i specijalizacije turisti kih proizvoda, aktivnosti i

usluga.

b) Uslovi tražnje

Nedostatak imidža i pozicioniranja u svrhu razvoja proizvoda gradskih odmora,

poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa, nauti kog

turizma i doga aja, i za doma u i za me unarodnu tražnju.

Nedostatak specifi nih informacija vezanih za aktivnosti i usluge u vezi sa gore

navedenim proizvodima.

c) Sektor podrške/ponude

Nedostatak specijalizovane DMC (Destination Management Company), kao

organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za doma e i strane turiste.

169

Nedovoljan broj specijalizovanih PCO (Professional Congress Organisers) kao

organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za poslovni turizam i MICE.

Nedostatak dopunskih aktivnosti i usluga za poslovni turizam i MICE.

Nedovoljna organizacija kao i promocija postoje ih doga aja na

internacionalnom tržištu (npr. beogradski sajam).

Nedostatak specifi nih paketa za promociju proizvoda gradskih odmora u

Beogradu, proizvoda poslovni turizam i MICE, kružnih tura, specijalnih

interesa, nauti kog turizma i doga aja.

Nizak nivo specijalizovanih trgovina sa lokalnim suvenirima, rukotvorinama i

sl.

Nizak nivo upotrebe lokalnih atrakcija u turisti ke svrhe, naro ito kao podrška

proizvodu kružnih tura, te nedostatak strateških smernica za njihovu dalju

promociju i razvoj.

Nedostatak pakovanja i ponude proizvoda nauti kog turizma na doma em i

stranom tržištu od strane organizatora putovanja i turisti kih agencija.

Nedostatak proizvoda nauti kog turizma za individualne turiste.

d) Faktori proizvodnje

Dostupnost drumskim putem je limitirana zbog lošeg kvaliteta saobra ajnica.

Dostupnost železnicom je limitirana zbog lošeg kvaliteta ukupne železni ke

infrastrukture.

Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog nepostojanja letova

niskobudžetnih avio kompanija koje povezuju Beograd sa najvažnijim

emitivnim tržištima.

Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, voz, tramvaj, taxi).

Nedostatak sistema javnog prevoza za turiste i posetioce.

Nedostatak re nih vezova za brodove na Dunavu i Savi.

Nedostatak re ne infrastrukture za razvoj proizvoda nauti kog turizma.

Nedostatak razvijenog re nog transporta putnika.

Nedostatak specijalizovanih vodi a.

Nizak nivo performansi sistema za poboljšanje urbane estetike, zaštitu i

o uvanje gradskog nasle a.

170

Nedovoljno koriš eni kulturni resursi u turisti ke svrhe

Nizak kvalitet sistema za zaštitu, o uvanje i održavanje kulturnih i prirodnih

resursa

Lanac vrednosti Beograda kao turisti ke destinacije i ocena lanca vrednosti

Destinacijski lanac vrednosti obuhvata razli ite aktivnosti koje obavlja turista u toku

pripreme za putovanje, u toku samog putovanja i boravka u destinaciji i nakon povratka

s putovanja. Ocena lanca vrednosti bazira se na oceni ovih aktivnosti, pri emu se

uzimaju u obzir svi njihovi pozitivni i negativni aspekti.

Ocena lanca vrednosti ima za cilj da na maksimalno efikasan na in me usobno poveže

turisti ke proizvode, usluge i aktivnosti koje se nude i da definiše sve današnje

eventualne slabosti i nedore enosti u celokupnom turisti kom sistemu Beograda, kako

bi moglo da se zapo ne s uvo enjem adekvatnih mera i akcija kojima bi se utvr ene

slabosti, odnosno nedore enosti otklonile ili umanjile.

Ocena Predmet ocene

Pozitivna Negativna I Informacije 1. Promotivni

materijal (štampani)

Predstavljanje turizma Beograda na velikom broju me unarodnih sajmova Kvalitetan štampani turisti ki informativno propagandni materijal

Postojanje štampanih vodi ana pojedinim tržištima (Velika Britanija, Nema ka)

Promotivni materijali su orijentisani ka informisanju, a ne ka prodaji Ne postoje informativni turisti ki centri u inostranstvu l, niti drugi kanali distribucije propagandnih materijala Stranim potencijalnim posetiocima je teško da na u kvalitetne štampane informacije o Beogradu u svojim zemljama

2. Internet promocija

Kvalitetna internet prezentacija TOB-a Veliki broj internet prezentacija sa informacijama o turisti koj ponudi Beograda

Nedovoljno informacija na ostalim jezicima, osim srpskog i engleskog

3. Pozicioniranje Nadležni organi i organizacije prepoznaju potrebu za pozicioniranjem Srbije i Beograda

Još uvek ne postoji jasna pozicija Srbije u celini Beograd se još uvek nije jasno pozicionirao kao turiti ka destinacija,

171

osim donekle u segmentu poslovnog/MICE turizma

II Rezervisanje i kupovina

1. Komunikacija sa putni kim agencijama i organizatorima putovanja

Sve je više organizatora putovanja koji u svojim programima imaju Beograd Sve je više organizatora putovanja koji iskazuju interes da uvrste Beograd u svoje programe

Broj organizatora putovanja koji u svojim programima imaju Beograd još uvek je nedovoljan

2. Sistemi rezervisanja

Mogu e je on-line rezervisati avio prevoz do Beograda Pokrenut je privatnom inicijativom sistem rezervisanja smeštajnih kapaciteta Prisutni su neki od klju nih globalnih distributivnih sistema

U najve em broju slu ajeva još uvek nije mogu e izvršiti on-line rezervaciju smeštaja Mali broj hotela je u me unarodnim rezervacionim sistemima Ne postoji centralizovani sistem rezervisanjaVeoma je teško izvršiti rezervaciju neke aktivnosti ili usluge (telefon, fax, e-mail)

III Dokumenta 1.Informacije o pravnim pitanjima vezanim za posetu

Za državljane ve ine evropskih zemalja nije potrebna viza Srbija je u sistemu me unarodnog osiguranja

.

IV Saobra aj 1. Gradski i me ugradski drumski i železni ki saobra aj

Relativno dobra povezanost Beograda javnim drumskim i železni kim saobra ajem Postojanje sistema gradskog prevoza (autobusi, tramvaji, trolejbusi, taksi) Cene javnog prevoza su povoljne Veliki broj taksi vozila Veliki broj pružalaca rent-a-car usluga

Javni prevoz ne zadovoljava me unarodne standarde kvaliteta Velike saobra ajne gužve u gradu – nedostatak sistema podzemnog gradskog prevoza Železni ki prevoz nije konkurentan u odnosu na autobuski Javni re ni saobra aj je nedovoljno zastupljen Taksi usluga je pretežno niskog kvaliteta usled zastarelog voznog parka Postoji ve i broj taksivozila iji vlasnici rade bez dozvola i ije cene prevoza unose konfuziju u ina e jasnu strukturu cena zvani nih taksi udruženja Osim na stanicama, teško je na i bilo kakvu

172

informaciju o uslugama javnog prevoza (red vožnje, cene itd.). Redovi vožnje na stanicama su na iriliciNema dovoljno fleksibilnosti kod rent-a- car kompanija - ograni en broj vozila po kategoriji.

2. Dostupnost Beogradski aerodrom je dobro povezan sa destinacijama u Evropi, severnoj Africi i na Bliskom Istoku Beogradski aerodrom je nedavno renoviran Kroz Beograd prolaze važni me unarodni drumski i re ni koridori VII i X Železni ki sistem povezuje Beograd sa svim glavnim gradovima u regionu

Beograd je dostupan malim brojem letova low-cost kompanija (Germanwings i Norwegian Air - sezonski) Nema dovoljnog broja avio veza sa velikim evropskim i svetskim gradovima Loša putna infrastruktura, mala propusnost glavnih saobra ajnica koje vode ka i od Beograda Zastarelost mreže železni kih pruga i voznog parka Mali kapacitet luke za pristajanje re nih brodova

3. Signalizacija Istaknuta imena ulica Konzistentan sistem ozna avanja na glavnim putnim pravcima Postojanje dvojezi ne (srpsko/engleski) turisti kesignalizacije

Imena ulica su ispisana samo irilicom Znakovi i putokazi se nedovoljno održavaju Nedovoljno znakova i oznaka za lakše snalaženje

4. Parkirališta Postojanje javnih garaža Postojanje javnih parkinga i parking zona u centru grada Postojanje mesta za parkiranje turisti kih autobusa

Nedostaju informacije o ceni i vremenskom rasporedu parkiranja Mesta za parkiranje turisti kih autobusa nisu odgovaraju e locirana

5. Odvijanje saobra aja

Osim u saobra ajnom „špicu“ saobra aj se uglavnom odvija bez ve ihzastoja

Zagušenost glavnih saobra ajnica na ulazu i izlazu iz Beograda Zagušenost saobra aja izazvana neodgovaraju im promenama režima saobra aja tokom radova Nedovoljan broj mostova

173

V Smeštajni i ostali ugostiteljski kapaciteti

1. Kvalitet ukupne ponude

Raznovrsna ponuda svih oblika smeštajnih kapaciteta Zna ajan broj smeštajnih objekata je privatizovan i delimi no renoviran Postoji znaztan broj novih smeštajnih objekata i objekata u izgradnji Veliki broj restorana sa raznovrsnom ponudom Veliki broj kafea, poslasti arnica, barova i sl.

Nedovoljno kvalitetnih hotela kategorije 3* u centru grada namenjenih turistima koji dolaze radi odmora Kategorizacija hotela ne odgovara me unarodnim standardima Skoro nigde nije uveden sistem protivpožarne zaštite u hotelima (obeležavanje, sigurnosna vrata, itd.) Nedovoljno obezbe en pristup internetu, posebno u sobama Nezadovoljavu i nivo isto e u jednom broju

smeštajnih i ugostiteljskih objekata

2. Kvalitet proizvoda i usluga

Ve ina namirnica koje se služe u restoranima je proizvedena u Srbiji i visokog je kvaliteta Postoji dobar izbor raznovrsnih pi a iz Srbije i iz inostranstva

Nedostatakpojedina nih prospekata o ponudi ugostiteljskih sadržaja U ponekim objektima zaposleni ne govore strane jezike i/ili je meni samo na srpskom jeziku Još uvek nepotpuna primena HACCP standarda

VI Informacije u destinaciji

1. Turisti kaorganizacija

U Beogradu deluje Turisti ka organizacija Beograda Zaposleni govore strane jezike, uglavnom engleski jezikPostoje 4 stalna i jedna sezonski turisti ki informativni centar Pored deljenja i prodaje promotivnih materijala, u turisti kim informativnim centrima se vrši prodaja programa obilazaka gradskih atrakcija Zaposleni su uglavnom ljubazni, uslužni, strpljivi i spremni da pomognu

Nema jasnih oznaka / putokaza kako do i do turisti kih informativnih centaraInformativni centri TOB-a u centru Beograda nisu na mestima koja su vidljiva za turiste Informativni centri TOB-a pružaju informacije samo o Beogradu, a ne i o atrakcijama u drugim delovima Srbije U turisti ko informativnim centrima TOB-a nedostaje savremena tehni kaoprema Prigovori turista se ne registruju u dovoljnoj meri

174

2. Promotivni materijal

Postoje razli iti i raznovrsni promotivni materijali koje izdaje TOB i druge organizacije koji pokrivaju najvažnije segmente turisti ke ponude Beograda

I pored postojanja raznovrsnog promotivnog materijala, esto ih nije mogu e

dobiti/kupiti u turisti kim informativnim centrima

VII Javne usluge 1. Kvalitet ukupne ponude

Beograd ulaže mnogo u skoro sve vrste javnih usluga kao što su saobra ajna infrastruktura, vodovod, kanalizacija, itd.

Nedostaju efikasni sistemi odlaganja otpada i reciklaže

2. Kvalitet proizvoda i ostalih javnih usluga

Na raspolaganju su kvalitetne sve osnovne javne usluge kao što su npr. usluge policije, javne isto e, osvetljavanja ulica,

zdravstvenih ustanova, banaka, telekomunikacija i dr.

U pojedinim delovima grada, pa i delovima samog centra, javna rasveta nije odgovaraju a

VIII Turisti ke atrakcije, kapaciteti, aktivnosti i sl.

1. Kvalitet ukupne ponude

Bogatstvo kulturno istorijskih spomenika, muzeja, galerija, pozorišta, koncertnih dvorana itd. Ambijentalne celine i kompleksi u funkciji turizma (Skadarlija, Kosan i ev venac, Dvorski kompleks) Grad zelenila i parkova Turisti ki kompleksi u blizini i okolini centra grada (Ada Ciganlija, Košutnjak, Avala, Kosmaj) Beograd je grad orijentisan ka sportu sa velikim iskustvom/znanjem u organizovanju sportskih manifestacijaBrojni stadioni i sportske hale Veliki broj tradicionalnih kulturnih manifestacija (FEST, BELEF, BITEF, BEMUS)Veliki broj turisti kih manifestacija (Ulica otvorenog srca, Belgrade Boat Carneval, Belgrade Beer Fest, itd) Kongresni centri (Centar Sava, Expo XXI), sajmišta i izložbeni prostori Obilasci Beograda s reka Bogat zabavni i no ni život

Nedovoljno je mogu nosti za organizovan obilazak prirodnih i kulturnih atrakcijaNedovoljno aktivnosti koje se organizuju za turiste i posetioce Kasno objavljivanje programa kulturnih i turisti kih manifestacija Relativno teško nabavljanje ulaznica za najvažnije manifestacije i kulturne doga ajeNepostojanje tzv. City Card koja turistima omogu ava dobijanje popusta na cene ulaznica i karata Veliki broj resursa i atrakcija nije uklju en u turisti ku ponudu Izuzetno mali broj turisti kih agencija i drugih privrednih organizacija koje se bave receptivnim poslovima

175

2. Kvalitet proizvoda i usluga

Dobro održavanje najvažnijih turisti kih atrakcijaOtvaranje prodavnica suvenira

Nema efikasnog sistema zaštite kulturno-istorijskih spomenika Mali broj prate ih uslužnih sadržaja (javni toaleti, prodavnice suvenira, turisti ki vodi i, informativni centri itd.)

7.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA KONKURENTSKIH DESTINACIJA (KONKURENTSKOG SETA)

Prilikom odabira konkurentskog seta destinacije Beograd koriš eni su slede i

kriterijumi:

Glavni gradovi – administrativni, trgovinski, kulturni i univerzitetski centri

svojih zemalja

Gradovi Evrope, uglavnom centralne i jugoisto ne Evrope

Gradovi koji su lideri me u destinacijama gradskog i MICE turizma i gradovi

koji, kao tzv. emerging destinations, u ponudi ovih segmenata turizma

predstavljaju snažnu konkurenciju Beogradu

Razvijenost turisti ke i saobra ajne infrastrukture

Gradovi koji u okviru svojih zemalja, kao širih turisti kih destinacija, spadaju

me u nazna ajnije turisti ke destinacije

Veliki broj turisti kih, kulturnih i sportskih manifestacija

Bogata gastronomska ponuda (veliki broj restorana nacionalne i internacionalne

kuhinje)

Veliki broj kafea, pabova, klubova, diskoteka – bogat no ni život

Na osnovu ovih kriterijuma, odabran je slede i set konkurentskih destinacija:

Be (Austrija)

Bratislava (Slova ka)

Budimpešta (Ma arska)

Bukurešt (Rumunija)

Riga (Letonija)

176

Sofija (Bugarska)

Varšava (Poljska).

Podaci su prikupljani koriš enjem zvani nih internet prezentacija turizma ovih gradova

i na osnovu upitnika koji je dostavljen nadležnim organizacijama za turizam svih

gradova izuzev Be a, za koji su sve informacije dostupne na web stranici Turisti ke

organizacije Be a.

Konkurentnost ovih destinacija na me unarodnom turisti kom tržištu u velikoj meri je

povezana sa konkurentnoš u zemalja iji su glavni gradovi. Svetski ekonomski forum je

u svom izveštaju za 2008. godinu izvršio rangiranje prema konkurentnosti u turizmu za

130 zemalja sveta. Pored opšteg indeksa konkurentnosti, merena su i tri pod-indeksa: A

– Pravni okvir (Zakoni i regulativa, Održivost životne sredine, Sigurnost i bezbednost,

Zdravlje i higijena, Prioritet dat turizmu), B – Poslovno okruženje i infrastruktura

(Infrastruktura vazdušnog saobra aja, Infrastruktura kopnenog saobra aja, Turisti ka

infrastruktura, Infrastruktura komunikacionih tehnologija, Cenovna konkurentnost) i C

– Ljudski, kulturni i prirodni resursi (Ljudski kapital, Pozitivan stav prema turizmu,

Prirodni resursi, Kulturni resursi). Mesto koje zauzimaju zemlje iji su glavni gradovi

odabrani kao konkurentski set za destinaciju Beograd dati su u slede oj tabeli:

Tabela 3. Rangiranje po konkurentnosti zemalja iji su glavni gradovi izabrani za konkurentski set

Zemlja Ukupni rang A B C Austrija 2 4 8 7 Ma arska 33 19 41 50 Slova ka 38 33 46 51 Bugarska 43 50 52 31 Letonija 47 35 43 82 Poljska 56 60 62 34 Rumunija 69 72 66 73 Izvor: The Travel & Tourism Competitiveness Report 2008, World Economic Forum, 2008.

U istom izveštaju po ukupnoj konkurentnosti turizma Srbija je zauzela 78. mesto, od

ega po podindeksu A - 73. mesto, podindeksu B – 72. mesto i podindeksu C – 88.

mesto.

177

Iz gornje tabele se može videti da je konkurentost pravnog okvira u turizmu ve a od

prose ne konkurentosti turizma u Ma arskoj, Slova koj i Letoniji, da je konkurentnost

u poslovnom okruženju i infrastrukturi ve a od prose ne u Letoniji i Rumuniji, dok je

konkurentnost ljudskih, prirodnih i kulturnih resursa ve a od prose ne konkurentnosti

turizma u Bugarskoj i Poljskoj.

Tako e se može videti da se zemlje svih izabranih destinacija, osim Austrije koja

zauzima izuzetno visoko drugo mesto (posle Švajcarske), nalaze približno u drugoj

etvrtini tabele ranga konkurentnosti.

Prilikom analize konkurentskih destinacija, pored osnovnih podataka o zemlji (položaj u

Evropi, površina, broj stanovnika, dužina lanstva u EU) i samoj destinaciji – gradu

(broj stanovnika, položaj na reci i obali mora), razmatrane su slede e karakteristike:

Turisti ke atrakcije

Razvijenost MICE: - Broj organizovanih skupova u 2007. godini

Dostupnost: - Povezanost low-cost letovima

Turisti ka infrastruktura: - Broj smeštajnih objekata, po kategorijama

Rezultati: - Broj stranih turista u 2007. godini

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka turista

Organizacija turizma na nivou destinacije i promotivni budžet

Logo i slogan

178

Be , Austrija

Austrija: - centralna Evropa

- površina: 83.872 km²

- broj stanovnika: 8,3 miliona

- lan EU od 1995. godine

Be

Broj stanovnika: 1,7 miliona

Reka: Dunav

Turisti ke atrakcije: - Istorijski centar Be a na listi UNESCO

- Carske palate Hofburg i Šenbrun

- Panoramski to ak u parku Prater

- Narodno pozorište

- Be ka državna opera

- Španska škola jahanja u Hofburgu – konji lipicaneri

- Be ki hor de aka

- Više od 100 muzeja

- Betovenove ku e i grob na Centralnom groblju

- Mocartov grob

179

- Crkve: Katedrala Sv. Stefana, Jezuitska crkva, Karlova crkva,

Petrova crkva, Crkva S. Trojice (delo moderne umetnosti)

- Hundertwasser ku a (1983-86.), delo moderne umetnosti

- Dunavski toranj (252 m)

- Parkovi (Gradski park, parkovi oko dvoraca Šenbrun i Hofburg,

Prater, Dunavski park, itd.)

- Arhitektura: romani ka, gotska, barokna, art nouveau, secesija,

savremena

- Balovi: palata Hofburg, Opera, itd.

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 154 skupa, 118.000 u esnika

Povezanost low-cost letovima:

- Air Berlin (Berlin, Dizeldorf, Hamburg, Hanover, Ostenbrik, Nirnberg)

- Clickair (Barselona)

- easyJet (London)

- Germanwings (Keln/Bon, Dortmund, Štutgart)

- Intersky (Fridrihshafen)

- SkyEurope (Alikante, Amsterdam, Atina, Barselona, Briž, Brisel, Bukurešt, Katanija,

Kopenhagen, Dubrovnik, Krakov, Larnaka, Lisabon, Milano, Napulj, Nica, Olbija,

Pariz, Rimini, Sofija, Solun, Trevizo, Varna, Varšava, Zadar)

Smeštajni kapaciteti:

366 objekata, hoteli i pansioni, od ega 5* - 14 objekata, 4* - 149 objekata, 3* - 134

objekta, 1* i 2* - 69 objekata

Broj stranih turista u 2007. godini: 3.194.007

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Nema ka, SAD, Italija, Velika Britanija,

Španija

Organizacija turizma na nivou destinacije: The Vienna Tourist Board (DMO):

Neprofitna organizacija, zasnovana na saradnji sa turisti kom privredom.

Osnovne aktivnosti: marketing, informativna služba, rezervacije hotela.

180

Budžet 2007: 22 miliona Evra

Struktura prihoda: 51% boravišna taksa, 24% budžet grada, 25% Privredna

komora Be a, sponzorstva i sopstveni prihodi

Raspodela budžeta: 80% marketing (oglašavanje, PR, promocija prodaje,

promotivni materijal, informativna služba)

Logo i slogan:

Bratislava, Slova ka

Slova ka: - centralna Evropa

- površina: 49.035 km²

- broj stanovnika: 5,5 miliona

- lan EU od 2004. godine

181

Bratislava

Broj stanovnika: 427.000

Reka: Dunav

Turisti ke atrakcije:

- Stari grad, Gradski breg Bratislave – kompleks od tri zgrade podignute u 14. i 15.

veku, sada Gradski muzej Bratislave

- Mihailova kapija: jedina preostala kapija srednjovekovnog utvr enja, me u najstarijim

gra evinama u Bratislavi

- Univerzitetska biblioteka

- Barokne palate: Grassalkovich palata (18. vek, danas rezidencija Predsednika),

Arhiepiskopska palata (sedište Vlade)

- Katedrale i crkve: gotska Katedrala Sv. Martina (13-16. vek), Crkva Franciskan (13.

vek), Crkva Sv. Elizabete (art nouveau)

- Mostovi: Novi most, Apollo most

- Kamzik TV toranj

- Slova ko narodno pozorište

- Slova ki filharmonijski orkestar

- Muzeji: Narodni muzej, Muzej istorije prirode, Slova ka nacionalna galerija

- Dvorci: Bratislava (10. vek, obnovljen 1950-ih), Devin (arheološko nalazište i muzej),

Rusovce (16. vek) u engleskom parku

- Parkovi: Horský park, Bratislava lesný park, Janko Král park (18. vek)

- Prirodna i vešta ka jezera: Štrkovec, Kuchajda

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 6 skupova

Povezanost low-cost letovima:

- SkyEurope (Atina sezonski, Barselona sezonski, Birmingem, Briž sezonski, Katanija

sezonski, Kosek, Dablin, Dubrovnik sezonski, Istanbul, Košice, London, Malaga

sezonski, Man ester, Pariz, Split sezonski, Rim, Solun sezonski, Varna sezonski)

- Ryanair (Barselona, Birmingem, Brisel, Dablin, Edinburg, Frankfurt, London, Milano,

Stokholm)

182

Smeštajni kapaciteti: 78 smeštajnih objekata, 9.940 ležaja

- 45 hotela, od ega 5* - 1 hotel, 4* - 12 hotela, 3* - 17 hotela,

2* - 12 hotela, 1* - 4 hotela

- 3 hostela

- 19 ostalih smeštajnih objekata

Broj stranih turista u 2006. godini: 511.303

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: eška Republika, Nema ka, Velika Britanija.

Italija, Poljska

Organizacija turizma na nivou destinacije: Na nivou destinacije Bratislava postoje tri

entiteta koja se bave organizacijom turizma:

Turisti ki informativni centri grada Bratislava (4 info centra, osniva je grad,

pruža usluge informativne službe grada)

Bratislava Culture and Information Centres (osniva je grad, 4 info centra, bave

se menadžmentom manifestacija - event management)

Bratislava Tourist Service (privatna organizacija, bavi se pružanjem usluga

razgledanja grada, organizovanja izleta, rezervacija smeštaja itd.)

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan

183

Budimpešta, Ma arska

Ma arska: - centralna Evropa

- površina: 93.030 km²

- broj stanovnika: 10 miliona

- lan EU od 2004. godine

Budimpešta

Broj stanovnika: 1,7 miliona

Reka: Dunav

Turisti ke atrakcije:

- UNESCO: etvrt dvoraca u Budi, Andraši avenija i obala Dunava

- Sinagoga u Ulici Dohany – najve a sinagoga u Evropi

- Szechenyi – najve a medicinska banja u Evropi

- Parlament – tre a po veli ini zgrada parlamenta u svetu, u kojoj se uva krunsko blago

- Esztergom Bazilika – druga najve a crkva u Evropi

- Gödöllö – drugi najve i barokni zamak na svetu

- Andrássy út – avenija prodavnica i ku a za stanovanje, zbijenih zgrada, ispod koje

prolazi najstarija podzemna železnica u kontinentalnoj Evropi

- Trg heroja, sa spomenikom vojsci i grobom neznanog junaka

184

- Muzej lepih umetnosti

- Palata umetnosti

- Gradski park sa zamkom Vajdahunyad

- Ma arska državna opera

- Carska palata, danas dom dva muzeja i Narodne biblioteke

- Palata Sándor (rezidencija predsednika)

- Ribarev bastion – terasa iznad Dunava u neogotskom i neo-romanskom stilu (kraj 18.

veka) – vidikovac

- Bazilika Sv. Stefana

- 7 ostrva na Dunavu

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 90 skupova, 25.052 u esnika

Povezanost low-cost letovima:

- SkyEurope (Trst)

- easyJet (Berlin, Dortmund, Ženeva, London)

- Jet2.com (Man ester)

- Germanwings (Keln/Bon, Štutgart)

- Norwegian Air Shuttle (Oslo)

- Ryanair (Bremen, Bristol, Dablin, Frankfurt, Glazgov, Liverpul)

- Sterling Airlines (Kopenhagen, Stokholm)

- Wizz Air (Brisel, Briž, Krf, Ajndhoven, irona, Geteborg, Heraklion, London,

Malme, Milano, Oslo, Palma de Majorka, Pariz, Rodos, Rim, Stokholm, Targu Mureš,

Venecija, Varna)

Smeštajni kapaciteti: 132 smeštajna objekta, hoteli: 5* - 6 hotela, 4* - 36 hotela,

3* - 56 hotela, 2* - 4 hotela; pansioni: 3* - 16 pansiona,

2* - 5 pansiona, 1* - 1 pansion; hosteli: 8

Broj stranih turista u 2007. godini: 2.119.296

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Nema ka, Velika Britanija, SAD, Španija,

Italija

185

Organizacija turizma na nivou destinacije: The Tourism Office of Budapest – neprofitna

organizacija koja pripada gradu Budimpešti; aktivnosti: turisti ki web site,

predstavljanje na sajmovima i izložbama, izdavanje turisti kog informativno

propagandnog materijala, PR na stranom i doma em tržištu (saradnja sa medijima),

promotivne kampanje, oglašavanje, promocija manifestacija, 6 turisti kih informativnih

centara, izdavanje turisti ke kartice.

Budžet 2007: 4,1 milion Evra (1,46 mil. Evra iz budžeta grada, 2,64 mil. Evra

sopstvenih prihoda)

Logo i slogan:

Bukurešt, Rumunija

Rumunija: - jugoisto na Evropa, Balkansko poluostrvo

- površina: 237.500 km²

- broj stanovnika: 22,2 miliona

- lan EU od 2007. godine

186

Bukurešt

Broj stanovnika: 2 miliona

Reka: Danubovita

Turisti ke atrakcije:

- Palata Parlamenta (1980) – najve a zgrada u Evropi i druga na svetu, u njoj su

rumunski Parlament i Nacionalni muzej savremene umetnosti

- Trijumfalna kapija (1935)

- Mermerni stub Memorijal obnove (2005)

- Rumunski Ateneum (1888) – koncertna dvorana (filharmonija, opera, narodno

pozorište)

- Nacionalni muzej umetnosti, Muzej istorije prirode, Muzej rumunskog seljaka, Muzej

sela na otvorenom, Muzej nacionalne istorije, Vojni muzej

- Jevrejsko državno pozorište

- Arhitektura: srednjevekovna, neoklasi na, art nueveau, komunisti ka, savremena

- Jezera: Floraesco, Tei, Colentina, Cismigiu (vešta ko jezero i park)

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 9 skupova

Povezanost low-cost letovima:

- SkyEurope (Be )

- Blue Air (Arad, Barselona, Berlin, Bolonja, Brisel, Keln/Bon, Kuneo, Istanbul,

Larnaka, Lisabon, London, Lion, Madrid, Malaga, Milano, Pariz, Rim, Štutgart, Sibiu,

Trevizo, Torino, Valensija, Verona)

- Germanwings (Berlin, Keln/Bon, Štutgart)

- MyAir (Bari, Bolonja, Katanija, Milano, Napulj, Pariz, Rim, Venecija)

- Wizz Air (Barselona, Brisel, Dortmund, London, Milano, Rim, Trevizo, Valensija)

- Clickair (Barselona)

- easyJet (Madrid, Milano)

- Fly On Air (Peskara)

Smeštajni kapaciteti (2005. godina): 90 objekata, 9.648 ležaja

58 hotela, 2 vile, 26 panisona, 4 hostela

187

Broj stranih turista u 2006. godini: 508.205

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Nema ka, Italija, Francuska, Ma arska,

Velika Britanija.

Organizacija turizma na nivou destinacije: Bucharest Tourism Information Office deluje

kao regionalni turisti ko informativni biro Turisti ke organizacije Rumunije.

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan: nema

Riga, Letonija

Letonija: - severoisto na Evropa, Balti ko more

- površina: 64.589 km²

- broj stanovnika: 2,3 miliona

- lan EU od 2004. godine

Riga

Broj stanovnika: 800.000

Centar regiona Balti kih zemalja

Reka: Daugava

188

Turisti ke atrakcije:

- Spomenik slobodi

- Stari grad, pod zaštitom UNESCO: zgrade iz srednjeg veka i razdoblja pod uticajem

Švedske, Poljske, Rusije i Nema ke

- Art nouveau – neke od zgrada u ovom stilu su na listi UNESCO

- drvene ku e u tipi no letonskom stilu

- Nacionalna opera

- Katedrala (13. vek), najve a crkva u balti kim državama, sa orguljama iz 1844.

- Dvorac Riga: Muzej istorije Letonije i Muzej strane umetnosti

- Crkva Sv Petra (zvonik 123m) i crkva Sv. Jovana

- Barutna kula – jedini ostatak originalnih gradskih zidina, sada Vojni muzej

- Etno muzej na otvorenom

- Radio i TV toranj, tre i po veli ini u Evropi

- Domina šoping centar, najve i u balti kim zemljama

- „Lido“ rekreativni centar

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 30 skupova

Povezanost low-cost letovima:

- easyJet (Berlin)

- Germanwings (Keln&Bon)

- Norwegian Air Shuttle (Oslo, Tronthajm)

- Ryanair (Bremen, Bristol, Brisel, Dablin, Frankfurt, Glazgov, Liverpul, London,

Milano, Stokholm, Tampea)

Smeštajni kapaciteti: 99 objekata, ukupno 11.347 ležaja, od ega 72 hotela, 13 pansiona,

2 motela, 10 hostela i 2 kampa

Broj stranih turista u 2007. godini: 1.932.392

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Litvanija, Estonija, Rusija, Švedska, Poljska

Organizacija turizma na niovu destinacije: Riga Tourism Coordination and Information

Centre (RTKIC) je organizacija Gradske uprave grada Riga; osnovne aktivnosti:

189

unapre enje koordinacije u oblasti turizma, razvoj, pružanje turisti kih informacija,

izgradnja pozitivnog imidža Rige u zemlji i inostranstvu

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan:

”Riga – city of inspiration”

Sofija, Bugarska

Bugarska: - jugoisto na Evropa, Balkansko poluostrvo

- površina: 110.993,6 km²

- broj stanovnika: 8 miliona

- lan EU od 2007. godine

190

Sofija

Broj stanovnika: 1,2 miliona

Reke: Vladaiska, Perlovska, Iskar

Mineralni i termalni izvori

Turisti ke atrakcije:

- Crkva Sv. or a (4. vek Rimljani, freske 12-14. vek)

- Crkva Sv. Sofije (6. vek)

- Katedrala Aleksandra Nevskog (po etak 20. veka)

- Crkva Sv. Nedelje, Sv. Petke (14. vek), Ruska crkva (1914.)

- Muzeji i galerije: Narodni istorijski muzej, Nacionalni arheološki muzej, Nacionalna

galerija stranih umetnosti (evropske, azijske, afri ke)

- Nacionalno pozorište „Ivan Vazov“

- Otvorena pijaca knjiga

- Nacionalna palata kulture – najve i multifunkcionalni kompleks u JI Evropi

- Spomenik caru oslobodiocu (ruskom Aleksandru II)

- Borisova gradina (1884), najve a bašta

- Planina Vitoša (skijanje, snoubording, peša enje)

- Javna mineralna kupatila

- CUM – najve a i najstarija robna ku a

- Largo – arhitektonski kompleks u centru grada

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 13 skupova

Povezanost low-cost letovima:

- Airlift Service (Ohrid – sezonski)

- Aviaexpress (Skoplje)

- easyJet (London, Madrid, Milano)

- Flybaboo (Ženeva)

- Germanwings (Keln/Bon)

- MaAir (Bolonja, Milano, Venecija)

- SkyEurope (Prag, Be )

- Wizz Air (Barselona, Brisel, Dortmund, London, Milano, Rim, Valensija, Varna)

191

Smeštajni kapaciteti: 54 smeštajna objekta, 6.402 ležaja

Broj stranih turista u 2007. godini: 401.254

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Gr ka, Nema ka, Velika Britanija, Rusija,

Makedonija.

Organizacija turizma na nivou destinacije: Ne postoji organizacija zadužena za razvoj i

promociju turizma; ove poslove za celu Bugarsku obavlja Državna agencija za turizam.

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan: nema

Varšava, Poljska

Poljska: - centralna Evropa

- površina: 312.685 km²

- broj stanovnika: 38,2 miliona

- lan EU od 2004. godine

Varšava

Broj stanovnika: 1,7 miliona

Reka: Visla

192

Turisti ke atrakcije:

- Stari grad: Kraljevski dvor, obelisk – spomenik kralju Sigmundu, pija ni trg, ostaci

utvr enog grada

- Kraljevska ruta: klasi ne palate, Predsedni ka palata, Univerzitet Varšave, ulica Nowy

Swiat

- Ogród Saski, najstariji javni park

- Lazienski park (17. vek), najve i javni park

- Groblje Powozki – skulpture najpoznatijih poljskih vajara 19. i 20. veka

- Jevrejsko groblje, jedno od najve ih u Evropi

- Varšavski geto (II svetski rat)

- Kvart oliborz – arhitektura 1920-ih i 1930-ih

- Palata Wilanów – barokna arhitektura i ure en park

- Savremena arhitektura: Palata kulture i nauke (socrealisti ki soliter), Plac Konstytucji

(socrealisti ka arhitektura), Metropolitan, Univerzitetska biblioteka, stadion

Dziesieciolecia

Broj organizovanih skupova (MICE) u 2007. godini: 36 skupova

Povezanost low-cost letovima:

- Centralwings (Bolonja, Katanija, Dablin, Edinburg, Faro, Haugesund, Heraklion,

Lisabon, London, Rodos, Solun, Varna)

- Clickair (Barselona)

- Iceland Express (Rejkjavik)

- Volare Airlines (Milano)

- bmibaby (Birmingem, Kardif)

- easyJet (Bristol. London)

- Germanwings (Keln/Bon, Štutgart)

- Norwegian Air Shuttle (Alikante, Atina, Bergen, Birmingem, Kopenhagen, Malaga,

Oslo, Pariz, Rim, Split, Stavanger, Stokholm, Tronthajm)

- Ryanair (Dablin)

- Wizz Air (Belfast, Briž, Brisel, Krf, Kosek, Don ester/Šefild, Dortmund, Durham,

Glazgov, Geteborg, Grenobl, Liverpul, London, Malme, Milano, Oslo, Pariz, Rim,

Stokholm)

193

Smeštajni kapaciteti: 176 objekata, 31.298 ležaja

Hoteli: 5*- 11 hotela, 4*- 9 hotela, 3*- 17 hotela, 2*-16 hotela,

1*- 9 hotela, nekategorisani-65 hotela, apartmanskog

tipa – 32 hotela; hosteli-17

Broj stranih turista u 2007. godini: 6 miliona no enja, od ega poslovni turisti ine 40%

Najvažnijih pet tržišta po broju dolazaka: Velika Britanija, Nema ka, Rusija, Španija,

Ukrajina

Organizacija turizma na nivou destinacije: Warsaw Tourist Office – nezavisna

organizacija osnovana od strane gradske uprave i finansirana iz gradskog budžeta;

aktivnosti: promocija na doma em i inostranom tržištu (npr. nastupi na sajmovima,

organizovanje studijskih poseta za strane novinare i organizatore putovanja,

organizovanje promotivnih doga aja, izdavanje turisti kog informativno propagandnog

materijala), izdavanje tzv. turisti ke kartice; u okviru Warsaw Tourist Office deluje i

Kongresni biro Varšave

Budžet 2007: n/a

Logo i slogan:

194

7.3. BEN MARKING

Ben marking je proces definisanja sopstvenog podru ja poslovanja i identifikovanje i

analiziranje poslovnih aktivnosti konkurenata, radi utvr ivanja njihovih prednosti i

sopstvenih nedostataka, kako bi se utvr ene prednosti konkurenata primenile na

sopstvene poslovne aktivnosti a sve u cilju obezbe ivanja što ve eg udela na tržištu.

Za potrebe ben markinga turizma Beograda koriš ena je kombinacija pristupa po

principu eksternog konkurentskog ben markinga (pore enje sa direktnim konkurentima,

u ovom slu aju Bratislava, Bukurešt, Riga, Sofija, Varšava) i po principu

konkurentskog funkcionalnog ben markinga (pore enje ne samo sa konkurentima ve i

sa najuspešnijim u sli nim delatnostima, u ovom slu aju Be i Budimpešta).

Kvalitativnom pore enju su podvrgnuta turisti ka iskustva u destinacijama koje su

predmet ben markinga, najvažnija emitivna tržišta za ove destinacije i organizacija

turizma u analiziranim destinacijama.

Iz pregleda datog u poglavlju 7.2. vidi se da sve posmatrane destinacije raspolažu nizom

turisti kih atraktivnosti, pre svega bogatim kulturno-istorijskim nasle em, vrednom i

zanimljivom arhitekturom, bogatom ponudom sadržaja vezanih za umetnost, što ih ini

destinacijama zanimljivim za provo enje kratkih odmora ili obilazak u okviru kružnih

putovanja. Posebno su zanimljivi gradovi koji imaju lokalitete na listi UNESCO (Be ,

Budimpešta, Riga) i time privla e i veliki broj turista iz vanevropskih zemalja. Pored

toga, sve posmatrane destinacije obiluju velikim brojem raznovrsnih kulturnih,

turisti kih i sportskih manifestacija, bogatom gastronomskom ponudom i raznovrsnim i

zabavnim no nim životom, ime se pove ava njihova atraktivnost za razli ite ciljne

grupe posetilaca.

U pore enju sa konkurentskim gradovima, Beograd ne zaostaje mnogo ili uopšte po

vrednosti turisti kih atrakcija, ali je primetan zaostatak u na inu predstavljanja tih

atrakcija turistima. Lokaliteti kulturno istorijskog nasle a u Beogradu nisu na

odgovaraju i na in pripremljeni za posete turista, nedostaju prate i sadržaji i

organizovano razgledanje sa vodi ima. Beograd, osim sporadi no u letnjoj sezoni, ne

nudi autobusko razgledanje grada. Najvažniji gradski muzeji su ili zatvoreni na duži rok

195

radi renoviranja (Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti) ili ne organizuju

postavke na na in koji bi bio zanimljiv turistima (Vojni muzej, Etnografski muzej).

Programi kulturnih manifestacija i redovnih kulturni programa (npr. repertoar Narodnog

pozorišta) nisu dostupni do samog po etka manifestacije ili sezone, te ih strani

organizatori putovanja ne mogu uklju iti u svoje programe. Nedovoljno se turistima

prezentuju vrednosti beogradske arhitekture. Osim u informativnim centrima TOB-a ne

mogu se na i informacije o turisti koj ponudi Beograda (npr. u hotelima).

Jedan od ve ih nedostataka Beograda, posebno u odnosu na vode e konkurente, je

nepostojanje tzv. Gradske kartice (City Card) ijom bi kupovinom turisti obezbe ivali

popuste na ugostiteljske usluge, cene ulaznica, gradski prevoz, cene u objektima

maloprodaje. Od gradskih atraktivnosti u Beogradu najbolje su organizovane posete

Dvorskom kompleksu i aktivnosti vezane za sport, rekreaciju i zabavu na Adi Ciganliji,

odnosno Savskom jezeru. Pored toga, Beograd ne zaostaje za konkurentima u

gastronomskoj ponudi i ponudi zabavnog i no nog života.

Najuspešnije konkurentske destinacije, Be i Budimpešta, imaju najve i broj dolazaka

stranih turista (prvih pet) sa istih emitivnih tržišta – iz Nema ke, Italije, Velike

Britanije, Španije i SAD. Turisti iz Nema ke i Velike Britanije, dva najve a emitivna

tržišta u Evropi, me u vode im su dolaznim destinacijama i za ostale posmatrane

gradove, izuzev Rige. Riga je, od svih posmatranih destinacija, još uvek u najve oj meri

okrenuta zemljama regiona i susednim državama. Ubrzani razvoj Rige kao turisti ke

destinacije poslednjih godina i velika ulaganja u promociju na glavnim emitivnim

tržištima dovode Rigu u red novih destinacija gradskog turizma koja privla i sve više

turista iz itave Evrope.

Glavna emitivna tržišta za Beograd su zemlje bivše SFRJ (posetioci iz ovih zemlja ine

tre inu ukupnih poseta Beogradu poslednjih godina). Me u njima su me u prvih pet

Crna Gora, Slovenija i Bosna i Hercegovina. Turisti iz Nema ke i Italije su tako e

me u prvih pet po broju dolazaka u Beograd. Šansu za pove anje broja dolazaka turista

u Beograd predstavlja mogu nost pove anja broja dolazaka turista iz susednih zemalja,

odnosno zemalja regiona, ali i u velikoj meri dolazaka turista sa najvažnijih emitivnih

196

tržišta – turista koji su ve boravili u destinacijama koje su najuspešniji konkurenti i u

potrazi su za novim destinacijama gradskog turizma u Evropi.

Što se organizacije turizma na nivou destinacije ti e, u posmatranom setu destinacija

najbolju organizaciju ima Be , iji je Vienna Tourist Board organizovan kao

destinacijska menadžment organizacija. Tako e, promotivni budžet Be a je 22 miliona

evra, što je daleko više od prvog slede e rangiranog konkurenta Budimpešte sa 4,1

milion evra. U Budimpešti, Varšavi i Rigi deluju samostalne turiti ke organizacije iji

je osniva grad, organizacija za turizam u Bukureštu je deo nacionalne turisti ke

organizacije dok Sofija nema organizaciju za turizam na nivou grada. Beograd ima

svoju turisti ku organizaciju iji je osniva grad. Radi oja avanja organizacije turizma

na nivou Beograda i postizanja boljih rezultata u odnosu na konkurentske destinacije,

trebalo bi Turisti ku organizaciju Beograda transformisati u destinacijsku menadžment

organizaciju, za šta bi mogao da posluži model grada Be a.

Kvantitivno pore enje vrši se za slede e karakteristike destinacija:

Broj organizovanih skupova u 2007. godini

Broj low-cost avio kompanija koje povezuju grad sa ostalim destinacijama i

broj destinacija povezanih low-cost letovima

Broj smeštajnih objekata, po kategorijama

Broj stranih turista u 2007. godini

Cene smeštaja u hotelima

Tabela 4. Broj organizovanih skupova u 2007. godini

Grad Broj skupova Be 154 Bratislava 6 Budimpešta 90 Bukurešt 9 Riga 30 Sofija 13 Varšava 36 Beograd 8

Izvor: Statistic Report, The International Association Meeting Market 2007, ICCA

Napomena: Ovim izveštajem su obuhva eni samo skupovi od najmanje 50 u esnika koji se održavaju svake godine u drugoj zemlji i obuhvataju u esnike iz najmanje tri zemlje.

197

U segmentu razvijenosti kongresnog tuirzma mereno brojem organizovanih skupova

Beograd daleko zaostaje za najuspešnijim konkurentskim destinacijama, Be om i

Budimpeštom, dok su ovom segmentu u velikoj prednosti i neki od direktnih

konkurenata (Riga i Varšava). Beograd ima dobru resursnu osnovu za razvoj

kongresnog turizma (kongresni centri, Beogradski sajam, hoteli viših kategorija sa

sadržajima za organizovanje skupova, dugogodišnje prethodno iskustvo u

organizovanju velikih skupova) koja nije na pravi na in iskoriš ena, pre svega zbog

usitnjenosti i neorganizovanosti ponude u oblasti MICE turizma i nedovoljne promocije

Beograda kao kongresne destinacije u inostranstvu.

Osnivanje Kongresnog biroa Srbije i Kongresnog biroa Beograda u 2007. godini ima za

cilj prevazilaženje ovih nedostataka, pri emu kao uzor za organizovanje destinacijskog

kongresnog biroa može poslužiti Kongresni biro Be a. Dalji impuls razvoju kongresnog

turizma u narednom razdoblju bi e i otvaranje novih hotela visoke kategorije

me unarodnih lanaca (Crown Plaza, Intercontinental, Kempinski) koji e podi i kvalitet

ponude u ovom segmentu i koji e svakako biti zainteresovani za ulaganje u promociju

MICE turizma radi popunjavanja sopstvenih kapaciteta.

Tabela 5. Povezanost low-cost letovima

Grad Broj low-cost kompanija Broj destinacija Be 6 38 Bratislava 2 16

+ 8 sezonski Budimpešta 8 33 Bukurešt 8 34 Riga 4 15 Sofija 8 16

+ 1 sezonski Varšava 10 44 Beograd 2 2

+ 1 sezonski Izvor: web prezentacije svih aerodroma u navedenim gradovima

Povezanost letovima low-cost kompanija je poslednjih godina doprinela velikom

pove anju broja dolazaka turista u destinacije koje su dostupne ovim vidom transporta.

Koriš enje low-cost kompanija je jedan od najvažnijih trendova savremenog turizma.

Beograd izuzetno mnogo zaostaje za svojim konkurentima u ovoj oblasti, ne samo po

198

broju low-cost kompanija koje imaju letove za Beograd (dve kompanije - Germanwings

i Norwegian Air), ve pre svega po broju destinacija sa kojima je povezan (dve

destinacije u Nema koj – Štutgart i Keln/Bon i jedna u Norveškoj – Oslo, ali samo

sezonski u toku letnje sezone).

Jedan od uzroka ovakvog stanja je dosadašnja rigidnost nadležnih organa Srbije u

odobravanju obavljanja ovih letova low-cost kompanijama, što e biti izbegnuto

stupanjem na snagu potpisanog Sporazuma o otvorenom nebu. Drugi važan uzrok je

injenica da je gra anima Srbije potrebna viza za posetu ve ini evropskih zemalja, što u

zna ajnoj meri smanjuje broj potencijalnih putnika iz Srbije i time ekonomsku

isplativost uspostavljanja low-cost letova. O ekuje se da i ova prepreka uskoro bude

uklonjena.

Uspostavljanje low-cost linija prema Begradu zna ajno e doprineti pre svega promociji

ove destinacije me u potencijalnim korisnicima, u emu veliki udeo imaju i same low-

cost kompanije (RyanAir, easyJet). Beograd e postati dostupnija i poželjnija

destinacija za mnoge razli ite ciljne grupe turista koje za svoja putovanja koriste

prevashodno niskobudžetne letove.

Tabela 6. Broj smeštajnih objekata, po kategorijama

Hoteli Pansioni Hosteli OstaloGrad

5* 4* 3* 2* 1* 3* 2* 1* Be * 366 Bratislava 78 46 1 12 17 12 4 3 19 Budimpešta 132 102 6 36 56 4 22 16 5 1 8

Bukurešt** 90 58 26 4 2 Riga** 99 72 13 10 4 Sofija*** 54 Varšava 176 62 11 9 17 16 9 17 97 Beograd 108 48 4 12 19 10 3 46 14

Izvor: zvani ne web prezentacija turisti kih organizacija zemalja i gradova, nacionalnih zavoda za statistiku, odgovori na upitnik

* Zvani ni podaci Turisti ke organizacije Be a – 366 hotela i pansiona rangiranih od 1 do 5* ** Bukurešt i Riga – zvani ni podaci bez specifikacije po kategorijama

*** Sofija – zvani ni podaci samo o broju smeštajnih objekata

Iz prethodne tabele vidi se da po ukupnom broju smeštajnih objekata Beograd zna ajno

zaostaje jedino za Be om i u velikoj meri za Varšavom. Me utim, iz strukture

smeštajnih objekata vidi se da Beograd po broju hotela zaostaje za svim posmatranim

199

konkurentskim destinacijama i da je broj hostela (izvor: zvani na web prezentacija

TOB-a) u Beogradu skoro jednak broju hotela što nije slu aj ni u jednoj od posmatranih

destinacija. Beograd u odnosu na posmatrane konkurentske destinacije ima najmanji

broj hotela sa 5* (izuzev Bratislave), ali mu nedostaju i hoteli sa 4* i 3* namenjeni

turistima koji dolaze radi provo enja odmora. U strukturi beogradskih hostela

preovla uju objekti kapaciteta do 10 ležaja, no bez obzira na to ohrabruje injenica da je

u Beogradu u poslednje dve godine otvoren veliki broj hostela koji su namenjeni

prevashodno mla oj populaciji koja pose uje Beograd u okviru proputovanja evropskim

gradovima.

Tabela 7. Broj stranih gostiju u 2007. godini

Grad Broj stranih gostiju Be 3.194.007 Bratislava 511.303 (2006.) Budimpešta 2.119.296 Bukurešt 508.205 (2006.) Riga 1.932.392 Sofija 401.254 Varšava 2.000.000 (procena) Beograd 426.100 Izvor: zvani ne web prezentacija turisti kih organizacija zemalja i gradova, nacionalnih zavoda za statistiku, odgovori na upitnik

Rezultati mereni brojem poseta stranih turista pokazuju da je Beograd zabeležio

najmanji broj poseta stranih turista, sa izuzetkom Sofije. Ovakav rezultat je posledica

svih nedostataka datih u ranijim ocenama konkurentnosti i lanca vrednosti u turizmu

Beograda.

Tabela 8. Cene smeštaja u hotelima – dvokrevetna soba B/B, u evrima

Be5* Grand Hotel 380 5* Intercontitnental 280 5* Ambassador 230 4* Astoria 208 4* Schild 190 4* Mercure Zentrum 179 3* Adlon 80-189 3* Schwalbe 78-135

200

3* Lucia 95 Bratislava5* Arcadia 196 – 239 4* William 179 4* Perugia 175 4* Brix 131 3* Esprit 103 3* Gracia 82 3* President 76 Budimpešta5* Corintia Grand Hotel Royal 320 5* MaMaison Andrassy 240 5* Queens Court 200 4* Danubius Hotel Gellert 197 4* Danubius Grand Hotel Margitszigel 158 4* Lions Garden 108 3* Erzsebet 118 3* Mercure Budapest Dina 94 3* Eben 56 Bukurešt5* Howard Johnson Plaza 203 5* Casa Capsa 200 5* Crown Plaza 140-170 4* Armonia 140 4* Irisa 120 4* Lebada 96 3* Capitol 140 3* Ambasador 98 – 108 3* Confort Otopeni 99 Riga5* Reval Hotel Ridzena 150-260 5* Grand Palace Hotel 170-250 5* Hotel De Rome 145-205 4* Gutenbergs 95-200 4* Garden Palace 75-190 4* Metropole 115-165 3* Reval 110-130 3* OK Hotel 70-75 3* Avitar 60-70 Sofija5* Anel 290 5* Radisson SAS 260 5* Sheraton 4* Best Western 67 – 227 4* Central Park 180 4* Art’Otel 110

201

3* Arte 120 3* Diter 92 3* Amfora Park 48 Varšava5* Hyatt 210 - 230 5* Le Meridien Bristol 170 – 210 5* Rialio 99 – 189 4* Novotel 209 4* Best Western Mazurkas 166 4* Holiday Inn 136 3* Hetman 90 – 120 3* Karat 105 3* Lord 80 – 105 Beograd5* Aleksandar Palas 190 - 300 5* Hyatt Regency 275 - 295 5* Zlatnik 156 4* Best Western Hotel M 126 – 158 4* Moskva 143 4* Slavija Lux 140 3* Rex 90 3* Splendid 78 3* Hotel N 58 - 74 Izvor: zvani ne web prezentacije turisti kih organizacija gradova, web prezentacije hotela, na osnovu slu ajnog uzorka po tri hotela u kategorijama 5*, 4* i 3*

Iz prethodne tabele može se zaklju iti da Be i Budimpešta, kao najuspešniji

konkurenti, imaju nešto više cene smeštaja u hotelima, dok su cene smeštaja kod

direktnih kokurenata prili no ujedna ene. U ovom pregledu koriš ene su tzv. zvani ne

recepcijske cene. Ono što je zna ajna prednost konkurentskih destinacija u odnosu na

Beograd je injenica da se svi hoteli u posmatranim destinacijama nalaze u ponudi

raznih rezervacionih sistema, nacionalnih i internacionalnih, i da se rezervacijom hotela

putem interneta, pored brzine i lako e rezervisanja, postižu i zna ajno bolje cene

smeštaja, posebno u slu aju specijalnih ponuda i paketa.

Tako e, beogradski hoteli su, zbog malog broja i time ograni ene konkurencije,

nedovoljno spremni da organizatorima putovanja ponude odgovaraju e cene za grupne

posete, tako da je kona na cena paket aranžmana za posete Beogradu, koja uklju uje

prevoz i smeštaj, visoka u odnosu na vrednost koja se pruža i time nekonkurentna u

odnosu na druge sli ne destinacije u Evropi.

202

7.4. SWOT ANALIZA KONKURENTSKE POZICIJE BEOGRADA

Na osnovu prethodno ura ene analize konkurentskog seta i ben marking analize,

ura ena je SWOT analiza konkurentske pozicije Beograda.

Prednosti:

- Povoljan geografski položaj

- Položaj na dve me unarodne plovne reke

- „Nova“ destinacija na me unarodnom turisti kom tržištu

- Bogato kulturno-istorijsko nasle e sa specifi noš u mešavine uticaja Evrope i

Orijenta (zapada i istoka)

- Kvalitetan i raznovrstan zabavni i no ni život

- Pozitivan stav stanovništva prema turistima

Nedostaci:

- Neodgovaraju e i nedovoljno predstavljanje atrakcija turistima (obilasci,

kulturno-istorijski spomenici, manifestacije, prate i objekti i sl.)

- Nepostojanje tzv. Gradske kartice (City Card)

- Nepostojanje destinacijske menadžment organizacije

- Nedovoljna iskoriš enost MICE kapaciteta (mali broj organizovanih skupova)

- Zanemarljiva povezanost low-cost letovima

- Mali broj smeštajnih kapaciteta

- Mali broj hotela odgovaraju ih kategorija

- Nedovoljno prisustvo beogradskih hotela u me unarodnim rezervacionim

sistemima

Šanse:

- Pozitivan razvoj politi ke i ekonomske situacije, približavanje i ulazak u

lanstvo Evropske unije

- Poboljšanje imidža Beograda i Srbije kao turisti kih destinacija

- Privla enje stranih investicija i ve e investiranje u razvoj turisti ke

infrastrukture

- Pozitivna kretanja na strani turisti ke tražnje

- Pove anje broja hotela u sastavu me unarodnih hotelskih lanaca

203

- Pove anje obima smeštajnih kapaciteta i konkurencije me u smeštajnim

objektima što e dovesti do snižavanja cena smeštaja

- Uspostavljanje ve eg broja low-cost letova kao i intenziviranje razvoja ostalih

vidova transporta

Pretnje:

- Globalna ekonomska recesija u narednih nekoliko godina

- Nestabilna politi ka i ekonomska situacija u zemlji i regionu

- Prenaglašeno administriranje u politici razvoja pojedinih domena ponude

- Neuklju ivanje svih bitnih sadržaja (kulturnih, zabavnih, sportsko-rekreativnih i

drugih) u ukupnu turisti ku ponudu Grada

- Neodgovaraju e regilisanje saobra aja u gradu

204

8. ANALIZA ZAKONSKE REGULATIVE

8.1. UVODNA RAZMATRANJA: RELEVANTNA PRAVNA REGULATIVA

Razmatranje pravne regulative koja ure uje turisti ku delatnost u gradu Beogradu

neminovno polazi od rešenja sadržanih u dva bazi na zakona: Zakon o turizmu (Sl.

glasnik RS 45/05) i Zakon o glavnom gradu (Sl. glasnik RS 129/2007).

Detaljnije bavljenje materijom obuhvatilo bi znatno ve i broj propisa, jer je turizam kao

važna grana privrede, regulisan itavim nizom podzakonskih akata, a prožimaju ga i

rešenja brojnih relevantnih zakona. U kategoriju podzakonske regulative spada i

posebno zna ajan Statut grada Beograda (“Sl. list grada Beograda br. 14/04, 30/04, Sl.

Glasnik RS br. 67/05, Sl. list grada Beograda 19/05) kao i Odluka o gradskoj upravi (Sl.

list grada Beograda br. 36/04, 1/05. 18/06 i 21/06) i odluke o budžetu grada Beograda

(2003, 2004, 2005, 2006, 2007 i 2008.). Treba imati u vidu i Posebne uzanse u turizmu

(Sl. glasnik 33/01) koje je donela Skupština privredne komore Srbije, kao i itav niz

relevantnih pravilnika: Pravilnik o bližim uslovima opremanja poslovnih prostorija kao

i uslovima za lica koja obavljaju poslove turisti kog posredovanja; Pravilnik o bližim

uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za obavljanje poslova

organizovanja turisti kih putovanja; Pravilnik o vrstama, minimalnim uslovima i

kategorizaciji objekata nauti kog turizma; Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim

uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata; Pravilnik o sadržaju deklaracije za

objavljivanje i emitovanje oglasne poruke i dr. Od ne manjeg zna aja su i nepisani

izvori prava kao što su dobri poslovni obi aji na ije poštovanje se poziva i sam Zakon

o turizmu ( lan 3.) koje su turisti ki radnici Beograda gradili u dugoj tradiciji

gostoprimstva glavnog grada.

Kompleksnost turisti ke delatnosti podrazumeva, kao što je istaknuto, primenu itavog

niza propisa iz drugih oblasti prava koji se prepli u sa ovom gore pomenutom

direktnom regulativom. Primera radi Zakon o obligacionim odnosima je osnov za

ure enje svakog poslovnog odnosa (pa i iz turisti ke delatnosti) ako posebnim zakonom

nije predvi eno druga ije rešenje. Tako e treba imati u vidu veliki zna aj Zakona o

205

zaštiti potroša a; Zakona o oglašavanju; Zakona o posebnim ovlaš enjima radi efikasne

zaštite prava intelektualne svojine (i propisa donetih na osnovu tog zakona), kao i

veoma zna ajnih zakona iz oblasti zaštite životne sredine (Zakon o zaštiti životne

sredine, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i dr.).

Kada je u pitanju zaštita životne sredine i njen uticaj na smer razvoja turizma u glavnom

gradu, onda je posebno važno ista i zaštitu odre enih prirodnih dobara koja su u

nadležnosti Skupštine grada Beograda. Rešenjem o stavljanju pod zaštitu prirodnog

dobra “Avala” (Sl. list grada Beograda 43/2007) detaljno se ure uje itav niz mera za

zaštitu ovog dobra i postavljaju uslovi za održivi razvoj rekreativnih i turisti kih

sadržaja na tom prostoru, a upravljanje, odnosno staranje ovim zašti enim prirodnim

dobrom poverava se Javnom preduze u “Srbijašume”, Šumsko gazdinstvo “Beograd”-

Šumska uprava “Avala”. Tako e je od zna aja i srodno Rešenje o stavljanju pod zaštitu

prirodnog dobra “Kosmaj” (Sl. list grada Beograda 29/2005.) sli nog sadržaja zaštite od

zna aja za konkretnu turisti ku aktivnost. Relevantno je i Rešenje o stavljanju pod

zaštitu prirodnog dobra “Pionirski park” (Sl. list grada Beograda 43/2007), Rešenje o

stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra “Grupa stabala hrasta lužnjaka kod Jozi a kolibe”

(Sl. list grada Beograda 1/96, 11/2005).

Treba imati u vidu da na turisti ku delatnost u Beogradu u odre enoj meri uti e i odnos

nadležnosti izme u grada i gradskih opština, što je precizirano statutom Grada

Beograda. Statut predvi a da sedam prigradskih opština izgubi nadležnosti iz oblasti

urbanizma. Opštine e imati svoje statute, donositi planove razvoja i osnivati mesne

zajednice i ima e ve e nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine, brinu e o školama i

vrti ima. Opštine e imati svoja komunalna preduze a. lanom 77. ta ke 17. Statuta

poverava se gradskim opštinama staranje o razvoju ugostiteljstva, zanatstva, turizma i

trgovine i mogu nost osnivanja sopstvene turisti ke organizacije radi promovisanja

turizma na svom podru ju Prema lanu 25. ta ki 18 Statuta, grad, preko svojih organa, u

skladu sa Ustavom i zakonom, osniva ustanove i organizacije u oblasti zdravstvene

zaštite, de je zaštite, turizma i u drugim oblastima, u skladu sa zakonom i prati i

obezbe uje njihovo funkcionisanje. Tako e, Grad, prema istom lanu, ta ka 27,

podsti e i stara se o razvoju turizma na teritoriji Grada i utvr uje visinu boravišne takse

206

a prema ta ki 28. stara se o razvoju i unapre enju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine,

ure uje radno vreme, mesta na kojima se mogu obavljati odre ene delatnosti i druge

uslove za njihov rad.

Kada je u pitanju turisti ka aktivnost koja se odnosi na konkretnu opštinu relevantno je

da li postoje specifi na pravna rešenja, kao što je slu aj na primer sa opštinom

Mladenovac (Generalni plan Mladenovca 2021. - Sl. list grada Beograda 9/2005).

Specifi na pozicija Beograda i njegov regionalni i me unarodni zna aj ukazuju na

potrebu da se ukaže na zna aj me unarodnih sporazuma ija rešenja direktno uti u na

turisti ki potencijal Beograda. U tom smislu isti emo relevantnost bilateralnih i

multilateralnih sporazuma, posebno sa zemljama Zapadne i Isto ne Evrope i Ruskom

Federacijom. Takvi me unarodni pravni akti predstavljaju razli ite trgovinske i robne

sporazume, protokole i memorandume koji podsti u razvoj turizma i investiranja u ovu

profitabilnu granu privrede.

U daljem tekstu sledi prikaz osnovnih rešenja Zakona o turizmu i Zakona o glavnom

gradu sa komentarom pojedinih odredbi. Na pojedinim mestima ukazano je na rešenja

Zakona o pružanju usluga u turizmu Republike Hrvatske, koji nam se u inio kao dobar

“ben mark” s obzirom da se radi o zemlji koja se nalazi u regionu, predstavlja nam

konkurenta i u ovoj grani privrede ima bogato iskustvo.

8.2. ZAKONI: ZAKON O TURIZMU I ZAKON O GLAVNOM GRADU

Zakon o turizmu: opšti deo

Predmet zakona. Zakon koji postavlja pravno institucionalni okvir turizma u Srbiji, a

time i grada Beograda je Zakon o turizmu koji je donet 2005. godine. Njime se ure uje

planiranje i održivi razvoj turizma, definišu uslovi i na in obavljanja specifi nih

delatnosti ponude robe i pružanja usluga koje ine turisti ki proizvod. Tako e tim

zakonom se postavljaju jedinstveni standardi za pružanje usluga u turizmu koji

garantuju zaštitu nacionalne ekonomije, korisnika turisti kog proizvoda i turisti kih

profesija.

207

Ukoliko pogledamo strukturu Zakona o turizmu možemo videti da se ona u

sadržinskom smislu može podeliti na dve celine. Prvi deo, koji je opšteg karaktera,

odnosi se na norme kojima se ure uju bazi ne pretpostavke za razvoj turizma u

republici Srbiji i postavlja institucionalni okvir koji treba da bude oslonac tog razvoja i

on obuhvata lanove od 1. do 49. Drugi deo Zakona je operativnog karaktera i njime se

bliže ure uje delatnost putni kih odnosno turisti kih agencija, usluge u turizmu,

ugostiteljska delatnost, nauti ka delatnost, kao i nadzor i kaznena politika. Ukoliko ga u

tom smislu uporedimo sa Zakonom o pružanju usluga u turizmu Republike Hrvatske,

vide emo da njihov itav zakon obuhvata samo materiju iz drugog, posebnog dela našeg

zakona, isklju uju i ak iz niega i oblast ugostiteljstva, što ima smisla odvojiti.

Obavljanje delatnosti. Zakon o turizmu propisuje da delatnostima i uslugama u oblasti

turizma mogu da se bave preduze a (privredna društva) i druga pravna lica, kao i

preduzetnici upisani u registrar kod Agencije za privredne registre. Fizi ka lica tako e

mogu da se bave ovom delatnoš u pod uslovima propisanim zakonom (npr. izdavanje

stanova, apartmana i sl.). Treba ista i da zakon obavezuje sva lica koja se bave

delatnoš u u oblasti turizma da istu cenu utvr uju i napla uju i doma im i stranim

državljanima. Posebno bismo istakli ovde dobro rešenje hrvatskog zakona, koje bi bilo

dobro ugraditi i u našu regulativu, a to je obaveza za lica koja se bave turista delatnoš u

da vode knjigu žalbi i imaju dužnost da svaku pritužbu blagovremeno dostave nadležnoj

inspekciji.

Cilj zakona. Osnovni cilj Zakona o turizmu je da postavi pravne osnove za planiranje i

razvoj turizma u Republici Srbiji. Ta aktivnost bi trebalo da obuhvata: integralno

planiranje razvoja turizma; proglašenje i održivo koriš enje turisti kih prostora;

prostorno organizovanje i koordinaciju aktivnosti organa i službi, javnih, privrednih i

drugih subjekata na unapre enju razvoja turizma; promociju turizma Republike Srbije;

istraživanje turisti kog tržišta i razvoj turisti kih informacionih sistema kao i

podsticanje razvoja turizma.

Strateški pristup razvoju. Zakon odre uje da polaznu osnovu u svakom planu razvoja

turizma ini Strategija prostornog razvoja Republike Srbije i Strategije razvoja turizma

Republike Srbije. Strategiju razvoja turizma Republike Srbije donosi odnosno donela je

208

Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma (u daljem

tekstu: ministarstvo). Važan segment tog procesa je i Strategija promocije turizma.

Logi no je da se razvoj turizma grada Beograda mora kretati unutar tog okvira.

Turisti ko mesto. Grad Beograd u skladu sa definisanjem pojma “turisti ko mesto” iz

lana 13. Zakona o turizmu nedvosmisleno spada u tu kategoriju jer “predstavlja

organizacionu i funkcionalnu celinu sa formiranom turisti kom ponudom, prirodnim,

kulturnim, istorijskim i drugim znamenitostima zna ajnim za turizam, komunalnom,

saobra ajnom i turisti kom infrastrukturom, kao i objektima i drugim sadržajima za

smeštaj i boravak turista”. Zakon predvi a da se turisti ka mesta razvrstavaju u

kategorije od I - IV, aktom ministra, na zahtev jedinice lokalne samouprave. Kriterijume

za odre ivanje kategorije turisti kog mesta, na in i postupak odre ivanja i promene

kategorije, kao i sadržaj registra turisti kih mesta, propisuje Ministar.Taj akt o

odre ivanju kategorije turisti kog mesta donosi se na predlog komisije za kategorizaciju

turisti kih mesta, koju imenuje ministar i izdaje se sa važnoš u od pet godina.

Turisti ko mesto se upisuje u poseban registrar koji se vodi kod nadležnog ministarstva.

Podsticajne mere. Zakon predvi a da se u cilju usmeravanja i podsticanja razvoja

turizma u budžetu Republike Srbije obezbe uju sredstva namenjena za u eš e u

finansiranju izrade odgovaraju ih prostornih planova turisti kih regija, programa

razvoja turizma i urbanisti kih planova turisti kih mesta u okviru turisti kih regija;

u eš e u finansiranju promotivnih aktivnosti turisti kih regija i turisti kih mesta u

zemlji i inostranstvu; u eš e u finansiranju izrade projekta zaštite prirode, životne

sredine, prirodnih resursa i kulturne baštine turisti kih regija i turisti kih mesta;

podsticanje izgradnje turisti ke infrastrukture, sportsko-rekreativnih i drugih prate ih

sadržaja javnog karaktera zna ajnim za unapre enje kvaliteta turisti ke ponude;

unapre enje postoje e turisti ke ponude i intenziviranje njenog koriš enja. Grad

Beograd kao turisti ko mesto po definiciji spada u korisnike tih namenskih sredstava.

Turisti ke organizacije. Zakonodavac poslove unapre enja i promocije turizma

poverava turisti kim organizacijama. Posebno mesto u tom sistema organizacija, u

smislu unapre ivanja i promocije turizma, koordiniranja i podsticanja, ima nacionalna

turisti ka organizacija (Turisti ka organizacija Srbije - TOS).

209

Za razvoj turizma u Beogradu od primarne je važnosti Turisti ka organizacija Beograda

(TOB). Treba imati u vidu da turisti ka organizacija ima status pravnog lica i da posluje

u skladu sa propisima o javnim službama. U tom smislu, kao javna služba grada

Beograda TOB je zadužena za razvoj i promociju turisti kih vrednosti srpske

prestonice. Kao turisti ka organizacija jedinice lokalne samouprave na osnovu zakona i

u skladu sa Strategijom promocije turizma, planovima i programima TOS-a, ovlaš ena

je da obavlja brojne poslove: unapre enja i promocije turizma jedinice lokalne

samouprave; podsticanja programa izgradnje turisti ke infrastrukture i ure enja

prostora; koordiniranja aktivnosti i saradnje izme u privrednih i drugih subjekata u

turizmu koji neposredno i posredno deluju na unapre enju i promociji turizma; analizira

doma e i strano turisti ko tržište; organizuje mrežu informativnih centara i dr. TOB

ujedno pruža posetiocima Beograda i usluge rezervacije hotelskog smeštaja, razgledanja

grada, specijalnih programa na turisti kom brodu, vodi ke službe i sl.

Neprofitna organizacija za operativne, marketinške i promotivne poslove. Zakon

ovlaš uje turisti ke organizacije da, uz saglasnost osniva a, u cilju planiranja,

koordinacije i upravljanja turisti kim aktivnostima, mogu, sa preduze ima, drugim

pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju delatnosti iz oblasti saobra aja, turizma,

ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture, sporta, informisanja, kongresnih i

sajamskih aktivnosti, osnovati neprofitnu organizaciju za operativne, marketinške i

promotivne poslove. Ovakvo rešenje je svakako dobro ali smatramo da bi osnovni

elementi tog odnosa trebalo da budu ure eni propisima a ne prepušteni volji ugovornih

strana kako to Zakon o turizmu u lanu 33. stav 2. predvi a.

Prihodi od turizma. Kao osnovni prihod budžeta jedinice lokalne samouprave na ijoj

teritoriji su pružene usluge smeštaja predvi ena je boravišna taksa. Visinu boravišne

takse utvr uje jedinica lokalne samouprave u zavisnosti od kategorije turisti kog mesta

ili u razli itoj visini po delovima opštine odnosno grada u zavisnosti od izgra enosti

komunalne, saobra ajne i turisti ke infrastrukture. Ta visina se kre e u rasponu od

najvišeg do najnižeg iznosa boravišne takse odre enog od strane Vlade Republike

Srbije. Sredstva boravišne takse zakonodavac odre uje kao prihod koji se koristi za

obezbe ivanje informativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turisti ke

vrednosti i kulturno nasle e, za obezbe ivanje turisti ke signalizacije i za rad turisti ko-

210

informativnih centara. Pomenimo na ovom mestu da je boravišna taksa u gradu

Beogradu regulisana Odlukom o boravišnoj taksi (Sl. list grada Beograda 5/2002,

37/2004, 29/2005, 19/2005, 43/2007.).

Turisti ka naknada. Pored boravišne takse jedinica lokalne samouprave na ijoj

teritoriji je utvr en status turisti kog mesta može propisati obavezu pla anja turisti ke

naknade uz saglasnost ministarstva Turisti ka naknada je nov ani iznos koji se pla a za

koriš enje pogodnosti u obavljanju delatnosti na podru ju turisti kog mesta I obveznici

pla anja turisti ke naknade su privredni subjekti koji obavljaju delatnost putni kih

odnosno turisti kih agencija, ugostiteljsku delatnost, nauti ku delatnost, pružaju usluge

u turizmu ili obavljaju drugu delatnost neposredno povezanu sa turizmom. Obveznci

pla anja turisti ke naknade su i fizi ka lica koja turistima izdaju ku e, stanove,

apartmane i sobe, kao i vlasnici ku a za odmor, u slu ajevima kada svoje ku e izdaju

tre im licima. Sredstva ostvarena od turisti ke naknade u visini od 80% prihod su

budžeta jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji su napla ena, a sredstva u visini

od 20% prihod su budžeta Republike Srbije i usmeravaju se u Fond za razvoj turizma.

Jedinica lokalne samouprave ta sredstva koristi za izgradnju turisti ke infrastrukture,

sportsko-rekreativnih i drugih prate ih sadržaja javnog karaktera u turisti kim mestima.

Treba imati u vidu da je važno dobro odmeriti visinu boravišne takse i turisti ke

naknade jer se radi o zna ajnom instrumentu finansiranja I podsticaja razvoja turisti ke

delatnosti.

Fond za razvoj turizma Zakon o turizmu predvi a da radi obezbe ivanja materijalnih

uslova za razvoj i promociju turizma, Vlada Republike Srbije osniva budžetski Fond za

razvoj turizma. Tim fondom upravlja ministarstvo. Neobi no je rešenje u zakonu da

ministarstvo može, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, stru ne i finansijsko-tehni ke

poslove Fonda poveriti Fondu za razvoj Republike Srbije, banci ili drugoj stru noj

organizaciji. Poveravanje tih sredstava poslovnoj banci trebalo bi detaljno urediti

propisima s obzirom na izraženu javnopravnu komponentu.

Zakonom je predvi eno da se sredstva fonda koriste za: finansiranje izrade Strategije

razvoja turizma, integralnih programa razvoja turizma i komplementarnih delatnosti

211

turisti kih regija, programa razvoja posebnih vidova turizma kao i Strategije promocije

turizma; finansiranje izrade planova zaštite i održivog koriš enja turisti kih prostora;

u eš e u finansiranju izgradnje turisti ke infrastrukture; u eš e u finansiranju izgradnje,

rekonstrukcije i opremanja smeštajnih kapaciteta i prate ih objekata u turizmu; u eš e u

finansiranju stru nog osposobljavanja kadrova; u eš e u finansiranju aktivnosti

nacionalne turisti ke organizacije, teritorijalnih i lokalnih turisti kih organizacija;

u eš e u finansiranju prioritetnih investicionih programa i projekata razvoja iz programa

Fonda i druge aktivnosti iz oblasti turizma, u skladu sa zakonom.

Zakon o turizmu: posebni deo-delatnost

Delatnost putni kih odnosno turisti kih agencija. Zakon detaljno ure uje delatnost

putni kih odnosno turisti kih agencija. Pod delatnoš u putni kih, odnosno turisti kih

agencija, u smislu zakona, smatra se organizovanje, realizovanje i prodaja turisti kih

putovanja, kao i obavljanje drugih poslova uobi ajenih u turisti kom prometu. Zakon

precizno odre uje i pojam turisti kog putovanja, putni ke agencije, precizira poslove

putni ke agencije, daje definiciju poslovnice, odre uje uslove za kadrove zaposlene u

poslovnici, precizira vrste agencija i uslove za dobijanje licence, vo enje registra,

propisuje pravila u vezi sa opštim uslovima putovanja i sadržini programa putovanja. U

ovom delu zakonodavac posebno insistira na sredstvima obezbe enja (polisa osiguranja,

garancija banke i sl. koja su u funkciji povra aja putniku razlike izme u ugovorene cene

putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju

usluga obuhva enih programom putovanja i troškova povratka putnika u slu aju ste aja

ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja. Posebno bismo ovde istakli kao

dobro rešenje hrvatskog zakona kojim je turisti ka agencija u obavezi da putniku

prilikom uplate iznosa za turisti ki paket aranžman izda potvrdu o osiguranom jemstvu

potraživanja koja mu omogu ava neposredno pravo na naknadu prema banci ili

osiguravaju em društvu. Tako e smatramo da bi pravila koja se odnose na ograni enja

u vezi obavljanje ove delatnosti od strane sindikalnih organizacija, udruženja

penzionera i drugih sli nih organizacija trebalo detaljnije urediti.

Usluge u turizmu. Pod uslugama u turizmu, u smislu Zakona o turizmu, smatraju se:

usluge turisti kih profesija (usluge turisti kog vodi a i usluge turisti kog animatora),

212

specifi ne usluge posebnih vidova turizma (lovni, kongresni, omladinski i de ji i seoski

turizam) i usluge iznajmljivanja vozila. Zakonodavac daje odre ena preciznija pravila

za svaku od ovih usluga (definisanje poslova, uslova za rad, sprovo enje stru nog ispita

i sl.). Kada su u pitanju specifi ne usluge posebnih vidova turizma (usluge u lovnom

turizmu, kongresnom turizmu, omladinskom i de jem turizmu i usluge u seoskom

turizmu) ukazali bismo na nekoliko nedostataka. Prvo je da bi te specifi ne usluge, a

posebno u seoskom turizmu, trebalo detaljnije razraditi. Druga je primedba da bi trebalo

dodati pravila kojima se ure uju sve popularnije turisti ke usluge sportsko-rekreativnog

karaktera i takozvane pustolovne aktivnosti (potreba višeg stepena zaštite u esnika je

ovde od primarnog zna aja, na primer maloletnih lica i sl.).

Ugostiteljska delatnost. Suprotno rešenju hrvatskog zakona naš Zakon o turizmu je

obuhvatio ure enje i ugostiteljske delatnosti i to je u inio na prili no detaljan na in.

Definisana je ugostiteljska delatnost i ugostiteljski objekat, vrste objekata i

razvrstavanje u kategorije, precizirana pravila vezana za vreme obavljanja delatnosti,

obaveze ugostitelja, usluge u pokretnom objektu, uslovi za kadrove u ugostiteljstvu i dr.

Nauti ka delatnost. injenica da se Beograd nalazi na dve reke i da je ve poznat po

svojoj turisti koj ponudi na vodi, ukazuje na zna aj i potrebu detaljnog pravnog

ure enja nauti ke delatnosti. Nauti kom delatnoš u, u smislu Zakona o turizmu, smatra

se pružanje usluga u objektima nauti kog turizma, prihvat, servisiranje i iznajmljivanje

plovnih objekata nauti kog turizma, organizovanje sportskih motonauti kih aktivnosti

na vodi, turisti kih krstarenja, kao i pružanje drugih usluga za potrebe nauti kog

turizma. Nauti ku delatnost može obavljati preduze e, drugo pravno lice odnosno

preduzetnik koje ispunjava zakonom predvi ene uslove: upisano je u odgovaraju i

registar i delatnost obavlja u objektima koji ispunjavaju propisane minimalne tehni ke

uslove za obavljanje nauti ke delatnosti. Zakon precizira dužnosti za lice koje obavlja

nauti ku delatnost i definiše objekte nauti kog turizma. Skupština grada Beograda

donela je Odluku o izgradnji, koriš enju, ure enju i održavanju Ade ciganlije i Ade

me ice (Sl. list grada Beograda 14/75, 13/87, 2/95, 6/99, 11/2005), kao dobra u opštoj

upotrebi od posebnog zna aja za sport i rekreaciju gra ana Beograda. Tako e je od

posebnog zna aja Odluka o utvr ivanju i koriš enju mesta za postavljanje plovnog

objekta na delu obale i vodenog prostora na teritoriji grada Beograda (Sl. list grada

213

Beograda 29/2005). Na ovom mestu pomenuli bismo rešenje pomenutog hrvatskog

zakona koji dobijanje dozvole za luku nauti kog turizma vezuje za prethodno dobijenu

koncesiju.

Zakon o turizmu: posebni deo-nadzor i kaznena politika

Nadzor. Nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona o turizmu i propisa donetih na

osnovu zakona, vrši ministarstvo.Inspekcijski nadzor ministarstvo vrši preko turisti kih

inspektora. U poslove nadzora u turizmu kao veoma važni inioci uklju eno je i

ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, zatim ministarstvo nadležno za poslove

finansija, u pogledu na ina utvr ivanja i naplate boravišne takse i turisti ke naknade,

kao i ministarstvo nadležno za poslove saobra aja u delu u kome se ure uje nauti ka

delatnost.

Zna ajan podsticaj poštovanju prava predstavlja efikasno suzbijanje suprotnog

ponašanja što je u nadležnosti državnih organa, na prvom mesta turisti ke inspekcije.

Turisti ka inspekcija je klju ni organ koji obavlja poslove nadzora nad izvrašavanjem

zakona i drugih propisa kojima se ure uje oblast turizma i ugostiteljstva. Inspekcija

postupa po službenoj dužnosti u stalnom nadzoru ili na osnovu prijava gra ana.

Efikasan rad zahteva saradnju i sinergijsko delovanje sa drugim inspekcijskim

organima, policijom, pravosudnim organima, organima za prekršaje i dr.

U vršenju inspekcijskog nadzora turisti ki inspektor ima pravo i dužnost da: kontroliše

ispunjenost propisanih uslova za obavljanje delatnosti i pružanje usluga ure enih

zakonom; vrši kontrolu pružanja usluga u objektima u pogledu pridržavanja propisanih

standarda za odobrenu kategoriju; utvr uje identitet zaposlenih kod pravnih lica,

preduzetnika kao i fizi kih lica koja obavljaju delatnosti i pružaju usluge ure ene ovim

zakonom; pregleda prostorije u kojima se obavlja delatnost i pružaju usluge, ugovore,

evidencije, isprave i drugu dokumentaciju potrebnu za utvr ivanje zakonitosti

poslovanja pravnog lica, preduzetnika ili fizi kog lica; vrši kontrolu naplate i uplate

boravišne takse.

214

Zakon predvi a da turisti ki inspektor ima ovlaš enje da:

privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, preduzetniku i fizi kom

licu koje obavlja delatnost putni kih, odnosno turisti kih agencija, ugostiteljsku

delatnost, nauti ku delatnost i pruža usluge u skladu sa ovim zakonom, a nije

upisano u odgovaraju i registar;

privremeno zabrani obavljanje poslova organizovanja turisti kih putovanja

preduze u koje obavlja poslove bez licence ili prestane da ispunjava uslove na

osnovu kojih je izdata licenca;

privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti, delatnosti putni kih

odnosno turisti kih agencija ili nauti ke delatnosti ukoliko objekat, prostorija i

prostor ne ispunjavaju propisane minimalne tehni ke i druge zakonom propisane

uslove za obavljanje tih delatnosti;

privremeno zabrani rad u ugostiteljskom objektu odnosno objektu nauti kog

turizma licu koje u ovim objektima posluje bez odre ene kategorije;

privremeno zabrani rad u ugostiteljskom objektu u kategoriji koja mu je

odre ena ako ure enje, oprema ili usluge u objektu odstupaju od propisanih

standarda za tu kategoriju;

privremeno zabrani rad licu koje obavlja delatnost putni kih odnosno turisti kih

agencija odnosno ugostiteljsku delatnost a nema obezbe ena stru na lica;

privremeno zabrani pružanje usluga smeštaja i ishrane u doma oj radinosti i u

seoskim turisti kim u zakonom predvi enim slu ajevima;

privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, preduzetniku, odnosno

fizi kom licu u slu ajevima kada se turisti kom inspektoru onemogu i vršenje

poslova nadzora;

naredi povra aj više napla ene cene u odnosu na istaknute, odnosno ugovorene

cene;

izrekne nov anu kaznu na licu mesta;

podnese prijavu nadležnom organu za u injeno krivi no delo ili privredni

prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Izveštaji inspekcije u Beogradu pokazuju da se klju ni problemi odnose na bespravan

rad, neizvršavanje obaveza ili nekvalitetan rad lica koja obavljaju turisti ke delatnosti.

215

Poseban zna aj turisti ke inspekcije vidimo i u regulatornom potencijalu u smislu da

informacije sa terena artikuliše u vidu iniciranja izmena propisa.

Kaznena politika. Zakonom su predvi ene nov ane kazne za prekršaj pravnog i

fizi kog lica. Ukoliko raspon vrednosti predvi ene nov ane kazne u našem zakonu

uporedimo sa vrednostima koje predvi a zakon Hrvatske, da je naša kaznena politika

višestruko blaža. S obzirom na visoke cene uslužnih delatnosti u gradu Beogradu

mišljenja smo da kaznenu politiku treba poja ati.

Zakon o glavnom gradu i Statut grada Beograda

Zakon o glavnom gradu. Pravila ovog zakona smo sagledali u svetlu rešenja Zakona o

turizmu i eventualnih prepreka ili podsticaja razvoju turisti ke delatnosti grada. Kako je

tim zakonom odre eno da je najviši pravni akt grada Beograda Statut grada Beograda,

sagledali smo i statutarna rešenja koja ure uju nadležnosti grada, njegovu teritorijalnu

organizaciju, organizaciju i rad organa, njegova obeležja, oblike neposrednog

odlu ivanja gra ana, kao i druga pitanja od važnosti za ostvarivanje prava i dužnosti

grada Beograda.

Zakonom je odre eno da grad Beograd ima svojstvo pravnog lica i da vrši nadležnosti

opštine i grada, utvr ene Ustavom i zakonom. Grad Beograd, na svojoj teritoriji, u

skladu sa zakonom:

1. ure uje i obezbe uje, u skladu sa na elima integralnog upravljanja vodama,

zaštitu voda, zaštitu od štetnog dejstva voda i koriš enje voda, kao dobra od

opšteg interesa, uklju uju i i organizovanje i finansiranje vodoprivrednih

delatnosti na vodnom podru ju koje je u nadležnosti grada Beograda, osniva

javno preduze e za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje

vodoprivrednim objektima koji su u nadležnosti grada Beograda, vrši

inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede, ure uje i obezbe uje uslove i na in

koriš enja mesta za postavljanje plovnih objekata na delu obale i vodenog

prostora, uklju uju i i izdavanje odobrenja za postavljanje plovnih objekata, kao

i vrši nadzor nad koriš enjem mesta za postavljanje plovnih objekata;

2. ure uje i obezbe uje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju,

rekonstrukciju, održavanje i upravljanje opštinskim i nekategorisanim putevima,

216

ulicama, kao i državnim putevima, osim autoputa i osniva javno preduze e za

obavljanje delatnosti upravljanja državnim putevima koji su u nadležnosti grada

Beograda;

3. obrazuje komunalnu policiju, obezbe uje i organizuje vršenje poslova

komunalne policije;

4. stara se o zaštiti od požara i obezbe uje uslove za sprovo enje zaštite od požara,

propisuje mere zaštite od požara specifi ne za podru je grada Beograda u cilju

unapre enja stanja zaštite od požara i donosi akcione i sanacione planove zaštite

od požara;

5. može da osnuje televizijske i radio-stanice, novine i druga sredstva javnog

obaveštavanja. Ovde posebno ukazujemo na zna aj medija za promociju turizma

Beograda.

Najviši organu gradu Beogradu je Skupština grada Beograda i ona u skladu sa zakonom:

1. donosi Statut grada Beograda i Poslovnik Skupštine;

2. donosi budžet i završni ra un grada Beograda;

3. donosi program razvoja grada Beograda i pojedinih delatnosti;

4. donosi urbanisti ke planove i ure uje koriš enje gra evinskog zemljišta;

5. ure uje na in odlaganja komunalnog otpada i uslove obavljanja i razvoja

komunalnih delatnosti;

6. donosi propise i druge opšte akte;

7. osniva organe, službe, javna preduze a, ustanove i organizacije utvr ene

Statutom grada i vrši nadzor nad njihovim radom;

8. imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razrešava direktore

javnih preduze a, ustanova i službi, iji je osniva i daje saglasnost na njihove

statute, u skladu sa zakonom;

9. bira i razrešava predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine;

10. postavlja i razrešava sekretara Skupštine;

11. bira i razrešava gradona elnika, i na predlog gradona elnika, bira zamenika

gradona elnika i lanove Gradskog ve a;

12. utvr uje gradske takse i druge lokalne prihode koji gradu Beogradu po zakonu

pripadaju;

217

13. donosi akt o javnom zaduživanju grada Beograda, u skladu sa zakonom kojim

se ure uje javni dug;

14. propisuje radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata;

15. daje mišljenje o republi kom i regionalnom prostornom planu;

16. daje mišljenje o zakonima kojima se ure uju pitanja od interesa za grad

Beograd;

17. daje saglasnost na upotrebu imena i simbola grada Beograda;

18. obavlja i druge poslove utvr ene zakonom i Statutom.

Statutarna rešenja. Brojna su rešenja sadržana u Statutu grada Beograda od zna aja za

razvoj turizma. Posebno isti emo odredbu o saradnji sa gradovima i opštinama u zemlji

i inostranstvu, lanstvo u doma im i me unarodnim organizacijama gradova.

Grad je odgovoran da preko svojih organa donosi programe razvoja u kojima turizam po

logici stvari treba da ima zna ajno mesto. Dobro osmišljeni i ure eni regionalni

prostorni i urbanisti ki planovi, ure enje komunalnih delatnosti, staranje o održavanju

stambenih zgrada, ure enje gradskog zemljišta, koriš enje poslovnog prostora kojim

upravlja, zaštita životne sredine, auto taksi od primarnog su zna ajni za turizam glavnog

grada.

Posebno treba ista i nadležnost grada da ure uje i obezbe uje organizaciju prevoza u

linijskoj plovidbi, kao i da odre uje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu

graditi hidrogra evinski objekti i postavljati plovni objekti. Tako e od posebnog

zna aja za turizam je nadležnost grada Beograda da osniva ustanove i organizacije u

oblasti turizma i organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od

zna aja za grad. Posebno je naglašena u Statutu obaveza grada Beograda da podsti e i

stara se o razvoju turizma na teritoriji grada i utvr uje visinu boravišne takse. Tako e da

se stara o razvoju i unapre enju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine i ure uje radno

vreme, mesta i druge uslove u vezi obavljanja odre ene delatnosti.

Isti emo kao zna ajnu i ulogu gradskog menadžera sa kojim ugovor zaklju uje

gradona elnik Beograda, u procesu razvoja turizma glavnog grada. Njegov zna aj je u

iniciranju projekata kojima se podsti e ekonomski razvoj, zadovoljavaju potrebe

218

gra ana i obezbe uje zaštita životne sredine, podsti e preduzetni ka inicijativa i

stvaranje privatno-javnih partnerstava i poslovnih aranžmana, privla enje kapitala.

Važna je i njegova inicijativa i kod predloga za izmene i dopune propisa u cilju

podsticanja poslovne inicijative.

Zaklju ak. Nesporno je da je za razvoj turizma u Beogradu i itavoj Srbiji neophodna

jasna, detaljna i sveobuhvatna pravna regulativa koja treba s jedne strane da omogu i

pravnu sigurnost u esnika u poslu, a s druge strane da ne upadne u zamku

prenormiranosti koja bi gušila poslovnu ekspanziju. Kada je u u pitanju zakonska

regulativa mišljenja smo da bi kaznenu politiku trebalo pooštriti. Tako e ini se

razumno rešenje da se problematika turizma i ugostiteljstva odvojeno regulišu. Tako e

je potrebno detaljnije urediti delatnosti u oblasti turizma (posebno nauti ki turizam,

seoski turizam, sindikalni turizam, sportsko-rekreativni turizam i dr.)

Od ne manjeg zna aja je i poštovanja tih propisanih pravila i efikasno sprovo enje

zakonske i druge regulative. U tom smislu posebno je zna ajna efikasnost

upravnopravne (inspekcijska služba) i sudske zaštite. Od svih u esnika u aktivnostima

vezanim za turizam grada, bez obzira da li je re o državnim organima i organizacijama

ili nevladinom sektoru, o ekuje se da iniciraju blagovremene promene propisa i njihovo

uskla ivanje sa realnim stanjem na terenu (uskla ivanje «prava knjiga« sa «pravom

života»).

Mišljenja smo da je postoje om zakonskom i drugom regulativom relevantnom za

razvoj turizma u gradu Beogradu, ostvaren potreban uslov za razvoj turizma u gradu, ali

da kao i u svim drugim oblastima privrednog života ima prostora za zna ajnu

nadogradnju, što je primarno u rukama svih subjekata direktno uklju enih u ovu, za

glavni grad zna ajnu i profitabilnu delatnost.

219

Predlozi u vezi sa zakonima i propisma od zna aja za turizam grada

kategorizacija turisti kih mesta i turisti ka nadoknada

Neophodno je doneti podzakonska akta kojima bi se bliže regulisala ova pitanja .Ova

materija je u nadležnosti Republike tj. nadležno ministarstvo treba da donese

pomenuta akta. Donošenje ovih akata pomoglo bi u rešavanju itavog seta pitanja npr.

ko i koliko bi pla ao naknadu zbog dobre lokacije ...

da grad Beograd ima nadležnost nad turisti kom inspekcijom

da se omogu i formiranje DMO - organizacije za destinacijski menadžment

izmene postoje eg Pravilnika o kategorizaciji i donošenje posebnog Pravilnika o

seoskom turizmu. Nadležnost: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

221

II STRATEŠKO POZICIONIRANJE TURIZMA BEOGRADA

1. VIZIJA I CILJEVI RAZVOJA TURIZMA

1.1. OBUHVAT VIZIJE

Vizija Beograda kao turisti ke destinacije predstavlja inspirativnu sliku grada u nekom

trenutku u budu nosti, naj eš e za 10 godina, na na in kako ga vide klju ni

stejkholderi. U tom smislu, vizija predstavlja osnovnu, polaznu stratešku odluku i

najkriti niju komponentu turisti ke politike grada. Vizija sublimira stremljenja svih

klju nih stejkholdera u kontekstu bazi nih pitanja turisti kog razvoja u urbanom

okruženju, a koja se odnose na to:

kakva e Beograd biti destinacija

kakav imidž treba da ima i na koji ga na in treba graditi i komunicirati ciljinim

tržištima

kakav tip i strukturu posetilaca treba privla iti

koje sadržaje ponude treba razviti (u smislu kreiranja adekvatnog sistema lanca

vrednosti i nezaboravnih doživljaja posetilaca)

na koji na in obezbediti podršku povezanih delatnosti u cilju ostvarenja vizije

(od saobra ajne i druge infrastrukture, do obrazovanja)

koji su troškovi i koristi ostvarenja vizije i

koje e organizacije i pojedinci preuzeti odgovornost za ostvarenje vizije.

Vizija se uobi ajeno izražava kao izjava, pa stoga kažemo da je ona re ita slika. Da bi

bila validna, ovu sliku treba da dele svi klju ni stejkholderi, jer jedino na taj na in se

obezbe uje da svi streme ka istom cilju. Realizacija vizije, dakle, zahteva ne samo

bazi no razumevanje i prihvatanje, ve i poistove ivanje s njom od strane svih klju nih

igra a. Ovo omogu ava maksimalnu posve enost ostvarenju vizije, a time i

odgovornost za obezbe ivanje i alokaciju resursa. To samo potvr uje potrebu da vizija

bude artikulisana kroz uvažavanje i u eš e stejkholdera. U tom smislu, vizija je osnov

za njihove planske odluke i konkretne akcije. Na toj osnovi se i minimiziraju

222

nesporazumi i konflikti koji mogu nastati, a u krajnjoj liniji ona koristi i kao sredstvo

“izolacije” onih igra a koji pokušavaju da deluju mimo prihva enih pravila igre.

Treba imati u vidu da vizija, s obzirom na “raznolikost” stejkholdera, odnosno njihovu

pripadnost razli itim društvenim grupama i javnim i poslovnim sektorima, nije samo

tržišno vo ena, na na in da tretira ekonomske efekte turisti kog razvoja po privredu

grada, ve sadrži i bazi ne vrednosti koji odražavaju uverenja razli itih društvenih

grupa o tome kako e turizam doprineti blagostanju Beogra ana, razvoju biznisa u

gradu i zadovoljstvu posetilaca.

Predlog vizije Beograda kao turisti ke destinacije dajemo na bazi ranije sprovedenih

primarnih istraživanja posetilaca Srbije i lokalnog stanovništva za potrebe izrade

Strategije razvoja turizma Republike Srbije (2004. godine), kao i za iste potrebe održane

strukturisane radionice u Beogradu, intervjuisanja srpske intelektualne elite, anketnog

istraživanja tour operatora koji su tada ve radili, ili imali nameru da rade sa Srbijom

(pre svega nude i Beograd svojim klijentima), odnosno analize imidža Srbije kao

turisti ke destinacije.39 Osnova za definisanje vizije je vizija turisti ke Srbije data u

dokumentu Strategija razvoja turizma Republike Srbije. Pored ovoga, uzeti su u obzir i

rezultati nove radionice održane septembra 2008. godine sa predstavnicima klju nih

stejkholdera Beograda kao i relevantna planska dokumenta kao što su: Regionalni

prostorni plan administrativnog podru ja beograda (2004-2011); generalni plan

Beograda (do 2021) i Strategija razvoja grada Beograda 2008 (u procesu razmatranja).

1.2. PRINCIPI NA KOJIMA SE VIZIJA BAZIRA

Imaju i u vidu ranija istraživanja za potrebe razvoja srpskog turizma, karakteristike

dosadašnjeg razvoja turizma, kao i prirodu i strukturu turisti kog proizvoda grada,

navodimo slede e klju ne principe na kojima treba da se temelji turisti ka vizija

Beograda i sam turisti ki razvoj grada do 2018. godine:

Korist od razvoja turizma u Beogradu treba da osete svi: stanovnici, posetioci,

turisti ki sektor, povezane delatnosti i javni sektor.

39 Ova istraživanja su radili Horwath Consulting Zagreb i Ekonomski fakultet Beograd za potrebe izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije.

223

Odlukom da krene u izradu strategije razvoja turizma Beograd pokazuje da

turizam vidi kao jednu od klju nih poluga ne samo sopstvenog razvoja, ve i

kreiranja globalne prepoznatiljivosti.

Beograd nastoji da se pokaže kao vibrantna, inovativna i razli ita gradska

turisti ka destinacija.

Beograd ima iskustva u me unarodnom turizmu i ima mogu nost da gradi

svoju poziciju na dosadašnjem razvoju koriste i inovativan i kreativan pristup u

stvaranju urbanog turisti kog iskustva.

1.3. IZJAVA O VIZIJI

Vizija turizma je zamišljena slika Beograda kao turisti ke destinacije u budu nosti -

kako tu sliku zamišljamo za 10 godina. Vizija usmerava aktivnosti svih aktera vezanih

za turizam, i predstavlja uporište za sve akcije i razvoj u tom periodu. Vizija nam je

potrebna jer je danas uspešan i balansiran razvoj bez vizije nemogu , zato što

predstavlja podlogu za saradnju pojedinaca i grupa radi ostvarenja zajedni kog cilja i

zato jer istanovništvo postaje klju ni akter u procesu razvoja. Viziju donosi politi ka,

duhovna i poslovna elita destinacije u saradnji sa drugim interesnim grupama i posebno

stanovništvom. Imaju i, kako je ve re eno, u vidu razultate istraživanja koja su ra ena

za potrebe Strategije razvoja turizma Republike Srbije, i koji su dostupni u tom

dokumentu, ovde želimo da istaknemo i sumirana razmišljanja u esnika ovogodišnjeg

septembarskog workshop-a gradskih stejkholdera. Evo kako oni vide turisti ki Beograd

za 10 godina:

Beograd – najatraktivniji grad na Balkanu po kulturno-istorijskim sadržajima,

spoj drevnog i modernog, grad koji živi 24h, grad koji pruža ose aj “kao kod

ku e”, otvoreni grad konkurentan na turisti kom planu, važna nauti ka ta ka,

centar turisti kih kretanja za turiste koji žele da posete zemlje Balkana i JI

Evrope, privla an za razli ite grupe, otvoren za sve ljude, sposoban da

odgovori izazovima budu eg vremena.

Beograd – grad kolturno-istorijske baštine, grad kongresa i sajmova, grad

sportskih i kulturnih manifestacija, grad zelenih zona i ekoturizma, grad short-

break odmora, grad u kome je potencijal re nog turizma u potpunosti

iskoriš en, grad zabave.

224

Beograd – grad u kojem je život regulisan u skladu sa zakonom i propisima,

bezbedan grad, u stabilnom politi kom i ekonomskom okruženju, sa rešenim

problemima infrastukture ( ist, ure en, sa prohodnim saobra ajem, sa više

mostova, metroom, parking mesta i signalizacijom na nekoliko jezika)

Pristupa an stranim turistima – poboljšani svi vidovi me unarodnog saobra aja

(drumski, železni ki, posebno re ni, low-cost avio kompanije),

Višestruko pove an broj smeštajnih kapaciteta svih kategorija, turisti ka

signalizacija poboljšana, info centri u funkciji turista, pove an broj agencija sa

edukovanim kadrom.

Imaju i sve prethodno u vidu, izjavu o viziji Beograda kao turisti ke destinacije

možemo dati na slede i na in:

Beograd e 2018. godine biti globalno poznata gradska turisti ka destinacija, koja e

svojim jedinstvenim položajem na uš u Save u Dunav, poslovnim dinamizmom i

inovativnoš u, ali i bogatom kulturnom produkcijom i naglašenom željom stanovnika za

druženjem i uživanjem u životu, privla iti poslovne i druge goste u grad i okolinu.

Savremen i vibrantan, a opet utemeljen na bogatoj istoriji, Beograd e svojim gostima

isporu ivati urbane doživljaje visokog kvaliteta, investitorima i postoje em biznisu

izvanredne poslovne šanse, a stanovnicima dobar kvalitet života. U konstelaciji

ubrzanog turisti kog, kulturnog i poslovnog razvoja, kao i brze, ali iznad svega dobro

vo ene urbane regeneracije, Beograd e se sigurno u vrstiti kao prepoznati i priznati

kosmopolitski lider me u gradovima jugoisto ne Evrope.

1.4. CILJEVI

Vizija Beograda kao turisti ke destinacije tako postaje osnov za sve akcije stejkholdera i

nešto što usmerava sve aktere. Ona je osnov i za formulisanje ciljeva turisti kog

razvoja grada.

Ciljevi moraju da obuhvate ekonomske koristi, koristi vezana za okruženje - prirodne i

kulturne resurese, za zadovoljstvo gostiju i blagostanje Beogra ana. S tim u vezi, može

se re i da su strateški ciljevi razvoja turizma na podru ju Beograda slede i:

225

Razvoj Beograda kao kvalitetne konferencijske i poslovne destinacije (ulazak u

grupu 100 vode ih kongresnih gradskih destinacija prema listi ICCA – danas na

168. mestu)

Preuzimanje klju ne uloge kao regionalnog gateway-a

Razvoj prepoznatljivosti Beograda kao me unarodno priznate destinacije

specijalnih doga aja (sportskih, kulturnih, muzi kih)

Razvoj/unapre enje konkurentnosti Beograda kao turisti ke destinacije i

sposobnosti da isporu i vrhunsko destinacijsko iskustvo

Unapre enje performansi turist kog sektora grada

Razvoj i uklju ivanje ponude rubnih gradskih opština u integralni sistem

urbanih turisti kih doživljaja

Preuzimanje odgovornosti za razvoj lanca vrednosti turiti kih doživljaja

Beogradskog klastera, kako je definisano Strategijom razvoja turizma

Republike Srbije

Unapre enje opšte i turisti ke infrastrukture

Pove anje kvaliteta života stanovnika grada

Zaštita kulturno-istorijske baštine i prirodnog okruženja.

226

2. KLJU NI TURISTI KI PROIZVODI DESTINACIJE

2.1. TURISTI KI PROIZVODI BEOGRADA

Pod klju nim turisti kim proizvodima Beograda podrazumevaju se oni proizvodi koji

mogu ostvariti odgovaraju u konkurentnost na me unarodnom turisti kom tržištu i na

osnovu kojih se može nadoknaditi zaostajanje na me unarodnoj turisti koj sceni,

odnosno ije se komercijalzovanje može ostvariti odmah ili u precizno utvr enim

razdobljima.

Na osnovu izvršenih analiza stanja sa sigurnoš u se može konstatovati da Beograd

može odmah ili relativno brzo oformiti konkurentno zadovoljavaju i nivo u vezi sa

slede im turisti kim proizvodima (podrazumeva se da e u predstoje em razdoblju ti

proizvodi biti i dalje oboga ivani i oblikovani shodno preporukama o otklanjanju

konkurentskih nedostataka):

1. POSLOVNI TURIZAM + MICE

2. DOGA AJI

Bazu za realizaciju ova dva turisti ka proizvoda ine hotelski kapaciteti u gradu,

aerodrom i autoputevi/železnice i postoje i objekti za realizaciju atrakcija/doga aja

univerzalnog tipa. To su:

Sava Centar

Arena

Sajam

Stadioni

Sportski centri sa bazenima

Ada Ciganlija sa jezerom, marinom i Savom

I do sada su ovo bili objekti za odvijanje me unarodnih i svetskih doga aja iz oblasti

nauke, kulture, sporta, trgovine i zabave – i to vrlo uspešni i treba im pružiti svu

mogu u podršku za unapre enje njihovih funkcija.

227

3. GRADSKI ODMORI – predstavljaju tre i turisti ki proizvod Beograda, koji ima

velike šanse u konkurenciji sa susednim evropskim metropolama, ali na njemu se mora

raditi u dva pravca.

Organizator ovog turisti kog proizvoda mora ustanoviti partnerski odnos sa low-cost

avio kompanijama evropskog i svetskog renomea, sa kojima e na interesnoj

partnerskoj osnovi obezbediti masovan i jeftin transfer putnika ka Beogradu. Ovo je

svakako najvažniji i najkomercijalniji masovni turisti ki proizvod za koji se Beograd

mora pripremiti. U tom smislu, na bazi izvršenih multidisciplinarnih analiza

konstatovano je da ovaj proizvod treba organizovati tako da se istaknu sve prednosti i

izbegnu svi nedostaci Beograda.

Prate i sugestije i rešenja Generalnog urbanisti kog plana Beograda, kao i strateške

poteze Regionalnog prostornog plana Administrativnog podru ja Beograda, došlo se do

predloga za najbrže, najjefitnije i najefikasnije rešenje u funkciji urbanih i prostornih

reprezenata Beograda. Okosnicu turisti kog proizvoda „Gradski odmor“ treba da ini

velika turisti ko peša ka zona Beograda, sa akva bulevarima Dunav i Sava.

Veliku turisti ko-peša ku zonu Beograda ini delovi centralne zone Beograda utvr eni

Generalnim urbanisti kim planom i to urbanisti ke celine:

„Varoš u šancu“

„Terazije, Slavija, Svetosavski plato“

„Veliko ratno ostrvo“

„Centar Zemuna“

Delovi „Prvobitnog Novog Beograda“

„Centar Novog Beograda“

Od Gardoša, preko Zemuna, hotela Jugoslavije, Palate Federacije do uš a, pa peša kim

mostom na jedinstveni ekološko-edukativni kompleks Veliko ratno ostrvo –

odgovaraju om vezom preko reke, Donjeg do Gornjeg grada i dalje preko

Kalemengdana – riznice istorije grada, Knez Mihajlovom i Kralja Milana preko Slavije

do Svetosavskog platoa.

228

Uvo enjem izletni kih „vozi a“ na potezu „Šaran/Zemun – Uš e i Gornji grad –

Terazije, kao i rent-a-wello službi, ova peša ka zona bi bila dostupna svim gostima

grada bez zalaženja u kolabiraju e saobra ajnice Beograda, koji e biti sanirani

izgradnjom obilaznica, mostova i transverzalnih pravaca, što e iziskivati duže

razdoblje.

Predložena velika turisti ka peša ka zona može da profunkcioniše, ukoliko postoji

politi ka volja, u roku od godinu dana, uz minimalna finansijska sredstva. To

podrazumeva i uspostavljanje partnerskog odnosa svih subjekata koji u estvuju u

kreiranju turisti ke ponude i pružanju usluga iz svih deluju ih sektora – javnog,

privatnog i nevladinog.

Predlog revitalizacije funkcija nekih javnih objekata u gradskom jezgru

Nestajanje Jugoslavije je imalo posledice i sa aspekta urbanih funkcija glavnog grada te

zemlje. U Beogradu i na Novom Beogradu izgra eni su brojni objekti za potrebe

nekadašnjih saveznih organa. To su zdanja kapaciteta srazmernog tadašnjim funkcijama

savezne države. Tri zgrade Savezne Vlade, brojne zgrade bivše JNA u Nemanjinoj i

Resavskoj ulici i na Top iderskom Brdu; Zgrade Saveznog SUP-a (MUP-a) u Kneza

Miloša; zgrade SMIP-a na uglu Resavske i Nemanjine predstavljaju arhai ne funkcije

bivše države ve u sadašnjem vremenu.

Potreba da se racionalno ponašamo ve upu uje da se preispitaju svi ti, uslovno re eno

neproduktivni kapaciteti grada i da se na odgovaraju em nivou zauzmu stavovi o

realnim potrebama i odgovaraju im rešenjima. Sažimanje funkcija države na nivo Srbije

otvara širok prostor za dislociranje nekih od objekata republi ke administracije iz užeg

jezgra grada, što omogu uje prenamenu brojnih objekata u Nemanjinoj, Ulici Kralja

Milana i Aleksandrovoj ulici. Bogatstvo koje predstavljaju ova zdanja, koja svojim

novim funkcijama mogu aktivirati zna ajan svež kapital koristan i za razrešenje brojnih

infrastrukturnih, a pre svega saobra ajnih rešenja jezgra grada (podzemne i nadzemne

javne garaže).

Izmeštanjem pojedinih administrativnih funkcija iz jezgra grada u postoje e objekte

bivših saveznih organa na Novom Beogradu zna ajno bi se rasteretilo jezgro grada od

229

saobra ajnog pritiska, a Novi Beograd ima mnogo povoljnija rešenja saobra aja i

mogu nost prijema miruju eg saobra aja. Funkcije koje bi mogle da se ustanove

revizijom namene objekata, trebalo bi da budu usmerene ka obrazovanju, nauci, kulturi,

biznisu, hotelijerstvu i drugim namenama koje e razvijati Beograd u okviru svoje

evropske osobenosti.

Ovaj potencijalni zahvat zaslužuje ozbiljnu studiju funkcionalnih i ekonomskih, a pre

svega urbanih efekata. Zna ajno je napomenuti da se svi navedeni objekti nalaze u

predloženoj velikoj turisti koj peša koj zoni Beograda.

Iz razmatranja tretirane materije ne treba isklju iti i neke infrastrukturno opremljene

lokalitete u prigradskoj zoni grada za objekte specijalne namene kao i druga rešenja

koja se mogu realizovati finansijskim sredstvima od ustupljenih objekata.

Nauti ki centar Dunav

Rukavac Dunava koji deli Veliko Ratno ostrvo od Novog Beograda predstavlja

izuzetan, skoro ure en prostor za marinu/nauti ki centar. Dužina akvatorije iznosi 1.200

m od Lida do uš a Save u Dunav. Širina je oko 140 m sa ukupnom površinom od 16,8

ha.

Desna novobeogradska obala je u potpunosti ure ena, sa zidanim kejom, hotelom

Jugoslavija i ure enim slobodnim parkovskim površinama na kojima bi se mogli urediti

i sportsko rekreativni sadržaji koji prate marine, kao i potrebni parkinzi. Hotel

’’Jugoslavija’’ sa svojim infrastrukturnim sadržajima ini potencijal neophodan za

marinu visoke kategorije. To je ujedno jedini hotel Beograda na obali reke. Desna obala

ima izgra en kej do uš a Save i uz nju do brodogradilišnog rukavca. Pre uš a Save u

priobalju dela akvatorije nalazi se objekat specijalne namene Vojske Sebije koji bi

trebalo prenameniti u skladu sa potrebama marine.

Levu obalu akvatorije marine kod hotela „Jugoslavija“ ini izuzetna ekološka zona

Velikog Ratnog ostrva. Ova obala je potpuno neure ena i kao takvu bi je trebalo o uvati

uz minimalne intervencije za vezove nauti kih jedinica u marini i uz iš enje mulja u

donjoj polovini priobalja radi koriš enja i akvatorije i obale. Ovaj prostor je sa više od

80% ure en za potrebe marine, treba ga dokompletirati i staviti u funkciju. Treba imati

230

u vidu da je ovaj prostor – akvatorija van plovnog puta, zna i maksimalno zašti en od

talasa, a i u dobroj meri je vegetacijom Ratnog ostrva zašti en od vetra.

Na dužini obale za vezove od oko 2.200 m samo u priobalnim vezovima bez koriš enja

vezova na bovama mogu e je obezbediti mesta za oko 1600 nauti kih jedinica (jahti,

amaca brodi a); slobodno se može proceniti da je na ovoj lokaciji mogu e formirati

marinu od oko 2.000 mesta.

Ovaj program je od prvorazrednog zna aja za afirmaciju Beograda kao me unarodnog

nauti ko-turisti kog centra na Evrorkoridoru VII – Dunavu. Ovo je najjeftiniji, najbrži i

najefikasniji program ove vrste na teritoriji Beograda i Dunava.

Akva bulevari Dunav i Sava predstavljaju realan silazak Beograda na reke, što je

davno usvojen cilj. Ne može se ekati kompletno ure enje priobalja da bi se izašlo na

reke. Za izlaz na reke suštinsko je postojanje plovnih sredstava i uspostavljanje

redovnog linijskog, arter, izletni kog, taksi i drugih vidova saobra aja na vodi uz rent-

a-boat servis. Za po etak dovoljno je urediti uže zone ukrcavanja i iskrcavanja

putnika/pristana, a logi no je da oni budu lokacijski spregnuti sa javnim gradskim

prevozom – autobuskim terminalima i stanicama šinskih vozila.

U prvoj fazi vodeni saobra aj treba da poveže Adu Huju/Višnjicu sa Novom Galenikom

na Dunavu, s tim da se na uš u Save u Dunav kod Sportskog centra ’’Milan Gale

Muškatirovi ’’ uklju uje i Sava do Makiša. Na ovaj na in e se u initi pristupa nim sa

vode (izbegavanje saobra ajne gužve u relaksacionoj vožnji brodi em) celokupna

priobalna zona Beograda, Novog Beograda i Zemuna kao urbano tkivo i ekološki

atraktivna leva obala Dunava u dužini od 12 km, i celokupna priobalna urbana zona

Beograda i Novog Beograda sa Adom Ciganlijom kao posebnim ekološko-rekreativnim

prostorom Beograda.

Na ovom potezu, dužine oko 10 km, pažnju zaslužuje stari železni ki most koji bi

mogao postati prvorazredna turisti ka atrakcija u sprezi sa Beogradskim sajmom i

nauti ko-ribolova kim programima.

231

Velikom turisti ko-peša kom zonom Beograda objedinjeni su brojni programi

turisti kog proizvoda „Gradski odmor“ i to:

1. Beograd – kultura

2. Beograd – sport

3. Beograd – istorija

4. Beograd – ekologija

5. Beograd – re no iskustvo

6. Beograd – no ni život

7. Beograd – posebni interesi

8. Beograd – doga aji

9. Beograd – nautika

10. Beograd – podzemni deo grada

11. Beograd – šoping

Svaki od ovih programa ima svoje segmente kroz saobra ajne atrakcije, edukativne,

izložbene, gastronomske, ambijentalne, urbane, pejzažne i druge osobenosti, tako da

sam po sebi predstavlja prvorazrednu atrakciju u svojoj raznovrsnosti i nenametljivom

obilju emocija kojima je zapljusnut svaki posetilac. Znala ka prezentacija vodi a je

jedna od prvorazrednih obaveza organizatora.

Tranzit, iako nije zvani no prihva en kao turisti ki proizvod može se tretirati kao

mobilni segment me unarodnog turisti kog tržišta tražnje, koji u kretanju prema

izabranoj destinaciji može biti uspešno zaustavljen i informisan o mogu nostima koje

nude Beograd i Srbija kako bi se slede i put opredelio i za neku od ponu enih

destinacija Beograda i Srbije.

Geostrateški položaj Beograda na Evrokoridoru X je polovina distance putovanja prema

Turskoj i Gr koj, koje su omiljene ciljne destinacije Zapadne i Severne Evrope.

Ta pozicija polovine puta do cilja treba da bude iskoriš ena za doma inski prijem

gostiju u tranzitu i ljubazno informisanje o onome što Beograd/Srbija nudi. Ukoliko

ostanu dan duže, postignut je veliki uspeh.

232

U prostoru Beograda, optimalnu lokaciju za tranzitni turisti ki centar predstavlja potez

Zavojni ke reke pored autoputa E-75 ispod kompleksa Avala sa selima Beli Potok i

Zuce na njenim padinama.

Programski sadržaj ovog tranzitno-turisti kog centa daje se u prilogu – prihva en je od

strane Opštine Voždovac i grada.

Tranzitno-turisti ki centar «AVALA» na Evrokoridoru X /autoput E-75/

Autoput E-75 predstavlja glavnu transevropsku saobra ajnu arteriju koja prolazi kroz

gradsko tkivo Beograda. Izgradnjom obilaznice Dobanovci – Bubanj potok, otklanjaju

se negativni efekti tranzitnog saobra aja na autoputu za grad, ali se istovremeno i

stvaraju uslovi da tranzit nesmetano pro e pored Beograda. Pošto je interes Beograda da

turisti ki tranzit uspori ili zaustavi za dan-dva radi ostvarivanja o ekivanih efekata od

tranzitnog turizma, koji je jedan od prioriteta turizma, to se pristupilo analizama radi

izbora lokacije za tranzitno-turisti ku namenu.

Prostor koji pruža optimalne uslove za formiranje tranzitno turisti kog centra na

teritoriji Beograda je zona neposredno pored autoputa E-75 i deonicom bivšeg autoputa

koz grad – Prva Beogradska avenija. Ova zona je duga oko 7 km i široka oko 500 m

(3.500 ha), potpuno je neizgra enog prostora (osim ve izgra ene infrastrukturne

mreže koja se sastoji od me unarodne saobra ajnice koju ini autoput, vodovoda

Makiš-Mladenovac koji je izgra en do Zu ke kapije, gasovoda, železni ke pruge koja

prolazi duž ove zone od Belog Potoka, preko Zuca i Vr ina); mogu e je uvesti u

funkciju Beovoza; u ovoj zoni otkrivene su termomineralne vode; kroz sredinu zone

proti e Zavojni ka reka ija regulacija je planirana, kao i izgradnja kanalizacionog

kolektora do ure aja za pre iš avanje u Vin i; energetski i opti ki kablovi prate trasu

autoputa E-75 kroz zonu.

Prednost ove lokacije se ogleda u slede em:

neposredno je uz najzna ajnije saobra ajno vorište sa vrlo brzom vezom sa

centrom grada (15-20 min);

nema nikakvih troškova raš iš avanja lokacije;

233

prostor je skoro kompletno infrastrukturno opremljen;

predmetna zona je direktno oslonjena na padine Avale – svojevrstan

memorijalni, izletni ko rekreativni kompleks Beograda i jedna od

najatraktivnijih ta aka sa koje se vidi ceo Beograd i cela Šumadija, sa statusom

zašti enog prirodnog dobra.

Zna i, u zoni autoputa sa bliskim kontaktom gradskog jezgra i Prve Beogradske avenije,

a u zelenilu ekološke zone Avale (približno 20 km2) mogu e je izgraditi tranzitno

turisti ki centar Beograda u kome se pored prezentacije turisti kih vrednosti grada može

prezentirati ukupna turisti ka ponuda Srbije.

Na koridoru u zoni autoputa E-75 ideja je da se u okviru ovog centra, uz u eš e gradova

na koridoru autoputa E-75, ustanovi jedan etno motel sa reprezentativnim objektima

tipi nim za te gradove, ali i sa kulinarskim, etnološkim, muzikološkim i drugim

osobenostima tih gradova.

Prirodno je da u tom kompleksu ima mesta i za reprezentativne i informativne

objekte/punktove država oslonjenih na ovaj koridor (Makedonija, Gr ka, Bugarska,

Turska).

Od ne manjeg zna aja je i transformacija dela sadašnjeg autoputa E-75 kroz Beograd u

Prvu Beogradsku Aveniju na potezu od BS Zmaj do zgrade saobra ajne policije iznad

„Laste“ na teritoriji opštine Voždovac.

Koridor koji prolazi središtem gradskog tkiva pravcem zapad-istok na potezu Tošin

Bunar-«Lasta» je izuzetno povoljan za iskoriš enje o uvanih, uglavnom neizgra enih

prostora sa obe strane postoje eg auto puta ili delimi no izgra enim sa ekonomski

jeftinim objektima ije uklanjanje je neminovno u perspektivi (Marinkova bara i sl.).

Pored izvanredno povezuju e funkcije u saobra aju novobeogradskog i starogradskog

tkiva i svi ostali pravci su povoljno komunikacijski priklju eni ili postoji mogu nost

novih priklju aka na ovu, zasigurno najzna ajniju, saobra ajnu arteriju koja izme u

ostalog preseca i „Akva bulevar Sava“ i tangira Savski amfiteatar – budu i sintezni

centar Beograda sa Terazijskom terasom i Starim Sajmištem do Uš a.

234

U ovaj prostor, pre svega, treba izmestiti bu ni zabavni život iz stambenih zona grada,

izvršivši koncentraciju komercijalno zabavnih funkcija na aveniji (disko klubovi,

kasina, kockarnice, klubovi raznih namena, saloni kozmetike, masaže i sl., robne i druge

javne objekte, trgovine, ugostiteljstvo, poslovni prostori, kafi i, pozorišta male scene i

sl.).

Avenija može biti organizovana kao specijalizovane etvrti balkanskih i drugih

evropskih zemalja, kineske etvrti, afri ke, i drugih zainteresovanih da u estvuju u

njenoj brzoj izgradnji i ure enju. To je funkcionalno, komercijalno i ekonomski

optimalna lokacija Beograda. Sve izloženo daje osnova da Prva gradska avenija

Beograda bude centar zabave i biznisa jugoisto ne Evrope i Balkana.

Delovi turisti kog proizvoda koridora Prve Beogradske avenije/sadašnje stanje

Prva avenija Beograda

Auto kamp (hotel Nacional)

Sportski centar 11. april, Bežanijska Kosa

veza Tošinim bunarom za staro jezgro Zemuna sa Gardošem

Beogradska arena

Centar Sava

hotel Continental

hotel Hyatt

most Gazela – Mostarska petlja

veza Bulevarom Vojvode Miši a sa Beogradskim sajmom, Hipodromom,

Adom Ciganlijom

veza Savskom ulicom – Savski amfiteatar, Kalemegdan, jezgro Starog grada

veza Top iderska zvezda, Dedinje, Beli Dvor

Autokomanda – veza stadion Partizan, Stadion Crvena Zvezda – sportsko –

rekreacioni centar Banjica

4. NAUTIKA

Kao potencijalni turisti ki proizvod Beograda oslonjena je, u prvom redu, na pristaništa

za kruzing brodove, koje za sada obavlja na jedinom Savskom pristaništu,

235

neprikladnom za potrebe ugoš avanja stranih gostiju, prvenstveno zbog železni ke

pruge i deprimiraju eg ambijenta tog dela grada. Kruzing organizuju isklju ivo strane

agencije krstarenjem brodova Dunavom i predstavlja sve zna ajniji broj posetilaca

Beograda.

U perspektivi treba nastojati da se celokupan saobra aj koji odvaja Kalemengdansku

tvr avu od Save i Dunava ukine i da se tunelom ispod ulice Tadeuša Koš uškog povežu

Dušanova i Kara or eva ulica u nivou.

Prednosti ovoga rešenja sa saobra ajnog aspekta nepotrebno je obrazlagati. Istovremeno

proširuje se donjogradska zona Beogradske tvr ave do spoljnih bedema, a priobalje

osloba a za prihvat brojnih kruzing brodova za koje ve postoje ure eni pristani.

Rekonstrukcijom srednjevekovnog pristaništa Beograd u sastavu Kalemegdanske

tvr ave stvorila bi se mogu nost prihvatanja jahting nauti ara u tranzitu Dunavom i

njihova poseta Beogradu preko uklju ivanja u program Velike turisti ke peša ke zone

grada.

Aktivnost kruzinga bi na veoma efikasan na in mogla biti potpomognuta stacioniranjem

«bele flote» na teritoriji Beograda. Istraživanja koja su vršena u okviru Master plana

razvoja turizma Gornjeg i Donjeg Podunavlja ukazuju da bi interes klastera Beograda

bio da se na teritoriji Evrokoridora VII – Dunava kroz Srbiju pokrene sopstvena ponuda

kruzinga. Takvu ponudu jedino može pokrenuti Beograd ime bi njegova misija razvoja

turizma na teritoriji celog klastera (Sava do Drine i Dunav do Velikog Gradišta) i

Podunavlja kroz celu Srbiju bila zna ajno ostvarena.

Izgradnjom marina, koja je zapo eta na više lokacija, realizova e se uslovi i za razvoj

nautike u širim razmerama na našim rekama. Ali, to e biti uglavnom u funkciji interesa

vlasnika kapitala i interesa vlasnika malih brodova.

5. SPECIJALNI INTERESI

Kao turisti ki proizvodi koji se mogu formirati na teritoriji grada Beograda, u slu aju

doma eg tržišta mogu biti vezani uglavnom za “blage aktivnosti” (kampovanje,

peša enje, biciklizam, re ne ekspedicije, vožnja 4x4, aktivnosti vezane uz prirodu,

236

jahanje, ribolov, lov). U odnosu na inostrano tržište, proizvodi vezani za specijalne

interese treba da uklju e istoriju, kulturu i umetnost kao osnovne sadržaje uz pojedine

dodatke koji se odnose na navedene ’’blage aktivnosti’’. Na teritoriji klastera Beograda

mogu e su i “grube aktivnosti” i to: planinski biciklizam, kros kantri skijanje,

planinarenje i peša enje/treking, paraglajding, slobodno penjanje, džip safari i dr.

Sve navedene aktivnosti specijalnih interesa u Beogradu predstavljaju dopunski

turisti ki proizvod i ima komercijalnog smisla i u vidu edukacije kroz odre ene te ajeve

za konkretne veštine. Osnovno je da odre ene agencije ili društva budu povezani

me usobno, kao i sa nosiocima komercijalno ja ih turisti kih proizvoda, kako bi se

ugradili u proširenje njihove standardne turisti ke ponude.

Organizatori specijalnih interesa, pored instruktora i demonstratora, treba da obezbede

servise za najam i održavanje rekvizita, sredstava i opreme, uz obavezno osiguranje i

službu spasavanja povezanu sa zdravstvenim institucijama.

Za navedene i potencijalne aktivnosti specijalnih interesa Beogradu nedostaju slede i

objekti:

velodrom za biciklisti ke trke,

regatno-nauti ki takmi arski poligon,

moto-kros poligon,

bord poligon,

i drugi specijalizovani poligoni i borilišta kojima bi se stvorili uslovi za

edukaciju urbane omladine u raznim veštinama i brojna me unarodna

takmi enja i doga anja.

Proizvod “specijalni interesi” treba prodavati u paketima sa ostalim turisti kim

proizvodima, bar u prvoj fazi dok ne steknu punu afirmaciju na tržištu turisti ke tražnje.

6. KRUŽNE TURE

Ovaj turisti ki proizvod može biti interesantan za doma u urbanu klijentelu, ali ni u

kom slu aju ne može biti konkurentan etnografski sa uvanim autenti nim sredinama

ruralnih podru ja Srbije.

237

Razvoj ovog proizvoda zahteva ozbiljnu i upornu pripremu da bi se došlo do

zadovoljavaju ih efekata za i za pružaoce usluga i za korisnike.

Kružne ture - turing u slu aju Beograda se manifestuju kao:

bus turing koji uglavnom organizuju strane agencije za svoje goste kroz Srbiju

sa posetom i Beogradu.

Kružna putovanja koja se organizuju za goste Beograda uglavnom su usmerena na

kulturne itinerere, koji se odnose na lokalne veze kulturnog nasle a, nacionalne i

me unarodne kulturne staze.

Kulturni itinereri bave se prezentacijom materijalnih ostataka praistorije, Rima,

Vizantije, Srpskog Srednjeg veka, Otomanskog carstva i austrougarske imperije. Uz

glavne teme ovih itinerera plasiraju se i etno-gastronomski specijaliteti u izabranim

ambijentima i ekološke i prirodne vrednosti kraja kojim itinerer prolazi.

Ostali turisti ki proizvodi na teritoriji Beograda

Pod ostalim turisti kim proizvodima podrazumevaju se oni turisti ki proizvodi za iji

razvoj Beograd tako e ima uslova, ali nemaju klju ni zna aj u me unarodnoj

konkurentnosti Beograda, koji e se me utim uporedno razvijati sa klju nim turisti kim

proizvodima. Klju ni turisti ki proizvodi e nositi razvoj na me unarodnom tržištu, što

je zajedni ki interes svih proizvoda jedinstvene destinacije.

Ovu grupu ine:

zdravstveni turizam – Spa i wellness;

planine i jezera;

ruralni turizam.

Zdravstveni turizam – spa i wellness kao definisan proizvod na teritoriji grada nalazi

se u banji u Obrenovcu i Mladenovcu. U ovim banjama tradicionalno je razvijena spa

funkcija – rehabilitaciono le ilišna, tako da u budu em razvoju ovog proizvoda treba

ponudu proširiti i na wellness aktivnosti. wellness ponuda e se razvijati uz sportske

centre sa bazenima i svuda gde ima termalne vode (Zu ko polje u Zavojni koj reci pod

Avalom.). Konkurentnost je neznatna u pore enju sa klju nim banjama Srbije.

238

Planine i jezera zastupljeni su na administrativnom podru ju grada kao niske padine

Avala 506 mnm i Kosmaj 626 mnm, koje sem izletni ke funkcije nemaju zna ajne

resursne mogu nosti, ali kao ekološki pejsažni elementi oboga uju urbanu i ruralnu

sliku teritorije grada. Sa aspekta konkurentnosti u funkciji turisti kog proizvoda, prema

visokim planinama kojima raspolaže Srbija su inferiorne.

Jezera na teritoriji grada su uglavnom vešta ke vodoakumulacije i to: Markova ko

jezero, jezero duboki potok kod Barajeva, Resni ko jezero, ripanjsko jezero, jezero

Trešnja, Rakina bara kod Srem ice, Veliko blato kod Koteža, Reva bara kod Ov arske

ade, ritsko jezerske površine kod Kovilova, ribnjak Živa a kod Progara, Savsko jezero

kod Ade Ciganlije.

Ve ina ovih jezera su malih površina i upotrebljiva su za ribolov, kupanje i vožnju

malim amcima na vesla. Nalaze se u kontaktu sa ruralnim zonama i mogu biti

dopunski sadržaji ruralnom turizmu.

Samo Savsko jezero sa Adom Ciganlijom predstavlja zna ajan turisti ki proizvod, ali i

to uglavnom za doma u klijentelu, osim kada su u pitanju doga aji me unarodnog

ranga (vesla ka, jedrili arska ili moto nauti ka takmi enja na jezeru ili na Savi).

Ruralni turizam. Okruženje urbanog tkiva grada ine prigradske zone nastale kao

novoizgra eni kompleksi u ruralnim prostorima, ili autohtona sela u kojima se

stanovništvo još uvek bavi poljoprivredom. U tim sredinama mogu e je pokrenuti

autenti an ruralni turizam sa još uvek sa uvanim se anjem na gastronomske i druge

doma e specijalitete.

Mogu e je opredeliti slede e ruralne zone:

Sremsko banatsku – severno od Dunava;

Podavalsku – šumadijsko-gro ansku;

Lipiva ko-kolubarsku.

239

2.2. TURISTI KA INFRASTRUKTURA BEOGRADA

Atraktivnost turisti kog proizvoda je u direktnoj funkciji turisti ke infrastrukture. U

širem smislu turisti ka infrastruktura je ure en, održavan, opreman i bezbedan

me unarodni plovni put Dunavom i Savom, avio koridori i aerodrom Nikola Tesla,

autoputevi, železnice, javni gradski prevoz, taksi službe, mreža ulica i trgovi.

U užem smislu to su: stadioni, sportski centri, sportske hale, zatvoreni i otvoreni bazeni,

hipodrom, akvati ki i termoakvati ki centri, muzeji, bioskopi, pozorišta, kongresni

centri, opera, skijališta prirodna/vešta ka – otvorena i zatvorena, vešta ko jezero na

Savi sa kupalištem i Adom Ciganlijom, Veliko jezero u Bor i, Košutnjak, Avala, Vin a,

Kalemegdan, Gardoš, izložbene galerije, pristaništa, marine, bus i železni ke stanice,

Veliko Ratno ostrvo, Ostrvo aplja, Ada Huja, Beovoz/metro, sajmište, šoping

centri/molovi, robne ku e, zdravstveni objekti i službe, banke/menja nice, renta kar,

renta bot, renta velo službe, komunalne službe i dr.

Objekti, oprema i zemljište turisti ke infrastrukture može biti državno – javno i

privatno, ali svi objekti turisti ke infrastrukture su od zajedni kog interesa za sve

u esnike u lancu turisti kog proizvoda. Vlasnik objekta i opreme turisti ke

infrastrukture može biti vlasnik zemljišta ili korisnik državnog pod ugovornim uslovima

(naknada, rok i sl.).

Pitanje koriš enja infrastrukture pod jednakim uslovima za sve korisnike rešava se

zna ajem objekta koji po odgovaraju em zakonu zadovoljava javne potrebe. Vlasnik u

okviru svoje, ali i zajedni ke politike na nivou subjekata koji formiraju lanac turisti kog

proizvoda, može ustanoviti premije, bonifikacije, gratise i druge vidove promocije u

skladu i sa interesima partnera.

Turisti ka infrastruktura, u užem smislu predstavlja saobra ajno-zabavna mehani ka

sredstva na kopnu, vodi ili snegu koja pružaju usluge velikom broju korisnika, pa je

pitanje tehni ke ispravnosti, održavanja i rukovanja na bazi najviših standarda tih

tehnologija imperativ bezbednosti korisnika. (Jedna ži ara etvorosed ima

jednovremeno na usponskoj liniji oko 250 korisnika – što odgovara kapacitetu 5

autobusa; zamislimo posledice havarije!)

240

Licenca kao upravlja ka poluga predstavlja mo no oru e kontrole i uspostavljanja

standarda (lanac procedure je slede i: tehni ka ispravnost/upotrebna dozvola;

primenjeni standardi – licenca/radna dozvola – pucanje bilo koje karike kida lanac).

Vlasništvo bez radne dozvole u komercijalnom smislu ne vredi ništa.

Zna ajni objekti kapaciteta turisti ke infrastrukture

A. Sportska turisti ka infrastruktura

1. Sportski centri sa sportskom halom, sportskim terenima, zatvorenim i otvorenim

bazenima, klizališnim halama, terenima za male sportove.

2. Akvati ki centri sa brojnim atrakcijama na vodi

(otvoreni/zatvoreni/kombinovani; zabavni programi)

3. Termoakvati ki centri sa zabavnim programima, SPA/WELLNESS

programima.

4. Konji ki centri sa otvorenim i zatvorenim manježima, hipodromom za

galoperske i kasa ke discipline, lova ke skokove.

5. Marine, pristani na otvorenim vodotocima i unutrašnjim vodama – bazenskog

tipa, sa renta bot servisom

6. Kompleksni kupališni objekti na obalama reka i jezera sa sportskim, zabavnim i

servisnim sadržajima rentiranjem amaca, serfova, jedrilica i drugih rekvizita.

Skijalište na vodi.

7. Fudbalski stadioni sa prate im prostorima za treninge, tribinama, atletskim

stazama i borilištima.

8. Kompleksi tenis terena otvoreni i zatvoreni sa raznim podlogama.

9. Specifi ne vrste autodroma za auto i moto trke

10. Vesla ki, jedrili arski i nauti ki klubovi sa edukativnim programima –

rekreativnim i sportskim.

11. Arena – univerzalno sportsko borilište me unarodnog ranga i centar masovnih

kulturoloških i zabavnih doga anja (20.000 gledalaca).

Turisti ku infrastrukturu Beograda vezati za konkretne turisti ke proizvode jer

ona ini bitan preduslov njegove konkurentnosti.

241

Pokušati sa dimenzionisanjem broja korisnika? Na bazi kapaciteta infrastrukture i

strukture klijentele mogu e je izvršiti procenu potreba za smeštajnim kapacitetima i

kategoriji.

B. Infrastruktura kulturnog turizma

1. Muzeji

2. Galerije

3. Pozorišta

4. Bioskopi

5. Koncertne sale

6. Univerzalne hale

7. Biblioteke

8. Klubovi

9. Kulturno-istorijski spomenici i kompleksi

10. Memorijalni objekti

2.3. STRATEGIJA TURISTI KE INFRASTRUKTURE

injenica da atraktivni faktor ima klju nu ulogu u privla enju turista u destinaciju,

upu uje na konstataciju da turisti ka infrastruktura ima klju nu ulogu u stavljanju

turisti kog proizvoda u funkciju turiste, odosno da je ona nužan uslov formiranja

turisti kog proizvoda, a da od zadovoljavanja zahtevanog standarda, tako formiranog

proizvoda zavisi ispunjenje o ekivanja turiste, odnodno kona na afirmacija na tržištu.

Turisti ka ponuda Beograda još nije dostigla nivo na kome bi bili prepoznatljivi objekti

turisti ke infrastrukture. Zna i da još uvek ne postoji svest o zna aju turisti ke

infrastrukture u lancu vrednosti turisti kog proizvoda, niti se odmaklo dalje od

problema smeštaja i ishrane, a o turisti koj ponudi u prostoru grada, koja je osnovni

turisti ki proizvod oslonjen na tu infrastrukturu i koji prestavlja klju ni faktor u

privla enju turista, ni profesionalci ne naslu uju mogu e i realne profitne efekte.

Posebna je uloga turisti ke infrastrukture u lancu vrednosti za sve u esnike, od

saobra aja, preko trgovine, svih vrsta smeštajnih i ugostiteljskih usluga do komunalne

infrastrukture što joj daje specifi an status.

242

Specifi nost turisti ke infrastrukture je u pripremljenosti tih objekata za namenska

doga anja po odgovaraju im standardima a sa druge strane uklju uje i mogu u

edukaciju turista pri njenom koriš enju. To su veštine koje postaju trajno vlasništvo

turiste na svim meridijanima. Jednom nau eno skijanje sa koriš enjem ži ara na snegu

ili vodi, jedrenje, letenje paraglajdingom, jahanje, tenis, veslanje, ronjenje, jahanje i

druge veštine ine da se turista vezuje za podru je kroz sukcesivnu edukaciju. Edukacija

u ovim veštinama je vrlo zna ajna u lancu vrednosti turisti kog proizvoda zasnovana na

turisti koj infrastrukturi.

Sa izloženih pozicija treba koncipirati bazi na opredeljenja za realizaciju strategije

razvoja turisti ke infrastrukture:

Treba stimulisati razvoj preduzetništva vezan za ponudu vezanu za turisti ku

infrastrukturu.

Ovi oblici organizovanja treba da budu “pilot” organizacije asocijacija

stejkholdera konkretnog klastera, koje e u ime i za ra un svih u esnika raditi na

slede im zadacima:

- planiranju ponude u prostoru grada kroz koriš enje turisti ke

infrastrukture, za doga anja i neposredno,

- ure enje i opremanje prostora za turisti ko koriš enje,

- nabavka i montaža savremene turisti ke infrastrukture,

- organizovanje pružanja usluga u prostoru uz odgovaraju e službe

(lokalni, specijalizovani vodi i, redari, spasioci, instruktori/u itelji) za

sve korisnike pod jednakim uslovima.

Turisti ka infrastruktura treba da ima, kao dobro od zajedni kog interesa, (treba

obezbediti taj status) prednost u svim vidovima stimulacija koje pruža država.

Nužno je doneti precizne standarde za kvalitet i usluge turisti ke infrastrukture,

kao neophodnog uslova komercijalizacije turisti kog proizvoda koji ona

podržava, a koji predstavlja zajedni ki interes svih subjekata u lancu prodaje.

Ustanoviti licencu za pružanje usluga u domenu turisti ke infrastrukture kao

sredstvo kontrole i upravljanja kvalitetom ponude. (Licenca predstavlja

garanciju standarda/brenda i uslov je radne dozvole. Izdaje je i ukida organ

243

nadležan za kontrolu utvr ene turisti ke ponude. Vlasništvo nad objektom ne

zna i i pravo na rad, odnosno radnu dozvolu).

Turisti koj infrastrukturi obezbediti status analogan komunalnoj infrastrukturi i

uvesti mehanizme koji se primenjuju u finansiranju pribavljanja, ure enja,

opremanja i koriš enja javnog gra evinskog zemljišta.

Obezbediti stimulativne uslove za davanje zemljišta na koriš enje, u zakup ili

pod koncesijom, sa garancijama i rokom pripremnog perioda, uz obavezan

raskid ugovora, ako u planiranom roku ne do e do planirane realizacije.

Formirati fond za turisti ku infrastrukturu na nivou klastera/portfolio proizvoda

po principu – ko koristi taj i u estvuje i sti e odre eni prihod shodno u eš u.

U inicijalnoj fazi razvoja turisti ke infrastrukture neophodna je podrška vode ih

preduze a u turisti kom sektoru kroz uklju ivanje vrednosti ponude turisti ke

infrastrukture i ponude u prostoru u cenu turisti kog proiuvoda.

Turisti ka infrastruktura, velika i mala, predstavlja uslov bez koga nema savremene

turisti ke ponude. Bez nje antropogeni ili prirodni resurs je samo neiskoriš eni

potencijal koji se ne može komercijalizovati. Sa turisti kom infrastrukturom, to je

traženi komercijalni turisti ki proizvod, koji ima svoju cenu na tržištu zavisno od

standarda i konkurentnosti. Turisti ka infrastruktura predstavlja vezivno tkivo svih

u esnika turisti ke ponude i svaki od njih zahvaljuju i njoj ostvaruje poslovanja i profit

u svom delu turisti ke ponude.

S toga je za inicijalnu fazu, a i uopšte, veoma zna ajno da se ponuda u prostoru grada,

koja se bazira na sprezi resursa i turisti ke infrastrukture komercijalizuje kroz

odgovaraju i tursiti ki proizvod upravo s toga što naše tržište nije naviknuto na taj

„dopunski” trošak, a davalac tih usluga ne može trpeti udare proizvoljnosti tražnje, dok

se navike ne steknu. Prihod turisti kog proizvoda za ponudu u prostoru je garancija

njenog finansijskog i defakto opstanka, kao i kontinuiteta te funkcije posebno u

inicijalnoj fazi.

Mogu e su i odre ene interne stimulacije, kroz smanjenje troškova ovog vida ponude,

unutar dobrih poslovih odnosa subjekata klastera. Za po etak je veoma zna ajna

podrška ve ih subjekata turisti ke ponude u tom pravcu.

244

3. MODEL RASTA TURIZMA U GRADU BEOGRADU DO 2018. GODINE

3.1. METODOLOŠKE OSNOVE PROJEKCIJE

Uzimaju i u obzir stabilan rast tražnje na turisti kom tržištu, ve e interesovanje za

novim destinacijama i sve ve i broj kra ih odmora i imaju i u vidu klasterski pristup

razvoju turizma Republike Srbije, prikaza emo model rasta koji je primenjen u

Strategiji razvoja turizma Republike Srbije i mesto Beograda koje se dobija u njegovom

okviru. U Beogradu je, za razliku od Republike Srbije kao celine, izdvojeno šest

klju nih turisti kih proizvoda za koje je potrebno i mogu e odmah preduzeti

promotivne i ostale potrebne aktivnosti kako bi se oni što pre komercijalizovali i to:

Poslovni turizam i MICE,

Gradski odmor,

Kružne ture,

Doga aji,

Specijalni interesi

Nautika.

Projekciji razvoja turisti kog sektora Beograda, pristupilo se na identi an metodološki

na in kao i u Strategiji razvoja turizma Republike Srbije, u dve varijant :

1. Umerenoj i

2. Ambicioznoj.

3.1.1. Umerena varijanta

Usled metodoloških problema (nedostatka pouzdanih podataka), a polaze i od broja i

procenjene strukture no enja po karakteristi nim turisti kim proizvodima u 2006.

godini, može se o ekivati da e se na teritoriji Beograda 2018. godine realizovati 4

miliona registrovanih turisti kih no enja, što u odnosu na 2006. godinu predstavlja

pove anje od 2,9 puta. Stopa rasta iznosila bi 9,4% prose no godišnje. Dolasci doma ih

i inostranih turista tako e e se pove ati sa preko 705.000 u 2006. na oko 2 miliona u

245

2018. godini, tj. sa prose nom godišnjom stopom rasta od 9,6%. Naredna tabela daje

potpuniji uvid u ovu projekciju.

Tabela 1. Procena i projekcija doma ih i inostranih no enja u Beogradu po turisti kim proizvodima 2006. i 2018. godine

2006. godina 2018. godinaTuristi kiproizvod

Ukupno Beograd

Doma ituristi %

Strani Turisti %

Ukupno Beograd

Doma ituristi %

Strani turisti %

1. Gradski odmor 140,000 14,000 10% 126,000 90% 900,000 90,000 10.0% 810,000 90.0% 2. Kružne ture 39,858 0 0% 39,858 100% 700,000 105,000 15.0% 595,000 85.0% 3. Poslov-ni turizam 896,805 538,083 60% 358,722 40% 1,300,000 575,900 44.3% 724,100 55.7% - od toga business 650,000 390,000 60% 260,000 40% 900,000 360,000 40.0% 540,000 60.0% - od toga MICE 246,805 148,083 60% 98,722 40% 400,000 212,000 53.0% 188,000 47.0% 4. Nautika 18,600 9,300 50% 9,300 50% 200,000 170,000 85.0% 30,000 15.0% 5. Doga-

aji ("Events") 232,505 104,627 45% 127,878 55% 700,000 455,000 65.0% 245,000 35.0% 6. Speci-jalni interesi 38,700 13,545 35% 25,155 65% 200,000 70,000 35.0% 130,000 65.0% UKUPNO 1,366,468 679,555 686,913 4,000,000 1,465,900 2,534,100

Izvor: Institut ekonomskih nauka, Beograd.

U ostvarenom broju turisti kih no enja strana no enja imala bi u eš e od 63%, dok bi

no enja doma ih turista inila preostalih 37%, što bi u odnosu na distribuciju inostranih

i doma ih no enja u 2006. godini (50,3% na prema 49,7%) predstavljalo zna ajan

zaokret.

U ukupnom broju ostvarenih no enja u 2018. godini, najve i zna aj za razvoj turizma

grada Beograda imali bi slede i turisti ki proizvodi: Poslovni turizam i MICE (32,5%),

Gradski odmor (22,5%) i Doga aji (17,5%) i Kružne ture (tako e 17,5%).

Paralelno sa rastom broja no enja pove avali bi se i ukupni smeštajni kapaciteti, pri

emu bi se zna ajno promenila njihova struktura u smislu znatno ve eg u eš a objekata

sa 3*, 4* i 5* u hotelskoj ponudi. Tako e, s obzirom da Beograd raspolaže odre enim

brojem ležajeva u hotelskim i drugim objektima niže kategorije, realno je da do e do

rekonstruisanja i podizanja kategorije tog dela postoje e hotelske i ukupne smeštajne

ponude.

246

3.1.2. Ambiciozna varijanta

Polaze i od broja i procenjene strukture no enja po karakteristi nim turisti kim

proizvodima Beograda u 2006. godini, prema ambicioznoj varijanti u 2018. godini

Beograd bi mogao da realizuje 5 miliona registrovanih no enja doma ih i inostranih

turista, što u odnosu na 2006. godinu predstavlja pove anje od 3,7 puta, odnosno stopu

rasta od 11,4% prose no godišnje. Broj dolazaka turista pove a e se u ovom slu aju na

oko 2,6 miliona u 20018. godini. Strani turisti imali bi u eš e od 64% a doma i od 36%,

dok bi najve i zna aj imali slede i turisti ki proizvodi: Poslovni turizam (30%),

Gradski odmor (22%), Kružne ture (18%) i Doga aji (16%). Pokazatelji za ovu

varijantu dati su u narednoj tabeli.

Tabela 2. Procena i projekcija doma ih i inostranih no enja u Beogradu po

turisti kim proizvodima 2006. i 2018. godine

2006. godina 2018. godina Turisti ki proizvod

UkupnoBeograd

Doma ituristi %

StraniTuristi %

UkupnoBeograd

Doma ituristi %

Stranituristi %

1 Gradski odmor 140,000 14,000 10% 126,000 90% 1,100,000 110,000 10.0% 990,000 90.0%

2 Kružne ture 39,858 0 0% 39,858 100% 900,000 135,000 15.0% 765,000 85.0%

3 Poslovni turizam 896,805 538,083 60% 358,722 40% 1,500,000 664,500 44.3% 835,500 55.7%

-od toga business 650,000 390,000 60% 260,000 40% 1,000,000 400,000 40.0% 600,000 60.0%

-od toga MICE 246,805 148,083 60% 98,722 40% 500,000 265,000 53.0% 235,000 47.0%

4 Nautika 18,600 9,300 50% 9,300 50% 300,000 255,000 85.0% 45,000 15.0%

5 Doga aji ("Events") 232,505 104,627 45% 127,878 55% 800,000 520,000 65.0% 280,000 35.0%

6 Specijalni interesi 38,700 13,545 35% 25,155 65% 400,000 140,000 35.0% 260,000 65.0%

UKUPNO 1,366,468 679,555 686,913 5,000,000 1,824,500 3,175,500

Izvor: Institut ekonomskih nauka, Beograd.

U vezi sa datim projekcijama posebno treba napomenuti da su one ura ene kao

aplikacija modela iz Strategije razvoja turizma Srbije, pri emu su kombinovani podaci

za grad Beograd (17 opština) u baznoj godini i podaci za klaster Beograd u ciljnoj

godini. Ovi drugi su ina e bazirani na Strategiji razvoja turizma Srbije i u njoj se odnose

na 2015. godinu. Zna i da se vodilo ra una o vremenskoj dinamici, tj. o odgovaraju em

protoku vremena u ovoj u odnosu na republi ku Strategiju i o ciljnom roku koji se

razlikuje u ova dva dokumenta (2015. i 2018. godina). Tako e su uvažene i druge ocene

koje su u Strategiji razvoja turizma Srbije date za klaster Beograd i njegovu poziciju u

ukupnom budu em razvoju turizma naše zemlje. S druge strane, ocene koje smo ve

247

dali za tendenciju turisti kog prometa ispoljenu u periodu od 2000. godine do danas i

koje su ukazale ne samo na uzroke njegove dinamike, ve i na probleme njegovog

ta nog evidentiranja i pra enja, isto tako su uvažavane u prethodno navedenim

tabelama.

U obe navedene projekcije pošlo se od pretpostavke da e se nastaviti dugoro na

pozitivna razvojna tendencija turisti kih putovanja u svetu i da e se ukupan privredni i

društveni razvoj u našoj zemlji pozitivno odraziti na perspektivna kretanja u doma em

turizmu. U me uvremenu je došlo do ispoljavanja ekonomske krize (recesije) koja e u

naredne dve do tri godine imati veoma negativne implikacije na globalna privredna

kretanja. Njen uticaj e svakako biti prisutan i na podru ju me unarodnih i ukupnih

turisti kih kretanja u svetu. Naša zemlja i njena privreda, uklju uju i i turisti ku, tako e

e trpeti uticaje ovih nepovoljnih globalnih tendencija.

Stoga bi ostvarivanje dinamike turisti kog prometa u Beogradu koju predvi a umerena

varijanta predstavljalo sasvim zadovoljavaju i rezultat. Ta nije, zavisno od najavljenog

negativnog ispoljavanja recesije i stepena njenog uticaja na našu zemlju, ak i takva

prose na dinamika može u ovom trenutku izgledati precenjeno za obuhva eni period,

naro ito za njegove prve dve do tri godine.

3.2. REZULTATI MODELSKIH PROJEKCIJA

Stanje i bitne karakteristike turisti kog sektora Beograda u 2018. godini, nezavisno od

toga da li je re o umerenoj ili ambicioznoj varijanti projekcije rasta, bile bi:

redefinisan i me unarodno priznat brend Beograda kao atraktivne i sigurne

turisti ke destinacije, kao regionalnog MICE centra i evropski pozicioniranog

grada za odmor i kružne ture;

rastu a tražnja za Beogradom kao turisti kom destinacijom sa razli itim

turisti kim proizvodima;

dobra saobra ajna povezanost sa me unarodnim tržištem;

prisustvo više globalnih hotelskih lanaca, kao i rekonstruisanje i modernizovanje

postoje ih kapaciteta uz pove anje kategorizacije objekata u skladu sa svetskim

standardima i grinfild investicijama u hotelsku industriju;

248

veliki broj programa turizma specijalnih interesa (lova, ribolova, biciklizma…);

nauti ki centri – marine na Dunavu kao rezultat sve ve eg interesa za

posedovanjem plovila i aktivnim odmorom na vodi;

nekoliko tematskih parkova, inspirisanih prirodim atrakcijama (npr. uš e Save u

Dunav, Avala, Kosmaj, Top ider, Košutnjak Ada Ciganlija, Ratno ostrvo),

kulturom (brojni muzeji, galerije, pozorišta) i istorijskim nasle em grada

Beograda (Kalemegdan, Skadarlija, Vin a);

atraktivnost Beograda kao gastronomske destinacije, uz bogat no ni život i

mogu nosti za kupovinu;

Beograd kao grad budu nosti jugoisto ne Evrope i po pitanju održavanja

doga aja (kongresi, konferencije i sajmovi, sportske manifestacije, festivali

kulture - Bitef, Belef, Fest i sl).

Razume se da ovakav pristup posebno podrazumeva adekvatno dogra ivanje i

„popravljanje“ osnovnih turisti kih proizvoda grada Beograda i njihovih tržišnih

performansi. Odnosno, zahteva dalji razvoj koji e uvažiti procenjene tendencije u

ravoju me unarodnog turizma, regionalne evropske orijentacije i odnose i potencijale za

ekstenziju doma eg turizma u Srbiji. Sve to, u odnosu na ovom Strategijom utvr ene

pravce razvijanja klju nih turisti kih proizvoda i ostalih komponenti ukupne turisti ke

ponude, trebalo bi da rezultira pove anim doprinosom ove oblasti ukupnom

privrednom i društvenom napretku Beograda i svih njegovih žitelja.

Realno je o ekivati da predvi eni rast turisti kog prometa bude pra en bržim rastom

turisti ke potrošnje, tj. deviznog i ukupnog prihoda u turizmu Beograda, što bi

zna ajno doprinelo njegovom budžetu. Pri tom imamo u vidu slede a polazišta:

da e se osetno poboljšati kvalitet ponude u Beogradu kao turisti koj

destinaciji, što podrazumeva ne samo nove i modernizovane smeštajne,

restoraterske, saobra ajne, trgovinske i druge objekte i sadržaje, ve i

uklju ivanje brojnih kulturnih, sportsko-rekreativnih, zabavnih i drugih sadržaja

u turisti ku ponudu Beograda i to u skladu sa opredeljenjima i predlozima datim

u ovoj Strategiji;

249

da e se zna ajno pove ati udeo dolazaka i no enja stranih gostiju (što su

pokazali i podaci iz prethodnih projekcija) koji e biti ugoš eni u novim ili

modernizovanim smeštajnim kapacitetima;

da e nivo cena osnovnih turisti kih usluga, a onda i ostalih usluga, biti

adekvatan kvalitetu i uskla en sa konkurentskim destinacijama (na to je

ukazala ben mark analiza), kao i da e diferenciranje usluga i cena, njihovi

kanali prodaje i promocije biti u znatno ve oj meri oslonjeni na savremene

rezervacione sisteme.

U umerenoj varijanti devizni prihod bi npr. mogao godišnje da se pove ava po stopi od

oko 15%, a u boljem slu aju od oko 18%. Polaze i od procene da je u 2007. godini u

Beogradu ostvareno oko 350 miliona dolara od zvani no iskazanih 531 milion

dolara deviznog prihoda u Srbiji, ovim bi zna i naš grad u 2018. godini imao oko

1,60 do 2,15 milijardi dolara od inostranog turizma (zavisno od pomenute dve

stope njegovog rasta). Razume se da pri tom treba imati u vidu mogu e nepovoljne

uticaje svetske recesije u prve dve do tri godine celog perioda, odnosno uskla ivanje

ovih stopa sa prethodno procenjenom dinamikom inostranog turisti kog prometa u

Beogradu. Ukupni efekti turisti ke potrošnje bili bi znatno ve i, jer treba dodati i

potrošnju doma ih turista i sve to na bazi osetno poboljšane strukture i kvaliteta ukupne

turisti ke ponude Beograda.

U periodu do 2018. godine trebalo bi ra unati sa zna ajnijim poboljšanjem obima i

strukture smeštajne ponude grada i to za oko 10 000 novih ležaja. Ovo bi

obuhvatilo pre svega izgradnju, a potom i obimnije rekonstrukcije i adaptacije

smeštajnih objekata (hotela, motela, hostela, privatnih i drugih kategorizovanih

kapaciteta). Realno je da od tog broja u novoj smeštajnoj ponudi oko 50% budu

hotelski objekti, kapaciteta od oko 5000 ležaja, tj. oko 4000 soba. To zna i da bi

Beograd u ciljnoj godini raspolagao sa oko 18000 ukupnih ležajeva, od ega bi skoro

12000 bilo u hotelima. Samo novi ležajevi, na bazi realno pretpostavljene prose ne

popunjenosti od oko 60%, procenjene cene no enja sa doru kom i drugim

pretpostavljenim elementima, doneli bi prihod u ciljnoj godini jednak onom koji je

250

2007. godine ostvaren u inostranom turizmu Beograda (približno oko 350 miliona

dolara).

Istovremeno bi novi smeštajni kapaciteti otvorili oko 5.000 radnih mesta samo u

hotelskim objektima. Kada se ovome doda i broj novozaposlenih radnika u

preostaloj procenjenoj smeštajnoj ponudi kojom bi grad Beograd raspolagao u 2018.

godini, onda proizlazi da bi samo po ovom osnovu mogao da se postigne sadašnji nivo

zvani no iskazane ukupne zaposlenosti u beogradskim hotelijerskim i restoraterskim

preduze ima kao pravnim licima (blizu 7000). Razume se da na to treba dodati sve

ostale mogu nosti zapošljavanja koje e se pojaviti razvojem brojnih sadržaja u

bazi nim turisti kim proizvodima grada, uklju uju i kako direktnu zaposlenost

(naro ito u privatnom sektoru) vezanu za neposredno pružanje usluga doma im i

stranim posetiocima, tako i indirektnu zaposlenost u kompanijama i organizacijama

koje su logistika turisti ke privrede i ukupne turisti ke ponude grada.

Prethodne ocene su zasnovane na svim elementima razvoja turizma u Beogradu koje

obuhvata ova Strategija, uklju uju i npr. pove anje obima kvalitetnog smeštaja,

potrošnje na kupovinu i izgradnje brojnih sadržaja unutar osnovnih turisti kih proizvoda

koji e doprineti osetnom uve anju izdataka stranih i doma ih posetilaca. To e

istovremeno zahtevati i zna ajna ulaganja iz stranih i doma ih izvora i uklju ivanje

kako velikih hotelskih i turisti kih operatora iz inostranstva, tako i regionalnih

investitora i posebno, angažovanje privatnog kapitala i malih i srednjih preduze a u

obezbe ivanju dinami nog razvoja i izgradnje odgovaraju eg poslovnog ambijenta u

turizmu grada. Grube procene ukazuju da bi samo ulaganja u nove hotelske sobe

zahtevala oko 200 miliona dolara, tj. oko 160 miliona evra, sve na bazi sadašnjih odnosa

i raspoloživih informacija za objekte iju su izgradnju najavili konkretni investitori (pri

emu bi izgradnja takvih objekata i njihovih kompletnih sadržaja znatno pove ala

potreban obim ulaganja).

Kona no, ukupne efekte u pogledu investicija i prihoda koje e one doneti, kao i

otvaranje novih radnih mesta, u turizmu treba ocenjivati znatno šire. Brojne

privredne aktivnosti Beograda ine okosnicu njegove turisti ke privrede, a sve ostale su

251

bitna komponenta ukupne ponude u našoj destinaciji. Stoga e i novi restorani, akva

parkovi, saobra ajnice, prodavnice, upravlja ke strukture i mnogi drugi novi punktovi

istovremeno biti i nova radna mesta u Beogradu. Samo takvim pristupom mogu e je

obra unati i sagledati ukupan doprinos turizma razvoju Beograda.

252

4. PLAN KONKURENTNOSTI BEOGRADA KAO TURISTI KE DESTINACIJE

4.1. OSNOVE PROGRAMA KONKURENTNOSTI

Konkurentski nedostaci

Konkurentske nedostatke destinacije Beograd i nivo njihove prisutnosti analizirali su

u esnici održanih radionica u okviru izrade ovog projekta kao i obra iva i ovog

projekta. U prvom delu ove Strategije koja se odnosi na dijagnozu stanja – Analiza

konkurencije, Definisanje osnova konkurentnosti – predstavljeni su uo eni konkurentski

nedostaci. Tako identifikovani nedostaci su osnova za definisanje programa

konkurentnosti koji se moraju primeniti kako bi se poboljšala trenutna situacija i

podigao nivo konkurentnosti Beograda kao turisti ke destinacije.

A) Turisti ke kompanije i rivalitet

Nedostaci Konkurentski programi PrioritetVrlo malo smeštajnih kapaciteta zadovoljava standarde kvaliteta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Vrlo visok

Nedostatak sistema kategorizacije alternativnih smeštajnih kapaciteta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Visok

Nedostatak strateških smernica i investicija za poboljšanje kvaliteta smeštajnih kapaciteta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Vrlo visok

Smeštajni kapaciteti ne nude dodatne usluge za proizvode gradskih odmora, poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa i nauti kog turizma

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Visok

Nedostatak saradnje i udruživanja izme uhotelskog sektora i organizatora putovanja i putni kih agencija

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Visok

Nedostatak saradnje javnog i privatnog sektora u cilju koordiniranog razvoja turisti kog proizvoda

A.2 Turisti ki sistem kvaliteta Visok

Nizak nivo procedura za kontrolu kvaliteta u smeštajnom sektoru

A.2 Turisti ki sistem kvaliteta Visok

Nizak nivo diversifikacije i specijalizacije turisti kih proizvoda, aktivnosti i usluga

A.2 Turisti ki sistem kvaliteta Visok

253

B) Uslovi tražnje

Nedostaci Konkurentski programi PrioritetNedostatak imidža i pozicioniranja u svrhu razvoja proizvoda gradskih odmora, poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa, nauti kog turizma i doga aja, i za doma u i za me unarodnu tražnju

B.1 Razvoj turisti kog informativnog sistema

Vrlo visok

Nedostatak specifi nih informacija vezanih za aktivnosti i usluge u vezi sa gore navedenim proizvodima

B.1 Razvoj turisti kog informativnog sistema

Visok

C) Sektor podrške/ponude

Nedostaci Konkurentski programi PrioritetNedostatak specijalizovanih DMC (Destination Management Company), kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za doma e i strane turiste

C.1 Destinacijski menadžment Visok

Nizak nivo upotrebe lokalnih atrakcija u turisti ke svrhe, naro ito kao podrška proizvodu kružnih tura, te nedostatak strateških smernica za njihovu dalju promociju i razvoj

C.1 Destinacijski menadžment Visok

Nedovoljan broj specijalizovanih PCO (Professional Congress Organisers) kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za poslovni turizam i MICE

C.2 Razvoj dodatne turisti ke ponude Visok

Nedostatak dopunskih aktivnosti i usluga za poslovni turizam i MICE

C.2 Razvoj dodatne turisti ke ponude Visok

Nedovoljna organizacija kao i promocija postoje ih doga aja na internacionalnom tržištu (npr. beogradski sajam)

C.2 Razvoj dodatne turisti ke ponude Visok

Nedostatak specifi nih paketa za proizvode gradskih odmora, poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa, nauti kog turizma i doga aja

C.2 Razvoj dodatne turisti ke ponude Visok

Nizak nivo specijalizovanih trgovina sa lokalnim suvenirima, rukotvorinama i sl.

C.2 Razvoj dodatne turisti ke ponude Visok

Nedostatak pakovanja i ponude proizvoda nauti kog turizma na doma em i stranom tržištu od strane organizatora putovanja i turisti kih agencija

C.2 Razvoj dodatne turisti ke ponude Visok

Nedostatak proizvoda nauti kog turizma za individualne turiste

C.2 Razvoj dodatne turisti ke ponude Visok

254

D) Faktori proizvodnje

Nedostaci Konkurentski programi PrioritetDostupnost drumskim putem je limitirana zbog lošeg kvaliteta saobra ajnica

D.1 Dostupnost i pristup Visok

Dostupnost železnicom je limitirana zbog lošeg kvaliteta ukupne železni keinfrastrukture

D.1 Dostupnost i pristup Visok

Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog nepostojanja letova niskobudžetnih avio kompanija koje povezuju Beograd sa najvažnijim emitivnim tržištima

D.1 Dostupnost i pristup Vrlo visok

Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, voz, tramvaj, taxi)

D.1 Dostupnost i pristup Vrlo visok

Nedostatak sistema javnog prevoza za turiste i posetioce

D.1 Dostupnost i pristup Visok

Nedostatak re nih vezova za brodove na Dunavu i Savi

D.1 Dostupnost i pristup Vrlo visok

Nedostatak re ne infrastrukture za razvoj proizvoda nauti kog turizma

D.1 Dostupnost i pristup Vrlo visok

Nedostatak razvijenog re nog transporta putnika

D.1 Dostupnost i pristup Visok

Nedostatak sistema kontrole i reciklaže otpada D.2 Poboljšanje javnih usluga Visok Nedostatak sistema saobra ajnog i turisti kog ozna avanja

D.3 Uli ne informacije i sistem ozna avanja

Visok

Nedostatak profesionalnosti ljudskih resursa D.4 Programi edukacije i usavršavanja Vrlo visok Nedostatak specijalizovanih vodi a i animatora

D.4 Programi edukacije i usavršavanja Vrlo visok

Nizak nivo performansi sistema za poboljšanje urbane estetike i zaštitu i o uvanje gradskog nasle a

D.5 Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije itd.

Vrlo visok

Nedovoljno koriš eni kulturni resursi u turisti ke svrhe

D.5 Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Visok

Nizak kvalitet sistema za zaštitu, o uvanje i održavanje kulturnih i prirodnih resursa

D.5 Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Vrlo visok

Programi konkurentnosti

Cilj programa konkurentnosti je da stvori uslove za podršku razvoju turizma Beograda i

predloženom razvoju turisti kih proizvoda.

A) Turisti ke kompanije i rivalitet

A.1 Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Poboljšanje kvaliteta i kvantiteta sistema smeštaja doprine e u velikoj meri poboljšanju

konkurentske pozicije Beograda. Karakteristike smeštajne ponude Beograda su objekti

srednje i srednje-više kategorije, uz nedostatak objekata sa me unarodnim standardima

kvaliteta. Program se odnosi na poboljšanje, promenu i unapre enje kvaliteta postoje ih

smeštajnih kapaciteta u cilju diversifikacije sadašnjeg portfolija proizvoda. Potrebno je

255

promovisati programe koji e podržati investicije u rekonstrukciju (brownfield) i

renoviranje postoje e smeštajne ponude u cilju podizanja kvaliteta, ali i podsta i

potencijalne investitore da investiraju u nove green-field projekte.

Pored navedenog, cilj programa je podizanje nivoa saradnje me u ponu a ima

smeštajnih kapaciteta, kako bi se pove ao kvalitet i pregovara ka snaga ovog dela

turisti ke ponude i time unapredila njegova saradnja sa javnim sektorom,

organizatorima putovanja i putni kim agencijama, i kako bi se ponu a i smeštajnih

kapaciteta prilagodili potrebama i o ekivanjima tražnje sa najvažnijih emitivnih tržišta.

a) Rehabilitacija, renoviranje i modernizacija postoje ih smeštajnih kapaciteta

Podizanje standarda kvaliteta i standarda na internacionalnom nivou;

Spoljna estetika: prilazi, osvetljenje, ozna avanje (turisti ka signalizacija) itd.;

Unutrašnja oprema i usluge: kvalitet sadržaja i ponude opreme i usluga,

održavanje isto e, osvetljenje, ambijent, gostoljubivost, klimatizacija i

grejanje, satelitski TV program, internet veza, sistem protivpožarne zaštite, sale

za sastanke, itd.;

Ure enje parking prostora;

Završetak procesa privatizacije, uz postavljanje kriterijuma koji se odnose na

kvalitet, a ne samo na finansijski aspekt privatizacije.

b) Razvoj novih investicionih projekata

Izgradnja novih kapaciteta i sadržaja:

- za ciljna tržišta i grupe u podru ju proizvoda MICE (smeštajni objekti

visoke kategorije);

- za ciljna tržišta i grupe proizvoda gradski odmori, kružne ture, posebni

interesi i doga aji (smeštajni objekti srednje i srednje-više kategorije, u

gradskom jezgru).

Za uspeh ovog programa potrebno je:

pripremiti investicione prospekte za najvažnije green-field projekte i ponuditi ih

investitorima u zemlji i inostranstvu;

pripremiti lokalni master plan za Beograd;

256

formulisati dodatne programe podsticaja za investitore, posebno na polju

lokalne infrastrukture, osloba anja od pla anja komunalnih dažbina, itd.

c) Program za kategorizaciju i kvalitet

Kategorizacija svih oblika smeštajne ponude, u skladu sa internacionalnim

standardima;

Evidencija svih oblika smeštajne ponude;

Kontrola ispunjavanja standarda kvaliteta;

Ben marking i pra enje najboljih primera iz prakse.

d) Program stvaranja dodatne ponude

Razgledanja grada sa vodi em;

Posete muzejima, operi, pozorištima, manifestacijama itd.;

Poseta vinskim podrumima, restoranima itd.;

Izleti u okolinu grada.

e) Poboljšanje saradnje i nivoa udruživanja

Ja anje udruživanja i saradnje izme u smeštajnih objekata;

Ja anje saradnje sa javnim sektorom u cilju poboljšanja imidža i kvaliteta

destinacije;

Ja anje saradnje sa drugim pružaocima usluga u turizmu (organizatori

putovanja, putni ke agencije, udruženje vodi a, ugostiteljski objekti, itd.).

A.2 Turisti ki sistem kvaliteta

U Beogradu je prisutan nedovoljan nivo kvaliteta turisti kih usluga i aktivnosti, što

uti e na njegovu konkurentnost. Cilj javnog i privatnog sektora treba da bude

poboljšanje kvaliteta a time i stvaranje konkurentskih prednosti.

a) Uspostavljanje sistema kvaliteta

Sertifikacija turisti ke ponude u skladu sa kriterijumima kvaliteta

uspostavljenim za svaki sektor aktivnosti: smeštajne objekte, restorane,

trgovinske objekte, turisti ke aktivnosti i proizvode;

257

Uspostavljanje bazi nih standarda kvaliteta i njihova implementacija na

organizovan na in;

Stvaranje i implementacija sistema nagra ivanja radi prepoznavanja pojedinih

oznaka kvaliteta i standarda;

Kontrola izvršenja definisanih procedura;

Izdavanje vodi a/informativnog letka sertifikovane ponude.

b) Razvoj i podizanje kvaliteta turisti kog proizvoda

Uspostavljanje saradnje privatnog i javnog sektora u cilju koordiniranog

razvoja atraktivnih turisti kih proizvoda;

Uspostavljanje saradnje privatnog i javnog sektora u cilju diversifikacije i

specijalizacije turisti kih proizvoda, aktivnosti i usluga.

B. Uslovi tražnje

B.1 Razvoj turisti kog informativnog sistema

Konkurentnost svake destinacije, pa i Beograda, zavisi od pozicije koju zauzima u

svesti potroša a u odnosu na konkurenciju – pozicije na tržištu, odnosno od imidža koji

ta destinacija ima. Zbog toga je izuzetno važno posedovanje odgovaraju eg imidža koji

odražava pravo pozicioniranje destinacije u skladu sa njenim vrednostima i

karakteristikama. Turisti ke informacije (brošure, internet prezentacija, posteri,

razglednice, vodi i, itd.) moraju odražavati stvarno stanje turisti ke ponude i moraju biti

dostupne svim tržišnim segmentima kako bi se izgradio odgovaraju i imidž i podstakla

tražnja za Beogradom kao poželjnom turisti kom destinacijom.

a) Kreiranje odgovaraju eg pozicioniranja Beograda

Brendiranje (logo, pozicioni slogan, specifi nosti i prednosti u odnosu na

konkurenciju);

Promocija imidža Beograda na ciljnim tržištima (kreiranje imidža) u cilju

uspostavljanja odgovaraju e pozicije i diferenciranja u odnosu na konkurenciju.

258

b) Poboljšanje informacionog sistema

Štampani turisti ko informativni materijali treba da odražavaju imidž i

pozicioniranje na na in kojim se poboljšava percepcija klijenata o kvalitetu

ponude, proizvodima i aktivnostima;

Internet informacije treba da budu prezentovane na atraktivan na in, da

odražavaju imidž destinacije i da omogu e lak pristup svim potrebnim

podacima o turisti koj ponudi na više stranih jezika;

Sistem rezervacija: smeštajni kapaciteti, javni prevoz, restorani, kulturna i

zabavna doga anja.

Ukupan informacioni sistem treba ima kao osnovni cilj olakšavanje

funkcionisanja i poslovanja predstavnicima turizma Srbije (TOS, TOB,

turisti ka privreda) na klju nim emitivnim tržištima

c) Poboljšanje sadržaja i opreme u turisti kim informativnim centrima

Odgovaraju a lokacija turisti kih informativnih centara;

Jasno ozna avanje/putokazi kako do i do turisti kih informativnih centara;

Poboljšanje tehni ke i kadrovske opremljenosti turisti kih informativnih

centara;

Poboljšanje usluga (radno vreme, bolja snabdevenost turisti kim informativno-

propagandnim materijalom, više informacija, kupovina suvenira, besplatni

internet, itd.);

Pružanje više informacija o drugim destinacijama u Srbiji;

Registrovanje zahteva i prigovora turista.

C. Sektor podrške / ponude

C.1 Destinacijski menadžment

a) Osnivanje Destinacijske menadžment organizacije (DMO)

Formiranje DMO;

Odgovornost za koordinaciju destinacijske promocije i ukupnog marketinga;

Vo enje procesa planiranja i razvoja destinacije;

Objedinjavanje inicijativa za razvoj destinacije;

259

Omogu avanje realizacije prioriteta razvoja destinacije;

Delovanje u ulozi predstavnika turisti kog sektora u cilju podizanja svesti i

razumevanja javnog sektora i javnosti o društvenom i ekonomskom zna aju

turizma u Beogradu;

Identifikovanje i koordinacija uspostavljanja partnerstva u cilju ja anja

konkurentnosti Beograda kao turisti ke destinacije;

Koordinacija zadovoljenja potreba za obrazovanjem u turizmu (neformalno

obrazovanje);

Koordinacija pružanja komercijalnih usluga turistima (vizitorski centri);

Promocija usluga destinacijskih menadžment kompanija (DMC).

b) Osnivanje Destinacijskih menadžment kompanija (DMC)

Kompanije za upraljanje u turisti koj destinaciji (DMC – Groun hendleri) se

bave obezbe ivanjem lokalnih usluga za putnike u destinaciji u ime turisti kih

preduze a

Osnivanje DMC u okviru privatnog sektora;

Pružanje usluga organizovanja proizvoda, aktivnosti i usluga;

Formiranje paketa turisti kih usluga, izrada itinerera i druge destinacijske

usluge;

Saradnja i partnerstvo sa DMO.

C.2 Razvoj dodatne turisti ke ponude

a) Gastronomska ponuda

Diferenciranje gastronomske ponude;

Kreiranje, odnosno primena, specijalizovanih oznaka kojima se identifikuju

razli ita gastronomska iskustva (prema karakteristikama klijenata,

karakteristikama hrane i karakteristikama ambijenta / doživljaja);

Odgovaraju a prezentacija gastronomske ponude gostima (meniji na stranim

jezicima, pregledni i odgovaraju e dizajnirani, primerena veli ina porcija, na in

serviranja hrane i pi a, i sl.).

260

b) Trgovinska ponuda

Kreiranje podru ja u najužem centru grada za prodaju lokalnih proizvoda

turistima (rukotvorine, umetni ka dela, delikatesi, pi e);

Podsticaj otvaranju lokalnih zanatskih i umetni kih radionica koji bi stvarali

suvenire za prodaju turistima;

Uvo enje zelenih pijaca u turisti ku ponudu grada, prodaja pija nih proizvoda

jednom nedeljno na nekom od centralnih gradskih trgova.

c) Organizatori putovanja / putni ke agencije

Pove anje ponude usluga turistima u destinaciji

o mogu nost rezervacije smeštaja;

o informacije o destinaciji;

o informacije o aktivnostima koje se mogu unapred rezervisati;

o informacije o javnom prevozu, doga anjima itd.;

o organizovanje razgledanja grada, izleta u okolinu, višednevnih izleta itd.;

o organizovanje proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvode gradskih

odmora, poslovnog turizma i MICE, kružnih tura, specijalnih interesa,

nauti kog turizma i doga aja.

Pove anje kvaliteta usluga i estetike poslovnog prostora

D. Faktori proizvodnje

D.1 Dostupnost i pristup

a) Otvaranje alternativnih drumskih saobra ajnih pravaca

Izgradnja obilaznice oko Beograda;

Izgradnja mostova preko Save i Dunava;

Proširenje saobra ajnica u gradu / izgradnja novih saobra ajnica.

Infrastruktura «Velike peša ke zone»

b) Poboljšanje železni ke infrastrukture

Izmeštanje železni ke stanice iz centra grada;

Izmeštanje železni ke pruge iz centra grada (Savski amfiteatar, Kalemegdan);

261

Poboljšanje performansi Beovoza (red vožnje, kvalitet voznog parka).

c) Poboljšanje i stvaranje usluga i opreme u marinama

Izgradnja novih marina;

Ure enje postoje ih marina;

Pove anje kvaliteta usluga u marinama: gastronomska ponuda (restorani,

barovi), iznajmljivanje plovila, škole nautike, usluge popravke i održavanja

plovila, otvaranje banaka i menja nica, obezbe ivanje adekvatnog dosipanja

goriva, priklju aka za struju i vodu

d) Poboljšanje usluga aerodroma i vazdušnih veza

Poboljšanje povezanosti Beograda vazdušnim putem sa glavnim emitivnim

tržištima;

Stimulisanje niskobudžetnih i arter letova;

Iniciranje konverzije aerodroma u Batajnici u civilni aerodrom;

Poboljšanje kvaliteta usluga aerodroma „Nikola Tesla“.

e) Poboljšanje usluga javnog prevoza i povezanosti

Poboljšanje povezanosti aerodroma „Nikola Tesla“ i „Batajnica“ sa centrom

grada;

Poboljšanje kvaliteta javnog gradskog prevoza i sistema

ozna avanja/informisanja;

Poboljšanje povezanosti centralnih gradskih opština sa tzv. prigradskim

opštinama, posebno sa izletištima u ovim opštinama;

Uspostavljanje javnog re nog prevoza i njegove povezanosti sa postoje im

sistemom javnog prevoza;

Izgradnja metroa;

Poboljšanje kvaliteta taksi usluga.

D.2 Javne usluge

a) Poboljšanje ukupne ponude javnih usluga

Elektrosnabdevanje;

262

Vodosnabdevanje;

Otpadne vode, vrsti otpad i reciklaža;

Javna rasveta.

b) Koriš enje alternativnih izvora energije koji ne zaga uju okolinu

Solarna energija;

Geotermalna energija;

Energija dobijena preradom otpada.

c) Poboljšanje sistema prikupljanja otpada i uvo enje postrojenja za reciklažu

Sistem prikupljanja otpada, sa jasnim procedurama, vremenskim rasporedima i

odgovaraju im kontejnerima;

Uvo enje sistema prikupljanja otpada u razli itim kontejnerima;

Stvaranje postrojenja za reciklažu razli itih vrsta otpada (papir, staklo, biološki

otpad itd.).

d) Stvaranje sistema za kontrolu divljih deponija

e) Poboljšanje kanalizacionog sistema i sistema recikliranja

D.3 Uli ne informacije i sistem ozna avanja

a) Poboljšanje saobra ajne signalizacije za motorizovane turiste

b) Poboljšanje turisti ke signalizacije

c) Poboljšanje ozna avanja linija javnog gradskog saobra aja

Ozna avanje na stajalištima javnog prevoza (latinica i/ili engleski jezik);

Ozna avanje vozila javnog prevoza (broj linije, po etna i krajnja stanica);

Izrada mapa javnog prevoza.

d) Ozna avanje imena gradskih ulica i trgova

Postavljanje natpisa sa imenom ulica na svakoj raskrsnici;

Postavljanje natpisa i na latinici.

263

D.4 Programi edukacije i usavršavanja

a) Kreiranje odgovaraju ih programa edukacije i usavršavanja

Javni sektor (službe, policija, carina)

Smeštajni objekti;

Restorani;

Tehnike prodaje i komercijalizacije;

Komunikacione tehnike;

Nove mogu nosti preduzetni kog zapošljavanja (vodi i, animatori, itd.);

Strani jezici;

Upravljanje: ljudski resursi, finansije, marketing

Destinacijski menadžment

b) Saradnja sa turisti kim školama i fakultetima

Koordinacija kurseva i obrazovnih programa;

Kreiranje sadržaja kurseva i obrazovnih programa;

Prilago avanje sadržaja kurseva i obrazovnih programa potrebama turisti ke

privrede.

Kreiranje sistema ’’LLL’’ (LongLifeLearning) na dugoro noj osnovi

D.5 Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije itd.

a) O uvanje ambijentalnih celina

Osmišljavanje podru ja/celina gde se mogu uvesti peša ke zone sa zelenim

površinama i parkovima (ulazi i peša ke staze za posetu lokaciji, arhitektonske

barijere, informativni paneli, ukrasno osvetljenje, klupe, ograde, prodaja

suvenira, javni toaleti, itd.);

Poboljšanje i rehabilitacija beogradskih arhitektonskih vrednosti i stilova,

spomenika i drugih vrednosti koji ine autenti nost podru ja;

Definisanje okvira za o uvanje i poboljšavanje izgleda starih ku a, spomenika,

ulica i sl.;

264

Osmišljavanje peša kih itinerera kroz centar grada uklju uju i spomenike,

muzeje, fontane, pozorišta, gastronomske objekte, zone kupovine suvenira i

rukotvorina.

b) Poboljšavanje estetike privrednih i trgovinskih objekata

Regulacija okvira za izgradnju objekata – lokacijske dozvole sa jasnim

parametrima gradnje (gra evinski materijal, stil, ure enje spoljnog izgleda u

odre enom roku);

Kreiranje kriterijuma za izgled objekata (stil, dimenzije, boje, materijali, i sl.).

c) Poboljšanje estetike stambenih objekata

Ure enje ulaza, fasada i balkona;

Propisi o postavljanju klima ure aja.

d) Poboljšanje estetike javnih površina (parkovi, trgovi, ulice, kej, itd.)

e) Kreiranje programa za poboljšanje resursa i atrakcija

f) Kontrola i spre avanje bespravne gradnje

4.2. PROGRAMI KONKURENTNOSTI U ODNOSU NA OSNOVNE PROIZVODE

Poslovni turizam i MICE

265

Proizvod poslovnog turizma obuhvata individualna lica koja putuju u odre ene

destinacije iz profesionalnih razloga, dok MICE (Meetings, Incentives, Conferences,

Exhibitions) obuhvata organizovana putovanja iji su glavni motiv poslovni sastanci,

podsticajna putovanja i u eš e na sajmovima, izložbama, konferencijama i sl. MICE

proizvod ima blagu sezonalnost, a najintenzivniji je u periodima maj – jun i septembar –

oktobar. Najve i broj poslovnih putovanja traje do tri dana, ali mogu trajati i do nedelju

dana. Osnovu ponude u okviru proizvoda poslovnog turizma (MICE) ine

konferencijski centri, sajmovi i hoteli.

Treba posebno ista i specifi an zna aj incentive/podsticajnih/stimulativnih putovanja.

Koje poslednjih decenija dobijaju na zna aju kao oblik i vrsta turisti kih putovanja koja

sve više poprima obeležja prave industrije posebnih karakteristika i specifi nog na ina

organizovanja. Podsticajna putovanja spadaju u grupu poslovnih putovanja. Me utim,

dok je kod „regularnih poslovnih putovanja“ osnovni motiv obavljanje posla, ili

ostvarenje odre enog cilja vezanog za lukretivnu delatnost, dotle su podsticajna

putovanja nagrada za izuzetno zalaganje osoblja. Njihova specifi na namena, pa i

posebni zahtevi sa stanovišta sadržaja upu uju da se radi o složenim, kvalitetnim i

nadasve interesantnim putovanjima sa stanovišta uklju ivanja brojnih u esnika na strani

turisti ke ponude koji svoj interes nalaze u potrošnji ovih turista koja je i nekoliko puta

ve a od potrošnje „obi nih“ turista.

Potencijal proizvoda poslovnog turizma zasniva se na injenici da broj poslovnih gostiju

stalno raste. Tom rastu doprinosi globalizacija i uklju ivanje novih tržišta u interesnu

sferu velikih korporacija. Organizuje se sve ve i broj poslovnih susreta koji su

vremenski kra i i sa manjim brojem u esnika. Skra uje se i period ugovaranja

poslovnih doga aja. Sve je ve a ponuda poslovnih destinacija, što doprinosi

dinami nom konkurentskom okruženju.

Za rast poslovnog turizma u Beogradu od posebne su važnosti stabilizacija politi ke

situacije u zemlji, ubrzani ekonomski razvoj, pridruživanje i lanstvo Srbije u Evropskoj

uniji, kao i nau na, obrazovna, kulturna, umetni ka i sportska saradnja sa

inostranstvom.

266

Beograd je destinacija koja ima dugu tradiciju bavljenja poslovnim turizmom. Istorijski

posmatrano, iako je 1989. godine SFRJ bila u grupi od 25 vode ih turisti kih destinacija

sveta, u eš e Srbije u ostvarenom broju no enja stranih turista iznosilo je svega 3%, od

ega se najve i broj odnosio na Beograd zahvaljuju i poslovnom i kongresnom turizmu.

S tim u vezi, moglo bi se konstatovati i da je Beograd u to vreme bio pozicioniran na

me unarodnom turiti kom tržištu kao MICE destinacija. Nakon turbulentnih

devedesetih godina, od 2000. godine broj no enja stranih turista u Beogradu stalno

raste, ali i dalje u strukturi inostranih gostiju preovla uju (64%) oni koji dolaze iz

poslovnih razloga.

Konkurentski nedostaci proizvoda

Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima

A) Turisti ke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji zadovoljavaju neophodan nivo kvaliteta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Smeštajni kapaciteti ne nude dodatne usluge za proizvod poslovnog turizma (poslovni centri, internet veze, i sl.)

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nedostatak saradnje izme u hotela i profesionalnih organizatora kongresa (agencija)

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nizak nivo diversifikacije i specijalizacije turisti kih proizvoda, aktivnosti i usluga

A.2. Turisti ki sistem kvaliteta C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

B) Uslovi tražnje Nedostatak imidža i pozicioniranja B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema Nedostatak specifi nih informacija vezanih za aktivnosti proizvoda poslovnog turizma

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

C) Sektor podrške Nedovoljan broj specijalizovanih PCO (profesionalnih organizatora kongresa) i DMC (destinacijskih menadžment kompanija)

C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedovoljna organizacija i promocija postoje ih doga aja na me unarodnom tržištu (npr. beogradski sajam)

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedostatak specifi nih paketa za promociju proizvoda poslovnog turizma

C.1. Destinacijski menadžment

Nedostatak dopunskih aktivnosti i usluga za poslovni turizam i MICE

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

D) Faktori proizvodnje Dostupnost drumskim putem je limitirana zbog lošeg kvaliteta saobra ajnica

D.1 Dostupnost i pristup

Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog nedovoljne povezanosti sa najvažnijim emitivnim tržištima (destinacije, broj letova)

D.1 Dostupnost i pristup

Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, voz, tramvaj, taxi)

D.1 Dostupnost i pristup

267

Beograd kao glavni grad, pored toga što je administrativni, privredni, kulturni i

obrazovni centar Republike Srbije, poseduje i odgovaraju u resursnu osnovu za

proizvod poslovnog turizma, koju ine dobra saobra ajna povezanost, kongresni centri i

dvorane, sajmište, veliki broj hotela sa odgovaraju im salama za organizovanje

skupova, profesionalni organizatori kongresa i ostalih poslovnih (MICE) putovanja.

Beograd ve sada ima potencijal za globalnu promociju proizvoda poslovnog turizma

(MICE). Posebno zna ajna su tržišta: Nema ke, Italije, Velike Britanije, Francuske,

Austrije, Rusije, SAD, kao i susednih zemalja i zemalja bivše SFRJ.

Konkurentska strategija

Ja anje Kongresnog biroa Beograda, funkcionalno, organizaciono i kadrovski;

Uspostavljanje partnerstva u razvoju MICE i poslovnog tuirzma i intenziviranje

ulaska na me unarodno MICE tržište;

Profesionalno oblikovanje proizvoda MICE i poslovnog turizma, sa

konkurentnom infrastrukturom, smeštajnim kapacitetima i paketima aktivnosti;

Obnova i modernizacija Centra Sava i drugih samostalnih i integrisanih

kongresnih kapaciteta;

Rekonstrukcija, revitalizacija i repozicioniranje Beogradskog sajma;

Rekonstrukcija postoje ih i izgradnja novih hotela najviše kategorije, uz

dovo enje me unarodnih hotelskih lanaca;

Uklju ivanje u internacionalna MICE udruženja, portale i magazine;

Osmišljena promocija i distribucija proizvoda MICE i poslovnog turizma s

naglaskom na prednosti i specifi nosti Beograda kao MICE/poslovne

destinacije

268

Gradski odmori

Proizvod gradskih odmora zasniva se na kratkim posetama gradovima, a glavni motivi

ovih putovanja su istorijsko nasle e, kultura, šoping, doga aji, gastronomija i zabava.

Gradski odmori traju obi no od jednog do etiri dana, nemaju sezonski karakter i vrlo

su elasti ni u odnosu na cenu.

Proizvod gradski odmori je jedan od proizvoda sa najve om globalnom aktivnoš u i

visokim dugoro nim potencijalom. O potencijalu ovog proizvoda govore trendovi na

strani turisti ke tražnje, pre svega trend provo enja više kratkih odmora u odnosu na

jedan tradicionalni duži odmor, odnosno pove anje broja putovanja radi odmora. Ovom

trendu doprinosi i pove anje broja destinacija gradskih odmora, kao i porast broja letova

niskobudžetnih kompanija koje povezuju ove destinacije.

Beograd ima izuzetne potencijale za razvoj proizvoda gradskih odmora. Uz relativno

mala ulaganja može se zapo eti sa tržišnim prilago avanjem ovog proizvoda zahtevima

tražnje, uz neophodno ja anje promotivnih aktivnosti.

Posebno zna ajna tržišta za razvoj proizvoda gradski odmori u Beogradu su tržišta:

Nema ke, Velike Britanije, Italije, Španije i Francuske, koja su ujedno i najve a

emitivna tržišta za ovaj proizvod i pokrivaju dve tre ine ukupnih putovanja radi

gradskih odmora.

269

Konkurentski nedostaci proizvoda

Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima

A) Turisti ke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji zadovoljavaju standarde kvaliteta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nedostatak strateških smernica i investicija za poboljšanje kvaliteta smeštajnih kapaciteta za proizvod gradskih odmora

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Smeštajni kapaciteti ne nude dodatne usluge za proizvod gradskih odmora

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nedostatak saradnje i udruživanja izme uhotelskog sektora i turisti kih agencija

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nedovoljan broj smeštajnih kapaciteta pruža mogu nost rezervisanja putem interneta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nizak nivo procedura za kontrolu kvaliteta smeštajnih objekta

A.2. Turisit ki sistem kvaliteta

Nizak nivo diverzifikacije i specijalizacije turisti kih aktivnosti i usluga

A.2. Turisit ki sistem kvaliteta

B) Uslovi tražnje Nedostatak imidža i pozicioniranja B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema Nedostatak specifi nih informacija vezanih za aktivnosti proizvoda gradskih odmora

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

C) Sektor podrške Nedostatak specijalizovanih DMC kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvod gradskih odmora

C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedostatak specifi nih paketa za promociju proizvoda gradskih odmora

C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nepostojanje City Card C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedostaci u organizaciji i promociji internacionalno važnih doga aja

C.1. Destinacijski menadžment

Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za prodaju suvenira, rukotvorina i sl.

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

D) Faktori proizvodnje Dostupnost drumskim putem je limitirana zbog lošeg kvaliteta saobra ajnica

D.1. Dostupnost i pristup

Dostupnost železnicom je limitirana zbog lošeg stanja infrastrukture i nedovoljne povezanosti

D.1. Dostupnost i pristup

Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog nedovoljne povezanosti sa najvažnijim emitivnim tržištima (destinacije, broj letova) i malog broja letova niskobudžetnih avio kompanija

D.1. Dostupnost i pristup

Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, voz, tramvaj, taxi)

D.1. Dostupnost i pristup

Nedostatak sistema javnog prevoza za turiste D.1. Dostupnost i pristupNedostatak sistema saobra ajnog i turisti kog ozna avanja

D.3. Uli ne informacije i sistem ozna avanja

Nedostatak specijalizovanih vodi a za proizvod gradskih odmora

D.4. Programi edukacije i usavršavanja

Nizak nivo performansi sistema za poboljšanje urbane estetike i zaštitu i o uvanje gradskog nasle a

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

270

Nedovoljno koriš eni kulturni resursi u turisti kesvrhe

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Nizak kvalitet sistema za zaštitu, o uvanje i održavanje kulturnih i prirodnih resursa

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Konkurentska strategija

Profesionalizacija Kongresnog biroa

Privla enje niskobudžetnih avio kompanija;

Brza rekonstrukcija i revitalizacija postoje ih hotela;

Privla enje stranih hotelskih lanaca;

Izgradnje gradskih hotela sa 3* i 4*;

Uklju ivanje smeštajnih kapaciteta u me unarodne rezervacione sisteme;

Intenziviranje procesa identifikovanja i podrške organizatorima putovanja u

zemlji i inostranstvu koji organuzuju kratke odmore u gradovima;

Plan turisti kog strukturiranja Beograda, posebno užih gradskih i peša kih

zona;

Povezivanje svih u esnika u pružanju usluga proizvoda gradskog odmora;

Izrada plana paketa i itinerera Beograda (program posebnih turiti kih itinerera

sa stanicama kod svake gradske turisti ke atrakcije);

Izdavanje City Card;

Plan organizovanog redovnog razgledanja Beograda (turisti ki autobusi za

razgledanje sa vodi ima ili audio zapisima);

Poboljšanje kvaliteta usluga gradskog prevoza;

Unapre enje saobra ajne, turisti ke i uli ne signalizacije;

Poja ana promocija Beograda kao city break destinacije;

Plan direktnog marketinga Beograda kao city break destinacije;

Edukacija specijalizovanih vodi a za proizvod gradskog odmora;

Edukacija pružalaca usluga proizvoda gradskog odmora.

271

Kružne ture

Kružne ture se odnose na odmore koji uklju uju dolazak turista autobusom ili avionom,

re e vozom ili automobilom, i nakon toga turisti zapo inju turu, obi no sa odre enom

temom. Dve osnovne vrste ovog proizvoda su kružne ture koje obuhvataju više zemalja,

odnosno destinacija u njima, i kružne ture unutar jedne zemlje odnosno destinacije.

Kružne ture obi no traju od najmanje tri dana pa naviše.

Imaju i u vidu male infrastrukturne promene koje su potrebne za proizvod kružnih tura,

kao i veliku bazu potencijalnih korisnika, ovaj proizvod predstavlja veliki razvojni

potencijal. Beograd se ve nalazi u ponudi kružnih tura koje uklju uju destinacije

regionalnih programa kružnih tura po gradovima Jugoisto ne Evrope. Tako e,

organizovane ture unutar Srbije koje su u ponudi stranim turistima vezane su za

Beograd.

Proizvod kružnih tura je pre svega namenjen tržištu Evrope, posebno Velike Britanije,

Nema ke, Francuske, Italije, Austrije, ali i udaljenim trištima (SAD, Kina, Japan, Hong

Kong) sa kojih turisti prilikom posete Evropi žele da posete više destinacija tokom

jednog putovanja.

272

Konkurentski nedostaci proizvoda

Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima

A) Turisti ke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji zadovoljavaju standarde kvaliteta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nedostatak saradnje i udruživanja izme uhotelskog sektora i drugih sektora u turizmu

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

B) Uslovi tražnje Nizak nivo informisanosti o potencijalu Beograda za uklju ivanje u regionalne kružne ture

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

Nedostatak imidža i pozicioniranja B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema Nedostatak odgovaraju e promocije regionalnih kružnih tura, u saradnji sa partnerima iz zemlje i regiona

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

C) Sektor podrške Nedostatak organizovanja, menadžmenta, pakovanja i komercijalizacije proizvoda

C.1. Destinacijski menadžment

Nizak nivo upotrebe lokalnih atrakcija u turisti kesvrhe

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedostatak specijalizovanih DMC kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvod kružnih tura

C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za prodaju suvenira, rukotvorina i sl.

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

D) Faktori proizvodnje Dostupnost drumskim putem je limitirana zbog lošeg kvaliteta saobra ajnica

D.1. Dostupnost i pristup

Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog nedovoljne povezanosti sa najvažnijim emitivnim tržištima (destinacije, broj letova) i malog broja letova niskobudžetnih avio kompanija

D.1. Dostupnost i pristup

Nedostatak sistema saobra ajnog i turisti kog ozna avanja

D.3. Uli ne informacije i sistem ozna avanja

Nedovoljno koriš eni kulturni i prirodni resursi u turisti ke svrhe

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Konkurentska strategija

Uspostavljanje partnerstva na podru ju razvoja, promocije i komercijalizacije

proizvoda kružnih tura;

Podrška i stimulisanje jednog broja receptivnih organizatora putovanja koji bi

preuzeli odgovornost za pakovanje i komercijalizaciju atraktivnih tura na nivou

Srbije i regiona u koje bi bio uklju en Beograd;

Ubrzanje obnove i izgradnja novih hotela;

Ubrzanje rehabilitacije i izgradnje saobra ajnica;

Razvoj projekata signalizacije (drumska, uli na, turisti ka);

273

Uvo enje standarda higijenskog održavanja u objektima turisti ke

infrastrukture pored saobra ajnica i pored turisti kih atrakcija;

Stimulisanje otvaranja trgovina lokalnim proizvodima i suvenirima.

Doga aji

Doga aji su aktivnosti ograni enog trajanja koje se uobi ajeno ponavljaju svake godine

u odre eno vreme. Doga aji su specifi an proizvod jer se održavaju u odre enim

vremenskim okvirima, imaju jak uticaj na formiranje imidža o destinaciji i poseduju

autonomnu snagu privla enja turista.

Doga aji koji najviše uti u na imidž i reputaciju destinacije su tzv. mega doga aji koji

su veliki, me unarodni doga aji. Me utim, nisu svi doga aji koji igraju ulogu u uspehu

destinacije veliki i me unarodno važni.

Doga aji koji mogu doprineti konkurentosti turisti ke destinacije su:

Kulturne proslave (festivali, karnevali, verske manifestacije, parade, itd);

Umetnost i zabava (koncerti, izložbe, ceremonije dodele nagrada);

Ekonomija i trgovina (sajmovi, berze, izlaganja, sastanci, konferencije,

promocije);

Sportska takmi enja;

274

Obrazovanje i nauka (seminari, radionice, kongresi);

Rekreacija (igre i sport radi zabave);

Politika i država (inauguracije, investicione i druge konferencije, VIP posete);

Privatni doga aji (svadbe, moma ke ve eri, godišnjice).

Beogad je ve doma in velikog broja manifestacija internacionalnog (FEST, BITEF,

BEMUS, Maraton, Karneval brodova, Dani Evropske baštine, Beer Fest), nacionalnog

(Ulica otvorenog srca i dr.) i lokalnog (brojne manifestacije u prigradskim opštinama)

zna aja.

Beograd treba da maksimalno razvije efekte postoje ih me unarodno relevantnih

doga aja, ali i da uz odgovaraju i profesionalni menadžment kreira i druge

me unarodno atraktivne doga aje, uklju uju i i mega doga aje.

Konkurentski nedostaci proizvoda

Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima

A) Turisti ke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji zadovoljavaju standarde kvaliteta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nedostatak saradnje izme u smeštajnog sektora i organizatora doga aja i specijalizovanih organizatora putovanja

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

B) Uslovi tražnje Nizak stepen informisanosti na stranim tržištima o doga ajima u Beogradu

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

Nedostatak imidža i pozicioniranja B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema Turisti ka tražnja bazirana na doma em tržištu B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

C) Sektor podrške Nedostatak specijalizovanih DMC kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvod doga aja

C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nizak nivo aktivnosti organizatora ponude vezane za proizvod doga aja

C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedostatak efikasnih standarda menadžmenta proizvoda doga aja

C.1. Destinacijski menadžment

Doga aji nisu dovoljno iskoriš eni u turisti kesvrhe, nedostaju strateške smernice za njihovu promociju i dalji razvoj

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za prodaju suvenira, rukotvorina i sl.

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

D) Faktori proizvodnje Dostupnost vazdušnim putem je limitirana zbog nedovoljne povezanosti sa najvažnijim emitivnim tržištima (destinacije, broj letova) i malog broja letova niskobudžetnih avio kompanija

D.1. Dostupnost i pristup

275

Nizak nivo kvaliteta javnog transporta za vreme održavanja doga aja(autobus, voz, tramvaj, taxi)

D.1. Dostupnost i pristup

Nedostatak sistema javnog prevoza za turiste D.1. Dostupnost i pristupNedostatak privremenog ozna avanja za vreme održavanja doga aja

D.3. Uli ne informacije i sistem ozna avanja

Nedostatak zaštite kulturnih i prirodnih resursa za vreme održavanja doga aja

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Konkurentska strategija

Profesionalizacija Kongresnog biroa

Formiranje partnerstva javnog i privatnog sektora za razvoj i promociju

doga aja u Beogradu;

Podrška formiranju kompanija za organizaciju, menadžment i komercijalizaciju

doga aja;

Maksimizacija efekata postoje ih internacionalno relevantnih doga aja;

Osmišljavanje novih internacionalno atraktivnh doga aja;

Organizacija edukacije za menadžment doga aja;

Kreiranje privremenog sistema ozna avanja (signalizacija) specifi no

namenjenog doga ajima;

Poboljšanje pristupa i dostupnosti;

Stalna održiva zaštita kulturnih i prirodnih resursa za vreme održavanja

doga aja;

Obezbe ivanje odgovaraju e infrastrukture i parking prostora.

276

Specijalni interesi

Proizvod specijalnih interesa je sastavljen od velikog broja tržišnih niša. Odnosi se na

aktivnosti koje se obi no odvijaju u neobi nom, egzoti nom ili udaljenom okruženju i

vezan je za visok nivo u eš a turista u aktivnostima specijalnih interesa. Pri tome turisti

o ekuju doživljaj koji je u vezi sa sferom njihovih specijalnih interesovanja.

Postoji sve ve a tražnja za proizvodima specijalnih interesa, što dovodi do pove anja

broja destinacija i broja tržišnih niša u okviru ovog proizvoda. Proizvodi posebnih

interesovanja su sve eš e u ponudi organizatora putovanja. Aktivnosti proizvoda

specijalni interesi se esto vezuju za druge turisti ke proizvode.

Što se ti e specijalnih interesa u Beogradu, aktivnosti se uglavnom zasnivaju na

istorijskom i kulturnom nasle u, umetnosti, gastronomiji.

Najvažnija tržišta za proizvod specijalnih inetresa su: Nema ka, Velika Britanija,

Francuska, Holandija, Italija.

277

Konkurentski nedostaci proizvoda

Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima

A) Turisti ke kompanije i rivalitet Nedovoljno smeštajnih kapaciteta koji zadovoljavaju standarde kvaliteta

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

Nedostatak saradnje i udruživanja izme usmeštajnog sektora i specijalzovanih turisti kih agencija

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

B) Uslovi tražnje Nedostatak imidža i pozicioniranja u vezi sa proizvodom specijalnih interesovanja za doma u i inostranu tražnju

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

Nedostatak specifi nih informacija vezanih uz aktivnosti i usluge specijalnih interesovanja

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

Turisti ka tražnja se zasniva na doma em tržištu B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

C) Sektor podrške Nedostatak diversifikacije i specijalizacije ponude, aktivnosti i usluga proizvoda specijalnih interesovanja

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedostatak specijalizovanih DMC kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvod specijalnih interesovanja

C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedostatak organizacije, menadžmenta, pakovanja i komercijalizacije proizvoda

C.1. Destinacijski menadžment

Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za prodaju lokalnih suvenira, rukotvorina i sl.

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

D) Faktori proizvodnje Nizak nivo kvaliteta javnog transporta (autobus, voz, tramvaj, taxi)

D.1. Dostupnost i pristup

Nedostatak specijalizovanih vodi a za proizvod specijalnih interesa

D.4. Programi edukacije i usavršavanja

Nedovoljno koriš eni kulturni i prirodni resursi u turisti ke svrhe za razvoj prozvoda specijalnih interesa

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Nizak nivo zaštite, o uvanja i održavanja kulturnih i prirodnih resursa

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Konkurentska strategija

Koordinacija razvoja i komercijalizacije proizvoda specijalnih interesa,

posebno imaju i u vidu da dosadašnje asocijacije odre enog proizvoda i brojni

individualni organizatori deluju pojedina no i rascepkano bez zajedni kog

napora za ozbiljnom komercijalizacijom;

Identifikacija i stvaranje jedinstvene baze podataka organizatora aktivnosti i

ponude na polju specijalnih interesa;

Kreiranje baze podataka najvažnijih stranih organizatora putovanja vezanih za

specijalna interesovanja;

278

Intenziviranje komunikacije proizvoda specijalnih interesa putem globalnih

internet portala;

Podrška i finansijska stimulacija privatne inicijative;

Program uklju ivanja nau nih i stru nih radnika i institucija u oblikovanje

ponude i prezentaciju aktivnosti specijalnih interesovanja;

Oblikovanje posebnog sistema kvaliteta na podru ju proizvoda specijalnih

interesa;

Programi edukacije specijalizovanih vodi a.

Nautika

Osnovni segmenti proizvoda nautika su:

Individualna plovidba vlasnika brodova (mali brodovi za 2-4 osobe);

arter plovidba, koja podrazumeva iznajmljivanje brodova i jedrilica (mali i

srednji brodovi za 4-12 osoba);

Kružna putovanja rekama, koja obuhvataju organizovane pakete putovanja

(ve i i veliki brodovi za 20-300 osoba).

Najve i deo tržišta odnosi se na kružna putovanja rekama koja sadrže višednevna

putovanja kroz više zemalja (naj eš e od 7 do 21 dana). Specifi nost re nog krstarenja

je da se tokom dana plovi, a no u se zaustavlja na pristaništima u unapred odre enim

destinacijama. Potencijal proizvoda se zasniva na injenici da stalno raste broj turista na

re nim krstarenjima, kao i da je Dunav najpopularnija reka za ovaj oblik turizma.

279

Turisti koji dolaze u okviru proizvoda nautika u ve ini slu ajeva žele i odre ene

dodatne aktivnosti, kao što su obilasci sa vodi ima, poseta kulturnim i istorijskim

atrakcijama, specijalni interesi, gastronomija i zabava.

Za individualne korisnike važno je postojanje kvalitetne infrastrukture (marine,

benzinske stanice, privezišta i pristaništa). Za tržište artera, pored infrastrukture, važno

je postojanje arter kompanija, dok je za tržište kružnih tura rekama važno postojanje

uske saradnje sa specijalizovanim operatorima koji u estvuju u uklju ivanju destinacije

u ponudu.

Konkurentski nedostaci proizvoda

Identifikovani nedostaci Veza sa opštim konkurentskim programima

A) Turisti ke kompanije i rivalitet Nedostatak smeštajnih kapaciteta u blizini reka, za smeštaj nauti kih turista

A.1. Poboljšanje i razvoj sistema smeštaja

B) Uslovi tražnje Nedostatak imidža i pozicioniranja u vezi sa proizvodom nautike za doma u i inostranu tražnju

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

Neodstatak specifi nih informacija vezanih uz aktivnosti i usluge nauti kog turizma

B.2. Razvoj turisti kog informativnog sistema

C) Sektor podrške Nedostatak specijalizovanih DMC kao organizatora proizvoda, aktivnosti i paketa za proizvod nautike

C.1. Destinacijski menadžment C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

Nedostatak proizvoda nauti kog turizma za individualne turiste

C.1. Destinacijski menadžment

Nedovoljan broj specijalizovanih trgovina za prodaju lokalnih suvenira, rukotvorina i sl.

C.2. Razvoj dodatne turisti ke ponude

D) Faktori proizvodnje Limitirana dostupnost i nedostatak marina i privezišta

D.1. Dostupnost i pristup

Nedostatak re ne infrastrukture za razvoj proizvoda nautike

D.1. Dostupnost i pristup

Nedostatak razvijenog re nog transporta putnika D.1. Dostupnost i pristup Nedostatak sistema ozna avanja D.3. Uli ne informacije i sistem ozna avanja Nedovoljno koriš eni kulturni i prirodni resursi u turisti ke svrhe za razvoj prozvoda nautike

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

Nizak nivo zaštite, o uvanja i održavanja kulturnih i prirodnih resursa

D.5. Gradski planovi koji se odnose na okolinu, estetiku, atrakcije, itd.

U Beogradu se iz godine u godinu pove ava broj stranih turista koji dolaze brodovima

krstare i Dunavom. Nažalost, s obzirom da turisti nemaju no enje u hotelima ve na

brodovima, ovi turisti se statisti ki ne evidentiraju u okviru broja dolazaka i no enja

turista. Individualna plovidba još uvek nije dovoljno razvijena, prvenstveno zbog

neodgovaraju e infrastrukture, dok arter plovidba još nije zaživela.

280

Konkurentska strategija

Izgradnja makar jedne marine sa svim neophodnim prate im servisnim

sadržajima

Pove anje kvaliteta usluga koje se pružaju gostima Beograda koji krstare

Dunavom;

Izgradnja nauti kog centra na Dunavu i marina na Savi i Dunavu;

Uspostavljanje plovidbene infrastrukture;

Razvoj standarda izgradnje, zaštite životne sredine i kvaliteta usluga u

objektima nauti kog turizma;

Oblikovanje i promocija komplementarnih aktivnosti (doga aji, atrakcije i sl.);

Umrežavanje sa proizvodom gradskih odmora.

281

5. PLAN MARKETINŠKOG POZICIONIRANJA BEOGRADA KAO TURISTI KE DESTINACIJE

5.1. CILJEVI MARKETING PLANA

Strateški marketing plan turizma grada Beograda ini osnovu za donošenje odluka u

okviru celokupnog marketing sistema. Ciljevi strateškog marketing plana su definisani u

odnosu na osnove razvoja turizma Beograda i Republike Srbije i time predstavljaju

dodatnu podršku realizovanju klju nih postavki razvoja. Operativnim i posebno

definisanim godišnjim planovima uobli avaju se konkretne veli ine vezane za pojedine

od ciljeva marketing plana. Njima se ustanovljava na in delovanja konkretnih

marketing akcija i njihovog kontuiranog izvo enja. Shodno osnovnim postavkama

strategije, ciljevi marketing plana su ustanovljeni za slede ih deset godina. Imaju i u

vidu da je elasti nost jedna od klju nih karakteristika marketing ciljeva, podrazumeva

se da su definisani ciljevi podložni promenama u skladu sa bitnim karakteristikama

razvoja turizma Srbije.

Klju ni ciljevi marketing aktivnosti mogu biti odre eni na slede i na in:

1. Pozicionirati Beograd kao turisti ku destinaciju na inostranom kao i na

doma em tržištu;

2. Bitno pove ati broj inostranih kao i doma ih gostiju uz odgovaraju e pove anje

obima prodaje u svim delovima tursti kog biznisa i

3. Uspostaviti i operacionalizovati sistem upravljanja razvojem turizma posebno

marketing aktivnosti na nivou Beograda u skladu sa odgovaraju im promenama

na nivou Srbije kao turisti ke destinacije.

Pozicionirati Beograd kao turisti ku destinaciju na inostranom kao i na doma em

tržištu

Beograd nema uobli en imidž kao turisti ka destinacija. Jedan od bitnih razloga za

takvo stanje je i injenica da ni Srbija nema imidž turisti ke zemlje. Razlozi koji su

uslovili takvo stanje su dobro poznati i ne treba ih na ovom mestu posebno obrazlagati.

Bitna osnova pozicioniranja Beograda kao turisti ke destinacije treba da bude težnja ka

282

pove anju u eš a indukovanog imidža destinacije u odnosu na organski imidž.

Odnosno, promocija Beograda treba da ima znatno ve i uticaj na formiranje predstave o

Beogradu kao turisti koj destinaciji, posebno na me unarodnom tržištu, u pore enju sa

ostalim oblicima uticaja (formiranje predstave o Beogradu kroz inostrane medije i

sli no). To treba da bude jedan od glavnih podciljeva u okviru navedenog klju nog

cilja marketing aktivnosti Beograda kao turisti ke destinacije.

Bitno pove ati broj inostranih kao i doma ih gostiju uz odgovaraju e pove anje

obima prodaje

Ovaj cilj se može posti i razvojem postoje ih i uvo enjem novih oblika proizvoda u

skladu sa definisanim osnovnim vrstama turisti kih proizvoda Beograda kao turisti ke

destinacije. Ovakav pristup treba da prati i odgovaraju e koriš enje promocije kao

instrumenta marketing miksa kako Beograda tako i Srbije kao turisti kih destinacija.

Uspostaviti i operacionalizovati sistem upravljanja razvojem turizma posebno

marketing aktivnosti na nivou Beograda u skladu sa odgovaraju im promenama u

okviru Srbije

Sadašnji sistem upravljanja razvojem turizma kao i marketing aktivnostima ne

predstavlja podsticajni faktor razvoja turizma. Osnovni razlog je nedovoljna saradnja,

uskla enost i sinhronizovanje aktivnosti izme u javnog i privatnog sektora. To se

posebno odnosi na mogu nost aktivnog u eš a turisti ke i komplementarne privrede u

upravljanju organizacijama koje se bave marketing aktivnostima. Promene, s tim u vezi,

zakonske i ostale, mogu se smatrati bitnim preduslovom za pozicioniranje Beograda kao

turisti ke destinacije na inostranom i doma em tržištu kao i za bitno pove anje broja

inostranih kao i doma ih gostiju uz odgovaraju e pove anje obima prodaje.

5.2. POZICIONIRANJE BEOGRADA KAO TURISTI KE DESTINACIJE

Pozicija turisti ke destinacije na tržištu podrazumeva na in opažanja destinacije od

strane potencijalnih i aktuelnih posetilaca/turista u vezi sa iskustvima (i koristima) koje

obezbe uje destinacija u odnosu na konkurentske destinacije. Opažanje, koje uti e na

283

poziciju destinacije, može biti zasnovano na pojedinim karakteristikama imidža

destinacije ili na ukupnom imidžu.

Potroša evo vi enje destinacije je pod uticajem imidža destinacije, koji proizlazi iz

identiteta destinacije i marketing strategija lokalnih u esnika. Pozicioniranje destinacije

u glavama turista je pod uticajem spoljnih stimulansa (mediji, mišljenje uticajnih ljudi,

usmena propaganda, itd.). Turisti ki poslenici treba da navode potroša e ka

jedinstvenom imidžu, uti u i na njihovu motivaciju, uklju enost, edukaciju i stavove.

Ovaj imidž mora biti u saglasju sa proizvodnim miksom destinacije, tako da se može

primeniti na razli ite tržišne segmente. Sa svoje strane, sadašnji i potencijalni turisti

mogu da uti u na razvoj proizvoda kroz potragu za informacijama, procenjivanje

razli itih proizvoda i destinacijskih iskustava, izražavanje svojih mišljenja i ocene posle

procesa koriš enja proizvoda i usluga. U sredini ovog beskrajnog kruga slika i

doživljaja nalaze se destinacije sa svojim resursima, lokalnim u esnicima (lokalna

zajednica i javni/privatni poslenici) i drugim u esnicima van destinacije (investitori,

organizatori putovanja, saobra ajna preduze a itd.), koji svojim strategijama i

politikama podržavaju razvoj i upravljanje proizvodnog miksa destinacije.

Konkurentsko su eljavanje na tržištu je usredsre eno na ‘srca i duše’ potencijalnih

gostiju, što predstavlja i relevantnu osnovu za uspeh na tržištu. U suštini, ime grada

funkcioniše kao brend/osnova za pozicioniranje iako se njime ne mora upravlja na

osnovu konceptualnih osnova za brendiranje turisti ke destinacije. Brendiranje gradova

je prvenstveno sjedinjeno sa ekonomski fundiranom težnjom za što pozitivnijim

pozicioniranjem u okviru veoma konkuretnog tržišta turisti kih destinacija. injenica je

da svi razvijeni gradovi sveta imaju razvijenu strategiju brenda.

Konkretna pozicija destinacije na tržištu služi kao osnova za diferenciranje u odnosu na

konkurentske turisti ke destinacije. Osim funkcije razlikovanja, pozicija, odnosno brend

destinacije treba da posluži i kao obeležje koje e svim u esnicima pomo i da se osete

delom celine, odnosno kao osnova za identifikaciju, prepoznavanje, kontinuitet i

zajedništvo. S druge strane, pozicioniranje i brendiranje turisti kih destinacija, služi i za

uspostavljanje veze izme u imidža destinacije i samoocenjivanja (imidža) turista.

284

Krajnja odluka turiste zasniva se na o ekivanom paketu koristi koje se o ekuju od

iskustva/potrošnje u destinaciji. Ova o ekivanja su rezultat formiranog imidža. Zbog

toga, kad je imidž destinacije pravilno kreiran, on može uvesti destinaciju u svest

putnika/turista. Imidž destinacije se može izgraditi i na indukovanom i na organskom

nivou.

Na indukovanom nivou na percepciju potroša a o destinaciji uti u komercijalno

oglašavanje, promocija, “usmena propaganda”, netražene poruke, potraga za

informacijama itd. Na organskom nivou, tj. kada potroša kupi i iskusi proizvod

destinacije i proceni osobine proizvoda i o ekivane koristi (percepcija imidža) u odnosu

na stvarne osobine (percepcija identiteta), marketing mora delovati na proces isporuke

proizvoda i upravljati imidžom proizvoda na licu mesta.

Kao dodatak odnosu izme u percepcije potroša a i njegove želje za kupovinom, važno

je tako e analizirati identitet destinacije i njegove efekte na imidž proizvoda. Dalje,

treba analizirati koliki doprinos svaki u esnik u turisti koj ponudi daje ovom imidžu i

kako se ovaj doprinos može kanalisati u pravcu jedinstvenog pozicioniranja proizvoda.

Potrebne su obe strane nov i a kako bi se razvile efektivne i efikasne strategije

promocije.

Osnove za pozicioniranje bazirane su na setu klju nih vrednosti, istraženih i ure enih od

strane svih u esnika u lancu vrednosti. Pošto je teško izdvojiti turisti ku percepciju od

ostalih postoje ih percepcija o jednoj zemlji i/ili gradu, posebno glavnom, potrebno je

da se veliki broj javnih i privatnih organizacija uklju i u proces dogovaranja o klju nim

vrednostima. Na ovaj na in, trgovina, investitori pa ak i politi ke poruke pomažu i

ja aju turisti ke poruke plasirane kroz ukupnost oblika promocije, daju i im snažniji

kredibilitet.

Rezultati radionice, održane u okviru izrade ove Strategije, ukazuju, na osnovu

odgovora u esnika, na slede i set koji bi mogao poslužiti kao jedna od osnova za

definisanje pozicije Beograda na turisti kom tržištu, posebno me unarodnom:

grad sa bogatom kulturom, tradicijom, nasle em i najraznovrsnijom ponudom

na izuzetnoj lokaciji, grad zabave, poslovni, kongresni centar, nauti ki, sportski

centar, grad na rekama;

285

spoj specifi ne tradicije, moderne i nadasve zabavne strane balkanske

metropole, spoj civilizacija, jedinstvo razli itosti, raskrsnica dva sveta, dva

vi enja, dva doživljaja;

autenti an, otvoren, srda an i gostoljubiv, boemski grad sa dušom, grad

umetnika;

jedinstven po geografskom položaju, grad budu nosti, nedovoljno otkriven.

Strategijom razvoja turizma Republike Srbije definisane su osnove za pristup

pozicioniranju Beograda kao turisti ke destinacije. U okviru tog pristupa, za

pozicioniranje Beograda uzete su u obzir slede e karakteristike:

Glavne koristi:

Grad koji živi

Komunikacije

Biti "u trendu"

Biti otkriven

Diferenciranje:

Raskrsnica - putevi, kultura, poslovi i životni stil

Imidž:

Zabava

Poslovnost

Kosmopolitizam

Uz svoju poziciju, veli inu i opšte karakteristike Beograd kao regionalni centar u svojoj

urbanoj strukturi ima dobru atrakcijsku osnovu i kosmopolitski duh koji se može na

kreativan na in ponuditi globalnom tržištu. Spajanjem tih injenica sa navedenim

opštim karakteristikama Beograda, bitnim za proces pozicioniranja, došlo se do

zaklju ka da bi se glavna ideja pod kojom bi Beograd, kao glavni glad i klaster u okviru

Srbije kao turisti ke destinacije, trebalo komercijalizovati i promovisati, mogla

oblikovati kroz centralni identitet Beograda kao turisti ke destinacije oko pojmova:

zavodljiv i uzbudljiv, grad dobrih vibracija.

286

Materijalizacijom pojma Beograda kroz proizvod, li nost i simbol, Strategijom razvoja

turizma Srbije je definisan i prošireni identitet Beograda kao glavnog grada i klastera:

Beograd kao proizvod

Mesto susreta

Zabava

Kultura

Uklju uje sva ula

Sportski orijentisan

Beograd kao ”osoba”

Popularan

Kreativan

Slobodan

Senzualan

"Otka en"

Beograd kao simbol

Dunav

Sava

Kalemegdan

Avala

Košutnjak

Knez Mihailova

Sistemskom razradom prednosti koje ima Beograd, u Strategiji razvoja turizma Srbije je

uobli en i sistem vrednosti koji može biti osnova za komuniciranje prema svetu:

Funkcionalne prednosti

Saobra ajno vorište

Infrastruktura

Informacija

Razli itost izbora

287

Emocionalne prednosti

Pun života

Nema dosade

Ljudske komunikacije

Poseban

Prednosti samoizražavanja

Okružen ljudima

Obrazovan

Dopadljiv

Svojeglav

Sportist

Pozicioniranje gradova, posebno glavnih gradova država, je veoma složeno ukoliko ne

postoji jasna pozicija, odnosno imidž zemlje kao celine. Shodno tome, pozicioniranje

Beograda kao turisti ke destinacije prevashodno zavisi od pozicije i imidža Srbije na

me unarodnom turisti kom tržištu. S druge strane, imidž Srbije kao turisti ke

destinacije zavisi od ukupnog imidža Srbije kao zemlje.

Treba imati u vidu, tako e, postojanje tzv. heksagon brenda grada koji prema S.

Anholtu ine:

ugled (bitan doprinos grada svetskoj kulturi, nauci ili na inima upravljanja

gradom);

karakteristike samog grada (atraktivnosti, klima, stepen zadovoljstva boravkom

u gradu i putovanjem u okolinu grada);

puls (preovla uju i životni stil u gradu);

preduslovi (osnovni sadržaji grada, nivo javnih objekata i institucija);

ljudi (komunikativnost, stepen otvorenosti prema gostima);

potencijali (ekonomske mogu nosti koje grad može ponuditi).

Istraživanjem mišljenja potencijalnih izvora tražnje u odnosu na delove heksagona

brenda grada mogu no je definisati mesto Beograda u odnosu na konkurentske

288

turisti ke destinacije i odrediti sadržaj marketingških aktivnosti koje je potrebno

sprovesti u cilju pozicioniranja Beograda kao turisti ke destinacije.

5.3. MARKETING PLAN PROIZVODA DESTINACIJE BEOGRAD

5.3.1. Poslovni turizam i MICE

5.3.1.1. Osnovne pretpostavke

- Hoteli visoke kategorije

- Kongresni kapaciteti (kngresni centri, sale)

- Kongresni biro Beograda

- Pove anje broja poslovnih skupova

- Produžetak boravka poslovnih gostiju

5.3.1.2. Ciljna tržišta

- Zemlje EU, Rusija i SAD

- Balkanske zemlje

- Strani rezidenti u Srbiji

- Srbija

5.3.1.3. Ciljne grupe

- Korporativni poslovni gosti

- Strukovna i poslovna udruženja

- Individualni poslovni gosti

- Vlade, državne agencije, regionalne i globalne agencije

5.3.1.4. Tržišna komunikacija

- Oglašavanje

- Publikacije

- Promotivni paketi

- Internet prezentacija Kongresnog biroa

- Katalozi MICE ponude

- Specijalizovani sajmovi MICE turizma

- Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara

- Dostavljanje informacija medijima

289

- Studijske posete organizatora kongresa i ostalih MICE aktivnosti

- Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muzi kim

spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu)

- Foto i video materijali

- Baza podataka

- Promocija prodaje

5.3.1.5. Kanali prodaje

- Kongresni biro Beograda i Srbije

- Meeting planeri

- Specijalizovane agencije

- Hotelski lanci i avio kompanije

- Direktan marketing (telemarketing, mailing, e-mailing)

- Internet prezentacije kongresnh biroa Beograda i Srbije

- Portali agencija

- Internet prezentacije destinacije i preduze a

IPI World Congress and 57th General Assembly (14-17 July 2008)

From 14-17 June 2008, over 300 politicians, experts, academics and leading members of the world’s media community convened in Belgrade for the IPI World Congress and 57th General Assembly, where they discussed current issues related to the challenges facing South East Europe and the world, as well as topics dealing with press freedom and the communications industry.

Official Congress Website: www.ipibelgrade.com (includes photos and videos of the Congress)

Resolutions Passed by the 57th IPI General Assembly

Congress Programme Including Videos of the Congress Sessions

IPI Free Media Pioneer 2008

IPI Watch List

New IPI Chairman & Board Members

Internet prezentacija IPI, http://www.freemedia.at/cms/ipi/

290

5.3.2. Gradski odmor

5.3.2.1. Osnovne pretpostavke

- Dostupnost svim vidovima saobra aja

- Povezanost low cost letovima

- Hoteli srednje i više kategorije

- Istorija, kultura, gastronomija, zabava

- Tematizovanje zona u gradu – skup doživljaja i iskustava

- Dobar odnos vrednosti za novac

5.3.2.2. Ciljna tržišta

- Zemlje EU

- Rusija

- Balkanske zemlje

- Srbija

5.3.2.3. Ciljne grupe

- Mla e osobe (15-25 godina)

- Mla i parovi bez dece

- Stariji parovi kojima su deca odrasla

- Grupe prijatelja

5.3.2.4. Tržišna komunikacija

- Oglašavanje

- Publikacije / brošure

- Promotivni paketi

- Internet prezentacije

- Štampani vodi i

- Sajmovi turizma

- Studijska putovanja novinara

- Dostavljanje informacija medijima

- Foto i video materijali

291

- Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muzi kim

spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu)

- Baza podataka

- Unapre enje prodaje

- Suveniri

5.3.2.5. Kanali prodaje

- Organizatori putovanja

- Putni ke agencije

- Low cost avio kompanije

- Direktni marketing

- Globalni rezervacioni sistemi

- Portali organizatora putovanja

- Internet prezentacije destinacije i turisti kih preduze a

Brošura “Nouvelles Frontieres”, Francuska, 2006

5.3.3. Kružne ture

5.3.3.1. Osnovne pretpostavke

- Marketinško povezivanje i postavljanje Beograda u regionalne ture

- Regionalni itinereri i itinereri u Srbiji koji uklju uju Beograd

- Turisti ke atrakcija / mikrolokaliteti poseta za ture

- Dostupnost vazdušnim i drumskim saobra ajem

292

- Smeštajni objekti kapaciteta preko 50 ležaja

- Organizacija odgovaraju e saobra ajne infrastrukture (rute, parkirališta za

autobuse i sl.)

5.3.3.2. Ciljna tržišta

- Zemlje EU

- Rusija

- SAD i zemlje dalekog istoka

- Balkanske zemlje

5.3.3.3. Ciljne grupe

- Stariji parovi bez dece

- Mla i parovi bez dece

- Grupe

- Individualni gosti (penzioneri)

5.3.3.4. Tržišna komunikacija

- Oglašavanje

- Publikacije

- Promotivni paketi

- Internet prezentacije

- Katalozi ponude kružnih putovanja

- Sajmovi turizma

- Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara

- Foto i video materijali

- Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muzi kim

spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu)

- Baza podataka

- Promocija prodaje

5.3.3.5. Kanali prodaje

- Organizatori putovanja

- Turisti ke agencije

- Auto-moto udruženja

293

- Direktan marketing (telemarkting, mailing, e-mailing)

- Portali organizatora putovanja i agencija

- Internet prezentacije destinacije

Brošura “Terre Entière”, Francuska, 2008

5.3.4. Doga aji

5.3.4.1. Osnovne pretpostavke

- Marketinška profesionalizacija upravljanja doga ajima

- Profesionalno osmišljavanje, pakovanje i komercijalizacija doga aja

- Povezivanje sa drugim turisti kim proizvodima Beograda

5.3.4.2. Ciljna tržišta

- Zemlje EU

- Balkanske zemlje

- Srbija

- Strani rezidenti u Srbiji

5.3.4.3. Ciljne grupe

- Individualni gosti

- Grupe

- Parovi bez dece

- Stariji parovi

294

5.3.4.4. Tržišna komunikacija

- Oglašavanje

- Publikacije

- Promotivni paketi

- Internet prezentacije

- Brošure – kalendari doga aja

- Specijalizovani sajmovi turizma

- Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara

- Foto i video materijali

- Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muzi kim

spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu)

- Baza podataka

- Promocija prodaje

5.3.4.5. Kanali prodaje

- Organizatori putovanja

- Specijalizovane agencije

- Udruženja

- Direktan marketing (telemarketing, mailing, e-mailing)

- Internet prezentacije me unarodnih udruženja festivala i doga aja

- Portali agencija

- Intenet prezentacije doga aja

295

Brošura „CGTT Voyages“, Francuska, 2008

5.3.5. Specijalni interesi

5.3.5.1. Osnovne pretpostavke

- Formiranje paketa postoje ih proizvoda specijalnih interesa

- Osmišljavanje, formiranje i promocija paketa novih proizvoda posebnih

interesovanja

- Povezivanje sa me unarodnim udruženjima

- Povezivanje sa drugim turisti kim proizvodima Beograda

296

5.3.5.2. Ciljna tržišta

- Zemlje EU

- Balkanske zemlje

- Srbija

- Strani rezidenti u Srbiji

5.3.5.3. Ciljne grupe

- Individualni gosti

- Grupe

- Parovi

5.3.5.4. Tržišna komunikacija

- Oglašavanje

- Publikacije

- Promotivni paketi

- Internet prezentacija

- Katalozi ponude turizma specijalnih iteresa

- Specijalizovani sajmovi turizma

- Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara

- Foto i video materijali

- Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muzi kim

spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu)

- Baza podataka

- Promocija prodaje

5.3.5.5. Kanali prodaje

- Specijalizovani organizatori putovanja

- Specijalizovane agencije

- Udruženja i klubovi specijalnih interesa

- Direktan marketing (mailing, e-mailing)

- Portali specijalizovanih organizatora putovanja i agencija

- Internet prezentacije destinacije

297

5.3.6. Nautika

5.3.6.1. Osnovne pretpostavke

- Pristaništa i marine

- Marketinški pristup komercijalizaciji i promociji tri segmenta proizvoda:

krstarenja, arteri i marine

- Povezivanje sa specijalizovanim agencijama i organizatorima putovanja

- Kreiranje sekundarnih motiva proizvoda nautike

5.3.6.2. Ciljna tržišta

- Podunavske zemlje

- Ostale zemlje EU

- SAD

- Balkanske zemlje

- Srbija

- Strani rezidenti u Srbiji

5.3.6.3. Ciljne grupe

- Stariji bra ni parovi

- Mla i bra ni parovi, s decom i bez dece

- Grupe prijatelja

- Individualni gosti

5.3.6.4. Tržišna komunikacija

- Oglašavanje

- Publikacije

- Promotivni paketi

- Internet prezentacije

- Katalog proizvoda nautike

- Specijalizovani sajmovi turizma

- Promotivne kampanje u medijima i studijske posete novinara

- Foto i video materijali

- Filmska i TV produkcija (beogradski ambijenti u filmovima, muzi kim

spotovima, tv emisijama, posebno u inostranstvu)

298

- Baza podataka

- Promocija prodaje

5.3.6.5. Kanali prodaje

- Specijalizovani organizatori putovanja

- arter agencije

- Udruženja

- Direktni marketing

- Portali organizatora putovanja i agencija

- Internet prezentacije destinacije

- Internet prezentacije udruženja

Brošura „Biblische Reisen“, Nema ka, 2006

299

6. PLAN INVESTIRANJA U SEKTOR TURIZMA

6.1. STRATEŠKI ZNA AJ ULAGANJA U INFRASTRUKTURU KAO PRETPOSTAVKA RAZVOJA TURIZMA

Donositi odluke o strateškim investicijama je izuzetno složen proces. Kao osnova za

donošenje odluke treba da stoje veoma ozbiljne cost-benefit analize koje na razli ite

na ine opravdavaju ili opovrgavaju ulaganje odnosno investiciju. I što je investicija

ve a, to bi analiza koja joj prethodi trebalo da bude detaljnija i sveobuhvatnija. Ova

konstatacija se posebno odnosi na investicije na saobra ajnom tržištu, bilo da se radi o

ponudi mobilnih kapaciteta ili infrastrukture. Iz relevantne literature je poznato da se

ponuda na transportnom tržištu odlikuje zna ajnim specifi nostima. Na ovom mestu

emo se usmeriti na specifi nosti ponude sa aspekta infrastrukture, koja se definiše od

strane države u okviru dokumenta koji se po pravilu zove Strategija razvoja

saobra ajne mreže. Takav dugoro ni dokument Republika Srbija još uvek nema kao

usvojeni strateški dokument.

Politika razvoja saobra ajne mreže determinisana je obimom i „intenzivnoš u“

investicija u saobra ajnu delatnost, dugim rokovima gradnje saobra ajnica, dugim

vekom eksploatacije infrastrukture i visokim fiksnim troškovima koji optere uju

normalan povra aj investicije na uložena sredstva (kao što je to uobi ajeno u nekoj

drugoj delatnosti). Ulaganje u saobra ajnu infrastrukturu zato se tretira kao strateško

opredeljenje svake zemlje/regije/grada, jer to ulaganje ima multiplikatorske efekte na

razvoj privrede u celini, na primer tako što usmerava privredu ka efikasnijim vidovima

transporta, što ima posledicu smanjivanje u eš a transportnih troškova u ceni finalnih

proizvoda (a ovo dovodi do porasta konkurentnosti privrede, itd). Ulaganja u

infrastrukturu su posebno bitna za oblast turizma jer se time zna ajno olakšava

dostupnost odre enoj destinaciji (uz naravno o ekivano snižavanje cena transportnih

usluga). Zato, uopšte, nije svejedno gde se ulaže u saobra ajnu infrastrukturu, šta su

prioriteti, da li su ta ulaganja deo Evropske transnacionalne mreže ili ne, i, posebno, da

li postoji konsenzus unutar zemlje/grada po tom pitanju.

300

Nesporno, prethodnih nekoliko godina u Srbiji je dosta sredstava uloženo u saobra ajnu

infrastrukturu. To je bilo strateško opredeljenje svih vlada od 2000. godine. Zna aj

razvoja i revitalizacije saobra ajne mreže sa stanovišta uticaja na razvoj ekonomije

jedne zemlje nije potrebno posebno naglašavati. Na primer, kada su Portugalija i Gr ka

pre dvadeset i više godina ušle u EU one su imale mali broj modernih auto-puteva i

najslabiju ekonomiju u pore enju sa bilo kojom tadašnjom lanicom EU. U

me uvremenu, i jedna i druga zemlja su zna ajno ulagale u drumsku infrastrukturu, uz

veliku pomo od strane EU, što je omogu ilo veoma brz razvoj cele privrede,

modernizaciju i veliko pove anje životnog standarda stanovništva i posebno razvoj

turizma.

Kao što smo to identifikovali u okviru prvog dela ove Strategije, Srbija i njen glavni

grad su uklju eni u evropske saobra ajne tokove i stoga je sasvim jasno da nije

svrsishodno da samostalno odre ujemo prioritete pa da za to naknadno tražimo

evropsku verifikaciju, ve bi naš plan razvoja saobra ajne mreže (tj. gradnja nove mreže

i/ili revitalizacija postoje e) trebalo da bude uskla en sa Evropskom saobra ajnom

politikom. Stoga veoma raduje injenica da je formiranjem nove Vlade Srbije

uspostavljen i Nacionalni savet za infrastrukturu, na ijem je elu predsednik države i u

ijem radu u estvuju svi relevantni ministri ili državni sekretari.

Osnovni zadatak ovog tela je da koordinira rad razli itih ustanova koje se bave

razvojem infrastrukture i da donosi strateške prioritete koji se ti u ulaganja u

infrastrukturu u narednom periodu. Rad ovog tela i brzina sprovo enja njegovih odluka

e tangirati svaki deo srpske privrede ali i unapre enja kvaliteta života ljudi. Svakako,

svako ulaganje u saobra ajnu i svaku drugu infrastrukturu ima pozitivan

multiplikatorski efekat na dolazak novih, posebno greenfield investicija u Srbiju, što je

posebno bitno za oblast tercijalnih delatnosti u koje spada i turizam.

Tako e, veoma raduje injenica da je ove godine u javnu raspravu ušao i dokument pod

nazivom Strategija razvoja trgovine Srbije40, kojim se tako e predvi a formiranje

odre enog saveta koji bi se na strateškom nivou bavio razvojem trgova ke aktivnosti na

40 Dokument Strategija razvoja trgovine Srbije, koju je uradio tim sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu je mogu e prona i na internet prezentaciji Ministarstva za trgovinu i usluge Vlade Republike Srbije.

301

teritoriji Srbije, što je generalno dobro za sve potroša e i posebno za potroša e sa

izvorno turisti kim motivima dolaska u Srbiju i Beograd. Po etkom godine je stavljena

na javnu raspravu Strategija razvoja Grada Beograda41. Ovaj dokument je trasirao

klju ne pravce razvoja Beograda i «otvorio put» za izradu strateških dokumenata

Beograda u domenu turizma (što je sadržano u ovoj Studiji) i trgovine42. Strateškim

dokumentom iz domena trgovine je tako e predvi eno da se oformi posebna Komisija

za razvoj trgovine Beograda, koja bi se bavila strateškim pitanjima, odnosno

planiranjem i implementacijom svih aktivnosti razvoja trgovine koje su predvi ene

predlogom studije.

Po prvi put posle mnogo godina može se re i da je Srbija, a samim time i Beograd,

po eo ozbiljno i planski da se bavi investicijama u infrastrukturu i druge prate e

delatnosti koje e imati širi zna aj za razvoj svake druge aktivnosti i posebno turizma.

Rezultati rada Nacionalnog saveta za infrastrukturu se ve vide – odlu eno je da Srbija

ide u kompletiranje drumskog i železni kog Koridora X, izgradnju autoputa Beograd -

južni Jadran i unapre enje mreže regionalnih puteva. Ovo su klju ni projekti na kojima

e država raditi u narednih osam godina.

Nacionalnim planom izgradnje putne i železni ke infrastrukture predvi eno je da u

2011. godini imamo pun profil autoputa duž Koridora X, dve godine kasnije bi e

završen i železni ki koridor, a 2015. i autoput od Beograda do granice sa Crnom

Gorom. Vlada Srbije u prioritete ubraja i izgradnju i modernizaciju regionalnih pravaca:

završetak autoputa Kragujevac - Bato ina do 2010. godine, a do 2012. poluatoputa

Kikinda - Ada - Novi Sad - Sremska Mitrovica - Šabac - Loznica, zatim poluatoput

Požarevac - Ku evo - Majdanpek - Negotin i autoput Pan evo - Vršac. Ovi regionalni

pravci košta e oko 715 miliona evra.

Prioritet broj jedan koji je definisan na Nacionalnom savetu za infrastrukturu je

najvažniji putni, evropski verifikovan pravac kroz Srbiju. Prema preliminarnim

ra unicama za južnu deonicu Koridora X od Leskovca do Preševa potrebno je 620

miliona evra, a isto toliko i za deonicu od Niša do Dimitrovgrada. Leva traka od

41 Pogledati na www.beograd.rs 42 Radna verzija Strategija razvoja trgovine Beograda nalazi se na interenet rezentacija Grada,

www.beograd.rs

302

Horgoša do Novog Sada košta e okvirno oko 150 miliona evra, i u toku je izrada

kona ne kalkulacije troškova za ovu saobra ajnicu. Za obilaznicu oko Beograda valjalo

bi obezbediti još 195 miliona evra. Prema procenama, troškovi završetka obilaznice oko

glavnog grada mogli bi da iznose 310 miliona evra, a ve je obezbe en kredit u iznosu

od 115 miliona evra za deo od Batajnice do Dobanovaca.

Za drumski Koridor X predvi eni izvori finansiranja bi trebalo da budu krediti Svetske

banke u iznosu od 400 miliona evra, Evropske investicione banke od 500 miliona,

Evropske banke za obnovu i razvoj od 150 miliona evra, Helenik plan, odnosno

donacija Gr ke od 100 miliona i privatizacioni prihodi u iznosu od 435 miliona evra.

Vlada Srbije planira, tako e, modernizaciju i rekonstrukciju pruge na železni kom

Koridoru X. Cilj je da se pove a brzina, što podrazumeva elektrifikaciju i izgradnju

drugog koloseka na pojedinim deonicama. Taj posao bi koštao 1,7 milijardi evra, ali

procena je da u narednom etvorogodišnjem periodu zbog nedostatka projektne

dokumentacije može da se izvede oko 65 odsto planiranih radova, što zna i iznos od 1,1

milijarde evra.

Kada taj deo posla bude završen, vozovi bi na Koridoru saobra ali brzinom od 160

kilometara na as, osim na delu od Niša do Preševa i Niša do Dimitrovgrada, gde bi se

mogla razviti brzina od 120 kilometara na as. Osim kredita i novca iz budžeta, Srbija u

ovom poslu ra una i na pretpristupne fondove EU. S tim u vezi treba dodati i to da sama

Železnica Srbije planira da investira 221 milion EUR u nabavku 25 novih

elektromotornih kompozicija (EBRD za te namene daje 100 miliona EUR zajma) ime

e biti unapre en putni ki saobra aj. I za robni železni ki saobra aj se planiraju

investicije u nabavku 770 novih vagona (vrednost posla 57 miliona EUR, a kredit je

dala EBRD). Oko jedne tre ine ovih modernih etvoroosovinskih vagona je ve stiglo

ili treba da stigne do kraja godine u Srbiju.

Dakle, planski razvoj svake infrastrukturne (fiksne i mobilne) i posebno saobra ajne

delatnosti, kao i strateške aktivnosti na kvalitetnijem razvoju trgovine, uz obavezno

pove anje konkurencije su klju ne aktivnosti svih nivoa vlasti u Srbiji i Beogradu. To

su svakako odli ne pretpostavke za unapre enje svih privrednih aktivnosti i posebno

turizma.

303

U analizi problema turizma Srbije43 i Beograda44 se posebno isti u problemi koji se

jednim širim terminom mogu nazvati dostupnost i pristup. Ta nije, u okviru analize

konkurentskih nedostataka Beograda kao turisti ke destinacije veoma važno (na žalost

negativno) mesto su zauzeli problemi vezani za nedovoljan razvoj saobra ajne

delatnosti, skoro svih domena komunalne infrastrukture, ali i dosadašnji neplanski

razvoj trgovine na teritoriji grada Beograda. Stoga e na narednim stranama biti

predložene mere i aktivnosti koje je neohodno preduzeti na polju šireg privredno-

infrastrukturnog delovanja na podsticanje receptivnog turizma Beograda kao turisti ke

destinacije.

Naravno, u predlogu projekata smo poprili no bili limitirani odre enim injenicama i

to:

1) u Beogradu nije još uvek oformljeno neko posebno telo koje bi donosilo

strateške odluke i planove za proširenje kapaciteta infrastrukture za narednih 5-

15 godina i

2) s obzirom na nepostojanje rešenja u zvani nim planovima izuzev u

Urbanisti kom planu iz 2003. godine, nismo želeli da iznosimo neutemeljene

procene o tome da broju potrebnih mostova ili davanju prednosti lakom metrou

u odnosu na klasi ni, itd.

Metodologija rada na Strategiji podrazumeva uvažavanje svih kvalitetnih razmišljanja

datih u mnogim drugim dokumentima, ali i da se na bazi ekspertskih procena sugerišu

odre ene investicije. Kako nema ozbiljne studije na temu potrebe za odre enim brojem

mostova, mi te projekte nismo identifikovali, što s druge strane ne zna i da novi

mostovi ne trebaju gradu. Naprotiv, i naša procena je da Beograd ima hroni an problem

sa mostovima i generalno zagušenoš u saobra ajne infrastrukture. Ipak, ta ne procene

gde bi trebalo da se grade novi mostovi, kakvi bi trebalo da budu, da li je definitivno

bolji laki metro ili teški podzemni metro ostavi emo za neke specifi nije studije koje se

po pravilu nazivaju studije izvodljivosti (za svaki projekat pojedina no).

43 Studija Strategija razvoja turizma Srbije, koja je ra ena 2005-2006 godine. Ova strategija je zvani no usvojen dokument Vlade Srbije.

44 U okviru prvog izveštaja ove Studije.

304

6.2. PREDLOG INVESTICIONOG ULAGANJA U SAOBRA AJNU I DRUGU TEHNI KO – KOMUNALNU INFRASTRUKTURU SA CILJEM RAZVOJA PRIVREDE I UNAPRE ENJA TURIZMA BEOGRADA

Predlaganje ovih investicija je bazirano na osnovama ranije pobrojanih strateških

dokumenata/aktivnosti državnih organa i institucija: Nacionalni savet za infrastrukturu,

Vlada Republike Srbije, Uprava grada Beograda, Urbanisti ki plan Beograda, Strategija

razvoja grada Beograda, Strategije trgovine Srbije i Strategija trgovine Beograda.

Naravno, kako je ovo strateški a ne master dokument, predlog investicija koji sledi nije

preterano detaljan i mogu i se odre eni nedostaci (naro ito na polju pouzdanih iznosa

planiranih investicija – negde e iznos investicije i nedostojati zbog nemogu nosti da

napravimo kvalitetnu procenu).

No, ocena je da predlogom investicione strategije, koja je pored prethodno pobrojanih

dokumenata i rezultat timskog rada eksperata na ovom projektu, obuhva en najve i deo

strateških investicionih projekata koji e biti odli na podloga za mnogo ja i razvoj

turizma Beograda u narednom periodu.

Prema karakteru svi projekti e biti grupisani u tri grupe:

1) predlog investicija u saobra ajnu infrastrukturu,

2) predlog investicija u drugu tehni ko-komunalnu infrastrukturu i

3) predlog investicija u razvoj trgova ke mreže (razli itog tipa objekata).

Tako e, za sve projekte e biti identifikovan izvor ulaganja, odnosno potencijalni

investitor: državna sredstva, privatne investicije ili ulaganja na principima privatnog i

javnog partnerstva.

Naravno, investiciona strategija koja se daje u narednim tabelama se odnosi samo na

teritoriju grada Beograda (17 opština), što je obaveza prema Naru iocu Studije. Ipak,

sasvim je logi no pretpostaviti da se neki strateški infrastrukturni projekti „ne mogu

izvu i iz konteksta”, jer je infrastruktura jedne zemlje nedeljiva. To nadalje zna i da je

npr. nelogi no o ekivati da sama obilaznica oko Beograda zna ajno doprinese razvoju

turizma ove destinacije, ako se prethodno ne poboljša opšta dostupnost gradu, ta nije

ako se ne završi bar severni krak Koridora X. Svi projekti e biti dati tabelarno, pri

305

emu e posebno biti istaknut naziv i potencijalni investitor projekta, cilj (na in uticaja

na unapre enje turizma Beograda), okvirna vrednost (ta na ili pretpostavljena vrednost

investicije) i stepen prioriteta u realizaciji projekta. Za sve projekte e biti dato kratko

obrazloženje a za neke projekte e biti date i odre ene ilustracije, gde takva mogu nost

postoji.45

1. OBILAZNICA OKO BEOGRADA

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje

vidove turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarnaprojekcija)

Stepenprioriteta

(I stepen – 2010. godina, II stepen

2012-2013.godina, III

stepen 2015. godina)

Kompletiranje obilaznice oko Beograda – investicija grada

Beograda, Republike Srbije, po potrebi inostrani krediti

Izmeštanje teretnog saobra aja iz centra grada i generalno bolja dostupnost

BeograduKoridorom X

okvirno 200 miliona EUR

I stepen prioriteta

45 U skladu sa odgovaraju im planskim dokumentima koji predstavljaju osnovni izvor podataka, kao III stepen prioriteta je uzeta 2015. godina, nezavisno od injenice da ova Strategija ima vremesnki horizont do 2018. godine

306

Slika 1. Obilaznica oko Beograda kao deo završetka drumskog Koridora X kroz Srbiju

Obilaznica oko Beograda ini prstenastu saobra ajnicu koja je prakti no obilazni

autoput od Batajnice preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog potoka do

Bubanj potoka, sa koridorom preko Vin e i novim mostom na Dunavu za vezu sa

me unarodnim putem E-70 preko Pan eva i Vršca za Rumuniju. Ova saobra ajnica e

me usobno povezati sve me unarodne i magistralne putne pravce koji se slivaju u

Beograd sa severozapadne, zapadne, jugozapadne, južne i severoisto ne strane, što e

omogu iti rastere enje gradske mreže od tranzitnog, naro ito teretnog saobra aja, kao i

neposredniju distribuciju izvorno-ciljnog saobra aja.

Prva deonica (poluautoput) je još ranije završena (Dobanovci - Ostružnica). Deonica

(sektor 4) na relaciji Ostružnica-Orlova a (od mosta na Savi do Ibarske magistrale) je

puštena u saobra aj 10. novembra 2008. godine, ime su se stekli uslovi za delimi no

307

rastere enje mosta Gazela, posebno onog dela saobra aja koji ide dalje Ibarskom

magistralom.

2. UNUTRAŠNJI MAGISTRALNI POLUPRSTEN (UMP)

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove

turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarna projekcija)

Stepenprioriteta(I stepen –

2010. godina, II stepen 2012-2013. godina,

III stepen 2015. godina)

Budžet grada Beograda, zajam EBRD (za most na

Adi), drugi zajmovi

Pove anjedostupnostiBeograda:

alternativnopovezivanje delova

grada obodnim poluprstenom, uz

najvažniji efekat koji se odnosi na

izmeštanje saobra aja iz centra Beograda

okvirno 700 miliona – 1,2 mlrd. EUR

(samo za most na Savi oko 220 miliona EUR)

II stepen prioriteta

Slika 2. Delovi trase UMP

Unutar kontinualno izgra enog gradskog podru ja, predvi eno je formiranje

unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) oko centralne zone koju ine staro jezgro

Beograda, budu i centar u Savskom amfiteatru, stari i novi centar na Novom Beogradu i

staro jezgro Zemuna. Trasa ovog poteza, sa podru ja Novog Beograda od magistralnog

pravca T6, pruža e se novom ulicom južno od železni ke pruge, prelazi Savu u zoni

nizvodnog špica Ade Ciganlije, ulazi u pravac Bulevara vojvode Miši a, odakle po

prolasku senja ke padine u zoni "Rasadnika" ulazi u tunel i tunelskom deonicom ide do

308

stare Autokomande, odakle se novom trasom južne saobra ajnice pruža do nove petlje

"Šumice" na postoje em autoputu. Od petlje "Šumice" ovaj pravac se usmerava na

sever, ka Pan eva kom mostu, i to koridorima Ulica Gr i a Milenka, Pop-Stojanovom,

Trš anskom i Severnim bulevarom. Ovim potezom stvori e se uslovi alternativnog

me usobnog povezivanja delova grada obodom centralnog podru ja ime e se

centralno podru je zaštiti od lokalnog tranzitnog saobra aja.

Slika 3. Budu i izgled novog mosta preko Ade kao deo UMP

3. SPOLJNA MAGISTRALNA TANGENTA (SMT)

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove

turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarna projekcija)

Stepenprioriteta(I stepen –

2010. godina, II stepen 2012-2013. godina,

III stepen 2015. godina)

Budžet grada Beograda, komercijalni zajmovi

Pove anjedostupnosti

Beograda: izmeštanje robnog saobra aja od gradskog autoputa do Pan eva kog mosta

?III stepen prioriteta

Saobra ajnica koja ima zadatak da zaštiti staro jezgro Beograda od teretnog saobra aja

je pravac koji ini isto na deonica spoljne magistralne tangente (SMT), na delu od

postoje eg gradskog autoputa (Velikog mokrog luga) do Rospi- uprije, odakle se ovaj

pravac novom Dunavskom ulicom kroz podru je Ade Huje povezuje sa Pan eva kim

mostom. Na ovom potezu u zoni Ade Huje nazna en je koridor novog mosta za

309

prelazak na levu obalu Dunava odakle ovaj koridor prolazi kroz podru je Pan eva kog

rita i ide na sever gde se povezuje sa novoplaniranim koridorom severne tangente.

Na južnom podru ju grada izgradnjom i rekonstrukcijom pojedinih delova uli ne mreže

formira e se južna deonica SMT koja povezuje Ibarsku magistralu sa gradskim

autoputem u voru "Lasta".

Slika 4. Planirani razvoj osnovne uli ne mreže Beograda do 2021. godine46

Tabela 1. Plan gradnje i rekonstrukcije primarne putne i uli ne mreže na podru ju Generalnog plana Beograda

Rangsaobra ajnice

Dužina (km)

Planirano za izgradnju

(km)

Planirano za rekonstrukciju

(km)

Ukupno za izgradnju/rekon-

strukciju (km)

gradski autoput 32,2 - - - obilazni autoput 53,4 30,6 - 30,6 magistrale 233,3 50,2 22,0 72,2 ulice I reda 212,4 21,6 50,4 72,0 ulice II reda 275,1 29,1 2,6 31,7 koridori 56,6 - - - UKUPNO 863,0 131,5 75,0 206,5

46 Generalni urbanisti ki plan grada Beograda iz 2003 godine.

310

4. IZGRADNJA METROA

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove

turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarna projekcija)

Stepenprioriteta(I stepen -

2010. godina, II stepen 2012-2013. godina,

III stepen 2015. godina)

Budžet grada Beograda, komercijalni zajmovi,

javno-privatnopartnerstvo

Pove anje efikasnosti javnog gradskog

prevoza

410 miliona EUR (inicijalno samo prva linija

u uslovima LŠM)

I stepen prioriteta

Može se konstatovati da na nau nom ali i politi kom planu još uvek nije definitivno

odlu eno šta je pogodnije za Beograd, laki šinski metro ili klasi an podzemni metro.

ini se da je prethodna gradska uprava bila bliža prvom rešenju (LŠM), pre svega zbog

brzine dolaska do prve linije, ali naravno i zbog niže cene gradnje, dok je sadašnja

gradska uprava bliža rešenju koje je osnova metro sistema u svim zna ajnijim

evropskim prestonicama – klasi nom odnosno 'teškom' metrou.

Kao posebne pogodnosti LŠM isti u se postepena adaptacija postoje eg tramvaja uz

mogu nost pune integracije postoje eg šinskog sistema i mogu nost nadogradnje do

klasi nog metroa kada se za tim ukaže potreba. Generalnim planom predvi eno je da se

formiraju tri linije lakog metroa: 1) Ustani ka ulica - centar grada – Tvorni ka (projekat

I stepena prioriteta) 2) Banovo brdo - Prokop - Pravni fakultet (projekat II stepena

prioriteta) i 3) Banovo brdo - Ada Ciganlija - Novi Beograd (projekat III stepena

prioriteta).

311

5. ZAVRŠETAK ŽELEZNI KE STANICE PROKOP I IZMEŠTANJE POSTOJE E ŽELEZNI KE STANICE NA NOVU LOKACIJU

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove

turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarna projekcija)

Stepenprioriteta(I stepen –

2010. godina, II stepen 2012-2013. godina,

III stepen 2015. godina)

Rupublika Srbija, grad Beograda, Železnica

Srbije, javno-privatno partnerstvo

Unapre enjedostupnosti Beograda

železnicom: pove anje efikasnosti

javnog gradskog prevoza

200 miliona EUR (samo

vrednostzavršetkaProkopa)

II stepen prioriteta

Ovaj dugogodišnji projekat u okviru koga je ve investirano mnogo desetina miliona

EUR bi uskoro trebalo da se završi realizacijom ugovora koje su Železnice Srbije

sklopile sa Energoprojektom, koji je sada glavni izvo a radova na završetku nove

železni ke stanice. Završetkom Prokopa bi se stekle mogu nosti da se u e u

menadžment proces ovom stanicom po principima javno-privatnog partnerstva (veliki

poslovni prostor je predvi en iznad stanice, na odli noj lokaciji, što ini ovo mesto

atraktivnim za privatni kapital). Po etkom rada ove stanice stekle bi se mogu nosti

izmeštanja postoje e železni ke stanice sa sadašnje lokacije (ulazak u projekat

Europolis), kao i definitivnog ukidanja pruge ispod Kalemegdana.

312

6. DISLOKACIJA LUKE BEOGRAD I GRADNJA MULTIMODALNOG LOGISTI KOG CENTRA NA LEVOJ OBALI DUNAVA (U KRNJA I)

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove

turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarna projekcija)

Stepenprioriteta(I stepen –

2010. godina, II stepen 2012-2013. godina,

III stepen 2015. godina)

Rupublika Srbija, grad Beograda, Železnica

Srbije, Luka Beograd, javno-privatno

partnerstvo

Unapre enjedostupnosti Beograda drumskim, re nim i

železni kim saobra ajem:

pove anje efikasnosti javnog gradskog

prevoza i potpuno izmeštanje robnog prevoza iz centra

grada

700 miliona - 1,5 mlrd. EUR

III stepen prioriteta

Ovaj multimodalni logisti ki centar bi trebalo da bude najve i od tri budu a robno-

transportna infrastrukturna stuba Beograda (nešto više o tome kasnije kada budu

predlagani projekti iz domena trgovine). Gradnjom klju ne gradske logisti ke baze bi se

dobilo potpuno izmeštanje robnog transporta izvan gradskog jezgra i izvršilo bi se

spajanje tri vida saobra aja (re ni, drumski i železni ki).

Ovaj multimodalni logisti ki centar bi novim gradskim saobra ajnicama UMP i SMT

bio povezan sa svim delovima grada, ali i sa aerodromom. Naravno, ovo je jedan veoma

ozbiljan projekat, sa velikim finansijskim zahtevima. On nema direktan uticaj na razvoj

turizma grada, ali bi indirektno uticao na pove anje kvaliteta ponude robe (uz niže cene)

i na smanjenje buke i zaga enosti u urbanom centru.

313

7. MODERNIZACIJA VAZDUŠNIH LUKA: UNAPRE ENJE KVALITETA PONUDE AERODROMA NIKOLA TESLA I OSPOSOBLJAVANJE AERODROMA U BATAJNICI ZA SAOBRA AJ LOW-COST KOMPANIJA

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove

turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarna projekcija)

Stepenprioriteta(I stepen –

2010. godina, II stepen 2012-2013. godina,

III stepen 2015. godina)

Rupublika Srbija, grad Beograda, Aerodrom Nikola Tesla, javno-privatno partnerstvo

Unapre enjedostupnosti Beograda

avio prevozom (posebno aktiviranje dolaska ve eg broja low-cost kompanija)

?I i II stepen prioriteta

U okviru ovog projekta se mogu identifikovati dve podgrupe aktivnosti: 1) unapre enje

poslovanja postoje eg aerodroma Nikola Tesla (proširenje poletno-sletnih kapaciteta,

uvo enje oprema za III kategoriju uslova poletanja-sletenja) i 2) osposobljavanje vojnog

aerodroma u Batajnici za civilni saobra aj (samo za low-cost kompanije). Oba projekta

bi imala veoma zna ajan uticaj na razvoj turizma grada, ali bi po našoj proceni mnogo

više pažnje trebalo posvetiti osposobljavanju vojnog aerodroma u Batajnici koji bi

mogle da koriste dominantno nisko tarifne avio kompanije. Tako e, oba aerodroma bi

trebalo povezati sa sistemom javnog saobra aja Beograda: 1) železnicom – Beovozom i

2) kvalitetnim drumskim prevozom (mini busevima).

U okviru prvog dela ovog Projekta je istaknuto da je Beograd veoma nisko rangiran u

odnosu na konkurente prema broju avio kompanija koje lete ka našem glavnom gradu.

Iz prakse nekih evropskih gradova je poznato da uvo enje ve eg broja linija koje

pokrivaju nisko tarifne avio kompanije bitno uti e na razvoj turizma, posebno proizvoda

tipa city break, MICE itd. (nakon uvo enja ve eg broja avio kompanija koje lete po

pravilima niskih cena, Prag je za godinu dana pove ao broj turista za 35%). Stoga je

naša preporuka da se što pre steknu svi infrastrukturni (aerodrom Batajnica), politi ki

314

(primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sticanje statusa kandidata za lana

EU, primena Sporazuma o otvorenom nebu itd.) i svi drugi preduslovi za otvaranje

Beograda za letove low-cost kompanija u cilju zna ajnog pove anja stranih turista u

budu nosti.

8. GRADNJA VE EG BROJA JAVNIH PARKING GARAŽA

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove

turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarna projekcija)

Stepenprioriteta(I stepen –

2010. godina, II stepen 2012-2013. godina,

III stepen 2015. godina)

Javno-privatnopartnerstvo

Trajnije rešavanje sistema parkiranja u

užem i širem gradskom jezgru: zna ajan uticaj na pove anje broja turista koji bi u

Beograd dolazili automobilom

?I, II, III stepen

prioriteta

Rešenje problema parkiranja predstavlja jedno od centralnih pitanja saobra ajnog

sistema Beograda. Na osnovu prognoziranih veli ina mobilnosti, prostorne i vidovne

raspodele putovanja, procenjuje se da e broj jednovremenih zahteva za parkiranjem u

Centralnoj zoni iznositi oko 20.000. Stoga je Generalnim planom Beograda planirano

je da se do 2021. godine izgradi ukupno 26 javnih garaža sa okvirnim kapacitetom oko

7.000 parking mesta, iju teritotorijalnu disperziju i vremensku dinamiku gradnje

pokazuje naredna tabela47:

47 Prema rešenjima Generalnog urbanisti kog plana Beograda do 2021 godine.

315

Tabela 2. Teritorijalni i vremenski plan gradnje novih garaža u Beogradu

Prostorneceline

«Krugdvojke»

Centralnazona

Centralnazona

NovogBeograda

Centralnazona

Zemuna

Ostalapodru ja

grada

Podru jeGP-a

2012 6 2 2 1 0 11 2018 2 4 1 0 3 10 2021 2 1 1 1 0 5

Ukupnogaraža

10 7 4 2 3 26

Ukupankapacitet

1.851 2.850 750 400 1.134 6.985

9. DALJE ŠIRENJE MREŽE BICIKLISTI KIH STAZA

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove

turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarna projekcija)

Stepenprioriteta(I stepen –

2010. godina, II stepen 2012-2013. godina,

III stepen 2015. godina)

Grad Beograd, gradske opštine

Uticaj na zdraviji život stanovništva ali i privla enje turista koji imaju želju za

takvim aktivnostima u Beogradu

?I i II stepen prioriteta

Ovaj projekat je ve startovao, pre svega na teritoriji opštine Novi Beograd, delom i na

opštinama Stari Grad i ukarica. U perspektivi se može razmišljati o povezivanju

sistema beogradskih biciklisti kih staza sa širim sistemom evropskih staza, što bi

mogao biti i jedan od važnih turisti kih potproizvoda nekom osnovnom proizvodu (npr.

city break ili MICE uz kombinaciju sa koriš enjem biciklisti kih staza).

316

10. ULAGANJE U RAZVOJ OPŠTE TEHNI KE INFRASTRUKTURE48

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje vidove turizma e podsticati

itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarnaprojekcija)

Stepenprioriteta(I stepen –

2010. godina, II stepen

2012-2013.godina, III

stepen 2015. godina)

Republika Srbija, grad Beograd, komunalna preduze a, privatno-

javno parterstvo

Unapre enje šire baze tehni ke

infrastrukture kao pretpostavka

normalnog života stanovnika i turista

UkupnoI i II stepen prioriteta

1. Ulaganje u poboljšanje performansi sistema snabdevanja elektri nom energijom

80 miliona EUR I i II stepen prioriteta

2. Unapre ivanje toplovodne mreže i postrojenja 63,5 miliona EUR I i II stepen prioriteta

3. Pove anje kapaciteta distributivnog gasovodnog sistema

22,9 miliona EUR I i II stepen prioriteta

4. Proširenje kapaciteta sistema za snabdevanje vodom

258,6 miliona EUR

I i II stepen prioriteta

5. Zna ajno unapre enje sistema kanalizacije, odnosno odvoda otpadnih voda

162 miliona EUR I i II stepen prioriteta

6. Modernizacija i dalji razvoj sistema telekomunikacija

I i II stepen prioriteta

48 Ove predloge projekata smo preuzeli iz Strategije razvoja grada Beograda, jer smo karakterom ove Studije bili prili no ograni eni zna ajnim terenskim radom na prikupljanju ovih informacija.

317

6.3. PREDLOG INVESTICIONIH ULAGANJA U TRGOVA KE KAPACITETE SA CILJEM POVE ANJA TURISTI KE PONUDE BEOGRADA

Ve je istaknuto da je paralelno sa sprovo enjem ove Studije, Sekretarijat za privredu

Grada Beograda poverio timu sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu realizaciju

dokumenta Strategija razvoja trgovine Beograda. Dokument je trenutno dostupan na

internet prezentaciji Beograda49, ušao je u javnu raspravu i o ekuje se njegovo

usvajanje.

Generalno re eno, Beograd je trgova ki i finansijski centar Srbije, a u nekim (npr.

logisti kim) segmentima poslovanja preduze a, naš glavni grad može postati i centar

Jugoisto ne Evrope (a cilj ove Studije je da on postane važna turisti ka metropola ovog

dela Evrope). Trgovinska delatnost je klju na privredna aktivnost Beograda ije e se

u eš e delimi no i pove avati u svim važnim makroekonomskim parametrima

(društvenom proizvodu, zaposlenosti, prometu na malo, prometu na veliko, uvozu i

izvozu). Nadalje, trendovi u razvoju trgovine do 2015 godine bi trebalo da budu slede i:

Pove anje broja stanovnika, pre svega migracijom ka Beogradu (procene

govore da bi 2015. godine u Beogradu trebalo da živi 1,76 miliona ljudi);

Postepeno pove anje kupovne mo i stanovništva (prose no 4,5% godišnje), što

e omogu iti brži rast trgovinskog sektora, generalno posmatrano;

Intenziviranje konkurentske utakmice na svim nivoima trgovine;

Smanjenje uticaja sitne i pove anje uticaja krupne trgovine;

Zna ajnije strane investicije koje e poticati od me unarodno repernih

trgova kih lanaca;

Rast maloprodajnog prostora (kao veoma važnog indikatora) u posmatranom

periodu za 42%, tj. sa 1.137.000 m2 na 1.619.000 m2.

U narednom delu dajemo neke konkretne podatke o ekivanog obima investicija u

odre ene oblike trgovine na malo, trgovine na veliko, kao i u prate e logisti ke centre.

Tako e, tamo gde postoji mogu nost prezentira emo predloge teritorijalne disperzije

trgova kih objekata odre enih formata na celoj teritoriji grada Beograda.

49 www.beograd.org

318

1. INVESTICIJE U MALOPRODAJNE OBJEKTE

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje

vidove turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarnaprojekcija)

Stepenprioriteta

(I stepen – 2010. godina, II stepen

2012-201.3godina, III

stepen 2015. godina)

Hipermarketi, supermarketi, superete, diskonti – ukupan neto efekat od 482.000 m2

pove anja prodajnog prostora – sve privatne

investicije (ve inom strani investitori)

Kvalitetnija ponuda robe za stanovništvo i

turiste uz niže cene

500-700miliona EUR

I, II i III stepen prioriteta

U periodu od 2007. do 2015. godine projektuju se slede e promene u eš a pojedinih

maloprodajnih formata u maloprodajnom prostoru i prometu prehrambenih i ostalih

proizvoda svakodnevne potrošnje:

Tabela 3. Neto efekat (dolazak ve eg broja velikih objekata i gubitak prostora malih objekata) projekcije pove anja prodajnog prostora u maloprodaji

U eš e u prodajnom prostoru Maloprodajni formati

2007. 2015. Hipermarketi 14 25

Supermarketi 20 22

Superete 5 6

Diskonti 0 9

Klasi ni objekti 20 14

Specijalizovane prodavnice prehrambenih proizvoda

41 24

U K U P N O 100 100

Naredna slika pokazuje projektovani prostorni raspored maloprodajne mreže po

odre enim tipovima, odnosno veli inama objekata:

319

Slika 5. O ekivani prostorni raspored maloprodajnih objekata po vrstama i veli ini na teritoriji grada Beograda 2015. godine

2. INVESTICIJA U VELETRŽNICU50

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje

vidove turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarnaprojekcija)

Stepenprioriteta

(I stepen – 2010. godina, II stepen

2012-2013.godina, III

stepen 2015. godina)

Izgradnja veletržnice u Bloku 53 na Novom Beogradu – javno-privatno parterstvo

(Beograd, JKP Gradske pijace i privatni

investitori)

Kvalitetnija ponuda

lakokvarljive robe u prometu na

veliko, niže cene u maloprodaji

30 miliona EUR I stepen prioriteta

50 Na bazi projekta «Opravdanost izgradnje veletržnice na ciljnoj mikrolokaciji Blok 53 Novi Beograd», sprovedenog od strane tima sa Ekonomskog fakulteta u dva navrata 2002/2003 i 2008 godine.

320

Veletržnica predstavlja posebnu tržišnu instituciju u prometu širokog spektra, pre

svega, lako kvarljivih poljoprivredno - prehrambenih proizvoda i drugih prate ih

proizvoda. Kao najvažnije robne grupe u prometu roba na Veletržnici izdvajaju: vo e i

povr e, meso (sveže), mleko (sveže), riba i cve e.

Inostrana iskustva u funkcionisanju institucija za promet na veliko povr a i vo a

pokazuju da je prisustvo veletržnice kao posrednika na tržištu u prometu (pre svega)

vo a i povr a zna ajno iz nekoliko glavnih razloga. Veletržnice u svetu (u zapadnim

zemljama ali i u isto no-evropskim zemljama i zemljama tre eg sveta) imaju ulogu i

zadatak važnog komercijalnog i logisti kog posrednika na tržištu prvenstveno vo a

i povr a. Važnost posredovanja svake veletržnice proizlazi iz strukture ponude

prodajnih i skladišnih kapaciteta svake veletržnice, ali i njene pozicije u distributivnom

kanalu prometa relevantnih robnih grupa. Samim tim, svaka veletržnica u svetu stvara

svoje gravitaciono jezgro, odnosno svoje klijente koji u postojanju veletržnice vide

korist i za sebe.

Slika 6. Uobi ajeni posrednici u distributivnom kanalu vo a i povr a

Ve nekoliko godina se kasni sa otpo injenjem gradnje objekta veletržnice u Beogradu.

Danas u Evropi nema grada veli ine Beograda koji nema specijalizivano i organizovano

Proizvo a

ili

uvoznik

Potro- ša i

Ulazak roba

Veletrž-

nica

Transpo-

rterGrosi-

sta

Detalji-

sta

321

mesto za trgovinu na veliko lakokvarljivim robama. Stoga se investicija u ovaj objekat

mora staviti u prvi rang prioriteta gradskih vlasti i odre enih privatnih partnera.

2. INVESTICIJE U VELEPRODAJNE OBJEKTE I MULTIMODALNE LOGISTI KE CENTRE

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje

vidove turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarnaprojekcija)

Stepenprioriteta

(I stepen – 2010. godina, II stepen

2012-2013.godina, III

stepen 2015. godina)

Investicije u distributivne centre, cash&carry

objekte i druge veleprodajne formate – neto efekat pove anje

prodajnog prostora sa oko 300.000 m2 – investicije

privatnog porekla

Podizanje kvaliteta snabdevanja robom

na veliko, niže cene za

stanovništvo i turiste

300 – 400 miliona EUR

I, II i III stepen prioriteta

Investicija u objekte trgovine na veliko i malo

vozilima, gorivom i rezervnim delovima –

neto efekat pove anja oko 2000 m2 – privatne

investicije

Pove anjedostupnosti i

kvalitetasnabdevanja

50 miliona EUR (samo investicije u nove objekte)

I, II i III stepen prioriteta

Investicije u novi multimodalni logisti kicentar Luku Beograd - 150.000 m2 – na levoj obali Dunava - javno-privatno partnerstvo

Podizanjeefikasnostilogisti kih aktivnosti u

sistemu snabdevanja

glavnog grada

700 miliona – 1,2 mlrd. EUR

II i III stepen prioriteta

U Beogradu se mogu realno o ekivati slede i trendovi u razvoju grosizma51:

dalje ukrupnjavanje grosisti ke mreže i njena teritorijalna dislokacija ka

perifernim delovima grada;

pove anje pojedina nih prodajno-logisti kih kapaciteta;

specijalizacija i porast usluga ostalim u esnicima u kanalu marketinga;

51 Prema Strategiji razvoja trgovine Beograda 2008 godina.

322

Slika 7. O ekivani prostorni raspored veleprodajnih objekata (veletržnica, distributivni centri, cash&carry centri, logisti ki centri itd.)

po vrstama i veli ini na teritoriji grada Beograda 2015 godine

pove anje konkurencije u svim domenima trgovine na veliko i posebno u

domenima trgovine na veliko ku nim aparatima, repromaterijalom, mašinama i

ure ajima;

smanjivanje broja opštih i po pravilu malih nedovoljno specijalizovanih

trgovaca, posebno u segmentu posredovanja u trgovini na veliko;

zna ajniji porast broja klasi nih cash & carry centara koji bi bili lokacijski

dostupni na 30 minuta vožnje iz bilo kog dela grada;

zna ajniji razvoj novih objekata veleprodaje na širem podru ju beogradskog

tržišta, kao što su fabri ki objekti koji su posebno interesantni u domenu

tekstila, obu e i polovne tehnike i

intenzivan razvoj klasi nih logisti kih objekata u okviru velikih

infrastrukturnih lokacija, kao što su: robno – transportni centri, kargo centar i

323

luka Beograd (locirana na prostoru Krnja e, na levoj obali Dunava, kao mesto

sa budu ih 150.000 m2 gde e se sresti re ni, drumski i železni ki saobra aj).

3. REKONSTRUKCIJA POSTOJE IH TRŽNICA NA MALO I INVESTICIJA U NOVE SPECIJALIZOVANE OBJEKTE

Potencijalni investitor projekta (državna sredstva, privatne

investicije, ulaganja na bazi javno-privatnog

partnerstva)

Cilj projekta (kako e uticati na

unapre enjeturizma, koje

vidove turizma epodsticati itd.)

Okvirna vrednost

projekta u EUR (pretpostavljena

vrednost ili gruba

preliminarnaprojekcija)

Stepenprioriteta

(I stepen – 2010. godina, II stepen

2012-2013.godina, III

stepen 2015. godina)

Renoviranje pijaca – JKP Gradske pijace i druge

državne pija ne uprave u Beogradu

Podizanje kvaliteta lako kvarljivim

proizvodima, niže cene za

stanovništvo i turiste

50 – 100 miliona EUR

I, II i III stepen prioriteta

Gradnja specijalizovanih tržnica na malo (2-3) za

prodaju zašti enih robnih brendova Beograda i

Srbije, kao i suvenira i ostalih zanimljivih

proizvoda za turiste – investicija na bazi javno-

privatnog partnerstva

Pove anje kvaliteta brendirane

turisti ke ponude

5 – 10 miliona EUR

I i II stepen prioriteta

Pijace su uvek bile mesto sretanja ljudi, mesto posebnog ose aja tokom procesa

kupovine, odnosno posebnog duha srpskog naroda koga u svim anketama prepoznaju

strani turisti. Stoga je proces njihovog kontinuiranog «osvežavanja» veoma bitan.

Renoviranje gradskih pijaca, kao objekata koji mogu zauzeti važno mesto u turisti koj

ponudi Beograda je proces koji traje poslednjih nekoliko godina. Možda se za najbolji

primer kvalitetne rekonstrukcije pijace može uzeti projekat pijace Zeleni Venac.

Urbanisti kim planom Beograda, ali i poslovnim planovima pija nih uprava definisani

su termini rekonstrukcija i obim investicija u svaku pijacu pojedina no.

Posebno zanimljiva stavka u okviru ovog segmenta predloga investicija su svakako

nove pija ne lokacije, malih površina, na atraktivnim delovima postoje ih pijaca ili

324

posebnim mestima, gde bi se nudili brendirani srpski proizvodi, kako za ishranu, tako i

suveniri i svi drugi zanimljivi turisti ki sadržaji. Ova investicija bi trebala da bude

podržana od grada davanjem lokacija za gradnju a odre ene privatne firme bi se mogle

baviti kreiranjem ponude brendiranih proizvoda i suvenira, ime bi se mogao

uspostaviti koncept javno-privatnog partnerstva i u ovom domenu pove anja

atraktivnosti turisti ke ponude grada Beograda.

6.4. VREMENSKE ODREDNICE AKTIVIRANJA KONKURENTNIH TURISTI KIH PROIZVODA

Strategija razvoja turizma grada Beograda obuhvata razdoblje do 2108. godine. U tom

okviru, zadatak strategije je da identifikuje one resurse koji se mogu oblikovati u

me unarodno konkurentne turisti ke proizvode iji porfolio e biti visokovredna,

konkurentna i profitabilna ponuda i to za slede a razdoblja:

2009/20010 (u zavisnosti od termina usvajanja stretegije) – odmah

2014 – sutra

2018 – u ciljnom periodu.

Kriterijum prioriteta proizvoda je da se sa što manje finansijskih sredstava u što kra em

roku ostvare što ve i profitni i drugi efekti (pre svega socio-ekonomski i odnosu na

životnu sredinu).

PROGRAM „ODMAH“ – 2009. GODINA

Preduzeti mere na unapre enju turisti kih proizvoda koji odmah mogu startovati na

me unarodnom tržištu:

1. Poslovni turizam + MICE

2. Doga aji

3. Kružne ture

4. Gradski odmori (deo)

Za razvoj ovih proizvoda postoje osnove u nedovoljnoj iskoriš enosti postoje ih

hotelskih smeštajnih kapaciteta, postoji i potreba ustanovljavanja poslovnog partnerstva

325

javnog, privatnog i nevladinog sektora ime e se posti i vremenska sinhronizacija i

optimalna iskoriš enost svih kapaciteta koji u estvuju u formiranju ovih proizvoda.

U okviru radova na izmeštanju autoputa E-75 iz tkiva grada – „izgradnja obilaznice“,

stvara se mogu nost za realizaciju jedinstvenog portfolia turisti kih proizvoda u

Koridoru autoputa kroz Beograd nazvanog „Prva Beogradska Avenija“. Ovaj turisti ki

koridor tangira veliku peša ko-turisti ku zonu Beograda i ukršta se sa akva bulevarom

Sava upotpunjuju i turisti ku ponudu grada. Potrebno je ustanovljavanje poslovnog

partnerstva javnog, privatnog i nevladinog sektora i donošenje odgovaraju eg

urbanisti kog plana za ceo Koridor.

Izgradnju obilaznice treba iskoristiti i za po etak izgradnje velikog tranzirtnog

turisti kog centra u dolini Zavojni ke reke izme u autoputa E-75 i Avale, sa

aktiviranjem kompleksa Avale. Tako e je i ovim povodom potrebno ustanoviti

poslovno partnerstvo javnog, privatnog i nevladinog sektora. Radovi na obilaznici e se

obavljati u reonu Zavojni ke reke u sektoru sela Beli Potok tokom 2009. godine. Hitno

je potrebno izraditi odgovaraju i urbanisti ki plan tranzitnog turisti kog centra.

Akva bulevari Sava i Dunav treba da dobiju odgovaraju e regulativne akte kojima e se

regulisati vodeni saobra aj u zoni grada. Postoje inicijative za aktiviranje ovih vodenih

saobra ajnica. Stimulativnom kreditnom, poreskom i finansijskom politikom treba

podsticati subjekte javnog, privatnog i nevladinog sektora na nabavku plovnih objekata,

ure enje pristana, obeležavanje plovnog puta i druge mere i sredstva.

Gradski odmori - u aktuelnoj fazi razvoja, najbrže i najjefitnije je mogu e stvoriti

jedinstven i odgovaraju e struktuiran portfolio ovog proizvoda povezivanjem urbanih,

istorijskih, kulturnih, ekonomskih, ambijentalnih i drugih vrednosti povezivanjem

urbanisti kih celina centralne zone grada u veliku peša ku turisti ku zonu Beograda.

Ovo povezivanje je, pored organizacionog i poslovnog, tako e i fizi ko. Naime, da bi se

ostvario jedinstven peša ki prolaz od Kalemegdana do Ratnog ostrva i od Ratnog ostrva

do Uš a, kao i da bi se uredili prostori koji treba da prime turiste i da reprezentuju grad,

potrebno je tokom 2009. godine pristupiti pripremama za:

326

1. obezbe ivanje veze Kalemegdan (Gornji grad-Donji grad) – Veliko Ratno

ostrvo:

2. izgradnju peša kog mosta ili pontona Uš e - Veliko Ratno ostrvo;

3. izgradnju peša kog prolaza od donje stanice ži are do peša kog mosta prema

Uš u, obalom Velikog Ratnog ostrva;

4. izgradnju tunela – saobra ajnice ispod ulice Tadeuša Koš uškog.

Realizacijom navedenih radova ostvaruje se I faza velike turisti ko-peša ke zone grada

Beograda. Tako e, ostvaruju se i slede i radovi na ure enju: Kalemengdana - Gornjeg

grada, Donjeg grada sa podzemljem, izmeštanje saobra aja iz donjogradske zone,

Ratnog ostrva kao edukativnog ekološkog kompleksa, rekonstrukcije srednjevekovnog

pristaništa, nauti kog centra „Dunav“ i igradnje uspinja e Donji grad-Turska esma-

Gornji grad. Za sve navedeno potrebno je pripremiti potrebnu plansku i investiciono

tehni ku dokumentaciju.

Realizacija objekata od 1 -3 mogu a je u jednoj godini i ukoliko bude politi ke volje, to

se može završiti u 2010. godini. Ta ka 4 traži više vremena, kao i poslovi na ure enju

prostornih celina u peša koj zoni tako da se realizacija može o ekivati do 2014. godine.

U periodu od 2009. do 2014. godine trebalo bi sukcesivno raditi na

promociji/marketingu i organizovanju/parnerstvu.

PROGRAM „SUTRA“ – 2014. GODINE

Gradski odmori (deo) – u potpunosti ure ena velika turisti ka peša ka zona Beograda

sa ustanovljenim partnerstvom javnog, privatnog i nevladinog sektora i definisanim

upravlja kim organom za ovaj portfolio proizvoda, sa ve pozicioniranim proizvodom

na me unarodnom tržištu.

U vezi sa ovim delom proizvoda «Gradski odmori» bi e stavljeni u funkciju Prva

Avenija Beograda, Akva bulevari Beograda i Veliki tranzitni turisti ki centar „Avala“

na Evrokoridoru X.

U periodu od 2009-2014. godine intenzivirati sve programe koji se odnose na „silazak

Beograda na reke“.

327

PROGRAM „CILJNI ROK“ – 2018. GODINE

Ovaj program je direktno oslonjen na podloge i rešenja sadržane u Generalnom

urbanisti kom planu Beograda i daje se u prilogu.

Beograd na rekama – Dunavu i Savi

Prema Generalnom planu (GP) Beograda - Sl. l. Beograd br. 27/2003

Celovit projekat izmeštanja postoje ih sadržaja u ponudu najviše kategorije na osnovu

me unarodnih konkursa.

DUNAV

Desna obala

Dd-1 – Ada Huja sa akvatorijom

Sportsko-rekreativni centar Ada Huja

Zelenilo pošumljene Ade Huje i rukavca je u GP definisano kao fiksni elemenat zelenila

i trajno dobro Beograda. To zna i da e zašti eno zelenilo, pre svega postoje e, biti

dominantan sadržaj ovog prostora kojem treba da se prilagode svi drugi sadržaji.

Pasivni oblici rekreacije i odgovaraju e ure enje prostora se podrazumevaju. Prostor je

planiran za sportsko-rekreacioni centar Ada Huja za motonauti ke sportove i kartodrom,

uz mogu nost formiranja manje marine. Prostor planiran za sportsko-rekreacioni centar

je oko 10 ha.

Karaburma, Ada Huja

Teritoriju celine ini prostor priobalnog pojasa Dunava sa Adom Hujom, zatim potez od

Pan eva kog mosta do Omladinskog stadiona, uklju uju i i stadion i potez od

Partizanske ulice do Mirijevskog potoka uklju uju i i Novu Karaburmu. U ovoj

urbanisti koj celini jasno se izdvajaju širi priobalni pojas Dunava sa Adom Hujom i

stambene celine Stara i Nova Karaburma.

Najvredniji potencijal za budu i razvoj ove celine je prostor gde se ovaj deo grada

spušta na reku, izme u Višnji eve ulice i obale Dunava, koji je danas najve im delom

neizgra en. Prirodna ograni enja u ovoj celini su aktivna klizišta na padinama Zvezdare

i nesanirana deponija Ada Huja.

328

Dd-2- Zona funkcija centra ispod Pan eva kog mosta

Privredna zona Ada Huja

Ada Huja se delom površine uz Pan eva ki most vezuje za aktivnosti Luke „Beograd“ i

ovim se planom tretira kao integralno podru je u kojem e se odvijati iste ili sli ne

aktivnosti vezane za robno-transportne i skladišne delatnosti. Isto ni deo zone, u kojem

je smeštena fabrika hartije, ostaje kao privredno podru je. Središnji prostor ranije

planirane privredne zone sada je namenjen centralnim sadržajima. Površina zone se

umanjuje u odnosu na postoje e stanje i iznosi oko 38ha.

Dd-3 – Luka Beograd sa novim centralnim sadržajima

Luka „Beograd“

Ova urbanisti ka celina prostire se od Stare elektri ne centrale do Pan eva kog mosta,

Omladinskog stadiona i ulice Mije Kova evi a, obuhvataju i pretežno blokove sa

namenom delatnosti duž ulica ure akovi a, Bulevar Despota Stefana, Mitropolita

Petra i arlija aplina, do ulice Mije Kova evi a.

Dominantni deo celine 5 predstavlja podru je Luke „Beograd“, koja ima potencijalno

važan strateški zna aj kao prostor na kojem je mogu e ostvariti vezu vodenog, kolskog i

železni kog saobra aja na preseku evropskih koridora VII (Dunav) i X, što je od

zna aja ne samo za Beograd ve i za Srbiju. Na užem gradskom podru ju Luka

„Beograd“ danas predstavlja deo najve eg planiranog robno-pretovarnog terminala

transportnog re nog saobra aja u zemlji, sa industrijskom zonom i starom železni kom

stanicom Beograd Donji grad u zale u. Osim Luke „Beograd“, u ovoj urbanisti koj

celini obuhva eni su kapaciteti saobra ajnih preduze a i usluga, kao i objekti i sadržaji

specijalizovanih društvenih i državnih namena i sportska dvorana „Pionir“, kao i manji

deo stambeno-poslovnih blokova izuzetno velikog stepena izgra enosti i gustine duž

Bulevara Despota Stefana. Prioritet ure enja ove celine je dovo enje u sklad razli itih

namena uz transformaciju neodgovaraju ih sadržaja i prostora u kvalitetne ambijente.

Luka kao modalni centar i transformacija dela privredne zone

Luka „Beograd“ je privredni lokalitet od veoma velikog zna aja za grad. Zbog svoje

lokacije u najužem centru Beograda ova zona je u konfliktu sa ostalim gradskim

funkcijama i ovaj problem do sada nije adekvatno rešen. Planski, posebna pažnja je

329

usmerena ka saobra ajnom rešenju i povezivanju ovog podru ja drumskim i

železni kim vezama sa širim podru jem Beograda. Zona je dobro opremljena

infrastrukturom. U okviru ovog podru ja, pored privrednih i skladišnih kapaciteta,

vremenom je svoje mesto našlo niz proizvodnih preduze a kojima tu nije mesto. Planira

se da u ovoj zoni u budu nosti dominiraju pre svega saobra ajne i robno-transportne

akivnosti u funkciji Luke „Beograd“. Deo oslobo enog prostora, sada zauzet

proizvodnim aktivnostima, treba da preraste u komercijalne, profitabilnije centralne

sadržaje. Površina zone redukuje se tako što se deo površine prepušta centralnim i

tercijarnim sadržajima. Planirana površina zone je oko 97 ha.

Izmeštanje „Dunav stanice“ i dela koloseka

Realizacija lokoteretne stanice u susednoj prostornoj celini Karaburma, Ada Huja (10),

kao i izgradnja novih saobra ajnih putnih i železni kih pravaca u obodnom delu grada,

omogu i e izmeštanje pruge oko Kalemegdana, odnosno privremeno zadržavanje samo

onih koloseka koji su u neposrednoj funkciji Luke „Beograd“, do ostvarenja veze za

Pan eva ki most preko nove lokoteretne stanice.

Ure enje kontaktnog podru ja Luke

Detaljnijom planskom razradom treba razmotriti mogu nost da se prostor u zoni izme u

Pan eva kog mosta i Luke, kao i deo dunavske obale prema Luci „Beograd“, uredi kao

javni, ozelenjeni prostor, koji bi bio u kontekstu zelenila Dunavskog keja prema

sportsko-rekreativnom centru Ada Huja. Prostor koji se oslobodi posle uklanjanja dela

železni kih koloseka urediti kao linearno zelenilo sa dopunskim sadržajima

komatibilnim sa parkom i rekreativnim aktivnostima.

Zona Pan eva kog mosta, Ruzveltova ulica

U kontekstu kvalitetnog aktiviranja dunavskog priobalja za centralne aktivnosti u celini

Ada Huja (10) i njegovog povezivanja sa ostalim delovima grada, blok hale „Pionir“

koji je orijentisan ka Pan eva kom mostu i zona Pan eva kog mosta planirane su za

centralne aktivnosti bez stanovanja. Karakter i oblikovanje ovih centralnih aktivnosti

mora biti prilago en izuzetno saobra ajno i nivelacijski istaknutom mestu na kojem se

nalaze na ulazu u grad sa pan eva ke strane. Ostali deo bloka „Pionir“ treba urediti tako

330

da se sa uva karakter bloka sa malim stepenom izgra enosti i velikim slobodnim

prostorom.

Lokoteretna stanica

Na ovom podru ju planirana je izgradnja lokoteretne i putni ke stanice „Karaburma“. U

proteklom periodu, od ranijih planova za lokoteretnu stanicu „Karaburma“, realizovana

je samo železni ka tunelska veza stanice na podru ju nizvodno od Pan eva kog mosta,

sa železni kim tunelom Vukov spomenik - Pan eva ki most. Ve ina ostalih ranije

planiranih sadržaja robno-transportnog centra i industrijske zone na prostoru Ade Huje

nije realizovana. U daljoj detaljnijoj planskoj razradi treba definisati nove kapacitete

lokoteretne stanice, mogu nost gradnje denivelisanih koloseka i ostalih prate ih

sadržaja, tako da se, u funkcionalnom i ambijentalnom smislu, povežu sadržaji budu eg

centra sa zale em uz Višnji ku ulicu.

Dd-4 – Marina Dor ol

Dunavska obala „Beko“ i marina

Na dunavskoj obali planovi daljeg ure enja podrazumevaju ozelenjavanje površina i

podizanje drvoreda na Dunavskom keju - ispred Sportskog Centra ,,25. maj“ i naselja

Dor ol. Dor olsku marinu treba dopuniti sadržajima centra, kao i zgradu Stare

elektri ne centrale. Zajedno sa marinom, blok „Beko“ postaje novi punkt centralnih

sadržaja na dunavskoj strani. Prostor koji zauzimaju železni ka postrojenja paralelna sa

Dunavskom ulicom transformiše se tako da oslobo eni prostor postaje javna zelena

površina – park, sa mogu noš u izgradnje pojedina nih objekata za aktivnosti centra u

sklopu parka.

Popre ne veze savske i dunavske obale: Tadeuša Koš uškog - Kralja Petra

Prilikom regulacione razrade ili pojedina ne razrade lokacija na potezu ulice Kralja

Petra, od savske do dunavske obale, treba imati u vidu da je ovo direktna veza centra

grada sa rekama. Zato na lokacijama na ovom potezu treba planirati sadržaje koji

afirmišu ove veze, urediti i pove ati javne prostore i daljom planskom razradom

obezbediti da ovaj potez iza e direktno na reke u zoni Kosan i evog venca i u zoni

marine „Dor ol“.

331

Dd -5 – Kalemegdan, Beko, SC «Milan Gale Muškatirovi »

Kalemegdan na uš u Save u Dunav – revitalizacija Kalemegdanske tvr ave. Dnevni i

no ni sadržaji (atrakcije 24 h). Ukidanje svih vrsta javnih saobra ajnica izme u

Tvr ave i reke. Rekonstrukcija srednjevekovnog pristaništa. Tunel ispod ulica Tadeuša

Koš uškog i Pariske od Dušanove do Kara or eve. Integrisanje funkcija sportskog

centra «Milan Gale Muškatirovi » preko lokacija „Beko” – hotel, i ZOO vrta sa

Kalemegdanskom tvr avom. Veza Veliko Ratno ostrvo-Nebojšina kula - Turska esma

- Sahat Kula - Knez Mihajlova - Terazije. Površina prostora oko 77 ha.

Beogradska tvr ava

Beogradska tvr ava je istorijsko jezgro Beograda, ije su osnove ure enja i koriš enja

definisane u prvim godinama sticanja nezavisnosti srpske države, sa sveš u o

jedinstvenom zna aju ovog prostora, koi je proglašen za kulturno dobro od izuzetnog

zna aja. Iako zelenilo nije glavna namena ovog prostora, ono jeste njegova karakteri-

stika i specifi an okvir za objekte utvr enja i u tom kontekstu ga treba tretirati pri

budu em ure enju prostora kao javnog, pretežno neizgra enog, sa mogu noš u kompa-

tibilnih javnih namena i prate ih komercijalnih namena, pre svega u postoje im

objektima. Objekti bivšeg teretnog pristaništa sa natkrivenom galerijom za prolaz

železnice transformišu se u prostor za komercijalne delatnosti, funkcije centra i objekt

putni kog pristaništa. Na dunavskoj strani predvi eno je zadržavanje bloka „Beko“ i

njegova transformacija u namenu centra. Koncentracija komercijalnih delatnosti na

obodu Tvr ave, na nekadašnjem potezu živih veza obala Save i Dunava sa aršijom,

predstavlja komplementarnu aktivnost i dopunu sadržaja kompleksa Beogradske

tvr ave.

Izmeštanje pruge oko Kalemegdana

Uli ni i železni ki koridori koji danas postoje u priobalju Save i Dunava i predstavljaju

zna ajne saobra ajne veze preko kojih se dunavska privredna oblast povezuje sa

regionalnom putnom mrežom, postepeno gube zna aj i funkciju. Za to je, u narednom

planskom periodu, potrebno obezbediti uslove za izgradnju novih saobra ajnih putnih i

železni kih pravaca van kontinualno izgra enog gradskog podru ja u isto nom delu

grada.

332

Dd-6 – Potez Zemunski kej – Uš e – Brankov most

Veliki nauti ki centar u rukavcu Dunava izme u Ratnog ostrva i Novog Beograda sa

Hotelom Jugoslavija, Parkom prijateljstva i Muzejem savremene umetnosti, približno

1.786 ha od ega akvatorija dužine 2.400 m x 350 m = 84 ha, sa 4.5 km obala

(novobeogradska ure ena sa kejovima i nasipom, dok je druga neure ena, prema „eko

oazi” Velikog ratnog ostrva). Priobalna zona dužine 2.100 m sa 80 m širine dubine

pojasa – 16.8 ha. Na severu ovaj prostor se završava sa plažom Lido na Velikom ratnom

ostrvu i Zemunskim kejom. Treba razmotriti opravdanost prenamene postoje ih

objekata – Palate „Srbija” i zgrade društveno politi kih organizacija sa oko 56 ha

prate ih terena u hotelske objekte visoke kategorije.

„Palata Srbija” – gradski park

Zeleni pojas izme u Dunava i Bulevara Mihaila Pupina, sa objektima Palate „Srbija”,

zgrade PC Uš e i Muzeja savremene umetnosti kao pojedina nih objekata i akcentima

u slobodnom prostoru, predstavlja važan element identiteta centra Novog Beograda, ali i

Beograda u celini i njegovog izlaska na Savu i Dunav. On je zajedno sa Velikim ratnim

ostrvom deo zelenog srca Beograda, koje se može ure ivati isklju ivo kao javni gradski

park. Deo obale Dunava naspram Velikog i Malog ratnog ostrva od postoje e obalo-

utvrde kod bivšeg hotela „Jugoslavija“ do Uš a, planirati sa plitkim travnatim nasipom i

sa autohtonom vegetacijom.

PC „Uš e” je dobila i dobija novu namenu sa komercijalnim i centralnim funkcijama,

da pojas zelenila prema Bulevaru Nikole Tesle bude sa uvan i da objekat i dalje ima

ulogu jednog od gradskih repera. Zbog istaknutog mesta i zna aja u panorami grada

poželjno je raspisivanje konkursa pre regulacione razrade.

Leva obala

Dl-1 – Zona izme u Pan eva kog i novog mosta u priobalju Dunava.

U G.P. Beograda data je samo namena zelenila; ovaj prostor treba rezervisati u funkciji

nautike na Dunavu.

333

Dl-2 – Novo ostrvo „ aplja” (582 ha)Novo ostrvo „ aplja“

Novo ostrvo „ aplja“ nalazi se izme u novog plovnog puta uz nasip i Dunava, od

Vojne bašte do Pan eva kog mosta. Na površini od oko 582 ha planirani su razli iti

sadržaji vezani za turizam, sport i rekreaciju u zelenilu, sa mogu noš u koriš enja

tokom cele godine. Ekskluzivan položaj, blizina istorijskih jezgara Beograda i Zemuna,

Velikog ratnog ostrva, uslovljavaju stroge uslove izgradnje u pogledu kapaciteta i

oblikovanja. Planirana je kolska saobra ajna veza sa Zrenjaninskog puta i brodska preko

internog pristaništa sa reke. U zale u novog ostrva „ aplja“, iza nasipa, izme u naselja

Kotež i Bor a, na površini od oko 100 ha, planirani su golf tereni koji upotpunjuju

planirani sportsko-rekreativni sadržaj ostrva.

Veliki projekti

Zbog gradskog zna aja, potencijala za razvoj i složenih prirodnih uslova, predloženo je

da sportsko-rekreativni centar „Veliko blato“, turisti ko-rekreativni centar na novom

ostrvu „ aplja“ i rezervat prirode Veliko ratno ostrvo budu teme tri velika projekta.

Dl-3 – Prostor za golf teren (100 ha)

Dl-4 – Veliko Blato (350 ha)

Veliko blato

Oko jezera Veliko blato, izme u Zrenjaninskog puta, železni ke pruge i puta za Ov u,

predlaže se zona zelenila i rekreacije sa hipodromom kao najzna ajnijim sadržajem,

planiranim prostorom za ZOO vrt i zabavnim parkom uz železni ko stajalište. Površina

kompleksa je 350 ha. Turisti ko-rekreativni centar zauzima središnu poziciju u odnosu

na izgra eno i planirano tkivo i integriše okolna stambena naselja. Planirano zelenilo

oko jezera je i zaštitni pojas naselja Krnja a i Bor a prema privrednoj zoni Pan eva ki

rit. Oko jezera Veliko blato nalazi se splet kanala ije vode prihranjuju jezero. Oni su

deo bogato razgranate kanalske mreže u Južnom Banatu. Zahtevaju revitalizaciju i

imaju zna ajan potencijal za razvoj razli itih vidova spontane rekreacije, na široj

teritoriji. Planirano je podizanje drvoreda i ure enje šetno-biciklisti kih staza duž obala

kanala.

334

SAVALeva obala

Sl-1 – Potez priobalja od Novog mosta ukarica-Ada-Novi Beograd do mosta

Gazela

Prostor koji zauzimaju Toplana i Brodogradilište Beograd.

„Akvaland” – tematski parkovi, mogu a lokacija potez od mosta „Gazela” prema

Toplani uklju ivši i akvatoriju zimovnik i lokaciju Brodogradilište Beograd, ije hale

treba prilagoditi toj novoj funkciji. Zna ajnu podršku «akvaland»-u na ovim lokacijama

može pružiti Toplana u me usezonskim periodima prole e/jesen. Površina ove lokacije

iznosi oko 56 ha.

Sl-2 – Potez priobalja mosta Gazela do Brankovog mosta

Predvi en je za razvoj centralnih sadržaja (Staro sajmište)

Staro sajmište i Blok 18

Transformacija kompleksa Starog sajmišta podrazumeva planiranje novih komercijalnih

i javnih sadržaja, ali koji su u funkciji kulturnog i memorijalnog karaktera ovog

prostora.

Na novobeogradskoj obali ostvaruje se kvalitetna peša ka veza sa neposrednim zale em

- Centrom „Sava“, Hotelom „Continental“, Starim sajmištem, Brankovim mostom i

centralnom zonom Novog Beograda. Transformaciju ambijenta Starog sajmišta, u

paviljonskom tipu izgradnje sa umerenim pove anjem kapaciteta u kontekstu osnovne

namene i velikim u eš em zelenila, treba povezati sa rešenjem centra na obali Save, sa

jedne strane, i sa parkom ispred uš a sa druge strane kompleksa iz pravca centralne

zone Novog Beograda, sa ugla Bulevara Zorana in i a i Milentija Popovi a. Budu im

rešenjem treba ostvariti vizuru na hram Svetog Save sa druge strane reke i pogled na

druge zna ajne ta ke u silueti Beograda. Potez realizovanog keja od Uš a, duž reke

Save, nastavlja se i u ovoj zoni, a širina zelenog pojasa bi e prilago ena konkretnom

rešenju. Visina stambenih objekata je do P+5 (zajedni ka - osnovna silueta sa Savskim

amfiteatrom), a za poslovne i druge zna ajne objekte nije limitirana, pod uslovom da se

ne degradiraju zone zašti enih vizura i ambijenata. Pravac Bulevara Zorana in i a

produžava se u blokovima 19 i 18 do obale Save i niskim mostom vezuje sa Savskim

335

amfiteatrom. Blok 18 predlaže se za temu jednog od velikih projekata Beograda (Blok

18 treba rešavati spregnuto sa Europolisom – Savskim amfiteatrom sa naglašenim

turisti kim – smeštajno ugostiteljskim objektima, kao i prostor Starog sajmišta)

Sl-3 – Priobalni potez Save sa Muzejem savremene umetnosti

Deo poteza D-6. Park sa funkcijama sporta i rekreacije (Na svim lokacijama gde se

predvi aju centralni sadržaji mesto je i turisti kim objektima, bilo da se radi o hotelima,

restoranima i drugim specijalizovanim uslužnim lokalima, do trgovine i drugih

turisti kih funkcija)

Infrastrukturni objekti u funkciji predloženog razvoja turizma od posebnog zna aja za oganizaciju turisti ke ponude

1. Veza izme u Kalemegdana i Velikog Ratnog ostrva (L-650 m h 20 m).

2. Peša ki most Uš e – Veliko Ratno ostrvo (vise i ili ponton).

3. Tunel ispod ulice Tadeuša Koš uškog (Dušanova/Kara or eva) – Veza

„Europolisa“ sa „Donaupolisom“.

4. Rekonstrukcija srednjevekovnog pristaništa Beograd.

5. Ure enje plovnog puta i priobalja Save u zoni Kalemegdana do uš a u Dunav

6. Ži ara Koridor X – Avala (L-4000 m h 300 m).

7. Kanalizacijski kolektor Zavojni kom rekom do Leštana (12 km).

8. Regulacija Zavojni ke reke (7 km).

336

9. Pristani na akvabulevarima Sava i Dunav - (5+6 lokacija) za potrebe urbanog

linijskog saobra aja, artere i taksi plovila.

Realizacijom navedenih objekata mogu e je ostvariti sve elemente turisti ke ponude

Beograda predložene za period 2009-2014.

Izgradnja Generalnim urbanisti kim planom predvi enih mostova:

most na Dunavu kod Vin e;

most na Dunavu kod Ade Huje;

most na Dunavu kod Nove Galenike;

most na Savi kod ukarice i

ve popravljeni most kod Ostružnice na Savi u funkciji autoputa E-75

umnogome e promeniti saobra ajnu, privrednu pa i turisti ku sliku grada,

svakako u pozitivnom pravcu, ali sada van domašaja realnih procena.

6.5. PREGLED RELEVANTNIH PLANSKIH REŠENJA OD DIREKTNOG UTICAJA NA RAZVOJ TURIZMA BEOGRADA

Regionalnim prostornim planom administrativnog podru ja Beograda tretirani su

planske pozicije i rešenja na tri vremenska horizonta i to:

Nivo 2006. godine za planska rešenja za koja postoje argumenti o neophodnosti

i opravdanosti sa društvenog, ekonomskog i ekološkog stanovišta.

Nivo 2011. god. za planske ideje ije otpo injanje e se pokrenuti uz podršku

fondova Evropske unije.

Nivo posle 2011. god.- strateško planske ideje vodilje dugoro nog usmeravanja

prostornog razvoja teritorije grada Beograda.

Vremenska odrednica, kako možemo zaklju iti nije bila realna s obzirom na tranzicione

nepredvidivosti u funkciji politi kih doga anja. Me utim, profesionalni pristup

definisanju planskih rešenja i propozicija je u potpunosti aktuelan i mi emo ga

selektivno koristiti u funkciji zna aja za razvoj turizma, izostavljaju i mere i

instrumente za ostvarivanje planskih rešenja, jer su one u funkciji sistemskih i politi kih

337

odluka, koje e se formirati tek nakon sagledavanja celine efekata kojima se bavi

Strategija razvoja turizma.

Planska rešenja ili propozicije od zna aja za razvoj turizma na teitoriji administrativnog

podru ja grada Beograda tretirani su kroz slede e grupe rešenja:

1. Prirodni predeli, prirodno-prostorne celine i biodiverzitet

2. Šume i šumsko zemljište

3. Vode i vodno zemljište

4. Kulturno i graditeljsko nasle e

5. Zaštita životne sredine

6. Turizam, sport i rekreacija

7. Energetika i energetska infrastruktura

8. Saobra aj, saobra ajna infrastruktura i telekomunikacije

9. Otpad

10. Zaštita od zemljotresa, voda, industrijskih udesa i klizališta

11. Ure enje, koriš enje i namena prostora.

Prirodni predeli, prirodno-prostorne celine i biodiverzitet

Planska rešenja ili propozicije

1. Zaštita staništa pojedinih bioloških vrsta posebno kroz kontrolisanu se u šuma i

druge fizi ke akcije u prirodi.

2. Kontrola stepskih staništa prilikom pove anja poljoprivrednih površina

(komasacija, arondacija, melioracije).

3. Definisanje prioriteta u zaštiti specijskog (flora, fauna i gljive)i ekosistemskog

diverziteta uz prethodnu izradu „Crvenih lista ugorženih vrsta“ prema

me unarodnim standardima.

4. Odre ivanje površina pod karakteristi nim i najo uvanijim autonomnim

ekosistemima i predelima koji kao rezervat zaslužuju poseban tretman i zaštitu

(stavljanje Velikog Ratnog ostrva na reci Dunav pod režim zaštite predela

izuzetnih odlika; stavljanje Avale, Šuplje stene i Trešnje pod režim zaštite parka

prirode).

338

5. Primena strogih mera zaštite bioloških vrsta kod hidrogra evinskih radova

(pregra ivanje re nih tokova, melioracije, isušivanje ritova, mo vara ili bara).

6. Strogo kontrolisana primena hemijskih preparata i paljenja vegetacije (sezonski)

7. Plansko organizovanje ribolova, lova ilovnog turizma.

8. Definisanje ekoloških koridora i zona oko magistralnih objekata infrastrukture

(reke Dunav i Sava, koridor X, Autoput Beograd-Južni Jadran, M 19, Aerodrom

„Nikola Tesla“, luke „Beograd“ i fabrika vode u Makišu).

9. Izrada studije o pogodnosti za izdvajanje planom predloženog Parka prirode (od

Stepinog luga, Jajinaca, Gorice, preko Lipova ke i gubereva kih šuma do

Sopota).

Šume i šumsko zemljište

Planska rešenja ili propozicije

1. Zaštita i unapre enje postoje ih šuma,

2. Pošumjavanje i podizanje novih šuma radi zaštite poljoprivrednog zemljišta.

3. Stimulacija razvoja privatnih šuma.

4. Formiranje rezervata za lov.

Vode i vodno zemljište

Planska rešenja

a) Vodovodni sistem i objekti - izvorišta

1. Zidine - I faza.

2. Leva obala reke Dunav – gradske šume – I faza.

3. Revitalizacija i zaštita izvorišta Vi Bara kod Obrenovca.

4. Jarak-Klenak sa objektima za distribuciju za opštine Stara Pazova, In ija,

Pe inci, Novi Beograd i Zemun.

b) Vodovodni sistem i objekti – postrojenja za pre iš avanje vode (PPV)

5. PPV „Makiš II“.

6. Revitalizacija PPV u Obrenovcu.

7. Rekonstrukcija, revitalizacija i podizanje tehnološkog nivoa postoje ih PPV.

339

c) Vodovodni sistem i objekti – kapitalni objekti 8. Završetak cevovoda Makiš-Mladenovac do Zu ke kapije (deonica Beli Potok –

Zu ka kapija).

9. Vezni tunel T1-T2 i prate i objekti na Julinom i Banovom Brdu.

10. Po etak realizacije tunela T2.

11. Revitalizaija mreže obrenova kog vodovoda radi smanjenja gubitaka i

povezivanje naselja Poljane, Boljevac, Konatice, Draževac, Stubline, Piroman,

Brovi na ovaj vodovod.

12. Izgradnja rezervoara „Vreline“ za Barajevo i okolinu.

13. Završetak sistema Kaleni – TE-TO za naselja ka potezu Veliki Crljeni –

Stepojevac.

Svi ostali objekti predvi eni Generalnim planom Beograda u prvoj fazi realizacije.

d) Snabdevanje vodom industrije i termoenergetike 14. Završetak akumulacije „Stuborovni“ kao preduslov za realizaciju TE „Kolubara

B“.

15. Dogradnja i završetak akumulacije Paljuvi Viš na reci Kladnici za potrebe

termoenergetike.

e) Kanalizacijski sistemi i postrojenja za pre iš avanje otpadnih voda 16. Kanalizaciona crpna stanica „Uš e“ – kona no rešenja – I faza

17. Nastavak izgradnje Interceptora.

18. Rekonstrukcija/separacija kanalizacije Mladenovca i I faza realizacije PPOV.

19. Kanalizacija Sopot i I faza PPOV u urincima (zaštita reke Lug).

20. Kanalizacija Barajevo i I faza PPOV na lokaciji Me ure je uš e Barajevske

reke).

21. Završetak kanalizacionog sistema Lazarevca i priprema za izgradnju PPOV (I

faza) u Šopi u..

22. Završetak kanalizacije za otpadne vode Grocke.

23. Završetak kanalizacije Obrenovca i I faza PPOV.

24. Kanalizacije za otpadne vode Bari a, Zabrežja i Zve ke i povezivanje sa

obrenova kim sistemom radi dovo enja do PPOV u Bari u.

25. Izgradnja predtretmana u „TENT A“ i „Prvoj Iskri“.

Svi ostali objekti predvi eni Generalnim planom Beograda u I fazi realizacije.

340

Kulturno i graditeljsko nasle e

Planska rešenja i propozicije

1. Zaustavljanje degradacije i obnova sa izradom detaljnih programa zaštite,

revitalizacije i ure enja prostorno kulturno istorijskih celina, kako onih

proglašenih, tako i onih koje to nisu, a posebno starih gradskih jezgara

(„Beograd u šancu“, Zemun, Obrenovac, Grocka, Pan evo i planiranih etno-

parkova).

2. Po etak realizacije kulturnih staza duž reke Dunav.

3. Prezentacija arheološkog nalazišta Vin a i etno-park.

4. Utvr ivanje prostorne kulturno-istorijske celine Obrenova ka aršija za kulturno

dobor i po etak realizacije zaštite.

5. Po etak realizacije etno-parka Leskovac u Opštini Lazarevac.

6. Po etak realizacije etno parka na Avali.

7. Ispitivanje mogu nosti realizacije mini etno-parka Mladenovac.

8. Utvr ivanje za kulturno dobro manastira Tresije.

9. Edukacija i informisanje gra ana.

10. Organizovanje umetni kih kolonija sa aukcionom prodajom umetni kih dela.

11. Organizovanje škola u prirodi i tematskih ekskurzija.

Zaštita životne sredine

Planska rešenja od zna aja za životnu sredinu

1. Obilaznica oko Beograda i po etak izgradnje obilaznica oko Obrenovca i

Mladenovca.

2. Rekultivacija i revitalizacija površinskih kopova Kolubarskog lignitskog basena.

3. Prestrukturiranje industrije sa naglašenim ekološkim kriterijumima i dislociranje

nekih pogona iz osetljivog gradskog tkiva, pre svega u Beogradu, Mladenovcu i

Obrenovcu.

4. Podizanje pojaseva zaštitnog zelenila i tehni kih barijera za zaštitu od buke na

najugroženijim potezima (deonica autoputa kroz Beograd, Bari , deonica pored

Selters-a u Mladenovcu i sl.).

5. Razvoj sistema gasifikacije i toplifikacije u ve im stambenim zonama Beograda,

Obrenovca, Lazarevca i Mladnovca i opremanje industrijskih objekata

341

odgovaraju im sistemima za pre iš avanje (u Mladenovcu, Beogradu i

Obrenovcu).

6. Uspostavljanje sistema stalnog monitoringa svih parametara kvaliteta životne

sredine.

Planske pozicije

1. Unapre enje kvaliteta vazduha u naseljenim sredinama prema važe im

merilima.

2. Zaštita i unapre enje kvaliteta voda prema važe im merilima.

3. Zaštita zemljišta od zaga enja prema važe im merilima.

4. Modernizacija i usavršavanje sistema upravljanja komunalnim otpadom.

5. Pove anje sistema zaštite i smanjenje rizika od hemijskih udesa.

6. Kvalitetnije upravljanje i kontrola rizika od jonizuju eg zra enja.

Turizam, sport i rekreacija

Planska rešenja i propozicije

1. Opremanje prostora kvalitetnom turisti kom ponudom duž koridora na deonici

autoputa Šid-Beograd-Kolari i kraka Beograd-Novi Sad.

2. Ure enje i razvoj punktova duž reka Dunava i Save, a u funkciji razvoja

me unarodnog turizma, putni ko pristanište na Savi, zemunski i beogradski

kejovi, Donji Grad na Uš u, marina „Dor ol“, Veliko Ratno Ostrvo, punkt kod

Vin e, punkt kod Grocke, potez Jugovo-Smederevo.

3. Aktiviranje sistema i sredstava nauti kog turizma.

4. Privatizacija i modernizacije hotelskih objekata i izgradnja novih kapaciteta u

urbanim centrima AP Beograda sa turisti kim potencijalima.

5. Razvoj kapaciteta Mladenovca povezivanjem sa RH centrom „Selters“ sa

Kora i kom banjom u jedinstven banjski kompleks.

6. Po etak izgradnje Obrenova ke banje na lokaciji „Zabran“.

7. Kompletiranje sistema sporstskih objekata nacionalnog i me unarodnog zna aja

(izgradnja atletskog kompleksa i sl.).

8. Celovito definisanje turisti ke ponude na osovini Fruška Gora – ortanovci –

Zemun – Avala – Trešnja – Kosmaj – Gubereva ke šume – Mladenova ka banja

342

– Oplenac, sa naglaskom na spomenike kulture, objekte za sport i rekreaciju,

elemente prirodnog predela i pejsaža.

9. Kandidovanje celine Kosan i ev Venac – Kalemegdan, arheološki park Belo

Brdo – Vin a i kompleks smederevske tvr ave za uklju enje u sistem parkova

kulture na Dunavu.

10. Po etni koraci u razvoju ekološkog turizma na potezu Sopot – Barajevo i

delovima opština Mladenovac i Lazarevac.

Energetika i energetska infrastruktura

Planska rešenja i propozicije

1. Istraživanja svih energetskih potencijala u cilju aktiviranja, pove anja i

pronalaženja novih rezervi.

2. Nastavak uzradnje novih termoenergetskih kapaciteta u okviru postoje e

lokacije TE-TO “Kolubara B”.

3. Usavršavanje sistema otkupa zemljišta i raseljavanja stanovništva u okviru

Kolubarskog basena.

4. Sanacija i revitalizacija eksploatacionog polja Kolubarskog basena.

5. Zaokruživanje toplovodnog sistema na podru ju Grada i optimizacija koriš enja

bangradskih termoelektrana-toplana za snabdevanje toplotnom energijom.

6. Razvoj elektroenergetske mreže – izgradnja prenosnih i distributivnih vodova.

7. Završetak gasovodnog prstena u Beogradu, izgradnja magistralnog razvodnog

gasovoda Beograd – Lazarevac – Valjevo i gasifikacija industrije i široke

potrošnje u naseljima.

8. Racionalizacija i optimizacija koriš enja energije.

9. Razvoj i ve e korip enje novih i obnovljivih izvora energije.

10. Transformacija Instituta za nukleranu energiju u Vin i u nau no-tehnološki

park.

Saobra aj, saobra ajna infrastruktura i telekomunikacije

Planska rešenja ili propozicije

a) Putna i uli na mreža

1. Popravka mosta na obilaznom autoputu preko reke Save kod Ostružnice.

343

2. Izgradnja deonice Batajnica-Dobanovci (veza E-75 sa E-70) u sastavu obilaznog

autoputa.

3. adaptacija mosta kod TENT-a u Obrenovcu i izgradnja puta od Obrenovca (veza

M-19) do obilaznog autoputa sa novom petljom na obilaznom autoputu

(Boljevci”).

4. Izgradnja i rekonstrukcija magistralnih saobra ajnica na gradskom podru ju

Beograda od zna aja za mešunarodni i regionalni sistem drumskih saobra ajnica

i razvoj multimodalnih centara.

5. Rekonstrukcija magistralne i regionalne putne mreže prema programu

Republi ke direkcije za puteve.

6. Rekonstrukcija dela lokalne putne mreže.

7. Rekonstrukcija glavnih gradskih saobra ajnica u centrima prigradskih opština.

8. Izgradnja druge kolovozne trake me unarodnog puta E-75 na deonici Beograd-

Nov Sad.

b) Železnica

9. Inovacija usvojenih programa planiranja i izgradnje železni kih kapaciteta na

AP Beograda i izrada planske i tehni ke dokumentacije.

10. Obnova železni kog mosta preko Save kod Ostružnice.

11. Sanacija Pan eva kog mosta preko reke Dunav.

12. Denivelacija rasputnice “G” na pruzi Beograd-Niš.

13. Sanacija tunela “Ralja” na pruzi Beograd-Niš.

c) Luka Beograd

14. Završetak izgradnje Ro Ro terminala.

15. Zaokruživanje tehnološkog procesa u okviru kontejnerskog i huckepack

terminala.

d) Aerodrom “Nikola Tesla”

16. Opremanje aerodroma za prelazak u višu kategoriju me unarodnih aerodroma.

e) Logistika i intermodalni transport

17. Izrada pilot projekta intermodalnog transporta na metropolitenskom podru ju

Beograda.

344

f) Telekomunikacije

18. Modernizacija i konsolidacija postoje e PTT mreže ka osnove razvoja

19. Sveobuhvatna digitalizacija komunikacionih sistema sa pove anjem kapaciteta i

uvo enjem multimedijalnih servisa.

Otpad

Planska rešenja ili propozicije

1. Sanacija deponije „Vin a“ i uklanjanje smetlišta

2. Uvo enje reciklaže na teritoriji AP Beograda.

3. Utvr ivanje lokacija budu ih regionalnih deponija.

Zaštita od zemljotresa, voda, industrijskih udesa i klizišta

a) Zaštita od zemljotresa

Planska rešenja

1. Izrada karte mikroseizmi ke rejonizacije Grada (Regiona) Beograda

b) Zaštita od voda

2. Rekonstrukcija deonice nasipa reke Dunav (4,5 km) od Šarana do Uš a, niskog

nasipa i obaloutvrda na levoj obali reke Save od starog želetni kog mosta do

Uš a, izgradnja nasipa i obaloutvrda duž leve obale reke Save od bloka 70a do

železni kog mosta (1 km), rekonstrukcija nasipa od visokog terena u Kupinovu

do Progara (5,25 km).

3. Realizacija zaštitnih linija: rekonstrukcija obaloutvrda na desnoj obali reke Save

od uzvodne pregrade na Adi ciganliji do Uš a (4,8 km), rekonstrukcija nasipa na

desnoj obali reke save duž Ade Ciganlije (6,4 km) i uzvodno od Ostružni kog

mosta (0,8 km).

4. Na desnoj obali reke Dunav izrada obaloutvrda na deonici nizvodno od

Pan eva kog mosta (1 km).

5. Završetak regulacije Top iderske reke (5,2 km), regulacija Bele Reke, Kijevskog

potoka, Železni ke reke, reke Bole ice i Mirijevskog potoka.

6. Izgradnja akumulacije – retenzije na Železni koj i Top iderskoj reci,

Kumodraškom, Kijevskom, Vranova kom i Gle eva kom potoku.

345

7. Rekonstrukcija i kompletiranje mreže za zaštitu od plavljenja unutrašnjim

vodama u Pan eva kom ritu i Makišu.

8. Izgradnja novih sistema za odvodnjavanje: Mali Makiš, Mislo in, Veliko Polje,

Zabreške Livade, Vi Bara.

c) Zaštita od industrijskih udesa 9. Smanjenje opasnosti od industrijskih udesa u pogonima „Prva Iskra“ u Bari u,

„Duga“, Rafinerija nafte Beograd, „Tehnogas“, skladište „Jugopetrol“ i

Beogradu i „Galenika“ u Zemunu.

10. Smanjenje opasnosti od udesa kod transporta opasnih materija duž putnih,

železni kih i re nih koridora.

d) Zaštita od klizišta

11. Primena tehni kih, elektrohemijskih i bioloških mera za zaustavljanje klizišta.

Ure enje, koriš enje i namena prostora

Planska rešenja i propozicije

1. Uspostavljanje svojinskih prava i privatne svojine na graševinskom zemljištu.

2. Uspostavljanje javne svojine i nosioca javne svojine (države, lokalne zajednice).

3. Uspostavljanje javne kontrole upravljanja javnim dobrom i na in državne

intervencije.

4. Neposredno i kontinuirano sprovo enje planskih režima koriš enja zemljišta.

346

7. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA TURIZMA

Razvijene tržišne ekonomije dugi niz godina koriste javno – privatna partnerstva (engl.

Public Private Partnership - PPP) kao efikasniji i efektivniji na in menadžmenta u

pružanju javnih usluga u mnogim oblastima. To je dugoro ni model saradnje javnog

(vlade, lokalne samouprave) i privatnog sektora koji kooperiraju i sara uju u rešavanju

problema lokalnih samouprava, na podru jima koja zahtevaju znatne institucionalne

promene ili velika kapitalna ulaganja (poput modernizacije javnih funkcija, izgradnje

infrastrukturnih i drugih objekata od javnog zna aja, mreža puteva, poboljšanja

obrazovanja i zdravstva, lokalni ekonomski razvoj, socijalnu zaštitu...). To je jedna od

alternativnih struktura izme u potpunog javnog vlasništva, sa jedne, i potpune

privatizacije sa druge strane. Ukoliko se saradnja uspešno realizuje, ovi modeli

obezbe uju održiva rešenja ne optere uju i javni budžet.

Pomak u razvoju javno - privatnog partnerstva (u daljem tekstu JPP) i širenje prakse

prenosa finansiranja i upravljanja aktivnostima od javnog interesa u korist privatnog

sektora po inje se razvijati devedesetih godina XX veka zahvaljuju i nizu okolnosti.

Države u svoje projekte uklju uju privatne preduzetnike i koriste njihova znanja, know-

how i finansijska sredstva za finansiranje rastu ih javnih potreba.

Koncept JPP ima veliki broj tuma enja, a naj eš e se pod tim pojmom podrazumeva

odnos izme u javnog i privatnog sektora u kome se deli rizik na osnovu zajedni kih

nastojanja da se ostvari poželjan rezultat javnih politika.

JPP je ugovorni odnos iji su potpisnici državne vlasti i privatna preduze a, a iji je

predmet obavljanje nekog posla ili projekta od opšteg zna aja u kojima svaki subjekt

doprinosi odre enim resursima, shodno svojim mogu nostima, i u estvuje u planiranju i

odlu ivanju. Cilj je da se postigne ve a efikasnost, lakši pristup kapitalu, da se podele

finansijski i rizici u pogledu rokova, a istovremeno obezbedi poštovanje visokih

standarda zaštite životne sredine i bezbednosti zaposlenih.

347

U svojoj osnovi partnerstvo obuhvata dve dimenzije: stratešku i operativnu. Strateška

dimenzija se odnosi na koordiniranje politi kih ciljeva i odre ivanje prikladnih uloga

svakog partnera, dok se operativna bavi realizacijom predvi enih projekata. Prednosti

koje pruža saradnja javnog i privatnog sektora postaje sve o iglednija poslednjih

godina. Najve e prednosti JPP modela su to što se razvija inovativni na in finansiranja

(brža je izgradnja i donošenje odluka, niži su troškovi, bolja je alokacija rizika, usluga je

kvalitetnija, stvara se dodatni prihod), smanjuju se kašnjenja u izgradnji, poboljšava

upravljanje, marketing, kvalitet usluga, tarifna politika i finansijski inženjering.

Suština JPP je u raspodeli rizika izme u privatnog i javnog sektora. Za uspeh projekata

važno je ustanoviti rizike povezane sa svakom komponentom i fazom projekta i alocirati

ih tako da ravnoteža osigura najbolju vrednost za uložene resurse (vrednost za novac).

Mogu nosti koje stoje na raspolaganju za pružanje javnih usluga kre u se od

neposrednog pružanja usluga države do potpune privatizacije, kada država sve

odgovornosti, rizike i nagrade prenosi na privatni sektor.

JPP ugovori mogu znatno da uti u na turizam putem:

Stvaranja novih izvora dohotka izgradnjom novih infrastrukturnih objekata i

mreže puteva kao i pružanja novih usluga;

Podsticanja razvoja kao posledice manjih ukupnih troškova i porasta fiskalnih

prihoda;

Boljeg usmeravanja javnih prihoda;

Ubrzanje implementacije visoko prioritetnih projekata uz obezbe ivanje

specijalizovanih upravlja kih kapaciteta, finansijskih resursa kao i nove

tehnologije.

U razvijenim zemljama osnivaju se javne agencije sa ciljem da obezbe uju standardne

javne usluge i dobra omogu avaju i najefikasniju upotrebu javnih resursa. U isto vreme,

osoblje i budžetski resursi su uglavnom fiksni a javna regulativa zabranjuje brze

inovacije i unapre ivanje tehnologije (za to su potrebna visoka ulaganja). JPP u

razli itim formama partnerstva dozvoljava javnim agencijama fleksibilnost u

minimiziranju pritiska dok ispunjavaju javne ciljeve. Privatnici ulaze u JPP sa

prvenstvenim ciljem da što pre povrate uložena sredstava pružaju i potrebne usluge

348

klijentima (uz adekvatnu naknadu) poboljšavaju i svoju profitabilnost ali i rast tržišta

koji pokrivaju. Nove forme JPP omogu avaju sinergiju i javnih i privatnih ciljeva kroz

adekvatan partnerski sporazum pove avaju i opšti životni standard stanovništva.

S obzirom da se JPP ugovara na duži vremenski period mora postojati mogu nost da se

prilagodi odre enim izmenama ekonomskog, pravnog ili tehni kog okruženja. Javno-

privatni entitet, kao i svako pravno lice, je slobodno da uzme u eš e u javnim

tenderima.

Upravlja ki modeli JPP ostvaruju se uglavnom u slede im sektorima: vode i otpadne

vode, edukacija, zdravstvo, izgradnja razli itih objekata (mostova, puteva,

termoelektrana, veletržnica, parkova, rekreacionih i ostalih turisti kih centara i sl.) kao i

u IT sektoru. Zajednica o ekuje od JPP da pruži odgovaraju u uslugu i da su cene

usluga prihvatljive, bilo kroz direktnu naplatu ili indirektno kroz poreze.

Javni sektor obi no o ekuje od privatnog sektora da doprinese društvu na slede e

na ine:

pruži dogovorene usluge odgovaraju eg kvaliteta po unapred specificiranim

standardima;

osigura realizaciju dogovorenih investicija;

poštuje dogovorene standarde/ciljeve/rokove i

ne iskoriš ava ili monopolizuje mogu u postoje u tržišnu situaciju.

Privatni sektor o ekuje od javnog sektora da doprinese tako što e:

osigurati povoljno okruženje za JPP;

platiti dogovorene naknade u celosti i u predvi enim rokovima;

sprovesti pove anje tarifa prema dogovoru i

u odre enim slu ajevima osigurati ekskluzivnost.

Javno-privatno partnerstvo pozicionira se izme u tradicionalnih oblika obavljanja

javnih poslova (javne nabavke, osnivanje javnih preduze a, ugovaranje usluga,

ugovaranje upravljanja, lizing, joint venture) gde javni sektor preuzima kompletnu

odgovornost i sve rizike u procesu finansiranja, izgradnje i upravljanja objektom od

javnog zna aja i privatizacije kada sve navedene aktivnosti obavlja privatni sektor, za

349

koje je u celini i odgovoran. Potrebno je praviti razliku izme u javno-privatnog

partnerstva i tradicionalnih modela saradnje izme u dva sektora. Javna nabavka nije

model javnog-privatnog partnerstva, budu i da nije prisutna dugoro na saradnja i

naj eš e nema raspodele poslovnog rizika izme u subjekata saradnje. Osnivanje javnog

preduze a ne smatra se JPP, dok je outsourcing grani ni slu aj javne i privatne saradnje.

Turisti ke destinacije predstavljaju, izme u ostalog, mnoštvo iskustava i mogu nosti

koji svi zajedno stvaraju konkurentan klaster. Lanac vrednosti u turisti kom sektoru

po inje izvan destinacije, gde se ideja o putovanju uobli ava i pretvara u odluku o

putovanju. Prema tome, partnerstvo treba da omogu i turisti kom partneru da se na e u

brojnim vezama u lancu vrednosti i van same delatnosti. Važno je ista i da mogu nosti

za partnere nisu samo u organizacijama koje se tradicionalno smatraju vezanim za

turisti ku delatnost, ve treba razmišljati kreativno o mogu nostima partnerstva sa

netradicionalnim delatnostima.

Javno-privatna partnerstva mogu uzeti razne oblike i uklju iti razli it broj partnera. Ne

postoji univerzalna formula koja bi se mogla primeniti. Oblici partnerstva zavise od

ekonomskih, organizacionih, kulturnih i strukturnih sposobnosti privatnog i javnog

sektora da u estvuje i da preuzme dodatnu odgovornost proisteklu iz partnerstva.

Svaki partner u partnerstvo unosi odre enu imovinu i sposobnosti. Javni sektor može da

ponudi imovinu koja se nedovoljno koristi i/ili nematerijalna sredstva (soft assets), kao

što su reputacija ili ve postoje a potroša ka baza. Ustupaju i kapacitete, javni sektor ih

daje na koriš enje ili u zajam po efikasnijoj stopi i omogu uje niže troškove

finansiranja. S druge strane, privatni sektor, tako e može uneti i kapital u srž poslovanja

(business focus), a mogu e i me unarodno operativno i marketinško iskustvo.

U celini, javno-privatno partnerstvo postaje popularno sredstvo za stvaranje investicija u

razvoj turizma. Javni sektor e se pre odlu iti na ulaganja kada je rasprostranjenost

koristi prema javnosti visoka i kada se povra aj od investiranja postiže u dužem periodu

(onemogu avaju i privatnom sektoru da to samostalno radi). Javni sektor teži da

samostalno vlada i upravlja imovinom, kao što su kongresni centri, muzeji i zna ajne

atraktivnosti destinacija. Oni zahtevaju intenzivna i stalno uve avaju a ulaganja, gde je

350

povra aj ulaganja sadržan u doprinosu kvalitetu života i ekonomskom doprinosu

rastu eg broja visokoplatežnih turista u mestu.

Prema analizama Poslovnog saveta Svetske turisti ke organizacije (UNWTO), glavna

oblast za javno privatnu sektorsku saradnju u turizmu jeste marketing i, posebno,

promocija. Marketing, posebno na me unarodnim tržištima, je izuzetno skup i

partnerstvo pruža mogu nost da se objedine ograni ena sredstva. Druge zajedni ke

oblasti za javno-privatnu saradnju su razvoj proizvoda i infrastrukture, obrazovanje i

usavršavanje. Privatni sektor ima interesa da u estvuje u partnerstvu vezanom za

marketing aktivnosti jer uspeh rada nacionalne i drugih oblika turisti kih organizacija

direktno uti e na njegove rezultate poslovanja. Privatni sektor uobi ajeno ne može sam

da obezbedi zna ajnija dodatna finansijska ulaganja, ali može da pruži marketinška

iskustva.

Ostvarivanje ciljeva razvoja turizma u Beogradu e zahtevati formiranje javno-privatnih

partnerstava u cilju stvaranja odgovaraju e infrastrukture kao i za razvoj raznih oblika

turisti kih proizvoda. Pregled mogu nosti za stvaranje ovog vida parnerstva je dat u

okviru dela projekta koji se odnosi na ulaganja u infrastrukturu. Što se ti e turisti kih

proizvoda, mogu nosti za JPP su predstavljene pri analizi osnovnih karakteristika

turisti kih proizvoda Beograda.

Osnovna oblast za JPP je i u slu aju Beograda marketing, posebno promocija, u cilju

postizanja konkurentske prednosti. U tom smislu je nacrtom Strategije razvoja grada

Beograda predloženo da jedan od priritetnih projekata bude stvaranje destinacijske

menadžment organizacije ili kako je to u pomenutom nacrtu strategije navedeno

''Organizacije za upravljanje turisti kim odredištem (OUTO)''. Predlog za osnivanje ove

organizacije je obrazložen potrebom za uspostavljanjem sistema upravljanja svim

segmentima turisti ke ponude, uslugama i kapacitetom, razvojem, programiranjem,

privrednim i regionalnim povezivanjem u oblasti turizma. Prema navedenoj Strategiji,

stvaranjem ove ili sli ne organizacije i povezivanjem sa Agencijom za razvoj turizma

( ije osnivanje bi tako e trebalo da bude jedan od prioritetnih projekata proizašlih iz

Strategije razvoja grada Beograda). Uobli i e se znatno dinami niji, efektivniji i

organizovaniji sistem razvoja turizma kao zna ajne privredne grane u razvoju grada

351

Beograda. U tom sistemu bi Agencija za razvoj turizma imala razvojnu ulogu, odnosno

ulogu objedinjavanja razvojnih programa, dok bi OUTO, ili sli na organizacija, imala

izvršnu ulogu kojom bi se obezbedila realizacija razvojnih programa kao i upravljanje

marketinškim aktivnostima vezanim za Beograd kao specifi nu turisti ku destinaciju.

Navedeni, kao i drugi oblici JPP u oblasti turizma mogu doneti slede e prednosti:

a) za javni sektor:

pristup novim izvorima kapitala,

ubrzani razvoj infrastrukturnih objekata,

podelu mogu ih rizika,

održavanje ili unapre ivanje nivoa usluga,

unapre ivanje sposobnosti u oblasti planiranja, upravljanju i isporuke

usluga,

valorizaciju nedovoljno koriš enih sredstava i

ve e koristi u razvoju privrednih mogu nosti.

b) za privatni sektor:

pristup novim tržištima, gde nisu mogli samostalno,

mogu nosti za unapre ivanje nivoa umešnosti i izvršenja,

rast proizvoda i usluga iznad teku ih sposobnosti,

pove anje kredibiliteta kroz asocijaciju i

mogu nost da ostvari prihod proporcionalan rizicima i o ekivanjima od

ulaganja.

352

8. UPRAVLJANJE BEOGRADOM KAO TURISTI KOM DESTINACIJOM

Visok stepen konkurentnosti zna ajnih gradskih destinacija u svetu je u najve oj meri

rezultat primene osmišljene destinacijske politike i planiranja turisti kog razvoja u

kontekstu ukupnog urbanog razvoja. Ova politika podrazumeva dve vrste upravljanja.

To je upravljanje okruženjem (zaštita i unapre enje kulturnog i prirodnog okruženja,

menadžment posetilaca, upravljanje internom komunikacijom i dr.) i poslovno

upravljanje (strateško planiranje, organizacione promene, marketing destinacije,

finansijski menadžment, menadžmet ljudskih resursa, upravljanje informacijama). Sve

ovo predstavlja okvir za razvijanje konkurentnosti destinacije, a samo upravljanje

destinacijom podrazumeva i odgovornost za implementaciju strategije i ostvarenje

ciljeva.

Posebno je zna ajno pitanje upravljanja turizmom Beograda sa stanovišta razvoja lanca

vrednosti koji bi turistima omogu io nezaboravne turisti ke doživljaje. Neophodno je,

dakle, da se neko bavi razvojem konkurentnosti ovog podru ja na profesionalan i

efektivan na in. To, drugim re ima, zna i da postoji institucija koja e preuzeti

operativnu odgovornost za sprovo enje ove strategije. U tom kontestu, treba razmotriti

mogu e modele organizovanja upravljanja Beogradom kao turisti kom destinacijom.

Upravljanje destinacijom, ili makar vodjenje nekih aktivnosti iz domena upravljanja,

gradovi poveravaju razli itim entitetima. To mogu biti:

Departman/sekretarijat u okviru javne uprave

Gradska uprava kroz outsourcing privatnih kompanija

Javno-privatno partnerstvo u formi neprofitnih organizacija ili preduze a

(destinacijsko menadžmet organizacija - DMO)

Asocijacija finansirana isklju ivo od strane privatnog sektora.

Ipak, savremene forme upravljanja destinacijama podrazumevaju da nadležna

organizacija ima slede e kompetencije i odgovornosti:

Lider destinacije: razvoj strategijskih pravaca razvoja, ekspertiza

Politike i strategije za ostvarivanje konkurentske prednosti

353

Planovi razvoja i marketinga

Biznis planovi

Vo enje i koordinacija ostvarivanja planova

Razvoj adekvatnih organizacionih struktura i procedura

Facilitacija partnerstva

Obezbe enje finansija

Otvaranje šansi za preduzetnike

Merenje performansi

Krizni menadžment

Upravljanje ljudskim resursima

Ovde emo izneti neke relevantne injenice od zna aja za opredeljivanje odnosno izbor

odgovaraju eg upravlja kog modela:

1. Postoje a institucija koja na gradskom nivou sprovodi aktivnosti marketinga –

Turisti ka organizacija Beograda – uprkos postojanju godišnjih marketing

planova i predanim aktivnostima u domenu gradskog turisti kog marketinga,

nije u stanju da u ini zna ajnije pomake u domenu destinacijskog menadžmenta.

2. Klju ni razlozi koji stoje iza ove ograni ene mo i nisu karakteristi ni samo za

Turisti ku organizaciju Beograda (mada je ona tu u najboljoj situaciji). Oni su

imanentni celokupnom sistemu lokalnog destinacijskog marketinga Srbije, i ti u

se nedovoljne brojnosti kvalifikovanog profesionalnog kadra, neadekvatne

strukture ljudskih resursa, esto nedovoljnih znanja iz oblasti marketinga i

menadžmenta, nedovoljnih finansijskih sredstava, nepoznavanja tehnika

budžetiranja i dr, a povrh svega nepostojanja vrstih, institucionalizovanih i

široko razgranatih partnerskih veza sa privatnim sektorom. Imaju i sve ovo u

vidu, više je nego jasno da Turisti ka organizacija Beograda, uprkos injenici da

je daleko naprednija organizacija od svih ostalih ovog tipa na podru ju Srbije, u

ovom momentu, i sa postoje om strukturom i nadležnostima nije u stanju da

preuzme odgovornost za kreiranje lanca vrednosti na podru ju grada.

3. Aktivna uloga Gradskog sekretarijata za privredu u domenu turizma predstavlja

zna ajno ohrabrabrenje za turizam grada. injenica je da Sekretarijat raspolaže

nekim delotvornim upravlja kim polugama, ali mora preuzeti ve u indirektnu

354

ulogu u turisti kom razvoju grada, pre svega na polju podrške razvoju

kooperacije/partnerstva sa privatnim sektorom. injenica je da privatni sektor,

osim u kontekstu nekih oblika saradnje sa TOB-om, ne percepira ovu

kooperaciju adekvatnom.

4. Beograd je fokalna ta ka šireg, Beogradskog klastera definisanog Strategijom

razvoja turizma Republike Srbije. Kao takav, on bi trebao obezbediti vodjstvo u

kreiranju jednog šireg sistema turisti kih iskustava celog ovog podru ja.

Sada se postavlja pitanje kako na osnovu uvida u postoje u situaciju u Srbiji, kao i na

bazi sagledavanja razli itih iskustava u evropskoj i svetskoj praksi, organizovati

menadžment ove turisti ke destinacije?

U principu, postoji nekoliko opcija u pogledu geografskog obuhvata:

1. Prva opcija je status quo, odnosno ništa ne dirati. U tom slu aju, Beograd e se

razvijati po inerciji turisti kog razvoja, bez naro itog uticaja turisti kog sektora

na to u kom pravcu e se taj razvoj odvijati. Turist ka organizacija Beograda u

tom slu aju nastavlja da radi kao i do sada. Ova opcija ne bi doprinela

unapre enju turizma u Beogradu.

2. Druga opcija je ona iz Strategije razvoja grada Beograda, a to je da se formira

posebna razvojna organizacija (agencija) koja bi obavljala razvojne poslove, uz

stvaranje «Organizacije za upravljanje turisti kim odredištem» za potrebe

destinacijskog menadžmenta. U pogledu Agencije za razvoj turizma, može se

re i da je ideja predlaga a dobra, i izraz je nastojanja da se prevazi u problemi i

generalno unaprede aktivnosti integralnog razvoja beogradskog turisti kog

proizvoda. Me utim, u ovoj fazi ovo rešenje u osnovi ne bi bilo dobro, ne zbog

opasnosti od podvojenosti funkcija i mogu e neuskla enosti akcija, ve pre

svega što praksa razvojnih organizacija (agencija) u svetu na nivou gradskih

anglomeracija pokazuje da se one bave gradskim razvojem uopšte, a ne samo

turisti kog, te nema ja eg prakti nog utemeljenja za ovaj vid organizovanja na

nivou Beograda.

3. Tre a opcija je da TOB preraste u pravu destinacijsku menadžment organizaciju,

sa jakim i tokom vremena rastu im uticajem privatnog sektora. U ovoj opciji

TOB može da izgradi jaku upravlja ku strukturu, ali bez mogu nosti

355

sinergetskog efekta u kreiranju lanca vrednosti na širem prostoru Beogradskog

klastera. Ovo podrazumeva razvoj korporativne strukture i uklju ivanje i

privatnog sektora i zna ajnih javnih stejkholdera, kao i ja e uvažavanje interesa

prigradskih opština.

4. etvrta opcija jeste institucionalizacija upravljanja za podu je Beogradskog

klastera u celini, koja bi bila sprovedena formiranjem destinacijske menadžment

organizacije (DMO) ije bi ingerencije u geografskom smislu onda obuhvatile

administrativna podru ja Beograda i drugih opština klastera. U ovu DMO bi bili

uklju eni svi klju ni stejkholderi javnog i privatnog sektora po principu javno-

privatnog partnerstva. Problem koji se ovog momenta name e jeste spremnost

tih drugih opština na uklju ivanje u ovakvu DMO, na in njenog funkcionisanja

itd. Verovatnije je da bi ovaj tip organizovanja došao na red u nekoj kasnijoj fazi

razvoja.

Naše opredeljenje je, dakle, da TOB preraste u DMO, pri emu ovo ne isklju uje

mogu nost osnivanja Razvojne agencije grada Beograda, ali kona na odluka je na

gradskim vlastima. Me utim, suštinski je jasno da DMO mora imati:

Punu finansijsku, upravnu i politi ku podršku gradske vlade

Uticaj na odluke i rešenja nadležnih sekretarijata

Autoritet da inicira promene i dobije podršku

Punu podršku privatnog sektora

Razvijen mehanizam direktnog uticaja privatnog sektora grada na odluke DMO

Kompetentno i stru no osoblje.

Ovo su klju ne pretpostavke da bi sistem destinacijskog menadžmenta, kroz obavezno

partnerstvo sa privatnim sektorom, uopšte funkcionisao. Pri tome, moramo da

naglasimo da ovo partnerstvo ne podrazumeva formiranje nekakvih saveta, komisija i sl.

u ijem bi radu u estvovali predstavnici privatnog sektora, ve njihov direktan uticaj na

upravlja ke odluke DMO. S druge strane, ovo podrazumeva, tokom vremena, i

uspostavljanje sistema lanstva, gde bi svaka lanica, shodno prethodno utvr enim

parametrima dovela i direktan finansijski doprinos i time dokazivala privrženost datom

modelu Javno-privatnog partnerstva u upravljaju Beogradom kao turisti kom

destinacijom.

356

PREDLOG STRATEŠKIH I OPERATIVNIH MERA – PLAN AKTIVNOSTI

Generalno posmatrano svaka strategija u osnovi podrazumeva definisanje na ina za

ostvarivanje odgovaraju ih ciljeva organizacije za koju se formuliše. U tom smislu treba

shvatiti i ovaj izloženi strateški dokument koji se nalazi pred Vama i u kome su

definisani osnovni pravci delovanja gradskih struktura u cilju uskla enog,

organizovanog i dobro vo enog turisti kog razvoja Beograda. Takodje, on predstavlja

dobru osnovu za uspostavljanje celovitog lanca vrednosti. U okviru ovoga dela dajemo

pregled osnovnih strateških i operativnih mera formulisanih u obliku plana aktivnosti

koje je neophodno preduzeti u cilju operacionalizacije ovog dokumenta.

Jedan od najve ih problema u implementaciji bilo koje strategije predstavlja kreiranje

odgovaraju e strukture. Odnos strategija – struktura je dosta davno uo en i izaziva niz

kontraverzi. Sa jedne strane, esto sam proces formulisanja strategije je omedjen

postoje im strukturama. Sa druge strane, primena strategije zahteva niz promena koje

doti u i menjanje zate enih struktura. Otuda, moramo podvu i da ostvarivanje pojedinih

elemenata ove Strategije je tesno povezano sa iznalaženjem odgovaraju ih

organizacionih, menadžerskih i drugih novih strukturalnih rešenja.

Posebno želimo da naglasimo da smo u ovome delu izdvojili samo one mere, tj.

aktivnosti koje specifi no predlaže ova Strategija, ili koje predstavljaju modifikaciju

predloga pojedinih drugih strateških dokumenata Grada. Drugim re ima, iako smo u

tekstu Strategije iznosili predloge koji proisti u iz drugih dokumenata, gde god je to

bilo mogu e koncentrisali smo pažnju na konrektna rešenja za potrebe Strategija razvoja

turizma Grada Beograda, pri emu ni jedan drugi strateški dokument nije prihva en kao

nepromenljiv. Spisak mera koje smo predložili sigurno nije kona an, ali po našem

mišljenju može doprineti kreiranju adekvatne strukture i zapo injanju niza operativnih

koraka ka primeni ove Strategije. Posebno isti emo kako ni jednu strategiju nije mogu e

implementirati bez niza prate ih dokumenata u formi drugih planskih odluka (programa,

projekata, studija izvodljivosti, biznis planova, budžeta) i dobro definisane prate e

infrastrukture.

357

Jedno od pitanja koje se, naravno, može postaviti jeste pitanje uskla ivanja aktivnosti

vezanih za razli ite strateške dokumente Grada. U praksi, nevezano samo za Beograd,

esto dolazi do problema u koordinaciji i suboptimizaciji, kao na primer situacija gde

pojedine gradske službe i institucije nisu u potpunosti upoznate ili u akcionom smislu

usaglašene sa razvojnim aktivnostima i planovima drugih gradskih strukura. Kao što

smo u tekstu Strategije i naveli, možda bi osnivanje Agencije za razvoj grada

predstavljalo jedan dobar odgovor, odnosno odgovaraju e rešenje u tom pogledu, ali to

izlazi iz okvira projektnog zadatka te se tim pitanjem nismo posebno, niti detaljnije

bavili.

U slede oj tabeli dajemo kratak pregled najvažnijih mera i aktivnosti koje sa injavaju

celovit i sadržajan akcioni plan. Ono što moramo posebno ista i i preporu iti jeste da se

ove mere ne tretiraju izolovano i ne koriste bez uvida u integralni tekst Strategije.

Red.br. Mera - Aktivnost Odgovornost Rok

1.Usvajanje Strategije sa internom promocijom

Sekretarijat za privredu i Gradska vlada

(Skupština Grada) 2009.

2.

Transformacija Turisti ke organizacije Beograda u Destinacijsku menadžment organizaciju u formi javno-privantnog partnerstva*

Gradska vlada, Sekretarijat za privredu i Turist kaorganizacija Beograda

2009,najkasnije po etak2010.

3.

Projekat brendiranja Beograda putem me unarodnog tendera sa strogim uslovima (iskustvo u brendiranju velikih/glavnih gradova i dr.)

Destinacijska menadžment organizacija (sadašnji

TOB)2010.

4.

Definisanje programa za podršku i unapre enje investicija, posebno u saobra ajnuinfrastrukturu (priprema investicionih prospekata, formulisanje dodatnih programa podsticaja za investiture, itd.)

Sekretarijat za privredu, Gradska vlada

2010.

5.

Studija izvodljivosti izgradnje tunela ispod ulice Tadeuša Koš uška

Gradska vlada 2009-2010.

358

6.

Razvoj programa za podsticanje investicija u rekonstrukciju i renoviranje postoje e smeštajne ponude u cilju podizanja kvaliteta

Vlada Republike Srbije i Gradska vlada

2010-2011.

7

Izrada Master planova razvoja turizma za turisti ko-urbane celine definisane Strategijom (Velika peša ka zona Beograda; Prva avenija Beograda; Europolis sa akvabulevarom Sava; Donaupolis sa akvabulevarom; tranzitni turisti ki centar Avala na Evrokoridoru X (autoput E-75)

Gradska vlada 2009-2012.

8.Uspostavljanje sistema kvaliteta u oblasti turizma

Destinacijska menadžment organizacija

2011.

9.

Izrada Master planova razvoja turizma za opštine Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Grocka, Sopot, Mladenovac

Gradska vlada i navedene opštine

2010-2013.

10.

Izrada master plan razvoja turizma zone strukturnog razvoja turisti kog proizvoda grada (prigradski nisko urbanizovani prostori, ruralni prostori sa selima, šumski i ekološki o uvani prostori i akvati kre no-jezerski prostori grada)

Gradska vlada i odnosne opštine

2015. i kasnije

11.Izgradnja odgovaraju e veze izme u Kalemegdana i Velikog ratnog ostrva

Privatno javno partnerstvo 2015. i kasnije

12.Izgradnja mosta/pontona Uš e - Veliko ratno ostrvo Privatno javno partnerstvo

2015. i kasnije

13.Izgradnja tunela ispod ulice Tadeuša Koš uška Gradska vlada nakon 2014.

*Ovde naš predlog podrazumeva izmenu predloga datog u Strategiji razvoja Beograda, na na in da se predlaže da se ne formira Agencija za razvoj turizma kao posebno telo.

359

LITERATURA

Anholt City Brands Index, How the World View Its Cities, third edition, 2007.

Aschworth, Personality association as an instrument of place branding: possibilities and pitfalls, EUGEO conference, Amsterdam, 2007.

Baki , O., Marketing u turizmu, Fakultet za uslužni biznis, Sremska Kamenica, 2008

Baki , O., Marketing menadžment turisti ke destinacije, igoja štampa/Baki , Beograd, 2005.

Baki , O., Osnovni principi i elementi sadržaja za izradu strategije razvoja turizma Beograda, Ekonomski vidici br. 3, 2003, Okrugli sto: ''Strateški razvoj turizma'', Društvo ekonomista Beograda, oktobar 2003.

Baki , O., Mati , Lj., Strategija promocionog miksa TOB, Turisti ko poslovanje br. 1, 1996, Viša turisti ka škola, Novi Beograd

Barjaktarovi , D., Pozicioniranje hotelskog preduze a na savremenom tržištu, doktorska disertacija, Prirodno-matemati ki fakultet, Novi Sad, 2007.

Brent Ritchie, J.R., Crouch, G., The Competitive Destination – A Sustainable Tourism Perspective, CABI Publishing, Wallingford, 2003.

Burhin, F., Paskaleva-Shapira, K., Santamaria, S. (2003), Sustainable Urban Tourism, European Governance for Sustainable Urban Tourism, Benchmarking Report, Research project of Key action 4 City of Tomorrow and Cultural Heritage, Program within the Fifth Framework Program of the EU Contract n0 EVK4-CT-1999-00001, 33 pp.

Burhin, F., Paskaleva-Shapira, K., Santamaria, S., Sustainable Urban Tourism, European Governance for Sustainable Urban Tourism, Bencmarking Report, Research project of Key action 4 City of Tomorrow and Cultural Heritage, Program within the Fifth Framework Program of the EU, 2003.

a i , K., Poslovanje preduze a u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 1995.

erovi S., Menadžment u turizmu,PMF departman za geografiju turizam i hotelijerstvu, Novi Sad, 2003.

Davidson, R., B. Cope., Business Travel: Conferences, Incentive Travel, Exhibitions, Corporate Hospitality and Corporate Travel, FT Prentice Hall, London, 2003.

Glasgow’s Tourism Strategy to 2016, Glasgow. 2007.

Hayllar, B., Griffin, T., Edwards, D., ed. City Spaces – Tourist Places (Urban Tourism Precinets), B/H Elsevier, Sidney, 2008.

Horwath Consulting Zagreb i Ekonomski fakultet, Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Beograd,2006.

Horwath i Horwath Consulting, Hotel investment strategy for Belgrade, Working Draft Report Zagreb,2004.

Jean Vivier: Mobility and Cities, UITP, 2006. godina

Kozak, M., Destination Benchmarking, CABI Publishing, Wallingford, 2004.

360

Krupka, A., Ze evi , B., Report on appropriate measures aimed to facilitate and stimulate increased tourism, and to develop the tourism sector, Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja, Beograd, 2003.

Lockwood, A., Medlik, S., Tourism and Hospitality in the 21st century, Elsevier, London, 2003.

Lohmann, Martin und Danielsson, Urlaubsmotive, Hamburg, 2003.

Maksin-Mi i M. (2007): Turizam i prostor, Fakultet za turisti ki i hotelijerski menadžment, Beograd

Maksin-Mi i M., Turizam i prostor, Fakultet za turisti ki i hotelijerski menadžment, Beograd, 2007.

Miliji S., Kruni N., Panti M, Sustainable Tourism Development in Cities, In: Sustainable Spatial Development of Towns and Cities, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2007. pp. 212-230.

Moutinho, L., Strateški menadžment u turizmu, Masmedia, Zagreb, 2005.

Nacrt Strategije razvoja grada Beograda (januar 2008.)

North East England Tourism Strategy 2005-2010, final report.

Odluka o naknadi za koriš enje gra evinskog zemljišta („Službenu list Grada Beograda“, broj 37/04,40/07)

Opštine u Srbiji, Zavod za statistiku Republike Srbije, 2007 godina, podaci su iz 2006 godine.

Palgo center (2008): Strategija razvoja Grada Beograda, nacrt, Beograd

Palgo center, Strategija razvoja Grada Beograda, nacrt, Beograd, 2008.

Perovic M., Anatomija Beograda, Biblioteka "Posebna izdanja", Plato, Beograd, 2002.

Poon A., Tourism, Technology and Competitive Strategies, CAB International, Wallingford, 1993.

Popesku, J., Marketing of Serbia and Belgrade as a tourist destinations, EUGEO conference, Amsterdam, 2007.

Popesku, J., Marketing u turizmu, igoja štampa i CenORT, Beograd, 2002.

Popesku, J., redaktor, Menadžment turisti ke destinacije, Univerzitet Singidunum Beograd, 2008.

Popesku, J., The brand as an integral part of country and city tourist product (Serbia and Belgrade), International Conference Advertising the City – City Branding Examples in Europe, Kavala, Greece, 2006.

Prema Statisti kom godišnjaku Beograda iz 2006. godine.

Republi ki zavod za statistiku, Saopštenje br. 20 od 30.01.2008.

Ritchie, J.R.B., Crouch, G., The Competitive Destination – A Sustainable Tourism Perspective, CABI Publishing, Wallingford, 2003.

Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 14/2008

361

Saopštenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 7/2008

Schmidt, H.W. (2002/1), Dynamic Regional Tourism, Statistics in Focus, Industry, Trade and services, Theme 4-14/2002, Eurostat, ISSN 1561-4840, European Communities

Schmidt, H.W., Dynamic Regional Tourism, Statistics in Focus, Industry, Trade and services, Theme 4-14/2002, Eurostat, ISSN 1561-4840, European Communities, 2002.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine (2007): Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, Beograd

Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Kvalitet životne sredine Grada Beograda 2006. godine, Beograd, 2007.

Spasi V., Menadžment turisti kih agencija i organizatora putovanja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2006.

Statisti ki godišnjak Beograda 2006 i Saopštenje Zavoda za informatiku i statistikuBeograda 14/2008

Statisti ki godišnjak Beograda iz 2006 godine

Statisti ki godišnjak Beograda

Statisti ki godišnjak Grada Beograda za 2006 godinu.

Statistika Grada i interni podaci preduze a koja se bave nekom od delatnosti

Strategija razvoja trgovine Beograda, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2008.

Strategija razvoja turizma Srbije

Strategiji razvoja trgovine Beograda

Tourism Strategy of Turkey – 2023, Ministry of Culture and Tourism, Ankara, 2007.

Tourism Sustainability Group (2007): Action for more Sustainable European Tourism, Report,

Tourism Sustainability Group, Action for more Sustainable European Tourism, Report, 2007. www.ec.europe.eu.

Univerzitet Singidunum, Fakultet za turisti ki i hotelijerski menadžment, Poslovni (master) plan turisti ke destinacije Zlatibor-Zlatar, Beograd, 2007.

Tourism trends for Europe, European Travel Commission, 2006.

Unkovi S., a i K., Baki O., Savremena kretanja na turisti kom tržištu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.

Unkovi , S., Ze evi , B., Ekonomika turizma, CID, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.

UNWTO World Tourism Barometar, No 1, January 2008. (www.unwto.org, maj 2008)

UNWTO World Tourism Barometer (www.unwto.org, jun 2007.)

UNWTO, Tourism Highlights, Edition 2007. (www.unwto.org, april 2008.)

Urbanisti ki zavod Beograda (2003): Generalni plan Beograda 2021, Beograd

362

Urbanisti ki zavod Beograda (2004): Regionalni prostorni plan administrativnog podru ja Grada Beograda, Beograd

Urbanisti ki zavod Beograda Regionalni prostorni plan administrativnog podru jaGrada Beograda, Beograd, 2004

Urbanisti ki zavod Beograda, Generalni plan Beograda 2021, Beograd, 2003

Urbanisti ki zavod Beograda, Studija beogradskog priobalja, Prva faza, Beograd, 2007.

Živkovi R., Ponašanje i zaštita potroša a u turizmu, Univerzitet Singidunum, 2006.

PUBLIKACIJE I MATERIJALI

Agencija za privatizaciju Republike Srbije

Privredna komore Beograda

Zavod za informatiku Grada Beograda

Turisti ka organiuacija Beograda

Turisti ka organizacija Srbije

Republi ki zavod za statistiku

WEB ADRESE:

www.tob.co.yu

www.belgradetourism.org.yu

www.serbia-tourism.org

www.unwto.org

www.citybrandsindex.com

webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php

www.tob.co.yu

www.zis.bg.gov.yu

www.eurovisionserbia.tv/page/upoznajte

www.gc-lug.co.yu/kosmaj.htm

www.zvrk.co.yu/Zanimljivosti/Geografija/avala/index.htm

ec.europa eu/enterprise/services/tourism/studies/ecosystems_en successfactors, 2007