Strategija i Akcioni Plan za Biodiverzitet 2011 2020

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada - Government Ministria e Mjedisit dhe Planifikimit Hapësinor

Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja Ministry of Environment and Spatial Planning

Strategija i Akcioni Plan za Biodiverzitet

2011 – 2020

Departman za zaštitu životne sredine

Priština

2

“Ljudi su deo bogatog diverziteta prirode i imaju moč da to zaštite ili

unište” Glavna poruka Sekretarijata KBD za 2010 godinu za svetske donosioce odluka.

.

3

ZAHVALNOST

Strategija i Akcioni Plan za Biodiverzitet 2011 – 2020 Republike Kosova rezultat je

16(šesnaesto) mesečnog rada na projektu Ministarstva životne sredine i prostornog

planiranja uz podršku Evropske Komisije preko TAIEX- a.

Nadgledanje projekta vršio je Upravni komitet vođen od ministra MSPP-a.

Ova Strategija je izrađena na osnovu Izveštaja o stanju prirode 2006 – 2007, 2008 - 2009

pripremljene od KAZŽS – kao i izveštaja iz drugih sektora sa uticajem na biodiverzitet.

Na izradi Strategije i Akcionog Plana za Biodiverzitet 2011 – 2020 Republike Kosova

doprineli su veliki broj stručnjaka iz vladinih, naučnih institucija i civilnog društva.

Radna grupa osnovana je odlukom Stalnog sekretara Ministarstva životne sredine i

prostornog planiranja br. 03/711/1 od 04.03.2009 godine.

Spisak stručnjaka angažovanih na izradi Strategije i Akcionog Plana za Biodiverzitet dat

je u DODATAK I.

Doprinos svih članova ove sveobuhvatne grupe bilo je bitno tokom izrade ovog

strateškog dokumenta zato svim članovima koji su svojim ulaganjem doprineli,

izražavamo najiskreniju zahvalnost na ovome.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja takođe zahvaljuje Evropskoj komisiji

koja je putem TAIEX-a (Technical Assistance Information Exchange) stručnjacima i

drugom logistikom podržala ovaj projekat.

Na kraju posebna zahvalnost za Evropsku Kancelariju za Vezu u Prištini za pomoć u

prevođenju materijala sa albanskog jezika na engleski i obratno.

Priština,

4

Geografski položaj Kosova

Kosovo je deo Balkanskog poluostrva i nalazi se između 42° i 44° paralela severne

Zemljine hemisfere i između 20° i 22° merdiana.

Kosovo se graniči sa Srbijom na severu i istoku (351,6 km), Crnom Gorom na severo

zapadu(78,6 km), Albanijom na zapadu(111,8 km) i Makedonijom na jugu (158,7 km),

sveukupna dužina granične linije je 700,7 km.

Ukupna površina :10.908 km²

Stanovništvo: 2,1 miliona

Gustina stanovnika: oko 200 po km²

Ukupna nacionalna proizvodnja po stanovniku 1.795 €

Broj naselja: oko 1466

Glavni grad: Priština oko 400,000 stanovnika

Valuta: EVRO

Najviši vrh: Đeravica - 2656 mlm.

Najduža reka: Beli Drin (122 km)

Obradivo zemljište:585.000 ha

Šumsko zemljište: 464.800 ha

5

SKRAĆENICE

KAZŽS Kosovska Agencija za Zaštitu životne sredine

KAŠ Kosovska Agencija Šumarstva

SB Svetska Banka

EZ Evropska Zajednica

Biodiverzitet Raznolikost živih organizama koja uključuje raznolikost unutar vrste i između

različitih vrsta, genetičku raznolikost kao i raznovrstnost ekosistema

CITES Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje flore i faune

ODV Okvirna direktiva za vode 2000/60/EC

DZZS Departman za zaštitu životne sredine

ECNC European Centre for Nature Conservation/Evropski centar za zaštitu prirode

FPMN Fakultet Prirodno matematički nauka

GIS Geographic Information System

HC Hidrocentrala

IHMK Hidrometeorološki institut Kosova

IZŽSK Institut za zaštitu životne sredine Kosova

KBD Konvencija o biodiverzitetu – Međunarodni ugovor potpisan u Rio de Janeiro

1992

EK Evropska Komisija

KEK Kosovska energetska korporacija

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

MPŠRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

MER Ministarstvo energetike i rudarstva

MEF Ministarstvo Ekonomije i Financija

MTI Ministarstvo trgovine i industrije

MSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

MTPT Ministarstvo transporta i post telekomunikacija

NATURA 2000 Mreža važnih ekoloških područja osnovane Direktivom o staništima (1992) i

Direktivom o pticama (1979)

NVO Nevladina organizacija

GFO Genetski modifikovani organizmi

KAPŽS Kosovski Akcioni plan o životnoj sredini

POUŠ Projekt održivog upravljanja šumama

GDP Glavna domaća proizvodnja

APEP Akcioni plan za Evropsko partnerstvo

ESK Energetska strategija za Kosovo 2009 – 2018

SAPB Strategija i Akcioni plan za biodiverzitet

SSUŠ - FSC Standardni Savet za upravljanje šumama - Forestry Stewardship Council

TAIEX Instrument za tehničku pomoć i razmenu informacija rukovođenu od

Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije

UOEZ Ugovor o osnivanju Energetske zajednice

IUCN - SUZP Svetska unija za zaštitu prirode

USAID Američka Agencija za međunarodni razvoj

PUŽS Procena uticaja na životnu sredinu

SPŽS Strateška procena životne sredine

ZPP Zaštičena prirodna područja

6

SADRŽAJ

Poglavlje Faqe

1. REZIME 7

2. UVOD 8

2.1. Pravna osnova za donošenje SAPB 8

2.2. Zahtevi Konvencije o biodiverzitetu 8

2.3. Integracije u EU 9

3. PPIPREMANJE STRATEGIJE 9

4. ANALIZA STRATEGIJE 10

4.1. Nastaviti sa informacijama koje su već dostupne 10

4.2. Vremenski rokovi 10

4.3. Zaustaviti daljnje gubljenje biodiverziteta 10

4.4. Sprovođenje 11

4.5. Podela odgovornosti 11

4.6. Integracija 11

4.7. Jezik, dužina i sadržaj 11

4.8. Strateški principi 11

5. VIZIJA I STRATEŠKI CILJEVI 12

5.1. Vizija 12

5.2. Strateški ciljevi 12

6. IZVEŠTAJI PODGRUPA 12

6.1. Vrste, naselja, pejzaži, minerali, fosili i zaštićena područja 12 - 19

6.2. Obrazovanje, komunikacije, informisanje i učešće javnosti 20 - 23

6.3. Poljoprivreda, šumarstvo, lov, ribolov i turizam 23 - 32

6.4. Voda, prevoz, rudarstvo i energetika 32 - 38

6.5. Prostorno planiranje i procena uticaja na životnu sredinu 39 - 40

6.6. Pravni i institucionalni okvir 30 - 40

7. AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE 46

8. SPROVOĐENJE PRAĆENJA I IZVEŠTAVANJE 46 - 52

9. DODACI 53 - 70

7

1. REZIME

Strategija i Akcioni plan za biodiverzitet osnovni je dokument za zaštitu prirode, koji

određuje dugoročne ciljeve očuvanja biodiverziteta i raznovrsnosti pejzaža, zaštićenih

vrednosti prirode, kao i način sprovođenja u skladu sa svestranim ekonomskim,

društvenim i ekonomskim razvojem Republike Kosova. Cilj ove strategije nije da

prikaže sva otvorena pitanja koja se odnose na biodiverzitet Kosova, nego da stvori okvir

težnji i aktivnosti i jednu bolju koordinaciju, davajući prioritet programima i nudeći

strateški pristup za razvoj budućih inicijativa. Preporučene akcije u ovoj Strategiji

Akcionog plana ne predstavljaju “listu želja” za oblast politike, zakona, planova i

programa potrebnih za poboljšanje stanja različitih sektora u zemlji.

Cilj ove Strategije je:

Očuvanje (konzervacija) biodiverziteta;

Održivi razvoj zasnovanu na održivo korišćenje prirodnih resursa;

Stvarane prihoda;i

Deljenje koristi od korišćenja biodiverziteta na podjednak način.

Pripreme za izradu ovog strateškog dokumenta počelo je na kraju 2008 godine kada smo

tražili pomoć od Evropske komisije kroz TAIEX – a za stručnjake i početkom 2009

godine kada je i osnovana Radna grupa odlukom Stalnog sekretara MSPP-a.

Radna grupa je sastavljena od domaćih stručnjaka institucija i različitih oblasti kao i

civilnog društva. Tokom svih pripremnih faza dokumenta pokušali smo da se obezbedi

jedan sveobuhvatni proces uključujući ljudske kapacitete ministarstava, univerzitetske

stručnjake, nezavisne stručnjake, zvaničnike za životnu sredinu i predstavnike ekoloških

NVO-a fokusiranih na zaštiti prirode.

Ceo proces izrade ove Strategije trajalo je oko 1,5 godine imajući u vidu da po prvi put

donosimo Strategiju i Akcioni plan za biodiverzitet i nedostaju podaci i iskustvo za

stvaranje dokumenta koji će biti proizveden “našim snagama” na osnovu iskustava

međunarodnih stručnjaka.

Pristup izrade ove Strategije “učiti delujući - radeći” (learning by doing), za ovu svrhu

organizovane su i održane pet radionice i nekoliko sastanaka RG-a.

Tokom celog procesa učinjeni su napori da se Strategija pridržava upustava usvojenih od

Sekretarijata Konvencije o biodiverzitetu u vezi sa sadržajem ovog dokumenta kao i

nacionalnog zakonodavstva.

MSPP – a ima vodeću ulogu tokom celog ovog procesa ali pitanja u vezi sa uticajnim

sektorima kao: poljoprivreda, rudarstvo i energetika, turizam tražili su usklađivanje

delatnosti tako da ova Strategija nađe primenu i da se postignu njeni strateški ciljevi.

Akcioni plan identifikovala je listu delatnosti i glavnih projekta koji će se preduzeti za

budući 5 (peto) godišnji period u pet pilot područjima. Smatramo da će sprovođenje

projekata imati finansijsku međunarodnu podršku od donatorskih organizacija.

Rizici koji mogu da prate realizovanje ovog Akcionog plana mogu proistići zbog

nedostatka finansijske podrške za projekte, mnogo oblasti je višeg nivoa prioriteta u

agendi nego što je priroda u odlučujućim agendama, loša koordinacija između sektora

kao i nedostatak fondova životne sredine.

8

2. UVOD

2.1. Pravna osnova za donošenje SAPB

Osnova za donošenje Strategije i Akcionog plana za biodiverzitet 2011 – 2020 u Republici Kosova (u daljem tekstu Strategija) izvedene od člana 140 Zakona o zaštiti prirode br. 03/L-233, proglašene izjavom br. DL-054-2010, od 18.10.2010 objavljene u Službenom listu Republike Kosova br. 85 od 09.11.2010 godine.

Na osnovu člana 141 stav 2 Zakona o zaštiti prirode, Strategija sadrži:

opšte strateške ciljeve;

težnje za očuvanje pejzaža, ekosistema, vrsta staništa, divljih vrsta i

pripitomljenih domaćih vrsta;

težnje za zaštićene prirodne vrednosti;

težnje za istraživanje i praćenje stanja prirode;

težnje za uključivanje zaštite prirode u druge sektore;

težnje za zakonodavni i institucionalni okvir;

težnje za obrazovanje i vaspitanje u cilju promovisanja i očuvanja biološke i

pejzaške raznovsnosti;

težnje za informisanje javnosti i učešće javnosti na donošenju odluke o

prirodi;

akcioni planovi za sprovođenje težnji, sa akcentom na prioritete i mogućim

izvorima finansiranja;

način ispunjavanja međunarodnih obaveza na zaštiti prirode;

kartografski dodatak koji u prostoru pokazuje zaštitne mere biološke i

pejzaške raznovrsnosti i zaštitu prirodnih vrednosti.

Strategiju donosi Vlada Republike Kosova na predlog Ministarstva i usvaja Skupština

Republike Kosova.

2.2. Zahtevi Konvencije za biodiverzitet (KB) - Rio de Janeiro 1992 Kosovo kao nova država nije potpisnica nijedne od konvencija ili sporazuma u oblasti

zaštite prirode koji će obavezati za ispunjavanje zahteva koji iz toga proizlaze. Ali, u

budućnosti očekujemo da bude potpisnica Konvencije o biodiverzitetu i Strategija o

biodiverzitetu bit će neophodan dokument. Ovom Strategijom teži se ispunjavanju

zadataka i prema Konvenciji za međunarodnu trgovinu ugroženim vrstama divlje flore i

faune. (Convention on International Trade in Endangered Species - CITES), Konvencija

za zaštitu svetskog prirodnog i kulturnog nasleđa(Paris 1972),(World Heritage

Convention), Konvencija o močvarama (Ramsar Convention) i Konvencija za zaštitu

migratornih vrsta divljih životinja (Convention on Migratory Species - CMS).

9

2.3. Integrisanje u EZ

Srednjoročna težnja Kosova je integrisanje u Evropsku uniju zato potreba za stvaranje

odgovarajućeg pravnog i institucionalnog okvira bit će prednost.

Usklađivanje Zakona o zaštiti prirode Direktivom o staništima (1992) i Direktivom o

pticama (1979), Konvencijom CITES bit će jedan od strateških ciljeva koji će biti

planiran ovom Strategijom. Direktiva o pticama i Direktiva o staništu čine osnovu jednog

reprezentativnog sistema zaštićenih područja putem stvaranja Posebnih zaštićenih

područja (PZP) u cilju zaštite znatnog broja divljih ptica i staništa uopšte. Ovaj

sveobuhvatni pristup nastavlja se i od Direktive o prirodnim staništima, koji se smatra

jedan korak napred na očuvanju biodiverziteta zbog postavljanja režima pravne zaštite za

sve vrste biljaka i životinja značajnih za Evropsku zajednicu. Ova Direktiva doneta je

1992 godine i njen cilj je bio da stvori jednu Evropsku ekološku mrežu Posebno

zaštićenih područja (PZP), čine ekološku mrežu NATURA 2000 i integrišu zahteve

zaštite u politici drugih poljoprivrednih sektora kao poljoprivreda, saobraćaj, energetika,

turizam itd.

Težnja Kosova je da uđe u Evropsku Uniju, podrazumeva usklađivanje zakonodavstva i

sprovođenje mera u skladu sa NATURA 2000 putem stvaranja nacionalne politike

značajne tokom trajanja ove Strategije ali i duže.

3. PRIPREMANJE STRATEGIJE

Strategija (2011 - 2020) pripremljena je putem sveobuhvatnog transparentnog procesa, i

usvajanje ove prilike sa Međunarodnom godinom biodiverziteta deo je doprinosa Kosova

za podizanje samosvesti o značaju smanjenja gubljenja biodiverziteta.

Za izradu Strategije osnovane su šest tematske Radne grupe i to:

RG vrste, staništa, pejzaža, minerala, fosila i zaštićena područja;

RG obrazovanja, komuniciranja, informisanja i učešća javnosti;

RG poljoprivrede, šumarstva, lov, ribolov i turizam;

RG vode, prevoz, rudarstvo i energetiku;

RG prostorno planiranje i procenu uticaja na životnu sredinu i

RG pravni i institucionalni okvir.

U radu Radnih grupa angažovani su stručnjaci iz: Institucija Vlade Kosova, Univerziteta

u Prištini, civilnog društva, koji su u izradi ove Strategije koristili izveštaje sektoralne

strategije. Sveobuhvatno uključivanje stručnjaka različitih profesija, garantuje integrisan

pristup za zaštitu prirode i uspostavljanja ciljeva zaštite biološke raznovrsnosti i kod

drugih sektora.

U procesu izrade uključene su šest grupa, svaka od njih sastoji se od tri ili više

predstavnika, pokrivajući sve aktivnosti koji mogu da imaju uticaja na biodiverzitet

Kosova. Održane su pet radionice, tokom kojih je diskutovano i složilo o viziji i

strateškim ciljevima, u pripremnom sastanku i dva popratna sastanka održani su sa

rukovodiocima grupa. Tekst za različite sekcije izrađen je od strane grupa, sa

komentarima i upustvima od ekserata TAIEX-a određenog za pomoć.

10

Proces pripreme je sveobuhvatan i reagujući pred procesom javnih konsultacija koji će se

preduzeti od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Kroz proces

pripreme, na delimičan način su primenjene informacije od niza objavljenih dokumenata.

Strategija identifikuje aktivnosti neophodnih za ispunjavanje njenih ciljeva putem

Akcionog plana. Finalni korak u procesu pripreme je priprema planova i projekata za

implementaciju delatnosti unutar pet izabranih pilot područja na Kosovu. Ovo će

omogućiti realizaciju u ovim pilot područjima koji će biti jeftiniji i tamo gde će lokalne

poteškoće biti identifikovane pre pokušaja za sprovođenje širom zemlje.

4. ANALIZA STRATEGIJE

Tokom procesa izrade Strategije, bilo je jasno od postojećih informacija i različitih

objavljenih dokumenata, da će se Kosovo još jedno izvesno vreme suočavati sa

socijalnim, ekonomskim poteškoćama u toku roka sprovođenja Strategije. Identifikacija

pitanja, problema i mogućnosti koji se odnose na očuvanje biodiverziteta na Kosovu

pokazala su se dalekovidim. Uglavnom ova pitanja su se izrazila u opštim terminima.

Povezujući se sa aktivnostima pomenutih u prethodnim izveštajima i drugim

strategijama, bilo je potrebno da se traže jasnije aktivnosti, koje mogu biti prijoritetnije

bez traženja dodatnih finansijskih izvora koji mogu biti na raspolaganju. Opšti strateški

pristup predviđa sprovođenje Strategije preduzimajući sledeće aktivnosti:

4.1. Nastaviti sa informacijama koje su već na raspolaganju

Jasno je da je popis za biljne i životinjske vrste zastareo i nepotpun. Takođe, podaci za

biodiverzitet Kosova su nedovoljni za početak procesa očuvanja biodiverziteta. U isto

vreme, mogu se sprovesti programi za poboljšanje baze podataka od koje zavisi očuvanje

biodiverziteta. Ekspertske grupe postoje unutar univerziteta i NVO-a. Očekujući jedan

kompletan inventar, kao u nekim državama, ovo jednostavno vodi na daljnje gubljenje

biodiverziteta.

4.2. Vremenski rokovi

Za sprovođenje Strategije bit će potrebno najmanje 10 godina predviđenog trajanja, a

verovatno i duže. Ovo podrazumeva jednu oprezniju analizu onoga šta treba najpre

učiniti, i koje finansijske izvore treba obezbediti.

4.3. Da se zaustavi dalji gubitak biodiverziteta

Postizanje nivoa gde se zabranjuje dalji gubitak biodiverziteta biće teško definisati.

Međutim, sada se zna dosta u vezi sa raspodelom flore i faune na Kosovu da bi se

odredilo ono što je potrebno da se izbegne dalji gubitak. Pristup koji se prati unutar ove

Strategije ima za cilj da identifikuje koje su aktivnosti potrebne preduzeti da bi se

izbeglo dalje gubljenje biodiverziteta.

11

4.4. Sprovođenje

Prioriteti za sprovođenje je da se započne sa onim oblastima gde aktivnosti imaju

verovatnoće da budu uspešni. Sprovođenje svih aktivnosti određenih u Akcionom planu-

čak iako su prioritizovani- mogu biti realizovani putem niza koraka ili faza, posebno

imajući u vidu poteškoće kojima se Kosovo suočava. Značajno je da akcije koje se

preduzimaju na lokalnom nivou dobiju podršku i angažovanje lokalne zajednice.

4.5. Podela odgovornosti

Odgovornost za pitanja koja se odnose na biodiverzitet rukovode se od MSPP-a. Druga

Ministarstva i Agencije takođe imaju odgovornosti kada se njihove aktivnosti odnose na

prirodu u izvršavanju njihovih aktivnosti. Tokom izrade Strategije potrebno je da vlasnici

privatnih svojina, preduzeća i javnost shvate njihov udeo u odgovornosti na očuvanju

prirodnog nasleđa Kosova. Postizanje ciljeva koji se identifikuju iz Strategije uključit će

niz institucija i pojedinaca mnogo šireg od MSPP-a.

4.6. Integracija

Kao što je već pomenuto, najveći deo odgovornosti na očuvanju biodiverziteta pada na

institucije koje su uključene: druga Ministarstva, opštine, lokalno stanovništvo, dok

vodeća uloga pripada Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Integracija i

dijalog sa ministarstvima i drugim opštinama treba se povećati ili smanjiti, posebno ako

smatramao da se obaveze prema biodiverzitetu prema Ustavu Republike Kosova treba

realizovati. Strategija ima za cilj da odredi odgovornosti za biodiverzitet u svim javnim

institucijama.

4.7. Jezik i sadržaj

Strategija treba da bude lako čitljiva i razumljiva za sve one kojima je angažovanje od

presudnog značaja. Zato, njen jezik je onoliko tehnički koliko je potrebno, na primer

korišćenje latinskih imena za biljke i životinje.

4.8. Načela Strategije

Osnovna načela kojima se upravlja ova Strategija su:

4.8.1. Biodiverzitet predstavlja jedinstvenu vrednost, koje Kosovo treba da koristi kao

resurs za dalji razvoj preduzimajući potrebne mere za inventerizaciju, očuvanje i

unapređenje ovih vrednosti.

4.8.2. Očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta biće deo politike i zakonodavstva

drugih sektora koji koriste ili imaju uticaj na prirodne resurse.

4.8.3. Usklađivanje aktivnosti na očuvanju biodiverziteta na lokalnom i međunarodnom

nivou, svesnim da njene vrednosti su sastavni deo biodiverziteta uopšte.

4.8.4. Usklađivanje zakonodavstva postići će se putem transpozicije relevantnih Propisa i

Direktiva za očuvanje divljih vrsta i prirodnih staništa.

12

5. VIZIJA I STRATEŠKI CILJEVI

5.1. Vizija:

Naša vizija za biodiverzitet 2020 je da se obezbedi jedinstveno bogastvo

biljaka, životinja i pejzaža koji će doprineti na povećanju blagostanja za

narod Kosova.

5.2. Strateški ciljevi:

Strateški cilj 1: Razvoj pravnog i institucionalnog okvira prema standardima EU-a i

njeno efikasno sprovođenje.

Strateški cilj 2: Očuvanje, zaštita i unapređenje stanja biljnih i životinjskih vrsta,

prirodnih staništa i reprezentativnih pejzaža u prirodnoj ravnoteži.

Strateški cilj 3: Obezbeđnje integrisane zaštite prirode kroz saradnju sa drugim

sektorima, održivo korišćenje biodiverziteta i jednaku podelu dobiti.

Strateški cilj 4: Promovisanje efikasnog vaspitanja i komunikacije za biodiverzitet.

Nakon što ćemo razviti ključne ciljeve, pažnju ćemo orjentisati prema razvoju nekoliko

ciljeva koji će omogućiti sprovođenje svake od njih. Pokušat ćemo ostvariti ciljeve:

SMART: specifični, merljivi, dostižni, realni i na vreme utvrđeni.

6. IZVEŠTAJI RADNIH GRUPA

6.1. Vrste, naselja, pejzaži, minerali, fosili i zaštićena područja

STANJE BIODIVERZITETA NA KOSOVU

Kosovo je izuzetno bogata biljnim vrstama imajući u vidu njenu relativno malu površinu.

Identifikovane su oko 13 vrsta biljaka koji rastu samo na Kosovu i oko 200 vsta koje

rastu samo na Balkanu. Ukupan broj biljnih vrsta je veći nego u nekim evropskim

zemljama. Ova raznovrstnost je rezultat složenih interakcija fizičkih faktora, kao što je

zemlja i klima koji stvara raznovstnot staništa i uslov za rast biljaka. Na teritoriji Kosova

nalaze se oko 24 vrsta biljaka ugroženih kao rezultat ljudskih aktivnosti. Ona su

uglavnom koncetrisane na planinska područja ali i u ravnicama. lloje të bimëve të

kërcënuara si rezultat i aktiviteteve njerëzore. Këto janë kryesisht të koncentruar në zonat

malore por dhe në ato fushore vidi Dodatak VII.1

Faktori koji stvaraju povoljne uslove za ovu razsnovrstnost biljaka na Kosovu pokazuju

na visok stepen raznovrsnosti životinja u ovoj relativno maloj teritoriji.

Na Kosovu ima oko 46 vrste sisara, većina su od regionalnog i globalnog značaja.

1 Izvestaj o stanju prirode 2006-2007

13

Neke vrste vodenih ptica su nestale kao posledica uništavanja močvara, zagađenja i

degradacije reka. Lov je bio dosta razvijen tokom 1990-ih, dok sada ima izveštaja o

smanjenju ilegalnog lova sa kojim se misli da je uticano na povećanje ptica rizikovanih

od ilegalnog lova.

Najveći deo bogastva biodiverziteta kopnenih biljaka i životinja, nalazi se na visokim

planinama južnog i zapadnog dela Kosova2.

Biodiverzitet rečnog ekosistema je ozbiljno smanjen naročito u pogledu vrsta riba kao

rezultat zagađenja voda i degradacije rečnih korita.

Izvor: Evropski Centar za Ocuvanje Prirode„Vruće tačke“ biodiverziteta u svetu (crvenom bojom)

Indikatori biodiverziteta

Na Kosovu nedostaju nacionalni indikatori biodiverziteta, ovo stvara prepreka u

korišćenju podataka i adresiranja pitanja od nacionalnog prioriteta. Ovi indikatori

poslužit će kao sredstvo kojim će se vršiti procena statusa i pretnji za biodiverzitet. Ovi

indikatori će pomoći na određivanju i praćenju nacionalnih politika za biodiverzitet,

životnu sredinu i održivi razvoj kao i u izveštavanju za sprovođenje Međunarodnih

sporazuma kao što su Konvencija o biodiverzitetu (KBD) i Milenijumski ciljevi razvoja

(MCR) – Millenium Developpment Goals (MDG).

Flora i vegetacija

Na osnovu dosadašnjih istraživanja na Kosovu su registrovane oko 1800 vrste vaskularne

flore, ali smatra se da je ovaj broj veći i da dostiže negde oko 2500 vrsta.

Dakle, još nemamo potpuni inventar flore i vegetacije. Vegetacija na Kosovu

predstavljena je sa 139 biljnih asocijacija grupisanih u 63 aleance, 35 reda i 20 klasa.

Centri biodiverziteta na Kosovu smatraju se da budu: Šar planine, Prokletije, Koritnik,

Paštirk, Blinaja, Grmija i Kopaonik. Jedna lista vaskularnih endemita na teritoriji Kosova

bit će predstavljena u Dodatku IV.

2 Final report Kosovo biodiversity assessment submitted by USAID may 2003

14

Karta Podrucja vaznih biljaka

Izvor: Technical report: preliminary identification of Natura 2000 sites in Kosova

Fauna

Visoke šume i planinski ekosistemi Kosova pružaju povoljne uslove za život značajnih

populacija velikih sisara kao: mrki medved (Ursus arctos), ris (Lynx lynx), srna

(Capreolus capreolus), divokoza (Rupicapra rupicapra), zatim mnogo vrsta ptica

grabljivica i pevačica dosta značajnih za ornitofaunu Kosova, Balkana i Evope.

U okviru zaštićenih područja postoje dva stogo zaštićena rezervata u kojima su zaštićene

dve vrste životinja. Rezervat Rusenica u opštini Suva reka, risa (Lynx lynx) i Kožnjari u

opštini Dečane, stanište divokoza (Rupicapra rupicapra) ove dve vrste su retke i ugrožene

na nivou Evope.

U okviru faune, značajno mesto zauzimaju i ptice sa oko 180 vrste. Područja najbogatija

pticama su “Prokletije” i “Šar planine” ali su takođe značajna i jezera i močvare Kosova

kao mesta za odmor u toku selidbi za mnoge vrste ptica selica.

Suri orao (Aquila chrysaetos), belenokta vetruška (Falco naummani), veliki tetreb

(Tetrao urogallus) su neke od najreprezentativnijih vrsta u našem mestu koji su ugroženi

i na globalnom nivou.

Teritorije najbogatije faunom su: “Šar planina”, “Prokletije”, “Kopaonik”, “Mokna

Gora”, i drugi planinski masivi, reke i jezera.

Prema dosadašnjim istraživanjima na Kosovu žive preko 250 vrsta divljih kičmenjaka

kao i veliki broj beskičmenjaka.

15

Tabela značajnih međunarodnih vrsta uključenih u listu IUCN-a i crvenu listu Evrope.

Klasifikacija zaštićenih područja vrši se prema Zakonu o zaštiti prirode (Uredba

2006/22).

Zaštićeno prirodno područje je proglašeno područje u cilju zaštite i očuvanja

biodiverziteta, pejzaža, prirodnih karakteristika i kulturnog nasleđa i obezbeđenja

efiskasnog upravljanja putem pravnih i drugih sredstava.

Kategorizacija Zaštićenih područja u Zakonu o zaštiti prirode urađena je prema Svetskoj

Uniji za očuvanje prirode IUCN3 (The World Conservation Union).

Nacionalna mreža zaštićenih područja sastoji se od 97 prirodnih područja površine od

47.842.34 ha ili 4.39 % teritorije Kosova i preko 195 područja predloženih za zaštitu

uključujući i Nacionalni park “Prokletije” sa površinom od 62.488 ha.

U okviru zaštićenih područja ulaze: 11 rezervata prirode,1 Nacionalni park, 82

spomenika prirode, 2 regionalna parka i 1 park šuma.

Tabela zaštićenih prirodnih područja

Kategoria Naziv Br. područja Površina/ha

I Rezervati prirode 11 846.92

RP Botanički 6

RP Zoološki 2

RP Specijalni 3

II Nacionalni park 1 39.000.00

III Prirodni spomenici 82 6.296.93

MP Speleološki 4

MP Hidrološki 15

MP Geomorfološki 7

MP Botanički 55

MP Memorialni 1

V Regionalni park – Zaštićeni pejzaž 2 1.683.49

Park šuma 1 15.00

Ukupno 97 47.842.34

Izvor: Izvestaj o stanju prirode 2008 – 2009 KAZZS, Pristina, 2010

3 IUCN(The World Conservation Union) je nevladina organizacija osnovana 1948 godine

16

I. Strogi prirodni rezervat – zaštićeno područje uglavnom za naučne ciljeve.

II. Nacionalni park - zaštićeno područje uglavnom za zaštitu ekosistema i

rekreaciju.

III. Prirodni spomenik - zaštićeno područje uglavnom za konservaciju specifičnih

karakteristika prirode.

IV. Područje upravljanja staništima ili zaštićenim vrstama - zaštićeno područje za

očuvanje staništa ili zaštćenih vrsta.

V. Zaštićeni pejzaži - zaštićeno područje u cilju očuvanja pejzaža.

VI. Zaštićeno područje prirodnih resursa - zaštićeno područje u cilju održivog

korišćenja prirodnih ekosistema.

Karta zaštićenih prirodnih područja

Izvor: Izvestaj Stanje prirode 2008 - 2009 KAZZS, Priština, 2010

Tabela zaštićenih područja je u DODATKU X

17

Izvor: Izvestaj o stanju prirode 2006 - 2007 KAZZS

Upravljanje zaštćenim područjima

Trenutno postoje organi upravljanja samo za neka velika zaštićena područja, dok većina

njih nema organe upravljanja.

Upravljanje Nacionalnim parkom “Šar planina” vrši se od strane Odeljenja parka sa

sedištem u Prizrenu. Regionalni park ”Grmija” upravlja se od javnog preduzeća

“Hortikultura”. “Gadimlje pećina” ne upravlja se od Vlade (Odluka br. 04/57 od

13.03.2009 godine). Dok za druga zaštićena područja nema osnovanog odeljenja za

njihovo upravljanje od odgovarajućih opštiskih zvaničnika. Nijedna od zaštićenih

područja prirode nema plan upravljanja, postoje podaci o zaštićenim prirodnim

vrednostima ovih područja u KIZP.

Proces usklađivanja i kategorizacije područja treba se uraditi na osnovu odredbi Zakona o

zaštiti prirode, sada često nailazimo na različite nazive za jedno isto područje. Na izradi

je centralni registar zaštićenih područja.

Zaštita “ex - situ” (izvan prirodnog staništa) biodiverziteta

U cilju očuvanja biodiverziteta izvan mesta gde se on nalazi u prirodi, do sada je malo

rađeno. Na Kosovu još uvek nemamo botaničku baštu, arboretuma niti zoološkog parka

ili programa za uzgoj, održavanje retkih i ugroženih vrsta u intervenciji.

Postoje pokušaji da se osnuje banka gena u okviru Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta

u Prištini.

Do sada nije bilo institucionalnih praksi za zaštitu vrsta “ex - situ”, uprkos činjenice,

postoje nekoliko privatnih inicijativa za zaštitu nekoliko vrsta divlje faune po takozvanim

“mini- zoološkim baštama”, odnosno mesta gde se čuvaju ugrožene vrste naše faune.

Evidentirane su vrste, broj individua kao i uslovi pod kojima se čuvaju ove životinje. Ovi

ne ispunjavaju kriterijume za zaštitu ovih životinja, ove “bašte” se nalaze blizu različitih

restorana i imaju za cilj da privuku posetioce.

18

Drzanje mrkog medveda (Ursus arctos Linn.) kod Restorant Freskia Gërmi

Identifikacija potencijalnih područja za NATURA 2000 na Kosovu

Kosovo nije članica Evropske Unije (EU) i još nije zadužena da uradi predstavljanje

područja za ekološku mrežu “NATURA 2000”. Ali priprema za ulazak u EU zahteva

vreme uporedo sa ispunjavanjem drugih standarda, zaštita životne sredine i prirode

zauzima značajno mesto. Zato, znajući da ispunjavanje ovih kriterijuma zahteva duže

vreme, početak identifikacije ovih područja treba biti prioritet.

Projekat za identifikaciju potencijalnih područja koji ispunjavaju kriterijume za ulazak u

ekološku mrežu “NATURA 2000” započela je u okviru “Projekat održivog upravljanja

šumama” (POUŠ), izrađeni izveštaj je početak i potrebna su dalja istraživanja 4.

Inicijativa “Prokletije” prekogranični park, Kosovo – Albanija – Crna Gora

Početak za proglašenje Nacionalnog parka u trouglu Kosovo-Albanija- Crna Gora

proistekla je od civilnog društva i nevladinih organizacija. NVO “Aquila” Peć-Kosovo,

NVO “Mladi intelektualci Nada” Skadar-Albanija, NVO “Hali” Rožaje-Crna Gora učinili

su prve korake u ovom pravcu, gde su kasnije pronašli podršku jednog broja aktivista iz

Univerziteta Colgate u SAD i Bradford u Velikoj Britaniji.

Cilj ove inicijative je očuvanje raznolikosti prirodnog, kulturnog nasleđa, promovisanje

mira i harmonije između ljudi i prirode i da omogući slobodno kretanje preko političkih

granica i omogućujući održivi razvoj.

Karta Balkanskog parka mira data je u DODATKU IX.

4 Prethodna identifikacija područja Natura 2000 na Kosovu

19

Zaštita pejzaža

Sa geološkog gledišta Kosovo se nalazi u jednom veoma interesantnom području.

Područje Kosova karakterisano je raznolilošću geoloških formacija. Polazeći od starih

kristalin stena protozoika do stena kvaternarne starosti, koja uključuje različite vrste

sedimentarnih, magmatskih i metamorfnih stena koji su manje rasprostranjeni. Na osnovu

raspoloživih podataka Kosovo je i u prošlosti posvećivala pažnju zaštiti pejzaža

progašavajući ih pod zakonskom zaštitom nekih koji se smatrani značajnijim kao:

Miruša, Grmija, posle prirodni spomenik od geološkog, hidrološkog, pejzaškog,

speleološkog i botaničkog značaja i Rugovska klisura, klisura reke Lumëbardhi itd.

tokom razvoja u ovim područjima posebna pažnja je posvećena Proceni uticaja na

životnu sredinu za planirane aktivnosti. Kosovo još nije potpisnica Konvencije za

evropske pejzaže (Firence 2000) ali u periodu trajanja ove Strategije postat će zemlja

članica zato početak priprema za formiranje baze podataka o stanju pejzaža uopšte se

treba preduzeti.

Minerali i fosili

Kosovo se karakteriše složenom geološkom izgradnjom, koji je uslovljen i stvarnjem

širokog spekta naselja metalnih minerala, nemetalnih, energetskih izvora, inertnih

materijala i različitih podzemnih voda.

Izvori minerala metala su predstavljeni velikim brojem različitih vrsta kao: olovo, cink,

gvožđe, nikal, hrom, boksit, mangan, antimon itd.

Izvori minerala nemetala i inertnog minerala na Kosovu nekoliko su puta veći u odnosu

na broj od onih minerala metala: magnezijum, tet, kolin, mergele cementa betona, dunit,

snop, krečnjak, kvarca, talk, azbest, diabazdiabaz, pesak, glina itd.

6.1.1. Glavni identifikovani problemi:

Nedostatak kompletnog inventara za folu, faunu i staništa, kao i nedostatak

Crvene liste;

Nedostatak nacionalnog inventara biodiverziteta;

Nedostatak organa upravljanja, prostornih planova i upravljačkih za zaštićena

područjarkombëtare.

Nedovoljan budžet za zaštitu prirode i nedostatak mehanizama za privlačenje

međunarodnih fondova.

6.1.2. Prioriteti – Strateške akcije:

Istraživanje, inventarizacija i kartografsko predstavljanje vrsta, staništa i pejzaža

Smanjenje stepena gubitka biodiverziteta kroz povećanje zelenih površitna na oko

10%;

Proglašenje zaštićenih područja identifikovanih kao područja (Important Bird

Area) i NATURA 2000;

Vađenje prostornih i upravnih planova za zaštićena područja poštujući uslove

zaštite prirode;

Razvoj nacionalnih indikatora za biodiverzitet;.

20

6.2. Obrazovanje, komuniciranje, informisanje i učešće javnosti

Obrazovanje

Potreba za podizanje samosvesti o značaju biodiverziteta je razuman proces, koristi i

zahtevi svih zainteresovanih stranki, koji imaju različite nivoe obrazovanja povećava

potrebu obrazovanja i komunikacije. Zaštita i očuvanje prirode često se ne shvata

direktno od privatnog sektora, koji su efekti njihovih intervencija na biodiverzitet i kako

da se oni upravljaju. Zato od vitalnog je značaja da se tretiraju sve zainteresovane strane

za efikasnu komunikaciju o pitanjima upravljanja biodiverziteta.

Kosovo ima bogat biodiverzitet, ovo su omogućili: geografski položaj, geološki,

pedološki, hidrološki faktori, relef i klima.

Inventarizacija vrsta, kako flore tako i faune nije završeno, još nije sastavljena / izrađena/

Crvena knjiga. Floru i faunu Kosova čine značajnim i privalčnim veliki broj endemičkih

vrata, reliktnih i subendemičnih. Jedan broj njih je ugrožen do istrebljenja.

Naša zemlja se još suočava sa socio-ekonomskim problemima, i kao posledica za

biodiverzitet smatra se sekundarnim problemom u procesu opšteg obrazovanja. Učinjeno

je nekoliko koraka na obrazovanju o životnoj sredini i biodiverzitetu, i neprekidno se

poboljšava, pošto imamo za obavezu da budućim generacijama ostavimo jedan biološki i

pejzaški diverzitet onoliko bogatim kako smo ga mi nasledili. Zato obrazovanje budućih

generacija o značaju biodiverziteta je prioritet MSPP-a.

Obrazovanje, informisanje i komunikacija prvi je korak u procesu socijalnih izmena koji

pomaže u shvaćanju značaj biološkog i pejzaškog biodiverziteta, i utiče na izmenu

stavova javnosti, ponašanja, preuzimajući odgovornosti i uključivanje na njenoj zaštiti.

Za postrekivanje interesovanja na zaštiti prirode kao i potrebi njenog očuvanja, postojeći

školski programi trebaju se ispunjavati sadržajem i nastavom (praktični rad na terenu) sa

nagalskom na obrazovanje o prirodnim vrednostitma.

U oblasti obrazovanja Sektor obrazovanja i ekološkog osvešćivanja učinila je prve

pozitivne korake, doprinela je da se predmet zaštita životne sredine uključi u školski

program, objavila je niz didaktičkog materijala, kao i održala časove obrazovanja o

životnoj sredini, koji se još nastavlja u školama po celom Kosovu.

Cilj obrazovanja, informisanja i učešća javnosti je da pomogne u postizanju ciljeva

Strategije biodiverziteta. Dakle, da podstiče i razvije oblike obrazovanja na svim

institucionalnim i ne-institucionalnim nivoima za sve grupe građana na zaštiti

biodiverziteta i pejzaške raznovrsnosti.

Saradnja između MSPP-a i MONT-e je regulisano Memorandumom o saradnji potpisane

od oba ministarstva. Održani su letnji seminari sa obrazovnim kadrom takoreći po celom

Kosovu u kojima je razdeljen različiti didaktički materijal kako za učenike tako i za

obrazovni kadar.

Od 2001 godine, škole na Kosovu uče po novom nastavnom programu. Program je

izrađen u skladu sa reformom sistema obrazovanja, od 4+4+4 na 5+4+3(4). Razvijeni su i

svi nastavni predmeti. U programima o životnoj sredini uključen je kao izborni predmet,

dok ekološki sadržaj predstavlja se kao podnastavni sadržaj. Dakle, biodiverzitet se ne uči

kao posebni predmet nego se uči u okviru drugih predmeta, počevši u osnovnim školama

od III –V razreda gde se dobijaju prve informacije o životnoj sredini i biodiverzitetu iz

predmeta Čovek i priroda i kasnije u srednjoj nižoj školi od VI-IX razreda, elementi

biodiverziteta se uključuju u predmet biologije i predmet Zaštita životne sredine kao

izborni predmet (raz.VI-IX) u ovim predmetima uči se samo iz jednog poglavlja ali ne

21

više znači po 3 eventualno 4 nastavna časa. Takođe o biodiverzitetu se uči i u višoj

srednjoj školi od X-XIII razreda.

U nastavnom programu za više srednje stručne škole, iz 2003/2004 školske godine u 13

razredu, uključuje se predmet Zaštita životne sredine, i u jednom modulu je uključen

biodiverzitet.

Na Univerzitetu Prištine u FNZP, u Departmanu za biologiju otvoren je Odsek za

ekologiju, gde se u okviru nje uči o biodiverzitetu, dok u nekoliko drugih departmana

ovog fakulteta Zaštita životne sredine se uči kao predmet, kao u Departmanu za biologiju,

hemiju (Hemija životne sredine), geografiju i na Fakultetu obrazovanja itd.

Što se tiče obima uključivanja tema životne sredine možemo biti zadovoljni (negde oko

5% od opšteg obima posvećuje se životnoj sredini, ali nismo zadovoljni kvalitetom

zastupljenosti i kvalitetom sprovođenja u praksi sa učenicima. Nedostaje praktični i

atraktivni pristup nastave i aktivizacije učenika i školske omladine u aktivnostima životne

sredine u školi i u okruženju gde deluje škola. Nedostaje dobrovoljni pristup kao i

neiskusno civilno društvo za jaču akciju u zajednici.

Pripremanje programa i projekata obrazovanja kao i uključivanja šire javnosti i lokalnog

stanovništva u procesu planiranja i upravljanja biodiverziteta treba se dalje razviti,

podsticati i sprovesti u budućnosti.

Ovi programi trebaju se uključiti prema grupama starosti, stručnosti i interesa javnosti

kome se upućuje. Obrazovanje o biodiverzitetu treba započeti od predškolskog uzrasta

dok prioritet se treba dati radu sa decom i učenicima osnovnih škola.

Saradnja sa MONT, Opštinskim odeljenjima obrazovanja (OOO) i škole se trebaju jačati.

Proizvodnja više didaktičkih materijala o biodiverzitetu i životnoj sredini uopšte, porast

kvaliteta informacija o svim slojevima građana je vitalnog značaja. Stvaranje grupa i

udruženja životne sredine-ekološke treba da uzme učešće u svim školama i na svim

nivoima obrazovanja na Kosovu. Za poboljšanje stanja biodiverziteta treba se imati u

vidu da:

u našim školama nedostaju aktivnosti za stvaranje navika zaštite

biodiverziteta.

obrazovanje podrazumeva stvaranje pozitivnog stava i kritičkog mišljenja

prema događajima životne sredine i posebno biodiverziteta, koji će se ojačati.

obrazovanje o biodiverzitetu je dosta složeno, za povećanje samosvesti u cilju

zaštite, očuvanja, upravljanja i sticanja od biološkog i pejzaškog

biodiverziteta.

ć) oblici obrazovanja van škole u oblasti biodiverziteta i posebno nekoliko

zainteresovanih grupa (poljoprivreda, šumarstvo, lov, ribolov, upravljanje

vodama, prevoz, energija, turizam itd. ) gotovo da ne postoji.

saradnja sa regionalnim kancelarijama (opštinskim) za obrazovanje i kulturu

kao glavnog elementa za koordinaciju operativnih jedinica za implementaciju

projekata i programa obrazovanja o zaštiti i očuvanju biodiverziteta nije

zadovoljavajuća.

Aktivnosti sektora su uglavnom orjentisani u oblast obrazovanja i promovisanja problema

životne sredine i pitanja koje preokupiraju građane, na lokalnom i globalnom aspektu.

Oni su razvijeni uglavnom u školama, primarnim i sekundarnim nivoima, NVO,

omladinskim organizacijama i odgovarajućim institucijama su obogaćeni informativnim i

didaktičkim materijalom.

22


Nedostatak fondova za obrazovanje o životnoj sredini;

Pasivan stav građana prema biodiverzitetu;

Nedostatak obuke predavača na svim nivoima o pitanjima biodiverziteta;

Nedovoljno programa i materijala za obrazovanje o biodiverzitetu;

Nedostatak međuinstitucionalne saradnje i NVO-a o obrazovanju i zaštiti životne

sredine.


Korišćenje finansijskih sredstava u najefikasnijem obliku i pronalazak drugih

izvora;

Izmene odnosa stanovništva prema biodiverzitetu, putem promovišući značaj

očuvanja ugroženih vrsta (na primer suri orao = nacionalni simbol, divokoza,

božur);

Popunjavanje i sprovođenje programa na svim nivoima;

Povećanje međuinstitucionalne saradnje i NVO-a za obrazovanje o životnoj

sredini.

Komunikacija, informisanje i učešće javnosti

Učešće javnosti u donošenju odluka povećava kvalitet i sprovođenje odluka životne

sredine. Poštujući ulogu građana, NVO i privatnog sektora na zaštiti životne sredine

domaće zakonodavstvo reguliše pravo učešća javnosti u procesu odlučivanja i pravo na

obaraćanje sudu o pitanjima koji se tiču životne sredine prema Konvenciji Aarhusa -

1998. U saradnji sa NVO-a, opštinama, itd. organizovani su sastanci i diskusije sa

javnošću u različitim projektima, kao što su; zakoni, strategije, prostorni planovi itd. Ne

možemo biti zadovoljni u ovim oblastima, posebno sa učešćem javnosti, ali i sa idejama i

alternativama o pitanjima značajnim za građane i životnu sredinu.

Konvencija je potrebna za javne procedure koji će omogućiti javnosti da pokrenu

komentare, informacije, analize ili mišljenja (pismeno ili usmeno tokom javnih

sastanaka, ili u obliku zahteva od aplikanata), nešto što može da bude relevantno za

aktivnosti predloženih za uključivanje više preferenci koji proizlaze iz učešća javnosti.

Korišćenje i upravljanje informisanja u oblasti biodiverziteta procenjuje se visoki

prioritet za Kosovo. Korišćenje i upravljanje informacijama u oblasti biodiverziteta kao

druga velika prednost zbog odsustva organizovanog i operativnog sistema u zemlji.

Imajući u vidu, operativnu razmenu i korišćenje postojećih tačnih informacija štedi

vreme, novac i energiju. Ovoj oblasti nije posvećeno dovoljno pažnje u prošlosti.

Što se tiče informisanja, preduzeti su pozitivni koraci, ali nedovoljno. Osim objavljivanja

informativnog materijala, brošura, letaka, raznih panoa, sektor je učestvovao takođe u

programima nacionalnih i lokalnih stanica radia i televizije.

Štamparski i elektronski mediji nemaju programe/sekcije/ redovnih informisanja o

životnoj sredini i biodiverzitetu. Informisanje uglavnom biva u slučajevima ekoloških

nesreća, itd. ali ne i u obliku redovnog informisanja i prevencija. Jedan deo informisanja

se vrši od MSPP-a, putem pisanih medija, brošura, revija, letaka, panoa itd.

23


Nedovoljno komuniciranje i informisanje javnosti u vezi sa biodiverzitetom;

Nisko samoosvešćivanje i učešće javnosti;

Nedostatak koordinisanja komunikacijonog sistema i informisanja preko

institucija koji se tiče biodiverziteta;

Nedostatak stručnosti u oblasti komunikacija i informisanja.


Razviti oblast povećanja samoosvešćivanja javnosti za biodiverzitet sa ciljnim

grupama posebno mladima;

Saradnja sa medijima, donošenje tematskih publikacija (letci, brošure, posteri

itd.);

Stvaranje trogodišnjeg programa za komunikaciju i informisanje o biodiverzitetu

sa relevantnim institucijama;

Povećanje profesionalne stručnosti u oblasti komuniciranja i informisanja sa

relevantnim institucijama.

ODRŽIVO KORIŠĆENJE BIODIVERZITETA – PRIRODNIH RESURSA

Biodiverzitet predstavlja osnovu života na našoj Planeti, ali on je alarmantno uništen

od pritiska čoveka, putem korišćenja prirodnih resursa, gde glavna degradacija

predstavlja ozbiljnu pretnju za čovečanstvo. Privredne aktivnosti su glavni korisnici

koji vode ka gubljenju biodiverziteta ali istovremeno mnogo poslovnih aktivnosti zavise

od biodiverziteta. U principu, sve poslovne akivnosti imaju direktan ili indirektan uticaj

na biodiverzitet.

6.3.Poljoprivreda, šumarstvo, lov, ribolov i turizam

Poljoprivreda

Poljoprivredni sektor je jedna od “industrija” koja se zasniva na prirodne resurse i može

obezbediti dobiti za biodiverzitet putem primene sistema upravljanja i primene

prijateljskih tehnologija i praksi za prirodu posebno putem stvaranja bioloških rezervata

unutar farmi, razvoja mreže prirodnih naselja oko i između farmi, smanjujući izmene

divljih prirodnih naselja na poljoprivrednom zemljištu van proizvodnje u cilju

obnavljanja prirodnih naselja, ostavljajući jedan deo poljoprivrednog zemljišta van

proizvodnje u cilju obnavljanja prirodnih staništa i upotrebe održivih praksi u stočarstvu

i korišćenju pašnjaka.

24

Kosovo je okarakterisano kao ruralni region sa dve trećine stanovništva koji žive u sela.

Zemljište je uglavnom plodno, ali je veoma degradirano rudarskim aktivnostima KEK-a,

Trepče i Feronikla i njihovih industrijskih deponija koji sadrže ostatke teških metala i kao

posledica jedan veliki deo ovog zemljišta se ne koristi za poljoprivrednu proizvodnju.

Poljoprivredne aktivnosti u blizini ovih industrijskih deponija su pogođene. Analiza

poljoprivrednih kultura i povrća su pokazale da su koncetracije teških metala povećane.

Osim industrijskih deponija, urbane deponije predstavljaju pretnju gubljenja

poljoprivrednog zemljišta.

Uticaj na stepen gubljenja biodiverziteta od poljoprivrednih aktivnosti je relativno nizak

zbog veštačkog đubriva i pesticida koji se koriste u malim količinama.

Poljoprivreda na Kosovu predstavlja granu ekonomije koja ima direktan ili indirektan

uticaj na biodiverzitet . Poljoprivreda u 2004 godini doprinela je sa oko 25 % ukupne

domaće proizvodnje (UDP) dok 2005 godine sa oko 19 %, aktuelno podržava preko 60%

stanovništva, dok zajedno sa šumarstvom daje 35 % UDP. Mnogo prirodnih staništa

tokom 50-tih do 70-tih godina prošlog veka su vraćene na poljoprivredna zemljišta

putem otvaranja šuma u cilju stvaranja obradljivih površina zemljišta. Od ukupne

površine oko 53 % (585.000 ha) je obradivo zemljište, 42% (464.800 ha) šume i šumsko

zemljište dok oko 5 % je ostalo.

Obradivo zemljište uglavnom je zasađeno žitaricama (kukuruz, pšenica, ječam itd.) oko

47,6 % površine, pokošeno zeleno 2,3 %, krmno bilje 41,1 %, povrće 6,3 %, voćnjaci 2

% i ostalo 1 %.

Vlasništvo nad zemljištem bilo je 87 % privatno dok drugi deo 10 – 13 % bilo je u

vlasništvu društvenih preduzeća (DP). Do sada Agencija za privatizaciju Kosova

privatizovala je oko 70 % površina sveobuhvatnog vlasništva DP-a.

Zemljište na Kosovu je plodno sa pogodnom klimom (Kosovska ravnica sa

kontinentalnom klimom sa uticajem sredozemne klime sa godišnjim padavinama oko 600

mm i Dukagjinska ravnica koja se karaktetiše sa sredozemnom klimom sa godišnjim

padavinama oko 770 mm) što garantuje rentabilnu proizvodnju hrane za potrebe

sopstvenog stanovništva, ali iza izvoz nekoliko poljoprivrednog proizvoda.

Agrobiodiverzitet – predstavlja različitost između životinja, biljaka i mikroorganizama

značajnih za poljoprivrednu proizvodnju, odnosno hrane ljudi i životinja. Agrobiodiverzitet je kritičnija oblast biodiverziteta u celini, jedan veliki deo biljnih vrsta koriste

se za ishranu ljudi i domaćih životinja. Za svoje potrebe čovek je otkrio produktivnije sorte

biljaka i produktivnije rase domaćih životinja gde biljke i manje produktivne rase podležu

iščezavanju. Na Kosovu nakon brige da se ove vrste očuvaju bilo i za naučne, socio-

ekonomske i ekološke ciljeve.

Poznato je da su mnoge stare sorte pšenice, kukuruza i vočki zbog niske produktivnosti

zanemarene i veoma malo zastupljene, takođe autohtone rase kao buša, belka, bivolice

veoma su malo prisutne u stočnom fondu kao posledica uvoza produktivnijih rasa krava.

Posebnu vrednost predstavlja i pas šarplaninac koji je autohton na Kosovu i treba mu se

posvetitit više pažnje.

Genetski Modifikovani Organizmi (GMO)

Trenutno na Kosovu nema potpunih informacija u vezi sa prisustvom GMO-a bilo biljnog ili

životinjskog porekla iako se ilegalnim putevima može vršiti njihov uvoz. GMO istovremeno

predstavlja pretnju za organsku proizvodnju koja se promoviše u poslednje vreme na

Kosovu.

Kosovo još uvek nema laboratoriju gde će se GMO testitrati, što još više otežava ovaj

proces.

25

Proizvodnja nekih glavnih kultura u poslednjih 20 godina u tonima

Kultura/ godine 1981 1986 1991 1996 2001 2008

Pšenica 196.740 304.480 357.000 153.000 249.191 293.060

Kukuruz 222.930 337.930 342.000 157.000 180.743 68.424

Kukuruz mešana

kultura

58.495

Krompir - 83.610 89.000 83.000 70.668 103.958

Paradajez - 21.430 23.000 25.000 22.676 20.587

Paprika - 25.270 27.000 31.000 34.021 51.274

Jabuka - 18.960 10.000 16.000 2.282 12.612

Kruška - 6.960 5.000 7.000 769 2.867

Šljiva - 14.750 13.000 24.000 2.941 10.901

Izvor:Godišnja statistika za odgovarajuće godine & Anketa domaćinstava 2001 i 2008.

Ovčarstvo je poljoprivredni podsektor koji je neprekidno davao dobre rezultate u polu-

komercionalnoj poljoprivredi na Kosovu.

Procena trenutnog stanja stoke dat je u sledećoj tabeli. Br. Vrsta životinje Jedinica/grla stoke Broj / količina Učešće (%)

1. Bik grla 291.400 59

2. Ovce “ 122.000 25

3. Koze “ 16.600 3

4. Svinje “ 53.000 11

5. Konji “ 12.260 2

Ukupno: 495.260 100

Druge kategorije

6. Produktivne kokoške komada 900.000 100

7. Pčele košnice 70.000 100

8. Ribe ton 496 100

Izvor: Departman biljne produktivnosti - MPŠRR 2009 Projekat za registrovanje i identifikaciju domaćih

životinja 2005.

Obimno korišćenje pašnjaka i livada imalo je pozitivnog uticaja na obogaćivanje

biodiverziteta posebno korišćenje livada koji su u zaštiti prirode poznati kao približno

prirodna naselja.

U mnogim delovima Kosova poslednjih godina nije bilo interesovanja stanovništva za

intezivnije bavljenje poljoprivredom tako da je ovo stvorilo veliki broj zemljišta na

kojima raste šumska vegetacija na štetu livada i na ovaj način uticalo i na gubljenje

livadskih površina i gubljenje biljnih i životinjskih vrsta vezanih za njih. Gubljenjem ovih

prirodnih naselja različite vrste su bile ugrožene i upotrebom hemijskih đubriva i

pesticida. Upotreba pesticida uopšte na Kosovu je oko 461 tona godišnje, različitih

pesticida, od njih; insekticidi su 306 t, Fungicidi 106 t, herbicidi 3 t, Rodenticidi 42 t,

Akaricidi 4 t. Naše tršište snabdeva se uglavnom od uvoza i često ove supstance

predstavljaju potencijalnu opasnost za zagađenje životne sredine takođe i korisnici često

nemaju dovoljno znanja u vezi sa mogućim posledicama na životnu sredinu od njihove

upotrebe.

26


Gubitak poljoprivrednog zemljišta - oko 1.000 hektara godišnje pretvara se od

poljoprivrednog na građevinsko zemljište, što uzrokuje gubljenje biodiverziteta;

Trenutno i nasleđeno zagađenje poljoprivrednog zemljišta;

6.3.2. Prioriteti– Strateške akcije:

Promovisanje ekološke proizvodnje i organske poljoprivrede (povećanje površina

i broj farmi);

Očuvanje područja sa reprezentativnim karakteristikama prirodnih naselja

primenjujući tradicionalnu poljoprivredu;

Smanjiti trend gubljenja poljoprivrednog zemljišta-prirodna naselja;

Stimulisati proizvodnju koja podržava agrobiodiverzitet i zabranjuje unos stranih

invazivnih vrsta i GMO-a u prirodnim naseljima;

Da se uključe u obrazovanje o značaju očuvanja biodiverziteta, farmeri posebno

povezani sa upotrebom hemijskog đubriva i pesticida širokog spektra.

Šumarstvo

Šume predstavljaju različite biološke ekosisteme i istovremeno najbogatija područja

biodiverziteta u svetu. Oni nude raznovrsnost staništa za biljke, životinje i

mikroorganizme. Osim obezbeđenja drveća i drugih nedrvnih proizvoda, šume igraju

zaštitnu ulogu, očuvanja ekosistema, održavanja čiste vode, smanjenja opasnosti od

poplava, lavina, erozija i suše.

Tokom 2003/2004 godine razvijena je inventarizacija šuma širom zemlje, radi

ispunjavanja potreba za ažuriranje informacija o šumskim resursima. Od ukupne

površine klasifikovane kao šume i šumsko zemljište 464.800 ha, oko 379 200 ha je

klasifikovano kao šumsko zemljište putem interpretacije vazdušnog fotografisanja i

anketiranja na terenu. Ostalo, 85 600 ha je klasifikovano kao šumsko zemljište putem

iterpretacije fotografija, ali nisu anketirane zbog mina i drugih logističkih razloga. Od

ukupne površine šumskog zemljišta koji su bili anketirani i neanketirani, 278 880 ha je

klasifikovano kao javno šumsko zemljište i 185 920 ha kao privatno šumsko zemljište.

Listopadne šume pokrivaju više od 90 % šumskog zemljišta. Dominantne listopadne

vrste su hrast i bukva. Četinarske šume pokrivaju 7 % šumskog zemljišta i tu

dominiraju jela, smrča i bor.Ukupan obim u javnim šumama procenjuje se da je oko 33.5

milion m3. Od tog obima, 25.9 milion m

3 su stabla dijametra >7 cm, u visini grudi. U

privatnim šumama, ukupni obim se procenjuje oko 19.5 milion m3 od kojih 14.5 milion

m3

su stabla dijametra >7 cm.

Godišnji rast drveća u anketiranim površinama i dijametra >7 cm, u visini grudi, računa

se da je 1.165 milion m3. Dok za neanketirane površine (85. 600 ha) koji se u velikoj meri

nalaze blizu miniranih polja ili neposećenih delova, izgleda razumno da se ne uključi ovo

povećanje osnove za godišnju dozvoljenu seču. Značajna je površina ogolelog šumskog

zemljišta(20.000 – 30.000 ha). Neka od ovih površina su pogođena erozijom i imaju mali

deo površine zemljišta, jedan znatan deo je pogodno za pošumljavanje.

Oko 40% javnog šumskog zemljišta i 29% privatnog šumskog zemljišta podložni su

nekontrolisanim ili ilegalnim aktivnostima korišćenja. U poređenju sa svim primenjenim

standardima, ove brojke su dosta visoke. Situacija je veoma kritična posebno u

četinarskim šumama, gde je postojanje drugih šumskih površina ugroženo, ako se ne

27

preduzmu neposredne hitne mere. Rezultati inventarizacije takođe potvrđuju da niske

šume, posebno one javne podležu prekomerenoj eksploataciji. Takođe, rezultati

pokazuju, da mnoge mlade šume i one sredovečne imaju hitnu potrebu za silvikulturalne

intervencije, počevši od prekomercijalnih do komercijalnih proređivanja. Uticaji ilegalnih

intervencija u šumarstvu su evidentni a posebno uništavanje lekovitog i aromatičnog bilja

u komercijalne svrhe imat će vidljivog uticaja na gubljenje vrsta koje su retke i ugrožene.

Prikupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, divljih šumskih plodova kao i pečurki često

biva bez kriterijuma koji izaziva pritisak na biodiverzitet.

Lekovito bilje koji se često koriste su: kadulja (Salvia officinalis), kleka (Juniperus

communis L.), smilje (Helichrysum italicum L.), jagorčevina (Primula veris L.) zova

(Sambucus negra), medveđe grožđe (Arctostaphylos uva ursi L), lipa (Tilia cordata

Mill.), divlja ruža (Rosa canina L.).

Divlji plodovi kao: borovnica (Vaccinium myrtillus), maline, jagode;

Pečurke kao vrganj (Boletus edulis) i lisičarka (Cantharellus cibarius).

Za količine koje se prikupljaju ne postoji tačan zapis ali se radi sa približnim ciframa,

imajući u vidu da pavni okvir za ovu oblast nije kompletan, i treba da se što pre stvori

zakonska osnova u cilju smanjenja uticaja od prikupljanja lekovitog i aromatičnog bilja

na gubljenje biodiveziteta.

Raspostranost suma na Kosovu Seca suma u Rugovo Izvor: Izvestaj o stanju prirode 2006 – 2007 KAZZS


Loše sprovođenje Zakona o šumama Kosova

Loše upravljanje šumama-nedostatak efikasnih institucija za sprovođenje i nadzor

sprovođenja Zakona o šumama;

Nedefinisane odgovornosti u horizoltalnoj i vertikalnoj ravni za upravljanje

šumama;

Nedostatak planova upravljanja za šume Kosova (tretnutnim planovima

upravljanja je prošao rok dok se novi donose sa poteškoćama);

Kosovo još nije usvojila Certifikaciju šuma u skladu sa međunarodnim

standardima – FSC (SKMP).

28


Upravljanje šumama vrši se na principima održivog razvoja koristeći 60 % godišnjeg

rasta i da se preduzme pošumljavanje na ogolićenom zemljištu sa autohtonim vrstama;

Proglašenje i efikasno upravljanje zaštićenim područjima zasnovat će se na

prihvatljivim međunarodnim kriterijumima, kao pravilno planiranje, uključujući

potrebnu ekspertizu i relevantne stranke od interesa;

Da se prekinu ilegalne aktivnosti u šume koji utiču na njihovu degradaciju kroz

sprovođenje zakona;

Preko primarnih objektiva podsticanja održivih praksi šumskog upravljanja,

Vlada da podrži sprovođenje šema sertifikacije šuma.

Lovstvo

Održivi lov podrazumeva korišćenje životinjskih vrsta i staništa, tako da će stepen

dugoročnog gubitka biodiverziteta biti manji. Kada se lov realizuje na održiv način uticaj

na očuvanje divljih populacija i njihovih staništa će biti pozitivan.

Kosovo je region bogat životinjskim vrstama (videti poglavlje o vrstama). Ovome

doprinose uslovi životne sredine, geografski položaj i relativno dobro očuvanje životne

sredine. Na prvom redu pod dejstvom antropogenog faktora, nekoliko životinjskih vrsta

su u manjem broju i tretiraju se kao ugrožene vrste. Njihova zaštita je glavni zadatak svih

subjekata koji se brinu o životnoj sredine gde te životinje žive.

Analizirajući podatke o vrstama i broju divljih životinja na Kosovu, može se

konstantovati da većina životinjskih vrsta su u manjem broju, dok neke su prosečno,

samo su se populacije divljih svinja povećale, tako da će trebati određeno vreme, da se

ispune fondovi divljih životinja u optimalnim uslovima životne sredine.

Uglavnom se radi na istraživanju realnog stanja vrsta i broja divljih životinja, gde treba

što je moguće brže pratiti i inventarizovati vrste divljih životinja. Posebna pažnja se treba

posvetiti autoktonim i retkim, ugroženim vrstama kao što su: divokoza, ris, vuk, medved,

divlja kokoš, suri orao itd.

Tabela. Procena stanja i broja divljih životinja na Kosovu

Vrsta divljih životinja Procena stanja 1-2-3 Proscena broja

Jelen (Cervus elaphus) 1 300 – 400

Srna (Dama dama) (ograničena) 160

Srna (Capreolus capreolus) 1 - 2 5.000 – 6.000

Divokoza (Rupicapra rupicapra) 1 400 – 500

Divlja svinja (Sus strofa) 3 6.000 – 10.000

Mrki medved (Ursus arctos) 1 - 2 80 – 100

Vuk (Canis lupus) 1 - 2 Deri në 100

Ris (Lynx lynx) 1 20 – 25

Zec (Lepus europaeus) 1 - 2 5.000 – 10 000

Veliki tetreb 1 ?

Fazan(Phasianus sp.) 2 5.000 – 10 000

Jarebica (Perdix perdix) 1 – 2 5 000

29

Patke (Anatidae) 1 ?

Druge manje vrste 1 – 2 ?

Procena stanja: 1= Mali broj; 2= Dobro stanje; 3 = Veoma dobro stanje.

Kosovo ima potencijale prostora i životne sredine za lov životinja, tako i za utvrđivanje

mesta lova i njihovo upravljanje. Ako se izuzme blizu 200.000 ha, u kojoj su naselja,

putevi i objekati, gde nije moguće vršenje lova, ostaje oko 900.000 ha životne sredine za

životinjske vrste i životinja za lov. Na teritoriji Kosova, postoje četiri mesta lova

podeljena kao mesta lova od posebnog interesa za Kosovo, ukupne površine od 73.300

ha, što je blizu 8% od ukupne površine, pogodne za upravljanje lova. Od površine za

upravljanje lova, treba isključiti 39.000 ha Nacionalnog parka “Šar planina”. Zaštićena

područja prirode kao što su nacionalni parkovi storeni su za očuvanje flore i faune i ne

dozvoljava se stvaranje mesta lova u njima.

Lov se može odvijati u lovištima, za naučne, turističke, sportske i ekonomske ciljeve.

Lov se reguliše Zakonom o lovu i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega i

desetogodišnjih planova upravljanja.

Zajednička lovišta: privatna lovišta (ne postoje takvi), zajednička lovišta (do sada su

stvorena 20 zajedničkih lovišta); i lovišta od posebnog značaja (Blinaja i Dubočak).


Ilegalni lov, postoji veliki broj “lovaca” koji nemaju osnovna znanja o značaju

lova i divljih životinja;

Ne postoji adekvatan monitoring vrsta koji se nalaze u Aneksu Direktive o divljim

pticama i Direktivi o staništima;

Loša saradnja sa sudovima, policijom i drugim relevantnim institucijama;

Nedostatak stručnog kadra u oblasti lova kao i planova upravljanja za velike

sisare (medved, vuk, divokoza, ris) .


Efikasno sprovođenje Zakona o lovu od svih stranakaa i izrada planova 10- o

godišnjeg upravljanja za velike divljači koje su ugrožene (medved, vuk, divokoza,

ris);

Izrada studija za vrste koje su prisutne na Kosovu i koje su navedene u Aneksu

Direktive o divljim pticama i Direktive o staništima;

Usklađivanje lova sa zahtevima zaštite prirode.

Ribolov

Kosovo ima značajan potencijal slatke vode. U većini voda odvija se sportsko-rekreativni

ribolov bez neke velike ekonomske koristi.

Stanje reka nije zadovoljavajući zbog zagađenja okolne životne sredine, kao i velike štete

u rečnim koritima kao posledica vađenja peska i postavljanja opreme za čišćenje i obradu

peska duž rečnih tokova.

Razvoj akva-kulture na Kosovu potiče od ‘60-tih godina. Količina proizvodnje riba u

ribnjacima je minimalan, oko 300 tona/god. Proizvodnja pastrmke na Kosovu koristi se

uglavnom u hotelima dok veoma malo ili uopšte se ne nalazi sveže na tržištu.

Proizvodnja pastrmke u poslednjih nekoliko godina zabeležila je značajan porast ali ovo

30

ne može imati vidni uticaj na divlje vrste ptica koji se hrane ribom, pošto se organizuje u

veštačkim bazenima dok veoma malo u prirodnim uslovima.

Prema analizama učinjenim od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

imajući u vidu lokalnu proizvodnju ribe u postojećim ribnjacima kao i uvoz sveže i

smrznute ribe, potrošnja ribljeg mesa je 0.8 kg/stanov., u poređenju na mesta regijona i

šire nalazi se ispod proseka potrošnje.

Upravljanje ribljim zalihama ne zasniva se na planu upravljanja izrađenim od naučno-

istraživačkih institucija.


Nedostatak sprovođenja zakona i primenjenog pravila za ribolov;

Osiromašenje reka ribom zbog zagađenja reka i jezera.


Uvođenje uslova očuvanja biodiverziteta u zakone i dokumentaciju za oblast

ribarstva;

Poboljšanje kontrole i prekid ilegalnog ribolova kroz bližu saradnju sa MPŠRR i

MSPP-a. udruženja ribara, i NVO-a;

Popis zaliha populacija riba i

Maksimalno korišćenje vodnog prostora sa što boljim korišćenjem prirodne hrane

i očuvanja ribljih vrsta.

Turizam

Turizam zasnovan na prirodi može ponuditi velike mogućnosti za razvoj i drugi je

značajniji sektor posle poljoprivrede sa uticajem na razvoj. Često se turizam smatra kao

uspešna alternativa nasuprot intezivnoj poljoprivredi, šumarstvu ili ribarstvu.

Eko turizam predstavlja primer gde prihodi privatnih vlasnika veoma zavise od zdravlja

okolnih ekosistema. Ponekad biznisi ne pridaju značaj očuvanju biodiverziteta ali ima i

primera kada je očuvanje biodiverziteta povezano sa povećanjem zarade od aktivnosti

turizma.

Turizam na Kosovu spada među granama ekonomije sa brzim razvojem u protekloj

deceniji. U strukturnim analizama i dugoročnim projekcijama, turizam se procenjuje kao

jedna dinamična površina od značaja za razvoj i unapređenje zaštićenih prirodnih

područja posebno nacionalnih parkova i vrednosti kulturnog razvoja.

Ekonomski razvoj je jedna od najznačajnijih odgovoronosti Vlade Kosova. U naporima

za realizovanje dela Vladinog programa, viđeno je neophodnim izrada ove strategije gde

je odraženo sadašnje stanje biodiverziteta. Mogućnosti koje ima Kosovo za jedan održiv i

turističko konkurentan razvoj, problemi i poteškoće koje prate ekonomski razvoj, biće

tretiran u ovom materijalu.

Razvoj turizma i turističkih kapaciteta, sakupljanje velikog broja ljudi u prirodno

zaštićenim područjima često ugrožava osetljive ekosisteme i značajna prirodna staništa a

ovim biljke i životinje. Iz tog razloga treba se uraditi detaljna analiza u vezi sa uticajem

turizma u ovim područjima kao i na konkretne vrste biljaka i životinja. Povećanje broja

posetilaca imat će štetne uticaje na biodiverzitet ovih područja.

31

Oblici održivog turizma i eko-turizma predstavljaju idealni okvir za razvoj turizma u

celini. Eko-turizam u sebi sadrži sve vrste turizma i za osnovu ima održivost turizma kao

aktivnost čoveka koji nudi mogućnosti za realizovanje godišnjeg prihoda sa minimalnim

uticajem na životnu sredinu. Iako naša zemlja ima potencijala za razvoj eko-turizma sve

je u početnoj fazi.

Razvoj turizma realizovat će se i povećanjem broja posetilaca u zaštićenim prirodnim

područjima kao i prirodnih spomenika ali naša zemlja nema razvijene kapacitete i

turističku i obrazovnu ponudu za posetioce (letke, karte, turističke pratioce).

Kosovo posmatrano u smislu turizma podeljena je na pet turističkoh regiona:

Centralni region Prištine;

Turistički region Prokletija;

Turistički region Šar planine;

Turistički region Pomoravlja;

Turistički region Mitrovice.

Izvor: Ministarstva trgovine i industrije-Divizija za turizam, Turistička karta

Na osnovu dosadašnjih ispitivanja u Republici Kosovu, postoje veoma dobri uslovi za

izgradnju turističkih centara za zimsko-sportski turizam.

Turistički region Prokletija i region Šar planine dva su regiona koji imaju dobrih

mogućnosti za razvoj ove vrste turizma.

U nastavku se sagledavaju mogućnosti za izgradnju turističkih centara za zimsko-sportski

turizam za ova dva regiona. Turistički centri u turističkom regionu Prokletija su ukupnog

kapaciteta od 129.000 posetilaca dok turistički region Šar planine 113.000 posetilaca

godišnje imajući u vidu da su ova dva regiona istovremeno najveći floristički i faunistički

centri na Kosovu, uticaj razvoja turizma u ova dva područja biće negativni na očuvanje

biodiverziteta. Dok pozitivna strana svega toga je da će se stvoriti prihodi koji se mogu

32

orjentisati na aktivnost zaštite prirode kao i za izgradnju infrastrukture, praćenje i naučna

istraživanja.


Nedostatak strategije razvoja turizma;

Turistički objekti izgrađenih bez poštovanja procedura životne sredine i

Turistička infrastruktura još ne ispunjena.


Promocija prirodnog nasleđa i pejzaža kao jedinstvenih vrednosti;

Razvoj strategije za održivi i prijateljski turizam, prirode ispunjavanja zahteva za

očuvanje biodiverziteta;

Uspostavljanje standarda i kriterijuma za razvoj eko-turizma u zaštićenim

područjima i

Prilikom planiranja izgradnje turističke infrastrukture da se primene procedure

Procene uticaja na životnu sredinu i prihvatljivosti za prirodu.

6.4. Vode, prevoz, rudarstvo i energija

Vode

Dobro upravljanje vodama može imati značajnog uticaja na očuvanje biodiverziteta.

Regulisanje oštećenih rečnih korita vađenjem šljunka kao i zagađenjem uopšteno

predstavljaju jedan od glavnih problema na Kosovu.

Potražnja za vodom raste svakim danom sve više. Ovo povećanje zahteva za vodom

direktno se povezuje sa demografskim porastom, životnim uslovima, industrijskim

kapacitetom i poljoprivrednim potrebama. Dalji ekonomski razvoj i porast životnog

standarda dodaje i zahtev za vodom. U tom smislu, veoma je značajno da se voda koristi

na racionalan način i da se preduzmu potrebne mere za postizanje ovoga.

Zato, ovo ostaje glavno pitanje za ekonomski, socijalni razvoj države kao i za

biodiverzitet koji se može koristiti kao indikator kvaliteta vode.

Kosovo nema Master plan o vodama već se radi planom sa isteklim rokom.

Na osnovu ranijih istraživanja i laboratorijskih rezultata urađenih od Hidrometeorološkog

Instituta Kosova(HIK) za kvalitet vode u hemijskom i bakteriološkom pogledu, reke

Kosova, u pogledu kvaliteta pripadaju sledećim kategorijama:

Sliv Belog Drima: reka Beli Drim, sa protokom (nanosima) kao: Erenik, Pečka reka,

Dečanska reka, Miruša, reka Orahovac, reka Klina, Prizrenska reka i druga manja

proticanja, su reke prve i druge kategorije (pre ulaza u naselja), dok nakon izlaska iz

velikih naselja (gradova) pripadaju trećoj kategoriji.

Sliv Lepenca: reka Lepenac, sa njegovim protokom od Kačanika, Uroševca, Štrpca,

Vitine itd. pripadaju četvrtoj kategoriji voda.

Sliv Ibra: reka Ibar i Sitnica, sa istekom nekoliko potoka i izlivanja gradske kanalizacije,

Prištevke, Gračanke itd. u reku Sitnicu (u osamdesetim godinama bila je mrtva reka, dok

sada je u obnavljanju, nakon zatvaranja jedinice gasifikacije i azotifikacije), pripada klasi

trećeg i četvrtog kvaliteta.

Sliv Binačke Morave: reka “Binačka Morava”, sa izlivom kanalizacija različitog nanosa,

nakon izlaska iz velikih naselja, pripada četvrtoj kategoriji voda.

33

Ovo pokazuje da su vode na Kosovu delimično zagađene i ovo rezultira siromašnim

biodiverzitetom naših reka.

Vodni resursi na Kosovu su nedovoljni u poređenju sa potrebom za vodom, sa

nejednakim prostiranjem u vremenu i prostoru, kojim se predstavljaju kao ograničavajući

faktor za budući ekonomski razvoj Kosova. Topografska površina akumulacija Kosova je

11.645 km2 od kojih 10.908 km

2 su na teritoriji Kosova, dok površina od 758 km

2, je van

teritorije našeg mesta. Kosovo se odvaja na četiri akumulirajućih sliva5, koji ispuštaju

vodu u tri mora: Jadransko more (sliv Belog Drina), Crno more (sliv Ibra i Binačke

Morave) i Egejsko more (sliv Lepenca)1. Najveći deo reka pripada slivu Crnog mora

43.5% i Egejskog mora 5.8%. Prosek godišnjih padavina su oko 600 mm u nizijama i oko

1400 mm u planinskim područjima. Zapadni deo procenjuje se da je bogatiji podzemnim

vodama, dok istočni deo je dosta siromašan. Postoji velika potreba za više istraživanje u

ovom pogledu.

Izvor: IPP Prostorni Plan Kosova 2010 – 2020+

Glavne reke su: Beli Drim (122 km), Sitnica (90), Lumbardhi i Pejës (62), Binačka

Morava (60 ), Lepenac (53), Erenik (51), Ibar(42), Lumbardhi i Prizrenit (31).

Postoje četiri brane na Kosovu visine veće od 40 metara, Gazivode, Batlava, Radonjić i

Badovac.

5 Održivo korišćenje vodnih izvora na osnovu Okvirne Direktive za vode (ODV 2000/60EC )

34

Od postojećih brana na Kosovu, Gazivode i Radonjić su brane koje su višenamenske, dok

Gračanka, Prilepnica i Batlava koriste se samo za snabdevane vodom, dok Livoc je van

upotrebe nakon što je cela zapremina rezervoara ispunjena nanosom.

Do sada korišćenje podzemnih voda vrši se putem bunara, ili preko izvora koji se u većini

slučajeva nalaze u brdovito-planinskim područjima.

Još uvek postoji malo podataka u vezi sa postojećim kapacitetom i onog vađenog pošto

nisu urađene studije osim onih u vezi sa praćenjem pregleda podzemnih voda.

Prema poslednjim podacima, samo 31% stanovništva je priključeno na kanalizacionu

mrežu. Kanalizaciona mreža mestimično je odvojena dok na nekim mestima je mešovita

(zagađene vode i pijaće vode).

Zagađene vode se ispuštaju u životnu sredinu bez prethodnog tretmana. Dakle, nemamo

opremu (postrojenje) za tretman zagađenih voda.

Većina reka su zagađene preko svake mere tako da je biodiverzitet reka veoma nizak.

Erozija i potoci na teritoriji Kosova rizikuje prirodu i javno bogastvo stvoreno i planirano

za čovečanstvo. Ovo se manifestuje preko degradacije poljoprivrednog i šumskog

zemljišta, putne i železničke mreže, kao i građevinskih objekata i naselja. Procena stanja

erozije predstavljeno je u detalje u karti za celu teritoriju Kosova.

Prema podacima kojim raspolažemo postojeće stanje erozije je:

Kategorija I, II, III - 5.973 km² ili 55.6 %

Kategorija (slaba erozija) IV - 3.680 km² ili 34.2 %

Kategorija (veoma slaba erozija) V - 1.097 km² ili 10.2 %.

Dok što se tiče močvara na Kosovu nije poznato za ovu vrstu zemljišta pošto ima

zanemarljivih površina sa močvarama.

Aktivnosti kao što su korišćenje šljunka, regulisanje rečnih korita posle sistema

vodosnabdevanja mogu imati negativnog uticaja na biodiverzitet putem uništavanja

prirodnih staništa i pejzaža.

Tokom planiranja aktivnosti na vodnu infrastrukturu trebaju se uzeti u obzir procedure

PUS i prihvatljivosti delovanja na prirodu.

Problem za biodiverzitet Kosova predstavljaju zagađene vode iz gradskih kanalizacija

kao i industrijsko zagađenje iz prošlosti. Istovremeno zagađenje vode upotrebom

mineralnog đubriva i pesticida može biti problem koji utiče na očuvanje biodiverziteta.


Postoji gubitak biodiverziteta vodne flore i faune kao posledica zagađenja voda

od urbanog, poljoprivrednog i industrijskog zagađenja;

Nedovoljna količina vode, posebno tokom sušnog perioda;

Sigurnost brana je potencionalni problem sa značajnim efektom na biodiverzitet i

Građevine za potrebe proizvodnje hidro-energije kao i vađenje šljunka

predstavljaju pretnju za vodeni biodiverzitet.


Izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode i kontrola protoka reka primenjujuči

pokazatelje oporavka biodiverziteta;

Sprečavanje uništavanja rečnih ekosistema korišćenjem šljunka i degradacijom

rečnih korita kao i da se poboljša upravljanje rečnim slivovima;

35

Osiguranje vode kroz pogodnu strategiju uključujući osiguranje brana i

vodovodne mreže na takav način da korist bude što veći za biodiverzitet;

Da se poveća saradnja među inspektorima voda i prirode na sprovođenju uslova

za zaštitu prirode;

Sprovođenje procedura životne sredine SPŽS i PUS, posebno kada se aktivnosti planiraju

da preduzmu na vodnim područjima i močvarama.

Prevoz

Unutar teritorije Republike Kosova imamo oko 2000 km magistralnih i regionalnih

puteva, takođe imamo više od 5000 km puteva lokalnih područja. Ova putna

infrastruktura se procenjuje kao delimično uništena, neadekvatna suprotno zahtevima.

Izgradnja novih puteva posebno auto- puteva imat će negativnog uticaja na fragmentaciju

prirodnih staništa i smanjenja kvaliteta zbog buke i svetlosti. Znatan broj divljih životinja

stradaju od saobraćaja čime dolazi do gubitnka biodiverziteta. Poslednjih godina na

Kosovu su izgrađeni veliki broj puteva što je posledica dodatnog rizika po divlje

životinje. Ministarstvo transporta i post telekomunikacija (MTPT) odgovorno za

saobraćaj u zemlji teži da stvori integrisani sistem prevoza za sve kosovare omogućivši

im da izaberu svoj efikasni prevoz koji ispunjava njihove zahteve, kao i pitanje životne

sredine kroz usku saradnju sa drugim sektorima.

Planovi za prevoz predstavljaju osnovu za izbor i razvoj projekata za prevoz. Međutim,

zbog dugoročnih okvira i širokih razmera, ovi planovi se često razvijaju bez detaljnog

pregleda u vezi sa uticajem njenog sprovođenja na životnu sredinu i prirodu. Ovo stvara

teške probleme na realizaciji nekoliko značajnih projekata, ako ne i njihovo

onemogućavanje zbog posledica na životnu sredinu koji se mogu identifikovati. Takođe,

ne preuzimanje razmatranja faktora životne sredine tokom planiranja prevoza može

uticati kod donosioca odluka da ostave po stranu mogućnosti usvajanja planova koji su u

potpunosti u skladu sa državnim i regionalnim težnjama životne sredine kao i za

sprovođenje olakšanja i velikih poboljšanja u ovoj oblasti.

Zaštita životne sredine sada je jedan od ciljeva MTPT-a i sprovođenje Zakona o proceni

strateškog uticaja na životnu sredinu (PSUŽS) i Zakona o proceni uticaja na životnu

sredinu (PUS) zahtevaju izradu izveštaja procene za sve nove projekte imajući za cilj

usklađivanje ekonomskog razvoja i socijalnog blagostanja sa osnovnim principima za

zaštitu životne sredine uključujući ovde i aspekte biodiverziteta prema konceptu održivog

razvoja.

Posebni značaj će se posvetiti posebno zaštićenim prirodnim područjima koji su od

značaja za očuvanje biodiverziteta, ekosistema, vrsta, genetičkih varijacija i ekološke

mreže.


Gubljenje odnmosno fragmentisanje prirodnih stanista koja rezultiraju

degradiranjem kvaliteta stanista (na Kosovo nema nijednog izgradjen nadvoznjak

za divlje zivotinje);

Unistavanje peizaza kao rezultat gradjenja saobracajnica, bez ispunjenja standarda

za zivotnu sredinu (bez Izvestaja o SPUZS i PUS);

Nedostatak odgovorajuce signalizacije za znane prelaske divljih zivotinja.

36

6.4.4. Prioriteti– Strateške akcije:

Izgradnja puteva visokog standarda poštujući procedure životne sredine;

Za izgradnju nadvožnjaka za divlje životinje tamo gde je potreban kontinuitet prirodnog

staništa.

Rudnici

Kosovo je zemlja sa značajnim mineralnim bogastvom i ovo predsavlja drugi pritisak za

očuvanje biodiverziteta i pejzaške raznovrsnosti. Na Kosovu ima minerala od kojih se

proizvodi električna energija (lignit) dok ima i značaje količine minerala od kojih se

dobijaju metali kao što su nikal, cink, olovo, zlato, srebro, hrom itd.

Onda minerali koji se koriste u građevinarstvu, kreč, rečni pesak, glina itd. gde njihovo

korišćenje predstavlja pritisak na biodiverzitet i pejzašku raznovrsnost.

Kao rezultat ranije eksploatacije minerala mnogo eksploatisanih rudnika je ostalo

nekultivisanim i istovremeno imaju vidnog uticaja na pejzaže, ove aktivnosti su i unutar

teritorije zaštićenih područja. Rudarske aktivnosti imaju velikog uticaja na biodiverzitet,

koji uzrokuju zagađenje i uništavanje prirodnih staništa. Do sada je bilo nekoliko

projekata:

Projekat čišćenja i rekultivacije zemljišta u KEK-u veliki je projekat finansiran od

SB-e i Vlade Kosova;

Rehabilacija deponija industrijskog otpada u rudniku olovo-cinka u Artanu;

Rehabilitacija deponija industrijskog otpada u rudniku olovo-cinka u Trepči u selu

Kelmendi; i

Pilot projekt koji se razvija za punjenje neiskorišćenih rudarskih radova (bunara)

u rudniku olovo-cinka u Trepči – materija punjenja,,pepeo’’i KEK-a.


Degradacija prirodnih staništa od strane velikog broja ilegalnih intervencija

kamenolomaca u Rusenici (Rezervat životinja, risa - Lynx lynx L.);

Eksploatisani rudnici koji su ostali nekultivisani i predstavljaju stalni rizik kako

od erozija tako i za divlje životinje;

Nedostatak finansijskih sredstava za rekultivaciju napuštenih i ekslpoatisanih

rudnika.


Da se osigura katastar svih rudnika (legalnih i ilegalnih) na teritoriji zaštićenih

područja;

Da se poveća saradnja rudarskih inspektora i onih za zaštitu životne sredine kao i

između nivoa (lokalnog i centralnog);

Određivanje uslova za zaštitu prirode u Planovima za ekonomisanje prirodnih

resursa i

Podrška pilot projekata za rekultivaciju eksploatisanih rudnika u celini, posebno unutar

zaštićenih područja.

37

Energija

Energetika predstavlja jedan od sektora koji ima vidljivog uticaja na očuvanje

biodiverziteta i pejzaške raznovrsnosti. Sadašnja proizvodnja uglavnom se bazira na

termocentrale (97%), veoma malo na hidrocentrale (3%) dok od drugih alternativnih

izvora proizvodi se mala količina u poređenju sa opštom količinom električne energije za

trenutak se može smatrati zanemarljivim. Na osnovu Strategije energetskog sektora

izradit će se i kapaciteti koji će koristiti obnovljive izvore energije kao što su voda, sunce,

vetar i biomasa. Takođe je veoma značajna težnja da se energija koristi za efikasnost

razvijajući sisteme koji štede energiju. Treba se mati u vidu da se negativni uticaji tokom

izgradnje objekata kao i tokom rada minimizuju poštujući procedure Procene uticaja na

životnu sredinu kao i ispunjavanju standarda životne sredine na osnovu domaćeg

zakonodavstva. Istorijski gledano, energija i rudnici su bili Kosovski stubovi ekonomije

obezbeđujući zapošljavanje i sticanje dohodka, dobitak od izvoza i doprinos za druge

industrije. Danas proizvodnja električne energije na Kosovu zavisi od Termocentrala

Kosovo “A” i “B”, koji koriste lignit. Urađeno je nekoliko studija sa negativnim uticajem

na životnu sredinu od površinskih iskopina lignita kao i od Termocentrala Kosovo A i B.

Jedna studija urađena 11-15 aprila 2007 godine koja razmatra problem flore i faune u

području iskopina i Termocentrala identifikovala je floru i faunu, kao i većinu biljnih

vrsta (drveće, žbunje i zeljasto bilje).

Pokazalo se da biotopi imaju visoku raznovrsnost flore i faune, koja se karakteriše

zaštićenim i ugroženim vrstama na nacionalnom nivou kao što su roda, Ciconia ciconia,

Anas querquerdula, Tringa totanus i verovatnoća posebne ugrožene vrste Crex crex i

Ixobrychus minutes navedene u Dodatku I, Direktive EU-e o divljim pticama kao

ugrožene vrste ali ne endemične, tri vrste se nalaze u Evropi, u delu Azije i na drugom

mestu.

Većina lokacija gde su sprovedena istraživanja rezultat su uticaja ljudske aktivnosti.

U blizini sela nađena je i divlja vegetacija. Prirodni biotopi su nađeni blizu reke Sitnice i

obuhvataju vlažna mesta između Bivolaka i Prilužja, sa vrbama oko reke Sitnice, drugi

prirodni biotopovi obuhvataju područja sa žbunjem oko Bivolaka i hrastove šume na

zepadnom delu Bivolaka.

Energetska Strategija za Kosovo 2009 – 2018 (ESK) predviđa otvaranje novih iskopina u

Sibovcu, na početku njenog jugozapadnog dela kao i izgradnju Termocentrale Novo

Kosovo. Glavni rudnici lignita su u Mirašu i Bardh-u kao i novi rudnici u jugozapadnom

delu Sibovca. Značajna površina zauzeta je od hemijske industrije ,,Gasifikacija” i

otvoren rudnik 2008 - 2009 Sitnice.

Energetska Strategija Kosova 2009 - 2018 predviđa i proizvodnju električne i toplotne

energije (voda, vetar, sunce) i predviđa i uključivanje Kosova u regionalnu gasnu mrežu.

Strategija istovremeno promoviše energetsku efikasnost u celom energetskom sistemu, od

proizvodnje do potrošača.

Realizacija ovih velikih projekata u energetskom sektoru u bliskoj budućnosti realizovat

će se obuhvatanjem velikih površina zemljišta kojim će doći do degradacije površine,

gubitak biodiverziteta. Samo rudnik lignita jugozapadni Sibovac i TC – Novo Kosovo

zauzet će površinu negde blizu dodatnih 800 hektara do 2033 godine, u poređenju sa

zauzetom površinom blizu 2.900 hektara. Zbog velikog deficita koji će se uzrokovati od

vađenja jalovine i lignita ostat će velike rupe od oko 500 hektara u severnom delu oblasti

Siboca, koji će u dugoročnom pogledu (40-50 godina) moći stvoriti atraktivno jezero,

opisan okolnim zelenim pojasom.

38

Ministarstvo energetike i rudarstva (MER) podržava razvoj energetskog sektora

promovišući i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije zasnovane na

zahtevima i obavezama koju ima ovaj sektor nasuprot Traktata o osnivanju energetske

zajednice (TEZ) - Aqcuis o životnoj sredini, Aqcuis o obnovljivim energetskim izvorima.

Na Kosovu je završena studija o fizibilitetu o mogućim hidropotencijalnim kapacitetima

Kosova gde je trenutno identifikovao 18 lokacija za proizvodnju električne energije od

hidro – centrala malih kapaciteta proizvodnje (manje od 10MW). Ova studija opisuje i

efekte koje mogu imati ove male hidrocentrale na životnu sredinu posebno za

biodiverzitet. Način generisanja električne energije od ovih hidropotencijala neće biti

putem stvaranja akumulirajućih jezera nego će biti tipa protočnih kanala, nešto što vidno

smanjuje uticaj na životnu sredinu.

Takođe je završena i studija finansirane od Svetske Banke (SB) za Hidrocentralu (HC) –

Žura, snage od 305 MW i godišnje prosečne proizvodnje od 397,59 GWH. Novi

Hidropotencijali ovog tipa visokog kapaciteta i akumulirajućom vodom sigurno sigurno

će imati i svoje efekte na životnu sredinu, zauzimajući znatne površine plodnog zemljišta,

šumske površine, rizikujući floru i faunu u ovim područjima.


Zagađenje zemljišta iz prošlosti, zauzima velike površine deponija jalovine i

zagađenje vode iz industrije bile su i ostale stalni izvori zagađenja životne

sredine;

Veoma oštećen pejzaž velikim degradacijama površina od deponija pepela i

popratnih industrijskih objekata;

Proizvodnja energije trenutno uglavnom zasnovane na izvore lignita stavara

pritisak na obnovljive izvore radi postizanja traženih standarda za energetsku

raznovrsnost.


Za razvojne projekte energetskog sektora da se primen SPŽS i PUS;

Da se uspostave uslovi i mere za zaštitu prirode tokom donošenja prostornih

planova za nove energetske potencijale;

U određivanju lokacija centrala vetra izbeći značajna područja ptica i njihove

hodnike migriranja;

Tokom izgradnje dalekovoda da se uradi tehnički izbor koji smanjuju smrt ptica

od strujnog udara.

39

6.5. Prostorno planiranje i Procena uticaja na životnu sredinu

Prostorno planiranje

Zakon o prostornom planiranju (br.2003/14) objavljen Pravilnikom br. 2003/30 i Zakon

br. 03/L-106/2008 o izmenama Zakona o prostornom planiranju br. 2003/14, predviđa i

prostorno planiranje na celoj teritoriji Republike Kosova, u cilju usklađivanja svih

sektora i promovisanje održivog razvoja kao i zaštitu životne sredine u skladu sa

evropskim standardom.

U Republici Kosovo dva su nivoa planiranja: planiranje za teritoriju Kosova i planiranje

za teritoriju opština:

Centralni nivo: Prostorni plan Kosova, Prostorni plan za posebna područja.

Lokalni nivo: Opštinski razvojni plan, Urbanistički plan razvoja, Plan urbanog

uređenja.

Prostorni plan Kosova određuje principe dugoročnog cilja prostornog planiranja na

teritoriji Kosova za period najmanje od deset godina i zasniva se viziji, strateškim

ciljevima, međunarodnim principima planiranja i održivot razvoja.

Zakon o prostornom planiranju i Zakon o zaštiti prirode obezbeđuje uslove za razvoj

prostornih planova za posebna područja.

Prostorni planovi za posebna područja odobravaju se za posebna područja sa posebnim

prirodnim karakteristikama identifikovanim u Prostornom planu Kosova koji zahtevaju

poseban režim zaštite, očuvanja i njihovog razvoja. Ovde se uključuju: nacinalni parkovi,

kao i posebna prirodna, kulturno-istorijska, ekonomska područja itd.

Prostorni plan za Nacionalni park “Šar planina” predviđa strategiju kojom se postižu

ciljevi i objektive za park koji zahteva poseban režim zaštite i očuvanje svih elemenata

životne sredine (vazduha, vode i zemljišta), biodiverziteta, pejzaža i drugih prirodnih

vrednosti onda racionalno korišćenje zbog naučnih istraživanja, rekreacije i turizma.

Pošto se više nego ikad pojavljuje potreba za zaštitu prirode, biodiverziteta, ugroženih

vrsta i njihovih habitata, prostorni planovi su orjentisani za zaštitu životne sredine unutar

područja koji se treba očuvati usmeravajući se uglavnom na: infrastrukturu, turizam,

izgradnju i ekonomski razvoj.

Organizovanje prostora i način planiranja i regulisanja prostora u zaštićenim područjima

vrši se preko Prostornih planova područja posebne namene. Izrađen je nacrt Prostornog

plana za Nacionalni park Šar planine. Prema odredbama Zakona za zaštitu prirode

upravljanje striktnim rezervatom prirode, nacionalnim parkom, posebnim područjem kao

i parkom prirode vrši se putem plana upravljanja koji se donosi za period od deset godina.

Do sada nema nijednog prostornog plana niti plana upravljanja usvojenog za upravljanje

zaštićenim područjima.

Prostorni planovi na lokalnom nivou, prostorni planovi za zaštićena područja i posebno

zaštićena područja trebaju biti u skladu sa Prostornim planom Kosova.

40


Nedostatak prostornih planova za zaštićena područja.


Da se donesu prostorni planovi za zaštićena prirodna područja, u početku za

nacionalne parkove, kasnije za druga zaštićena područja;

Uvođenje sistema kontrole i integracije uslova i mera očuvanja prirode

(biodiverziteta i pejzaške raznovrsnosti) u politike prostornog planiranja;

Procena uticaja na životnu sredinu

Na Kosovu se sprovode procedure procene uticaja na životnu sredinu na osnovu Zakona

procene uticaja na životnu sredinu br. 03/L – 024. Cilj ovog zakona je da spreči ili smanji

negativne uticaje na životnu sredinu projekata predloženih od operatera.

Ovaj Zakon određuje procedure za identifikaciju, procenu, izveštavanje i upravljanje

uticajima životne sredine na predloženi projekat, u cilju da tokom donošenje odluka od

Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za izdavanje saglasnosti životne

sredine da se obezbede sve relevantne informacije za uticaje koji će projekat imati na

životnu sredinu i biodiverzitet.

Mnoge životne aktivnosti se obavljaju bez ekološke saglasnosti i važećih licenci i time

dovode do oštećenja rečnih korita, zatim uzrokuju uništavanje pejzaža kao i biodiverzitet.

Ukupan broj operatera koji se bave poslovima kamenoloma i obrade kamena je 463 od

njih 265 su ilegalni dok manje od polovine ili 198 snabdeveni su ekološkom

saglasnošću.

Eksploatacijom krečnjaka, peska i šljunka bave se 150 firmi snabdevenih licencama dok

onih bez dozvole su oko 65 firmi.

Ove firme vrše pritisak na očuvanje biološke i pejzaške raznovrsnosti kroz degradaciju

rečnih i šumskih ekosistema.


Mnogo preduzeća posluje bez saglasnosti i dozvole za životnu sredinu;

Eksploatisani rudnici su napušteni, bez njihove nove rekultivacije.


Jačanje zakona, saradmka između nivoa vlasti;

Uspostavljanje i sprovođenje sistema za PUS i SPŽS.

6.6. Pravni i institucionalni okvir

Pravni okvir

Zaštita i očuvanje svih prirodnih vrednosti i biodiverziteta je odgovornost svakog na

osnovu člana 52 Ustava Republike Kosova, dok pravni okvir za zaštitu biodiverziteta i

41

pejzaške raznovrsnosti predstavlja Zakon o zaštiti životne sredine br.03/L-233 SNRK

br.85/09.11.2010 i podzakonski akti doneti na osnovu njega.

Ovaj zakon određuje sistem za zaštitu prirode, prirodnih vrednosti utvrđenih u skladu sa

ovim zakonom od interesa za Kosovo i uživaju posebnu zaštitu.

Ovaj zakon stvara pravnu osnovu za zaštitu prirode, njen održivi razvoj i posebno:

zaštitu, očuvanje, obnavljanje i održivo korišćenje prirodnih resursa, u

stanju prirodne ravnoteže;

obnavljanje prirode u oštećenim područjima ili njihovim delovima i

nadoknada za uzrokovane štete;

uspostavljanje mreže zaštićenih područja, sistema planiranja, upravljanje,

inventarizacija, praćenje, informisanje i finansiranje u cilju zaštite prirode;

č) sprečavanje prekomerenog korišćenja, ugrožavanje vrsta flore i faune,

posebno one od posebnog značaja, retkih i ugroženih, kao i njihovih

staništa;

obezbeđenje prava janvosti na informisanje o stanju prirode i učešća u

donošenju odluka o zaštiti prirode;

obezbeđenje ostvarivanja prava građana za zdravi život, odmor i rekreaciju

u prirodi;

sprečavanje štetnih akcija pravnih i fizičkih lica u prirodi kao posledica

ekonomske aktivnosti;

održavanje ili sanacija favorizovanog statusa očuvanja prirodnih staništa i

vrsta od interesa za Kosovo na osnovu standarda EU-e;

očuvanje svih vrsta ptica koji prirodno žive u divljini (ptice, njihova jaja,

gnezda i njihovih staništa).

Sprovođenje Zakona o zaštiti prirode je odgovornost Ministarstva životne sredine i

prostornog planiranja i svih pravnih i fizičkih lica i udruženja koji su nosioci prava i

obaveza koji proistču iz domaćeg zakonodavstva i međunarodnih akata za zaštitu prirode

i biodiverziteta.

Zakon o zaštiti prirode neprekidno se usklađuje sa relevantnim direktivama o prirodi i

Acquis-om životne sredine posebno sa Direktivom o prirodnim staništima 92/43 EEC,

Direktivom o divljim pticama 79/409 EEC, Konvencijom o međunarodnoj trgovini

ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES).

Uopšteno, zakon na snazi pruža održivu osnovu za zaštitu i očuvanje prirode i

biodiverziteta Kosova, ali ovaj zakono se treba sprovesti na efikasan način.

Kosovo je još uvek potpisnik Konvencije i sporazuma koji se odnose na zaštitu prirode

posebno ugovora o osnivanju Energetske zajednice gde se Kosovo obavezuje da

preduzeme aktivnosti u vezi sa sprovođenjem člana 4. tačke 2. Direktive o divljim

pticama.

Preduzeti su početni koraci na identifikaciji potencijalnih područja za ekološku mrežu

NATURA 2000 na Kosovu.

Neki od postojećih zakona u skladu su sa Zakonom o zaštiti prirode, istovremeno se radi

na usklađivanju zakonodavstva putem sektora kao što su (šumarstvo, poljoprivreda, lov,

veterinarstvo, vode, zaštita životne sredine itd.) sa principima Konvencije biodiverziteta i

zahteva Acquis-a za životnu sredinu EU-a.

U prošlosti od 1953 godine na Kosovu je počelo interesovanje za vrednosti prirodnog

nasleđa njihovim objavljivanjem za zaštitu kao na pr. Biljni rezervat božura (Paenonia

decora Anders) posle 1955 Rezervat životinja divokoza (Rupicapra rupicapra L.),

Rezervat životinja risa(Lynx lynx L.) itd. Ova područja su proglašena na osnovu zakona

u to vreme i odluka različitih nivoa odlučivanja.

42

Zakoni koji regulišu očuvanje prirode i životne sredine:

Br. Naziv zakona Br. zakona Datum

usvajanja

Akti i dan objavljivanja

1. Zakon o zaštiti prirode 03/Z-233 30.09.2010 DL-054-2010 18.10.2010 GZK br. 85 09.11.2010

2. Zakon o NP “Šar planine” SNK -11/86 28.03.1986 GZK 11/86

3. Zakon o zaštiti životne sredine 03/Z –025 26.02.2009 DL – 007/2009 19.03.2009 GZK br.50,

06.04.2009

4. Zakon o zaštiti vazduha od

zagađenja

Br. 03/Z-160 25 02. 2010 DL-012-2010, 12.03.2010 GZK br.67,

29.03.2010

5. Zakon o vodama 2004/24 08.07.2004 2004/41 14.10.2004 GZK br.18 01.11.2007

6. Zakon o prostornom planiranju

Izmene i dopune

2003/14

03/Z-106

03.07.2003

10.11.2008

2003/30 GZK br 17, 01.102007

DL-055-2008, 17.11.2008 GZKbr.42

25.11.2008

7. Zakon o strateškoj proceni

životne sredine

03/Z-230 30.09.2010 DL-050 -2010, 18.10.2010 GZK br.83

2910.2010

8. Zakon o proceni uticaja na

životnu sredinu

03/Z214 23.09.2010 DL-048 -2010, 14.10.2010 GZK br.83,

29.10.2010

9. Zakon o otpadu 02/Z – 30 22.07.2005 2006/31, 05.05.2006 GZK br.23, 01.04.2008

10. Zakon o hidrometeorološkoj

aktivnosti

02Z – 79

15.06.2006 2007/2, 09.01.2007 GZK br. 25, 01.06.2008

11. Zakon o zaštiti od buke 02/Z – 102 30.03.2007 2008/15 17.03.2008 GZK br.40 15.10.2008

12. Zakon o hemikalijama 02/Z116 27.04.2007 2008/8 08.02.2008 GZK br.35, 15.08.2008

13. Zakon o biocidnim

proizvodima

03/Z-119

27.05.2009 DL-014-2009, 10.07.2009, br.55)10.07.2009

Zakoni o drugim sektorima od uticaja na očuvanje biodiverziteta Naziv zakona Br. zakona Datum

usvajanja

Akti i dan objavljivanja

Zakon o šumama Kosova

Izmene i dopune

2003/3

2004/29

13.02.2003

28.07.2004

2003/6 20.03.2003

GZK br.34, 01.08.2008

2004/40, 14.01.2004

GZK br.34, 01.08.2008

Zakon o poljoprivrednom zemljištu 02/Z – 26

24.06.2005 2006/37 23.06.2006, SNK

br.13 01.06.2007

Zakon o semenu 2003/5 20.03.2003 2003/10 15.04.2003

Zakon o veštačkom zemljištu 2003/10 22.05.2003 2003/22 23.06.2003, (SNK

br.16), 01.09.2007

Zakon o putevima

Izmene i dopune

2003/11

03/Z-120

29.05.2003

16.12.2008

2003/24 27.06.2003,

SNK br.16, 01.09.2007

2008/075, 30.12.2008, SNK

Br.46, 15.01.2009

Zakon o energetici 2004/8 29.04.2004 2004/21 30.06.2004, SNK

br.22, 01.03.2008

Zakon o sadnicama 2004/13 29.04.2004 2004/16, 28.05.2004, SNK

br.22, 01.03.2008

Zakon o veterinarstvu 2004/21 16.06.2004 2004/28 30.07.2004

Zakon o stočarstvu Kosova 2004/33 08.09.2004 2004/39 14.10.2004

SNK br.18, 01.11.2007

Zakon o navodnjavanju poljoprirodnog

zemljišta

2005/02/Z - 9 23.03.2005 2005/49 25.11.2005, SNK

br.11, 0104.2007

Zakon o zaštiti životinja 02/Z - 10 23.03.2005 2005/24, 09.05.2005

SNK br.5, 01.10.2006

Zakon o lovu 02/Z - 53 16.12.2005 2006/41, 11.08.2006, SNK

br.8, 01.01.2008

Zakon o zaštiti od požara 02/Z - 41 06.04.2006 2006/57 20.12.2006, SNK

br.23, 01.04.2008)

Zakon o zaštiti od prirodnih i drugih nesreća 02/Z - 68 01.06.2006 2007/4, 15.01.2007, SNK

br.24, 01.05.2008

Zakon o ribarstvu i Akuakulturi 02/Z - 85 10.10.2006 2006/58, 20.12.2006, SNK

br.24, 01.05.2008

Zakon o zaštiti biljaka 02/Z - 95 22.12.2006 2007/6, 31.01.2007 SNK

43

br.29, 01.07.2008

Zakon o biljnim varijacijama 02/Z - 98

26.01.2007 2008/24 16.05.2008, SNK

br.40, 15.10.2008

Zakon o pčelarstvu 02ZL - 111 30.03.2007 2008/5 08.02.2008 SNK

br.15, .08.2008

Zakon o organskoj poljoprivredi 02/Z - 122 17.09.2007 2008/2, 08.01.2008, SNK

br.37, 10.09.2008

Zakon o sredstvima za zaštitu biljaka 03/Z – 042 07.11.2008 2008/061 27.11.2008 SNK

br.44 22.12.2008

Privremeni krivični kod Kosova

Izmene i dopune

Izmene i dopune

2003/25

2004/19

03/Z – 002

06.07.2003

6.06.20014

06.11.2008

2003/25 dat.06.07.2003

2004/19, 16.06.2004

2008/059,27.11.2008 SNK

br.44, 22.12.2008

Krivična dela koja se odnose na biodiverzitet sanksionirani su krivičnim kodom Kosova

poglavlje XXIV: KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTNE SREDINE, ŽIVOTINJA,

BILJAKA I KULTURNIH OBJEKATA - član 276, 277, 278, 279, 280, 281, 282,283,

284, 285, 286, 287 i 288.

Jačanje većine ovih relevantnih zakona o biodiverzitetu je slabo posebno zbog nedostatka

znanja i podrške za sprovođenje zakonodavstva koji je često nejasan, kontradiktoran i

nepotpun.

Tokom konsultacija sa različitim opštinama i ključno uključenim strankama utvrđeno je

nekoliko zakonski neadekvatnih akata koji zahtevaju reviziju za efikasnije sprovođenje.

Bolja saradnja između institucija i agencija je neophodna u cilju očuvanja biodiverziteta.

Sporazumi i ugovori

Konvencije, direktive i relevantni propisi za očuvanje prirode su: Konvencija o

biodiverzitetu, Direktiva EU o prirodnim staništima, Direktiva EU o divljim pticama,

Okvirna direktiva o vodama, Konvencija o Evropskim pejzažima, Konvencija o Alpima,

Konvencija o Karpatima, Konvencija Ramsar, UNESCO Mab Programme (The Man and

the Biosphere), Pravilnik CITES itd.

Direktiva o pticama i staništima su potencial za efikasnija sredstva očuvanje bodiverziteta

u Evropi, stvarajući okvir za održavanje ili postizanje dobrog statusa očuvanja za

područja “Natura 2000”.

Sporazumi i međunarodni ugovori

Kosovo je do sada potpisala:

Memorandum razumevanja o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i

održivog razvoja sa Republikom Albanijom, Priština 04.07.2008;

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice 25.10.2005

APEP u saradnji sa Evropskim Savetom usvojila je Akcioni plan o

Evropskom partnerstvu 2009 - 2011.

Memorandum saradnje između MSPP - a i organizacija civilnog društva za

životnu sredinu na Kosovu 05.06.2008. Rezolucija za održivi razvoj Regiona Dinarski Ark, 09.03.2011

44


Sprovođenje zakona je slabo što stvara zabrinutost i pritisak na oblast zaštite

prirode;

Nedostaje usklađivanje zakona između sektora.

Konvencije i protokoli još nisu potpisani.


Da se upotpuni i uskladi domaće zakonodavstvo među sektorima kako bi se

obezbedilo efikasno sprovođenje Konvencije o biodiverzitetu i relevantnim

didrektivanma EU-a;

da se ratifikujuju najznačajnije međunarodne konvencije iz oblasti očuvanja

biološke i pejzaške raznovrsnoti kao i potpišu protokoli;

donošenje posebnih zakona za sprovođenje međunarodne Konvencije iz oblasti

zaštite biološke i pejzaške raznovrsnosti i

donesu odredbe o finansijskim mehanizmima za zaštitu prirode – Eko fond.

Institucionalni okvir

Najviši zakonodavni organ je Skupština Republike Kosova koji usvaja zakone i strategije.

Skupština je oformila funkcionalnu komisiju za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj,

životnu sredinu i prostorno planiranje koji se sastoji od 11 članova iz različitih političkih,

parlamentalnih subjekata, angažovanje ove komisije odnosi se na određivanju i praćenju

razvojnih politika poljoprivrednog sektora i životne sredine, koji prati sektoralne

strategije za poljoprivredu i životnu sredinu kao i predlaže zakone i preporuke za oblasti

poljoprivrede, šumarstva, ruralnog razvoja, životne sredine i prostornog planiranja.

Najviši izvršni organ je Vlada Kosova sa 17 (sedamnaest ministara).

Nadležni organ za zaštitu prirode na Kosovu je Ministarstvo životne sredine i prostornog

planiranja koji među mnogo odgovornosti koje ima je i očuvanje biodiverziteta i

upravljanje zaštićenim prirodnim područjima. Ministarstvo razvija i sprovodi politike za

očuvanje i upravljanje tim područjima (tačke 6 i 12 Dodatka XI Pravilnika br. 2002/5.).

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja osnovane 2002 godine stvorila je

strukture unutar nje – Divizija za zaštitu prirode sa sektorima:

Sektor za očuvanje biodiverziteta;

Sektor za zaštitu vrednosti prirodnog nasleđa;

Sektor za zaštitu zemljišta od zagađenja i

Sektor za održivo korišćenje prirodnih resursa.

Tokom 2006 godine sa restrukturiranjem Kosovske Agencije za zaštitu životne sredine

(KAZŽS) zatvorio se Kosovski institut za zaštitu prirode (KIZP) posle tridesetogodišnjeg

perioda postojanja i osoblje se repoziciralo u različitim radnim mestima prema

organizacijskoj strukturi KAZŽS – funkcijonišu tri uprave:

Informativni sistem životne sredine;

Monitoring životne sredine i

Izrada izveštaja i programa.

45

U Zakonu o zaštiti prirode br. 03/Z-233, od 30.09.2010 godine, u članu 145 određeno je

da stručne radove za zaštitu prirode za Republiku Kosova obavlja Institut Kosova za

zaštitu prirode u okviru Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje i na osnovu

odredbi ovog Zakona, Institut je obavezan da uskladi organizovanje, aktivnost i

podzakonske akte sa odredbama ovog zakona u roku od devedset (90) dana od dana

stupanja na snagu ovog zakona.

U Upravi monitoringa životne sredine nalaze se dva sektora:Monitoring medija životne

sredine i zaštita prirode koja ima tri zvaničnika po jednog za biodiverzitet flore i faune i

jedan zvaničnik za zaštićena prodručja.

Direktnu zaštitu u zaštićenim područjima vrši Uprava NP “Šar planine” sa sedištem u

Prizrenu i ima četiri organizacione strukture:

Sektor za planiranje i razvoj;

Sektor za odnose sa javnošću;

Sektor za poslove i

Sektor za ljudske resurse.

U okviru Inspektorata za zaštitu životne sredine deluje inspektor za zaštitu prirode.

Nevladine organizacije deo su civilnog društva i čine značajni element saradnje o

pitanjim životne sredine. Ove organizacije često pružaju inovativne pristupe u rešavanju

različitih problema životne sredine. Učešće NVO-a tokom izrade strateških dokumenata,

povećavajući im legitimitet. Opšti broj NVO-a životne sredine na Kosovu je oko 70

(sedamdeset).

Od ovog broja nekoliko je koji se bave biodiverzitetom. Pomenućemo neke: NVO

“Finch” Prizren, NVO “ERA” Peć, NVO “ECO 99” Prizren, NVO “Ekolozi Kosova”

Priština, koji razvijaju aktivnosti za očuvanje prirode. Institucionalna i finansijska

podrška ovoj aktivnosti je lokalna kancelarija REC-a sa sedištem u Prištini.


Upravljanje zaštićenim područjima na niskom nivou;

Institucionalna opterećena ovlašćenja na horizontalnom i vertikalnom nivou.


Da se razviju efikasne institucije koje će postići najbolje moguće rezultate na

očuvanju biodiverziteta i pejzaške raznovrsnosti kao i da se funkcionališe

Kosovski institut za zaštitu prirode;

Da se institucionalizje prikupljanje, održavanje i obrada prikupljenih podataka za

biodiverzitet;

Da se ojačaju institucije za zaštitu prirode i životne sredine na svim nivoima,

posebno inspekcijskim uslugama i uslugama stručnog nadzora i

Da se podstiče saradnja između Univerziteta i koleđa Kosovskog Univerziteta kao

i NVO-a u istraživačkim projektima: inventarizacija, Crvena lista itd.

46

7. AKCIONI PLAN ZA SROVOĐENJE STRATEGIJE

Strategija sadrži dugu listu rešenja ili strateških ciljeva koji trebaju adresirati

identifikovane probleme, mogućnosti, pretnje i pitanja. Neki od ovih strateških ciljeva

navedeni su u opštim terminima i malo više su kao programi koji zahtevaju dugoročnije

vremenske periode za implementaciju. Zakon o zaštiti prirode, jasno definiše, format

Akcionog plana koji je potreban za praktične ciljeve planiranja i finansiranja, pošto

identifikuje specifične aktivnosti, vremenske rokove , odgovorne i podržavajuće

institucije, moguće izvore finansiranja i rizike. U ovoj Strategiji dati su ciljevi u

podpoglavlju 5.2.

Aktivnosti identifikovani u Akcionom planu sprovest će se putem specifičnih projekata,

svaka aktivnost će tražiti projekt koji predstavlja osnovu finansijskih aplikacija i /ili

podelu finansijskih izvora.

Jasno je da jedna kompletna lista akcije tražite dug vremenski period, možda 10 ili više

godina, za implementaciju. Tokom procesa pripreme, urađeni su napori za prioritizaciju

liste, imajući u obzir pitanja vanrednog stanja, pretnje, šanse, finansiranje i mogućnosti

uspeha. Učinjeni su ozbiljni napori za probijanje programa u specifične akcije unutar

programa. Ovo se ogleda u formama tabele Akcionog plana.

Postalo je jasno tokom procesa pripreme akcije sličnih i specifičnih strateškim

identifikovani su od strane različitih podgrupa. Umesto da se listuju oni svaki put kada su

predstavljeni unutar njihovih tematskih sekcija plana, priroda intervencije ovih akcija

treba imati u obzir u koloni 1 tabele Akcionog plana. Ovo znači da će biti potreban

zajednički pristup jednog individualnog plana za ove akcije.

Nezavisno od ovih akcija, verovatno je da će deo Akcionog plana biti primenjen u

delimičnim ili uslovnim osnovama. U nekim slučajevima, naučene lekcije iz ovih pilot

programa mogu se primeniti na opštenijoj osnovi na druge opšte sličnije akcije i u drugim

delovima zemlje.

Saradnja partnera u realizaciji Strategije biće odlučujuća za njen uspeh, mobilizacija svih

sektora, nivoa vlasti i biznisa bit će uslov za postizanje ciljeva ovog strateškog

dokumenta.

Uloga lokalnih, poslovnih zajednica, NVO-a veoma je značajna i odlučujuća na

implementaciji mera i aktivnosti koje će uticati na očuvanje biodiverziteta i pezaške

raznovrsnoti zemlje.

8. SPROVOĐENJE MONITORINGA I IZVEŠTAVANJE

Praćenje i izveštavanje o Strategiji i Akcionom planu za biodiverzitet.

Strategija će se revidirati posle 10 godina. Međutim, Akcioni plan se treba pregledati

posle 5 godina, do kada će se socijalna i ekonomska situacija na Kosovu izmeniti. U toj

fazi, bit će procena napredka, koristeći podatke prikupljene kao deo implementacije

Akcionog plana. Ovo podrazumeva da se monitoring odvaja u tri faze:

Desetogodišnji pregled Strategije

Petogodišnji pregled Akcionog plana

Godišnji pregled implementacije projekata.

Postoji opasnost da se sam monitoring preobrazi u finalni rezultat. Zbog toga on treba biti

jednostavan i u stanju da proceni napredak putem korišćenja odabranih indikatora. Kao

47

deo buduće faze implementacije Strategije, treba se pripremiti jedan set Nacionalnih

indikatora biodiverziteta, nasuprot ćega se može procenti uopšteno Stategija i napredak.

Pošto su Strategija i Akcioni plan za biodiverzitet odobreni od strane Skupštine Kosova,

odgovornosti za program monitoringa Akcionog plana treba dati MSPP-a. Ovo treba da

pruži godišnje informacije Skupštini i MSPP-a gde se zasnivaju odluke o akcijama ili

njihovim nedostacima. Ministarstvima i drugim agencijama za vezu treba da budu jasne

odgovornosti i linije izveštavanja za sprovođenje ovog plana monitoringa i njegovog

korišćenja.

Akcioni plan zasniva se na četiri glavna kriterijuma:

Planirane akcije za osnovni cilj imaju očuvanje biodiverziteta;

Aktivnosti se identifikuju na osnovu analize ugroženosti biodiverziteta;

Praćenje aktivnosti u vezi sa očuvanjem biodiverziteta i

Programi koji su posredno ili delimično povezani sa biodiverzitetom

isključeni su iz prioriteta.

Prioritetizacija akcija i područja

PILOT

PODRUČJA

RADNE GRUPE

INVENTAR

IZACIJA Korišćenje zemljišta

KOMUNIC

IRANJE USLUGE

ZAKO

NSKE

PLANIR

ANJE

Lloj

Gje

ZM

B

uj

.

Š

um

a

Gju

P

es

h

T

ur

,

Kom Ed. voda

T

ra

n

E

n

er

Min.

Za

k

on

SN

A

ZI

P.P.

PUS

1. Prokletije 1 1 1 5

4

2

1

1

4

2

2 1 1

2

3

5

5

5

4 2 4 5

4

2

2. Shala

Bajgore

1 1 1 5

3

4

5

4

5 3 1 1 2

4

3

4

1

3

1

3

3 5 4

3

3

3. Pomora

vlje -

Vitina

1 1 1 1

1.1 1

5

3

3

1 4 3 3 3

3

2

1

3

2

3

2

4 3 1

3

1

4. Šar

planine

1 1 1 1

5

3

2

2

1

2

2

3

4

1

2

4

4

3

1

4

1

2

3

3

5

5

4

4

5

5

4

1

1

2

1

4

4

2

2

1

5. Drenica 1 1

1 2

2

5

4

5

2 5 1 1 1

5

3

2

1

1

1

5 1 2

3

1

U jednoj od pet radionica organizovanih za izradu Strategije na predlog stručnjaka

TAIEX-a učesnici su se složili da se treba početi sa malim projektima imajući u vidu

ograničena sredstva na raspolaganju. Zato su se sveobuhvatnom analizom i svestranom

raspravom utvrdili pilot područja gde će projekti moći imati uspešan rezultat.

Ovaj izbor je urađen na osnovu pretnji za biodiverzitet i pejzašku raznovrsnost u

posebnim područjima koji su bili pod uticajem u prošlosti ili čak i sadašnjosti.

48

U Radnim pod grupama identifikovani su pet pilot područja u kojima će se započeti

barem sa jednim projektom.

Pilot područja:

1. Prokletije (Albanski Alpi) gde će prioriteti biti: inventarizacija flore i faune,

šumarstvo, lov, turizam, podizanje svesti i vode.

2. Bajgorska Šalja gde će prioriteti biti: inventarizacija flore i faune, smanjenje posledica

bivšeg rudnika Trepče.

3. Pomoravlje gde će prioriteti biti: inventarizacija flore i faune, poljoprivreda, ribarstvo,

transport, prostorno planiranje i procena uticaja na životnu sredinu.

4. Šar planine gde će prioriteti biti: inventarizacija flore i faune, lov, turizam, jačanje

zakona i procena uticaja na životnu sredinu.

6. Drenica gde će prioriteti biti: inventarizacija flore i faune, ribolov, komunikacije i

obrazovanje, vode, energija, prostorno planiranje i procena uticaja na životnu sredinu.

Izrada Akcionog plana za biodiverzitet predstavlja složenu aktivnost i uključuje brigu i

druge sektore kao nauka, prirodno nasleđe, rekreacija i turizam. Akcioni plan za

biodiverzitet bit će vodić za proglašenje ovih zaštićenih prirodnih područja povećavajući

i odgovornosti nadležnih institucija za njihovo upravljanje. Saradnja između različitih

sektora u ovom aspektu veoma je značajno imajući u vidu da proglašenje zaštićenih

područja dotiče mnogo interesa i istovremeno odlučuje oganičenja onda tačno

određivanje odgovornosti igrat će značajnu ulogu.

Pokazatelji

Element Pokazatelj Osnovni parametar Biodiverzitet Procenat teritorije

proglašene zaštićenom

Površina teritorije

Biodiverzitet Procenat zaštićenih vrsta u

opasnosti od istrebljenja

Ugroženi postotak

Zakonodavstvo Stepen usklađenosti između Nacionalnog zakonodavstva

i zakonodavstva EU-a

Glavni prioriteti za period 2011 – 2020

Na osnovu pet Strateških ciljeva traži se da se preduzmu mere i aktivnosti za izbegavanje

pretnji za biodiverzitet imajući u vidu identifikovane probleme.

49

Glavne mere koje će se preduzeti ovim Akcionim Planom su:

Strateški Ciljevi (SC) i mere (M)

SC 1. Razvoj pravnog i institucionog okvira prema standardima EZ - e i njeno

efikasno sprovođenje.

M. 1. Usklađivanje i jačanje zakonodavstva za zaštitu prirode Direktivama i propisima

EU-a kao i potpis glavnih konvencija;

M. 2. Jačanje i institucionalizacija nadležnih organa za sprovođenje mera i akcija za

očuvanje biodiverziteta;

SC 2. Očuvanje, zaštita i poboljšanje stanja biljnih i životinjskih vrsta, prirodnih

staništa i reprezentativnih pejzaža u prirodnoj ravnoteži.

M. 1. Povećanje površina zaštićenih područja prirode na 10% teritorije Republike

Kosova i njihovo efikasno upravljanje;

M. 2. Istraživanje i inventar vrsta i prirodnih staništa;

M. 3. Ex – situ zaštita genetskih resursa kod biljaka i životinja

M. 4. Pripremni radovi za ustanovljenje “Natura 2000”

OS 3. Obezbeđenje integrisane zaštite prirode putem saradnje sa drugim

sektorima, održivo korišćenje biodiverziteta i jednaka raspodela dobiti.

M.1. Promovisanje ekonomske vrednosti biodiverziteta i očuvanje biodiverziteta da

bude deo politika drugih sektora putem sprovođenja Procene uticaja prihvatljivosti

zahvata u prirodi.;

M. 2. Donošenje prostornih i menaxhment planova za upravljanje zaštićenim prirodnim

područjima;

M. 3. Podizanje svesti i saradnje kod svih sektora za biodiverzitet.

OS 4. Promovisanje obrazovanja i efikasne komunikacije o biodiverzitetu.

M. 1. Razvoj i sprovođenje projekata za podizanje svesti o značaju prirode,

biodiverziteta i pejzaža kao i njihovih ekonomskih i finansijskih vrednosti.; M. 2. Jacanje taksonomskih nauka i sprovodjenje programa u Univerzitet za karte,

menadjemnt i zastitu biodiverziteta.

50

AKCIJE - PROJEKTI ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZA

BIODIVERZITET REPUBLIKE KOSOVA

2012 – 2015

Akcije – Projekti preporučeni u ovoj Strategiji i Akcioni plan su u širokoj listi svih

politika, zakonodavasta, planova i programa koji su neophodni za poboljšanje u različitim

sektorima zemlje. Ova Strategija potencira značaj učešća ljudi i zajedničkog upravljanja

svih aspekta očuvanja biodiverziteta znajući činjenicu da glavna pretnja prema

biodiverzitetu su ljudske aktivnosti.

Planirane aktivnosti sa Strategijom i Akcionim planom formulisat će se putem posebnih

projekata za sprovođenje. Opšta koordinacija bit će odgovor Mnisarstva životne sredine i

prostornog planiranja. Sprovođenje će biti preko sveobuhvatnog procesa za postizanje

željenih ciljeva.

Cilj/Mera

Akcije- Projekti

Odgovor

nost za

sprovođe

nje

Budzet

€

Rok /

period

sprovođ.

SC1 M1 i. Donošenje podzakonskih akata koji proizlaze iz

Zakona o zaštiti prirode

MSPP/

Vlada

50,000.00 2012

ii. Promocija zakonodavstva za zaštitu prirode u

zajednici

MSPP Redovni

budjet ¹

2012 - 2015

iii. Donošenje programa za zaštitu prirode iz svih

opština

Opštine 180,000.00 2012 - 2015

iv. Ratifikacija Konvencija o Biodioverzitetu, Bonske,

Bernske, Pariske, CITES and other relevant Traties MSPP/

Skupština

Redovni

budjet

2012 - 2015

v. Usaglašavanje i jačanje zakonodavstva kao i

pojašnjavanje kompetencija za upravljanje

Nacionalnim Parkovima

MSPP/

MPSRR

Redovni

budjet

2012

vi. Jačanje i institucionalizacija nadležnih organa za

zaštitu i očuvanje biodiverziteta

MSPP 250,000.00 2012 - 2015

vii. Osnivanje upravljačkih organa za sve prirodna

zaštičena područja

MSPP/

MPSRR

Opštine

400,000.00 2012 - 2015

M2 i. Osnivanje Eko fonda MSPP /

MF

Skupština

Redovni

budjet

2012

¹ podrazumeve budjetsku liniju MSPP za plate, roba i usluge.

51

Cilj/Mera

Akcije - Projekti

Odgovor

nost za

sprovođe

nje

Budzet

€

Rok /

period

sprovođ.

SC2 M1 i. Proglašenje Prokletija Nacionalnim parkom i

Osnivanje direkcije za upravljanje

MSPP,

Skupština

500,000.00 2012 - 2015

ii. Procena slabosti sistema zaštičenih podrčuja o

odnosu na pokrivenost reperezentativnim vrstama i

staništima

MSPP 50,000.00 2015

iii. Proglasenje Važnih Područja za Ptice MSPP 100,000.00 2012 - 2013

M2 i. Osnivanje Centralnog Informativnog Sistema za

Biodiverzitet

MSPP Redovni

budjet

2012

ii. Gradnja ljudskih i tehničkih kapaciteta za

identifikaciju vrsta i staništa kao i za kartografiju

MSPP 150,000.00 2012 - 2014

iii. Inventarizacija biljnih i životinjskih vrsta na

Kosovu

MSPP 250,000.00 2012 - 2014

iv. Inventarizacija i kartografsko prikazivanje retkih

vrsta flore i faune u Prokletijama

MSPP 130,000.00 2012 - 2013

v. Inventarizacija i kartografsko prikazivanje retkih

vrsta flore i faune u Sharr planini

MSPP 130,000.00 2013 - 2014

vi. Inventarizacija ptica u Sharr planini MSPP/

NVO

200,000.00 2014 - 2015

vii. Inventarizacija invazivnih biljnih vrsta MSPP/

MPSRR

10,000.00 2012

viii. Inventarizacija ptica u Prokljetijama MSPP/

NVO

200,000.00 2013 - 2014

ix. Razvijanje Priručnika za interpretataciju biotopa i

vrsta staništa MSPP 100,000.00 2013

x. Razvijanje inventara i karti raspostranjenja biotopa

i vrsta staništa MSPP 212,000.00 2012 - 2014

M3 i. Ojačanje Banke Genetstih Resursa za biljke UP - 2012 - 2015

ii. Osnivanje Banke Genetstih Resursa za životinje UP - 2013 - 2015

M4 i. Razvijanje plana rada za odabiranje Natura 2000

podrucja sa pokazateljima o neophodnim podacima,

odgovornostima, vremenskim rokovima i budjetom

MSPP Redovni

budjet

2015

ii. Sakupljanje podataka o tipovima prirodnih staništa

od značaja i vrsta po Direktivi o stanistima i ukupne

površine stanišnih tipova sa brojem popullacija za

Kosovo

MSPP Redovni

budjet

2014

iii. Proizvodnja karta raspostranjenosti za sve vrste i

vrsta staništa na Kosovu na osnovu informacija na

raspolaganju

MSPP Redovni

budjet

2014

iv. Obezbedjenje instrumenta za istraživanje i

monitorisanje prirodnih resursa

MSPP 10,000,00 2012

v. Donošenje Crvene liste – Crvena Knjiga MSPP 61,000.00 2012

52

Cilj/Mera

Akcije - Projekti

Odgovor-

nost za

sprovođenj

e

Budzet

€

Rok / period

sprovođenja

SC3 M1 i. Sprovođenje procedura životne sredine SPŽS, PUS MSPP

Operatori

Redovni

budjet

2012- 2015

ii. Uvođenje uslova za zaštitu prirode u drugim

sektorima prilikom donošenja Strategija, zakona,

programa i planova

MSPP/

MER/MTI

/MTPT/

MPSRR

Redovni

budjet

2012 - 2015

M2 i. Donošenje Plana upravljanja za NP “Mali Sharr” MSPP 1,000,000.00 2012 - 2013

ii. Donošenje Planova upravljanja za druga zaštićena

područja (iznad 500 ha) i velikih sisara

MSPP

MPSRR

1,000,000.00 2014 - 2015

iii. Osnivanje nacionalnog odbora u okviru MSPP sa

učeščem svih relevantnih ministrastva i institucija

koji če nadgledati sprovodjenje SAPB

MSPP Redovni

budjet

2012 - 2015

M3 i. Razvijanje poticajnih mera za promovisanje

očuvanja biodiverziteta kod drugih sektora

MSPP/

MER/MTI

/MTPT/

MPSRR

Redovni

budjet

2012 - 2015

ii. Razmatranje politika i zakonodavstva kod drugih

sektora u vezi sa ciljevima, praksom i pravilnicima sa

mogucim negativnim uticajem na biodiverzitet

MSPP/

MER/MTI

/MTPT/

MPSRR

Redovni

budjet

2012 - 2015

Cilj/Mera

Akcije - Projekti

Odgovor-

nost za

sprovođenj

e

Budzet

€

Rok / period

sprovođenja

SC4 M1 i. Program za obuku nastavnika za realizaciju

aktivnosti za očuvanje biodiverziteta

MSPP ,

MONT

120,000.00 2012 - 2014

ii. Izgradnja Eko staze u parku Grmije MSPP /

Opština

100,000.00 2012 - 2013

iii. Botanička bašta Prištine MSPP /

Opština

140,000.00 2013 - 2014

M2 i. Povečanje Univerzitetskog osoblja za taksonomiju,

kartografiju, upravljanje i zaštitu biodiverziteta

UP - 2012 - 2014

ii. Podrška za naucčna istraživanja u zaštiti prirode i

biodiverzitet

MSPP/

UP

- 2012 - 2014

Budžetski okvir u €

Budžet 2012 2013 2014 2015 Ukupno €

Budžet

MZSPP

1,416,000.00 1,470,000.00 1,362,000.00 925,000.00 5,063,000.00

Budžet

Opština

110,000.00 90,000.00 40,000.00 40,000.00 280,000.00

Ukupno

€ 1,416,000.00 1,560,000.00 1,402,000.00 965,000.00 5,343,000.00

53

9. DODATCI DODATAK I

LISTA ANGAŽOVANIH EKSPERATA

Koordinator Ismail Hetemaj Ministarstvo životne sredine i prostornog

planiranja

Stručnjaci

angažovani

od strane

TAIEX

Dr.Tim Bines Parnasia Ltd, Bourne Velika Britanija

Dr. Edward Idle Parnasia Ltd, Bourne Velika Britanija

Thomas Butterworth Natural England Victoria Velika Britanija

RG Vrste, staništa, pejzaži, minerali, fosili i zaštićena područja

Predsedavajuća Miradije Gërguri Rukovodilac sektora za zaštitu prirodnih

vrednosti - DZŽS

Zamenik M.sc.Ylber Sherifi AZŽSK – Rukovodilac sektora prirode

Članovi Prof. Dr. Behxhet

Mustafa

FPN – Departman biologije

M.sc Fadil Bajraktari AMMK – Službenik za zaštićena područja

Nexhmedin Ramadani NVO “Finch” Prizren

Prof. Dr. Agim Gashi FPN – Departman biologije

RG Obrazovanja, komunikacije, informisanja i učešća javnosti

Predsedavajući Bajram Kadriu Rukovodioc sektora obrazovanja i samoosvešćivanja DZŽS

Zamenik Ryve Prekorogja MONT

Članovi Sami Sinani Viši službenik DZŽS

M.sc. Ismet Potera MONT

RG Poljoprivrede, šumarstva, lova, ribolova i turizma

Predsedavajući Mr.sci.Qenan Maxhuni AZŽSK Službenik za floru i faunu

Zamenik Tahir Ahmeti MPŠRR – Departman šumarstva

Članovi Prof. Dr. Fadil Millaku FPN – Departman biologije

Bajram Batusha MPŠRR – Departman šumarstva

Mr.sci. Halil Bajrami MTI – Departman turizma

Hasan Ukaj MPŠRR – Departman šumarstva

Regjep Shkodra Lovački savez Kosova

RG Voda, transporta, rudnika i energije

Predsedavajući M.sc Hazir Çadraku Rukovodioc divizije politika u DV

Zamenik Naser Zhjeqi MTPT- Rukovodioc sektora za životnu

sredinu

Članovi Milaim Aliu MEF

Lulzim Korenica MEM

RG Prostornog planiranja i procene uticaja na životnu sredinu

Predsedavajući Nexhmije Kamberi IPP - planer

Zamenik Shukri Shabani Rukovodioc sektora PUS-a

54

Članovi Mr. Sci. Gani Berisha Rukovodioc sektora za zažtitu zemljišta

Prof. Dr. Elez Krasniqi FPN – Departman biologije

M. sc Hazer Dana Direktor NP ”Šar planina”

M. sc.Xhavit Mala Rukovodioc sektora za biodiverzitet NP ”Šar

planine”

RG Pravni i institucionalni okvir

Predsedavajući Nazmi Shkodra Viši službenik u Pravnoj kancelariji

Zamenik M.sc Naser Bresa NVO “ECO 99” i ”Sharri Net”

Članovi Ermira Bojku Savetnica kabineta Ministra

Dr. Zeqir Veselaj FPN – Departman biologije

Valmira Gashi Viša službenica DZŽS

DODATAK II

Nekoliko endemičnih vaskularnih vrsta na teritoriji Kosova

1. Acer heldreichii Orph. in Boiss. 1856.

2. Bupleurum karglii Vis. 1852.

3. Carum rupestre Boiss. et Heldr. 1844. var. albanicum Kumm. et Jav.

4. Ligusticum albanicum Jav. 1921.

5. Aristolochia merxmuelleri Greutër et Mayer 1985.

6. Achillea Abrotanoides Vis. 1874.

7. Achillea alexandri – Regis Bornm. et Rud. 1934.

8. Achilea baldaccii Deg. 1895.

9. Achillea canescens Form. 1893.

10. Achillea chrysocoma Friv. 1836.

11. Achillea clavenae L. var. argentëa Vis.

12. Achillea fraasii Schultz Bip. 1879.

13. Achillea holosëricea S. S. 1813.

14. Amphoricarpus autariatus Bleč. et Mayer 1967. subsp. bertisceus 1967.

15. Aster albanicus Deg. 1901.

16. Centaurea kosaninii Hayek 1914.

17. Crepis albanica Jav. 1922.

18. Crepis bertiscea Jav. 1922.

19. Erigeron epiroticus Hal. 1908.

20. Helychrysum plicatum DC. 1838

21. Hieracium gymnocephalum Grisëb. 1873.

22. Hieracium waldsttëinii Tausch. 1828.

23. Omalotheca pihcleri (Murb.) Holub. 1891.

24. Sënëcio othonnae M. B. 1808.

25. Sënëcio wagnëri Deg. 1894.

26. Alcana scardica Grisëb. 1843.

27. Cynoglosum krasniqii Wraber. 1986.

28. Halacsya sëndtnëri (Boiss.) Dorfl. 1899.

29. Moltkia doerfleri Wettst. 1918.

30. Arabis constricta Griseb. 1843.

31. Barbarea balcana Pančič 1887.

32. Barbarea longirostris Vel. 1898.

33. Bornmuellera dieckii Deg. 1900.

34. Draba compacta Schott. 1854.

35. Draba korabensis Kumm. et Deg. 1920.

36. Draba parnassica Boiss. et Helder. 1853.

37. Draba scardica (Griseb.) Deg. et Doerfl.1897.

38. Erysimum pectinatum Bory. et Chaub. 1832.

55

39. Thlaspi bellidifolium Grisëb. 1845.

40. Thlaspi microphyllum Boiss. et Orph. 1859.

41. Campanula albanica Witasëk. 1909.

42. Campanula foliosa Tën. 1811.

43. Campanula moesiaca Vel. 1892.

44. Phytëuma psëudorbiculare Pant. 1871.

45. Cerastium decalvans Schloss. et Vuk. 1869.

46. Cerastium dinaricum Beck. et Szysz. 1888.

47. Dianthus gracilis Sibth. et Sm. 1809.

48. Dianthus integer Vis. 1829.

49. Dianthus scardicus Wettst. 1892.

50. Minuratia baldaccii (Halacsy) Mattf. in Asch. et Graebnër 1919.

51. Spërgularia vellesia Lin. 1759. subsp. graminëa (Vis. et Reich.) Aschers. et Graebn.

52. Fumana bonapartei Maiere et Petit. 1908.

53. Convolvulus cochlearis Grisëb. 1844.

54. Sedum flexuosum Wettst. 1892.

55. Sedum serpentinii Janchen 1920.

56. Sempërvivum kosaninii Praeger 1930.

57. Sempërvivum macedonicum Praeger 1930.

58. Dioscorea balcanica Koš. 1914.

59. Cephalaria pastricensis Dorfl. et Hayek. 1921.

60. Knautia dinarica (Murb.) Borb. 1894.

61. Scabiosa crenata Cyr. 1788.

62. Scabiosa fumaroides Vis. et Panč. 1865.

63. Euphorbia montenegrtina (Bald.) K. Maly 1912. var. bertiscea Rech. fil 1935.

64. Anthyllis aurea Welden 1830.

65. Anthyllis vitelina Vel. 1910.

66. Astragalus fialae Degen 1900.

67. Genista hassertana Bald. 1912.

68. Onobrychis pindicola Haussk. 1893.

69. Onobrychis scardica (Grisëb.) Hal. 1894.

70. Trifolium velonovskyi Vandas. 1899.

71. Trifolium wettsteinii Doerf. et Hayek 1921.

72. Gentianella bulgarica (Vel.) J. Holub. 1967 var. albanica (Jav.) Dunjič

73. Gentianella crispate (Vi.) Holub 1967.

74. Geranium subcaulescens (L, her) Hayek 1925.

75. Crocus scardicus Koš. 1926.

76. Lamium pictum Boiss. et Heldr. 1859.

77. Micromeria albanica (Grisëb. ex. K. Maly) Šilič 1979.

78. Scutelaria orientalis L. 1753.

79. Sideritis scardica Grisëb. 1844.

80. Stachys reinertii Helder. 1877

81. Thymus albanus H. Braun 1892.

82. Thymus doerfleri Ronn. 1924.

83. Thymus rochlenae Vel. 1903.

84. Pinguicula balcanica Caspër 1926.

85. Lilium albanicum Grisëb. 1845.

86. Narthecium scardicum Koš. 1908.

87. Linum elegans Sprun. et Boiss. 1853

88. Forsythia europaea Deg. et Bald. 1897.

89. Pinus peuce Griseb. 1844.

90. Plantago reniformis Beck. 1887.

91. Armeria rumelica Boiss. 1868.

92. Festuca koritnicensis Hayek et Vettër 1924.

93. Sësleria latifolia (Adam) Deg. 1905.

94. Stipa mayer Mart. 1971.

95. Polygala doerfleri Hayek 1918.

96. Rumex balcanicus Rech. fil. 1934.

97. Aconitum pentheri Hayek 1916.

98. Aquilegia blecicii Podobnik 1986.

56

99. Heloborus multifidus Vis. 1829.

100. Ranunculus concinnatus Schott. 1924.

101. Ranunculus incomparabilis Janka 1872.

102. Ranunculus montenegrinus (Halacsy) Lindtnër 1937.

103. Ranunculus scutatus W. et K. 1805.

104. Rhamnus orbiculatus Bornm. 1887.

105. Geum bulgaricum Panč. 1883.

106. Geum reptans Linnë 1753.

107. Potëntilla calabra Ten. 1811.

108. Potëntilla doerfleri Wettst. 1892.

109. Potëntilla montenegrina Pant. 1873.

110. Potentilla rupestris L. 1753. var. mollis (Panč.) Asch. et Graebn. 1904.

111. Potentilla speciosa Wild. 1800.

112. Potentilla visianii Pančič 1865.

113. Rubus ipecensis Rech. 1935.

114. Sanguisorba albanica Andras. et Jav. 1920.

115. Aspërula doerfleri Wettst. 1892.

116. Galium mirum Rech. fil. 1939.

117. Galium rhodopeum Vel. 1839.

118. Saxifraga grisëbachii Deg. et Dorfl. 1897.

119. Saxifraga scardica Grisëb. 1843.

120. Saxifraga sempervivum Koch. 1846.

121. Saxifraga taygetea Boiss. et Heldr. in Boiss. 1849.

122. Linaria peloponesiaca Boiss. et Heldr. 1856.

123. Melanpyrum doerfleri Ronn. 1918.

124. Melanpyrum scardicum Wettst. 1892.

125. Pedicularis grisebachii Wettst. 1892.

126. Rhinanthus asperulus (Murb.) Soo. 1929.

127. Scrophularia aestivalis Grisëb. 1844.

128. Verbascum scardicolum Bornm. 1922.

129. Veronica andrasovszkyi Jav. 1920.

130. Veronica saturejoides Vis. 1847.

131. Wulfenia blecicii Lak. 1971.

132. Valeriana bertiscea Panč. 1875.

133. Valeriana pancicii (Hal. et Bald.) Oskendon. 1976.

134. Viola elegantula Schott. 1875.

135. Viola gracilis Sib. et Smith. 1806.

136. Viola grisebachiana Vis. 1862.

137. Viola speciosa Pant. 1873.

138. Viola zoysii Wulfen. 1791.

Izvor: Tehnički izveštaj “ Prethodna identifikacija područja Natura 2000 na Kosovu”

DODATAK III

Reliktne termofilne vrste biljaka nađenih na Šar planini, Prokletijama, Koritniku,

Paštriku, Blinaju, Grmiji i Kopaoniku 1. Acer heldreichii,

2. Adonis vernalis

3. Asarum europaeum,

4. Asyneuma trichocalicinum,

5. Amphoricarpus autariatus,

6. Campanula lingulata,

7. Cardamine glauca,

8. Castanea sativa,

9. Cotinus coggigria,

10. Edraianthus graminifolius,

11. Draba dorfleri,

12. Gymnodenia friwaldskyantt,

13. Hedera helix,

57

14. Iberis sempervirens,

15. Jasione orbiculata,

16. Juglans regia,

17. Kitaibelia vitiflora,

18. Ostrya carpinifolia,

19. Lilium albanicum,

20. Leucorchis albida,

21. Narthecium scardicum,

22. Onobrychis alba,,

23. Paeonia teniufolia,

24. Pedicularis petiolaris,

25. Pinus peuce,

26. P. heldreichii,

27. Ptilotrichum rupestre, var. scardicum,

28. Ramonda serbica,

29. Ranunculus incomparabilis,

30. Rumex balcanicus,

31. Silene asterias,

32. Taxus baccata,

33. Tozzia alpina,

34. Valeriana pancicii,

35. Wulfenia blecicii etj.

Izvor AZŽSK – Izveštaj stanja prirode 2006 - 2007

DODATAK IV

Tabela sa nekoliko biljnih vrsta endemičnog karaktera

Br Familija/

Vrsta

Cvetanje/

plodovi

Biotop Rasprostranje

nost na

Kosovu

Opšta

rasprostranjen

ost

Endemična

vrsta

Stanje

TOLOCHIACEAE

1

Aristolochia

merxmuelleri Greuter et

Mayer 1985.

(Petriku i Grojterit)

IV/ V-VI

Na peskovito-

kamenitim terenima blizu žbunja,

serpentinska podloga

brdsko- planinskog područja

Region Miruše

Kosovo Kosova

Dobro razvijene

populacije ali ograničenog areala

ASTERACEAE

2 Achillea alexandri –

Regis

Bornm. et Rud.

1934.

(Hajdučka

trava kralja

Aleksandra)

VII/ VIII Travnim i mestima i šumama

(Achilleo –

Pinetum mugi) Alpskog područja

krečnjačkih stena

Šar planine Ošljak).

Kosovo Kosova

Dobro razvijene populacije ali

ograničenog areala

3 Centaurea albertii

Rexhepi

1980. (Albertov

različak)

VI–VII / VIII-IX

Na stenovitim i travnim mestima

brdskog područja do

1000 metra visine, samo na

serpentinima

Devë Goleš

Kosovo Kosova

Ugrožene populacije

ORAGINACEAE

4 Cynoglossum

Krasniqi

1986. (Pasji jezik

Krasniqi-a)

IV-VI/

VI

Na stenovito

krečnjačkim mestima

Paštrik

Gorožupe

Kosovo Kosova

BRASSICACEAE

5 Bornmuellera

dieckii Deg.

VI–VII/

VIII

Na stenovito-

serpentinskim

Ostrovicë

1500 –

Kosovo Kosova

Retka

58

1900.

(Bornmulera Degena)

mestima planinskog i

subalpskog područja

1900 m.

lmb.

CARYOPHYLLACEAE

6 Dianthus scardicus

Ëettst.

1892. (Karafili i

Sharrit)

VI–VII/ VIII

Na stenovitim mestima i sa travom

subalpskog i alpskog

područja

Šar planina, Ljuboten,

Prevalac

Kosovo Kosova

Ugrožena populacija

CONVOLVULACEAE

7 Convolvulus

cochlearis Griseb. 1844.

(Kosovski

slak)

VI–VII/

VIII

Na travnim i

kamenitim mestima brdskog područja

serpentinske prirode

Goranc

(teritorija iHan Eljezija).

Kosovo Kosova

Retka(stenoendemična

biljka Kosova, i dalje mora biti zaštićena

zakonom)

RASSULACEAE

8 Sedum flexuosum

Ëettst. 1892.

(Rrushqyqja e

epshme)

VI–VII/ VIII

Na stenovitim mestima, posebno

krečnjačkim,


Šar planine, Ljuboten,

Ošljak).

Kosovo Kosova

Retka

9 Sempervivum kosaninii

Praeger 1930.

(Čuvar kuća Koshanin-a)

VII–VIII / IX

Na krečnjačkim stenama ili

serpentinskim

subalpskog i alpskog područja Albanskih

alpa

Kosovo Kosova

Mora se zaštiti zakonom

DIPSACACEAE

10 Cephalaria

pastricensis Dorfl. et

Hayek.

1921. (Glavatka,

Cefalaria

Paštrika)

VI–VII/

VIII

Na travnim mestima,

žbunja, šumama planinskog i


Paštrik,

Albanski alpi, Bjeshkët e

bardhit,

Žljeb).

Kosovo Kosova

Ugrožene populacie

(mora se zaštiti zakonom)

FABACEAE

11 Astragalus

fialae Degen 1900.

(Kozinac

fialita)

VII/ VIII

Na stenama alpskog

područja

Alpet

shqiptare Bjeshkët e

bardhit).

Kosovo Kosova Ugrožene populacie


12 Trifolium

ëettsteinii

Dorf. et Hayek

1921.

(Vetštajnova detelina)

VII–VIII/

VIII-IX

Na subalpskim i

alpskim pašnjacima

Paštrik Kosovo Balkana Ugrožene populacie

(mora se zaštiti

zakonom)

LAMIACEAE

13 Micromeria albanica

(Griseb.

ex K. Maly)

Silic.

1979.

(Albanska bresina)

VII–VIII/ III–IX

Na stenovito-krečnjačkim mestima

brdovitog područja

Bistrička klisura Prizrena

Kosovo Kosova

Ugrožene populacie (mora se zaštiti zakonom

14 Thymus

albanus H. Braun

1892. (Albanska

majčina

dušica)

V–VI/

III–IX

Na suvim mestima,

žbunjevitim, pašnjacima, šume

subalpskog i alpskog područja, posebno na

krečnjacima

Oshlak,

Koritnik, Albanski alpi.

Kosovo Balkana Mora se zaštiti zakonom

15 Thymus

doerfleri

Ronn. 1924. (Dorfletska

majčina

dušica)

VI–VII/

III–IX

Na suvim mestima,

retke šume

planinskog i subalpskog područja

Koritnik. Kosovo Kosova

Malo populacija (mora

se zaštiti zakonom)

59

16 Thymus

rochlenae Vel. 1903.

(Rohlenska

majčinska dušica)

VI/ VII Na pašnjacima,

livadama planinskog i alpskog područja.

Oshlak,

okolina Dečana

Kosovo Kosova



LILIACEAE

17 Lilium albanicum

Griseb. 1845.

(Albanski ljiljan)

VI–VII/ VII

Na svežim stenovitim mestima planinsko


Šar planina, Albanski alpi

Kosovo Kosova

Mora se zaštiti zakonom

POACEAE 18 Stipa mayer

Mart. 1971.

(Majersko kovilje)

V–VI/

VII

Na pašnjacima

serpentinske prirode

Koznik,

Region Miruše,

Godanc, Gllanasellë

itd.

Kosovo Kosova Mora se zaštiti zakonom

RANUNCULACEAE

19 Aconitum

pentheri

Hauek

1916.

(Jedić, Rusoliska

akonita)

VII / VIII Na mestima sa

žbunjem i travom

planinskog i


Albanski alpi,

(Zhleb,

Rusoli).

Kosovo Kosova Njene populacije su male

(mora se zaštiti

zakonom)

ROSACEAE

20 Potentilla

calabra ten.

1811. (Kalabriski

petoprst)

(čini deo grupe

Potentilla

argentea P. Ë. Ball.. Nova je

vrsta za floru

Balkana

(alpsko-

balkanska

endemična vrsta) uočena

samo na

lokaciji Crni kamen

(Restelicë –

Kosovo).

VII–VIII /

VIII

Na acidnim stenama

vulkanskog porekla

nadmorske visine oko 2000 m.

Šar planine

(Guri i Zi

Restelicë – Kosovo).

Kosovo Kosova Ugrožene populacije

(pošto je vrsta sa samo

jednom lokacijom Balkanskog poluostrva,

zaslužuje pažnju i

posebnu zaštitu, pošto su njene populacije

ugrožene i preti im

opasnost od istrebljenja)

21 Potentilla

doerfleri Ëettst.

1892.

(Petoprst)

VII–VIII/

IX

Na travnim i

stenovitim mestima alpskog područja

Šar planine

(Bistra, Crni vrh).

Kosovo Kosova retka (raste u grupe malo

više velikih, ali je retka i njene populacije su

ugrožene, zato se moraju

zaštititi zakonom)

22 Rubus

ipecensis

rech. 1935.

(Pećka

kupina)

Na žbunovitim

serpentinima

Gubavci

(Peć)..

Kosovo Kosova Ugrožene populacije

(moraju se zaštititi

zakonom)

SAXIFRAGACEAE

23 Saxifrage

scardica Griseb.

1843. (Šarska

kamenika)

VI–VIII/

III– X

Na stenama alpskog

područja

Koritnik,

Alpet shqiptare

Leqinat, Koprivnik

etj).

Kosovo Kosova


(moraju se zaštititi zakonom)

60

24 Verbascum

scardicolum Bornm. 1922.

(Šarska

divizma)

VII–VIII/

VIII

Na pašnjacima,

žbunjima subalpskog područja

Šar planine,

Oshlak).

Kosovo

(samo na Kosovu)

Kosova Na pašnjacima, žbunjima

subalpskog područja Šar planina, Oshlak).

Kosovo

(samo na Kosovu, ugrožene populacije

moraju se zaštiti

zakonom)

25 Wulfenia

blecicii

Lak. 1971. (Blečićeva

vulfenia)

( Na Kosovu su

rasprostranjen

e dve podvrste ove vrste:

W. blecicii

subsp. blecicii i

Ë. blecicii

subsp. rohlenae, koje

se prostiru na

Albanskim alpima)

VI–VIII/

VIII

Na travnatim

mestima, šume,

žbunja subalpskog područja

Na travnatim

mestima, šume,

žbunja subalpskog

područja

Albanski alpi Kosova

Kosovo Kosova !

VIOLACEAE

26 Viola gracilis

Sib. Et Smith.

1806.

(Travnata ljubićica)

VI – VII /

VII

Na pašnjacima

alpskog područja Šar planina.

Na pašnjacima

alpskog područja Šar

planina.

Kosovo Kosova Pojavljuju se u grupama

Izvor AZŽSK – Izveštaj o stanju prirode 2006 - 2007

61

DODATAK V

Karta lokacija značajnih endemičnih vrsta


DODATAK VI

Retke i ugrožene vrste zaštićenih sisara na Kosovu

1. Mrki medved (Ursus arctos Linn.)

2. Ris (Lynx lynx Lin.)

3. Divokoza (Rupicapra rupicapra Linn.)

4. Srna (Capreolus capreolus Linn.)

5. Divlja mačka (Felis sylvestris Schreber)

6. Jelen (Cervus elaphus Linn.)

7. Veverica ( Sciurus vulgaris Linn.)

8. Kuna zlatica ( Martes martes Linn.)

9. Kuna belica (Martes foina Linn.)

10. Puhač lešnika ( Muscardinus avellanarius Linn.)

Izvor MSPP, Odlluka ministra za zaštitu nekoliko retkih i ugroženih vrsta sisara od: 23.05.2003

Tabela biljnih vrsta koje se smatraju retkim i ugroženim od strane ljudske aktivnosti na Kosovu.

DODATAK VII

Biljne vrste koje se smatraju retkim i ugrozenim od ljudskih aktivnosti u Kosovu

1 Tisa / Taxus baccata L.

2 Makedonski hrast / Quercus trojana Webb.

3 Brest / Ulmus campestris L.

4 Planinski javor / Acer heldreichii Orph.

5 Forzicija / Forsythia europea Deg. Et Bald.

6 Vulfenija / Wulfenia carinthiaca Jack.

7 Šarplaninska lala / Tulipa scardica Bornm.

8 Jablan / Trollius europeus L.

9 Albanski ljiljan / Lilium albanicum Gris.

10 Šarplaninski karanfilić / Dianthus scardicus Wetst.

11 Curoret / Fritillaria graeca Boiss. Et Sprun.

62

12 Narcis / Narcissus poeticus L.

13 Lepjeta / Rumex balcanicus Roth.

14 Holi, zelenika / Ilex aquilifolium L.

15 Remenik / Dphne blagayana Freyer

16 Srpska ramondija / Ramonda serbica Panc

17 Kosovski božur / Paeonia decora Anders.

18 Planinski božur / Paeonia corallina Retz

19 Valdestenia / Waldesteinia geoides Willd.

20 Poligala / Polugala dorfleri Hayek

21 Moltkea / Moltkea dorfleri wettst

22 Balkanska dioskorea / Dioscorea balcanica Koshan.

23 Alpska ruža / Rhododendron ferrugineum L.

24 Lincura / Gentiana lutea L.

DODATAK VIII Lista područja predloženih za zaštitu Br. Imena područja

Opština

1 Gurbadhë – Stablo hrasta Mališevo

2 Izvor – Stablo jasena Mališevo 3 Turjak - Stablo hrasta 2 Mališevo 4 Panorc – Pećina Flada Mališevo 5 Drenovac – Stabla u seoskoj grobnici Mališevo 6 Drenovc – Božurska pećina Mališevo 7 Bubavec – Vakaf planina Mališevo 8 Vermica – Naselje Limanaj-a Mališevo 9 Balinc - Vakaf planina Mališevo 10 Maral – Maralis kamen Mališevo 11 Maral –Hrastovo stablo Mališevo 12 Pagarush - Hrastovo stablo Mališevo 13 Gurisht – Vodeni izvor Mališevo 14 Pidić – Termomineralni izvor Gnjilane

15 Nasalë – Mineralni izvor Gnjilane 16 Gumnište - Mineralni izvor Gnjilane 17 Llashticë –Hrastovo stablo Gnjilane 18 Lipovica – Dva stabla kruške Gnjilane 19 Buricë – Dva hrastova stabla Gnjilane 20 Uglare – Termalni izvor Gnjilane 21 Lovci -Trungu i Bungut Gnjilane 22 Dolina reke Lapušnik Gnjilane 23 Kmetovac - Termomineralni izvor Gnjilane 24 Bresallc - Pećina Gnjilane 25 Perplenicë - Liqeni i Perplnicës Gnjilane 26 Regionalni park “ Pashtriku “ Đakovica

27 Park šuma “ Maja e Gllavës” Đakovica 28 Kompleks crnog bora u Shkukëz Đakovica 29 Herreq – Hrastovo deblo Đakovica 30 Stubullë – Stablo lipe Đakovica 31 Berijah – Stabla lipe Đakovica 32 Dobroš - Hrastovo stablo Đakovica 33 Rracaj – Stablo lipe i hrasta Đakovica 34 Vogovo - Hrastovo stablo Đakovica 35 Mulliq – Vodeni izvor Đakovica 36 Izvor reke Dešica “ Demjanski kamen” Đakovica 37 Kusar – Vodeni izvor Đakovica 38 Potok - Vodeni izvor Đakovica 39 Pećina Qiri-a Đakovica 40 Pećina Kusar-a Đakovica 41 Përbërja e Bashkësisë së Brukës Đakovica

63

42 Lokalitet Bujgera i Dioskore Đakovica 43 Lokalitet božura u Paštriku Đakovica 44 Tisovo stablo Đakovica 45 Zajednica forzicije i kestena Đakovica 46 Shqiponjë – Gojanski gaj Đakovica 47 Greqinë - Hrastovo stablo Đakovica 48 Molliq – Hrastova stabla Đakovica 49 Madanaj - Hrastovo stablo Đakovica 50 Bec –Hrastovo stablo Đakovica 51 Zhabel - Hrastova stabla Đakovica 52 Gergoc - Hrastova stabla Đakovica 53 Potok (2) – Izvor vode 2 Đakovica 54 Dresnik – Banja u Dresnik Klina

55 Sibovac – Hrastova stabla Obilić

56 Sibovc – Stablo lipe Obilić 57 Mazgit – Stablo duda Obilić 58 Grabovac – Izvor mineralne vode Obilić 59 Grabovac – Kompleks hrastovih i grabovih stabla Obilić 60 Breznica – Kompleks izvora Obilić

61 Gjelbishtë – Mineralna voda Vučitrn

62 Bajë – Stablo hrasta Vučitrn 63 Bajë - Izvor termalne vode 1 Vučitrn 64 Bajë – Izvor termalne 2 Vučitrn 65 Karaqë – Izvor pijaće vode Vučitrn 66 Skromë – Izvor pijaće vode Vučitrn 67 Koderflamur – Kompleks bukovih stabla Vučitrn 68 Shtruerë –Hrastovo stablo Vučitrn 69 Ashlan -Hrastovo stablo Vučitrn 70 Cecel – Hrastovo stablo Vučitrn 71 Lumkuq – Veveričji park Vučitrn 72 Krasniqe e mesme – Hrastovo stablo Vučitrn 73 Galic – Kompleks hrastovih stabla Vučitrn 74 Brusnik - Hrastova stabla Vučitrn 75 Rreznik - Hrastova stabla Vučitrn 76 Druar - Hrastova stabla Vučitrn 77 Trimor – Hrastova stabla Vučitrn 78 Dolina i klisura Podujevo

79 Popovo - “Ušton Reka”- Podujevo 80 Orlane – Jezero Batlave Podujevo 81 Dobratin – Vodeni izvor i hrastova stabla Podujevo 82 Murgullë – Stablo topole Podujevo 83 Gornja Lapaštica - Stablo hrasta (grobnica) Podujevo 84 Dyzë – Hrastovo stablo Podujevo 85 Orlane - Stablo topole Podujevo 86 Gërdoc –Stablo topole Podujevo 87 Braboniq - Mineralni izvor Mitrovica

88 Mazhiq – Mineralni izvor Mitrovica 89 Braboniq - Hrastovo stablo Mitrovica 90 Zaselo – Stablo kestena Mitrovica 91 Zabergjë - Hrastovo stablo Mitrovica 92 Vllahi – Hrastovo stablo Mitrovica 93 Bare – Stablo bukve Mitrovica 94 Rahovë – Ledeni izvor Mitrovica 95 Vidimiriq – Vojsovo stablo Mitrovica 96 Rahovë –Stabla kestena Mitrovica 97 Lugu i Bares – Vodeni izvor Mitrovica 98 Melinica – Trepćalinski vodopadi Mitrovica 99 Gornje Vinarce – Stablo javora Mitrovica 100 Ovčar – Stablo bukve i vodeni izvor Mitrovica 101 Bistric e Shalës – Stablo topole Albanik

64

102 Boletin – Stablo kestena Zvečan

103 Kelmend – Dugi kamen i oštar kamen Zvečan

104 Vitine – Stablo hrasta Vitina 105 Klokot – Izvor mineralne vode Vitina 106 Zhiti – Stablo hrasta Vitina

107 Ballanc – Kompleks stabla Vitina 108 Zhiti – Izvor mineralne vode Vitina 109 Binq – Kompleks hrastovih stabla Vitina 110 Samakov - Izvor Vitina 111 Samakov – Hidrološki spomenik Vitina 112 Debeldeh – Prirodni pejzaž Vitina 113 Grmovo - Stablo hrasta Vitina 114 Gornja Slatina - Pejzaž Vitina 115 Donja Slatina – kompleks stabla Vitina 116 Vërnekolle – Vernezova reka Vitina 117 Ballanc – Izvor mineralne vode Vitina 118 Gjylekar – Blinački kamen Vitina 119 Nagavc - Hrastovo stablo Orahovac

120 Drenovc - Hrastova stabla Orahovac 121 Vranjak – Stabla bresta Orahovac 122 Koznik - Hrastovo stablo Orahovac 123 Dabidol - Hrastova stabla Orahovac 124 Donje Potočane - Hrastova stabla Orahovac 125 Brestuvc – Hrastovo stablo (Bajraktarov hrast) Orahovac 126 Petrovë – Crno vrelo Štimlje

127 Devetak – Pećina Devetaka Štimlje 128 Mollopolc – Hrastovo stablo(stare grobnice) Štimlje 129 Gornji Godanci – Hrastovo stablo(grobnica) Štimlje 130 Donji Godanci – Hrastovo stablo (Taravillaz) Štimlje 131 Rashinc – Hrastovo stablo Štimlje 132 Karaqic – Kompleks stabla Štimlje 133 Karaqic – Kamen džamije Štimlje 134 Pjetreshticë - Pećina Štimlje 135 Štimlje – Kompleks borova Štimlje 136 Sllovi - Hrastovo stablo Lipljan

137 Sllovi – Kompleks stabla Lipljan 138 Smallush – Tri hrastova stabla kod škole Lipljan 139 Smallush – Hrastova stabla Lipljan 140 Bregu i Zi – Hrastova šuma kod starog groblja Lipljan 141 Poturovc – Hrastovo stablo Lipljan 142 Dobëraj e Madhe - Hrastovo stablo Lipljan 143 Baicë – Izvori vode (iznad ribnjaka) Lipljan 144 Baicë – Hrastovo stablo kod šklole Lipljan 145 Baicë - Hrastovo stablo na groblju Lipljan 146 Baicë – Termalni izvor Lipljan 147 Krojmir – Kamen kod izvora Lipljan 148 Shalë- Proboden kamen Lipljan 149 Shalë - Hrastovo stablo (kod bunara Aziza) Lipljan 150 Vrelo – Vodeni izvor Lipljan 151 Vershec – Hrastova stabla Lipljan 152 Kompleks Blinaj Lipljan 153 Qylagë - Hrastovo stablo (kod škole) Lipljan 154 Torinë – Hrastova šuma Lipljan 155 Crni breg - Hrastovo stablo (blizu puta) Lipljan 156 Bujanë - Hrastova šuma na groblju Lipljan 157 Gadime – Mermerska pećina (kod džamije) Lipljan 158 Gadime – Šuma na bregu iznad džamije Lipljan 159 Gornje Gadimlje – Hrastova stabla na groblju Lipljan 160 Goleš – Stanište endemične vrste Fotsythia europea

(forzicija) Kosovo Polje

65


DODATAK IX

Karta Balkanskog parka mira

Izvor Balkan Peace Park

66

DODATAK X Tabela zaštićenih područja

Naziv područja/ objekta Nalazište

područja/

objekta

Površina u

ha

Godina

stavljanja

pod zaštitom

Kateg.

IUCN

Kratak opis vrednosti

REZERVATI PRIRODE

1. Ropski vrh Dečani 20 1955 I Biljni rezervat molike, lipe, bora i

bukve

2. Gubavci

Peć 38 1959 I Biljni rezervat endemično-reliktne

vrste forsicije (Forsythia europeae)

3. Vrh Arnena

Prizren 30 1960 I Biljni rezervat čistog sastva

munike- (Pinus heldreichii).

4. Gazimestan

Priština 12 1953 I Biljni rezervat božura (Paenonia

decora Anders )

5. Kožnjer

Dečani 150 1955 I Životinjski rezervat

divokoza(Rupicapra rupicapra L.)

6. Ošljak

Prizren 20 1960 I Prirodni rezervat munike (Pinus

heldreichii)

7. Prilepske planine

Dečani 0.92 1963 I Biljni rezervat čistog sastava

planinskog javora (Acer

heildreichii)

8. Rusenica

Suva Reka 300 1955 I Životinjski rezervat risa (Lynx lynx

L.)

9. Bifurkacija reke

Nerodimke

Uroševac 13 1979 I Specijalni prirodni rezervat od

velikog obrazovnog, naučnog i

turističkog značaja.

10. Veliki bor Prizren 35 1960 I Biljni rezervat čistih šuma munike

(Pinus heldreichi)

11. Kamilja Leposavić 228 1988 I Krečni brežuljak poseban prirodni

rezervat sa paleontološkim

karakteristikama.

NACIONALNI PARK

1. Šar planina

Prizren, Suva

Reka, Kačanik.

Štrpce

39. 000 1986 II Karakteriše se mnoštvom reliktnih i

endemičnih vrsta flore i faune, od

velikog turističkog značaja.

PRIRODNI SPOMENICI

1. Gadimska pećina

Lipljan 56. 25,02 1969 III Geološki prirodni spomenik bogat

prirodnim ukrasima, jedan od

najlepših pećina Kosova, Balkana i

šire.

2. Pećina Baice Glogovac 00. 11, 55 1987 III Geološki prirodni spomenik velikih

speleoloških i hidroloških vrednosti

3. Pećina

Glanasela

Glogovac 00. 50, 17 1987 III Geološki spomenik

geomorfološkog, hidrološkog i

speleološkog karaktera

4. Ušće reke Bistrice Prizren 200 1976 III Prirodni spomenik hidrološkog i

pejzaškog karaktera.

5. Izvor reke Belog Drima

sa pećinom i vodopadom

Radavca

Peć 89, 94 1983 III Spomenik prirode od geološkog,

hidrološkog i turističkog značaja

6. Tok reke Miruše

Suva Reka,

Mališevo, Klina

10. 03, 35

1. 93, 94

1983 III Hidrološkog, geomorfološkog i

pejzaškog značaja

7. Izvor mineralne vode u

Dresniku

Klina

0.0,6.75 1985 III Prirodni spomenik hidrološkog

karaktera

67

8.Termomineralni izvor

Vuće

Leposavić

16. 60, 13 1988 III Prirodni spomenik hidrološkog

karaktera


Salabanje

Podujevo

00. 31. 47 1988 III Prirodni spomenik hidrološkog

karaktera

10. Izvor vode u Šajkovcu

Podujevo 1. 40,54 1988 III Prirodni spomenik hidrološkog

karaktera

11. Ušće reke Kline Klina 1.204,94 1985 III Prirodni spomenik geomorfološkog,

hidrološkog, i botaničkog karaktera

12. Rugovska klisura Peć 4. 301,05, 1985 III Geološkog, hidrološkog, pejzaškog,

speleološkog i botaničkog značaja.

13. Kanjon Belog Drima

kod Svetog mosta

Đakovica,

Orahovac

73.86,47

124.6,09

1986

III

Prirodni spomenik

hidromorfološkog značaja u

kanjonu Belog Drima

14. Platan u Marašu Prizren

1959

III

Spomenik prirode botaničkog,

obrazovnog, naučnog i kulturnog

karaktera

15. Dud (Morus sp.) Peć 3 1957 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera

16. Topola u

Bajčinu(Populus tremula)

Podujevo

1959

III

Spomenik prirode botaničkog

karaktera

17. Lipa u Isniću (Tilia

argentea)

Dečani 00.02.11 1968 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera

18. Lipova stabla u Isniću

(Tilia argentea ) Dečani 00.05.00 1968 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera

19. Stablo hrasta u Lozici

(Quercus sp.)

Mališevo 00.05.00 1985 III

Značajan spomenik prirode za

naučna istraživanja botaničkog

karaktera.

20. Stablo cera u

Zlokućanu (Quercus cerris)

Klina 00.05,00 1985 III

Spomenik prirode botaničkog i

turističkog karaktera.

21. Stablo cera u Polatu

(Quercus cerris)

Podujevo 00.44,20 1988

III

Spomenik prirode botaničkog

karaktera

22. Stablo cera u Dobratinu

(Quercus cerris)

Podujevo 00.00,70 1988 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera

23. Crni vrh Peć 112.50.00 1977 III Memorijalni spomenik prirode

24. Minerali – kristali Mitrovica

Stari Trg

1970 III

Minerali i kristali očuvanih u

Muzeju kristala u Starom Trgu

25. Stabla lužnjaka

(Quercus robër) u Nekocu

Glogovac 00.05.00 2006 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera

26. Kompleks stabla

lužnjaka u Negocu

(Quercus rober)


karaktera

27. Stabla hrasta u Negrocu Glogovac 00.05.00 2006 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera

28. Pećina u Kišnoj Reci Glogovac 2.00.00 2006 III Geološki spomenik prirode od

speleološke i hidrološke vrednosti

29. Stablo lužnjaka

(Quercus ceris) u Krajkovu


karaktera

30. Gradinski kamen u

Lapušniku

Glogovac 02.00.00 2006 III Spomenik prirode geomorfološkog

karaktera


Pokleku

Glogovac 00.05.00 2006 III Spomenik prirode hidrološkog

karaktera

32. Stabla hrasta, šest

hrasta (Quercus sp.) u

Likošanu


karaktera

33. Stabla hrasta (Quercus

sp.) u Tersteniku


karaktera 34. Stablo hrasta (Quercus

sp.) u Likošanu


karaktera 35. Staričin kamen u

Dobroševcu

Glogovac 00.05.00 2006 III Spomenik prirode geomorfološkog

karaktera

68

36. Stablo hrasta medunca

(Quercus pubercens

wild.) u Aćarevu

Srbica

00.05.00 2007 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera

37. Stabla hrasta u Polacu

Quercus sp.)

Srbica 00.05.00 2007 III Spomenik prirode botaničkog


sp.) u Likocu


karaktera 39. Termalni izvor vode u

Baji

Srbica 00.10.00 2007 III Spomenik prirode hidrološkog

karaktera

40. Stablo hrasta

(Quercus sp.) u Prelocu


karaktera 41. Kompleks hrastovih

stabla (Quercus sp.) u

Rezalu


karaktera

42. Kompleks hrasta

medunca (Quercus

pubercens wild.) u

Klodernici


karaktera

43. Stablo hrasta (Quercus

cerris L.) u Kotoru



cerris L.) u Padalištu


karaktera 45. Stablo hrasta medunca (Quercus pubercens willd.)

u Čitaku


karaktera


cerris L.) u Runiku


karaktera 47. Izvor slane vode u

Lećini

Srbica 00.05.00 2007 III Spomenik prirode hidrološkog

karaktera


sp.) u Lubovecu


karaktera 49. Stablo lužnjaka

(Quercus robur) u Dejiću

Klina 00.03.00 2007 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera 50. Kompleks stabla

lužnjaka (Quercus robur) u

Glarevu

Klina 00.28,00 2007 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera

51. Stablo cera (Quercus

ceris) u Naglavku


karaktera 52. Izvor mineralne vode u

Rudici

Klina 00.07.65 2007 III Spomenik prirode hidrološkog

karaktera

53. Stablo hrasta medunca

(Quercus pubescens) u

Dobre vode


karaktera

54. Stabla hrasta (Quercus

sp) u Brešancu

Suva Reka 00.05.00 2007 III Spomenik prirode botaničkog



Savrovu


karaktera

56. Stablo bora (Pinus sp.)

u Delocu


karaktera 57. Stabla hrasta (Quercus

sp.) u Grejkocu


karaktera 58. Stablo topole (Populus

sp.) u Rečanu


karaktera 59. Izvor mineralne vode u

Rečanu

Suva Reka 00.10.00 2007 III Spomenik prirode hidrološkog

karaktera

60. Kompleks hrastovih


Muhlanu


karaktera

61. Stablo oskoruše Suva Reka 00.05.00 2007 III Spomenik prirode botaničkog

69

(Sorbus domestica L.) u

Budakovu

karaktera

62. Kompleks hrastovih


Papazu


karaktera

63. Dva hrastova stabla

(Quercus sp) u Blacu


karaktera 64. Hrastovo stablo

(Quercus sp.) u Vraniću


karaktera 65. Lokalitet hrasta

(Quercus trojana) u Biraću




Lužnici


karaktera

67. Kamen džamije u

Lužnici

Suva Reka 00.15.00 2007 III Spomenik geomorfološke prirode

68. Dva stabla crnih kupina

(Morus nigra L.) u Cercu

Istok 00.10.53 2008 III Spomenik prirode botaničkog

karaktera 69. Stablo srebrne lipe

(Tilia tomentosa Moench)

u Ljuboždu


karaktera

70. Stablo crvene lipe

(Tilia sp.) u Donjem Istoku


karaktera 71. Stabla hrasta medunca

(Quercus pubescens wild)

në Sinaj


karaktera

72. Stablo srebrne lipe


u Gornjoj Šušici


karaktera

73. Izvro prirodne vode u

Istoku

Istok 03.88.19 2008 III Spomenik prirode hidrološkog

karaktera

74. Stablo oskoruše

(Solbus domestica L.) u

Uću


karaktera

75. Stablo srebrne lipe


u Kalićanu


karaktera

76. Izvor temalne vode u

Banji

Istok 00.85.04 2008 III Spomenik prirode hidrološkog

karaktera

77. Stablo crvene lipe

(Tilia sp.) u Ljubovu


karaktera 78. Stablo lužnjaka

(Quercus robur L.) u Žač-

Zablaću


karaktera


(Quercus robur L.) u

Trubuhovcu


karaktera


(Quercus robur L.) në

Saradran


karaktera

81. Stablo hrasta(Quercus

cerris) u Đurakovcu


karaktera

82. Izvor vode u Vrelu Istok 00.26.43 2008 III Spomenik prirode hidrološkog

karaktera

REGIONALNI PARKOVI

V

1. Regionalni Park Miruša

Klina,

Orahovac,

Mališevo

357.01,72

198.77,98

1982,

1983

V Kanjon sa uzastopnim vodopadima i

specifičnim pejzažima, predstavlja

redak prirodan fenomen od naučnog,

kulturnog i turističkog značaja

70

2. Regionalni Park Grmija Priština

1.126, 01,00

1987

V Od velikog naučnog, obrazovnog,

kulturnog, turističkog i rekreativnog

značaja.

PARK ŠUME

1. Borovi Dečana Dečan 15.00.00 1968 III Čisti sastav crnog bora kod

Manastira u Dečanima.


Documents

Strategija i Akcioni Plan za Biodiverzitet 2011 2020